RS50472B - Herbicidna sredstva - Google Patents

Abstract

Herbicidna sredstva, koja sadržeA) jedan ili više Sulfonil-karbamida opšte formule (I) i/ili njihove soligde suR1 je C2-C4-Alkoksi ili CO-Ra, gde je Ra jednako OH, C1C4-Alkoksi ili NRbRc, gde je Rb i Rc nezavisno jedno od drugoga jednako ili različito od H ili su C1C4-Alkil,R2 je halogen ili (A)n-NRdRe, gde je n jednako nula ili 1, A jegrupa CR' R'', gde su R' i R'' nezavisno jedno od drugoga jednako ili različito od H ili su C1-C4-Alkil, R6 je jednako H ili je C1C4-Alkil a Reje ostatakAcila, a u slučaju daje R1 jednako C2-C4-Alkoksi znači da može biti i H,R3 je H ili C1C4-Alkil,m je jednako nula ili 1,X i Y su nezavisno jedno od drugoga jednaki ili različiti od C1Cб-Alkil, C1C6-Alkoksi ili C1C6-Alkiltio, pri čemu je svaki od tri navedena ostatka nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, C1C4-Alkoksi i C1C4- Alkiltio, ili C3-C6-Cikloaikil, C2-C6-Alkenil, C2-C6-Alkinil,C3-C6-Alkeniloksi ili C3-C6-Alkiniloksi, prevashodno C1-C4-Alkil iliC1C4-Alkoksi,Z je jednasko CH ili N, a B) jedno ili više biljnih ulja.Prijava sadrži još 7 patentnih zahteva.

Description

Herbiciđna sredstva

Ovaj pronalazak odnosi se na tehničku oblast sredstava za zaštitu bilja, on se posebno odnosi na herbiciđna sredstva sa sadržajem određenih fenii-sulfonil-karbamida i/ili njihovih soli i biljnih ulja, koja su izuzetno podobna za borbu protiv Štetnih biljaka u biljnim kulturama.

Primena sulfonil-karbamida kao aktivne komponente sredstava za zaštitu bilja je poznata (na pr. EP-A-007 687, EP-A-030 138). Isto tako je poznato, da sulfonii karbamide kao što je nicosuifuron (Accent ®) treba kombinovati sa biljnim uljima (na pr. CPR/T & OR 1999 Adj'uvant Reference Supplement-C&P Press 1998, str. 55/56).

Zadatak ovog pronalaska se sastojao u tome, da pripremi herbiciđna sredstva, koja imaju posebno visoke herbicidne efekte i visoku podnošljivost od strane bilinih kultura.

Sada je, kao iznenađenje otkriveno, da herbiciđna sredstva, koja sadrže sulfonii-karbamide u kombinaciji sa biljnim uljima, ispunjavaju ovaj zadatak.

Ovaj pronalazak se, prema tome, odnosi na herbiciđna sredstva, koja sadrže

A) jedan ili više sulfonii-karbamida opšte formule (i) i/ili njihove

soli

gde je

R<1>C2-C4ili CO-R<a>, gde je R<a>jednako QH, CrC4-Aikoksi ili NR<b>R<c>gde su Rb i R<c>medjusobno nezavisni jednaki ili različiti od H ili su CrC4-Alkil,

R<2>halogen ili (A)n-NR<d>Re, gde je n jednako nula ili 1, A je grupa CR'R", gde su R'i R" medjusobno nezavisni jednaki ili različiti od H ili su CrC4-AJkil, Rd je jednak H ili je CrC4-Alkil a R'je ostatak Acila i u slučaju kada je R<1>jednako C2-C4 -Alkoksi znači da može biti i H,

R<3>je H ili CrC4-Alkil,

m je jednako nula ili 1, prevashodno je nula,

X i Y nezavisni jedan od drugoga su jednaki ili različiti od CrCr Alki l, CrG6-Alkoksi ili d-Ce-AIkiltio, pri čemu je svaki od tri navedena ostatka nesupstituisan ili je supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe hafogena, gde su Ci-C4-Alkoksi i Cr C4-Alkiitio, ili C3-C6-Cikloalkil, CrC6"Alkenil, C2-Cr Alkinil, C3-C6-Alkeniloksi ili C3-CrAII<iniIoksi, prevashodno CrC4-Alkil ili CrGrAlkoksi,

Z je jednako CH ili N, i

B) Jedno ili više biljnih ulja

Jedinjenja formule (I) mogu stvarati soli, kod kojih je vodonik grupe - S02-NH zamenjen katjonom koji je podoban za poljoprivredu. Ove soli su na pr. soli metala, posebno alkali-soli (na pr. Na- ili K-soli) ili alkali-soli iz zemlje, ili i amonijumske soli ili soli sa organskim aminima. Isto tako može doći do stvaranja soli taloženjem jakih kiselina na deo heterocvclena jedinjenja formule (I). Za ovo su podobni na pr. HCI, HN03, trihloma sirćetna kiselina, sirćetna kiselina ili palmitinska kiselina. Posebno su podesna ona jedinjenja, kod kojih se so herbicida formule (I) formira zamenom vodonika grupe -S02NH katjonom iz grupe alkali-metala, alkali metala iz zemlje i amonijuma, pre svega natrijuma.

Ukoliko jedinjenja formule (I) sadrže jedan ili više asimetričnih atoma C ili dvostruka jedinjenja, koja u opštoj formuli nisu posebno navedena, onda su ona ipak obuhvaćena formulom (I). Mogući stereo izomeri koji su definisani njihovom specifičnom prostornom formom, kao što su Enantiomeri, Diastereo-izomeri, Z- i E-izomeri su svi obuhvaćeni formulom (I) i mogu se dobiti po uobičajenim metodama iz smeša stereo-izomera ili se mogu proizvoditi stereoselektivnim reakcijama u kombinaciji sa upotrebom stereohemijskih čistih polaznih materija. Navedeni stereo-izomeri u čistom obliku kao i njihove smeše mogu se prema tome koristiti prema ovom pronalasku.

Ostatak Acl la u smislu ovog opisa znači ostatak organske kiseline, koji formalno nastaje cepanjem grupe OH iz organske kiseline, na pr. ostatak karbonske kiseline i ostaci kiselina koje se iz toga izvode kao što su Tio-karbonska kiselina, u datom slučaju Iminokarbonske kiseline supstituisane sa N ili ostaci monoestera ugljene kiseline, u datom slučaju karbaminske kiseline, sulfonske kiseline, sulfinske kiseline, fosforne kiseline, fosfinske kiseline, koje su supstituisane sa N.

Ostatak Ačila je pre svega Formi I ili Aciijz grupe CO-R<x>, CS-R<X>, CO-OR<x>, CO-OR<x>,CS-OR<x>, CS-SRX, SOR<y>iliS02R<y>,pri čemu R<x>i R<y>uvek znače CrC10ostatak ugljenika kao CrC10-Alkil ili C^- C1Q-Aril koji je nesupstituisan ili supstituisan, na pr. sa jednim ili više supstituenata iz grupe halogena kao što su F, Cl, Br, I, Alkoksi Haloaikoksi, Hidroksi, Amino, Nitro. Ciano ili Alkiltio, ili R<x>i R<y>znače Aminocarbonil, ili Aminosulfonil, gde su oba poslednja navedena ostatka nesupstituisana, supstituisana sa N ili disupstituisana sa N, na pr. supstituentima iz grupe Alkila ili Ari Ja. Agi I znači na primer Formil, Halogenalkilcarbonll, Alkilcarbonil kao (Ci -C4)Alk i Icarbon H, Fen i Icarbon i I, pri čemu prsten Fen i la može biti supstituisan, ili Alkiloksicarbonil, kao (C1-C4)

Alk iloksicarbon.il, Fen i loksicarboni I, Benz i loksicarboni I,

Alkilsulfonil, kao (C1-C4) Alkilsulfonil, Alkilsulfonil, kao CrC4(Alkilsulfinil), N-Alkil-1-iminoalkil, kao N-(CrC4)-1-imino-(Cr C4)alkil i drugi ostaci organskih kiselina.

U smislu ovog opisa ostaci Alkila i ostaci koji sadrže Alki I kao Alkoksi i Alkiltio kao i odgovarajući nesupstituisani i/ili supstituisani ostaci u skeletu ugljenika uvek su pravolančani ili sa razgranatim lancima. Ako nije specijalno navedeno, kod ovih ostataka imaju prednost niski skeleti ugljenika, na pr. sa 1 do 4 atoma C. Ostaci Alkila, čak i u složenom značenju kao Alkoksi, ili Alkiltio znače, na pr, Metil, Etil, n- ili i-Propil, n-, i-, t- ili 2-Butil, Pentile, Heksile, kao n-Heksil i 1,3-Dimetilbutil, Heptile. kao n-Heptile, 1-Metileksil i 1,4- Dimetilpentil,

Suifonil-karbamidi formule (I) i njihove soli su u principu poznati (vidi na pr. EP-A-342 569, EP-A-574 418, EP-A-723 534 i EP-A-757 679), čija izuzetna podobnost kao partnera za kombinovanje u prevashodno sinergističkim mešavinama sa biljnim uljima na ovom tehničkom nivou svakako nije zanemarljiva.

Prednost imaju Surfonii-karbamidi opšte formule (I) i/ili njihove soli gde su

m je jednako 1,

R<1>je C2-C4-Alkoksi a R<2>je jednako H.

Isto tako imaju prednost Sulfonif-karbamidi opšte formule (I) i/ili njihove soli, gde su:

m je jednako0, a

a) R<1>je jednako CO-(C1-C4-Aikoksi) a R<2>je jednako halogenu, prevashodno je jod ili R<2>jednak CH<2->NHR<e>, gde je R<e>ostatak

Acifa, prevashodno je Ci-C4-Alkif-Sulfonil, ili

b) R<1>je jednak CO-N(Ci-C4-Alkil)2a R<2>ie jednak NHR<8>, gde

je R<e>ostatak Aci la, pre svega Formi I.

Kao primeri za jedinjenja iz formule (I) i/ili njihove sofi navode se: A1 = N- (4,6-Dimetoksipirimidin-2- ilaminokarbonii) -2- metoksikarbonil-5-acetilamino-benzosulfonamid

A2 = N-(4,6-Dimetoksipirimidin-2-ilaminokarbonii) -2-metoksikarbonil -5-(N-formi I -N-meti I-aminometi |)benzolsu!fonamid-natrujumova so

A3 = N-(4,6- Dimetoksipirimidin -2- ilaminokarbonii) 2-metoksikarbonil -5-acetilamino) -benzolsulfonamid-natrijumova so

A4 = N-(4,6- Dimetoksipirimidin -2-il -aminokarbonil )-2-metoksikarbonil-5-(N-meti I -N-propionil-amino)-benzolsulfonamid-natrijumova so

A5 = N-(4,6-Dimetoksipirimidin-2- ilaminokarbonii) -2-metoksikarbonil -5-(N-isopropionil-metiiamino)-benzolsulfonamid-natrijumova so

A6 = N-(4,6- Dimetoksipirimidin -2- ilaminokarbonii) -2-metoksikarbonil-5~(N-metoksikarboni!-aminometil)-benzolsulfonamid-natrijumova so

A7 = N-(4,5-Dimetoksipirimidin -2-ilaminokarbonii )-2-{N,N-dimetilaminokarbonil )5-(N-metoksikarboni! -amino)-benzolsulfonamid-natrijumova so

A8 = N-(4,6-Dimetoksipirim!din -2-ilaminokarbonii )2-(N,N-dimetilaminokarbonil -5-(N- formil-amino)-benzosilfonamid

(Foramsulfuron)

A9 = N-(4,6- Dimetoksipirimidin -2-il - aminokarbonil )-2-(N,N-dimetiIaminokarbonil)-5-(N-formil-amino)-benzolsulfonamid-natrijumova so

(Foramsuifuron-Natrijum)

A10 = N<4,6-Dimetoksipirimidin -2-il- aminokarbonil )-2-metoksikarbonil-5-(N- metilsulfonil -aminometil)-benzolsulfonamid-natriumova so (mesosulfuron-metil-natrijum)

A11 = N-(Dimetoksipirimidin -2-il - aminokarbonil )-2-metoksikarbonil-5-(N-metilsulfonil~aminomettl)-benzolsulfonamid (Mesosulfuron-metil)

A12 = N-(4,6-Dimeotksipirimidin -2-il - aminokarbonil )-2-metoksikarbonil -5-(N~ meotksikarbonil-aminometil)-benzolsulfonamid-natrijumova so

A13 = 1-(4,6- Dimetoksipirimidin-2-il )-3-(2-

etoksifenoksisuffonil) karbamid (Etoksisulfuron)

A14 = 1-(4,6-Dimetoksipfirmidin-2-il )-3-{2-

etoksifenoksisulfanil) karbamid-natrijumova so

(Etoksisulfuron-natrijum)

A15= N-(4- metoksi -6- metil -1,3,5-triazin-2-il - aminokarbonil Y2-metoksikarbonii -5-iod-benzolsulfonamid (lodosulfuron-metil)

A16= N-(4-metoksi-6- metil -1,3,5-tirazin-2. il-aminokarbomT)-2-metoksikarbonil-S-iod-benzolsuifonamid-natrijumova so

(lodosulforan-metil -natrijum)

A17 = N-(4,6-Dimetoksipirimidin-2-il-aminokarbonil >2-metoksikarbonil-5-(N- meti [sulfonii -N-meti I -

aminometi I)-benzilsulfonamid

A18= N-(4,6-Dimetoksipirimid{n-2-ii-aminokarbonil )-2-(N,N-dimeti laminokarbonil )-5-(N-propionil -amino)-benzolsulfonamid-natrijumova so

Pod pojmom biljna uija u smislu ovog pronalaska podrazumevaju se ulja iz biljnih vrsta koje daju ulja kao što su sojino ulje, ulje iz repice, ulje kukuruznih klica, suncokretovo ulje, ulje iz semena pamuka, laneno ulje, kokosovo ulje, palmino ulje, ulje bodljače ili ricinusovo ulje, posebno repičino ulje, kao i njihovi produkti, napr. alkil-estar kao methvl estar repinog ulja ili ethyl estar repinog ulja.

Biljna ulja su pre svega estri od Cio-C22-,pre svega Cl2-C2o-masne kiseline. Ci0-C22- estri masnih kiselina su na pr. estri nezasićenih ili zasićenih masnih kiselina C10-C22, posebno sa parnim brojem atoma ugljenika, na pr. Eruka-kiselina, Laurinska kiselina, Palmitinska kiselina a posebno masne kiseline C18kao što su stearinska kiselina, oleinska kiselina, finolska kiselina ili linolenska kiselina.

Primeri za estre masne kiseline C10-C22su estri, koji se dobijaju transformacijom glicerina ifi glikola sa masnim kiselinama C10-C22, kao što se na pr, nalaze u uljima iz biljnih vrsta koje daju ulja, ili estri masnih kiselina Ci-C2o-Alkil- 0^-622, kao što se na pr. mogu dobiti preesterizacijom napred navedenih estra masnih kiselina glicerina ili glikola C10-C22sa alkoholima CrC20(na pr. metanol, etanol, propanol ili butanol). Preesterizacija može da usledi po poznatim metodama, kako je opisano na pr. u leksikonu Rompp Chemie, 9. izdanje, sveska 2, strana 1343, izdanje Thieme Stuttgart.

Kao estri masnih kiselina C1-C20-Alkil- Ci0-C22imaju prednost metil-estar, etil-estar, propil-estar, butik-I-estar, 2-etil-heksrlestar i Dodecilestar. Kao estar glikolne i glicerinske masne kiseline C10-C22prednost imaju jedinstveni ili mešani estri glikola i glicerina masnih kiselina C10-C22, posebno onih masnih kiselina sa parnim brojem atoma ugljenika, na pr. Eruka-kiselina, Laurinska kiselina, palmitinska kiselina a posebno masne kiseline C18kao što su stearinska kiselina, oleinska kiselina, linolna ili linolenska kiselina.

Biljna ulja se mogu nalaziti u herbicidnim sredstvima po ovom pronalasku na pr. u formi dodatnih materija za formulacije, koje se mogu naći na tržištu i koje sadrže ulja, naročito onih na bazi repinog ulja kao Što su Hasten<S>(Victorian Chemical Companv, Australija, dalje u tekstu Hasten, glavni sastojak: etil-estar repinog ulja), Actirob<S>B (Novance, Francuska, u daljem tekstu Actirob B, glavni sastojak: metil-estar repinog ulja), Rako-Binol®

{Bayer AG, Nemačka, u daljem tekstu Rako-Binof, glavni sastojak: repino ulje), Renol® (Stefes, Nemačka, u daljem tekstu Renol, sastojak biljnog ulja: metil-estar repinog ulja) ili Stefes Mero®

(Stefes, Nemačka, u daljem tekstu Mero, glavni sastojak: metil-estar repinog ulja).

Kombinacje aktivnih materija Iz formule (I) i/ili njihovih soli sa biljnim uljima pokazuju izuzetno herbicidno dejstvo i u primarnom obliku preaditivne efekte . Na osnovu poboljšane kontrole štetnih biljaka putem herbicidnih sredstava po ovom pronalasku, omogućava se , da se snize troškovi i/iii da se poveća sigurnosna marža. Oboje ima smisla sa ekonomskog i ekološkog stanovišta. Izbor količina koje treba koristiti od komponenata A i B i odnos komponenata A:B pri tome zavise od čitavog niza faktora. U vezi s tim nisu bez značaja između ostaloga, vrsta komponenata A i B, stadijum razvoja korova, spektar korova protiv kojih se treba boriti, ekološki faktori, klimatski uslovi, osobine tla i si.

U primarnoj formi odlikuju se herbiciđna sredstva po ovom pronalasku time, što imaju sinergistički efikasan sadržaj kombinacije jedinjenja formule (I) i/iii njihovih soli (jedinjenja tipa A) sa biljnim uljima B). Pri tome pre svega treba istaći, da je samo u kombinacijama sa količinama ulaganja ili težinskim odnosima komponenata A:B, kod kojih ne treba u svakom slučaju dokazivati sinergizam bez daljega - jer se pojedinačna jedinjenja obično koriste u veoma različitim količinama ili zato što je kontrola štetnih biljaka već veoma dobra na osnovu pojedinačnih jedinjenja - sinergističko dejstvo po pravilu inherentno herbicidnim sredstvima po ovom pronalasku.

Korišćenje herbicidnih sredstava po ovom pronalasku može da usledi u prethodnom ili naknadnom postupku slivanja, na pr. prskanjem. Korišćenjem herbicidnih sredstava po ovom postupku može se u znatnoj meri smanjiti utrošak preparata koji su potrebni za borbu protiv štetnog korova.

Količine unošenja jedinjenja po formuli (I) i/ili njihovih soli kreću se uglavnom između 0,1 i 200 g ai/ha (ai-active ingredient, tj. količina unošenja u odnosu na aktivne matrije), pre svega između 0,5 i 100 g ai/ha.

Količine unošenja biljnih ulja B) kreću se uglavnom u području od 0,01 - 20 kg biljnogu\$'/ha, prevashodno između 0,5 i 5 kg biljnog ulja / ha.

Težinski odnosi komponenata A:B herbicidnih sredstava po ovom pronalasku mogu, kako je pomenuto, takođe kao i njihove količine unošenja da se kolebaju u širokim granicama. Dobro područje odnosa količina unošenja, u odnosu na težinu, obuhvata otprilike A:B kao 1 : 1 do 1 : 10000, odnosno 1 : 10 do oko 1 : 5000.

Povećanje intenziteta delovanja i brzine delovanja može, osim toga.'na pr. da se postigne povećanjem delovanja dodataka, kao što su organski rastvori i sredstva za umrežavanje. Takvi dodaci zato dozvoljavaju u datirn okolnostima dalje smanjenje doziranja aktivne materije.

Herbiciđna sredstva po ovom pronalasku mogu na pr. da postoje kao formulacije mešavina obeju komponenata A i B, na pr. kao koncentrati uljnih suspenzija, koji se koriste na uobičajen način rastopljeni u vodi, ili bolje kao takozvane mešavine u posudama koje se dobijaju razređivanjem prethodno odvojeno formulianih komponenata A i B sa vodom.

Kod aplikacija se herbiciđna sredstva po ovom pronalasku koriste posebno u vođenom rastvoru, na pr. kao vodene disperzije, vodene suspenzije ili vodene emulzije.

Ako se komponente A i B formulišu odvojeno, onda dolaze u obzir kao mogućnosti formulacija za komponente aktivne materije A na primer prašak za posipanje koji se rastvara u vodi (VVP) i granulati koji se disperguju vodom (WDG) a komponenta biljnog ulja B može se na pr. formulisati kao koncentrat koji se može emuigovati (EC).

Pomenuti tipovi formulacija su u principu poznati i opisuju se na pr. u: VVinnacker-Kuechler, " Hemijska tehnologija" sveska 7, C. izdanje Hauser Munchen, 4. izd. 1986; Wade van Valkenburg, "Pesticide Formulations", Marcel Dekker N.Y., 1973; K. Martens, "Spray Drving Handbook, 3. izd, 1979, G. Goodvvin Ltd. London.

Svrsishodno se herbiciđna sredstva po ovom pronalasku koriste uz primenu pomoćnih i dodatnih sredstava kako je uobičajeno kod zaštite bilja, kao što su tečne i/ili čvrste materije nosioci, sredstva za razređivanje i u datom slučaju površinski aktivne materije kao što su pomoćna sredstva za prijanjanje, emulgiranje i dispergovanje.

Podesne tečne noseće materije su na pr. alifatični i aromatični ugijenici, kao toluol, ksilo! ili i cikloheksanon, izoforon, dimetilsulfoksid, dimetilformamid ili frakcije mineralnih ulja.

Kao čvrste noseće materije podesni su na pr. minerali kao što su bentonit, silikagel, talk, kaolin, atapulgit i biljni produkti kao brašna.

Kao površinski aktivne materije podobne su napr. Polietilenalkil-fenilether-Naftalinsulfonska kiselina i njene soji, fenol-sulfonska kiselina i njene soli, sulfonati masnog alkohola kao i supstituisane banzol-suifonske kiseline i njihove soli.

Potrebna pomoćna i dodatna sredstva kao inertni materijali, tensidi, sredstva za rastvaranje i druge dodatne materije su takođe poznate i opisuju se na pr. u: VVatkins, "Handbook of Insecticide Dust Diluents and Carriers", 2. izd. Darland Books, Caldweil NJ.; H.v. Olphen Introduction to Clay Colloid Chemisty, 2. izd., J.Wiley & Sons, N.Y.; Marsden "Solvents Guide, 2. izd., Interscience, N.Y. 1963; McCutcheon.s "Detergents and Emulsifiers AnnuaJ", MC Publ. Corp., Rođgevvood N.J.; Sisley and Wood, '*Encyclopedia of Surface Active Agents", Chem.Pubi. Co. Inc., N.Y.1964; Schoenfeldt, "Etilenoksldni dodaci koji su aktivni na graničnim površinama", vViss. Verlaggesellschaft, Stuttgart 1976; VVinnacker-Kuechler "Hemijska tehnologija", sv. 7, C. izdanje Hauser Munchen, 4. izd. 1986.

Na bazi ovih formulacija mogu se proizvoditi i kombinacije sa drugim agrohemijskim aktivnim materijama kao što su herbicidi, insekticidi, fungicidi, safeneri, protivotrovi, sredstva za djubrenje i/ili regulatori rasta, na pr. u formi gotovih formulacija ili kao mešavine u posudama.

Ako se komponente A i B formulišu zasebno, onda dolaze u obzir kao mogućnosti formulacija za komponentu aktivne materije A na pr. prašak za posipanje koji se rastvara u vodi (VVP) i granulati koji se disperguju vodom (WDG).

Praškovi za posipanje su preparati koji se ravnomemo disperguju u vodi, koji sadrže pored aktivnih materija izvan inertne materije i materije za razređivanje još i tenside ionske i/ili neionske vrste (sredstva za umrežavanje, dispezivna sredstva), na pr. polioksietilirani alkil-fenoli, polioksietilirani masni alkoholi i masni amini, poli-glikol-etar-sulfati masnih alkohola, alkan-sulfonati ili alkilaril-sulfonati, 2J2'-dinaftilrnetan-6,6'~disulfon-kiseli natrijum, dibutil-naftalin-sulfon-kiseli natrijum ili i oleif-metil-taurin-kiseli natrijum.

Granulati se mogu proizvoditi propuštanjem aktivne materije kroz diznu ili aktivnom materijom na adsorpcionom granuliranom inertnom materijalu ili nanošenjem koncentrata aktivne materije pomoću sredstva za lepljenje, na pr. šećer kao pentosen ili hexosen ili pak mineralna ulja, na površini noseće materije kao što su pesak, kaoliniti ili od granuliranog inertnog materijala.

Granulati koji se mogu dispergovati vodom, proizvode se po pravilu po uobičajenom postupku kao što je rasprskavanje na suvo, sa turbulentnim slojem, tanjirastom granulactjom, mešanjem pomoću mešalica sa visokim brzinama i ekstruzijom bez čvrstog inertnog materijala. Takođe se mogu podesne aktivne materije granuiirati na način koji je uobičajen za proizvodnju granulata za sredstva za djubrenje - ako je poželjno u mešavini sa sredstvima za djubrenje.

Kao mogućnost za formulaciju biljnih ulja B) dolaze u obzir na pr. koncentrati za emulgiranje (EC). Koncentrati za emufgiranje se proizvode rastvaranjem ili emulgiranjem biljnog ulja u organsko sredstvo za rastvaranje, na pr. butanol, cikloheksanon, dimetilformamid, Ksilol ili aromate sa višom tačkom ključanja ili ugljovodnike sa dodatkom jednog ili više tensida ionske i/iii neionske vrste (emulgatori).Kao emulgatori mogu se koristiti: alkylaryil-sulfonatna kiselina kalcijumove soli kao i Ca-Dodecylbenzolsulfonat ili neionski emulgatori kao što su estar poliglikolne masne kiseline, alkilariIpoliglikol-etar, poliglikol-etar masnog alkohola, Propi len- oksid -Etiienoksid-produkti kondenzacije (na pr. blok-kopolimeri), Alkilpolietri, estri sorbitne masne kiseline, polioksletilen-estri sorbitne masne kiseline ili drugi polietilen -sorbitni est ri.

Posebno se dobro prave herbiciđna sredstva po ovom pronalasku, tako što se jedinjenja po formuli (I) i/ili njihove soli (komponenta A) mešaju sa jednom ili više komponenti biljnog ulja B po postupku mešanja u rezervoarima. Pri tome se komponenta A, na pr. u obliku formulacije aktivne materije kao VVP ili VVDG, meša na pr. mešalicom sa komponentom B, na pr. u obliku formulacije biljnog ulja kao što je EC i vodom.

Redosled dodavanja pojedinih komponenti je proizvoljan. Tako se na pr. može sipati najpre voda u posudu za mešanje, na pr. u rezervoar, a zatim se dodaju komponenta A i posle toga komponenta B. Takođe se može najpre sipati komponenta A zatim se u vodu dodaje komponenta B, ili se mogu komponenta A i B istovremeno sipati u vodu.

Komponente A i B mogu postojati i zajedno u jednoj formulaciji mešavine, na pr. kao koncentrat uljne suspenzije, koja se na uobičajen način razređuje s vodom i aplicira.

Koncentrati uljne suspenzije mogu se proizvoditi na pr. mlevenjem u mokrom stanju uz pomoć običnih mlinova i u datom slučaju sa dodavanjem tensida, kako je na pr. već navedeno napred kod drugih tipova formulacija, pri čemu se kao uljna komponenta koristi biljno ulje B).

Udeo aktivnih materija u raznim frmulađjama može da varira u velikoj meri. Na primer ako formulacije sadrže oko 10 do 95 težinskih procenata aktivne materije, oko 90 do 10 težinskih porcenata tečne ili čvrste nosive materije, kao i u datom slučaju d 20 težinskih procenata materije koja je aktivna na površini. U praškovima za posipanje iznosi koncentracija aktivne materije na pr. oko 10 do 95 težinskih %, ostatak na 100 težinskih % sastoji se od običnih sastojaka formulacije. Kod granulata kao što su disperzioni granulati sadržaj aktivne materije zavisi od toga, da li je jedinjenje tečno ili čvrsto i koja se primenjuju pomoćna sredstva za granuliranje i koji punioci. Po pravilu je sadržaj kod granulata koji se mogu dispergovati u vodi između 10 i 90 težinskih %. Kod koncentrata uljnih suspenzija je sadržaj aktivne materije po pravilu između 0,1 i 20 težinskih %, a najbolje 0,5 i 10 težinskih %.

Pored toga navedene formulacije aktivne materije i formulacije biljnih ulja u datim okolnostima sadrže uvek uobičajeno sredstvo za prijanjanje, umrežavanje, dispergovanje, emulgiranje, penetraciju, konzervaciju, zaštitu od mraza i rastvaranje, punioce, sredstva za bojenje i nosioce, sredstva za eliminaciju pene, blokatore isparavanja i sredstvo koje utiče na viskozitet i vrednost pH.

Zbog relativno niske količine unošenja herbicidnih sredstava po ovom pronalasku, njihova podnošljivost je uvek veoma dobra. Posebno se kombinacijama po ovom pronalasku postiže sniženje apsolutne količine unošenja, ako se poredi sa pojedinačnom upotrebom jedne herbicidne materije.

Da bi se podnošljivost i/ili selektivnost herbicidnih sredstava po ovom pronalasku u slučaju da se to želi, još povećala, dobro je, da se ona koriste u mešavini ili povremeno - odvojeno jedno za drugim skupa sa protivotrovima ili safenerima.

Safeneri ili protivotrovi za jedinjenja herbicidnih sredstava po ovom pronalasku koja dolaze u obzir poznati su na pr. iz EP-A-333 131 (ZA-89/1960), EP-A-269 806 (US-A-4, 891, 057), EP-A-346 620 (AU-A-89/34951) i u internacionalnih patentnih prijava PCT/ET 90/01966 (VVO-91108202) i PCT/EP 90102020 (VVO-911078474) i tamo citirane literature ili se mogu praviti prema tamo opisanim postupcima. Ostali podesni safeneri poznati su iz EP-A-94 349 (US-A-4,902,304), EP-A-191 736 (US-A-4,881,966) i EP-A-0 492 366 i tamo citirane literature.

Zato u formi koja ima prednost, herbiciđna sredstva ovog pronalaska sadrže dodatni sadržaj C) jednog ili više jedinjenja, koja deluju kao safeneri ili protivotrovi.

Posebno dobri protivotrovi ili sefeneri ili grupe jedinjenja koje su podobne kao safeneri ili protivotrovi za napred opisana hebicidna sredstva iz ovog pronalaska su između ostalih: a) jedinjenja tipa dihlorfenilpirazolin-3-karbonska kiselina, pre svega jedinjenja kao 1-(2,4-Dihlorfenil)-5-(etoksikarbonil)-5- metil -2-pirazolin-3-etil-estar karbonske kiseline (jdinjenje C1-1, Mefenpirdietii) i korišćenja jedinjenja, kako su opisana u medjunarodnoj prijavi WO 91/07874 (PCT/EP 90102020). b) Derivati Dihlorfenilpirazol-karbonske kiseline, pre svega jedinjenja kao što su 1-(2,4-Dihlorfenil)-5-metil -pirazol-3-etil estar karbonske kiseline (jdinjenje C1-2), 1-(2,4-Dihlorfenil)-5-izopropil-pirazol-3-etilestar karbonske kiseline (jedinjenja C1-3), 1-(2,4-Dihlorfenil)-5-(1,1-dimetil etil)pirazol-3-etilestar karbonske kiseline (jedinjenje C1-4), 1 -(2,4- Dihlorfenil )-5- fenil-p i razol-3-etilest ar karbonske kiseline (jdinjenje C1-5) i korišćena jedinjenja, kako su opisana u EP-A-0 333 131 i EP-A-0 269 806; c) Jedinjenja tipa Triazof-karbonske kiseline, pre svega jedinjenja kao što su 1-(2,4-Dihlorfeni l)-5-trihformetil-(1H)-1,2-triazbl-3-etil-estar karbonske kiseline (jedinjenje C1-6, Fenohlorazol) i korišćena jedinjenja (vidi EP-A-0 174 562 i EP-A-0 346 620); d) Jedinjenja tipa Dihlorbenzil-2-isoksazolin-3-karbonska kiselina, jedinjenja tipa 5-Benzil- ili 5-Fenil-2-isoksazolin-3-karbonske kiseline, pre svega jedinjenja kao što su 5-( Dihlorbenzil )-2-isoksazolin-3-etil estar karbonske kiseline (jedinjenje C1-7) ili 5- Fenil-2-isoksazolin-3-etilestar karbonske kiseline (jedinjenje C1-8) i korišćena jedinjenja kako je opisano u medjunarodnoj prijavi petenta WO 91/08202 (PCT/EP 90/01966) e) Jedinjenja tipa 8-hinolinoksi-sirćetne kiseline, pre svega jedinjenja kao (5-Hlor-8-hinolinoksi)-sirčetne kiseline-(1-metil i-heks-1)-estar (C2-1), (5-Hlor-8-hinolinoksi)sirćetne kiseline)-sirćetna kiselina-(1,3-dimetit -but-1-il)-estar (C2-2), (5-Hlor-8-hinolinoksi)-sirćetne kiseline-4-allil-oksi-butilestar (C2-3), (5-Hlor-8-hinolinoksi )-sirćetne kiseline-1-allil-oksi-prop-2-ilestar (C2-4),(5-Hlor-8-hinolinoksi) ejilestar sirćetne kiseline (C2-5)t(5-Hlor-8-hinolinoksi)- metilestar sirćetne kiseline (C2-6), (5-Hlor-8-hinolinoksi )al!fiestar sirćetne kiseline (C2-7), (5-Hlor-8-hinolinoksi) sirćetne kiseline-2-(2-propiliden-iminoksi)-1-etilestar (C2-8), (5-H!or-8-hinolinoksi) sirćetne kiseline-2-okso-prop-1-ilestar(C2-9) i korišćena jedinjenja kako su opisana u EP-A-0 086 750, EP-A-0 094 349 i EP-A-0 191 736 ili EP-A-0 492 366; f) Jedinjenja tipa (5-HIor-8-hinolinoksi )-ma!onske kiseline, pre svega jedinjenja kao što su (5-Hlor-8-hinolinoksi )-dietil estar malonske kiseline, (5-HIor-8-hinolinok$i )~dialii-estar malonske kiseline, (5-H(or-8-hinolinokSi >dialilestar malonske kiseline, ( 5-Hlor-8-hinolinokSi)- metiletilestar malonske kiseline, (5-Hlor-8-hinolinoksi >- metiletilestar malonske kiseline i korišćena jedinjenja kako su opisana i predložena u nemačkoj prijavi patenta EP-A-0 582 198 ; g) Aktivne materije tipa derivata Fenoksi sirćetne oda propionske kiseline odn. aromatičnih karbonskih kiselina, kao na pr. 2,4-Oihlorfenil sirćetne kiseline (estar) (2,4-D), 4-hlor-2- metil - fenoksi -propionska kiselina (Mekoprop), MCPA ili 3,6-OihIor - 2- metoksi -benzolska kiselina(estar) (Dicamba). h) Jedinjenja tipa 5,5-Difenil-2-isoksazolin-3-karbonske kiseline, pre svega 5,5-Difenil-2-isoksazolin-3-etilestar karbonske

kiseline (C3-1,!soksađifen-etil).

i) Jedinjenja, koja su poznata kao safeneri na pr. za rižu kao što su Fenoclorim (= 4,6-Dihlor-2-fenilpirimidin, Pesticide Manual, 11. izdanje, 1997, str. 511-512), Dimepiperate (=Piperidin-1-tiocarbonska kiselina-S-1-metil - 1 feniletilestar, Pesticide Manual, 11. izdanje, 1997, str.

404^05), Daimuron (=1-( metil -1-feniletil>3-p-tolil-karbamid, Pesticide Manual, 11. izdanje, 1997, str. 330), Cumvluron (=3-(2-hiorfenilmetil)-1(1- metil -1- fenil - etiO-karbamid, JP-A-60/087254), Metoksifenon (=3,3'Dimetil-4-metoksi -benzofenon, CSB (=1-Brom-4-( hlormetilsulfonil)-benzol, CAS-Reg.Nr. 54091-06-4).

Navedena jedinjenja su, osim toga, bar delimično opisana u EP-A-0 640 587, na koja se ovo odnosi u svrhe objavljivanja.

j) Važna grupa jedinjenja koja su podobna kao safeneri i protivotrovi poznata je iz VVO 95107897.

Safeneri (antidoti) postojećih grupa (a) do j) smanjuju ili suzbijaju fitotoksične efekte, koji se mogu javiti u kulturama korisnih biljaka kod korišćenja herbicidnih sredstava prema ovom pronalasku, a da se pri tome ne ugrožava efikasnost herbicida protiv štetnih biljaka. Ovim se može znatno proširiti područje primene herbicidnih sredstava a posebno je primenom safenera moguća primena herbicidnih sredstava, koja su do sada bila samo ograničena ili se nisu mogla koristiti sa dovoljno uspeha, tj. kombinacija, koje bez safenera u niskim dozama sa malim dijapazonom delovanja nisu obezbeđivala dovoljnu kontrolu Štetnih biljaka.

Komponente A i B herbicidnih sredstava prema ovom pronalasku i pomenuti safeneri mogu skupa (kao gotove formulacije ili postupkom mešanja u posudama) ili bilo kojim redosledom da se unose jedna za drugom. Odnos smeše safeneri;herbicidi (jedinjenja) formule (I) i/ili njihove soli) mogu varirati u širokim granicama i kreću se u području od 1:100 do 100 : 1, posebno od 1:100 do 50: 1 Optimalne količine herbicida i safenera zavise obično od tipa herbicidnog sredstva i/ili primenjenog safanera kao i od vrste bilja koje se tertira.

Safeneri C) mogu se koristiti zavisno od njihovih osobina za prethodnu obradu semena biljne kulture (bajcovanje semena) ili pre nego što se seme unese u brazdu ili se koristi skupa sa mešavtnom herbicida pre ili posle bujanja biljaka.

Obrada pre bujanja uključuje kako obradu površine za sejanje pre sejanja tako i obradu zasejanih ali još ne obraslih površina. Prednost ima zajednička primena sa smešom herbicida. Pri tome se mogu koristiti mešavine iz rezervoara ili gotove formulacije. Potrebne količine za primenu safenera mogu se kolebati zavisno od indikacija i korišćenih herbicida u širokim granicama i po pravilu se kreću u području od 0,001 do 1 kg, pre svega 0,005 do 0,2 kg aktivne materije po hektaru. Posebno povoljna herbiciđna sredstva dobijaju se u okviru ovog pronalaska, ako se koriste herbicidi iz grupe A) u kombinaciji sa biljnim uljima B) i safenerom C1-1, C2-1 i/ili C3-1.

Predmet ovog pronalaska je takođe postupak za borbu protiv neželjenih biljaka, koji se karakteriše po tome, što se herbicidno aktivna količina herbicidnih sredstava po ovom pronalasku, nanosi na pr. na biljke, delove biljaka, biljno seme ili na površinu za zasejavanje.

U najboljoj varijanti se jednjenja po formuli (I) i/ili njihove soli nanose u količinama od 0,1 do 200 g ai/ha, bolje od 0,5 do 100 g ai/ha. Osim toga posebnu prednost ima nanošenje aktivnih materija u formi mešavina koje su pravljene u posudama, pri čemu se pojedine komponente, na pr. nanose u vidu formulacija mešanih u rezervoaru sa vodom u obliku čorbe za prskanje. Pošto je konstatovano da biljne kulture dobro podnose kombinacije po ovom pronalasku uz istovremeno dobru visoku kontrolu štetnih biljaka, ove kombinacije se mogu smatrati selktivnim. U najboljem tretmanu se zato herbiciđna sredstva koriste sa kombinacijama efikasnih materija po ovom postupku za selektivnu borbu protiv neželjenih biljaka.

Nanošenje herbicidnih sredstava može da usledi na uobičajen način, na pr. sa vodom kao nosiocem u količinama za rasprskavanje od oko 100 do 1000 lit/ha. Korišćenje sredstava u tzv. postupku Low~Volume i Ultra-Low-Volume (ULV) moguće je takođe kao i aplikacija u formi granulata i mikrogranulata.

Herbicidne kombinacije se mogu dobro koristiti za borbu protiv neželjenih biljaka i u transgenim kulturama.

Transgene kulture su one kulture, u kojima biljke zbog genetskih manipulacija postaju rezistentne na herbiciđe ili pesticide. Tako izmenjene biljne kulture tada dopuštaju selektivnu upotrebu.

Ovaj pronalazak se prema tome odnosi i na primenu herbicidnih sredstava koja sadrže

A) jedan ili više sulfonil-karbamida opšte formule (I) i/ili njihove soli

gde su

R<1>je C2-C4-Alkoksi ili CO-Ra, gde je R<a>jednako OH, CrC4

Alkoksi ili NR<b>R<c>su nezavisno jedan od drugoga jednaki ili različiti od H ili su CrC4-Alkil.

R<2>je halogen ili (A)n-NR<đ>R<e>, gde je n jednako nula ili 1, A je grupa CR'R", gde je R' i R" nezavisno jedno od drugoga isto ili različito od H ili su Ci-C4-Alkii, Rd je jednako H ili je Ci-C4-Alkil a R* je ostatak Acila, a u slučaju da je R<1>jednako 62-C4-Alko ksi, znači da može biti i H,

R3 je H ili CrC4-Alkil,

m je jednako nula ili 1,

X i Y nezavisno jedan od drugoga su jednaki ili različiti od CrC6-Alkil, d-C6-Alkoksi ili CrCe-Alkiltio, pri čemu je svaki od tri navedena ostatka nesupstituisan ili je supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, CrC4-Alkoksi i CrC4-Alkiltio, ili su C2-C6-Alkenil, C2-C6-Alkenil, C3-C6-Alkeniloksi ili C3-Ce-Alekniloksi, prevashodno CrC4-Alkil ili CrC4-Alkoksi.

Z je jednako CH ili N, a

B) jedno ili više biljnih ulja za borbu protiv neželjenih štetnih biljaka, pre svega u biljnim kulturama.

Biljne kulture u kojima se mogu koristiti herbiciđna sredstva po ovom pronalasku bi bila na pr. žitarice (pšenica, zob, ječam, raž, ), kukuruz, pirinač, proso.soja, repa, suncokret i pamuk.

Primena koja ima prednost odnosi se na korišćenje herbicidnih sredstava, koja imaju sadržaj komponenata A i B u sinergistički efikasnoj količini.

U pronalazak spadaju i mešavine jednog ili više partnera kombinacije A), pre svega A8, A9, A10, A11, A13, A15 i/ili A16 i jednog ili više partnera kombinacije B), u datom slučaju u kombinaciji sa jednim ili više safenera C).

Kao bolji primeri herbicidnih sredstava po ovom pronalasku neka budu navedene sledeće kombinacije A8, A9, A10, A11, A13, A15 i A16 sa biljnim ujima, a da pri tome ne dođe do ograničavanja na eksplicitno navedene kombinacije:

A8 + Actirob B, A8 + Hasten, A8 + Mero, A8 + Rako-Binol

A9 + Actirob B, A9 + Hasten, A9 + Mero, A9 + Rako+Binol,

A10 + Actirob B, A10 + Hasten, A10+Mero, A10 + Rako-Binol, A11 + Actirob B, A11 + Hasten, 11 + Mero, A11 + Rako-Binol, A13 + ActirobB, A13 + Hasten, A13 + Mero, A13 + Rako-Binol, A15+Actirob B, A15 + Hasten, A15 + Mero, A15 + Rako-Binol, A16 + Actirob B, A16 + Hasten, A16 + Mero, A16 + Rako-Binol, A8+A15 + Actirob B, A8 + A15 + Hasten, A8 + A15 + Mero, A8 + A 15 + Rako-Binol,

A9 + A15 + Actirob B, A9 + A15 + Hasten, A9 + A15 + Mero, A9 + A+Rako-Binol,

A8 + A1S + Actirob B, A8 + A16 + Hasten, A8 + A16 + Mero, A8 + A 16 +Rako Bino!,

A9 + A16 + Actirob B, A9 + A16 + Hasten, A9 + A16 + Mero, A9 + A16 + Rako Bino!,.

Napred opisane mešavine mogu se koristiti dobro skupa sa jednim ili više safenera. Primeri za dobre safenere su 1-(2,4-Dihlor.fenil)~5-(etoksikarbonif )-5-metil-2- Pirazolin-3-

etiiestar karbonske kiseline (C1-1), (5-Hlor-8-hinolinoksi-sirćetna kiselina-(1-metil-heks-1-il}-estar (C2-1) i 5,5-Difenil-2-isoksazolin-3-metilestar karbonske kiseline (C3-1).

U navedenim kombinacijama može upotreba jednog safenera ponuditi određene prednosti, pošto se na taj način mogu smanjiti moguće štete na biljnim kulturama, koje bi mogle nastati usled derivata sulfonvl karbamida ili drugih herbicidno delujućih aktivnih materija.

Osim toga, mogu sefeneri C 1-1, C2-1 i C3-1 da se zamene jednim ili sa više jedinjenja sledećih grupa safenera ili da se koriste skupa sa jednim ili više sledećih jedinjenja: • 1-(2,4-Oihlorfenil)-5-metil-pirazol-3- etilestar karbonske kiseline (C1-2),

• 1-{2,4- Dihlorfen i l)-5-isoprop i l-pirazol-3- etilestar

karbonske kiseline (C1-3),

• 1-(2,4-Oihlorfenil)-5-(1,1-dimetil-etil)pirazo!-3-etilestar karbonske kiseline (C 1-4), • 1-(2,4-Oihlorfeni{)-5-fenil-pirazol-3- etilestar karbonske kiseline (C1-5),

• 1-(2,4-Dihlorfenil)-5-trihlormetil -(1H)-1,2,4-triazol-3-

etilestar karbonske kiseline (C1-6, Fenchlorazol)

• 5-(2,4~Dihlorbenzil)-2-isoksazolin-3-etitestar karbonske kiseline (C1-7),

• 5-Fenil-2-isoksazolin-3-etilestar karbonske kiseline (C1-8),

• (5-Hlor-8-hinolinoksi)-sirćetne kiseline-(1,3-dimetil -but-1-if)-estar (C2-2), • (5-H lor-8-hinolinoksi Vsirćetne kiseline-4-aiil-okSi-but ilestar (C2-3), • (5- Hfor-S- hinollnokSf )-sirćetne kiseline-1 -alil-okSi-prop-2-ilestar (C2-4),

• (5-Hfor-8-hlnolinoksi) -etilestar sirćetne kiseline (C2-5),

• (5-Hlor-8-hinollnokSi) - metilestar sirćetne kiseline (C2-6),

• (5-Hlor-8-hinolinoksi) - alilestar sirćetne kiseline (C2-7),

• (5-Hlor-8-hinolinoksi) -sirćetne kiseline-2-(2-propiliden-iminoksi)-1-etilestar (C2-8), • (5-Hlor-8-hinolinoksi) -sirćetne kiseline-2-okso-prop-1-ilestar (C2-9),

• (5-Hlor-8-hinolinoksi)-dietilestar malonske kiseline,

• (5-Hlor-8-hinolinoksi) -dialilestar malonske kiseline,

• (5-Hlor-8-hinOlinoksi)-metilestar malonske kiseline

• 2,4- Dihlorfenoksi-sirćetne kiseline(estar) (2,4-D),

• 4- Hlor -2-metil* fenoksi -propionestar (Mecoprop),

• MCPA,

• 3,6- Dihlor-2-metoksi,benzokiselina(estar) (Dicamba).

Prevashodne mešavine su:

A8-Actirob B+C3-1,A8+Hasten+C3-1, A8+Mero + C3-1, A8 + Rako-Btnoi+C3-1,

A9-Actirob B + C3-1, A9 + Hasten + C3-1, A9 + Mero + C3-1, A9 + Rako-Binol + C3-1,

A10-Actirob B+C3-1.A 10 + Hasten+C3-1, A10 + Mero + C3-1, A10 + Rako-Binol + C3-1,

A11 + Actirob B+C3-1, A11 + Hasten + C3-1, A11+ Mero + C3-1, A11 + Rako-Binol + C3-1, A13 + Actirob B + C3 -1, A13 + Hasten + C3 -1, A13 + Mero + C3-

1, A13 + Rako-Binol + C3-1,

A15 + Actirob B + C3-1, A15 + Hasten + C3-1, A15 + Mero + C3-1, A15 + Rako-Binol + C3-1,

A16 + Actirob B + C3-1, A16 + Hasten + C3-1, A16 Mero + C3-1, A16+ Rako-Binol + C3-1,

A 8 + A 15 + Actirob B + C3-1, A 8 +A15 + Hasten + C3-1, A 8+ A 15 + Mero + C3-1, A 8 + A 15 + Rako-Binol + C3 - 1,

A 8 + A 16 + Actirob B + C3-1, A 8 +A16 + Hasten + C3-1, A 8 + A

16 + Mero + C3-1, A 8 + A 16 + Rako-Binol + C3 - 1,

A 9 + A 15 + Actirob B + C3-1, A 9 +A15 + Hasten + C3-1, A 9 + A

15 + Mero ■»- C3-1, A 9 + A 15 + Rako-Binol + C3 - 1,

A 9 + A 16 + Actirob B + C3-1, A 9 +A16 + Hasten + C3-1 ,A9 + A 16 + Mero + C3-1, A 9 + A 16 + Rako-Binol + C3 -1,

A 8 + Actirob B + C1-1, A 8 + Hasten + C1-1, A8 + Mero + C1-1, A

8 + Rako-Binol + C1-1,

A9 + Actirob b + C1-1. A9 + Hasten + C1-1, A9 + Mero + C1-1, A9 + Rako-Binol + C1-1,

A10 + Actirob B + C1-1, A10 + Hasten + C1-1, A 10 + Mero + C1-1, A 10 + Rako-Binol + C1-1,

A11 + Actirob B + C1 - 1, A11 + Hasten + C1-1, A 11 +Mero + C1-1, A 11 + Rako-Binol + C1-1,

A13 + Actirob B + C1-1, A13 + Hasten + C1 -1, A 13 + Mero + C1-1, A 13 + Rako-Binol+ C1-1,

A15 + Actirob B + C1-1, A 15 + Hasten + C1-1, A 15 + Mero + C1-1, A 15 + Rako-Binol + C1-1,

A16 + Actirob B + C1-1, A 16 + Hasten + C1-1, A 16. + Mero + C1-1, A 16 + Rako-Binol + C1-1,

A8 + A15 + Actirob B + C1-1, A8 + A15 + Hasten + C1-1, A 8+A15 + Mero +• C1-1, A 8 + A 15 + Rako-binol + C1-1,

A8 + A16 + Actirob B + C1-1, A8 + A16 + Hasten + C1-1, A8 + A16 + Mero + C1-1, A 8+A16 + Rako-Binol + C1-1,

A9+A15 + Actirob B + C1-1, A 9+A15 + Hasten + C1-1, A 9+A15 + Mero + C1-1, A9 + A 15 + Rako-Binol + C1-1,

A9+A16 + Actirob B + CM, A 9+A16 + Hasten + C1-1, A 9+A16 + Mero + C1-1, A 9 + A16 + Rako-Binol + C1-1.

Pored toga u herbicidnim sredstvima pronalaska, radi zaokruženja osobina, mogu se, uglavnom u manjim količinama, kao dodatak, nalaziti jedna, dve ili više komponenata A raznih agrohemijskih aktivnih materija (na pr. herbicidi, insekticidi, fungicidi i si.).

Na taj način se dobijaju brojne mogućnosti kombinovanja više aktivnih materija i za zajedničku primenu u borbi protiv štetnih biljaka u biljnim kulturama, a da se ne odstupi od ideje ovog pronalaska.

Herbiciđna sredstva po ovom pronalasku imaju odličnu herbicidnu efikasnost protiv širokog spektra važnih mono- i dikotilnih štetnih biljaka. Takođe perenirani korovi, koji se teško savladavaju, koji teraju iz semena ili rizoma, korena ili drugih trajnih organa, dobro su obuhvaćeni. Pri tome je sasvim svejedno, da li se herbiciđna sredstva nanose postupkom pre sejanja, u vreme rasta ili posle rastenja.

Herbiciđna sredstva po ovom pronalasku mogu se koristiti na primer za borbu protiv sledećih štetnih biljaka: dikotilni korovi serije Sinaps, Galium, Stellaria, Matricaria, Galinsoga, Chenopodium, Brassica, Urtica, senecio, Amaranthus, Portulaca, Xanthium, Convolvulus, Ipomoea, Polvgonoum, Sesbania, Cirsium, Carduus, Sonchus, Solanum, Lamiu, Veronica, Datura, Viola, Monochoria, Commelina, Sphenoclea, Aeschvnomene, Heteranthera, Papaver, Euphorbia i Bidens. Monoktilni korovi serija Avena, Alopecurus, Echinochloa, Setaria, Panicum, Digitaria, Poa, Eleusine, Brachiaria, Lolium, Bromus, Cyperus, Elvtrigia, Sorghum, Apera i Scirpus.

Ukoliko se herbiciđna sredstva po ovom pronalasku apliciraju pre klijanja, onda se potpuno sprečava rast klica korova ili korov izrasta do stadijuma klice, zatim njegov rast prestaje i potpuno iščezava po isteku tri do četiri nedelje.

Kod aplikacija herbicidnih sredstava po ovom pronalasku na zelene delove biljke postupkom posle rastenja, takođe dolazi brzo posle tretmana do drastičnog prestanka rasta. Korov ostaje u stadijumu rasta u kome se našao u vreme apliciranja ili nestaje brže ili polaganije posle izvesnog vremena, tako da se na taj način korovska konkurencija biljnim kulturama veoma dobro i naknadno može sprečiti korišćenjem novih sredstava po ovom pronalasku i mogu se sprečiti kvantitativni i kvalitativni gubici prinosa koji su s tim povezani.

Mada sredstva po ovom pronalasku imaju odličnu herbicidnu aktivnost u odnosu na mono- i diktilne korove, biljne kulture se neznatno ili čak uopšte ne oštećuju.

Kao rezime može se reći, da se zajedničkom primenom sulfonilskih karbamida po formuli (I) i/ili njihovih soli sa jednim ili više biljnih ulja postiže izuzetno herbicidno dejstvo, pri čemu u primarnoj formi nastaju preaditivni (= sinergistički) efekti, tj. delovanje u kombinacijama je jače nego kod pojedinačnih komponenti kada se koriste odvojeno.

Ovi efekti dozvoljavaju, između ostaloga, redukciju količine koja se koristi, savladavanje jednog šireg spektra korova i trava, popunjavanje praznina u efektima čak i u pogledu rezistentnih vrsta, brže i pouzdanije delovanje, duže vreme delovanja, kompletnu kontrolu štetnih biljaka sa samo jednom ili sa manje aplikacija, i povećanje vremenskog perioda primene aktivnih materija u kombinaciji.

Navedene osobine zahtevaju se u praktičnoj borbi protiv korova, da bi se poljoprivredne kulture oslobodile neželjenih konkurentskih biljaka i da bi se na taj način obezbedili kvalitativni i kvantitativni prinosi i/ili da bi se uvećali. Tehnički standard se jasno prevazilazi herbicidnim sredstvima po ovom pronalasku u pogledu opisanih osobina.

Sledeći primeri služe za objašnjenje ovog pronalaska a nemaju ni u kom slučaju limitirajući karakter:

A. Biološki primeri

Primeri

Na parcelama veličine 6 m2 zasejan je kukuruz u proleće. Posle zasejavanja, pored kukuruza iznikle su i vrste korova koje su navadene u tabeli 1.

Posle 24 dana parcele su prskane pripravcima aktivnih materija kako je uobičajeno u praksi sa 400 I / h. Pripravci aktivnih materija su sadržavali 30 g jedinjenja A8 u kombinaciji sa 30 g safenera C3-1, koji je u formi granulata dispergovanog u vodi, dispergovan na bazi kaolina u 400 I vode. Biljna ulja su dodata postupkom mešanja u rezervoaru u čorbu za prskanje, u količinama kako je navedeno u tabeli. Dve nedelje posle aplikacije procenjeni su efekti po sledećoj šemi:

100% = totalno uništenje, 0% = nema efekta.

Rezultati su navedeni u tabeli 1, pri čemu je u zagradama dato delovanje kombinacije herbicid / safener i biljnog ulja u odvojenoj primeni. Tako na pr. štetno delovanje Setaria viridis je 42% samo uz primenu kombinacije herbicid / safener A8 + C3-1 a 0 % samo uz primenu biljnih ulja.

Pnmeru svakom slučaju dokazuje sinergističko delovanje herbicidnih sredstava po ovom pronalasku.

P r i m e r 2

U proleće su na parcelama veličine 10 m2 zasejani kukuruz i Sorghum sudanese. Posle nicanja su pored zasejanih vrsta iznikle vrste korova, koje su navedene u tabeli 2.

Parcele su posle 22 dana prskane pripravkom aktivnih materija proračunatih sa 300 I /ha kako je uobičajeno u praksi. Pripravci aktivnih materija sadržali su proračunatih 30 g jedinjenja A8 u kombinaciji sa 30 g safenera C3-1, koji su u formi granulata koji se disperguje s vodom, dispergovani na bazi kaolina u izračunatih 300 I vode.

Biljna ulja su umešana postupkom mešanja u rezervoaru u čorbu za prskanje u količinama kako je navedeno u tabeli. 12 dana posle aplikacije procenjeni su efekti po sledećoj šemi: 100 % = totalno uništenje, 0 % = nema efekta.

Rezultati su navedeni u tabeli 2, pri čemu je u zagradama dat efekat kombinacije herbicid / safaner i biljnog ulja posle njihove odvojene primene:

Prirner dokazuje sinergističko delovanje korova uz istovremenu izuzetnu selektivnost biljnih kultura.

Prirner 3

Seme odnosno komadi rizoma mono - i diktilnih štetnih i korisnih biljaka su stavljeni u lonce prečnika 9 do 13 cm u peskovitu glinastu zemlju, zatim pokriveni zemljom. Lonci su bili u stakleniku pod optimalnim uslovima. U stadijumu sa dva do tri listića, tj. otprilike tri nedelje od početka uzgoja eksperimentalne biljke su tretirane herbicidima i biljnim uljem u formi vodene disperzije ili suspenzija odn. emulzija i prskane količinom vode sa proračunatih 300 l/h u različitim dozama po zelenim delovima biljaka. Lonci se radi daljeg kultivisanja biljaka u stakleniku drže pod optimalnim uslovima. Optička procena šteta na korisnim i štetnim biljkama sledi za 2 -3 nedelje posle tretmana po sledećoj šemi:

100%= totalno uništenje, 0% = nema efekta.

Rezultati eksperimenta su navedeni u sledećoj tabeli, pri čemu se u zagradama daje efekat kombinacije herbicid / safener i biljnog ulja, posle njihove odvojene primene:

Prirner 4

Riža i Cvperus esculentus kao tipične štetne biljke su u stakleniku zasađene u zatvorenim loncima pod uslovima Paddy-riža (visina vode 2-3 cm) i prskane su pripravkom aktivne materije količinom vode sa preračunatih 600 I / ha. Posle toga su eksperimentalne biljke postavljene u staklenik pod optimalne uslove rasta i za vreme čitavog eksperimentalnog perioda su tamo ostale. Otprilike 3 nedelje posle aplikacije usledila je optička procena šteta na biljkama u poređenju sa netretiranim biljkama po sledećoj šemi:

100 % = totalno uništenje, 0 % = nema efekta.

Rezultati eksperimenta su dati u niže navedenoj tabeli, pri čemu se u zagradama navodi efekat kombinacije herbicid / safener i biljnog ulja posle njihove zasebne primene:

Claims (1)

1. Patentni zahtevi: 1. Herbiciđna sredstva, koja sadrže A) jedan ili više Sulfonil-karbamida opšte formule (I) i/ili njihove

   soli gde su R<1>je C2-C4-Alkoksi ili CO-R<a>, gde je R" jednako OH, CrC4-

   Alkoksi ili NR<D>RC, gde je Rb i R<c>nezavisno jedno od drugoga jednako ili različito od H ili su Ci-C4-Alkil, R2 je halogen ili (A)n-NR<d>R°, gde je n jednako nula ili 1, A je

   grupa CR' R", gde suR<5>i R" nezavisno jedno ad drugoga jednako ili različito od H ili su Cj-OrAlkil, Ra je jdnako H ili je CrC4-AIki! a R<e>je ostatak Acila, a u slučaju da je R<1>jednako C2-C4-Alkoksi znači da može biti i H, R3 je H ili CrC4-AlkiJ, m je jednako nula ili 1, X i Y su nezavisno jedno od drugoga jednaki ili različiti od Ct-Ce-

   Alkil, C,-C6-Alkoksi ili CrCVAlkiltio, pri čemu je svaki od tri navedena ostatka nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, Ci-C4-Alkoksi i C^C*-

   Alkiltio, ili C3-C6-Cikloalkil, C2-C6-Alkeni), C2-C6-Alkinil,

   C3-C6-Alkeniloksi ili C3-C6-Alkiniloksi, prevashodno CrC4-Alkil ili CrC4-Alkoksi,

   Z je jednasko CH ili N, a B) jedno ili više biljnih ulja, 2. Herbicidno sredstvo prema zahtevu 1, koja sadrže sinergistički efikasni sadržaj kombinacije jadinjenja po formuli (I) i/ili njihove soli (tip jedinjenja A) sa biljnim uljima. 3. Herbicidno sredstvo prema zahtevu 1 ili 2, koje dodatno sadrži jednu ili više komponenata iz grupe koja sadrži agrohemijske aktivnematerije drugih vrsta, dodatne materije koje su uobičajene kod zaštite bilja i pomoćna sredstva za formulacije. 4. Postupak za borbu protiv Štetnih biljaka, po kome se herbicidno sredstvo, definisano prema jednom ili više zahteva 1 do 3, pre bujanja, posle bujanja ili pre i posle bujanja aplicira na biljke, delove biljaka, biljno seme ili površinu za zasejavanje. 5. Postupak prema zahtevu 4 za selektivnu borbu protiv štetnih biljaka u biljnim kulturama, 6. Primena herbicidnog sredstva definisanog prema jednom od zahteva 1 do 3 za borbu protiv štetnih biljaka. 7. Postupak za proizvodnju herbicidnog sredstva, definisanog prema jednom ili više zahteva 1 do 3, pri čemu se jedinjenja po formuli (l) i/ili njihove soli (jedinjenja tipa A) mešaju sa jednim ili više biljnih ulja. 8.Postupak prema zahtevu 7, u kome se komponente A i B mešaju sa

   vodom postupkom mešanja u rezervorarima.