RS20050777A - Postupak za lečenje ateroskleroze,dislipidemija i sa njima povezanih stanja i farmaceutske kompozicije - Google Patents

Abstract

Dat je postupak za lečenje ateroskleroze koji obuhvata primenu na pacijenta nikotinske kiseline ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu u kombinaciji sa antagonistom DP receptora. Antagonist DP receptora primenjuje se radi smanjenja, prevencije ili eliminacije nastupa crvenila koje se inače može javiti.

Description

POSTUPAK ZA LEČENJE ATEROSKLEROZE, DISLIPIDEMIJA I SA

NJIMA POVEZANIH STANJA I FARMACEUTSKE KOMPOZICIJE

OSNOVA PRONALASKA

Niacin ili nikotinska kiselina (piridin-3-karbonska kiselina) je lek opšte poznat po svom delovanju da povećava nivoe lipoproteina visoke gustine (HDL) u serumu. Međutim, nikotinska kiselina je često povezana sa vazodilatacijom u koži, koja se ponekad naziva nastupi crvenila. Ovo sporedno dejstvo je izazvano oslobađanjem prostaglandina D2 u koži koje je indukovano nikotinskom kiselinom i toliko je snažno da mnogi pacijenti prekidaju treman nikotinskom kiselinom. Ovaj pronalazak se odnosi na lečenje ateroskleroze, dislipidemija, dijabetesa i sa njima povezanih stanja, primenom nikotinske kiseline ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu u kombinaciji sa jedinjenjem koje smanjuje ili eliminiše vazodilataciju u koži koja se inače javlja, tako da se treman može nastaviti bez značajnih nasupa crvenila. Ovo se postiže kod ljudi primenom nikotinske kiseline ili agonista receptora za nikotinsku kiselinu i jedinjenja koje antagonizuje DP receptor.

Različiti podtipovi receptora interaguju sa prostaglandinom D2. Jedan receptor za prostaglandin D2 označen je kao "DP" i drugi receptor za prostaglandin D2 poznat je kao "CRTH2". Ovaj pronalazak koristi antagonizam DP receptora za sprečavanje, minimizovanje ili smanjivanje nastupa crvenila koje se inače može javiti.

Stoga jedan cilj ovog pronalaska je da se elimišu ili smanje značajni nastupi crvenila (učestalost i/ili intenzitet) koji se javljaju kao sporedno dejstvo u toku lečenja ljudi od ateroskleroze, dislipidemije, dijabetesa i sa njima povezanih stanja, primenom nikotinske kiseline ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu.

Sledeći cilj ovog pronalaska je da se obezbedi kombinovana terapija za aterosklerozu koja većim delom minimizuje sporedna dejstva.

Sledeći cilj je da se obezbedi određena kombinovana farmaceutska kompozicija za oralnu primenu.

Ovi i drugi ciljevi biće jasni iz opisa koji je ovde dat.

REZIME PRONALASKA

Dat je postupak za lečenje ateroskleroze kod humanog pacijenta kod koga postoji potreba za takvim tretmanom, pri čemu taj postupak obuhvata primenu na pacijenta nikotinske kiseline, njene soli ili solvata, ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu i antagonista receptora za DP, u količinama koje su efikasne za lečenje ateroskleroze bez značajnih nastupa crvenila.

KRATAK OPIS CRTEŽA

Pronalazak je ilustrovan slikama koje su ovde priložene gde:

Slika 1 je grafikon na kome je prikazano da Jedinjenje D inhibira prostaglandinom D2-indukovanu vazodilataciju kod miševa;

Slika 2 je grafikon na kome je prikazano da Jedinjenje D inhibira nikotinskom kiselinom-indukovanu vazodilataciju kod miševa.

Slika 3 je grafikon na kome je prikazano da druga izabrana jedinjenja inhibiraju nikotinskom kiselinom-indukovanu vazodilataciju kod miševa.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Niacin ili nikotinska kiselina (piridin-3-karbonska kiselina) je lek opšte poznat po svom delovanju da povećava nivoe lipoproteina velike gustine (HDL), kao i po drugim korisnim promenama lipidnog profila (snižavanje nivoa lipoproteina veoma niske gustine (VLDL), lipoproteina niske gustine (LDL), triglicerida, slobodnih masnih kiselina (FFA) i lipoproteina (a) [Lp(a)]). Nikotinska kiselina povećava nivoe HDL kada se primenuje na ljude u terapeutski efikasnim dozama, kao što je oko 50 mg sve do oko 8 grama na dan. Međutim, nikotinska kiselina je često povezana sa vazodilatacijom u koži, koja se naziva i nastupi crvenila. Nastupi crvenila obično dovode do crvenila kože, praćenog toplotom, svrabom ili iritacijom. Oni mogu biti izuzetno neprijatni, a mogu biti toliko snažni da mnogi pacijenti prekidaju tretman nikotinskom kiselinom. Ovaj pronalazak se odnosi na lečenje, prevenciju ili eliminaciju ateroskleroze i drugih bolesti i stanja koji su ovde opisani, primenom nikotinske kiseline, njene soli ili solvata, ili drugog agonista receptora za nikotinsku ksielinu bez značajnih nastupa crvenila. Ovo se postiže kod ljudi primenom nikotinske kiseline, njene soli ili solvata, ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu i jedinjenja koje antagonizuje DP receptor, čime se sprečava, smanjuje ili minimizuje efekat nastupa crvenila po njegovoj učestalosti i/ili intenzitetu.

Postoje najmanje dva receptora koji interaguju sa prostaglandinom D2, označeni kao "DP" i "CRTH2". Ovaj pronalazak se primarno bavi nikotinskom kiselinom ili agonistima receptora za nikotinsku kiselinu koji se primenjuju u kombinaciji sa antagonistima DP receptora.

Jedan značajan aspekt pronalaska je postupak lečenja ateroskleroze kod humanog pacijenta kod koga postoji potreba za takvim tretmanom koji obuhvata primenu na pacijenta nikotinske kiseline, njene soli ili solvata, ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu i antagonista DP receptora, u količinama koje su efikasne za lečenje ateroskleroze bez značajnih nastupa crvenila.

Sledeći značajan aspekt pronalaska odnosi se na postupak povećanja nivoa HDL u serumu kod humanog pacijenta kod koga postoji potreba za takvim tretmanom, pri čemu taj postupak obuhvata primenu na pacijenta nikotinske kiseline, njene soli ili solvata, ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu i antagonista DP receptora, gde je pomenuta kombinacija delotvorna u povećanju nivoa HDL u serumu kod pacijenta bez značajne pojave nastupa crvenila.

Sledeći značajan aspekt pronalaska odnosi se na postupak za lečenje dislipidemije kod humanog pacijenta kod koga postoji potreba za ovakvim tretmanom, pri čemu taj postupak obuhvata primenu na pacijenta nikotinske kiseline, njene soli ili solvata, ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu i antagonista DP receptora u količinama koje su efikasne za lečenje dislipidemije bez značajnih nastupa crvenila.

Sledeći značajan aspekt pronalaska odnosi se na postupak za smanjenje nivoa VLDL ili LDL u serumu kod humanog pacijenta kod koga postoji potreba za takvim tretmanom, pri čemu taj postupak obuhvata primenu na pacijenta nikotinske kisleine, njene soli ili solvata, ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu i antagonista DP receptora, u količinama koje su efikasne u smanjenju nivoa VLDL ili LDL u serumu kod pacijenta bez značajnih nastupa crvenila.

Sledeći značajan aspekt pronalaska odnosi se na postupak za smanjenje nivoa triglicerida u serumu kod humanog pacijenta kod koga postoji potreba za takvim tretmanom, pri čemu taj postupak obuhvata primenu na pacijenta nikotinske kiseline, njene soli ili solvata, ili drugog agonista nikotinske kiseline i antagonista DP receptora, u količinama koje su efikasne u smanjenju nivoa triglicerida u serumu kod pacijenta bez značajnih nastupa crvenila.

Sledeći značajan aspekt pronalaska odnosi se na postupak za smanjivanje nivoa Lp(a) u serumu kod humanog pacijenta kod koga postoji potreba za takvim tretmanom, pri čemu taj postupak obuhvata primenu na pacijenta nikotinske kiseline, njene soli ili solvata, ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu i antagonista DP receptora, u količinama koje su efikasne u smanjivanju nivoa Lp(a) u serumu kod pacijenta bez značajnih nastupa crvenila. Kao što je ovde korišćeno Lp(a) označava lipoprotein (a).

Aspekt pronalaska koji je od posebnog značaja odnosi se na svaki od postupaka koji su opisani u prethodnom tekstu u kojima se koristi nikotinska kiselina, njena so ili solvat. Od posebnog značaja je primena nikotinske kiseline. U sledećem značajnom aspektu, antagonist DP receptora selektivno modulira DP receptor u količinama koje su efikasne za smanjenje ili sprečavanje nastupa crvenila kod pacijenta.

Sledeći aspekt pronalaska koji je od posebnog značaja odnosi se na svaki od postupaka koji su opisani u prethodnom tekstu u kojima se koristi nikotinska kiselina i gde antagonist DP receptora selektivno modulira DP receptor, a značajno ne modulira CRTH2 receptor.

Sledeći aspekt pronalaska koji je od posebnog značaja odnosi se na postupak za lečenje ateroskleroze, dislipidemija, dijabetesa ili sa njima povezanog stanja kod humanog pacijenta kod koga postoji potreba za ovakvim tretmanom, pri čemu takav postupak obuhvata primenu na pacijenta nikotinske kiseline, njene soli ili solvata, ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu i antagonista DP receptora, gde se takva kombinacija primenjuje u količini koja je efikasna za lečenje ateroskleroze, dislipidemije, dijabetesa ili sa njima povezanog stanja bez značajnih nastupa crvenila.

Jedan aspekt pronalaska je primena na ljude jedinjenja antagonista DP receptora u kombinaciji sa nikotinskom kiselinom, njenom soli ili solvatom, ili drugim agonistom receptora za nikotinsku kiselinu za lečenje ateroskleroze bez značajnih nastupa crvenila.

Sledeći aspekt pronalaska koji je od posebnog značaja odnosi se na postupke koji su opisani u prethodnom tekstu gde je antagonist DP receptora izabran iz grupe koju čine jedinjenja A do AJ i njihove farmaceutski prihvatljive soli ili solvati.

Primeri jedinjenja koja su posebno korisna za selektivno antagonizovanje DP receptora i supresiju nastupa crvenila obuhvataju sledeća jedinjenja:

kao i farmaceutski prihvatljive soli i solvate navedenih jedinjenja.

Ateroskleroza, kao što je ovde korišćena, odnosi se na oblik vaskularne bolesti za koju je karakteristično nagomilavanje ateromatoznih plaka koje sadrže holesterol i lipide na unutrašnjem sloju zidova arterija velike i srednje veličine. Ateroskleroza obuhvata vaskularne bolesti i stanja koja prepoznaju i razumeju lekari koji rade u odgovarajućim oblastima medicine.

Aterosklerotična kardiovaskularna bolest, uključujući restenozu posle revaskularizacionih zahvata, koronarnu bolest srca (poznata i kao koronarna bolest arterija ili ishemična bolest srca), cerebrovaskularnu bolest uključujući multi-infarktnu demenciju, kao i bolest perifernih krvnih sudova uključujući erektilnu disfunkciju, sve su kliničke manifestacije ateroskleroze i prema tome su obuhvaćene terminima "ateroskleroza" i "aterosklerotična bolest". "Dislipidemija" je termin korišćen u uobičajenom značenju i odnosi se na nenormalne nivoe lipida plazme, kao što su HDL (nizak), LDL (visok), VLDL (visok), trigliceridi (visok), lipoprotein (a) (visok), FFA (visok) i drugih lipida seruma, ili njihove kombinacije. To može biti nekomplikovano stanje ili deo određene srodne bolesti ili stanja kao što je dijabetes (dijabetička dislipidemija), metabolički sindrom i slično. Prema tome, nekomplikovane dislipidemije kao i one koje su povezane sa ishodnim stanjima obuhvaćene su ovim pronalaskom.

Termin "pacijent" obuhvata sisare, posebno ljude, koji koriste ovde navedena aktivna sredstva za prevenciju ili lečenje medicinskog stanja. Primena lekova na pacijenta obuhvata i samo-primenu i primenu na pacijenta od strane druge osobe. Kod pacijenta može da postoji potreba za lečenjem postojeće bolesti ili medicinskog stanja, ili pacijent može da želi profilaktički tretman za prevenciju ili smanjenje rizika od početka pojave ateroskleroze.

Termin "terapeutski efikasna količina" označava onu količinu leka koja će izazvati željeni biološki ili medicinski odgovor. Na primer, nikotinska kiselina se često primenjuje u dozama od oko 50 mg do oko 8 grama na dan.

Termini "profilaktički efikasna količina" i "količina koja je efikasna za prevenciju" odnose se na onu količinu leka koja će sprečiti ili smanjiti rizik od pojave biološkog ili medicinskog slučaja koji je potrebno sprečiti. U mnogim slučajevima, profilaktički efikasna količina je ista kao terapeutski efikasna količina.

Ovde opisani pronalazak obuhvata primenu ovde opisanih jedinjenja i kompozicija za sprečavanje ili smanjenje rizika od pojave, ili od povratka gde postoji mogućnost, slučaja koronarne bolesti srca, cerebrovaskularnog slučaja i/ili „intermittent claudication" (isprekidan otežan hod). Slučajevi koronarne bolesti srca obuhvataju CHD smrt, infarkt miokarda (tj., srčani udar) i koronarne reovaskularizacione zahvate. Cerebrovaskularni slučajevi obuhvataju ishemični ili hemoragični šlog (takođe poznati kao cerebrovaskularni akcidenti) i prolazni ishemični napadi. „Intermittent claudication" je klinička manifestacija bolesti prefirnih krvnih sudova. Termin "slučaj aterokslerotične bolesti" kao što je ovde korišćen obuhvata slučajeve koronarne bolesti srca, cerebrovaskularne slučajeve i „intermittent claudication". Kod osoba kod kojih se ranije javio jedan ili više ne-fatalnih slučajeva atrosklerotične bolesti postoji mogućnost ponovnog javljanja takvog slučaja.

Prema tome, ovaj pronalazak takođe daje postupak za sprečavanje pojave ili smanjivanje rizika od prve ili kasnije pojave slučaja aterosklerotične bolesti, pri čemu taj postupak obuhvata primenu profilaktički efikasne količine ovde opisanih jedinjenja na pacijenta kod koga postoji rizik od pojave takvog slučaja, uz istovremenu sprečavanje pojave ili smanjivanje značajnih nastupa crvenila. Pacijent u vreme primene može već da ima aterokslerotičnu bolest ili kod njega može da postoji rizik od njene pojave.

Postupak se dalje odnosi na prevenciju ili usporavanje formiranja novih aterosklerotičnih lezija ili plaka, na prevenciju ili usporavanje napredovanja postojećih lezija ili plaka, kao i na izazivanje regresije postojećih lezija ili plaka, uz istovremenu prevenciju ili minimizaciju pojave značajnih nastupa crvenila.

Prema tome, jedan aspekt ovog pronalaska obuhvata postupak za zaustavljanje ili usporavanje napredovanja ateroskleroze, uključujući zaustavljanje ili usporavanje napredovanja aterosklerotičnih plaka, pri čemu taj postupak obuhvata primenu terapeutski efikasne količine bilo kog od ovde opisanih antagonista DP u kombinaciji sa nikotinskom kiselinom ili drugim agonistom receptora za nikotinsku kiselinu na pacijenta kod koga postoji potreba za ovakvim tretmanom. Ovaj postupak takođe obuhvata zaustavljanje ili usporavanje napredovanja aterosklerotičnih plaka koje su prisutne u vreme početka ovog tretmana (tj., "postojećih aterokslerotičnih plaka"), kao i zaustavljanje ili usporavanje formiranja novih aterosklerotičnih plaka kod pacijenata sa aterosklerozom.

Sledeći aspekt ovog pronalaska obuhvata postupak za prevenciju ili smanjenje rizika od pojave ruptura aterosklerotičnih plaka, pri čemu taj postupak obuhvata primenu profilaktički efikasne količine bilo kog od ovde opisanih jedinjenja zajedno sa nikotinskom kiselinom ili drugim agonistom receptora za nikotinsku kiselinu na pacijenta kod koga postoji potreba za ovakvim tretmanom. Ruptura, kao što se ovde koristi, odnosi se na deo oslabljene ploče koji se odvojio, a koji može da zapuši krvni sud. Sledeći aspekt ovog pronalaska obuhvata postupak za prevenciju ili smanjenje rizika od razvoja ateroskleroze, koji obuhvata primenu prifilaktički efikasne količine ovde opisanih jedinjenja na pacijenta kod koga postoji potreba za ovakvim tretmanom.

Sledeći aspket pronalaska odnosi se na postupak za lečenje ili prevenciju ateroksleroze, dislipidemija ili sa njima povezanih stanja koji obuhvata pretreman humanog pacijenta, kod koga postoji potreba za ovakvom terapijom, količinom antagonista DP receptora koja je efikasna u inhibiciji ili smanjenju nastupa crvenila, a zatim tretman pomenutog pacijenta nikotinskom kiselinom, njenom soli ili solvatom, ili drugim agonistom receptora za nikotinsku kiselinu u količini koja je efikasna za lečenje ili prevenciju pomenute ateroskleroze, dislipidemije ili sa njima povezanog stanja bez značajnih nastupa crvenila.

Sledeći aspekt pronalaska odnosi se na postupak koji je opisan u prethodnom tekstu, koji dodatno obuhvata pre-tretman ili tretman pacijenta inhibitorom HMG Co-A reduktaze.

Sledeći aspekt pronalaska odnosi se na postupak lečenja ili prevencije stanja pomenutih u prethodnom tekstu gde je inhibitor HMG Co-A reduktaze simvastatin.

Jedan aspekt ovde opisanih postupaka odnosi se na primenu nikotinske kiseline ili drugog jedinjenja agonista receptora za nikotinsku kiselinu u količini koja je efikasna u postizanju rezultata koji su ovde opisani, kao i antagonista DP receptora koji selektivno modulira DP receptor bez značajne modulacije CRTH2 receptora. Prema tome, antagonist DP receptora ima afinitet na DP receptom (tj., Kj) koji je najmanje oko 10 puta veći (brojno niža Kjvrednost) od afiniteta na CRTH2 receptom. Bilo koje jedinjenje koje selektivno interaguje sa DP prema ovim pravilima smatra se daje "DP selektivno".

Izraz "bez značajnih nastupa crvenila" odnosi se na sporedno dejstvo koje se često može zapaziti kada se nikotinska kiselina primenjuje u terapeutskim količinama. Nastupi crvenila koji se javljaju kao posledica primene nikotinske kiseline obično postaju redi i slabiji kako se kod pacijenta razvija tolerancija na lek u terapeutskim dozama, ali se nastupi crvenila i dalje javljaju do određenog stepena. Prema tome, termin "bez značajnih nastupa crvenila" odnosi se na smanjen intenzitet crvenila kada se ono javlja ili redu pojavu nastupa crvenila nego inače. Poželjno, učestalost nastupa crvenila je smanjena najmanje za oko trećinu, poželjnije učestalost je smanjena za polovinu, a najpoželjnije, učestalost nastupa crvenila je smanjena za oko dve trećine ili više. Slično, intenzitet je poželjno smanjen najmanje za oko trećinu, poželjnije za oko polovinu, a najpoželjnije najmanje za oko dve trećine. Nesumnjivo, najpoželjnija je redukcija učestalosti i intenziteta crvenila od sto procenata, ali ona nije potrebna.

Specifičan režim doziranja i nivoi doze za svakog određenog pacijenta zavisiće od različitih faktora uključujući starost, telesnu težinu, opšte zdravstveno stanje, pol, ishranu, vreme primene, način primene, brzinu izlučivanja, kombinovanje lekova i težinu stanja pacijenta. Ove faktore razmatra kvalifikovani lekar radi određivanja terapeutski efikasne ili profilaktički efikasne količine doze koja je potreba za prevenciju, ublažavanje ili zaustavljanje napredovanja stanja. Očekuje se da će se ovde opisana jedinjenja primenjivati na dnevnoj bazi u trajanju koje je pogodno za lečenje ili prevenciju relevantnog medicinskog stanja na pacijenta, uključujući tok terapije koji traje mesecima, godinama ili čitav život pacijenta.

Jedan ili više dodatnih aktivnih sredstava mogu se primeniti sa ovde opisanim jedinjenjima. Dodatno aktivno sredstvo ili sredstva mogu biti jedinjenja ili sredstva koja modifikuju lipide ili sredstva koja imaju druga farmaceutska dejstva, ili sredstva koja deluju kao modifikatori lipida i istovremeno imaju druga farmaceutska dejstva. Primeri dodatnih aktivnih sredstava koja se mogu koristiti obuhvataju, ali nisu ograničeni na, inhibitore HMG-CoA reduktaze, koji obuhvataju statine u njihovim laktonizovanim ili dihidroksi otvorenim kiselim oblicima i njihove farmaceutski prihvatljive soli i estre, uključujući, ali ne ograničavajući se na, lovastatin (pogledati SAD Patent br. 4,342,767), simvastatin (pogledati SAD Patent br. 4,444,784), dihidroksi otvorena-kiselina simvastatin, posebno njihove amonijum ili kalcijum soli, pravastatin, posebno njegovu natrijumovu so (pogledati SAD Patent br. 4,346,227), fluvastatin, posebno njegovu natrijumovu so (pogledati SAD Patent br. 5,354,772), atorvastatin, posebno njegovu kalcijumovu so (pogledati SAD Patent br. 5,273,995), pitavastatin, označen i kao NK-104 (pogledati PCT međunarodnu publikaciju br. WO 97/23200) i rosuvastatin, poznat i kao ZD-4522, (CRESTOR<®>; pogledati SAD Patent br. 5,260,440); inhibitore HMG-CoA sintaze; inhibitore skvalen epoksidaze; inhibitore skvalen sintetaze (takođe poznati i kao inhibitori skvalen sintaze), inhibitore acil-koenzim A: holesterol aciltransferaze (ACAT), uključujući selektivne inhibitore ACAT-1 ili ACAT-2, kao i dvostruke inhibitore ACAT-1 i -2; inhibitore transfer proteina mikrozomalnih triglicerida (MTP); inhibitori endotelijalne lipaze; sekvestranti žučnih kiselina; induktori LDL receptora; inhibitori nakupljanja trombocita, na primer antagonisti receptora za glikoprotein Ilb/IIIa fibrinogen i aspirin; agonisti receptora gama (PPARy) koji je aktiviran humanim proliferatorom peroksizoma (uključujući jedinjenja sa zajedničkim nazivom glitazini na primer pioglitazon i rosiglitazon; i uključujući ona jedinjenja koja su uključena u strukturnu klasu poznatu kao tiazolidin dioni kao i oni agonisti PPARy izvan strukturne klase tiazolidin diona; PPARa agonisti kao što su klofibrat, fenofibrat uključujući mikronizovani fenofibrat, kao i gemfibrozil; PPAR dvostruki a/y agonisti; vitamin Bć(poznat i kao piridoksin) i njegove farmaceutski prihvatljive soli kao što je HC1 so; vitamin B12(poznat i kao cijanokobalamin); folna kiselina ili njena farmaceutski prihvatljiva so ili estar, kao što je natrijumova so i metilglukamin so; vitamini antioksidanti kao što su vitamin C, vitamin E i beta karoten; beta-blokatori; antagonisti angiotenzina II kao što je losartan; inhibitore enzima za konverziju angiotenzina kao što su enalapril i kaptopril; inhibitore renina, blokatore kalcijumovih kanala kao što je nifedipin i diltiazem; antagoniste endotelina; sredstva koja pojačavaju ekspresiju ABCA1 gena; jedinjenja koja inhibiraju holestreril estar transfer protein (CETP), jedinjenja koja inhibiraju protein aktivator 5-lipoksigenaze (FLAP), jedinjenja koja inhibiraju 5-lipoksigenazu (5-LO), ligande farnezoid X receptora (FXR) uključujući i antagoniste i agoniste; ligande jetrinih X Receptora (LXR)-alfa, LXR-beta ligande, jedinjenja bifosfonata kao što je natrijumalendronat; inhibitore ciklooksigenaze-2 kao što su rofekoksib i celekoksib; i jedinjenja koja ubalažavaju vaskularno zapaljenje.

Inhibitori apsorpcije holesterola takođe se mogu koristiti u ovom pronalasku. Takva jedinjenja blokiraju kretanje holesterola iz lumena creva u enterocite u zidu tankog creva, čime se smanjuju nivoi holesterola u serumu. Primeri inhibitora asporpcije holesterola opisani su u SAD Patentima br. 5,846,966, 5,631,365, 5,767,115, 6,133,001, 5,886,171, 5,856,473, 5,756,470, 5,739,321, 5,919,672 i u PCT prijavama br. WO 00/63703, WO 00/60107, WO 00/38725, WO 00/34240, WO 00/20623, WO 97/45406, WO 97/16424, WO 97/16455 i WO 95/08532. Najznačajniji inhibitor apsorpcije holesterola je ezetimib, poznat i kao l-(4-fluorofenil)-3 (R)- [3 (S)-(4-fluorofenil)-3 -hidroksipropil)] -4(S)-(4-hidroksifenil)-2-azetidinon, opisan u SAD Patentima br. 5,767,115 i 5, 846,966.

Terapeutski efikasne količine inhibitora apsorpcije holesterola obuhvataju doze od oko 0.01 mg/kg do oko 30 mg/kg telesne težine na dan, poželjno oko 0.1 mg/kg do oko 15 mg/kg.

Za pacijente sa dijabetesom, jedinjenja korišćena u ovom pronalasku mogu se primenjivati sa uobičajenim lekovima za dijabetes. Na primer, pacijent sa dijabetesom koji prima tretman kao što je ovde opisano takođe može da prima insulin ili oralni lek protiv dijabetesa. Jedan primer oralnog leka protiv dijabetesa koji je ovde koristan je metformin.

Doziranje

Nikotinska kiselina, kao što je ovde korišćen taj termin, odnosi se na piridin-3-karbonsku kiselinu. Međutim, soli i solvati nikotinske kiseline su takođe uključeni u primenu u ovom pronalasku; brojne farmaceutski prihvatljive soli i solvati nikotinske kiseline takođe su korisni u ovom pronalasku. Alkalni metali, posebno, natrijum i kalijum, formiraju soli koje su korisne kao što je ovde opisano. Slično, zemnoalkalni metali, posebno, kalcijum i magnezijum, formiraju soli koje su korisne kao što je ovde opisano. Različiti amini, kao što su amonijum i supstituisana amonijum jedinjenja takođe formiraju soli koje su korisne kao stoje ovde opisano. Slično, solvatirani oblici nikotinske kiseline su korisni u ovom pronalasku. Primeri obuhvataju hemihidrat, mono-, di-, tri- i seskvihidrat. Od posebnog značaja za primenu u ovom pronalasku je slobodna kiselina, piridin-3-karbonska kiselina.

Antagonisti DP, kao što su ovde opisani, korisni su za smanjenje ili sprečavanje nastupa crvenila kod sisarskih pacijenata, posebno ljudi, u dozama u opsegu od niske doze kao što je oko 0.01 mg/kg/dan do visoke doze kao što je oko 100 mg/kg/dan, primenjeno u jednoj ili podeljenim dnevnim dozama. Poželjno su doze od oko 0.1 mg/dan do visoke doze kao što je oko 1.0 g/dan, u jednoj ili podeljenim dnevnim dozama.

Doza nikotinske kiseline koja je korisna kao što je ovde opisano je u opsegu od niske doze kao što je oko 50 mg/dan do visoke doze kao što je oko 8 g/dan, u jednoj ili podeljenim dnevnim dozama. Niže doze mogu se primeniti na početku, a zatim se povećavaju da bi se dodatno smanjili nastupi crvenila.

Doze agonista receptora za nikotinsku kiselinu, osim nikotinske kiseline, variraju unutar širokih granica. Uopšteno, agonisti receptora za nikotinsku kiselinu koji su korisni za lečenje ateroskleroze primenjivaće se u količinama koje se kreću u opsegu od niske doze kao što je oko 0.01 mg/kg/dan do visoke doze kao što je oko 100 mg/kg/dan, u jednoj ili podeljenim dozama. Tipična doza je oko 0.1 mg/dan do oko 2 g/dan.

Jedinjenja korišćena u ovom pronalasku mogu se primenjivati putem bilo kog uobičajenog načina primene. Poželjan način primene je oralna primena.

Nikotinska kiselina, njena so ili solvat, ili drugi agonist receptora za nikotinsku kiselinu i antagonist DP mogu se primeniti zajedno ili uzastopno u jednoj ili više dnevnih doza, npr., dve, tri ili četiri posebne doze, bez udaljavanja od smisla pronalaska. Ako je poželjno posebno produženo oslobađanje, kao što je proizvod sa produženim oslobađanjem koji pokazuje prifil oslobađanja koji traje preko 24 časa, doze se mogu primenjivati svaki drugi dan. Međutim, poželjne su pojedinačne dnevne doze. Slično, mogu se koristiti jutarnje ili večernje doze.

Farmaceutske kompozicije

Ovde opisane farmaceutske kompozicije generalno se sastoje od nikotinske kiseline ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu, antagonista DP receptora i farmaceutski prihvatljivog nosača.

Primeri pogodnih oralnih kompozicija obuhvataju tablete, kapsule, trohe, pastile, suspenzije, raspršljive praškove ili granule, emulzije, sirupe i eliksire. Primeri nosača obuhvataju razblaživače, vezujuća sredstva, dezintegraciona sredstva, lubrikanse, zaslađivače, sredstva za poboljšanje ukusa, sredstva za bojenje, konzervanse i slično. Primeri razblaživača obuhvataju, na primer, kalcijumkarbonat, natrijumkarbonat, laktozu, kalcijumfosfat i natrijumfosfat. Primeri sredstava za granulaciju i dezintegracionih sredstava obuhvataju kukuruzni škrob i alginsku kiselinu. Primeri vezujućih sredstava obuhvataju škrob, želatin i akaciju. Primeri lubrikanasa obuhvataju magnezijumstearat, kalcijumstearat, stearinsku kiselinu i talk. Tablete mogu biti neobložene ili obložene primenom poznatih tehnka. Takvi premazi mogu da odlože razlaganje i time, apsorpciju u gastrointestinalnom traktu i tako obezbede produženo delovanje u toku dužeg perioda.

U jednoj varijanti pronalaska, nikotinska kiselina, njena so ili solvat, ili drugi agonist receptora za nikotinsku kiselinu kombinuje se sa antagonistom DP receptora i sa nosačem da bi se formirao proizvod određene kombinacije. Ovaj proizvod određene kombinacije može biti tableta ili kapsula za oralnu primenu.

A naročito, u sledećoj varijanti pronalaska, nikotinska kiselina, njena so ili solvat, ili drugi agonist receptora za nikotinsku kiselinu (oko 1 do oko 1000 mg) i antagonist DP (oko 1 do oko 500 mg) spajaju se sa farmaceutski prihvatljivim nosačem, čime se dobija tableta ili kapsula za oralnu primenu.

Produženo oslobađanje u toku dužeg perioda može biti posebno značajno prilikom formulacije farmaceutskih kompozicija nikotinske kiseline. Tablete sa produženim oslobađanjem su posebno poželjne. Na primer, može se koristiti materijal koji vrši vremensko odlaganje kao što je glicerilmonostearat ili glicerildistearat. Oblik doze takođe može biti obložen primenom tehnika koje su opisane u SAD Patentima br. 4,256,108; 4,166,452 i 4,265,874 da bi se formirale osmotske terapeutske tablete za kontrolisano oslobađanje.

Druge tehnologije za kontrolisano oslobađanje takođe su dostupne i ovde su uključene. Tipične komponente koje su korisne za usporavanje oslobađanja nikotinske kiseline u tabeletama sa produženim oslobađanjem obuhvataju različita celulozna jedinjenja, kao što su metilceluloza, etilceluloza, propilceluloza, hidroksipropilceluloza, hidroksietilceluloza, hidroksipropilmetilceluloza, mikrokristalna celuloza, škrob i slično.

Različiti prirodni i sintetički materijali su takođe korisni u formulacijama sa produženim solobađanjem. Primeri obuhvataju alginsku kiselinu i različite alginate, polivinilpirolidon, tragantovu gumu, gumu rogača, guar gumu, želatin, različite dugolančane alkohole, kao što je cetil alkohol i pčelinji vosak.

Tableta sa produženim oslobađanjem koja je od posebnog značaja sadrži nikotinsku kiselinu u kombinaciji sa jednim ili više prethodno navedenih celuloznih jedinjenja, presovane u tabletu za produženo oslobađanje, tako da se formira polimerna matrica. Jedinjenja antagonisti DP mogu biti spojena u mešavinu pre presovanja, ili se mogu obložiti preko spoljašnje površine matrice.

U varijanti koja je od većeg značaja, nikotinska kiselina i materijal koji formira matricu spojeni su i presovani tako da se formira jezgro za produženo oslobađanje, a jedinjenje antagonist DP je spojeno sa jednim ili više sredstava za premaz i obloženo preko spolj ašnj e površine j ezgra.

Prema potrebi i čak još od većeg značaja je tableta kao što je opisana u prethodnom tekstu, koja je dodatno obložena inhibitorom HMG Co-A reduktaze, na primer, simvastatinom. Ova posebna varijanta tako sadrži tri aktivna sastojka, inhibitor HMG Co-A reduktaze i antagonist DP, koji mogu značajno da se oslobađaju posle primene, kao i nikotinsku kiselinu koja može da se oslobađa u toku dužeg perioda, kao što je opisano u prethodnom tekstu.

Tipični vremenski okviri oslobađanja za tablete sa odloženim oslobađanjem prema ovom pronalasku su u opsegu od oko 1 sve do oko 48 časova, poželjno oko 4 do oko 24 časa, poželjnije oko 8 do oko 16 časova.

Tvrde žlatinozne kapsule predstavljaju drugi čvrsti oblik doze za oralnu primenu. Takve kapsule sadrže aktivne sastojke pomešane sa materijalima nosačima kao što je opisano u prethodnom tekstu. Mekane želatinozne kapsule sadrže aktivne sastojke pomešane sa rastvaračima koji su rastvorljivi u vodi, kao što su pripilenglikol, PEG i etanol, ili ulje kao što je ulje kikirikija, tečni parafin ili maslinovo ulje.

Za vodene suspenzije takođe se smatra da sadrže aktivni materijal u smeši sa inertnim puniocima koji su pogodni za proizvodnju vodenih suspenzija. Takvi inertni punioci obuhvataju suspendujuća sredstva, na primer natrijumkarboksimetilcelulozu, metilcelulozu, hidroksipropilmetilcelulozu, natrijumalginat, polivinilpirolidon, tragantovu gumu i akaciju; disperzivna sredstva ili sredstva za vlaženje, npr., lecitin; konzervanse, npr., etil ili n-propil para-hidroksibenzoat, sredstva za bojenje, sredstva za poboljšanje ukusa, zaslađivače i slično.

Raspršljivi praškovi i granule pogodni za pripremanje vodene suspenzije dodavanjem vode obezbeđuju aktivne sastojke u smeši sa disperzivnim sredstvom ili sredstvom za vlaženje, suspendujućim sredstvom i jednim ili više konzervansa. Primeri pogodnih dispergujućih sredstava ili sredstava za vlaženje i suspendujućih sredstava su oni koji su već navedeni u prethodnom tekstu.

Sirupi i eliksiri se takođe mogu formulisati.

Farmaceutska kompozicija koja je od posebnog značaja je tableta sa produženim oslobađanjem koja se sastoji od nikotinske kiseline, njene soli ili solvata, kao i antagonista DP receptora u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Druga farmaceutska kompozicija koja je od posebnog značaja je tableta sa produženim oslobađanjem koja sadrži nikotinsku kiselinu, njenu so ili solvat, antagonist DP receptora i inhibitor HMG Co-A reduktaze u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od većeg značaja je tableta sa produženim oslobađanjem koja sadrži nikotinsku kiselinu, antagonsit DP receptora i simvastatin u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od posebnog značaja je tableta sa produženim oslobađanjem koja sadrži nikotinsku kiselinu, antagonist DP receptora koji je izabran iz grupe koju čine jedinjenja A do AJ u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od veće značaja sadrži nikotinsku kiselinu i jedinjenje antagonist DP koji je izabran iz grupe koju čine jedinjenja A, B, D, E, X, AA, AF, AG, AH, AI i AJ, u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od posebnog značaja sadrži nikotinsku kiselinu i jedinjenje A antagonist DP u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od većeg značaja sadrži nikotinsku kiselinu i jedinjenje B antagonist DP u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od većeg značaja sadrži nikotinsku kiselinu i jedinjenje D antagonist DP u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od većeg značaja sadrži nikotinsku kiselinu i jedinjenje E antagonist DP u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od veće značaja sadrži nikotinsku kiselinu i jedinjenje X antagonist DP u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od većeg značaja sadrži nikotinsku kiselinu i jedinjenje AA antagonist DP u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od većeg značaja sadrži nikotinsku kiselinu i jedinjenje AF antagonist DP u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od većeg značaja sadrži nikotinsku kiselinu i jedinjenje AG antagonist DP u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od većeg značaja sadrži nikotinsku kiselinu i jedinjenje AH antagonist DP u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od većeg značaja sadrži nikotinsku kiselinu i jedinjenje AI antagonist DP u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od većeg značaja sadrži nikotinsku kiselinu i jedinjenje AJ antagonist DP u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od još većeg značaja sadrži nikotinsku kiselinu, jedno jedinjenje antagonist DP koje je navedeno u prethodnom tekstu i simvastatin u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od većeg značaja je tableta sa produženim oslobađanjem koja sadrži nikotinsku kiselinu, antagonist DP receptora koji je izabran iz grupe koju čine jedinjenja A do AJ i simvastatin u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Sledeća farmaceutska kompozicija koja je od većeg značaja odnosi se na tabletu sa produženim solobađanjem koaj sadrži nikotinsku kiselinu, antagonist DP receptora koji je izabran iz grupe koju čine jedinjenja A, B, D, E, X, AA, AF, AG, AH, AI i AJ, kao i simvastatin u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Termin "kompozicija", pored toga što obuhvata farmaceutske kompozicije opisane u prethodnom tekstu, takođe obuhvata bilo koji proiozvod koji nastaje, direktno ili indirektno, spajanjem, formiranjem komleksa ili sjedinjavanjem bilo koje dve ili više komponenti, aktivnog sastojka ili inertnog punioca, ili razlaganjem jedne ili više komponenti, ili iz drugih tipova reakcija ili interakcija jednog ili više sastojka. Prema tome, farmaceutska kompozicija ovog pronalaska obuhvata bilo koju kompoziciju koja se priprema mešanjem ili na drugi način spajanjem jedinjenja, bilo kog dodatnog aktivnog sastojka (sastojaka) i farmaceutski prihvatljivih inertnih punilaca.

Sledeći aspekt pronalaska odnosi se na primenu nikotinske kiseline, njene soli ili solvata, ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu i antagonista DP u proizvodnji leka. Ovaj lek ima primene koje su ovde opisane.

Sledeći aspekt pronalaska posebno se odnosi na primenu nikotinske kiseline, njene soli ili solvata, ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu, antagonista DP i inhibitora HMG Co-A reduktaze kao što je simvastatin, u proizvodnji leka. Ovaj lek ima primene koje su ovde opisane.

Pored nikotinske kiseline, koja je referentni agonist receptora za nikotinsku kiselinu, opisani su brojni agonisti receptora za nikotinsku kiselinu. Sledeće publikacije opisuju jedinjenja koja su agonisti receptora za nikotinsku kiselinu:

Lorenzen, A. et al. Molecular Pharmacologv 59: 349-357 (2001),

Lorenzen, A. et al. Biochemical Pharmacologv 64: 645-648 (2002),

Soga, T. et al. Biochemical and Biophvsical Research Comm. 303: 364-369 (2003),

Tunaru, S. et al. Nature Medicine 9: 352-355 (2003),

Wise, A. et al. Journal of Biological Chemistrv 278: 9869-9874 (2003) i

Van Herk, T. et al Journal of Medicinal Chemistrv 46: 3945-3951 (2003).

Možemo napomenuti da su delimični agonisti receptora za nikotinsku kiselinu, kao što su oni opisani u van Herk, et al, uključeni u ovde date kompozicije i postupke lečenja.

Osim toga, receptor za nikotinsku kiselinu je određen i opisan u WO02/084298A2 objavljenom 24.10.2002. i u Soga, T. et al. , Tunaru, S. et al. i Wise, A. et al. (citirani u prethodnom tekstu).

Brojna jedinjenja antagonisti DP receptora su objavljena, a korisna su i uključena u postupke ovog pronalaska. Na primer, antagonisti DP receptora mogu se dobiti prema WO01/79169 objavljenom 25.10.2001., EP 1305286 objavljenom 02.05.2003., WO02/094830 objavljenom 28.1.2002. i WO03/062200 objavljenom 31.07.2003.

Jedinjenje AB može se sintetisati prema opisu koji je dat u WO01/66520Al objavljenom 13.09.2001.; Jedinjenje AC može se sintetisati prema opisu koji je dat u WO03/022814Al objavljenom 20.03.2003. i Jedinjenja AD i AE mogu se sintetisati prema opisu koji je dat u WO03/078409 objavljenom 25.09.2003. Druga tipična jedinjenja antagonisti DP korišćena u ovom pronalasku mogu se sintetisati prema primerima koji su navedeni u daljem tekstu.

PRIMER 1

[ 5-[( 4- hlorfenil) tiol- 4-( metilsulfonil)- 6, 7, 8. 94etrahidropirido[ 3, 2- Z?] indolizin- 6- illsirćetna

kiselina ( Jedinjenje G)

Korak 1 4- hlornikotinaldehid

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno kao što je opisano u F. Marsais et al., J. Heterocvclic Chem., 25, 81 (1988).

Korak 2 4-( metiltio) nikotinaldehid

U rastvor NaSMe (9.5 g, 135 mmol) u MeOH (250 mL) dodat je 4-hlornikotinaldehid (13.5 g, 94.4 mmol) iz Koraka 1 u MeOH (250 mL). Reakciona smeša je održavana na 60°C 15 minuta. Reakciona smeša je sipana preko NH4CI i EtOAc. Organska faza je odvojena, isprana sa H20 i sušena nad Na2S04- Jedinjenje je zatim prečišćeno na silika gelu sa 50% EtOAc u heksanima, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova.

Korak 3 metil ( 2Z)- 2- azido- 3-[ 4-( metiltio) piridin- 3- il"| lprop- 2- enoat

Rastvor 4-(metiltio)nikotinaldehida (4.8 g, 31 mmol) i metil azidoacetata (9.0 g, 78 mmol) u MeOH (50 mL) dodat je u rastvor 25% NaOMe u MeOH (16.9 mL, 78 mmol) na - 12°C. U toku dodavanja koje je trajalo 30 minuta praćena je unutrašnja temperatura i održavana na -10°C do -12°C. Dobijena smeša je zatim mešana u ledenom kupatilu nekoliko časova, a nakon toga preko noći u ledenom kupatilu u hladnoj prostoriji. Suspenzija je zatim sipana na smešu leda i NH4CI i suspenzija čvrstih čestica je filtrirana posle 10 minuta mešanja. Proizvod je ispran hladnom H20 i zatim je sušen pod vakuumom da bi se dobilo jedinjenje iz naslova u obliku čvrste supstance bež boje (7.4 g), koja je sadržala nešto soli. Jedinjenje je zatim prečišćeno na silika gelu sa EtOAc.

Korak 4 metil 4-( metiltio)- lH- pirolo[ 2, 3- Z>1piridin- 2- karboksilat

Suspenzija jedinjenja iz Koraka 3 (0.40 g, 1.6 mmol) u ksilenima (16 mL) lagano je zagrevana do 140°C. Posle 15 minuta na 140°C, žuti rastvor je hlađen do sobne temperature. Potrebno je preduzeti mere opreza zbog mogućnosti da se javi egzotermna reakcija kao posledica formiranja azota. Suspenzija je zatim hlađena do 0°C, filtrirana i isprana ksilenom da bi se dobilo jedinjenje iz naslova.

Korak 5 etil 4-( metiltio)- 6- okso- 6, 7, 8, 9- tetrahidropirido[ 3, 2- blindolizin- 7- karboksilat

U rastvor jedinjenja iz Koraka 4 (0.35 g, 1.6 mmol) u DMF (20 mL) na 0°C dodat je NaH (1.2 ekv.). Posle 5 minuta, dodati su nBi^NI (0.10 g) i etil 4-bromobutirat (0.40 mL). Posle 1 časa na sobnoj temperaturi, reakciona smeša je sipana preko zasićenog NH4CI i EtOAc. Organska faza je odvojena, isprana sa H2O i sušena nad Na2S04. Posle isparavanja sirovi proizvod je prečišćen "flash" hromatografijom. Bis estar je zatim rastvoren u THF (7.0 mL) i dodat je 1.06 M rastvor kalijum terc-butoksida u THE (2.2 mL) na 0°C. Posle 1 časa na sobnoj temepraturi, reakciona smeša je sipana preko zasićenog NH4CI i EtOAc. Organska faza je odvojena, sušena nad Na2S04i isparavana pod sniženim pritiskom da bi se dobilo jedinjenje iz naslova u obliku smeše etil i metil estra.

Korak 6 4-( metiltio)- 8, 9- dihidropirido[ 3, 2- blindolizin- 6( 7H)- on

U jedinjenje iz Koraka 5, (0.32 g) dodati su EtOH (8.0 mL) i koncentrovana HC1 (2.0 mL). Dobijena suspenzija je refluksovana 5 časova. Reakciona smeša je podeljena između EtOAc i Na2C03. Organska faza je odvojena i isparavana da bi se dobilo jedinjenje iz naslova.

Korak 7 etil ( 2E, 2Z)- r4- fmetiltio)- 8, 9- dihidropiridor3, 2- b11indolizin- 6( 7H)- iliden1etanoat

U DMF rastvor (12 mL) trietil fosfonoacetata (0.45 g, 2.17 mmol) dodat je 80% NaH (0.06 g, 2.00 mmol) i jedinjenje iz Koraka 6 (0.22 g, 1.00 mmol). Posle 4 časa na 55°C, reakciona smeša je sipana preko zasićenog NH4C1 i EtOAc. Organska faza je odvojena i isparavana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je prečišćen „flash" hromatografijom da bi se dobilo jedinjenje iz naslova.

Korak 8 etil [ 4-( metiltio)- 6J, 8, 9- tetrahidropirido[ 3, 2- b] indolizin- 6- il] acetat

Jedinjenje iz Koraka 7 rastvoreno je u MeOH-THF, primenom toplote radi lakšeg rastvaranja. U prethodno ohlađeni rastvor na sobnoj temperaturi dodat je Pt02i dobijena smeša je održavana 18 časova pod atmosferskim pritiskom vodonika. Reakciona smeša je pažljivo filtrirana kroz Celit primenom CH2CI2. Filtrat je isparavan pod sniženim pritiskom da bi se dobilo jedinjenje iz naslova. Alternativno, jedinjenje iz Koraka 7 može da se hidrogenizuje sa Pd(OH)2u EtOAc na 40 PSI vodonika 18 časova.

Korak 9 etil [ 4-( metilsulfonil)- 6, 7, 8, 9- tetrahidropirido[ 3, 2- b1indolizin- 6- illacetat

U jedinjenje iz Koraka 8 (0.08 g, 0.27 mmol) u MeOH (3.0 mL) dodati su Na2W04(0.10 g) i 30% H2O2(600 uL). Posle 1 časa, reakciona smeša je podeljena između H2O i EtOAc. Organska faza je isprana sa H2O, odvojena i isparavana. Jedinjenje iz naslova je prečišćeno „flash" hromatografijom.

Korak 10 etil r5- r( 4- hlorfenil) tio1- 4-( metilsulfonil)- 6, 7, 8, 9- tetrahidropiridor3. 2-b] indolizin- 6- ill acetat

U 1,2-dihloretanski rastvor (2.0 mL) 4,4'-dihlordifenil disulfida (0.24 g) dodat je SO2CI2(50 p.L). U jedinjenje iz Koraka 9 (0.05 g) u DMF (2.0 mL) dodata je prethodna smeša (~ 180 uL). Posle reakcije izvršena je<!>H NMR i reakcija je održavana na sobnoj temperaturi sve dok se nije potrošio sav početni materijal. Reakciona smeša je sipana preko zasićenog NaHCOsi EtOAc. Organska faza je odvojena, isparavana i jedinjenje iz naslova je prečišćeno „flash" hromatografijom.

Korak 11 [ 5 - r( 4- hlorfenil) tiol - 4-( metilsulfonil)- 6, 7, 8, 9- tetrahidropirido\ 3 , 2- bl indolizin-6- il] sirćetna kiselina

U jedinjenje iz Koraka 10 koje je rastvoreno u smeši 1/1 THF-MeOH dodat je 1N NaOH. Posle 18 časova na sobnoj temperaturi, reakciona smeša je podeljena između zasićenog NH4CI i EtOAc. Organska faza je odvojena, sušena nad Na2S04i isparavana da bi se dobilo jedinjenje iz naslova.

'H NMR (500 MHz, aceton-d6) 8 11.00 (bs, IH), 8.60 (d, IH), 7.80 (d, IH), 7.20 (d, 2H), 7.00 (d, 2H), 4.65 (m, IH), 4.20 (m, IH), 3.75 (m, IH), 3.35 (s, 3H), 2.80 do 2.10 (m, 6H).

PRIMER 2

[ 5-[( 4- hlorfenil) tio1- 4-( metiltio)- 6, 7, 8, 9- tetrahidropirido[ 3, 2- b] indolizin- 6- illsirćetna kiselina

( Jedinjenje H)

Jedinjenje iz naslova može se pripremiti od jedinjenja iz Primera 1, Korak 8, na sličan način kao što je opisano u Primeru 1, Koraci 10 i 11. m/z418.

PRIMER 3

[ 5 - [( 3, 4- dihlorfenil) tiol - 4-( metilsulfonil)- 6, 7, 8, 9- tetrahidropirido [ 3, 2- b] indolizin- 6- ill sirćetna

kiselina ( Jedinjenje I)

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno kao što je opisano u Primeru 1 primenom bis(3,4-dihlorfenil)disulfida u Koraku 10.

'H NMR (500 MHz, aceton-d6) 8 8.55 (d, IH), 7.85 (d, IH), 7.35 (d, IH), 7.15 (s, IH), 6.95 (d, IH), 4.60 (m, IH), 4.15 (m, IH), 3.80 (m, IH), 3.40 (s, 3H), 2.80 do 2.10 (m, 6H). m/z 484.

Enantiomeri su razdvojeni na Chiralecel OD koloni 25 cm x 20 mm primenom 30% izopropanola, 17% etanola, 0.2% sirćetne kiseline u heksanu, sa stopom protoka od 8 ml/min. Čistoća enantiomera je proveravana na Chiralecel OD koloni 25 cm x 4.6 mm primenom 35% izopropanola, 0.2% sirćetne kiseline u heksanu, sa stopom protoka od 1.0 ml/min. Pokretniji enantiomer Tr = 9.7 min, manje pokretan enantiomer Tr = 11.1 min.

PRIMER 4

[ 5-( 4- hlorbenzoil)- 4-( metilsulfonil)- 6, 7. 8. 9- tetrahidropirido[ 3. 2- blindolizin- 6- il] sirćetna

kiselina ( Jedinjenje J)

Korak 1 etil [ 5-( 4- Morbenzoil)- 4-( metutio)- 6, 7, 8, 9^

U rastvor 4-hlorbenzoilhlorida (0.30 g, 1.7 mmol) u 1,2-dihloretanu (6.0 mL) dodat je AICI3(0.24 g, 1.8 mmol). Posle 5 minuta, u prethodnu smešu dodat je rastvor etil [4-(metiltio)-6,7,8,9-tetrahidropirido[3,2-b]indolizin-6-il]acetata iz Primera 1, Korak 8 (0.15 g, 0.47 mmol) u 1,2-dihloretanu (6.0 mL). Posle 4 časa, na 80°C, reakciona smeša je podeljena između EtOAc i NaHC03. Organska faza je odvojena, sušena nad Na2S04i isparavana. Jedinjenje iz naslova je prečišćeno „flash" hromatografijom.

Korak 2 etil [ 5-( 4- Morbenzoil)- 4-( metilsulfoml)- 6, 7, 8, 9- te1rahidropiridor3, 2- blindolizin- 6-

il] acetat

U rastvor etil [5-(4-hlorbenzoil)-4-(metiltio)-6,7,8-9-tetrahidropirido[3,2-b]indolizin-6-il]acetata (0.12 g, 0.27 mmol) u MeOH (5.0 mL) dodat je Na2W04(0.1 g) i 30% H202(300 uL). Reakciona smeša je mešana na 55°C 1 čas. Reakciona smeša je zatim podeljena između H2O i EtOAc. Organska faza je isprana sa H20, sušena nad Na2S04i isparavana. Jedinjenje iz naslova je prečišćeno „flash" hromatografijom.

Korak 3 [ 5-( 4- hlorbenzoil)- 5-( metilsulfonil)- 6. 7, 8, 9- tetrahidropirido[ 3, 2- b1indolizin- 6-

il] sirćetna kiselina

Etil [5-(4-hlorbenzoil)-4-(metilsulfonil)-6,7,8,9-tetrahidropirido[3,2-b]indolizin-6-iljacetat tretiran je kao što je opisano u Primeru 1, Korak 11, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova.

<]>H NMR (500 MHz, aceton-d6) 8 8.55 (d, IH), 7.90 (d, 2H), 7.65 (d, IH), 7.45 (d, 2H), 4.55 (m, IH), 4.25 (m, IH), 3.45 (m, IH), 3.20 (s, 3H), 2.05 do 3.00 (m, 6H).

m/z 446. PRIMER 5 [5-(4-bromfenil)tio]-4-(metilsulfonil)-6,7,8,9-tetrahidropirido[3,2-b]indolizin-6-il]sirćetna kiselina (Jedinjenje K)

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno kao što je opisano u Primeru 1 primenom 4,4'-dibromdifenildisulfida.

'H NMR (500 MHz, Aceton-d6) 8 8.60 (d, IH), 7.80 (d, IH), 7.35 (d, 2H), 7.00 (d, 2H), 4.65 (m, IH), 4.20 (m, IH), 3. 80 (m, IH), 3.35 (s, 3H), 2.80 do 2.10 (m, 6H).

PRIMER 6 POSTUPAK- 1

[ 9-[( 3, 4- dihlorfenil) tio1- l-( metilsulfonil)- 7, 8- dihidro- 6H- piridor3. 4- b] pirolizin- 8- il1sirćetna

kiselina ( Jedinjenje L)

Korak 1 2-( metiltio) nikotinaldehid

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno od 2-bromnikotinaldehida (A. NumataSynthesis1999 p. 306) kao što je opisano u Primeru 1, Korak 2, sa tom razlikom što je rastvor zagrevan na 55°C 2 časa.

Korak 2 metil ( 2Z)- 2- azido- 3-[ 2-( metiltio) piridin- 3- il] prop- 2- enoat

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno kao što je opisano u Primeru 1, Korak 3.

Korak 3 metil 4-( metiltio)- lH- pirolo[ 3, 2- c] piridin- 2- karboksilat

Rastvor metil (2Z)-2-azido-3-[2-(metiltio)piridin-3-il]prop-2-enoata (1.00 g, 4.00 mmol) u mezitilenu (50 mL) zagrevan je na 160°C, 1 čas. Reakciona smeša je hlađena do sobne temperature i zatim do 0°C, talog je filtriran i ispran hladnim mezitilenom da bi se dobilo jedinjenje iz naslova.

Korak 4 metil l-( metiltio)- 8- okso- 7. 8- dihidro- 6H- pirido[ 3, 4- b] pirolizin- 7- karboksilat

U suspenziju metil 4-(metiltio)-lH-pirolo[3,2-c]piridin-2-karboksilata (0.30 g, 1.35 mmol) u THF (3 mL) -toluenu (12.0 mL) dodat je 1.06 M THE rastvor kalijum terc-butoksida (1.42 mL/1.41 mmol) i metilakrilat (300 uL). Dobijena smeša je zagrevana na 80°C 18 časova. Smeša je podeljena između EtOAc i NH4C1, a zatim filtrirana kroz Celit. Organska faza je odvojena, sušena nad Na2S04i filtrirana, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova.

Korak 5 l-( metiltio)- 6, 7- dihidro- 8H- piridor3, 4- blpirolizin- 8- on

Metil l-(metiltio)-8-okso-7,8-dihidro-6H-pirido[3,4-b]pirolizin-7-karboksilat konvertovan je u jedinjenje iz naslova kao što je opisano u Primeru 1, Korak 6.

Korak 6 metil [ 8- hidroksi- l-( metiltio)- 7, 8- dihidro- 6H- piridor3, 4- b1pirolizin- 8- il] acetat

Smeša l-(metiltio)-6,7-dihidro-8H-pirido[3,4-b]pirolizin-8-ona (0.15 g, 0.68 mmol), metil bromacetata (0.34 mL), Zn-Cu (0.226 g) u THF (3.0 mL) je obrađivana ultrazvukom 2 časa. Smeša je zatim zagrevana na 60°C 5 minuta do završetka reakcije. Reakciona smeša je podeljena između EtOAc i NH4C1. Organska faza je odvojena, sušena nad Na2S04, filtrirana i isparavana pod sniženim pritiskom da bi se dobilo jedinjenje iz naslova. Jedinjenje je prečišćeno „flash" hromatografijom.

Korak 7 metil [ l-( metiltio)- 7, 8- dihidro- 6H- pirido[ 3, 4- blpirolizin- 8- il] acetat

U Nal (0.300 g) u CH3CN (3.2 mL) dodat je TMSC1 (0.266 mL). Ova smeša je dodata u suspenziju metil [8-hidroksi-l-(metiltio)-7,8-dihidro-6H-pirido[3,4-b]pirolizin-8-il]acetata (0.15 g, 0.515 mmol) u CH3CN (1.5 mL), u vodenom kupatilu. Posle 0.5 časa, reakciona smeša je podeljena između EtOAc i NaHC03. Organska faza je odvojena, isprana natrijumtiosulfatom, sušena nad MgS04i isparavana. Jedinjenje iz naslova je prečišćeno „flash" hromatografijom.

Korak 8 metil [ l-( metilsulfonil)- 7, 8- dihidro- 6H- pirido[ 3, 4- b1pirolizin- 8- illacetat

Metil [l-(metiltio)-7,8-dihidro-6H-pirido[3,4-b]pirolizin-8-il]acetat konvertovan je u jedinjenje iz naslova kao što je opisano u Primeru 1, Korak 9.

Korak 9 1 9- r( 3, 4- dihlorfenil) tiol- l-( metilsulfonil)- 7, 8- dihidro- 6H- piridor3. 4-b lpirolizin- 8- illsirćetna kiselina

Metil [1 -(metilsulfonil)-7,8-dihidro-6H-pirido[3,4-b]pirolizin-8-il]acetat konvertovan je ujedinjenje iz naslova kao što je opisano u Primeru 1, Koraci 10 i 11, primenom bis(3,4-dihlorfenil)disulfida u Koraku 10.

'H NMR (500 MHz, aceton-d6) 5 8.35 (d, IH) 7.80 (d, IH), 7.35 (d, IH), 7.15 (s, IH), 6.95 (d, IH), 4.55 (m, IH), 4.35 (m, IH), 3.90 (m, IH), 3.30 (s, 3H), 3.15 (m, IH), 3.05 (m, IH), 2.80 (m, IH), 2.50 (m, IH).

PRIMER 6 POSTUPAK- 2

[ 9-[( 3, 4- dihlorfenil) tio1- l-( metilsulfonil)- 7, 8- dihidro- 6H- pirido[ 3. 4- blpirolizin- 8- illsirćetna

kiselina

Korak 1 l-( metiltio)- 7, 8- dihidro- 6H- pirido[ 3, 4- b] pirolizin- 8- ol

U suspenziju l-(metiltio)-6,7-dihidro-8H-pirido[3,4-b]pirolizin-8-ona iz Primera 6, Postupak-1 Korak 5 (0.55 g, 2.2 mmol) u EtOH (10 mL)-THF (1 mL) dodat je NaBH4(0.10 g, 2.6 mmol) na 0°C. Posle 30 minuta na sobnoj temperaturi, reakcija je ugašena dodavanjem acetona. Rastvarači su isparavam pod sniženim pritiskom i u ostatak su dodati EtOAC i H20. Organska faza je odvojena, sušena nad MgS04i isparavana. Jedinjenje iz naslova je isprano sa EtOAc/heksanom i filtrirano.

Korak 2 d imetil 2-|" l-( metiltio)- 7, 8- dihidro- 6H- pirido[ 3. 4- b1pirolizin- 8- illmalonat

U suspenziju l-(metiltio)-7,8-dihidro-6H-pirido[3,4-b]pirolizin-8-ola (0.54 g, 2.1 mmol) u THF (10 mL) na -78°C dodati su IM NaHMDS u THF (2.35 mL, 2.4 mmol) i difenilhlorfosfonat (0.53 mL, 2.6 mmol). Posle 30 minuta dodati su dimetilmalonat (0.73 mL, 6.4 mmol) i IM NaHMDS u THF (6.8 mL, 6.8 mmol). Reakciona smeša je zagrejana do 0°C i zatim do sobne temperature. Smeša je zatim podeljena između ETOAc i NH4CI. Organska faza je sušena nad MgS04, filtrirana i isparavana. Jedinjenje iz naslova je prečišćeno „flash" hromatografij om.

Korak 3 metil [ l-( metiltio)- 7, 8- dihidro- 6H- piridor3, 4- blpirolizin- 8- ill- acetat

U smešu dimetil 2-[l-(metiltio)-7,8-dihidro-6H-pirido[3,4-b]pirolizin-8-il]malonata (0.59 g, 2.17 mmol) i DMSO (4mL) dodat je NaCl (0.45 g) u H20 (0.45 mL). Posle 18 časova na 150°C, reakciona smeša je podeljena između ETOAc i H20. Organska faza je odvojena, sušena nad Na2S04i isparavana. Jedinjenje iz naslova je zatim prečišćeno „flash" hromatografij om.

Korak 4 F 9- r( 3. 4- dihlorfenil) tiol- l-( metilsulfonil)- 7, 8- dihidro- 6H- piridor3. 4-

blpirolizin- 8- illsirćetna kiselina

Jedinjenje iz naslova je dobijeno od metil [l-(metiltio)-7,8-dihidro-6H-pirido[3,4-b]pirolizin-8-il]acetata kao stoje opisano u Primeru 6, Postupak-1, Koraci 8 do 9.

PRIMER 7

ri0- r( 3, 4- dihlorfenil) sulfanill- l-( metilsulfonil)- 6, 7, 8, 9- tetrahidropiridor3, 4- b1indolizin- 9-

iljsirćetna kiselina ( Jedinjenje M)

Korak 1 etil [ l-( metilsulfonil)- 6J, 8, 9- tetrahidropirido[ 3, 4- b[ indolizin- 9- il] acetat

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno od proizvoda iz Primera 6, Korak 3, na isti način kao što je opisano u Primeru 1, Koraci 5 do 9.

Korak 2 ri0- r( 3, 4- dihlorfeninsulfanill- l-( metilsulfonil)- 6J, 8, 9- tetrahidropiridor3, 4-b] indolizin- 9- il] sirćetna kiselina

Proizvod iz Koraka 1 preveden je u jedinjenje iz naslova na isti način kao u Primeru 1, Koraci 10-11, primenom bis(3,4-dihlorfenil)disulfida u Koraku 10.

MS M+l=485.

PRIMER 8

( 4- metilsulfonil)- 5-{[ 4-( trifluorometil) fenilltio}- 6J, 8, 9- tetrahidropirido[ 3, 2- b1indolizin- 6-

iDsirćetna kiselina ( Jedinjenje N)

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno kao što je opisano u Primeru 1 primenom bis[4-trifluorometil)fenil]disulfida.

'H NMR (500 MHz, aceton-d6) 5 8.55 (d, IH), 7.75 (d, IH), 7.45 (d, 2H), 7.15 (d, 2H), 4.55 (m, IH), 4.15 (m, IH), 3.80 (m, IH), 3.30 (s, 3H), 2.80 do 2.10 (m, 6H).

m/z513 (M+l).

PRIMER 9

[ 5-[( 2- hloro- 4- fluorofenil) tio1- 4-( metilsulfonil)- 6, 7. 8, 9- tetrahidropirido[ 3, 2- b] indo

iljsirćetna kiselina ( Jedinjenje O)

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno kao što je opisano u Primeru 1 primenom bis(2-hloro-4-fluorofenil)disulfida.

m/z 469 (M+l).

PRIMER 10

[ 4-( metilsulfonil)- 5-( 2- naftiltio)- 6, 7, 8, 9- tetrahidropiridor3. 2- b1indolizin- 6- il1sirćetna kiselina

( Jedinjenje P)

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno kao što je opisano u Primeru 1 primenom di(2-naftil)disulfida.

m/z467 (M+l).

PRIMER 11

[ 5-[( 2, 3- dihlorfenil) tio1- 4-( metilsulfonil)- 6J, 8, 9- tetrahidropirido[ 3, 2- b] indolizin- 6- il1sirćetna

kiselina ( Jedinjenje 0)

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno kao što je opisano u Primeru 1 primenom bis(2,3-dihlorfenil)disulfida.

<!>H NMR (500 MHz, aceton-d6) 8 8.85 (d, IH), 7.80 (d, IH), 7.30 (d, IH), 7.00 (t, IH), 6.60 (d, IH), 4.60 (m, IH), 4.20 (m, IH), 3.80 (m, IH), 3.40 (s, 3H), 2.80 do 2.10 (m, 6H).

PRIMER 12

[ 5-[( 4- metilfenil) tiol- 4-( metilsulfonil)- 6, 7, 8, 9- tetrahidropirido[ 3, 2- b1indolizin- 6- il1sirćetna

kiselina ( Jedinjenje R)

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno kao što je opisano u Primeru 1 primenom p-tolil disulfida.

'H NMR (500 MHz, aceton-d6) 8 8.55 (d, IH), 7.80 (d, IH), 6.95 (m, 4H), 4.60 (m, IH), 4.15 (m, IH), 3.80 (m, IH), 3.35 (s, 3H), 2.80 do 2.10 (m, 6H).

PRIMER 13

[ 4-( metilsulfonil)- 5-( feniltio)- 6, 7, 8, 9- tetrariidropirido[ 3, 2- blindolizin- 6- illsirćetna kiselina

( Jedinjenje S)

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno kao što je opisano u Primeru 1 primenom difenildisulfida.

'H NMR (500 MHz, aceton-d6) 8 8.55 (d, IH), 7.80 (d, IH), 7.15 do 6.90 (m, 5H), 4.60 (m, IH), 4.15 (m, IH), 3.75 (m, IH), 3.30 (s, 3H), 2.80 do 2.10 (m, 6H).

PRIMER 14

[ 5-[ r2. 4- dihlorfenil) tio1- 4-( metilsulfonil)- 6. 7, 8. 9- tetrahidropirido[ 3, 2- b] indolizin- 6- il] sirćetna

kiselina ( Jedinjenje T)

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno kao što je opisano u Primeru 1 primenom bis(2,4-dihlorfenil)disulfida. Disulfid je pripremljen od 2,4-dihlortiofenila primenom Br2u etru.

'H NMR (500 MHz, aceton-d6) 8 8.55 (d, IH), 7.85 (d, IH), 7. 35 (s, IH), 7.00 (d, IH), 6.65 (d, IH), 4.55 (m, IH), 4.15 (m, IH), 3.80 (m, IH), 3. 35 (s, 3H), 2.80 do 2.10 (m, 6H).

PRIMER 15

[ 5-[( 4- hlorfenil) tio1- 4-( metilsulfonil)- 6, 7, 8, 94etrahidropirido[ 4, 3- blindolizin- 6- il1asirćetna

kiselina ( Jedinjenje U)

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno kao što je opisano u Primeru 1 od 3-hlornikotinaldehida (Heterocvcles p. 151, 1993), sa tom razlikom što je terminalna ciklizacija izvedena dodavanjem azida u dekalin pod refluksom.

'H NMR (500 MHz, aceton-d6) 8 9.20 (s, IH), 8.85 (s, IH), 7.20 (d, 2H), 7.00 (d, 2H), 4.70 (m, IH), 4.30 (m, IH), 3.75 (m, IH), 3.35 (s, 3H), 2. 80 do 2.10 (m, 6H).

PRIMER 16

[ 9-[( 4- hlorfenil) tio]- l-( metilsulfonil)- 7, 8- dihidro- 6H- pirido[ 3, 4- b1pirolizin- 8- illsirćetna

kiselina ( Jedinjenje V)

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno od proizvoda iz Primera 6, Postupak 1, Korak 8, kao stoje opisano u postupku iz Primera 1, Koraci 10 i 11, primenom bis(4-hlorfenil)disulfida u Koraku 10.

'H NMR (500 MHz, aceton-d6) 5 8.25-8.3 (m, IH), 7.71-7.75 (m, IH), 7.12-7.17 (m, 2H), 6.97-7.04 (m, 2H), 4.45-4.51 (m, IH), 4.32-4.39 (m, IH), 3.73-3.80 (m, IH), 3.29 (s, 3H), 3.15-3.21 (m, IH), 2.99- 3.08 (m, IH), 2.66-2.73 (m, IH), 2.46-2.54 (m, IH).

PRIMER 17

(-)- [ Y4- hlorbenzil)- 7- fluoro- 5 - metansulfonil)- 1, 2, 3. 4- tetrahidrociklopenta[ b] indol- 3 - ilj sirćetna

kiselina ( Jedinjenje E)

Korak 1: etilestar (+/-)-( 7- fluoro- l, 2, 3, 4- tetrahidrociklopenta[ b1indol- 3- il) sirćetne

kiseline

Rastvor 10.00 g 4-fluoro-2-jodanilina, 6.57 g etil 2-(2-oksociklopentil)acetata i 121 mg p-toluensulfonske kiseline u 100 ml benzola refluksovan je primenom Dean-Stark uređaja pod atmosferom N224 časa. Nakon toga benzol je uklonjen destilacijom. Zatim je dodato 60ml DMF i rastvor je degaziran, a nakon toga jedno za drugim dodati su 19 ml Hunig-ove baze i 405 mg Pd(OAc)2. Rastvor je zagrevan do 115°C 3 časa, zatim je hlađen do sobne temperature. Da bi se ugasila reakcija, dodato je 300 ml 1N HC1 i 200 ml etilacetata i smeša je filtrirana kroz Celit. Faze su se razdvojile i kisela faza je dva puta ekstrahovana sa 200 ml etilacetata. Organski slojevi su spojeni, isprani fiziološkim rastvorom, sušeni nad anhidrovanim Na2S04, filtrirani kroz Celit i koncentrovani. Sirovi materijal je dodatno prečišćen „flash" hromatografijom eluiranjem sa 100% toluenom, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova.

'H NMR (aceton-dć) 5 9.76 (br s, IH), 7.34 (dd, IH), 7.03 (d, IH), 6.78 (td, IH), 4.14 (q, 2H), 3.57 (m, IH), 2.85-2.55 (m, 5H), 2.15 (m, IH), 1.22 (t, 3H).

Korak 2: (+/-)-( 7- fluoro- l, 2, 3, 4- tetrahidrociklopenta[ b1indol- 3- il) sirćetna kiselina

U rastvor 1.24 g estra iz Koraka 1 u 14 mL tetrahidrofurana (THF) na sobnoj temperaturi, dodato je 7 mL MeOH, a zatim i 7 mL 2N NaOH. Posle 2.5 časa, reakciona smeša je sipana u levak za odvajanje koji sadrži etilacetat (EtOAc)/1N HC1. Faze su razdvojene i kisela faza je dva puta ekstrahovana sa EtOAc. Organski slojevi su spojeni, isprani fiziološkim rastvorom, sušeni nad anhidrovanim Na2S04i isparavani do sušenja da bi se dobilo sirovo ulje koje je kao takvo upotrebljeno u sledećem koraku (>90% čistoća).

'H NMR (aceton-d6) 5 10.90 (br s, IH), 9.77 (br s, IH), 7.34 (dd, IH), 7.04 (dd, IH), 6.79 (td, IH), 3.56 (m, IH), 2.90-2.50 (m, 5H), 2.16 (m, IH). MS (-APCI) m/z 232.2 (M-H)~.

Korak 3: (+/-)-( 5- bromo- 7- fluoro- l, 2, 3, 4- tetrahidrociklopenta[ b1indol- 3- il) sirćetna

kiselina

U rastvor 2.20 g kiseline iz Koraka 2 (>90% čistoća) u 30 mL piridina na -40°C dodato je 6.85 g piridinijumtribromida (90% čistoća). Suspenzija je mešana 10 minuta na 0°C i zatim zagrevana do sobne temperature 30 minuta. Nakon toga, rastvarač je uklonjen bez zagrevanja pod visokim vakuumom. Sirovi materijal je rastvoren u 40 mL AcOH i zatim je u hladni rastvor na 0°C u delovima dodavano 2.88 g Zn u prašku. Suspenzija je mešana 15 minuta na 15°C i zatim zagrevana do sobne temperature još 15 minuta. Reakciona smeša je zatim ugašena dodavanjem 1N HC1 i ova smeša je sipana u levak za odvajanje koji sadrži fiziološki rastvor/EtOAc. Slojevi su razdvojeni i organski sloj je ispran vodom, fiziološkim rastvorom, sušen nad anhidrovanim Na2S04i koncentrovan. Ovaj materijal je upotrebljen u sledećem koraku bez dodatnog prečišćavanja.

'H NMR (aceton-d6) 8 10.77 (br s, IH), 9.84 (br s, IH), 7.09 (m, 2H), 3.60 (m, IH), 2.95-2.65 (m, 4H), 2.56 (dd, IH), 2.19 (m, IH).

Korak 4: (+/-)- [ 5 - bromo- 4-( 4- hlorbenzil)- 7- fluoro- 1. 2, 3, 4- tetrahidrociklopentarbl indol-3- il]- sirćetna kiselina

U rastvor 2.13 g kiseline iz Koraka 3 u 10 mL THF, dodat je u višku rastvor diazomctana u etru sve dok se nije potrošila sva kiselina što je praćeno na TLC. Rastvarači su zatim uklonjeni pod vakuumom. U rastvor tako dobijenog sirovog metilestra u 20 mL DMF, dodato je 539 mg NaH suspenzije (60% u ulju) na -78°C. Suspenzija je mešana 10 minuta na 0°C, ponovo hlađena do -78°C i tretirana sa 1.70 g 4-hlorbenzilbromida. Posle 5 minuta, smeša je zagrejana do 0°C i zatim je mešana 20 minuta. Nakon toga, reakcija je ugašena dodavanjem 2 mL AcOH i ova smeša je sipana u levak za odvajanje koji sadrži 1N HCl/EtOAc. Slojevi su se razdvojili i organski sloj je ispran fiziološkim rastvorom, sušen nad anhidrovanim Na2S04i koncentrovan. Alkilovani materijal je hidrolizovan primenom postupka koji je opisan u Koraku 2. Sirovi materijal je dodatno prečišćen trituracijom sa EtOAc/heksanima da bi se dobilo jedinjenje iz naslova.

'H NMR (aceton-d6) 8 10.70 (br s, IH), 7.31 (d, 2H), 7.18 (d, IH), 7.06 (d, IH), 6.92 (d, 2H), 5.90 (d, IH), 5.74 (d, IH), 3.61 (m, IH), 3.00-2.70 (m, 3H), 2.65 (dd, IH), 2.39 (dd, IH), 2.26 (m, IH). MS (- APCI) m/z 436.3, 434.5 (M-H)'.

Korak 5: (+)-[ 5- bromo- 4-( 4- hlorbenzil)- 7- fluoro- l, 2. 3, 4- tetrahidrociklopenta[ b] indol- 3-

il] sirćetna kiselina

U rastvor 2.35 g kiseline iz Koraka 4 u 130 mL EtOH na 80°C, dodato je 780 uL (S)-(-)-l-(l-naftil)etilamina. Rastvor je hlađen do sobne temperature i mešan preko noći. Dobijena so (1.7 g) je ponovo rekristalizovana sa 200 mL EtOH. Posle filtracije, dobijena čvrsta so je neutralizovana sa 1N HC1 i proizvod je ekstrahovan sa EtOAc. Organski sloj je ispran fiziološkim rastvorom, sušen nad anhidrovanim Na2S04i koncentrovan. Materijal je filtriran kroz podlogu od Si02eluiranjem sa EtOAc da bi se dobio enantiomer iz naslova. Vreme zadržavanja dva enantiomera bilo je 7.5 min i 9.4 min [ChiralPak AD kolona, heksan/2-propanol/sirćetna kiselina (95:5:0.1)]. Polarniji enantiomer je bio u 98% (ee) enantiomernom višku. Enantiomerni višak = 98%; Vreme zadržavanja = 9.4 min [ChiralPak AD kolona: 250 x 4.6 mm, heksani/2-propanol/sirćetna kiselina (75:25:0.1)]; [a]D<21>= +39.2°

(c 1.0, MeOH).

Korak 6: (- H4-( 4- Morbenzil)- 7- fluoro- 5-( m

indol- 3- il] sirćetna kiselina i natrijumova so

Kiselina iz Koraka 5 (15.4 g) prvo je esterifikovana sa diazometanom. Sulfonilacija je postignuta mešanjem tako dobijenog estra sa 16.3 g natrijummetansulfinata i 30.2 g Cul (I) u N-metilpirolidinonu. Suspenzija je degazirana pod protokom N2, zagrevana do 150°C i mešana 3 časa, zatim hlađena do sobne temperature. Da bi se reakcija ugasila, dodato je 500 ml etilacetata i 500 ml heksana i smeša je filtrirana kroz podlogu od Si02eluiranjem sa EtOAc. Organske faze su koncentrovane. Sirovo ulje je rastvoreno sa EtOAc, isprano tri puta vodom i jednom fiziološkim rastvorom, sušeno nad anhidrovanim Na2S04, filtrirano i koncentrovano. Sirovi materijal je dodatno prečišćen „flash" hromatografijom eluiranjem sa gradijentom od 100% toluena do 50% toluena u EtOAc, da bi se dobilo 14 g sulfonovanog estra, koji je hidrolizovan primenom postupka koji je opisan u Koraku 2. Jedinjenje iz naslova je dobijeno posle dve uzastopne rekristalizacije: sa izopropilacetatom/heptanom, a zatim sa CH2Cl2/heksanima.

'H NMR (500 MHz aceton-d6) 8 10.73 (br s, IH), 7.57 (d, 2H,J=8.8 Hz), 7.31 (m, IH), 7.29 (m, IH), 6.84 (d, 2H,J=8.8 Hz), 6.29 (d, IH,JAB= 17.8 Hz), 5.79 (d, IH,JAB= 17.8 Hz), 3.43 (m, IH), 2.98 (s, 3H), 2.94 (m, IH), 2.85-2.65 (m, 3H), 2.42 (dd, IH,J,= 16.1 Hz,J2= 10.3 Hz), 2.27 (m, IH).<13>C NMR (125 MHz aceton-d6) 8 173.0, 156.5 (d,JCF= 237 Hz), 153.9, 139.2, 133.7, 133.3, 130.0 (d,JCF=8.9 Hz), 129.6, 128.2, 127.5 (d,JCF=7.6 Hz), 122.2 (d,JCF= 4.2 Hz), 112.3 (d,JCF= 29. 4 Hz), 111.0 (d,JCF= 22.6 Hz), 50.8, 44.7, 38.6, 36.6, 36.5, 23.3. MS (-APCI) m/z 436.1, 434.1 (M-HT. ee = 97%; Vreme zadržavanja = 15.3 min [ChiralCel OD kolona: 250 x 4.6 mm, heksani/2-propanol/etanol/sirćetna kiselina (90:5:5:0.2)]; [<x]D<21>=-29.3° (c 1.0, MeOH). Mp 175.0°C.

Natrijumova soje pripremljena tretmanom 6.45 g (14.80 mmol) prethodnog kiselog jedinjenja u EtOH (100 mL) sa 14.80 mL vodenog 1N rastvora NaOH. Organski rastvarač je uklonjen pod vakuumom i sirova čvrsta supstanca je rastvorena u 1.2 L izopropilalkohola pod refluksom. Krajnja zapremina je smanjena do 500 mL destilacijom rastvarača. Natrijumova so kristališe hlađenjem do sobne temperature. Kristalna natrijumova soje suspendovana u H20, zamrznuta u kupatilu sa suvim ledom i liofilizovana pod visokim vakuumom da bi se dobilo jedinjenje iz naslova u obliku natrijumove soli.

<]>H NMR (500 MHz DMSO-d6) 8 7.63 (dd, IH,Jl= 8.5 Hz,J2= 2.6 Hz), 7.47 (dd, IH,J,= 9.7 Hz,J2=2.6 Hz), 7.33 (d, 2H,J=8.4 Hz), 6.70 (d, 2H,J=8.4 Hz), 6.06 (d, IH,JAB=17.9 Hz), 5.76 (d, IH,JAB=17.9 Hz), 3.29 (m, IH), 3.08 (s, 3H), 2.80 (m, IH), 2.69 (m, IH), 2.55 (m, IH), 2.18 (m, 2H), 1.93 (dd, IH,./, = 14.4Hz, J2 =9.7 I Iz).

PRIMER 17A

Alternativni postupak za (+/-)-[ 5- bromo- 4-( 4- hlorbenzil)- 7- fluoro- l, 2, 3, 4-tetrahidrociklopentarblindol- 3- illsirćetna kiselina ( Primer 17, Korak 4)

Korak 1: dicikloheksilamin ( DCHA) (+/-)- 7- fluoro- 1. 2, 3, 4- tetrahidrociklopenta[ blindol-3- il) acetat

0.526 M rastvor 2-bromo-4-fluoroanilina u ksilenu zajedno sa etil (2-oksociklopentil)acetatom (1.5 ekv.) i sumpornom kiselinom (0.02 ekv.) zagrevan je do refluksa 20 časova. Voda je azeotropno uklonjena primenom Dean-Stark uređaja. Reakcija je praćena sa NMR i posle 20 časova zabeležena je konverzija od 80-85% do željenog intermedijernog imina. Reakciona smeša je ispirana sa IM natrijumbikarbonatom (0.2 zapremine) 15 minuta i organska frakcija je isparavana. Preostali sirup je destilovan pod vakuumom (0.5 mm Hg). Preostali ksileni su destilovani na 30°C, zatim je dobijen keton i višku i anilin koji nije odreagovao u opsegu od 50-110°C; imin je dobijen u 110-180°C frakciji kao svetio braon bistra tečnost sa čistoćom od 83%.

Intermedijerni imin zatim je dodat u degaziranu smešu kalijumacetata (3 ekv.), tetra-n-butilamonijumhlorid monohidrata (1 ekv.), paladij umacetata (0.03 ekv.) i N,N-dimetilacetamida (krajnja koncentracija imina = 0.365 M). Reakciona smeša je zagrevana do 115°C 5 časova i zatim ostavljena da se hladi do sobne temperature. Nakon toga, dodat je 3N KOTI (3 ekv.) i smeša je mešana na sobnoj temperaturi 1 čas. Reakciona smeša je razblažena sa vodom (1.0 zapremina), isparana toluenom (3 x 0.75 zapremina). Vodena faza je zakišeljena do pH 1 sa 3N HC1 i ekstrahovana sa tercbutilmetilestrom (2 x 0.75 zapremina). Spojene organske frakcije su isprane vodom (0.75 zapremina). U bistar svetio braon rastvor dodat je dicikloheksilamin (1 ekv.) i rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 16 časova. So je filtrirana, isprana etilacetatom, tercbutilmetilestrom i ostavljena da se suši da bi se dobilo jedinjenje iz naslova. Test: 94 A%.

'H NMR (500 mHz, CDC13): 5 9.24 (s, IH), 7.16-7.08 (m, 2H), 6.82 (t, IH), 6.2 (br, 2H), 3.6-3.5 (m, IH), 3.04-2.97 (m, 2H), 2.88-2.70 (m, 3H), 2.66 (dd, IH), 2.45-2.37 (m, IH), 2.13-2.05 (m, 2.05), 1.83 (d, 4H), 1.67 (d, 2H), 1.55-1.43 (m, 4H), 1.33-1.11 (m, 6H).

Korak 2: (+/-)-( 5- bromo- 7- lfuoro- l, 2, 3, 4- tetrahidrociklopenta[ blindol- 3- il) sirćetna

kiselina

Suspenzija čvrstih čestica DCHA soli iz Koraka 1, iz prethodnog teksta, u dihlormetanu (0.241 M rastvor) hlađena je do -20 do -15 °C. Jednim ubrizgavanjem je dodat piridin (2 ekv.) i u suspenziju čvsrtih čestica ukapavan je brom (2.5 ekv.) u trajanju od 30 do 45 minuta, uz održavanje temperature između -20°C i -15°C. (Kada je dodato oko 1/3 količine broma, reakciona smeša je bila gusta tako daje bilo potrebno snažno mešanje. Konačno, kada je dodato oko 1/2 količine broma, smeša ponovo postaje "retka"). Po završetku dodavanja, reakciona smeša je ostavljena da odstoji još jedan čas na -15°C. Nakon toga je dodavana sirćetna kiselina (3.04 ekv.) u trajanju od 5 minula i cink u prašku (3.04 ekv.) je dodavan u delovima. (Deo cinka je dodat na -15°C i smeša je ostavljena da odstoji oko 5 minuta da bi se omogućilo da se izvrši egzotermna reakcija (oko -15°C do -10°C)). Ovaj postupak je ponovljen sa oko 5 ubrizgavanja zinka u trajanju od 30 minuta. Kada je prestala da se javlja egzotermna reakcija, preostali cink je dodat brže. Ceo postupak je trajao oko 30 do 45 minuta.

Po završetku dodavanja, smeša je zagrevana do sobne temperature, ostavljena da odstoji 1 čas i koncentrovana. Reakciona smeša je prebačena u metil t-butiletar (MTBE, 0.8 zapremina) i dodat je 10% vodeni raastvor sirćetne kiseline (0.8 zapremina). Smeša (kristalizacija soli, npr., piridijum) ostavljena je da odstoji na sobnoj temperaturi 1 čas i filtrirana kroz Solka-Floc. Solka-Floc podloga isprana je sa MTBE (oko 0.2 zapremine) i filtrat (dvofazni, MTBE/vodeni) je premešten u uređaj za ekstrakciju. Organska faza je isprana vodom (0.8 zapremina). MTBE ekstrakt je koncentrovan i prebačen u izopropilalkohol (IPA, 0.25 zapremina) da bi se jedinjenje iskristalizovalo. Dodata je voda (0.25 zapremina) i smeša je ostavljena da odstoji 1 čas. Dodavana je nova količina vode (0.33 zapremina) u trajanju od 1 čas. Po završetku dodavanja vode, smeša je ostavljena da odstoji još jedan čas, filtrirana i isprana sa 30/70 IP A/vodom (0.15 zapremina). Kristalizovana bromokiselina sušena je termostatu na +45°C.

Korak 3: (+/-)-[ 5- bromo- 4-( 4- hlorbenzil)- 7- fluoro- 1, 2, 3, 4- tetrahidrociklopentarblindol-3- ill- sirćetna kiselina

Bromokiselina iz Koraka 2 rastvorena je u dimetilacetamidu (0.416 M rastvor) i dodat je cezijumkarbonat (2.5 ekv.) u jednom delu. U suspenziju čvrstih čestica dodat je jedan deo 4- hlorobenzilhlorida (2.5 ekv.) i smeša je zagrevana do 50°C 20 časova. Smeša je hlađena do sobne temperature i dodavan je 5N natrijumhidroksid (4.00 ekv.) u toku 5 minuta (temperatura se podigla do +40°C). Reakcija je ostavljena da odstoji na 50°C oko 3 časa, hlađena do sobne temperature i premeštena u L uređaj za ekstrakciju. Rastvor je razblažen sa izpropilacetatom (IPAc, 2 zapremine) i hlađen do +15°C. Rastvor je zakišeljen sa 5N HC1 do pH~2. Slojevi su se razdvojili i organski sloj je ispran vodom (2x2 zapremine). IPAc rastvor je koncentrovan i prebačen u IPA (0.8 zapremine) da bi se proizvod iskristalizovao. Dodavana je voda (8 L) u trajanju od 2 časa i smeša je filtrirana da bi se dobilo jedinjenje iz naslova. Smeša se može sušiti u termostatu na +40°C 24 časa.

PRIMER 18

(+/-)-{ 4-[ l-( 4- hlorfenil) etil]- 7- fluoro- 5- metansulfonil- l, 2, 3, 4- tetrahidrociklopenta[ b~| indol- 3-

iljsirćetna kiselina ( Jedinjenje X)

Jedinjenje iz naslova je sintetisano prema opisu koji je dat u PCT WO03/062200 objavljenom 30.07.2003.

PRIMER 19

(+/-)-[ 9-( 4- hlorbenzil)- 6- fluoro- metansulfonil- 23. 4. 94etrahidro- lH- karbazol- l- il] sirćetna

kiselina ( Jedinjenje Y)

Jedinjenje iz naslova je sintetisano prema opisu koji je dat u PCT WO03/062200 objavljenom 30.07.2003.

PRIMER 20

[ 4-( 4- hlorbenzil)- 7- fluoro- 5- metansulfonil- l- okso- 1, 2, 3, 4- tetrahidrociklopenta[ blindol- 3-

illsirćetna kiselina ( Jedini enje Z)

Jedinjenje iz naslova je sintetisano prema opisu koji je dat u PCT "VVO03/062200 objavljenom 30.07.2003.

PRIMER 21

{ 9-[( 3, 4- dihlorfenil) tiol- l- izopropil- 7, 8- dihidro- 6H- pirido[ 3, 4- b] pirolizin- 8- il} sirćetna

kiselina ( Enantiomer A i Enantiomer B) ( Jedinjenje AA)

Korak 1 2- hlornikotinaIdehid

U rastvor diizopropilamina (110 mL, 780 mmol) u THF (500 mL) dodat je 2.5 M rastvor n-BuLi (300 mL, 750 mmol) u heksanima na -40°C. Posle 5 minuta, reakciona smeša je hlađena do -95°C, a zatim su jedan za drugim dodati DMPU (15 mL) i 2-hlorpiridin (50 mL, 532 mmol). Dobijena smeša je zatim zagrevana i mešana na -78°C 4 časa. Nakon toga, žuta suspenzija je ponovo hlađena do -95°C, a zatim je dodat DMF (70 mL). Krajnja reakciona smeša je zagrevana do -78°C i mešana na toj temperaturi 1.5 čas. Reakciona smeša je sipana u hladni vodeni rastvor HC1 (3N, 800 mL) i mešana 5 minuta. Dodat je vodeni koncentrovani rastvor NH4OH da bi se pH podesila do 7.5. Vodeni sloj je ekstrahovan tri puta sa EtOAc. Spojeni organski sloj je ispran vodenim rastvorom NH4C1 i fiziološkim rastvorom, sušen nad anhidrovanim Na2S04, filtriran i koncentrovan. Sirovi materijal je dodatno prečišćen sa podlogom od silika gela, eluiranjem sa gradijentom od 100% heksana do 100% EtOAc i proizvod je kristalizovan u hladnim heksanima da bi se dobilo jedinjenje iz naslova u obliku čvrste supstance bledo žute boje.

Korak 2 metil ( 2Z)- 2- azido- 3-( 2- hlorpiridin- 3- il) prop- 2- enoat

Rastvor 2-hlornikotinaldehida (20.0 g, 139.9 mmol) i metilazidoacetata (32.2 mL, 349.7 mmol) u MeOH (168 mL) dodat je u 25% rastvor NaOMe u MeOH (80 mL, 349 mmol) na -20°C. U toku dodavanja koje je trajalo 30 minuta, unutrašnja temepratura je praćena i održavana na -20°C. Dobijena smeša je zatim mešana u ledenom kupatilu nekoliko časova, a zatim preko noći u ledenom kupatilu u hladnoj prostoriji. Suspenzija je zatim sipana na smešu leda i NH4CI, a suspenzija čvrstih čestica je filtrirana posle 10 minuta mešanja. Proizvod je ispran hladnom H20 i zatim sušen pod vakuumom. Sirovi materijal je rastvoren u CH2CI2i dodat je MgS04. Suspenzija je filtrirana kroz podlogu od silika gela, isprana sa CH2CI2. Filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom i dobijen je bež talog (20 g) proizvoda iz naslova.

Korak 3 metil 4- hloro- lH- pirolor3. 2- c1piridin- 2- karboksilat

Rastvor metil (2Z)-2-azido-3-[2-hlorpiridin-3-il]prop-2-enoata (21 g, 88 mmol) u mezitilenu (880 mL) zagrevan je na refluksu 1 čas. Reakciona smeša je hlađena do sobne temperature i zatim do 0°C, a talog je filtriran i ispran hladnim heksanom. Ovaj materijal je mešan preko noći u 1:20 EtOAc/heksanu da bi se, posle filtracije, dobio proizvod iz naslova u obliku bledo žute čvrste supstance (13.2 g).

Korak 4 metil l- hloro- 8- okso- 7, 8- dihidro- 6H- piridor3. 4- b1pirolizin- 7- karboksilat

U suspenziju metil 4-hloro-lH-pirolo[3,2-c]piridin-2-karboksilata (12.5 g, 59 mmol) u THF (116 mL) -toluenu (460 mL) dodat je 1.0 M kalijum terc-butoksid u toluenu (64 mL, 64 mmol) i metilakrilat (55 mL, 611 mmol). Dobijena smeša je zagrevana na 100°C 18 časova. Nakon toga, suspenzija je hlađena do sobne temperature i sipana u smešu zasićenog vodenog rastvora NH4CI (400 mL) i heksana (400 mL). Čvrste supstance su dekantovane, filtrirane i isprane sa H20 i heksanima da bi se dobilo jedinjenje iz naslova.

Korak 5 l- hloro- 6, 7- dihidro- 8H- pirido[ 3, 4- b] pirolizin- 8- on

Ujedinjenje iz prethodnog koraka dodat je izopropanol (8.0 mL) i koncentrovana HC1 (2.0 mL) uz istovremeno zagrevanje na 100°C 1 čas. Reakciona smeša je podeljena između EtOAc i Na2C03. Organska faza je odvojena i isparavana da bi se dobilo jedinjenje iz naslova.

Korak 6 l- izopropenil- 6, 7- dihidro- 8H- pirido[ 3. 4- blpirolizin- 8- on

U smešu l-hloro-6,7-dihidro-8H-pirido[3,4-b]pirolizin-8-ona (5.0 g, 24.3 mmol), tris (dibenzilidenaceton)dipaladijuma (0) (1.0 g, 1.09 mmol) i trifenilarsina (2.70 g, 8.82 mmol) u DMF (100 mL) dodat je tributilizopropenilstanan (9.60 g, 29.00 mmol). Dobijena smeša je degazirana i zagrevana na 78°C 18 časova. Rastvarač je isparavan pod sniženim pritiskom. U dobijenu smešu su dodati CH2C12i celit i smeša je zatim filtrirana kroz celit. Jedinjenje iz naslova je prečišćeno „flash" hromatografijom (50% do 100% EtOAc u heksanu).

Korak 7 etil ( 2E)-( l- izopropenil- 6, 7- dihidro- 8H- pirido[ 3, 4- blpirolizin- 8- iliden) etanoat

U rastvor l-izopropenil-6,7-dihidro-8H-pirido[3,4-b]pirolizin-8-ona (0.60 g, 2.8 mmol) i trietilfosfonoacetata (1.00 g, 4.46 mmol) u THF (24 mL) na -78°C dodat je 80% NaH (0.12 g, 4.00 mmol), reakciona smeša je ostavljena da se zagreva do 0°C, a zatim do sobne temperature. Reakciona smeša je sipana na zasićeni NH4CI i EtOAc. Organska faza je odvojena, sušena nad Na2S04i isparavana. Jedinjenje iz naslova je prečišćeno „flash" hromatografijom (40% EtOAc u heksanu).

Korak 8 etil ( l- izopropil- 7. 8- dihidro- 6H- piridor3, 4- b] pirolizin- 8- il) acetat

U rastvor etil (2E)-(l-izopropenil-6,7-dihidro-8H-pirido[3,4-b]pirolizin-8-iliden)etanoata (0.40 g, 1.4 mmol) u MeOH (20 mL) dodat je Pd(OH)2(0.20 g). Smeša je mešana pod 1 atmosferom H2, 3 časa. Smeša je filtrirana kroz celit i isparavana da bi se dobilo jedinjenje iz naslova.

Korak 9 etil l9- r( 3. 4- dihlorfenil) tiol- l- izopropil- 7. 8- dihidro- 6H- piridor3, 4- blpirolizin-8- il} acetat

U rastvor bis(3,4-dihlorfenil)disulfida (0.24 g, 0.67 mmol) u CH2C12(5.6 mL) dodat je SO2CI2(0.036 mL). Dobijena žuta smeša je mešana na sobnoj temperaturi 1 čas. Ovaj rastvor je dodat u rastvor etil (l-izopropil-7,8-dihidro-6H-pirido[3,4-b]pirolizin-8-il)acetata (0.15 g, 0.52 mmol) u DMF (5.6 mL) na 0°C. Posle 1.5 časa na 0°C, reakciona smeša je sipana preko zasićenog NaHC03i EtOAc. Organska faza je odvojena, sušena nad Na2S04, filtrirana i isparavana. Jedinjenje iz naslova je prečišćeno „flash" hromatografijom (30% do 40% EtOAc u heksanu).

Korak 10 { 9- K3, 4- dihlorfenil) tiol - 1 - izopropil- 7. 8- dihidro- 6H- pirido L3. 4- blpirolizin- 8-

iljsirćetna kiselina

U rastvor etil {9-[(3,4-dihlorfenil)tio]-l-izopropil-7,8-dihidro-6H-pirido[3,4-b]pirolizin-8-il}acetata (0.23 g, 0.50 mmol) u THF (5 mL) i MeOH (2.5 mL) dodat je 1.0 M NaOH (1.5 mL, 1.5 mmol). Posle mešanja od 18 časova na sobnoj temperaturi, dodat je HOAc (0.25 mL) i rastvarač je isparavan. Ostatak je uklonjen u EtOAc/H20, a organski sloj je ispran sa H20 i fiziološkim rastvorom. Posle sušenja (Na2S04), rastvor je filtriran i isparavan. Ostatak je mešan sa 1:1 EtOAc:heksanom da bi se, posle filtracije, dobilo jedinjenje iz naslova u obliku bele čvrste supstance.

'H NMR (MeOH-d4) 5 1.14-1.26 (m, 6H), 2.47-2.56 (m, III), 2.56-2.64 (m, IH), 2.94-3.05 (m, 2H), 3.81-3.89 (m, IH), 4.22-4.30 (m, IH), 4.33-4.44 (m, 2H), 6.93-6.99 (m, IH), 7.14-7.19 (m, IH), 7.33-7.39 (m, IH), 7.54-7.59 (m, IH), 8.16-8.21 (m, IH).

Proizvod iz Koraka 10 je konvertovan u njegov metilestar primenom CH2N2, a estar je podvrgnut HPLC razdvajanju na hiralnoj nepokretnoj fazi (chiralcel OD kolona 2x25cm), eluiranjem sa 12% 2-propanolom u heksanu, sa stopom protoka od 6 mL/min. Enantiomer A (manje polaran) ima vreme zadržavanja od 31.9 minuta i Enantiomer B (polarniji) ima vreme zadržavanja od 35.5 minuta. Oba enantiomera su hidrolizovana kao u Primeru 17, Korak 10, da bi se dobili enantiomeri A i B jedinjenja iz naslova.

PRIMER 22

( aR)- 6- fluoro- 8-( metilsulfonil)- 9-{ qSH

karbazol- l- il) sirćetna kiselina ( Jedinjenje AJ)

Korak 1: 2-( 2- bromo- 4- fluorofenil) hidrazinijumhlorid

U suspenziju 2-bromo-4-fluoroanilina u koncentrovanoj HC1 (1.5 M) na -10°C lagano je dodavan 10.0 M vodeni rastvor NaN02(1.1 ekv.). Smeša je mešana na 0°C 2.5 časa. Zatim je lagano dodavan hladan (-30°C) rastvor SnCl2(3.8 M) u koncentrovanoj HC1 uz istovremeno održavanje unutrašnje temperature ispod 10°C. Dobijena smeša je mehanički mešana 20 minuta na 10°C, a zatim na sobnoj temperaturi 1 čas. Gusta suspenzija je filtrirana i čvrsta supstanca je preko noći sušena na vazduhu. Čvrsta supstanca je resuspendovana u hladnoj HC1 i ponovo filtrirana. Osušeni materijal je suspendovan u Et20, mešan 10 minuta, filtriran i preko noći sušen na vazduhu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova u obliku čvrste supstance bež boje.

Korak 2: (+/- Vetil ( 8- bromo- 6- fluoro- 2, 3, 4, 9- tetrahidro- 1 H- karbazol- 1 - iDacetat

U suspenziju jedinjenja iz Koraka 1 (1 ekv.) u AcOH (0.5 M) dodat je etil (2-oksocikloheksil)acetat (1 ekv.). Smeša je mešana na refluksu 16 časova, hlađena i uklonjen je AcOH isparavanjem pod sniženim pritiskom. Ostatak je razblažen sa EtOAc i ispran vodom i zasićenim vodenim rastvorom NaHC03. Organski sloj je sušen nad Na2S04i koncentrovan. Ostatak je zatim prečišćen na podlozi od silika gela eluiranjem sa toluenom. Filtrat je koncentrovan i mešan u heksanima da bi se, posle filtracije, dobilo jedinjenje iz naslova u obliku bele čvrste supstance. MS (+APCI) m/z 354.2 (M+H)<+>.

Korak 3: (+/-)- etil [ 6- fluoro- 8-( metilsulfonil)- 2, 3, 4, 9- tetrahidro- 1 H- karbazol- 1 - ill- acetat

U rastvor jedinjenja iz Koraka 2 (1 ekv.) u anhidrovanom DMSO (0.28 M) dodati su natrijum metansufmat (3 ekv.) i bakarjodid (3 ekv.). N2je produvavan kroz smešu 5 minuta i reakcija je zatim mešana na 100°C pod atmosferom N2. Posle 12 časova, dodata je nova količina natrijum metansulfinata (2 ekv.) i bakarjodida (2 ekv.). Smeša je mešana još 12 časova na 100°C, hlađena, razblažena sa EtOAc i dodata je 1N HC1 da bi se smeša zakiselila. Suspenzija je mešana 30 minuta i filtrirana kroz celit. Filtrat je ispran vodom, sušen nad Na2S04i koncentrovan. Ostatak je filtriran kroz podlogu od silika gela, eluiranjem prvo sa toluenom da bi se uklonile nepolarne nečistoće, a zatim sa 2:1 smešom heksana/EtOAc da bi se eluirao željeni proizvod. Filtrat dobijen posle eluiranja sa smešom heksana/EtOAc je koncentrovan da bi se dobilo jedinjenje iz naslova u obliku bledo žute čvrste supstance. MS (-APCI)m/z 352.1 (M-H)~.

Korak4: etil r( lR)- 6- lfuoro- 8-( metilsulfonil)- 2, 3, 4, 9- tetrahidro- lH- karbazol- l- il1acetat

Racemska smeša iz Koraka 3 je rastvorena primenom preparativne HPLC na Chiralpak AD preparativnoj koloni koja je eluirana sa smešom 15% iPrOH u heksanu. Polarniji enantiomer (duže vreme zadržavanja) je određen kao jedinjenje iz naslova na osnovu aktivnosti krajnjeg proizvoda.

Korak 5: etil r( lR)- 9- r( lS)- l-( 4- hlorfenil) etill- 6- fluoro- 8-( metilsulfonil)- 2, 3, 4, 9-tetrahidro- 1 H- karbazol- 1 - il] acetat

U rastvor jedinjenja iz Koraka 4 (1 ekv.), trifenilfosfina (1.5 ekv.) i (lR)-l-(4-hlorfenil)etanola (1.5 ekv., pripremljen na osnovu opšteg postupka koji je opisan u Primeru 1) u THF (0.175 M) dodavanje rastvor di-terc-butilazodikarboksilata (2.1 Mu THF, 1.5 ekv.) u trajanju od 10 minuta. Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 2 časa i zatim koncentrovana. Ostatak je prečišćen na silika gelu „flash" hromatografijom, eluiranjem sa 7% EtOAc u toluenu da bi se dobio željeni proizvod (-90% čistoća) koji je kao takav upotrebljen za sledeću reakciju.

Korak 6: r( lR)- 9- r( lS)- l-( 4- hlorfenil) etil1- 6- fluoro- 8-( metilsulfonil)- 2. 3. 4. 9- tetrahidro-1 H- karbazol- 1- ili sirćetna kiselina i r( lS)- 9- r( lSVl- f4- hlofreninetin- 6- fluoro- 8-( metilsulfonil)- 2. 3. 4, 9- tetrahidro- lH- karbazol- l- illsirćetna kiselina

U rastvor jedinjenja iz Koraka 5 u 2:1 smeši THF i metanola (0.1 M) dodat je 1N vodeni rastvor LiOH (3 ekv.). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 2 časa, dodat je AcOH i rastvarač je uklonjen isparavanjem. Ostatak je uklonjen u EtOAc/H20 i organski sloj je ispran fiziološkim rastvorom, sušen nad Na2S04, filtriran i koncentrovan. Ostatak je prebačen u 30% EtOAc u heksanu, a proizvod je suspendovan u dietiletru i obrađivan ultrazvukom 45 minuta, filtriran i sušen pod visokim vakuumom na 50°C 24 časa, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova u obliku bele čvrste supstance. MS (-APCT) m/z 462.1 (M-H)

Alternativno (+/-)etil [6-fluoro-8-(metilsulfonil)-2,3,4,9-tetrahidro-1 H-karbazol-1 - il]acetat je upotrebljen za reakciju alkilacije u koraku 5 da bi se dobila smeša 2 diastereomera: etil [(lR)-9-[(lS)-l-(4-hlorfenil)etil]-6-fluoro-8-(metilsulfonil)-2,3,4,9-tetrahidro-lH-karbazol-l-il]acetata i etil [(lS)-9-[(lS)-l-(4-hlorfenil)etil]-6-fluoro-8-(metilsulfonil)-2,3,4,9-tetrahidro-1 H-karbazol-l-il]acetata. Diastereomerna smeša je rastvorena selektivnom hidrolizom primenom sledećeg postupka da bi se dobila željena [(lR)-9-[(lS)-l-(4-hlorfenil)etil]-6-fluoro-8-(metilsulfonil)-2,3,4,9-tetrahidro-lH-karbazol-l-il]sirćetna kiselina.

Rastvaranje:

Diastereomerna smeša etil [(lR)-9-[(lS)-l-(4-hlorfenil)etil]-6-fluoro-8-(metilsulfonil)-2,3,4,9-tetrahidro-1 H-karbazol-1 -iljacetata i etil [(1 S)-9-[(lS)-1 -(4-hlorfenil)etil]-6-fluoro-8-(metilsulfonil)-2,3,4,9-tetrahidro-l H-karbazol-l-il]acetata (1 ekv.) rastvorena je u 3.5/1 smeši THF/MeOH (0.25 M) i hlađena na 0°C. Lagano je dodavan vodeni 1N rastvor LiOH (1 ekv.) i smeša je mešana na 0°C 12 časova ili sve dok se nije skoro potpuno završila hidroliza etil [(lR)-9-[(lS)-l-(4-hlorfenil)etil]-6-fluoro-8-(metilsulfonil)-2,3,4,9-tetrahidro-lH-karbazol-l-iljacetata, drugi diastereoizomer je bio samo neznatno hidrolizovan pod ovim uslovima. Dodat je AcOH i rastvarač je uklonjen isparavanjem. Ostatak je uklonjen u EtOAc/H20 i organski sloj je ispran fiziološkim rastvorom, sušen nad Na2S04, filtriran i koncentrovan. Etil [(1 S)-9-[(l S)-l-(4-hlorfenil)e^ il]acetat i [(1 R)-9-[(1S)-1 -(4-hlorfenil)etil]-6-fluoro-8-(metilsulfonil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-karbazol-l-il]sirćetna kiselina razdvojeni su „flash" hromatografijom eluiranjem sa 40% EtOAc u heksanima koji je sadržao 1% AcOH, da bi se dobila željena [(lR)-9-[(lS)-l-(4-hlorfenil)etil]-6-fluoro-8-(metilsulfonil)-2,3,4,9-tetrahidro-lH-karbazol-l-il]sirćetna kiselina sa de (distereomerni višak) >90% koja je prebačena u 30% EtOAc u heksanu da bi se dobilo željeno jedinjenje u obliku bele čvrste supstance sa de (diastereomernim viškom) >95%.

Korak 7:metil U 1 R)- 6- fluoro- 8-( metilsulfonil)- 2. 3. 4, 9- tetrahidro- 1 H- karbazol- 1 -

ili acetat

U rastvor [(lR)-9-[(lS)-l-(4-hlorfenil)etil]-6-fluoro-8-(metilsulfonil)-2,3,4,9-tetrahidro-1 H-karbazol-1-il]sirćetne kiseline ([a]D= -226° u MeOH) u MeOH (0.1 M) dodat je 10%o paladijum na ugljeniku (10% mas./mas.). N2je produvavan kroz smešu 5 minuta. Reakcija je mešana na sobnoj temperaturi pod atmosferom H2(balon) 24 časa i filtrirana kroz podlogu od celita eluiranjem sa CH2C12. Rastvarači su uklonjeni isparavanjem pod sniženim pritiskom i ostatak je prebačen u MeOH da bi se dobilo jedinjenje metil [(lR)-6-fluoro-8-(metilsulfonil)-2,3,4,9-tetrahidro-lH-karbazol-l-il]acetat.

Korak 8: (( 1 R)- 6- ifuoro- 8-( metilsulfonil)- 9-{( 1S)- 1 - r4-( trifluorometil) fenilletil}-2, 3, 4, 9- tetrahidro- 1 H- karbazol- 1- il) sirćetna kiselina (Jedi<n>jenje AJ)

U rastvor jedinjenja iz Koraka 7 (1 ekv.), trifenilfosfina (1.5 ekv.) i (lR)-l-[4-(trifluorometil)fenil]etanola (1.5 ekv.) u THF (0.2 M) dodavan je rastvor di-terc-butilazodikarboksilata (1 M u THF, 1.5 ekv.) u trajanju od 20 minuta. Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 2 časa i koncentrovana. Ostatak je prečišćen na silika gelu „flash" hromatografijom eluiranjem sa 10% EtOAc u toluenu da bi se dobio metil ((lR)-6-fluoro-8-(metilsulfonil)-9- {(1S)-1 -[4-(trifluorometil)fenil]etil} -2,3,4,9-tetrahidro-1 H-karbazol-1 -

il)acetat (-90% čistoća) koji je kao takav upotrebljen za sledeću reakciju.

U rastvor estra iz prethodnog koraka (1 ekv.) u smeši 3.5/1 THF/MeOH (0.25 M) na 0°C lagano je dodavan vodeni 1N rastvor LiOH (1 ekv.) i smeša je mešana na 0°C 16 časova ili sve dok se skoro nije završila hidroliza estra; pod ovim uslovima, drugi manji diastereoizomer ima mnogo manju brzinu hidrolize. Dodat je AcOH i rastvarač je uklonjenin vacuo.Ostatak je uklonjen u EtOAc/T^O i organski sloj je ispran fiziološkim rastvorom, sušen nad Na2S04, filtriran i koncentrovan. Da bi se uklonio metilestar koji nije odreagovao, ostatak je filtriran kroz podlogu od silika gela eluiranjem prvo sa 10% EtOAc/toluenom i zatim sa 60%> EtOAc/toluenom koji sadrži 1% AcOH. Ostatak je prebačen u 30% EtOAc/heksan i sušen pod visokim vakuumom na 50°C 16 časova, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova u obliku bele čvrste supstance sa de (diastereomernom viškom) i ee (enantiomernim viškom) >95% (provereno hiralnom HPLC). MS (-APCI) m/z 496.0 (M-H)".

[a]D=-181°uMeOH

Biologija

Jedinjenja korišćena u ovom pronalasku koja imaju funkciju selektivnih antagonista DP obično pokazuju afinitet (Kj) za DP koji je najmanje oko 10 puta veći (brojčano niža K, vrednost) od afiniteta (Kj) za CRTH2 receptore. Tipični antagonisti DP korišćeni u ovom pronalasku su najmanje oko 10-puta selektivniji za DP receptor u odnosu na CRTH2 receptor. A naročito, selektivni antagonist DP receptora je najmanje oko 100 puta selektivniji za DP receptor u odnosu na CRTH2 receptor. Posebno, jedinjenje selektivni antagonsit DP je najmanje oko 800-1000 puta selektivnije za DP receptor u odnosu na CRTH2 receptor, tj., afinitet (Kj) za DP receptor je 800-1000 puta veća od afiniteta (K,) za CRTH2 receptor.

Kao što je ovde korišćen izraz, kada jedinjenje "selektivno modulira DP receptor", tada se jedinjenje vezuje za DP receptor i antagonizuje ga u koncentraciji koja se može postići u terapeutskim dozama, dok istovremeno značajnije ne modulira CRTH2 receptor u takvim terapeutski ostvarljivim koncentracijama.

Uopšteno, ovde korišćeni antagonisti DP imaju afinitet (K,) za CRTH2 receptor od oko 0.5 mikromola ili više. Jedinjenja koja imaju afinitet za vezivanje za CRTH2 od oko 0.5 mikromola ili više, a selektivnost za DP receptor u odnosu na CRTH2 od najmanje oko 10 puta, korisna su za inhibiciju nastupa crvenila koje se može videti kada se nikotinska kiselina primenjuje bez takvih selektivnih antagonista DP.

Određivanje afiniteta i selektivnosti jedinjenja na rekombinantnim humanim DP i CRTH2

receptorima

Afinitet i selektivnost jedinjenja za receptore DP i CRTH2 određivani su primenom testova vezivanja radioaktivnog liganda kao što je opisano u Abramovitz M, et al. Biochem. Biophvs. Acta (2000) 1483: 285-293, i Sawyer N, et al. Br. J. Pharmacol. (2002); 137: 1163-1172. Ukratko, stabilne ćelijske linije koje pojedinačno eksprimiraju humane DP i CRTH2 receptore pripremljene su primenom 293EBNA ćelija humanog embrionalnog bubrega (HEK)

(Epstein Barr virus Nuclear Antigen) (označene kao HEK293E ćelijske linije). Membranske frakcije pripremljene od ovih rekombinantnih ćelijskih linija korišćene su u testovima ravnotežne kompeticije vezivanja radioaktivnog liganda, da bi se odredio afinitet i selektivnost jedinjenja na DP i CRTH2 receptorima.

DP i CRTH2 cDNK koje odgovaraju kodirajućim sekvencama prirodne veličine klonirane su u odgovarajuća mesta sisarskog ekspresionog vektora pCEP4 (Invitrogen) i eksprimirane u HEK293E ćelijama. Membrane su pripremljene diferencijalnim centrifugiranjem (1000 x g 10 min, zatim 160,000 x g 30 min, sve na 4°C), a zatim liziranjem ćelija azotnom kavitacijom na 800 psi 30 minuta na ledu u prisustvu inhibitora proteaze (2 mM AEBSF, 10 uM E-64, 100 uM leupeptina i 0.05 mg/mL pepstatina). 160,000 x g ćelijski taloži su resuspendovani u 10 mM HEPES/KOH (pH 7.4) koji sadrži 1 mM EDTA na približno 5 do 10 mg/mL proteina i to Dounce homogenizacijom (Dounce A; 10 ubrizgavanja), zatim su zamrznuti u tečnom azotu i čuvani na -80°C. Testovi vezivanja za receptor izvedeni su u krajnjoj inkubacionoj zapremini od 0.2 mL u 10 mM HEPES/KOH (pH 7.4), koji sadrži 1 mM EDTA, 10 mM MnCl2i 0.7 nM [<3>H]PGD2(200 Ci/mmol). Reakcija je započeta dodavanjem membranskog proteina (približno 30^g za DP i 10 ug za CRTH2) iz frakcije 160,000 x g. Ligandi su dodati u dimetilsulfoksid (DMSO) koji je neprekidno održavan na 1% (zapr./zapr.) u svim inkubacijama. Ne-specifično vezivanje je utvrđeno u prisustvu 10 uM ne-radioaktivnog PGD2. Inkubacije su izvedene na mini-orbitalnoj mućkalici na sobnoj temperaturi u trajanju od 60 minuta. Test vezivanja je završen brzom filtracijom kroz 96-komorni Unifilter GF/C (Canberra Packard) koji je ponovo ovlažen u testu inkubacionog pufera bez EDTA (na 4°C) primenom Tomtec Mach III 96-komornog polu-automatskog uređaja za sakupljanje ćelija. Filteri su isprani sa 3 do 4 mL istog pufera, sušeni 90 minuta na 55°C i preostala radioaktivnost koja se vezala za pojedinačne filtre određivana je scintilacionim brojanjem uz dodavanje 50 uL Ultima Gold F (Canberra Packard) korišćenjem 1450 MicroBeta (Wallac) uređaja za brojanje.

Maksimalno specifično vezivanje je određeno kao ukupno vezivanje minus ne-specifično vezivanje u odsustvu kompetitora. Specifično vezivanje je određeno za svaku koncentraciju jedinjenja i izraženo je kao procenat maksimalnog specifičnog vezivanja. Sigmoidne krive ravnotežne kompeticije dobijene su izražavanjem procenta maksimalnog specifičnog vezivanja kao funkcije koncentracije test jedinjenja i te krive su analizirane primenom softverskog pakovanja koji je prilagođen za tu određenu namenu upotrebom jednostavno izvedenog rutinskog postupka podešavanja ne-linearne krive najmanjih kvadrata koji je zasnovan na jednačini sa četiri parametra da bi se odredila tačka pregiba (InPt). Afinitet za vezivanje test jedinjenja određen je izračunavanjem ravnotežne konstante inhibicije (Kj) iz sledeće jednačine Kj= InPt/l+ ([radioaktivno obeleženi ligand]/Kd), gde je Kjravnotežna konstanta disocijacije za interakciju radioaktivni ligand-receptor. Kada se InPt ne može odrediti, tada se koristi IC50(tj. koncentracija test jedinjenja koja je potrebna za inhibiciju 50% maksimalnog specifičnog vezivanja).

Jedinjenja korišćena u ovom pronalasku generalno imaju Kjza DP receptor od oko niske vrednosti kao što je oko 0.4 nM do visoke vrednosti kao što je oko 16.3 nM. Slično, jedinjenje korišćeno u ovom pronalasku uglavnom ima Kjza CRTH2 receptor od niske vrednosti kao stoje oko 180 nM do visoke vrednosti kao što je oko 22,000 nM ili čak više.

Dejstvo jedinjenja na nikotinskom kiselinom- indukovanu vazodilataciju kod miševa

Potentnost ovde opisanih selektivnih antagonista DP može se prikazati korišćenjem mišjeg modela humanog nikotinskom kiselinom-indukovanog nastupa crvenila, merenjem inhibitornog dejstva na nastupe crvenila. Protok krvi u uhu miša (mera vazodilatacije, istaknuta komponenta nastupa crvenila kod ljudi) meren je posle primene nikotinske kiseline na miševe koji su prethodno tretirani nosačem (kao kontrola) ili antagonistom DP. U ispitivanju su korišćeni mužjaci C57BL/6 miševa (-25 g). Pet miševa je ocenjivano u svakoj test grupi. Nembutal je razblažen sa vodom do krajnje koncentracije od 5 mg/ml i injektiran je po 0.3 ml/miša intraperitonealno. Antagonisti DP rastvoreni su u 5% hidroksipropil p1-ciklodekstrinu u krajnoj koncentraciji od 5 mg/ml i jedinjenja su primenjena intraperitonealno u zapremini od 0.2 ml/miša (-40 mpk). Nikotinska kiselina je rastvorena u 5% hidroksipropil P-ciklodekstrinu u krajnjoj koncentracij od 12.5 mg/ml. Osnovni rastvor nikotinske kiseline je podešen do pH 7.4 sa 2N NaOH i injektiran po 0.2 ml/miša subkutano (-100 mpk).

Perfuzija kože uha miševa praćena je pomoću laserskog Doppler perfuzionog skenera (PeriScan PIM II, Perimed, Svveden) na svakih 30 sekundi u trajanju od 15 minuta, počevši od 5 minuta pre primene nikotinske kiseline. Procenat promene u srednjoj perfuziji u toku perioda od 10 minuta posle primene nosača ili nikotinske kiseline je izračunavan i za svaku životinju je napravljen grafikon procenta promene srednje pefuzije u funkciji vremena. Zatim je izračunavana površina ispod krive (AUC) srednje perfuzije (% A x min) iz svakog grafikona i rezultati su izraženi kao srednja AUC±SEM za svaku grupu.

Jedinjenje D je vršilo supresiju PGD-2 indukovane vazodilatacije kod miševa (Fig. 1). Testirani antagonisti DP vršili su supresiju nikotinskom kiselinom-indukovane vazodilatacije kod miševa; podaci za izabrana jedinjenja prikazani su na Slikama 2 i 3.

Za sve patentne, prijave patenata i publikacije koje su ovde citirane navedene su cele reference. Iako su određene poželjne varijante ovde detaljno opisane, brojne alternativne varijante mogu da budu obuhvaćene smislom pronalaska.

Claims (30)

1. Postupak za lečenje ateroskleroze kod humanog pacijenta kod koga postoji potreba za ovakvim tretmanom, naznačen time da obuhvata primenu na pacijenta nikotinske kiseline, njene farmaceutski prihvatljive soli ili solvata, ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu i antagonista DP receptora u količinama koje su efikasne za lečenje ateroksleroze bez značajnih nastupa crvenila.

2. Postupak za povećanje nivoa HDL u serumu kod humanog pacijenta kod koga postoji potreba za ovakvim tretmanom, naznačen time da obuhvata primenu na pacijenta nikotinske kiseline, njene farmaceutski prihvatljive soli ili solvata, ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu i antagonista DP receptora, pri čemu je pomenuta kombinacija delotvorna u povećanju nivoa HDL u serumu kod pacijenta bez značajnih nastupa crvenila.

3. Postupak prema patentnom zahtevu 1 ili 2, naznačen time da se primenjuje nikotinska kiselina, njena farmaceutski prihvatljiva so ili solvat, kao i da antagonist DP receptora selektivno modulira DP receptor i značajno ne modulira CRTH2 receptor.

4. Postupak prema patentnom zahtevu 1 ili 2, naznačen time da je antagonist DP receptora izabran iz grupe koju čine: ili farmaceutski prihvatljive soli ili solvati navedenih jedinjenja.

5. Farmaceutska kompozicija, naznačena time da je sastavljena od nikotinske kiseline, njene farmaceutski prihvatljive soli ili solvata, ili drugog agonista receptora za nikotinsku kiselinu, kao i antagonista DP receptora u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

6. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 5, naznačena time da je sastavljena od nikotinske kiseline i antagonista DP receptora u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

7. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 6, naznačena time da je antagonist DP izabran iz grupe koju čine: ili farmaceutski prihvatljive soli ili solvati navdenih jedinjenja.

8. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 7, naznačena time da je antagonist DP izabran iz grupe koju čine jedinjenja A, B, D, E, X, AA, AF, AG, AH, AI i AJ.

9. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 5, 6, 7 ili 8, naznačena time da dodatno sadrži jedinjenje koje inhibira HMG Co-A reduktazu.

10. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 9, naznačena time da je jedinjenje koje inhibira HMG Co-A reduktazu simvastatin.

11. Farmaceutska kompozicija koja sadrži nikotinsku kiselinu i jedinjenje formule E: ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat, u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

12. Farmaceutska kompozicija sastavljena od oko 1000 mg nikotinske kiseline i antagonista DP formule E, njegove soli ili solvata u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

13. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 12, naznačena time da je antagonist DP - jedinjenje E, njegova so ili solvat, prisutan u količini u opsegu od oko 1 mg do oko 500 mg.

14. Farmaceutska kompozicija koja sadrži niacin, jedinjenje formule E: ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat i simvastatin u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

15. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 14, koja sadrži oko 1000 mg nikotinske kiseline, oko 1 mg do 500 mg antagonista DP - jedinjenja E, njegove soli ili solvata i oko 20 mg simvastatina.

16. Farmaceutska kompozicija koja sadrži: oko 1000 mg nikotinske kiseline, oko 1-500 mg jedinjenja E, njegove farmaceutski prihvatljive soli ili solvata; oko 20-40 mg simvastatina i farmaceutski prihvatljiv nosač.

17. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva u obliku tablete ili kapsule.

18. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva u obliku tablete.

19. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva u obliku tablete ili kapsule sa produženim solobađanjem.

20. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 17 u obliku tablete sa produženim oslobađanjem.

21. Farmaceutska kompozicija koja sadrži nikotinsku kiselinu i jedinjenje formule F ili AA: ili farmaceutski prihvatljivu so ili solvat tih jedinjenja, u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

22. Farmaceutska kompozicija sastavljena od oko 1000 mg nikotinske kiseline i antagonista DP formule F ili AA, njegove soli ili solvata, u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

23. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 22, naznačena time da je antagonist DP jedinjenje F ili AA, njegova so ili solvat, prisutan u količini u opsegu od oko 1 mg do oko 500 mg.

24. Farmaceutska kompozicija koja sadrži niacin, jedinjenje formule F ili AA: ili farmaceutski prihvatljivu so ili solvat tih jedinjenja i simvastatin u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

25. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 24, koja sadrži oko 1000 mg nikotinske kiseline, oko 1 mg do 500 mg antagonista DP - jedinjenja F ili AA, njegove soli ili solvata i oko 20 mg simvastatina.

26. Farmaceutska kompozicija koja sadrži: oko 1000 mg nikotinske kiseline, oko 1-500 mg jedinjenja F ili AA, njegove farmaceutski prihvatljive osli ili solvata; oko 20-40 mg simvastatina i farmaceutski prihvatljiv nosač.

27. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva u obliku tablete ili kapsule.

28. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva u obliku tablete.

29. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva u obliku tablete ili kapsule sa produženim oslobađanjem.

30. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 27, koja je u obliku tablete sa produženim oslobađanjem.