[go: up one dir, main page]

RS60386B1 - Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga - Google Patents

Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga

Info

Publication number
RS60386B1
RS60386B1 RS20200693A RSP20200693A RS60386B1 RS 60386 B1 RS60386 B1 RS 60386B1 RS 20200693 A RS20200693 A RS 20200693A RS P20200693 A RSP20200693 A RS P20200693A RS 60386 B1 RS60386 B1 RS 60386B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
peptide
cells
cell
cancer
tumor
Prior art date
Application number
RS20200693A
Other languages
English (en)
Inventor
Oliver Schoor
Norbert Hilf
Toni Weinschenk
Claudia Trautwein
Steffen Walter
Harpreet Singh
Original Assignee
Immatics Biotechnologies Gmbh
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Immatics Biotechnologies Gmbh filed Critical Immatics Biotechnologies Gmbh
Publication of RS60386B1 publication Critical patent/RS60386B1/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K7/00—Peptides having 5 to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • C07K7/04—Linear peptides containing only normal peptide links
    • C07K7/06—Linear peptides containing only normal peptide links having 5 to 11 amino acids
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K35/00—Medicinal preparations containing materials or reaction products thereof with undetermined constitution
    • A61K35/12—Materials from mammals; Compositions comprising non-specified tissues or cells; Compositions comprising non-embryonic stem cells; Genetically modified cells
    • A61K35/14—Blood; Artificial blood
    • A61K35/17—Lymphocytes; B-cells; T-cells; Natural killer cells; Interferon-activated or cytokine-activated lymphocytes
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/04—Peptides having up to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • A61K38/08—Peptides having 5 to 11 amino acids
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/16—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/0005—Vertebrate antigens
    • A61K39/0011—Cancer antigens
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K40/00—Cellular immunotherapy
    • A61K40/10—Cellular immunotherapy characterised by the cell type used
    • A61K40/11—T-cells, e.g. tumour infiltrating lymphocytes [TIL] or regulatory T [Treg] cells; Lymphokine-activated killer [LAK] cells
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K40/00—Cellular immunotherapy
    • A61K40/20—Cellular immunotherapy characterised by the effect or the function of the cells
    • A61K40/24—Antigen-presenting cells [APC]
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K40/00—Cellular immunotherapy
    • A61K40/30—Cellular immunotherapy characterised by the recombinant expression of specific molecules in the cells of the immune system
    • A61K40/34—Antigenic peptides
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K40/00—Cellular immunotherapy
    • A61K40/40—Cellular immunotherapy characterised by antigens that are targeted or presented by cells of the immune system
    • A61K40/41—Vertebrate antigens
    • A61K40/42—Cancer antigens
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61M—DEVICES FOR INTRODUCING MEDIA INTO, OR ONTO, THE BODY; DEVICES FOR TRANSDUCING BODY MEDIA OR FOR TAKING MEDIA FROM THE BODY; DEVICES FOR PRODUCING OR ENDING SLEEP OR STUPOR
    • A61M5/00—Devices for bringing media into the body in a subcutaneous, intra-vascular or intramuscular way; Accessories therefor, e.g. filling or cleaning devices, arm-rests
    • A61M5/002—Packages specially adapted therefor, e.g. for syringes or needles, kits for diabetics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A61P1/04—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system for ulcers, gastritis or reflux esophagitis, e.g. antacids, inhibitors of acid secretion, mucosal protectants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A61P1/18—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system for pancreatic disorders, e.g. pancreatic enzymes
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P11/00—Drugs for disorders of the respiratory system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P13/00—Drugs for disorders of the urinary system
    • A61P13/08—Drugs for disorders of the urinary system of the prostate
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P13/00—Drugs for disorders of the urinary system
    • A61P13/12—Drugs for disorders of the urinary system of the kidneys
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P15/00—Drugs for genital or sexual disorders; Contraceptives
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P17/00—Drugs for dermatological disorders
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P27/00—Drugs for disorders of the senses
    • A61P27/02—Ophthalmic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A61P35/02—Antineoplastic agents specific for leukemia
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A61P37/04—Immunostimulants
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K14/00—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • C07K14/435—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • C07K14/705—Receptors; Cell surface antigens; Cell surface determinants
    • C07K14/70503—Immunoglobulin superfamily
    • C07K14/70539—MHC-molecules, e.g. HLA-molecules
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K7/00—Peptides having 5 to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • C07K7/04—Linear peptides containing only normal peptide links
    • C07K7/08—Linear peptides containing only normal peptide links having 12 to 20 amino acids
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N5/00—Undifferentiated human, animal or plant cells, e.g. cell lines; Tissues; Cultivation or maintenance thereof; Culture media therefor
    • C12N5/06—Animal cells or tissues; Human cells or tissues
    • C12N5/0602—Vertebrate cells
    • C12N5/0634—Cells from the blood or the immune system
    • C12N5/0636—T lymphocytes
    • C12N5/0638—Cytotoxic T lymphocytes [CTL] or lymphokine activated killer cells [LAK]
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N5/00—Undifferentiated human, animal or plant cells, e.g. cell lines; Tissues; Cultivation or maintenance thereof; Culture media therefor
    • C12N5/06—Animal cells or tissues; Human cells or tissues
    • C12N5/0602—Vertebrate cells
    • C12N5/0634—Cells from the blood or the immune system
    • C12N5/0639—Dendritic cells, e.g. Langherhans cells in the epidermis
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N33/00—Investigating or analysing materials by specific methods not covered by groups G01N1/00 - G01N31/00
    • G01N33/48—Biological material, e.g. blood, urine; Haemocytometers
    • G01N33/50—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing
    • G01N33/53—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor
    • G01N33/574—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer
    • G01N33/57484—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer involving compounds serving as markers for tumor, cancer, neoplasia, e.g. cellular determinants, receptors, heat shock/stress proteins, A-protein, oligosaccharides, metabolites
    • G01N33/57492—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer involving compounds serving as markers for tumor, cancer, neoplasia, e.g. cellular determinants, receptors, heat shock/stress proteins, A-protein, oligosaccharides, metabolites involving compounds localized on the membrane of tumor or cancer cells
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/51—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising whole cells, viruses or DNA/RNA
    • A61K2039/53—DNA (RNA) vaccination
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55511—Organic adjuvants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55511—Organic adjuvants
    • A61K2039/55516—Proteins; Peptides
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55511—Organic adjuvants
    • A61K2039/55522—Cytokines; Lymphokines; Interferons
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55511—Organic adjuvants
    • A61K2039/55561—CpG containing adjuvants; Oligonucleotide containing adjuvants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55588—Adjuvants of undefined constitution
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/57—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the type of response, e.g. Th1, Th2
    • A61K2039/572—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the type of response, e.g. Th1, Th2 cytotoxic response
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/60—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characteristics by the carrier linked to the antigen
    • A61K2039/6031—Proteins
    • A61K2039/605—MHC molecules or ligands thereof
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/60—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characteristics by the carrier linked to the antigen
    • A61K2039/6031—Proteins
    • A61K2039/6081—Albumin; Keyhole limpet haemocyanin [KLH]
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/60—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characteristics by the carrier linked to the antigen
    • A61K2039/6093—Synthetic polymers, e.g. polyethyleneglycol [PEG], Polymers or copolymers of (D) glutamate and (D) lysine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K2121/00—Preparations for use in therapy
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K2300/00—Mixtures or combinations of active ingredients, wherein at least one active ingredient is fully defined in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2319/00—Fusion polypeptide
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2319/00—Fusion polypeptide
    • C07K2319/40—Fusion polypeptide containing a tag for immunodetection, or an epitope for immunisation
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K7/00—Peptides having 5 to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N2501/00—Active agents used in cell culture processes, e.g. differentation
    • C12N2501/50—Cell markers; Cell surface determinants
    • Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
    • Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
    • Y02A—TECHNOLOGIES FOR ADAPTATION TO CLIMATE CHANGE
    • Y02A50/00—TECHNOLOGIES FOR ADAPTATION TO CLIMATE CHANGE in human health protection, e.g. against extreme weather
    • Y02A50/30—Against vector-borne diseases, e.g. mosquito-borne, fly-borne, tick-borne or waterborne diseases whose impact is exacerbated by climate change

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Biotechnology (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Wood Science & Technology (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • General Engineering & Computer Science (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Urology & Nephrology (AREA)
  • Developmental Biology & Embryology (AREA)
  • Virology (AREA)
  • Gastroenterology & Hepatology (AREA)
  • Toxicology (AREA)
  • Heart & Thoracic Surgery (AREA)
  • Anesthesiology (AREA)
  • Vascular Medicine (AREA)

Description

Predmetni pronalazak odnosi se na peptid, nukleinske kiseline i ćelije za upotrebu u imunoterapijskim metodama. Predmetni pronalazak se konkretno odnosi na imunoterapiju raka. Pored toga, predmetni pronalazak odnosi se na peptidni epitop tumor-asocirane citotoksične T ćelije (CTL), samostalno ili u kombinaciji sa drugim tumor-asociranim peptidima koji predstavljaju aktivne farmaceutske sastojke smeša za vakcinu koji stimulišu antitumorske imunske odgovore.
Osnovne informacije o pronalasku
Gliomi su moždani tumori koji potiču od glijalnih ćelija u nervnom sistemu. Glijalne ćelije, koje se obično nazivaju neuroglija ili jednostavno glija, su ne-neuronske ćelije koje obezbeđuju potporu i ishranu, održavaju homeostazu, obrazuju mijelin i učestvuju u prenošenju signala u nervnom sistemu. Dve najvažnije podgrupe glioma su astrocitomi i oligodendrogliomi, koji su dobili naziv u skladu sa vrstom normalnih glijalnih ćelija iz kojih vode poreklo (astrociti, odnosno oligodendrociti). Pripadajući podgrupi astrocitoma, glioblastoma multiforme (koji se u daljem tekstu naziva glioblastom) najčešći je maligni tumor mozga kod odraslih i čini približno 40% svih malignih tumora mozga i približno 50% glioma. On vrši agresivnu invaziju centralnog nervnog sistema i rangiran je najvećim stepenom malignosti (gradus IV) među svim gliomima. Iako postoji konstantan napredak u njihovom lečenju zbog napredaka u neuroimidžingu, mikrohirurgiji, raznovrsnim opcijama lečenja, kao što su temozolomid ili zračenje, glioblastomi ostaju neizlečivi. Stopa smrtnosti ovog tumora mozga je veoma visoka: prosečni očekivani životni vek iznosi 9 do 12 meseci nakon prvog postavljanja dijagnoze. Stopa petogodišnjeg preživljavanja u toku perioda opservacije između 1986. i 1990. godine iznosila je 8,0%. Do danas, stopa petogodišnjeg preživljavanja nakon agresivne terapije koja obuhvata opsežnu resekciju tumora je i dalje manja od 10%. U skladu sa navedenim, postoji snažna medicinska potreba za alternativnim i efikasnim terapijskim metodom.
Tumorske ćelije glioblastoma su najnediferenciranije ćelije među tumorima mozga, tako da tumorske ćelije imaju visok potencijal za migraciju i proliferaciju i visoko su invazivne, što za posledicu ima veoma lošu prognozu. Glioblastomi dovode do smrtnog ishoda zbog brzog, agresivnog i infiltrativnog rasta u mozgu. Infiltrativni obrazac rasta je odgovoran za neresektabilnu prirodu ovih tumora. Glioblastomi su takođe relativno rezistentni na zračenje i hemioterapiju, te su zato stope postterapijske rekurencije visoke. Pored toga, imunski odgovor na neoplastične ćelije je prilično neefikasan u kompletnoj eradikaciji svih neoplastičnih ćelija nakon resekcije i zračne terapije.
Glioblastom se klasifikuje kao primarni glioblastom (de novo) i sekundarni glioblastom, u zavisnosti od razlika u genskom mehanizmu tokom maligne transformacije nediferenciranih astrocita ili glijalnih prekursorskih ćelija. Sekundarni glioblastom se javlja kod mlađe populacije starosti do 45 godina. U toku 4 do 5 godina, u proseku, sekundarni glioblastom se razvija od astrocitoma niskog stepena do nediferenciranog astrocitoma. Suprotno tome, primarni glioblastom se predominantno javlja u starijoj populaciji sa prosečnom starošću od 55 godina. Uopšteno, primarni glioblastom se javlja kao fulminantni glioblastom koji karakteriše progresija tumora unutar 3 meseca od stanja bez kliničkih ili patoloških abnormalnosti (Pathology and Genetics of the Nervous Systems. 29-39 (IARC Press, Lyon, France, 2000)).
Glioblastom migrira duž mijelinizovanih nerava i širi se u čitavom centralnom nervnom sistemu. U većini slučajeva, hirurško lečenje dovodi samo do ograničenog održivog terapijskog efekta. Maligne ćelije glioma izbegavaju detekciju od strane imunskog sistema domaćina tako što proizvode imunosupresivne supstance koje narušavaju proliferaciju T ćelija i proizvodnju imunostimulišućeg citokina IL-2.
Intrakranijalne neoplazme mogu nastati od bilo koje strukture ili vrste ćelija prisutne u CNS-u, uključujući mozak, moždanice, hipofizu, lobanju pa čak i rezidualno embrionsko tkivo. Ukupna godišnja incidenca primarnih tumora mozga u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi 14 slučajeva na 100.000. Najčešći primarni tumori mozga su meningeomi, koji čine 27% svih primarnih tumora mozga, i glioblastomi, koji čine 23% svih primarnih tumora mozga (pri čemu glioblastomi čine 40% malignih tumora mozga kod odraslih). Mnogi od ovih tumora su agresivni i visokog su gradusa. Primarni tumori mozga su najčešći solidni tumori kod dece i drugi su najčešći uzrok smrti usled raka nakon leukemije kod dece.
Potraga za efikasnom terapijom za glioblastome kod pacijenata se i danas sprovodi. Imunoterapija, ili lečenje putem regrutovanja imunskog sistema, za borbu protiv ovih neoplastičnih ćelija je ispitivana. Prve ohrabrujuće rezultate sa imunoterapijskim pristupima kod pacijenata koji boluju od glioblastoma dobila je kompanija Northwest Biotherapeutics primenom „DCVax Brain“, vakcinalnim pristupom zasnovanim na ćelijama, koji koristi dendritične ćelije dobijene od pacijenata u koje su ubačeni lizati autolognih tumorskih ćelija, i kompanija Celldex, koja je koristila peptid iz EGFRvIII za indukovanje antigen-specifičnih CTL odgovora, što je zauzvrat koreliralo sa produženim srednjim vremenima preživljavanja u poređenju sa srednjim vremenima preživljavanja dobijenim kada se koristilo standardno lečenje (Heimberger et al., 2006).
Kolorektalni karcinom
Prema Američkom udruženju za rak, kolorektalni karcinom (CRC) je treći najčešći karcinom u SAD-u, koji pogađa više od 175.000 novih pacijenata svake godine. U SAD-u, Japanu, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu, on pogađa više od 480.000 pacijenata. To je jedan od najčešćih uzroka mortaliteta usled raka u razvijenim zemljama. Jednogodišnje i petogodišnje relativno preživljavanje za osobe sa kolorektalnim karcinomom iznosi 84%, odnosno 64%. Preživljavanje nastavlja da opada nakon 5 godina na 57% u 10. godini nakon postavljanja dijagnoze. Kada se kolorektalni karcinomi otkriju u ranom, lokalizovanom stadijumu, petogodišnje preživljavanje je 90%; međutim, samo 39% kolorektalnih karcinoma se dijagnostikuje u ovom stadijumu, uglavnom zbog niskih stopa skrininga. Nakon što se karcinom proširi regionalno i zahvati okolne organe ili limfne čvorove, petogodišnje preživljavanje opada na 68%. Za osobe sa udaljenim metastazama, petogodišnje preživljavanje iznosi 10%.
Istraživanja sugerišu da je nastanak kolorektalnog karcinoma rezultat interakcija između naslednih faktora i faktora sredine. U većini slučajeva, izgleda da su adenomatozni polipi prekursori za kolorektalne tumore; međutim, tranzicija može potrajati duži niz godina. Primarni faktor rizika za kolorektalni karcinom su godine starosti, pri čemu se 90% slučajeva dijagnostikuje kod osoba starijih od 50 godina. Drugi faktori rizika za kolorektalni karcinom prema Američkom udruženju za rak uključuju konzumiranje alkohola, ishranu bogatu mastima i/ili crvenim mesom i neadekvatan unos voća i povrća. Incidenca nastavlja da raste, naročito u područjima kao što je Japan, gde je mogući uzrok usvajanje zapadnjačkog načina ishrane sa povećanim unosom masti i mesa i smanjenim unosom vlakana. Ipak, stope incidence ne rastu tako brzo kao ranije, što može biti posledica povećanog skrininga i uklanjanja polipa, čime se sprečava progresija polipa u karcinom.
Kao i kod većine solidnih tumora, terapija prve linije je hirurška, međutim, njene koristi ostaju ograničene na pacijente u ranim stadijumima bolesti, a ipak je proporcija pacijenata kod kojih se dijagnoza postavi u uznapredovalim stadijumima bolesti značajna. Za uznapredovale kolorektalne karcinome standard nege su hemioterapijski režimi zasnovani na režimima čiju osnovu čini fluorouracil. Većina ovih režima su takozvani FOLFOX (infuzioni 5-FU/leukovorin plus oksaliplatin) i FOLFIRI (irinotekan, leukovorin, 5-FU u bolusu i kontinuiranoj infuziji) protokoli.
Uvođenje citotoksičnih lekova treće generacije kao što su irinotekan i oksaliplatin je povećalo nade za značajno poboljšanje efikasnosti, ali prognoza je i dalje relativno loša, a stopa preživljavanja uopšteno ostaje na približno 20 meseci kod metastatske bolesti i, kao rezultat, neispunjene potrebe u pogledu ove bolesti ostaju visoke.
Nedavno je postala dostupna nova generacija lekova, molekularno ciljanih agenasa, kao što su Avastin® (bevacizumab) i Erbitux® (cetuksimab), a oko 40 jedinjenja je u poslednjoj fazi kliničkog razvoja za različite stadijume kolorektalnog karcinoma. Kombinacije nekoliko ovih jedinjenja povećavaju broj potencijalnih opcija za lečenje koje treba očekivati u budućnosti. Velika većina supstanci je u fazi 2, pri čemu se EGFR navodi kao cilj ovih jedinjenja mnogo češće nego bilo koji drugi cilj u ispitivanjima kolorektalnog karcinoma, što je posledica činjenice da je kod ~80% pacijenata sa kolorektalnim karcinomom ekspresija EGFR ushodno regulisana.
Trenutno se sprovode klinička ispitivanja u kojima učestvuju pacijenti sa bolešću u stadijumu II, u kojima se kombinuje hemioterapija sa nedavno odobrenim monoklonalnim antitelima (mAt) (cetuksimab irinotekan ili FOLFOX4; bevacizumab kao samostalan agens ili zajedno sa FOLFOX4). Očekuje se tri do četiri godine perioda posmatranja da bi se dobili statistički značajni rezultati iz ovih ispitivanja.
Monoklonalna antitela (mAt) koja se trenutno koriste u onkologiji uopšteno imaju odlične šanse da ne ometaju aktivnu imunoterapiju. Zapravo, postoje pretklinički (GABRILOVICH 1999) i klinički dokazi koji ukazuju na to da deplecija VEGF (od strane bevacizumaba) pozitivno doprinosi aktivaciji T ćelija posredovanoj dendritičnim ćelijama (DĆ) (Osada T, Chong G, Tansik R, Hong T, Spector N, Kumar R, Hurwitz HI, Dev I, Nixon AB, Lyerly HK, Clay T, Morse MA. The effect of anti-VEGF therapy on immature myeloid cell and dendritic cells in cancer patients. Cancer Immunol Immunother. 2008 Jan 10.).
Karcinom prostate i drugi tumori
Sa procenjenih 27.050 smrtnih ishoda u 2007. godini, karcinom prostate predstavlja vodeći uzrok smrti usled raka kod muškaraca. Iako stope smrtnosti opadaju među muškarcima bele rase i Afroamerikancima od početka devedesetih godina prošlog veka, stope kod muškaraca Afroamerikanaca ostaju više od dva puta veće od stopa kod belaca. Karcinom prostate je najčešće dijagnostikovan tumor kod muškaraca. Iz razloga koji ostaju nejasni, stope incidencije su značajno veće kod Afroamerikanaca nego kod belaca. Stope incidence karcinoma prostate su se značajno promenile u toku poslednjih 20 godina: brzo povećanje od 1988. do 1992, naglo opadanje od 1992. do 1995, i umereno povećanje od 1995. godine. Ovi trendovi velikim delom odražavaju povećan skrining za karcinom prostate pomoću analize krvi za prostata-specifičan antigen (PSA). Umerena povećanja incidence u poslednjoj dekadi najverovatnije mogu da se pripišu široko rasprostranjenom PSA skriningu među muškarcima mlađim od 65 godina. Stope incidence karcinoma prostate održavaju se na istom nivou kod muškaraca starosti 65 godina i starijih. Stope su dostigle maksimum kod belaca 1992. godine (237,6 na 100.000 muškaraca), a kod Afroamerikanaca 1993. godine (342,8 na 100.000 muškaraca).
Lečenje za karcinom prostate može uključivati pažljivo čekanje, hirurški zahvat, zračnu terapiju, fokusiran ultrazvuk visokog intenziteta (eng. High Intensity Focused Ultrasound – HIFU), hemioterapiju, kriohirurgiju, hormonsku terapiju ili neku kombinaciju navedenih metoda. Koja opcija je najbolja zavisi od stadijuma bolesti, Gleason skora i nivoa PSA. Drugi važni faktori su godine starosti muškarca, njegovo opšte zdravstveno stanje i njegova mišljenja o potencijalnim lečenjima i njihovim mogućim neželjenim dejstvima. Budući da sve metode lečenja imaju značajna neželjena dejstva, kao što su erektilna disfunkcija i inkontinencija urina, razgovori o lečenju se često fokusiraju na pravljenje ravnoteže između ciljeva terapije i rizika od menjanja stila života.
Ako se karcinom proširio izvan prostate, opcije lečenja se značajno menjaju, tako da većina lekara koji se bave lečenjem karcinoma prostate koriste raznovrsne nomograme da predvide verovatnoću širenja karcinoma. Lečenje pomoću pažljivog čekanja, HIFU, zračne terapije, kriohirurgije i operacije se generalno nude muškarcima čiji je karcinom i dalje unutar prostate. Hormonska terapija i hemioterapija su često rezervisane za bolest koja se proširila izvan prostate. Međutim, postoje i izuzeci: zračna terapija može da se koristi za pojedine uznapredovale tumore, a hormonska terapija se koristi za pojedine tumore u ranom stadijumu. Krioterapija, hormonska terapija i hemioterapija mogu takođe da se ponude ako inicijalno lečenje bude neuspešno i karcinom progredira.
Kod značajnog broja pacijenata sa karcinomom prostate koji se podvrgnu radikalnoj prostatektomiji zbog klinički suspektnog rasta ograničenog na organ, definitivan histološki nalaz hirurških preparata pokazuje lokalno ekstenzivan tumor koji se pruža van granica organa. Ovi pacijenti su pod visokim rizikom od rane lokalne rekurencije, koja se obično detektuje kao povećanje nivoa PSA u pogledu biohemijskog relapsa. Terapijske opcije u ovoj situaciji uključuju spoljašnju radioterapiju i hormonsku ablaciju; međutim, vrednost ovih terapeutskih pristupa, naročito u pogledu produžavanja pacijentovog dugoročnog preživljavanja, ne sme se smatrati dokazanom. Pored toga, moraju se uzeti u obzir moguće komplikacije u vezi sa lečenjem kao što su razvoj striktura uretre (radioterapija), gubitak libida i impotencija, rizik od smanjenja kalcijumovih soli u skeletnim kostima u smislu osteoporoze, i izrazito povećan rizik od patoloških fraktura kostiju (hormonska ablacija).
Više od 90% svih karcinoma prostate se otkrije u lokalnim i regionalnim stadijumima; stopa relativnog petogodišnjeg preživljavanja za pacijente čiji se tumori dijagnostikuju u ovim stadijumima je blizu 100%. U toku poslednjih 25 godina, kombinovana stopa petogodišnjeg preživljavanja za sve stadijume se povećala sa 69% na blizu 90%. Prema najnovijim podacima, relativno 10-godišnje preživljavanje iznosi 93%, a 15-godišnje preživljavanje je 77%. Dramatična poboljšanja u preživljavanju, naročito nakon 5 godina, delimično se pripisuju ranijem postavljanju dijagnoze i poboljšanjima u lečenju. Bez obzira na to, stopa preživljavanja značajno opada nakon širenja na druga tkiva i organe.
Karcinom pluća
Procenjenih 210.000 novih slučajeva se očekuje u 2007. godini u SAD-u, što predstavlja oko 15% svih dijagnoza karcinoma. Stopa incidence značajno opada kod muškaraca, od visokih 102 slučaja na 100.000 u 1984. godini do 78,5 u 2003. Kod žena, stopa se približava platou nakon dugog perioda povećanja. Karcinom pluća se klinički klasifikuje kao mikrocelularni (13%) ili nemikrocelularni (87%) za svrhe lečenja.
Karcinom pluća je odgovoran za većinu smrtnih ishoda usled raka i kod muškaraca i kod žena. Procenjenih 160.390 smrtnih ishoda, što čini oko 29% svih smrtnih ishoda usled raka, očekuje se u 2007. godini. Od 1987. više žena je umrlo svake godine zbog karcinoma pluća nego karcinoma dojke. Stope smrtnosti su nastavile značajno da opadaju kod muškaraca od 1991. do 2003. za oko 1,9% godišnje. Stope smrtnosti usled karcinoma pluća kod žena se približavaju platou nakon kontinuiranog povećavanja tokom nekoliko dekada. Ovi trendovi u mortalitetu karcinoma pluća odražavaju smanjivanje stopa pušenja tokom poslednjih 30 godina.
Opcije lečenja određene su tipom (mikrocelularni ili nemikrocelularni) i stadijumom karcinoma, a obuhvataju operaciju, zračnu terapiju, hemioterapiju i ciljane biološke terapije kao što su bevacizumab (Avastin®) i erlotinib (Tarceva®). Za lokalizovane karcinome, operacija je obično terapija izbora. Nedavne studije ukazuju da je preživljavanje kod nemikrocelularnog karcinoma pluća u ranom stadijumu poboljšano sa hemioterapijom nakon operacije. Budući da je bolest najčešće raširena u vreme otkrivanja, često se koriste zračna terapija i hemioterapija, ponekad u kombinaciji sa operativnim zahvatom. Hemioterapija samostalno ili u kombinaciji sa zračenjem je uobičajena terapija izbora za mikrocelularni karcinom pluća; na ovom režimu, veliki procenat pacijenata uđe u remisiju, koja u nekim slučajevima može biti dugotrajna.
Jednogodišnje relativno preživljavanje za karcinom pluća se malo povećalo sa 37% u periodu od 1975-1979 na 42% u 2002. godini, uglavnom zbog poboljšanja hirurških tehnika i kombinovane terapije. Međutim, stopa petogodišnjeg preživljavanja za sve stadijume kombinovano iznosi samo 16%. Stopa preživljavanja je 49% za slučajeve detektovane kada je bolest još uvek lokalizovana; međutim, samo 16% karcinoma pluća se dijagnostikuje u ovom ranom stadijumu.
Shomura H, et al. (u: Identification of epidermal growth factor receptor-derived peptides immunogenic for HLA-A2(+) cancer patients. Br J Cancer. 2004 Apr 19;90(8): 1563-71) objavljuju imunogenske peptide dobijene od receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR) i njihovu upotrebu za HLA-A2(+) pacijente s rakom. Ovi peptidi se razlikuju od peptida s ID BR. SEKV: 9.
Tako ostaje potreba za novom efikasnom i bezbednom opcijom lečenja za glioblastom, tumor prostate, karcinom dojke, karcinom jednjaka, kolorektalni karcinom, svetloćelijski karcinom bubrežnih ćelija, karcinom pluća, CNS-a, jajnika, melanom, karcinom pankreasa, skvamocelularni karcinom, leukemiju i meduloblastom i druge tumore koji pokazuju prekomernu ekspresiju survivina i/ili drugih proteina kako je otkriveno, kojom se povećava dobrobit pacijenata bez primene hemioterapeutika ili drugih agenasa koji mogu imati ozbiljna neželjena dejstva.
Kratak pregled pronalaska
U prvom svom aspektu, predmetni pronalazak odnosi se na peptid koji sadrži sekvencu prema ID BR. SEKV 9, pri čemu je navedeni peptid ukupne dužine između 10 i 16 aminokiselina.
U drugom svom aspektu, predmetni pronalazak odnosi se na nukleinsku kiselinu, koja kodira peptid u skladu sa predmetnim pronalaskom ili vektor ekspresije koji je sposoban da eksprimira navedenu nukleinsku kiselinu.
U trećem svom aspektu, predmetni pronalazak odnosi se na ćeliju domaćina koja sadrži nukleinsku kiselinu ili vektor ekspresije u skladu sa predmetnim pronalaskom, naznačeno time što je navedena ćelija domaćin poželjno antigen-prezentujuća ćelija, naročito dendritična ćelija ili antigen prezentirajuća ćelija.
U četvrtom svom aspektu, predmetni pronalazak odnosi se na in vitro metod za proizvodnju aktiviranih citotoksičnih T limfocita (CTL), koji se sastoji od dovođenja u kontakt in vitro CTL sa humanim MHC molekulima klase I sa ubačenim antigenom eksprimiranim na površini prikladne antigen-prezentujuće ćelije ili veštačkog konstrukta koji imitira antigen-prezentujuću ćeliju u toku vremenskog perioda koji je dovoljan da se navedeni CTL aktiviraju na antigen-specifičan način, naznačeno time što je antigen peptid u skladu sa predmetnim pronalaskom.
U petom svom aspektu, predmetni pronalazak odnosi se na upotrebu peptida u skladu sa predmetnim pronalaskom, ili ćeliju u skladu sa predmetnim pronalaskom za upotrebu u lečenju raka. Poželjno, navedeni maligni tumor odabran iz sledeće grupe: astrocitom, pilocitni astrocitom, mešoviti gliomi, tumori ependimalnih ćelija, gangliogliomi, gangliocitom, glioblastom, meduloblastom, neuroblastom, astroblastom, germinom, oligodendrogliom, primitivni neuroektodermalni tumori, disembrioplastični neuroepitelijalni tumori, neuroepitelijalni tumori nepoznatog porekla, tumori horoidnog pleksusa, gliomatosis cerebri, ependimom, ependimoblastom, retinoblastom i teratom
U svom šestom aspektu, predmetni pronalazak odnosi se na komplet, koji se sastoji od: (a) posude koja sadrži farmaceutsku smešu koja sadrži peptid u skladu sa predmetnim pronalaskom ili ćeliju u skladu sa predmetnim pronalaskom, ili aktivirani citotoksični T limfocit u skladu s predmetnim pronalaskom, u rastvoru ili liofiliziranom obliku; (b) druge posude koja sadrži rastvarač ili rastvor za rekonstituciju za liofiliziranu formulaciju; (c) opcionalno, uputstava za upotrebu rastvora i/ili rekonstituciju i/ili upotrebu liofilizirane formulacije.
Otkriven je metod za proizvodnju rekombinantnog antitela koje se specifično vezuje za humani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I koji je u kompleksu sa HLA-restrikovanim antigenom, pri čemu se metod sastoji od: imunizacije genetičkim inžinjeringom napravljenih nehumanih sisarskih ćelija koje eksprimiraju navedeni humani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I sa solubilnim oblikom MHC molekula klase I koji je u kompleksu sa navedenim HLA-restrikovanim antigenom; izolacije molekula mRNK iz ćelija navedenog sisara koji nije čovek koje proizvode antitela; proizvodnje biblioteke prikaza faga koja prikazuje molekule proteina kodiranih navedenim molekulima mRNK; i izolacije najmanje jednog faga iz navedene biblioteke prikaza faga, navedenog najmanje jednog faga koji prikazuje navedeno antitelo koje je u stanju da se specifično veže za navedeni humani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I koji je u kompleksu sa navedenim HLA-restrikovanim antigenom.
U svom osmom aspektu, predmetni pronalazak odnosi se na antitelo koje je specifično protiv MHC/peptida kompleksa MHC s peptidom koji se sastoji od ID BR. SEKV 9, naznačeno time što je antitelo poželjno poliklonalno antitelo, monoklonalno antitelo i/ili himerno antitelo.
Kratak pregled pronalaska
Kratak opis crteža
Slika 1 pokazuje maseni spektar ESI tečne hromatografije koji identifikuje tumor-asocirane peptide (TUMAP) IGF2BP3-001 iz uzorka glioblastoma GB6010 koji je bio prezentovan na MHC klasa I-restrikovan način.
Slika 2 prikazuje profil ekspresije mRNK ciljnih gena kako su otkriveni koji su visoko prekomerno eksprimirani u uzorcima glioblastoma. Ekspresija ovih gena je odsutna ili veoma mala u normalnim tkivima dok je veoma povećana u uzorcima glioblastoma. Relativne ekspresije mRNK prikazane su za nekoliko normalnih tkiva i pojedinačne uzorke glioblastoma multiforme (GBM) izmerene genskom čip analizom. Vrednosti su odnosne na nivoe ekspresije u normalnom bubregu (vrednost je uvek arbitrarno postavljena na 1,0). Vrednosti za normalna tkiva su generisane komercijalno dostupnim pulovima mRNK. Slova u zagradama označavaju „prag detekcije“ podešen u softveru za analizu. „Prag detekcije“ označava da li je transkript bio uopšte specifično detektovan u uzorku ili nije mogla biti zabeležena nikakva značajna detekcija. On može imati vrednosti „P“ (prisutno), „A“ (odsutno) ili „M“ (marginalno detektovano).
Slika 3 pokazuje tetramernu analizu proliferacije vođene mikrosferama CSP-001 i NLGN4X-001 specifičnih CD8+ limfocita iz periferne krvi zdravog donora. 1 x 10<6>PBMC obogaćenih sa CD8+ po mestu stimulisano je svake sedmice mikrosferama spojenim sa anti-CD28 plus tumorski antigen velike gustine A*0201/CSP-001 (levi panel) ili anti-CD28 plus tumorski antigen velike gustine A*0201/NLGN4X-001 (desni panel). Nakon tri stimulacije in vitro, sve ćelije su obojene antitelom CD8 FITC, i fluorescentno-obeleženim tetramerima A*0201/ CSP-001 i A*0201/ NLGN4X-001. Ćelije su sinhronizovane na CD8+ limfocitima; brojevi predstavljaju procenat ćelija u navedenom kvadrantu među CD8+ limfocitima.
1
Slika 4 pokazuje afinitet peptida HLA klase I kako su otkriveni za MHC molekul kodiran alelom HLA-A*0201. Konstante disocijacije (KD) HLA klasa I TUMAP od pronalaska i kontrolnog peptida HBV-001 (snažan vezivač za A*02) izmerene su esejom ponovnog presavijanja MHC zasnovanim na ELISA testu.
Detaljan opis pronalaska
Na način kako su korišćeni u ovom tekstu, i sem ako nije naznačeno drugačije, svi termini su definisani kako je navedeno u nastavku.
Termin „peptid“ je korišćen u ovom tekstu da označi seriju aminokiselinskih ostataka, povezanih jedan sa drugim tipično pomoću peptidnih veza između alfa-amino i karbonilnih grupa susednih aminokiselina. Peptidi su tipično dužine 9 aminokiselina, ali mogu biti i kraći sa dužinom od 8 aminokiselina, ili duži sa dužinom od 16 ili 10, 11, 12, 13, 14 ili 15 aminokiselina.
Termin „oligopeptid“ je korišćen u ovom tekstu da označi seriju aminokiselinskih ostataka, povezanih jedan sa drugim tipično pomoću peptidnih veza između alfa-amino i karbonilnih grupa susednih aminokiselina. Dužina oligopeptida nije presudna za pronalazak, sve dok je u njemu zadržan ispravni epitop ili epitopi. Oligopeptidi su tipično dužine manje od oko 30 aminokiselinskih ostataka, a duži od oko 14 aminokiselina.
Termin „polipeptid“ označava seriju aminokiselinskih ostataka, povezanih jedan sa drugim tipično pomoću peptidnih veza između alfa-amino i karbonilnih grupa susednih aminokiselina. Dužina polipeptida nije presudna za pronalazak, sve dok su u njemu zadržani ispravni epitopi. Suprotno terminima peptid ili oligopeptid, termin polipeptid je namenjen da označi molekule koji sadrže više od oko 30 aminokiselinskih ostataka.
Peptid, oligopeptid, protein ili polinukleotidni kod za takav molekul je „imunogen“ (pa zato „imunogen“ u okviru predmetnog pronalaska), ako je sposoban da indukuje imunski odgovor. U slučaju predmetnog pronalaska, imunogenost je specifičnije definisana kao sposobnost indukovanja T-ćelijskog odgovora. Tako bi „imunogen“ bio molekul koji je u stanju da indukuje imunski odgovor, a u slučaju predmetnog pronalaska, molekul koji je u stanju da indukuje T-ćelijski odgovor.
T-ćelijski „epitop“ zahteva kratak peptid koji se vezuje za MHC receptor klase I ili II, koji obrazuje trojni kompleks (alfa lanac MHC klase I, beta-2-mikroglobulin i peptid), koji može da prepozna T ćelija koja nosi podudarni T-ćelijski receptor koji se vezuje za kompleks MHC/peptid sa odgovarajućim afinitetom. Peptidi koji se vezuju za MHC molekule klase I su tipično dužine 8-14 aminokiselina, a najčešće su dugački 9 aminokiselina. T-ćelijski epitopi koji se vezuju za MHC molekule klase II su tipično dužine 12-30 aminokiselina. U slučaju peptida koji se vezuju za MHC molekule klase II, isti peptid i odgovarajući T-ćelijski epitop mogu da dele zajednički jezgreni segment, ali se razlikuju u celokupnoj dužini zbog bočnih sekvenci različitih dužina ushodno od amino kraja jezgrene sekvence, odnosno nishodno od njenog karboksi kraja. MHC receptori klase II imaju otvoreniju konformaciju, te shodno tome peptidi vezani za MHC receptore klase II nisu potpuno uronjeni u strukturu udubljenja za vezivanje peptida MHC molekula klase II kao što je slučaj sa udubljenjem za vezivanje peptida MHC molekula klase I. Iznenađujuće, to nije slučaj sa peptidom u skladu sa ID BR. SEKV:1, jer male varijacije u dužini peptida dovode do ekstremnog smanjenja aktivnosti (videti u nastavku).
Kod ljudi postoje tri različita genska lokusa koji kodiraju MHC molekule klase I (MHC molekuli ljudi se takođe nazivaju humani leukocitni antigeni (HLA)): HLA-A, HLA-B i HLA-C. HLA-A*0l, HLA-A*02 i HLA-A*11 su primeri različitih alela MHC klase I koji mogu biti eksprimirani od ovih lokusa.
Postoje tri različita lokusa u humanom genomu za gene MHC klase II: HLA-DR, HLA-DQ i HLA-DP. Receptori MHC klase II su heterodimeri koji se sastoje od alfa i beta lanca, koji se oba usidruju u ćelijsku membranu preko transmembranskog regiona. HLA-DRB1*04 i HLA-DRB1*07 su dva primera različitih beta alela MHC klase II za koje je poznato da su kodirani u ovim lokusima. Aleli klase II su veoma polimorfni, npr. opisano je nekoliko stotina različitih HLA-DRB1 alela. Stoga, za terapijske i dijagnostičke svrhe, veoma je poželjan peptid koji se vezuje sa odgovarajućim afinitetom za nekoliko različitih receptora HLA klase II. Peptid koji se vezuje za nekoliko različitih HLA molekula klase II naziva se slobodan vezivač.
Na način kako je korišćeno u ovom dokumentu, upućivanje na DNK sekvencu obuhvata i jednolančanu i dvolančanu DNK. Tako, specifična sekvenca, sem ako kontekst ne ukazuje drugačije, odnosi se na jednolančanu DNK takve sekvence, dupleks takve sekvence sa njenim komplementarnim delom (dvolančana DNK) i komplementarni deo takve sekvence. Termin „kodirajući region“ odnosi se na onaj deo gena koji ili prirodno ili normalno kodira proizvod ekspresije datog gena u njegovoj prirodnoj genomskoj sredini, tj. region koji in vivo kodira proizvod prirodne ekspresije tog gena.
Kodirajući region može biti iz normalnog, mutiranog ili izmenjenog gena, ili čak iz DNK sekvence, ili gena, koji su u potpunosti sintetizovani u laboratoriji pomoću metoda koji su dobro poznati stručnjacima iz oblasti sinteze DNK.
Termin „nukleotidna sekvenca“ odnosi se na heteropolimer deoksiribonukleotida.
Nukleotidna sekvenca koja kodira određeni peptid, oligopeptid ili polipeptid može biti prirodno postojeća ili mogu biti sintetički napravljene. Uopšteno, DNK segmenti koji kodiraju peptide, polipeptide i proteine ovog pronalaska se sastavljaju iz cDNK fragmenata i kratkih oligonukleotidnih povezivača, ili iz serije oligonukleotida, kako bi se obezbedio sintetički gen koji je u stanju da bude eksprimiran u rekombinantnoj transkripcionoj jedinici koja sadrži regulatorne elemente dobijene iz mikrobnog ili virusnog operona.
Termin „proizvod ekspresije“ označava polipeptid ili protein koji je prirodni proizvod translacije gena i bilo koje sekvence nukleinskih kiselina koja kodira ekvivalente koji nastaju iz degeneracije genetskog koda i tako kodiraju istu aminokiselinu(e).
Termin „fragment“, kada se odnosi na kodirajuću sekvencu, označava deo DNK koji sadrži manje od kompletnog kodirajućeg regiona, čiji proizvod ekspresije esencijalno zadržava istu biološku funkciju ili aktivnost kao i proizvod ekspresije kompletnog kodirajućeg regiona.
Termin „DNK segment“ odnosi se na DNK polimer, u obliku zasebnog fragmenta ili kao komponenta većeg DNK konstrukta, koji je dobijen iz DNK koja je izolovana najmanje jednom u suštinski čistom obliku, tj. ne sadrži kontaminirajuće endogene materijale i u količini ili koncentraciji koja omogućava identifikaciju, manipulaciju i ponovno dobijanje segmenta i njegovih komponentnih nukleotidnih sekvenci pomoću standardnih biohemijskih metoda, na primer upotrebom vektora za kloniranje. Takvi segmenti se obezbeđuju u obliku otvorenog okvira čitanja koji nije prekinut unutrašnjim netranslatornim sekvencama, ili intronima, koji su tipično prisutni u eukariotskim genima. Sekvence netranslatorne DNK mogu biti prisutne nishodno od otvorenog okvira čitanja, gde iste ne ometaju manipulaciju ili ekspresiju kodirajućih regiona.
Termin „prajmer“ označava kratku sekvencu nukleinskih kiselina koja može biti uparena sa jednim lancem DNK i obezbeđuje slobodan 3'OH kraj na kojem DNK polimeraza započinje
1
sintezu deoksiribonukleotidnog lanca.
Termin „promoter“ označava region DNK koji je uključen u vezivanje RNK polimeraze kako bi se inicirala transkripcija.
Termin „otvoreni okvir čitanja (ORF)“ označava seriju tripleta koji kodiraju aminokiseline bez kodona za terminaciju i predstavlja sekvencu koja (potencijalno) može da se prevede u protein.
Termin „izolovan“ označava da je materijal uklonjen iz njegove originalne sredine (npr. prirodne sredine ako se on prirodno javlja). Na primer, prirodno postojeći polinukleotid ili polipeptid prisutan u živoj životinji nije izolovan, ali isti polinukleotid ili polipeptid, izdvojen iz nekog ili svih koegzistirajućih materijala u prirodnom sistemu, je izolovan. Takvi polinukleotidi mogu biti deo vektora i/ili takvi polinukleotidi ili polipeptidi mogu biti deo smeše, a da i dalje budu izolovani u takvom vektoru ili smeši koji nije deo njegove prirodne sredine.
Polinukleotidi, i rekombinantni ili imunogeni polipeptidi, predstavljeni u skladu sa predmetnim pronalaskom mogu takođe biti u „prečišćenom“ obliku. Termin „prečišćen“ ne zahteva apsolutnu čistoću; on je pre namenjen kao relativna definicija, i može obuhvatati preparate koji su visoko prečišćeni ili preparate koji su samo delimično prečišćeni, jer se ti termini podrazumevaju od strane stručnjaka u relevantnoj oblasti. Na primer, pojedinačni klonovi izolovani iz biblioteke cDNK su dogovorno prečišćeni do elektroforetske homogenosti. Prečišćavanje početnog materijala ili prirodnog materijala do najmanje jednog reda veličine, poželjno dva ili tri reda, i još poželjnije četiri ili pet redova veličine se izričito razmatra. Pored toga, polipeptid patentnog zahteva koji ima čistoću od poželjno 99,999%, ili najmanje 99,99% ili 99,9%; i čak poželjno 99% po težini ili veću se izričito razmatra.
Nukleinske kiseline i proizvodi ekspresije polipeptida predstavljeni u skladu sa predmetnim pronalaskom, kao i vektori ekspresije koji sadrže takve nukleinske kiseline i/ili takve polipeptide, mogu biti u „obogaćenom obliku“. Na način kako je korišćen u ovom dokumentu, termin „obogaćen“ znači da je koncentracija materijala najmanje oko 2, 5, 10, 100 ili 1000 puta veća od njegove prirodne koncentracije (na primer), pri čemu prednost ima 0,01% po težini, poželjno najmanje oko 0,1% po težini. Obogaćeni preparati od oko 0,5%, 1%, 5%, 10% i 20% po težini se takođe razmatraju. Sekvence, konstrukti, vektori, klonovi i drugi materijali koji sačinjavaju predmetni pronalazak mogu pogodno biti u obogaćenom ili izolovanom obliku.
Termin „aktivni fragment“ označava fragment koji izaziva imunski odgovor (tj. ima imunogenu aktivnost) kada se primeni, samostalno ili opciono sa prikladnim adjuvansom, na životinji, kao što je sisar, na primer, zec ili miš, i takođe uključujući ljude, pri čemu takav imunski odgovor po obliku stimuliše T-ćelijski odgovor unutar životinje primaoca, kao što je čovek. Alternativno, „aktivni fragment“ može takođe da se koristi za indukciju T-ćelijskog odgovora in vitro.
Na način kako su korišćeni ovde, termini „deo“, „segment“ i „fragment“, kada se koriste u vezi sa polipeptidima, odnose se na kontinuiranu sekvencu ostataka, kao što su aminokiselinski ostaci, čija sekvenca obrazuje podskup veće sekvence. Na primer, ako je polipeptid bio podvrgnut tretmanu sa bilo kojom od uobičajenih endopeptidaza, kao što su tripsin ili himotripsin, oligopeptidi nastali kao posledica takvog tretmana bi predstavljali delove, segmente ili fragmente početnog polipeptida. Ovo znači da će bilo koji takav fragment nužno sadržati kao deo svog niza aminokiselina, segment, fragment ili deo, koji je u velikoj meri identičan, ako ne i potpuno identičan sekvenci ID BR. SEKV: 1 do 30, koje su istovetne sa prirodno postojećim, ili „roditeljskim“ proteinima sa ID BR. SEKV: 1 do 30. Kada se koriste u vezi sa polinukleotidima, takvi termini se odnose na proizvode koji se dobijaju tretiranjem navedenih polinukleotida sa bilo kojom od uobičajenih endonukleaza.
U skladu sa predmetnim pronalaskom, termin „procenat identičnosti“ ili „procentualno identičan“, kada se odnosi na sekvencu, znači da je sekvenca upoređena sa traženom ili opisanom sekvencom nakon poravnanja sekvence koja se upoređuje („upoređena sekvenca“) sa opisanom ili traženom sekvencom („referentna sekvenca“). Procenat identičnosti se zatim utvrđuje prema sledećoj formuli:
Procenat identičnosti = 100 [I -(C/R)]
gde je C broj razlika između referentne sekvence i upoređene sekvence u okviru dužine poravnanja između referentne sekvence i upoređene sekvence, naznačeno time što
(i) svaka baza ili aminokiselina u referentnoj sekvenci koja nema odgovarajuću poravnatu bazu ili aminokiselinu u upoređenoj sekvenci, i
(ii) svaka praznina u referentnoj sekvenci, i
(iii) svaka poravnata baza ili aminokiselina u referentnoj sekvenci koja se razlikuje od poravnate baze ili aminokiseline u upoređenoj sekvenci, predstavlja razliku;
a R je broj baza ili aminokiselina u referentnoj sekvenci u okviru dužine poravnanja sa upoređenom sekvencom, pri čemu se svaka praznina u referentnoj sekvenci takođe broji kao baza ili aminokiselina.
1
Ako između upoređene sekvence i referentne sekvence postoji poravnanje za koje je procenat identičnosti izračunat pomoću gore navedene formule skoro jednak ili veći od određenog minimalnog procenta identičnosti, onda upoređena sekvenca ima određeni minimalni procenat identičnosti sa referentom sekvencom iako mogu postojati poravnanja u kojima je ovde naveden i ranije izračunat procenat identičnosti manji od određenog procenta identičnosti.
Termin „T-ćelijski odgovor“ označava specifičnu proliferaciju i aktivaciju efektorskih funkcija indukovanih peptidom in vitro ili in vivo. Za MHC klasa I restrikovane CTL, efektorske funkcije mogu biti liza ciljnih ćelija pulsiranih peptidom, pulsiranih prekursorom peptida ili ciljnih ćelija koje prirodno prezentuju peptid, sekrecija citokina, poželjno interferon-gama, TNF-alfa ili IL-2, indukovana peptidom, sekrecija efektorskih molekula, poželjno granzima ili perforina, indukovana peptidom, ili degranulacija. Za MHC klasa II restrikovane T pomoćničke ćelije, efektorske funkcije mogu biti peptidom indukovana sekrecija citokina, poželjno IFN-gama, TNF-alfa, IL-4, IL5, IL-10 ili IL-2, ili peptidom indukovana degranulacija. Moguće efektorske funkcije za CTL i T pomoćničke ćelije nisu ograničene na ovu listu.
Stimulacija imunskog odgovora zavisi od prisustva antigena koje imunski sistem domaćina prepoznaje kao strane. Otkriće postojanja tumor-asociranih antigena je sada uvećalo mogućnost upotrebe imunskog sistema domaćina da se podstakne imunski odgovor koji je specifičan za ciljne antigene eksprimirane na površini tumorskih ćelija i koji je sposoban da preko ovog mehanizma delovanja indukuje regresiju, stazu ili usporeni rast tumora. Trenutno se istražuju različiti mehanizmi za iskorišćavanje kako humoralnog tako i ćelijskog dela imunskog sistema za imunoterapiju raka.
Specifični elementi ćelijskog imunskog odgovora su u stanju da specifično prepoznaju i unište ćelije tumora. Izolacija citotoksičnih T ćelija (CTL) iz ćelijskih populacija koje infiltriraju tumor ili iz periferne krvi navodi na to da takve ćelije imaju značajnu ulogu u prirodnim imunskim odbranama protiv raka (Cheever et al., 1993; Zeh, III et al., 1999). Na osnovu analize 415 uzoraka od pacijenata koji boluju od kolorektalnog karcinoma, Galon i saradnici su bili u stanju da pokažu da su vrsta, gustina i lokacija imunskih ćelija u tumorskom tkivu zapravo bolji pokazatelj za preživljavanje pacijenata nego naširoko korišćena TNM klasifikacija tumora (Galon et al., 2006).
MHC klase I prezentuju peptide koji nastaju kao posledica proteolitičkog cepanja predominantno endogenih proteina, DRIP-ova i većih peptida. MHC molekuli klase II predominantno se nalaze
1
na profesionalnim antigen-prezentujućim ćelijama (APĆ), i primarno prezentuju peptide egzogenih ili transmembranskih proteina koje APĆ preuzimaju u toku procesa endocitoze, i nakon toga obrađuju (Cresswell, 1994). Komplekse peptida i MHC molekula klase I prepoznaju CD8-pozitivni citotoksični T limfociti koji nose odgovarajući TCR (T-ćelijski receptor), a komplekse peptida i MHC molekula klase II prepoznaju CD4-pozitivne pomoćničke T ćelije koje nose odgovarajući TCR. Dobro je poznato da su TCR, peptid i MHC pritom prisutni u stehiometrijskom odnosu od 1:1:1.
CD4-pozitivne pomoćničke T ćelije imaju važnu ulogu u indukovanju i održavanju efikasnih odgovora od strane CD8-pozitivnih citotoksičnih T ćelija (Wang and Livingstone, 2003; Sun and Bevan, 2003; Shedlock and Shen, 2003). Inicijalno, CD4+ T ćelije podržavaju prajming i ekspanziju CTL u limfnim čvorovima (Schoenberger et al., 1998). Stoga, jedan mehanizam može biti vođenje naivnih CD8+ ćelija do mesta interakcije funkcionalna CD4+ T ćelija – APĆ (Castellino et al., 2006). Konačno, stvaranje funkcionalnih CD8+ memorijskih ćelija je u većini slučajeva zavisno od pomoći CD4+ T ćelije (Sun and Bevan, 2003; Janssen et al., 2003). Iz ovih razloga, identifikacija CD4-pozitivnih T-ćelijskih epitopa dobijenih iz tumor-asociranih antigena (TAA) od velikog je značaja za razvoj farmaceutskih proizvoda za izazivanje antitumorskih imunskih odgovora (Kobayashi et al., 2002; Qin et al., 2003; Gnjatic et al., 2003). Na mestu tumora, T pomoćničke ćelije podržavaju citokinski milje koji je povoljan za CTL (Qin and Blankenstein, 2000; Mortara et al., 2006) i privlače efektorske ćelije, npr. CTLS, NK ćelije, makrofage, granulocite (Marzo et al., 2000; Hwang et al., 2007).
U odsustvu zapaljenja, ekspresija MHC molekula klase II je uglavnom ograničena na ćelije imunskog sistema, naročito profesionalne antigen-prezentujuće ćelije (APĆ), npr. monocite, ćelije izvedene iz monocita, makrofage, dendritične ćelije. Kod pacijenata koji boluju od raka, neočekivano je otkriveno da ćelije tumora eksprimiraju MHC molekule klase II (Dengjel et al., 2006).
Na životinjskim modelima na sisarima, npr. miševi, dokazano je da su čak i u odsustvu CTL efektorskih ćelija (tj. CD8-pozitivnih T limfocita), CD4-pozitivne T ćelije dovoljne za inhibiranje manifestacija tumora putem inhibicije angiogeneze pomoću sekrecije interferona-gama (IFNγ) (Qin and Blankenstein, 2000). Takođe je predloženo i direktno ubijanje ćelija tumora od strane citotoksičnih CD4+ T ćelija putem limfotoksina i granzima B (Penna et al., 1992; Littaua et al., 1992).
1
Dodatno, pokazano je da CD4-pozitivne T ćelije koje prepoznaju peptide iz tumor-asociranih antigena prezentovanih od strane HLA molekula klase II mogu da se suprotstave progresiji tumora pomoću indukcije odgovora antitelima (At) (Kennedy et al., 2003).
Za razliku od tumor-asociranih peptida koji se vezuju za HLA molekule klase I, do danas je opisan samo mali broj liganda klase II tumor-asociranih antigena (TAA).
Budući da je konstitutivna ekspresija HLA molekula klase II obično ograničena na ćelije imunskog sistema (Mach et al., 1996), mogućnost izolovanja peptida klase II direktno iz primarnih tumora nije se smatrala mogućom. Međutim, Dengjel i saradnici nedavno su uspešno identifikovali određeni broj epitopa MHC klase II direktno iz tumora (WO 2007/028574, EP 1 760 088 B1; (Dengjel et al., 2006).
Antigeni koje prepoznaju tumor-specifični citotoksični T limfociti, to jest, njihovi epitopi, mogu biti molekuli dobijeni iz svih klasa proteina, kao što su enzimi, receptori, faktori transkripcije, itd. koji se eksprimiraju i, u poređenju sa neizmenjenim ćelijama istog porekla, ushodno regulišu u ćelijama datog tumora.
Trenutno važeća klasifikacija tumor-asociranih antigena (TAA) sadrži sledeće velike grupe (Novellino et al., 2005):
1. Karcinom-testis antigeni: Prvi TAA koji su ikad identifikovani koje mogu da prepoznaju T ćelije (van der Bruggen et al., 1991) pripadaju ovoj klasi, koja je originalno nazvana karcinom-testis (CT) antigeni zbog ekspresije njenih članova u histološki različitim humanim tumorima i, među normalnim tkivima, samo u spermatocitima/spermatogonijama testisa i, povremeno, u placenti. Budući da ćelije testisa ne eksprimiraju HLA molekule klase I i II, ove antigene ne mogu da prepoznaju T ćelije u normalnim tkivima te se stoga mogu smatrati imunološki tumor-specifičnim. Dobro poznati primeri za CT antigene su pripadnici MAGE familije ili NY-ESO-1.
2. Antigeni diferencijacije: Ove TAA dele tumori i normalno tkivo iz kojeg je tumor nastao; većina njih nalazi se u melanomima i normalnim melanocitima. Mnogi od ovih proteina povezanih sa melanocitnom linijom uključeni su u biosintezu melanina te stoga nisu tumor-specifični, ali bez obzira na to naširoko se koriste za imunoterapiju raka. Primeri uključuju, ali nisu i ograničeni na, tirozinazu i Melan-A/MART-1 za melanom ili PSA za karcinom prostate.
3. Prekomerno eksprimirani TAA: Geni koji kodiraju naširoko eksprimirane TAA su detektovani
1
u histološki različitim tipovima tumora kao i u mnogim normalnim tkivima, generalno sa nižim nivoima ekspresije. Moguće je da su mnogi od epitopa, koje normalna tkiva obrađuju i potencijalno prezentuju, ispod nivoa praga za prepoznavanje od strane T ćelija, dok njihova prekomerna ekspresija u ćelijama tumora može da pokrene antitumorski odgovor probijanjem prethodno uspostavljene tolerancije. Istaknuti primeri za ovu klasu TAA su Her-2/neu, survivin, telomeraza ili WT1.
4. Tumor-specifični antigeni: Ovi jedinstveni TAA nastaju iz mutacija normalnih gena (kao što je β-katenin, CDK4, itd.). Neke od ovih molekularnih promena su u vezi sa neoplastičnom transformacijom i/ili progresijom. Tumor-specifični antigeni su generalno u stanju da indukuju jake imunske odgovore a da pritom ne nose rizik od autoimunskih reakcija protiv normalnih tkiva. S druge strane, ovi TAA su u većini slučajeva relevantni samo za određeni tumor na kojem su identifikovani i obično ih ne deli mnogo individualnih tumora.
5. TAA koji nastaju iz abnormalnih posttranslacionih modifikacija: Takvi TAA mogu nastati iz proteina koji su niti specifični niti prekomerno eksprimirani u tumorima, ali bez obzira na to postaju tumor-asocirani pomoću posttranslacionih procesa koji su primarno aktivni u tumorima. Primeri za ovu klasu nastaju iz izmenjenih obrazaca glikozilacije koji dovode do novih epitopa u tumorima kao za MUC1 ili događaja poput spajanja proteina u toku degradacije, koji mogu i ne moraju biti tumor-specifični (Hanada et al., 2004; Vigneron et al., 2004).
6. Onkovirusni proteini: Ovi TAA su virusni proteini koji mogu imati kritičnu ulogu u procesu onkogeneze i, zbog toga što su stranog (a ne humanog) porekla, oni mogu pokrenuti T-ćelijski odgovor. Primeri takvih proteina su proteini humanog papiloma virusa tip 16, E6 i E7, koji se eksprimiraju u karcinomu grlića materice.
Da bi proteini mogli da budu prepoznati od strane citotoksičnih T limfocita kao tumor-specifični ili tumor-asocirani antigeni, i da bi mogli da se koriste u terapiji, moraju da budu ispunjeni određeni preduslovi. Antigen bi trebalo da bude uglavnom eksprimiran od strane ćelija tumora a ne ili u uporedivo malim količinama od strane normalnih zdravih tkiva. Nadalje je poželjno da dati antigen ne bude samo prisutan u određenoj vrsti tumora, već takođe i u visokim koncentracijama (tj. broj kopija datog peptida po ćeliji). Tumor-specifični i tumor-asocirani antigeni se često dobijaju od proteina koji su direktno uključeni u transformaciju normalne ćelije u tumorsku ćeliju zbog funkcije npr. u kontroli ćelijskog ciklusa ili supresiji apoptoze. Pored toga, nishodni ciljevi proteina koji su direktno odgovorni za transformaciju mogu takođe biti ushodno regulisani i tako mogu indirektno biti tumor-asocirani. Takvi indirektno tumor-asocirani antigeni mogu takođe biti ciljevi vakcinalnog pristupa (Singh-Jasuja et al., 2004). U oba slučaja, esencijalno je da epitopi budu prisutni u aminokiselinskoj sekvenci antigena, budući da takav
1
peptid („imunogeni peptid“) koji je dobijen iz tumor-asociranog antigena treba da dovede do in vitro ili in vivo T-ćelijskog odgovora.
U osnovi, svaki peptid koji je u stanju da veže MHC molekul može funkcionisati kao T-ćelijski epitop. Preduslov za indukciju in vitro ili in vivo T-ćelijskog odgovora je prisustvo T ćelije sa odgovarajućim TCR i odsustvo imunološke tolerancije za ovaj konkretni epitop.
Zato su TAA početna tačka za razvoj tumorske vakcine. Metodi za identifikaciju i karakterizaciju TAA zasnovani su na upotrebi CTL koji mogu biti izolovani iz pacijenata ili zdravih ispitanika, ili se oni zasnivaju na stvaranju diferencijalnih profila transkripcije ili diferencijalnih obrazaca ekspresije peptida između tumora i normalnih tkiva (Lemmel et al., 2004; Weinschenk et al., 2002).
Ipak, identifikacija gena koji su prekomerno eksprimirani u tumorskim tkivima ili humanim tumorskim ćelijskim linijama, ili selektivno eksprimirani u takvim tkivima ili ćelijskim linijama, ne obezbeđuje precizne informacije o upotrebi antigena koji se transkribuju iz ovih gena u imunskoj terapiji. Ovo je iz razloga što je samo pojedinačna potpopulacija epitopa ovih antigena prikladna za takvu primenu budući da mora da bude prisutna T ćelija sa odgovarajućim TCR i da imunološka tolerancija za ovaj naročit epitop bude odsutna ili minimalna. Zato je važno da se odaberu samo oni peptidi iz prekomerno eksprimiranih ili selektivno eksprimiranih proteina koji su prezentovani u vezi sa MHC molekulima protiv kojih se može naći funkcionalna T ćelija. Takva funkcionalna T ćelija je definisana kao T ćelija koja nakon stimulacije sa specifičnim antigenom može klonalno da se proširi i koja je sposobna da izvrši efektorske funkcije („efektorska T ćelija“).
T pomoćničke ćelije imaju važnu ulogu u orkestriranju efektorske funkcije CTL u antitumorskoj imunosti. T-pomoćnički ćelijski epitopi koji izazivaju T-pomoćnički odgovor TH1tipa podržavaju efektorske funkcije CD8-pozitivnih T ćelija ubica, koje obuhvataju citotoksične funkcije usmerene protiv tumorskih ćelija koje prikazuju komplekse tumor-asocirani peptid/MHC na površini ćelije. Na ovaj način tumor-asocirani peptidni epitopi T pomoćničke ćelije, samostalno ili u kombinaciji sa drugim tumor-asociranim peptidima, mogu da služe kao aktivni farmaceutski sastojci smeša za vakcinu koje stimulišu antitumorske imunske odgovore.
Budući da obe vrste odgovora, CD8 i CD4-zavisan, zajednički i sinergistički doprinose antitumorskom efektu, identifikacija i karakterizacija tumor-asociranih antigena prepoznatih
2
pomoću ili CD8+ CTL (ligand: MHC molekul klase I peptidni epitop) ili pomoću CD4-pozitivnih T pomoćničkih ćelija (ligand: MHC molekul klase II peptidni epitop) je važna u razvoju tumorskih vakcina.
Imajući u vidu ozbiljna neželjena dejstva i troškove u vezi sa lečenjem raka, preko su potrebni bolji metodi prognoze i dijagnostikovanja. Zato, postoji potreba da se identifikuju drugi faktori koji predstavljaju biomarkere za rak uopšte i konkretno za glioblastom. Pored toga, postoji potreba da se identifikuju faktori koji mogu da se koriste u lečenju raka uopšte i konkretno glioblastoma.
Nadalje, ne postoji ustanovljen terapijski dizajn za pacijente sa karcinomom prostate sa biohemijskim relapsom nakon radikalne prostatektomije, koja je obično izazvana rezidualnim tumorom ostavljenim in situ u prisustvu lokalno uznapredovalog rasta tumora. Bili bi poželjni novi terapijski pristupi koji pružaju nizak morbiditet sa uporedivom terapijskom efikasnošću u odnosu na trenutno dostupne terapijske pristupe.
Predmetni pronalazak obezbeđuje peptid koji je korisan u lečenju glioblastoma,. Ovaj peptid je delimično direktno prikazan masenom spektrometrijom da ih prirodno prezentuju HLA molekuli na uzorcima primarnog humanog glioblastoma (pogledajte primer 1 i sliku 1), ili u slučaju ID BR. SEKV: 26 procenjeno kako je otkriveno u skladu sa SYFPEITHI predikcionim algoritmom (Rammensee et al., 1995) da su slobodni vezivači za HLA-DR alele HLA-DRB1*01, DRB1*03, DRB1*04, DRB1*11 i DRB1*15. Na osnovu ovih podataka i učestalosti ovih čestih DRB1 alela, može se pretpostaviti da 92% A*02-pozitivnih belaca eksprimira najmanje jedan DRB1 alel koji vezuje peptid u skladu sa ID BR. SEKV: 26.
HLA-vezani peptidi mogu da budu prepoznati od strane imunskog sistema, specifično T limfocita/T ćelija. T ćelije mogu da unište ćelije koje prezentuju prepoznati kompleks HLA/peptid, npr. tumorske ćelije glioblastoma koje prezentuju dobijene peptide. T pomoćničke ćelije aktivirane od strane peptida dobijenih iz survivina mogu da inhibiraju vaskularizaciju tumora, mogu da privuku efektorske ćelije imunskog sistema i olakšaju CTL prajmovanje, proliferaciju i stabilan CD8+ T-ćelijski odgovor.
Pokazano je da su svi peptidi, kako su otkriveni, sposobni da stimulišu T-ćelijske odgovore (pogledajte primer 3 i sliku 3). Tako su peptidi korisni za generisanje imunskog odgovora kod pacijenta pomoću kojeg mogu da se unište tumorske ćelije. Imunski odgovor kod pacijenta može da se indukuje direktnim davanjem opisanih peptida ili prikladnih prekursorskih supstanci (npr. produženi peptidi, proteini, ili nukleinske kiseline koje kodiraju ove peptide) pacijentu, idealno u kombinaciji sa agensom koji pojačava imunogenost (tj. adjuvansom). Može se očekivati da imunski odgovor koji potiče od takve terapeutske vakcinacije bude visoko specifičan protiv tumorskih ćelija zato što ciljni peptidi kako je otkriveno nisu prezentovani na normalnim tkivima u uporedivom broju kopija, čime se sprečava rizik od neželjenih autoimunskih reakcija protiv normalnih ćelija kod pacijenta.
Farmaceutske smeše sadrže peptide ili u slobodnom obliku ili u obliku farmaceutski prihvatljive soli.
Na način kako je korišćen u ovom tekstu, termin „farmaceutski prihvatljiva so“ se odnosi na derivat opisanih peptida naznačeno time što je peptid modifikovan pravljenjem kiselih ili baznih soli agensa. Na primer, kisele soli se dobijaju od slobodne baze (tipično naznačeno time što neutralni oblik leka ima neutralnu –NH2 grupu) što uključuje reakciju sa pogodnom kiselinom. Pogodne kiseline za dobijanje kiselih soli uključuju i organske kiseline, npr. sirćetna kiselina, propionska kiselina, glikolna kiselina, piruvična kiselina, oksalna kiselina, jabučna kiselina, malonska kiselina, ćilibarna kiselina, maleinska kiselina, fumarna kiselina, vinska kiselina, limunska kiselina, benzoeva kiselina, cimetna kiselina, bademova kiselina, metansulfonska kiselina, etansulfonska kiselina, p-toluensulfonska kiselina, salicilna kiselina, i slične, kao i neorganske kiseline, npr. hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, sumporna kiselina, azotna kiselina, fosforna kiselina i slične. Obratno, preparati baznih soli iz kiselih delova koji mogu biti prisutni na peptidu se dobijaju upotrebom farmaceutski prihvatljive baze kao što je natrijum hidroksid, kalijum hidroksid, amonijum hidroksid, kalcijum hidroksid, trimetilamin ili slične.
U jednom posebno poželjnom otelotvorenju, farmaceutske smeše sadrže peptide u vidu soli sirćetne kiseline (acetati) ili hlorovodonične kiseline (hloridi).
Peptidi mogu da se koriste da generišu i razviju specifična antitela protiv kompleksa MHC/peptida. Oni mogi da se koriste za terapiju, usmeravajući se na toksine ili radioaktivne supstance obolelog tkiva. Druga upotreba ovih antitela može biti usmeravanje na radionuklide obolelog tiva za potrebe snimanja kao što je PET. Ova upotreba može pomoći da se detektuju male metastaze ili da se utvrdi veličina i precizna lokacija obolelih tkiva.
U tabeli 1 prikazani su peptidi kako su otkriveni, njihovi odgovarajući ID BR. SEKV, HLA aleli za koje se dati peptidi vezuju, kao i izvorni proteini iz kojih ovi peptidi mogu nastati. Od posebnog interesa je činjenica da se peptid u skladu sa ID BR. SEKV: 1 vezuje za HLA-DR kao i za HLA-A*02, čime izaziva dva različita imunska odgovora.
Tabela 1: Peptidi kako su otkriveni, ID BR. SEKV 9 je od pronalaska
2
Receptor epidermalnog faktora rasta (homolog virusnog onkogena eritroblastne leukemije (v-erb-b), ptičji) (EGFR)
Receptor epidermalnog faktora rasta (EGFR) je odnedavno oblast interesovanja, budući da su njegove abnormalnosti jedna od najčešćih molekularnih aberacija u glioblastomu. Naročito, EGFRvIII (receptor epidermalnog faktora rasta, varijanta III) je onkogeni, konstitutivni aktivni mutirani oblik EGFR koji je često eksprimiran u glioblastomu (Zawrocki and Biernat, 2005). EGFR je uključen u aktivaciju većeg broja puteva koji regulišu fenotip progenitorskih ćelija. Tirozin-kinazna aktivnost aktiviranog EGFR povećava migraciju, proliferaciju i preživljavanje nervnih matičnih ćelija. Kako je poznato da EGFR signalizacija takođe ima ulogu u glioblastomu, može se zaključiti da glioblastom potiče od matičnih ćelija raka i da su EGFR signali često izmenjeni u ovim prekursorskim ćelijama (Yuso-Sacido et al., 2006).
Primarni glioblastomi nastaju de novo kod starijih pacijenata i često prekomerno eksprimiraju EGFR. Prekomerna ekspresija EGFR korelira sa povećanom angiogenezom, edemom i invazijom (Aghi et al., 2005). Pored toga, glioblastomi sa umnoženim EGFR su otporni na zračenje (Barker et al., 2001) i mnogo brže dolazi do rekurencije nakon terapije (Schlegel et al., 1994).
GBM je jedini neepitelijalni humani tumor za koji je prekomerna aktivacija EGFR dovedena u vezu sa rastom tumora i preživljavanjem pacijenta, a aktivacija EGFR promoviše infiltraciju GBM in vitro (Penar et al., 1997).
EGFR je protoonkogen erbB. Prekomerna ekspresija EGFR može povećati rast ćelija zbog povećanog formiranja kompleksa aktivni ligand:receptor. Amplifikacija gena je mehanizam u osnovi prekomerne ekspresije receptora EGF u GBM tumorima (Thompson and Gill, 1985). Poznato je da gen za EGFR na hromozomu 7 često ima veći broj kopija kod glioma visokog gradusa (Okada et al., 2007). Deplecija EGFR od strane kratkih ometajućih RNK poništava tumorogenezu ćelija glioblastoma (Huang et al., 2007).
Prekomerna ekspresija EGFR je detektovana kod 40-70% GBM dok su pilocitni, astrocitom niskog gradusa ili anaplastični astrocitom nepromenjivo EGFR-negativni (Agosti et al., 1992; Schwechheimer et al., 1995; Eppenberger and Mueller, 1994; Huncharek and Kupelnick, 2000; Liu et al., 2006a). Visoki nivoi EGFR u serumu ukazuju na smanjeno preživljavanje (Quaranta et al., 2007). Pored toga, pokazano je da su pacijenti sa dugogodišnjim preživljavanjem koji imaju astrocitome visokog gradusa EGFRvIII negativni (Liang et al., 2008). Notch-1 ushodno reguliše ekspresiju EGFR i korelacije između nivoa EGFR i Notch-1 mRNK mogu se naći u primarnim humanim gliomima visokog gradusa (Purow et al., 2008). Sam EGFR je uključen u konstitutivnu aktivaciju c-Jun NH2-terminalne kinaze (JNK), koja doprinosi u proliferaciji, preživljavanju i tumorogenezi kod nekih tumora, uključujući gliome (Li et al., 2008a).
Iako EGFRvIII eksprimira samo mali procenat ćelija glioma, većina ćelija ispoljava transformisani fenotip. Pokazano je da ekspresija EGFRvIII u indolentnim ćelijama glioma stimuliše obrazovanje mikrovezikula u vezi sa lipidnim splavom koje sadrže EGFRvIII, a koje se oslobađaju u okolinu ćelije i mogu da se spoje sa plazma membranama tumorskih ćelija kojima nedostaje EGFRvIII, što dovodi do transfera onkogene aktivnosti (Al-Nedawi et al., 2008).
Antitela predmetnog pronalaska mogu biti poliklonalna antitela, monoklonalna antitela i/ili himerna antitela. Besmrtne ćelijske linije koje proizvode monoklonalno antitelo predmetnog pronalaska takođe su deo predmetnog pronalaska.
Još jedan aspekt predmetnog pronalaska odnosi se na antitelo koje se specifično vezuje za humani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I kompleks s peptidom koji se sastoji od ID BR. SEKV 9. Otkriven je metod za proizvodnju navedenog antitela koje se specifično vezuje za humani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I koji je u kompleksu sa HLA-restrikovanim antigenom, pri čemu se metod sastoji od: imunizacije genetičkim inžinjeringom napravljenih nehumanih sisarskih ćelija koje eksprimiraju navedeni humani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I sa solubilnim oblikom MHC molekula klase I koji je u kompleksu sa navedenim HLA-restrikovanim antigenom; izolacije molekula mRNK iz ćelija navedenog sisara koji nije čovek koje proizvode antitela; proizvodnje
2
biblioteke prikaza faga koja prikazuje molekule proteina kodiranih navedenim molekulima mRNK; i izolacije najmanje jednog faga iz navedene biblioteke prikaza faga, navedenog najmanje jednog faga koji prikazuje navedeno antitelo koje je u stanju da se specifično veže za navedeni humani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I koji je u kompleksu sa navedenim HLA-restrikovanim antigenom. Odgovarajući metodi za proizvodnju takvih antitela i jednolančanih glavnih kompleksa gena tkivne podudarnosti klase I, kao i ostali alati za proizvodnju ovih antitela izneti su u radovima WO 03/068201, WO 2004/084798, WO 01/72768, WO 03/070752, kao i Cohen CJ, Denkberg G, Lev A, Epel M, Reiter Y. Recombinant antibodies with MHC-restricted, peptide-specific, T-cell receptor-like specificity: new tools to study antigen presentation and TCR-peptide-MHC interactions. J Mol Recognit. 2003 Sep-Oct;16(5):324-32.; Denkberg G, Lev A, Eisenbach L, Benhar I, Reiter Y. Selective targeting of melanoma and APCs using a recombinant antibody with TCR-like specificity directed toward a melanoma differentiation antigen. J Immunol. 2003 Sep 1;171(5):2197-207; te Cohen CJ, Sarig O, Yamano Y, Tomaru U, Jacobson S, Reiter Y. Direct phenotypic analysis of human MHC class I antigen presentation: visualization, quantitation, and in situ detection of human viral epitopes using peptide-specific, MHC-restricted human recombinant antibodies. J Immunol. 2003 Apr 15;170(8):4349-61.
Poželjno, antitelo se vezuje za kompleks sa afinitetom vezivanja manjim od 20 nanomol/l, poželjno ispod 10 nanomol/l, što se u kontekstu predmetnog pronalaska smatra „specifičnim“.
Termin „antitelo“ je u ovom dokumentu korišćen u širokom smislu i uključuje kako poliklonalna, tako i monoklonalna antitela. Pored intaktnih molekula imunoglobulina, pod terminom „antitela“ su takođe obuhvaćeni i fragmenti ili polimeri tih molekula imunoglobulina i humanizovane verzije molekula imunoglobulina, ukoliko oni ispoljavaju bilo koje od željenih svojstava (npr. da je kompleks-specifično antitelo kako je opisano ranije, isporučivanje toksina ćeliji raka koja eksprimira markerski gen za glioblastom u povećanom stepenu, i/ili inhibicija aktivnosti markerskog polipeptida raka, kao što je survivin) opisanih u ovom dokumentu.
Antitela pronalaska mogu takođe biti napravljena pomoću dobro poznatih metoda. Osobi stručnoj u predmetnoj oblasti će biti poznato da za stvaranje antitela pronalaska mogu da se koriste ili markerski polipeptidi za glioblastom kompletne dužine ili njihovi fragmenti. Polipeptid koji će se koristiti za stvaranje antitela pronalaska može biti parcijalno ili kompletno prečišćen iz prirodnog izvora, ili može biti proizveden pomoću tehnika rekombinantne DNK
2
Osobi stručnoj u predmetnoj oblasti će biti poznato da stvaranje dva ili više različitih skupova monoklonalnih ili poliklonalnih antitela maksimizira verovatnoću dobijanja antitela sa specifičnošću i afinitetom neophodnim za njegovu namenu (npr. ELISA, imunohistohemija, in vivo imidžing, terapija imunotoksinima). Antitela se testiraju za njihovu željenu aktivnost pomoću poznatih metoda, u skladu sa svrhom za koju će se antitela koristiti (npr. ELISA, imunohistohemija, imunoterapija, itd; za dalje smernice o stvaranju i testiranju antitela pogledajte, npr. Harlow and Lane, Antibodies: A Laboratory Manual, Cold Spring Harbor Laboratory Press, Cold Spring Harbor, N.Y., 1988). Na primer, antitela mogu da se testiraju u ELISA testovima, Western blot testovima, imunohistohemijskim bojenjem uzoraka glioblastoma fiksiranih u formalinu ili zamrznutih isečaka tkiva. Nakon njihove inicijalne in vitro karakterizacije, antitela namenjena za terapeutsku ili in vivo dijagnostičku upotrebu testiraju se u skladu sa poznatim metodama kliničkog testiranja.
Termin „monoklonalna antitela“ na način na koji je korišćen u ovom dokumentu odnosi se na antitelo dobijeno iz značajno homogene populacije antitela, to jest, pojedinačna antitela koja sačinjavaju populaciju su identična izuzev u pogledu mogućih prirodno javljajućih mutacija koje mogu biti prisutne u manjim količinama. Monoklonalna antitela opisana u ovom dokumentu specifično obuhvataju „himerna“ antitela u kojima je deo teškog i/ili lakog lanca identičan sa ili homologan sa korespondentnim sekvencama u antitelima dobijenim iz određenih vrsta ili koja pripadaju određenoj klasi ili potklasi antitela, dok je preostali deo lanca (lanaca) identičan sa ili homologan sa korespondentnim sekvencama u antitelima dobijenim iz drugih vrsta ili koja pripadaju drugoj klasi ili potklasi antitela, kao i fragmente takvih antitela, sve dok oni ispoljavaju željenu antagonističku aktivnost (patent registrovan u SAD pod br.4,816,567).
Monoklonalna antitela pronalaska mogu da se pripreme pomoću metoda hibridoma. U metodu hibridoma, miš ili druga odgovarajuća životinja domaćin se obično imunizuje sa sredstvom za imunizaciju kako bi se izazvali limfociti koji proizvode ili su u stanju da proizvode antitela koja će specifično da se vezuju za sredstvo za imunizaciju. Alternativno, imunizacija limfocita može da se izvrši in vitro.
Monoklonalna antitela mogu takođe da se naprave pomoću metoda rekombinantne DNK, kao što su one koje su opisane u patentu registrovanom u SAD pod br. 4,816,567. DNK koja kodira monoklonalna antitela pronalaska može lako da se izoluje i sekvencionira pomoću konvencionalnih procedura (npr. primenom oligonukleotidnih proba koje su sposobne da se specifično vežu za gene koji kodiraju teške i lake lance mišjih antitela).
2
Za pripremanje monovalentnih antitela takođe su pogodne i in vitro metode. Digestija antitela u cilju proizvodnje njihovih fragmenata, konkretno, Fab fragmenata, može da se izvrši pomoću rutinskih tehnika poznatih u stručnoj oblasti. Na primer, digestija može da se izvrši pomoću papaina. Primeri papainske digestije opisani su u dokumentu WO 94/29348 objavljenom 22.12.1994. i patentu registrovanom u SAD pod brojem 4,342,566. Papainska digestija antitela tipično proizvodi dva identična fragmenta koja vezuju antigen, koji se nazivaju Fab fragmenti, i svaki sadrži jedno mesto za vezivanje antigena i rezidualni Fe fragment. Tretiranje pepsinom proizvodi fragment koji ima dva mesta za kombinovanje antigena i sposobnost da unakrsno vezuje antigen.
Fragmenti antitela, bilo da su povezani sa drugim sekvencama ili ne, mogu takođe uključivati insercije, delecije, supstitucije, ili druge izabrane modifikacije konkretnih regiona ili specifičnih aminokiselinskih ostataka, pod uslovom da aktivnost fragmenta nije značajno izmenjena ili narušena u poređenju sa nemodifikovanim antitelom ili fragmentom antitela. Ove modifikacije mogu obezbediti neka dodatna svojstva, kao što je uklanjanje/dodavanje aminokiselina sposobnih za disuflidno vezivanje, povećanje njegove biološke dugovečnosti, menjanje njegovih sekretornih karakteristika itd. U svakom slučaju, fragment antitela mora da poseduje bioaktivno svojstvo, kao što je aktivnost vezivanja, regulacija vezivanja na domenu za vezivanje, itd. Funkcionalni ili aktivni regioni antitela mogu biti identifikovani pomoću mutageneze specifičnog regiona proteina, nakon čega sledi ekspresija i testiranje eksprimiranog polipeptida. Takvi metodi su očigledni osobi stručnoj u predmetnoj oblasti i mogu uključivati mutagenezu specifičnu za mesto nukleinske kiseline koja kodira fragment antitela.
Antitela pronalaska mogu dalje da sadrže humanizovana antitela ili humana antitela. Humanizovani oblici ne-humanih (npr. mišjih) antitela su himerni imunoglobulini, imunoglobulinski lanci ili njihovi fragmenti (poput Fv, Fab, Fab' ili druge podsekvence antitela koje vezuju antigen) koji sadrže najmanju sekvencu dobijenu iz ne-humanog imunoglobulina. Humanizovana antitela uključuju humane imunoglobuline (recipijentno antitelo) u kojim su ostaci iz komplementarnog determinišućeg regiona (CDR) recipijenta zamenjeni ostacima iz CDR ne-humanih vrsta (donorsko antitelo) kao što je miš, pacov ili zec koji imaju željenu specifičnost, afinitet i kapacitet. U nekim slučajevima, ostaci kostura Fv (FR) humanog imunoglobulina se zamenjuju odgovarajućim ne-humanim ostacima. Humanizovana antitela mogu takođe da sadrže ostatke koji se ne nalaze niti u recipijentnom antitelu niti u uvezenim sekvencama CDR ili okvira. Uopšteno, humanizovano antitelo će u značajnoj meri da sadrži sve
2
od najmanje jednog, i tipično dva, varijabilna domena, u kojem svi ili značajno svi CDR regioni odgovaraju regionima ne-humanog imunoglobulina i svi ili značajno svi FR regioni su regioni konsenzus sekvence humanog imunoglobulina. Humanizovano antitelo će takođe optimalno sadržati najmanje deo konstantnog regiona imunoglobulina (Fc), tipično iz humanog imunoglobulina.
Metodi humanizacije ne-humanih antitela su dobro poznati u stručnoj oblasti. Uopšteno, humanizovano antitelo ima jedan ili više aminokiselinskih ostataka uvedenih u njega iz izvora koji nije ljudski. Ovi ne-humani aminokiselinski ostaci se često nazivaju „uvozni“ ostaci, koji se tipično uzimaju iz „uvoznog“ varijabilnog domena. Humanizacija se u suštini može izvršiti supstitucijom glodarskih CDR ili CDR sekvenci za korespondentne sekvence humanog antitela. U skladu sa tim, takva „humanizovana“ antitela su himerna antitela (patent registrovan u SAD pod brojem 4,816,567), naznačena time što je značajno manje od intaktnog humanog varijabilnog domena supstituisano odgovarajućim sekvencama iz ne-humanih vrsta. U praksi, humanizovana antitela su tipično humana antitela u kojima su neki CDR ostaci, a moguće i neki FR ostaci, supstituisani ostacima sa analognih mesta u antitelima glodara.
U ovu svrhu mogu da se upotrebe transgenske životinje (npr. miševi) koji su sposobni da nakon imunizacije proizvedu kompletan repertoar humanih antitela u odsustvu endogene proizvodnje imunoglobulina. Na primer, opisano je da homozigotna delecija gena koji kodira region spajanja teškog lanca antitela kod miševa sa himernom i gametskom mutacijom rezultira kompletnom inhibicijom endogene proizvodnje antitela. Transfer humanog gametskog niza gena za imunoglobuline u takve miševe sa gametskom mutacijom rezultovaće proizvodnjom humanih antitela nakon izazivanja od strane antigena. Humana antitela mogu takođe da se proizvedu u bibliotekama prikaza faga.
Antitela pronalaska se poželjno daju ispitaniku u farmaceutski prihvatljivom nosaču. Tipično, koristi se odgovarajuća količina farmaceutski prihvatljive soli za pravljenje formulacije kako bi se napravila izotona formulacija. Primeri farmaceutski prihvatljivog nosača uključuju fiziološki rastvor, Ringerov rastvor i rastvor dekstroze. pH rastvora je poželjno od oko 5 do oko 8, još poželjnije od oko 7 do oko 7,5. Dalji nosači obuhvataju preparate sa održivim oslobađanjem, kao što su polupropustljive matrice solidnih hidrofobnih polimera koji sadrže antitelo, pri čemu su matrice u obliku oblikovanih proizvoda, npr. filmovi, lipozomi ili mikročestice. Osobama stručnim u predmetnoj oblasti će biti očigledno da određeni nosači mogu biti poželjniji u zavisnosti od, na primer, načina primene i koncentracije antitela koje se primenjuje.
2
Antitela se mogu dati ispitaniku, pacijentu ili ćeliji pomoću injekcije (npr. intravenska, intraperitonealna, potkožna, intramuskularna) ili pomoću drugih metoda kao što je infuzija, koje osiguravaju isporučivanje u cirkulaciju u efikasnom obliku. Antitela mogu takođe da se primene intratumorskim ili peritumorskim putevima, kako bi ispoljila lokalne kao i sistemske terapijske efekte. Preferira se lokalna ili intravenska injekcija.
Efikasne doze i režimi primene antitela mogu da se utvrde empirijski a takva određivanja spadaju u okvir veštine stručne oblasti. Osobe stručne u predmetnoj oblasti će razumeti da će doza antitela, koja mora da se primeni, zavisiti od, na primer, ispitanika koji će dobiti antitelo, načina primene, konkretne vrste korišćenog antitela i drugih lekova koji se primenjuju. Antibodies in Human Diagnosis and Therapy, Haber et al, eds. Raven Press, New York (1977) pp. 365-389. Tipična dnevna doza antitela koje se koristi samostalno može se kretati od oko 1 µg/kg do 100 mg/kg telesne težine ili više dnevno, u zavisnosti od gorepomenutih faktora. Nakon primene antitela za tretiranje glioblastoma efikasnost terapijskog antitela može da se proceni na različite načine koji su dobro poznati osobi stručnoj u predmetnoj oblasti. Na primer, veličina, broj i/ili distribucija glioblastoma kod ispitanika koji prima terapiju, može da se prati pomoću standardnih tehnika za imidžing tumora. Antitelo koje se primenjuje u terapijske svrhe, koje zaustavlja rast tumora, rezultuje smanjivanjem veličine tumora i/ili sprečava nastanak novih tumora u poređenju sa tokom bolesti koji bi nastao u odsustvu primene antitela, jeste efikasno antitelo za lečenje glioblastoma.
Antitela za dijagnostičku upotrebu mogu da se obeleže sondama prikladnim za detekciju raznim metodima snimanja. Metodi za detekciju sondi uključuju, između ostalog, fluorescenciju, svetlo, konfokalnu i elektronsku mikroskopij; snimanje magnetnom rezornancom i spektroskopiju; fluoroskopiju, kompjuterizovanu tomografiju i pozitronsku emisionu tomografiju. Prikladne sonde uključuju, između ostalog, fluorescein, rodamin, eozin i ostale fluorofore, radioizotope, zlato, gadolinijum i ostale lantanide, paramagnetsko gvožđe, fluorin-18 i ostale radionuklide koji emituju pozitrone. Osim toga, sonde mogu biti bifunkcionalne ili multifunkcionalne i može ih detektovati više od jednog navedenog metoda. Ova antitela mogu biti direktno ili indirektno obeležena navedenim sondama. Pričvršćivanje sondi na antitela uključuje kovalentno pričvršćivanje sonde, ugrađivanje sonde u antitelo i kovalentno pričvršćivanje helacione smeše za vezivanje sonde, među drugima koji su priznati u stručnoj oblasti.
Predmetni pronalazak u svom drugom poželjnom aspektu obezbeđuje peptid koji sadrži sekvencu prema ID BR. SEKV 9, pri čemu je navedeni peptid ukupne dužine između 10 i 16 aminokiselina za upotrebu u lečenju raka. Peptid u skladu s pronalaskom ima sposobnost da se vezuje za molekul humanog glavnog kompleksa gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I.
U predmetnom pronalasku, termin „homologno“ odnosi se na stepen identiteta između sekvenci dveju aminokiselinskih sekvenci, tj. peptidnih ili polipeptidnih sekvenci. Gore pomenuta „homologija“ utvrđena je upoređivanjem dve sekvence koje su poravnate pod optimalnim uslovima preko sekvenci koje se upoređuju. Sekvence koje se ovde upoređuju mogu imati adiciju ili deleciju (na primer, praznina i slično) u optimalnom poravnanju dveju sekvenci. Takva homologija sekvence može da se izračuna kreiranjem poravnanja pomoću, na primer, ClustalW algoritma (Nucleic Acid Res., 22(22): 4673 4680 (1994). Opšte dostupni softver za analizu sekvence, specifičnije, Vector NTI, GENETYX ili alatke za analizu koje su dostupne u javnim bazama podataka.
Prema tome, predmetni pronalazak takođe pruža peptide epitopa MHC klase I pri čemu je peptid ukupne dužine između 10 i 16 aminokiselina.
Naravno, peptid u skladu sa predmetnim pronalaskom će imati sposobnost da se veže za molekul humanog glavnog kompleksa gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I. Vezivanje peptida za MHC kompleks može da se testira pomoću metoda poznatih u stručnoj oblasti, na primer onih koji su opisani u literaturi za različite alele MHC klase II (npr. (Vogt et al., 1994; Malcherek et al., 1994; Manici et al., 1999; Hammer et al., 1995; Tompkins et al., 1993; Boyton et al., 1998)).
U jednom posebno poželjnom otelotvorenju pronalaska, peptid se sastoji od aminokiselinske sekvence u skladu s ID BR. SEKV: 9.
U jednom otelotvorenju predmetnog pronalaska, peptid je fuzioni protein koji sadrži, na primer, 80 N-terminalnih aminokiselina HLA-DR antigen-asociranog nepromenljivog lanca (p33, u nastavku koji je dobijen od američkog Nacionalnog centra za biotehnološke informacije (NCBI), GenBank pristupni broj X00497 (Strubin, M. et al 1984).(Claims)
Pored toga, peptid može se nadalje modifikovati kako bi se poboljšala stabilnost i/ili vezivanje za MHC molekule kako bi se izazvao jači imunski odgovor. Metodi za takvu optimizaciju peptidne sekvence dobro su poznati stručnjacima u oblasti i uključuju, na primer, uvođenje nepeptidnih veza.
1
Nepeptidna veza je, na primer, -CH2-NH, -CH2S-, -CH2CH2-, -CH=CH-, -COCH2-, -CH(OH)CH2- i -CH2SO-. Patent registrovan u Sjedinjenim Američkim Država pod brojem 4,897,445 obezbeđuje metod za sintezu nepeptidnih veza (-CH2-NH) u solidnoj fazi u polipeptidnim lancima koji uključuje polipeptide sintetisane pomoću standardnih postupaka i nepeptidnu vezu sintetisanu reakcijom amino-aldehida i aminokiseline u prisustvu NaCNBH3.
Peptid, naznačen time što peptid sadrži nepeptidne veze, poželjno je otelotvorenje pronalaska. Uopšteno, peptidi (najmanje oni koji sadrže peptidne veze između aminokiselinskih ostataka) mogu da se sintetišu pomoću Fmoc-poliamid režima sinteze peptida u solidnoj fazi kako je izloženo u radu Lu et al. (1981) i referencama u istom. Privremenu zaštitu N-amino grupe obezbeđuje 9-fluorenilmetiloksikarbonil (Fmoc) grupa. Ponovljeno cepanje ove zaštitne grupe koja je veoma labilna u bazama vrši se pomoću 20% piperidina u N,N-dimetilformamidu. Funkcionalnosti bočnog lanca mogu da se zaštite u obliku njihovih butil etara (u slučaju serina, treonina i tirozina), butil estara (u slučaju glutaminske kiseline i asparaginske kiseline), butiloksikarbonil derivata (u slučaju lizina i histidina), tritil derivata (u slučaju cisteina) i 4-metoksi-2,3,6-trimetilbenzensulfonil derivata (u slučaju arginina). Kada su glutamin ili asparagin C-terminalni ostaci, za zaštitu amido funkcionalnosti bočnog lanca koristi se 4,4'-dimetoksibenzhidril grupa. Potpora solidne faze zasniva se na polidimetil-akrilamid polimeru koji se sastoji od tri monomera dimetilakrilamida (monomer kostura), bisakriloiletilen diamina (unakrsni povezivač) i akriloilsarkozin metil estra (agens za funkcionalizaciju). Peptid-smola odvojivi vezani agens koji se koristi je derivat 4-hidroksimetil-fenoksisirćetne kiseline koji je labilan u kiselinama. Svi derivati aminokiselina se dodaju u obliku njihovih preformiranih simetričnih anhidridnih derivata sa izuzetkom asparagina i glutamina, koji se dodaju pomoću procedure reverznog spajanja posredovane N, N-dicikloheksil-karbodiimid/1hidroksibenzotriazolom. Sve reakcije spajanja i deprotekcije se prate pomoću ninhidrin, trinitrobenzen sulfonska kiselina ili izotin test procedura. Nakon završetka sinteze, peptidi se odvajaju od potpore od smole sa istovremenim uklanjanjem zaštitnih grupa bočnog lanca tretiranjem sa 95% trifluorosirćetnom kiselinom koja sadrži 50% smešu čistača. Čistači koji se uobičajeno koriste obuhvataju etanditiol, fenol, anizol i vodu, pri čemu tačan izbor zavisi od konstituentnih aminokiselina peptida koji se sintetizuje. Takođe je moguća kombinacija metodologija za solidnu fazu i fazu rastvora za sintezu peptida (pogledajte, na primer, rad Bruckdorfer et al.2004. i reference koje su tamo citirane).
Trifluorosirćetna kiselina se uklanja evaporacijom in vacuo, sa naknadnom trituracijom sa dietil etrom što obezbeđuje sirovi peptid. Svi prisutni čistači se uklanjaju jednostavnim postupkom
2
ekstrakcije koji po liofilizaciji vodene faze obezbeđuje sirovi peptid bez čistača. Reagensi za sintezu peptida su generalno dostupni od npr. kompanije Calbiochem-Novabiochem (UK) Ltd, Nottingham NG7 2QJ, UK.
Prečišćavanje može da se vrši pomoću bilo koje tehnike, ili kombinacije tehnika kao što su re-kristalizacija, ekskluziona hromatografija, jonoizmenjivačka hromatografija, hidrofobna hromatografija i (obično) reverzno-fazna tečna hromatografija visokih performansi upotrebom npr. acetonitril/voda gradijenta separacije.
Analiza peptida može da se sprovede upotrebom hromatografije na tankom sloju, elektroforeze, konkretno kapilarne elektroforeze, ekstrakcije iz čvrste faze (CSPE), reverzno-fazne tečne hromatografije visokih performansi, analizom aminokiselina nakon kisele hidrolize i pomoću maseno spektrometrijske analize korišćenjem bombardovanja brzim atomima (FAB), kao i MALDI i ESI-Q-TOF maseno spektrometrijske analize.
Dalji aspekt pronalaska obezbeđuje nukleinsku kiselinu (na primer polinukleotid) koja kodira peptid pronalaska. Polinukleotid može biti, na primer, DNK, cDNK, PNK, RNK ili njihove kombinacije, bilo jedno- i/ili dvolančana, ili nativni ili stabilizovani oblici polinukleotida, kao što su, na primer, polinukleotidi sa fosforotioatnim kosturom i oni mogu i ne moraju sadržati introne sve dok kodiraju peptid. Naravno, polinukleotid može da kodira isključivo peptide koji sadrže prirodno postojeće aminokiselinske ostatke spojene prirodnim peptidnim vezama. Još jedan aspekt pronalaska obezbeđuje vektor ekspresije koji je sposoban da eksprimira polipeptid u skladu sa pronalaskom.
Razvijeni su raznovrsni metodi za povezivanje polinukleotida, naročito DNK, sa vektorima, na primer, preko komplementarno kohezivnih terminusa. Na primer, komplementarni homopolimerni traktovi mogu da se dodaju na DNK segment koji se umeće u vektorsku DNK. Vektor i DNK segment se zatim spajaju vodoničnom vezom između komplementarnih homopolimernih repova kako bi se obrazovali molekuli rekombinantne DNK.
Sintetički povezivači koji sadrže jedno ili više restrikcionih mesta obezbeđuju alternativni metod za spajanje DNK segmenta sa vektorima. Sintetički povezivači koji sadrže raznovrsna restrikciona endonukleazna mesta komercijalno su dostupni iz velikog broja izvora, uključujući International Biotechnologies Inc, New Haven, CN, SAD.
Poželjan metod modifikovanja DNK koja kodira polipeptid pronalaska koristi lančanu reakciju polimeraze koja je izneta od strane (Saiki et al (1988)). Ovaj metod može da se koristi za uvođenje DNK u pogodan vektor, na primer, ugradnjom u prikladna restrikciona mesta, ili se može koristiti za modifikaciju DNK na druge korisne načine koji su poznati u stručnoj oblasti. Ako se koriste virusni vektori, poželjni su poks- ili adenovirus vektori.
DNK (ili u slučaju retrovirusnih vektora, RNK) može zatim da se eksprimira u prikladnom domaćinu kako bi proizvodio polipeptid koji sadrži peptid pronalaska. Tako, DNK koja kodira peptid pronalaska može da se koristi u skladu sa poznatim tehnikama, odgovarajuće modifikovanih u smislu ovde sadržanih učenja, radi konstruisanja vektora ekspresije, koji se zatim koristi da se odgovarajuća ćelija domaćin transformiše za ekspresiju i proizvodnju polipeptida pronalaska. Takve tehnike uključuju one izložene u patentima registrovanim u SAD pod br.4,440,859, 4,530,901, 4,582,800, 4,677,063, 4,678,751, 4,704,362, 4,710,463, 4,757,006, 4,766,075 i 4,810,648.
DNK (ili u slučaju retrovirusnih vektora, RNK) koja kodira polipeptid koji sačinjava jedinjenje pronalaska može da se spoji sa širokim spektrom drugih DNK sekvenci za uvođenje u odgovarajućeg domaćina. Pridružena DNK će zavisiti od prirode domaćina, načina uvođenja DNK u domaćina, i od toga da li se želi epizomalno održavanje ili integracija.
Uopšteno, DNK se umeće u vektor ekspresije, kao što je plazmid, u pravilnoj orijentaciji i pravom okviru čitanja za ekspresiju. Ako je neophodno, DNK može da se poveže sa odgovarajućim regulatornim kontrolnim nukleotidnim sekvencama za transkripciju i translaciju koje prepoznaje željeni domaćin, iako su takve kontrole generalno dostupne u vektoru ekspresije. Vektor se zatim standardnim tehnikama uvodi u domaćina. Uopšteno, vektor neće transformisati sve domaćine. Zato će biti neophodno da se izaberu transformisane ćelije domaćini. Jedna tehnika selekcije obuhvata inkorporiranje DNK sekvence u vektor ekspresije, sa svim neophodnim kontrolnim elementima, koja kodira osobinu po izboru u transformisanoj ćeliji, kao što je otpornost na antibiotike.
Alternativno, gen za takvu osobinu po izboru može biti na drugom vektoru, koji se koristi za kotransformaciju željene ćelije domaćina.
Ćelije domaćini koje su transformisane pomoću rekombinantne DNK pronalaska se zatim kultiviraju dovoljno dugo i u odgovarajućim uslovima koji su poznati osobama stručnim u
4
predmetnoj oblasti u pogledu učenja iznetih u ovom dokumentu kako bi se omogućila ekspresija polipeptida, koji nakon toga može da se prikupi.
Poznati su mnogi sistemi za ekspresiju, uključujući bakterije (na primer E. coli i Bacillus subtilis), kvasnice (na primer Saccharomyces cerevisiae), filamentozne gljivice (na primer Aspergillus spec.), biljne ćelije, životinjske ćelije i ćelije insekata. Poželjno, sistem mogu biti ćelije sisara kao što su CHO ćelije dostupne iz ATCC kolekcije biologije ćelija.
Tipični plazmidni vektor ćelije sisara za konstitutivnu ekspresiju sadrži CMV ili SV40 promoter sa prikladnim poli A repom i markerom rezistencije, kao što je neomicin. Jedan primer je pSVL koji je dostupan od kompanije Pharmacia, Piscataway, NJ, SAD. Primer inducibilnog sisarskog vektora ekspresije je pMSG, koji je takođe dostupan od kompanije Pharmacia. Korisni kvasnički plazmidni vektori su pRS403-406 i pRS413-416 koji su generalno dostupni od kompanije Stratagene Cloning Systems, La Jolla, CA 92037, SAD. Plazmidi pRS403, pRS404, pRS405 i pRS406 su integrišući plazmidi kvasnice (YIps) i inkorporiraju selektivne markere kvasnica HIS3, TRP1, LEU2 i URA3. Plazmidi pRS413-416 su centromerni plazmidi kvasnice (Ycps). Vektori zasnovani na CMV promoteru (na primer od kompanije Sigma-Aldrich) obezbeđuju prolaznu ili stabilnu ekspresiju, citoplazmatsku ekspresiju ili sekreciju, i N-terminalno ili C-terminalno označavanje u različitim kombinacijama FLAG, 3xFLAG, c-myc ili MAT. Ovi fuzioni proteini omogućavaju detekciju, prečišćavanje i analizu rekombinantnog proteina. Dvostruko označene fuzije obezbeđuju fleksibilnost prilikom detekcije.
Snažni regulatorni region, humani citomegalovirus (CMV) promoter dovodi nivoe ekspresije konstitutivnog proteina čak i do 1 mg/l u COS ćelijama. Za manje potentne ćelijske linije, nivoi proteina su tipično ~0,1 mg/l. Prisustvo izvora SV40 replikacije će rezultovati visokim nivoima DNK replikacije u COS ćelijama koje dozvoljavaju replikaciju SV40. CMV vektori, na primer, mogu sadržati izvor pMB1 (derivat pBR322) za replikaciju u bakterijskim ćelijama, gen za b-laktamazu za izbor rezistencije na ampicilin u bakterijama, hGH poliA i izvor f1. Vektori koji sadrže preprotripsin (PPT) vodeću sekvencu mogu usmeriti sekreciju FLAG fuzionih proteina u medijum za kultivaciju za prečišćavanje pomoću ANTI-FLAG antitela, smola i pločica. Drugi vektori i sistemi za ekspresiju su dobro poznati u stručnoj oblasti za upotrebu sa raznim ćelijama domaćinima.
Predmetni pronalazak se takođe odnosi na ćeliju domaćina koja je transformisana sa konstruktom vektora polinukleotida predmetnog pronalaska. Ćelija domaćin može biti prokariotska ili eukariotska. Bakterijske ćelije mogu biti preferirane prokariotske ćelije domaćini u nekim okolnostima i tipično su soj E. coli kao što su, na primer, sojevi E. coli DH5 dostupan od kompanije Bethesda Research Laboratories Inc., Bethesda, MD, SAD, i RR1 dostupan od organizacije American Type Culture Collection (ATCC) iz mesta Rockville, MD, SAD (Br. ATCC 31343). Preferirane eukariotske ćelije domaćini obuhvataju kvasnice, ćelije insekata i sisara, poželjno ćelije kičmenjaka kao što su ćelije miševa, pacova, majmuna ili humane fibroblastne ćelijske linije i ćelijske linije kolona. Ćelije domaćini kvasnica uključuju YPH499, YPH500 i YPH501, koje su generalno dostupne od kompanije Stratagene Cloning Systems, La Jolla, CA 92037, SAD. Preferirane ćelije domaćini sisara uključuju ovarijalne ćelije kineskog hrčka (CHO) dostupne od organizacije ATCC kao CCL61, NIH embrionske ćelije švajcarskog miša NIH/3T3 dostupne od organizacije ATCC kao CRL 1658, COS-1 ćelije dobijene iz bubrega majmuna dostupne od organizacije ATCC kao CRL 1650 i 293 ćelije koje su humane embrionske ćelije bubrega. Preferirane ćelije insekata su Sf9 ćelije koje mogu da se transficiraju sa bakulovirusnim vektorima ekspresije. Kratak pregled izbora pogodnih ćelija domaćina za ekspresiju može se naći u, na primer, udžbeniku autora Paulina Balbás i Argelia Lorence „Methods in Molecular Biology Recombinant Gene Expression, Reviews and Protocols“, deo jedan, drugo izdanje, ISBN 978-1-58829-262-9, i drugoj literaturi poznatoj stručnoj osobi.
Transformacija odgovarajućih ćelija domaćina sa DNK konstruktom predmetnog pronalaska se postiže dobro poznatim metodama koje tipično zavise od vrste korišćenog vektora. U pogledu transformacije prokariotskih ćelija domaćina, pogledajte, na primer, Cohen et al (1972) Proc. Natl. Acad. Sci. USA 69, 2110, i Sambrook et al (1989) Molecular Cloning, A Laboratory Manual, Cold Spring Harbor Laboratory, Cold Spring Harbor, NY. Transformacija ćelija kvasnica opisana je u radu Sherman et al (1986) Methods In Yeast Genetics, A Laboratory Manual, Cold Spring Harbor, NY. Metod koji je izložio Beggs (1978) Nature 275,104-109 takođe je koristan. U pogledu ćelija kičmenjaka, reagensi koji su korisni za transfekciju takvih ćelija, na primer kalcijum fosfat i DEAE-dekstran ili formulacije lipozoma, dostupni su od kompanije Stratagene Cloning Systems, ili Life Technologies Inc., Gaithersburg, MD 20877, SAD. Elektroporacija je takođe korisna za transformaciju i/ili transfekciju ćelija i dobro je poznata u stručnoj oblasti za transformaciju ćelija kvasnica, bakterijskih ćelija, ćelija insekata i ćelija kičmenjaka.
Uspešno transformirane ćelije, tj. ćelije koje sadrže DNK konstrukt predmetnog pronalaska, mogu da se identifikuju pomoću dobro poznatih tehnika kao što je PCR. Alternativno, prisustvo proteina u supernatantu može da se detektuje pomoću antitela.
Podrazumeva se da su određene ćelije domaćini pronalaska korisne za pripremanje peptida pronalaska, na primer, bakterijske, ćelije kvasnica i insekata. Međutim, u određenim terapeutskim metodama mogu biti korisne druge ćelije domaćini. Na primer, antigen-prezentujuće ćelije, kao što su dendritične ćelije, mogu korisno da se upotrebe za ekspresiju peptida pronalaska tako da oni mogu da se ubace u odgovarajuće MHC molekule. Tako, prikazani pronalazak obezbeđuje ćeliju domaćina koja se sastoji od nukleinske kiseline ili vektora ekspresije u skladu sa pronalaskom.
U jednom poželjnom otelotvorenju ćelija domaćin je antigen-prezentujuća ćelija, konkretno dendritična ćelija ili antigen prezentirajuća ćelija. APĆ u koje je postavljen rekombinantni fuzioni protein koje sadrže prostatičnu kiselu fosfatazu (PAP) trenutno se ispituju za lečenje karcinoma prostate (Sipuleucel–T) (Small EJ et al 2006; Rini et al 2006).
Dalji aspekt pronalaska obezbeđuje metod za proizvodnju peptida, metod koji obuhvata kultivisanje ćelije domaćina i izolaciju peptida iz ćelije domaćina ili njegovog medijuma za kultivaciju.
U drugom otelotvorenju, peptid u skladu s pronalaskom se koristi u medicini. Na primer, peptid može biti pripremljen za intravensku (i.v.) injekciju, potkožnu (s.c.) injekciju, intradermalnu (i.d.) injekciju, intraperitonealnu (i.p.) injekciju, intramuskularnu (i.m.) injekciju. Poželjni načini primene injekcije peptida obuhvataju s.c., i.d., i.p., i.m. i i.v. Poželjni načini primene injekcije DNK obuhvataju i.d., i.m., s.c., i.p. i i.v. Mogu se dati doze od npr. između 50 µg i 1,5 mg, poželjno 125 µg do 500 µg, peptida ili DNK i one će zavisiti od datog peptida ili DNK. Doze u ovom opsegu su uspešno korišćene u ranijim ispitivanjima (Brunsvig et al 2006; Staehler et al 2007).
Drugi aspekt predmetnog pronalaska uključuje in vitro metod za proizvodnju aktiviranih T ćelija, pri čemu se metod sastoji od dovođenja u kontakt in vitro T ćelija sa humanim MHC molekulima klase I sa ubačenim antigenom eksprimiranim na površini prikladne antigen-prezentujuće ćelije u toku vremenskog perioda koji je dovoljan da se navedena T ćelija aktivira na antigen-specifičan način, naznačeno time što je antigen peptid u skladu sa pronalaskom. Poželjno, sa antigen-prezentujućom ćelijom se koristi dovoljna količina antigena.
Poželjno, ćelija sisara ne poseduje ili ima smanjen nivo ili funkciju TAP peptidnog transportera.
Pogodne ćelije kojima nedostaje TAP peptidni transporter obuhvataju T2, RMA-S i ćelije vinske mušice. TAP je transporter koji je u vezi sa obradom antigena.
Ćelijska linija T2 koja je deficijentna za ubacivanje humanih peptida je dostupna od organizacije American Type Culture Collection, 12301 Parklawn Drive, Rockville, Maryland 20852, SAD pod kataloškim brojem CRL 1992; ćelijska linija vinske mušice Schneider 2 dostupna je od organizacije ATCC pod kataloškim brojem CRL 19863; mišja RMA-S ćelijska linija opisana je u radu Karre et al 1985.
Poželjno, ćelija domaćin pre transfekcije značajno ne eksprimira MHC molekule klase I. Takođe je poželjno da stimulatorna ćelija eksprimira molekul koji je važan za obezbeđivanje ko-stimulatornog signala za T ćelije kao što su bilo koji od B7.1, B7.2, ICAM-1 i LFA 3. Sekvence nukleinskih kiselina brojnih MHC molekula klase II i ko-stimulatornih molekula su javno dostupne iz GenBank i EMBL baza podataka.
Slično, u slučaju epitopa MHC klase I koji se koristi kao antigen, T ćelije su CD8-pozitivni CTL.
Ako se antigen-prezentujuća ćelija transficira da eksprimira takav epitop, ćelija se poželjno sastoji od vektora ekspresije koji je sposoban da eksprimira peptid koji sadrži ID BR. SEKV: 9.
Brojne druge metode mogu da se koriste za generisanje CTL in vitro. Na primer, metode opisane u radovima Peoples et al (1995) i Kawakami et al (1992) koriste autologne tumor-infiltrirajuće limfocite za stvaranje CTL. Plebanski i saradnici (1995) upotrebljavaju autologne limfocite iz periferne krvi (PLB) za pripremanje CTL. Jochmus i saradnici (1997) opisuju proizvodnju autolognih CTL pulsiranjem dendritičnih ćelija sa peptidom ili polipeptidom, ili putem infekcije sa rekombinantnim virusom. Hill i saradnici (1995) i Jerome i saradnici (1993) upotrebljavaju B ćelije u proizvodnji autolognih CTL. Pored toga, makrofagi pulsirani sa peptidom ili polipeptidom, ili inficirani sa rekombinantnim virusom, mogu da se koriste za pripremu autolognih CTL. S. Walter i saradnici 2003. opisuju in vitro prajming T ćelija upotrebom veštačkih antigen-prezentujućih ćelija (aAPĆ), što je takođe prikladan način za generisanje T ćelija protiv peptida izbora. U ovoj studiji, aAPĆ su generisane spajanjem preformiranih kompleksa MHC:peptid za površinu polistirenskih čestica (mikroperle) pomoću biohemije biotin:streptavidin. Ovaj sistem dozvoljava egzaktnu kontrolu gustine MHC na aAPĆ, što omogućava da se selektivno izazovu visoko- ili nisko-aviditetni antigen-specifični T-ćelijski odgovori sa visokom efikasnošću iz uzoraka krvi. Pored ovih kompleksa MHC:peptid, aAPĆ bi trebalo da nose druge proteine sa ko-stimulatornom aktivnošću poput anti-CD28 antitela spojenih za njihovu površinu. Osim toga takvi sistemi zasnovani na aAPĆ često iziskuju dodavanje odgovarajućih solubilnih faktora, npr. citokina kao što je interleukin-12.
Alogene ćelije mogu takođe da se koriste u pripremanju T ćelija a metod je detaljno opisan u dokumentu WO 97/26328. Na primer, pored ćelija vinske mušice i T2 ćelija, mogu da se koriste druge ćelije za prezentovanje antigena kao što su CHO ćelije, ćelije insekata inficirane bakulovirusom, bakterije, kvasnice, ciljne ćelije inficirane vakcinijom. Pored toga mogu da se koriste i virusi biljaka (pogledajte, na primer, Porta et al (1994)) koji opisuje razvoj mozaičkog virusa crnog pasulja kao sistem sa visokim prinosom za prezentaciju stranih peptida.
Aktivirane T ćelije koje su usmerene protiv peptida pronalaska korisne su u terapiji. Prema tome, daljnji aspekt pronalaska pruža aktivirane T ćelije koje se mogu dobiti gorenavedenim metodima pronalaska.
Aktivirane T ćelije, koje su proizvedene pomoću gore navedenog metoda, će selektivno prepoznati ćeliju koja aberantno eksprimira polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu sa ID BR. SEKV: 9.
Poželjno, T ćelija prepoznaje ćeliju pomoću interakcije kroz njen TCR sa kompleksom HLA/peptid (na primer, vezivanje). T ćelije su korisne u metodu ubijanja ciljnih ćelija kod pacijenta čije ciljne ćelije aberantno eksprimiraju polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu pronalaska naznačeno time što se pacijentu daje efikasan broj aktiviranih T ćelija. T ćelije koje se daju pacijentu mogu biti dobijene od pacijenta i aktivirane na način opisan ranije (tj. one su autologne T ćelije). Alternativno, T ćelije nisu od dotičnog pacijenta već od druge osobe. Naravno da je poželjno da osoba bude zdrava osoba. Pod „zdravom osobom“ pronalazači podrazumevaju da osoba bude uopšteno dobrog zdravlja, poželjno da ima kompetentan imunski sistem i, još poželjnije, da ne boluje ni od jedne bolesti za koju se mogu izvršiti testovi i koja se može detektovati.
In vivo, ciljne ćelije za CD4-pozitivne T ćelije u skladu sa predmetnim pronalaskom mogu biti ćelije tumora (koje ponekad eksprimiraju MHC klase II) i/ili ćelije strome koje okružuju tumor (tumorske ćelije) (koje ponekad takođe eksprimiraju MHC klase II; (Dengjel et al., 2006)).
T ćelije u skladu s pronalaskom mogu da se koriste kao aktivni sastojci terapeutske smeše. Na taj način, otkriva se metod ubijanja ciljnih ćelija kod pacijenta čije ciljne ćelije aberantno eksprimiraju polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu pronalaska, metod koji obuhvata davanje efikasnog broja T ćelija pacijentu definisan je ranije.
Pod pojmom „aberantno eksprimiran“ pronalazači takođe podrazumevaju da je polipeptid prekomerno eksprimiran u poređenju sa normalnim nivoima ekspresije ili da je gen neaktivan u tkivu iz kojeg je tumor nastao ali da je eksprimiran u tumoru. Pod pojmom „prekomerno eksprimiran“ pronalazači podrazumevaju da je polipeptid prisutan u nivou koji je najmanje 1,2 puta veći od nivoa prisutnog u normalnom tkivu; poželjno najmanje 2 puta veći, a još poželjnije najmanje 5 puta ili 10 puta veći od nivoa prisutnog u normalnom tkivu.
T ćelije mogu da se dobiju pomoću metoda poznatih u stručnoj oblasti, npr. ranije opisanih.
Protokoli za ovaj takozvani adoptivni transfer T ćelija dobro su poznati u stručnoj oblasti i mogu se naći u npr. (Rosenberg et al., 1987; Rosenberg et al., 1988; Dudley et al., 2002; Yee et al., 2002; Dudley et al., 2005); pregledani u (Gattinoni et al., 2006) i (Morgan et al., 2006).
Svaki molekul pronalaska, tj. peptid, ćelija, aktivirani CTL i T ćelijski receptor, koristan je za lečenje poremećaja, koji karakterišu ćelije koje izbegavaju imunski odgovor. Molekul može da se koristi samostalno ili u kombinaciji sa drugim molekulom(ima) za upotrebu pronalaska ili poznatim molekulom(ima).
Poželjno, lek kako je otkriveno je vakcina. Ona se može dati direktno pacijentu, primeniti u zahvaćeni organ ili sistemski i.d., i.m., s.c., i.p. i i.v., ili primeniti ex vivo u ćelije dobijene od pacijenta ili humane ćelijske linije koje se nakon toga daju pacijentu, ili koristiti in vitro za odabir potpopulacije imunskih ćelija dobijenih od pacijenta, koje se zatim ponovo daju pacijentu. Ako se nukleinska kiselina primenjuje u ćelije in vitro, može biti od koristi da ćelije budu transficirane tako da ko-eksprimiraju imunostimulišuće citokine, kao što je interleukin-2. Peptid može biti značajno prečišćen, ili kombinovan sa imunostimulišućim adjuvansom (pogledajte u nastavku), ili da se koristi u kombinaciji sa imunostimulatornim citokinima, ili da se primenjuje sa pogodnim dostavnim sistemom, kao na primer lipozomima. Peptid može takođe da bude konjugovan sa prikladnim nosačem kao što je hemocijanin iz puža Megathura crenulata (keyhole limpet haemocyanin – KLH) ili manan (pogledajte WO 95/18145 i Longenecker et al (1993)). Peptid takođe može biti obeležen, može biti fuzioni protein, ili može biti hibridni molekul. Od peptida čija je sekvenca data u predmetnom pronalasku se očekuje da stimulišu CD4 ili CD8 T
4
ćelije. Ipak, stimulacija CD8 CTL je efikasnija u prisustvu pomoći koju pružaju CD4 T-pomoćničke ćelije. Tako, za epitope MHC klase I koji stimulišu CD8 CTL, fuzioni partner ili delovi hibridnog molekula prikladno obezbeđuju epitope koji stimulišu CD4-pozitivne T ćelije. CD4- i CD8-stimulišući epitopi su dobro poznati u ovoj oblasti i uključuju one kako je otkriveno.
U jednom aspektu, vakcina kako je otkriveno sadrži najmanje jedan peptid koji ima aminokiselinsku sekvencu iznetu u ID BR. SEKV:1 ili 20 i najmanje jedan dodatni peptid, poželjno dva do 50, poželjnije dva do 25, još poželjnije dva do 15 i najpoželjnije dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, jedanaest, dvanaest ili trinaest peptida. Peptid(i) može biti dobijen od jednog ili više specifičnih TAA i može se vezivati za MHC molekule klase I i/ili klase II.
Polinukleotid može biti značajno prečišćen ili sadržan u pogodnom vektoru ili sistemu za dostavljanje. Nukleinska kiselina može biti DNK, cDNK, PNK, RNK ili njihova kombinacija. Metodi za dizajniranje i uvođenje takve nukleinske kiseline su dobro poznati u stručnoj oblasti. Kratak pregled je dat od strane npr. Pascolo S. 2006; Stan R. 2006, ili A Mahdavi 2006. Polinukleotidne vakcine se lako pripremaju, ali način delovanja ovih vektora u indukovanju imunskog odgovora nije u potpunosti jasan. Prikladni vektori i sistemi za dostavljanje uključuju virusnu DNK i/ili RNK, kao što su sistemi zasnovani na adenovirusu, virusu vakcinije, retrovirusima, herpes virusu, adeno-asociranom virusu ili hibridima koji sadrže elemente više od jednog virusa. Nevirusni sistemi za dostavljanje uključuju katjonske lipide i katjonske polimere i dobro su poznati u oblasti dostavljanja DNK. Fizičko dostavljanje, kao što je preko „genskog pištolja“ može takođe da se koristi. Peptid ili peptidi koje kodira nukleinska kiselina mogu biti fuzioni protein, na primer sa epitopom koji stimuliše T ćelije za dati suprotni CDR kako je navedeno ranije.
Medikament kako je otkriveno može takođe da sadrži jedan ili više adjuvansa. Adjuvansi su supstance koje nespecifično pojačavaju ili potenciraju imunski odgovor (npr. imunske odgovore posredovane CTL i pomoćničkim T (TH) ćelijama na antigen, i na taj način se smatraju korisnim u leku predmetnog pronalaska. Pogodni adjuvansi uključuju, između ostalog, 1018 ISS, soli aluminijuma, Amplivax, AS15, BCG, CP-870,893, CpG7909, CyaA, dSLIM, flagelin ili TLR5 ligande dobijene od flagelina, FLT3 ligand, GM-CSF, IC30, IC31, imikvimod (ALDARA), rezikvimod, ImuFact IMP321, interleukine poput IL-2, IL-13, IL-21, interferon-alfa ili -beta, ili njihove pegilovane derivate, IS Patch, ISS, ISCOMATRIX, ISCOMs, JuvImmune, LipoVac, MALP2, MF59, monofosforil lipid A, Montanide IMS 1312, Montanide ISA 206, Montanide ISA 50V, Montanide ISA-51, emulzije voda u ulju i ulje u vodi, OK-432, OM-174, OM-197-MP-EC, ONTAK, OspA, PepTel® vektorski sistem, PLG i mikročestice dekstrana, rezikvimod, SRL172, virozome i druge virusu slične partikule, YF-17D, VEGF klopku, R848, beta-glukan, Pam3Cys, QS21 stimulon kompanije Aquila, koji je dobijen od saponina, mikobakterijske ekstrakte i sintetičke mimetike bakterijskog ćelijskog zida i druge zaštićene adjuvanse kao što su Ribi-jev Detox, Quil, ili Superfos. Preferirani su adjuvansi kao što je Freund-ov ili GM-CSF. Nekoliko imunoloških adjuvanasa (npr. MF59) specifičnih za dendritične ćelije i njihova priprema su opisani ranije (Dupuis M et al 1998; Allison 1998). Takođe, mogu se koristiti citokini. Nekoliko citokina je direktno dovedeno u vezu sa uticajem na migraciju dendritičnih ćelija u limfna tkiva (npr. TNF- α ) , ubrzavanjem sazrevanja dendritičnih ćelija u efikasne antigen-prezentujuće ćelije za T limfocite (npr. GM-CSF, IL-1 i IL-4) (patent registrovan u SAD pod br. 5,849,589) i delovanjem kao imunoadjuvansi (npr. IL-12, IL-15, IL-23, IL-7, IFN-alfa, IFN-beta) (Gabrilovich et al 1996).
Takođe, objavljeno je da CpG imunostimulatorni oligonukleotidi poboljšavaju efekte adjuvanasa u sastavu vakcine. Bez ograničavanja postojećom teorijom, CpG oligonukleotidi deluju aktiviranjem urođenog (neadaptivnog) imunskog sistema preko Toll-like receptora (TLR), uglavnom TLR9. Aktivacija TLR9 pokrenuta CpG-om pojačava antigen-specifične humoralne i ćelijske odgovore na širok spektar antigena, uključujući peptidne ili proteinske antigene, žive ili mrtve viruse, vakcine dendritičnim ćelijama, autologne ćelijske vakcine i polisaharidne konjugate kako u profilaktičkim tako i terapijskim vakcinama. Što je važnije, on poboljšava sazrevanje i diferencijaciju dendritičnih ćelija, što dovodi do pojačane aktivacije TH1ćelija i snažnog stvaranja citotoksičnih T limfocita (CTL), čak i u odsustvu pomoći CD4 T ćelija. Predominacija TH1indukovana pomoću TLR9 stimulacije se održava čak i u prisustvu adjuvanasa u vakcini kao što je aluminijum ili nekompletni Freund-ov adjuvans (IFA) koji normalno promovišu predominaciju TH2. CpG oligonukleotidi pokazuju još veću adjuvansnu aktivnost kada se formulišu ili istovremeno primenjuju sa drugim adjuvansima ili u formulacijama kao što su mikročestice, nanočestice, lipidne emulzije ili slične formulacije, koje su naročito neophodne za indukovanje snažnog odgovora kada je antigen relativno slab. Oni takođe ubrzavaju imunski odgovor i omogućavaju da se doze antigena smanje za približno dva reda veličine, sa uporedivim odgovorima antitelima na punu dozu vakcine bez CpG u pojedinim eksperimentima (Krieg et al 2006). Patent registrovan u SAD pod br. 6,406,705 B1 opisuje kombinovanu upotrebu CpG oligonukleotida, adjuvanasa u obliku nenukleinskih kiselina i antigena za indukovanje antigen-specifičnog imunskog odgovora. Antagonist CpG TLR9 je dSLIM (double Stem Loop Immunomodulator) kompanije Mologen (Berlin, Nemačka) koji je preferirana komponenta farmaceutske smeše predmetnog pronalaska. Takođe, mogu se koristiti i drugi molekuli koji vezuju TLR kao što su RNK koja vezuje TLR 7, TLR 8 i/ili TLR 9.
Drugi primeri korisnih adjuvanasa uključuju, ali nisu i ograničeni na, hemijski modifikovane CpG-jeve (npr. CpR, Idera), analoge dsRNK kao što su Poly(I:C) i AmpliGen, ne-CpG bakterijska DNK ili RNK kao i imunoaktivne male molekule i antitela poput ciklofosfamida, sunitiniba, bevacizumaba, celebreksa, NCX-4016, sildenafila, tadalafila, vardenafila, sorafeniba, temozolomida, temsirolimusa, XL-999, CP-547632, pazopaniba, VEGF klopke, ZD2171, AZD2171, anti-CTLA4 i SC58175, koji mogu delovati terapijski i/ili kao adjuvans. Količine i koncentracije adjuvanasa i aditiva korisnih u kontekstu predmetnog pronalaska, stručnjak iz ove oblasti može lako da utvrdi bez izvođenja suvišnih eksperimenata. Preferirani adjuvansi su dSLIM, interferon-alfa, -beta, CpG7909, IC31, imikvimod, rezikvimod, PeviTer, RNK, tadalafil, temozolomid i JuvImmune.
Preferirani adjuvansi su dSLIM, BCG, OK432, imikvimod, rezikvimod, GMCSF, interferon-alfa, PeviTer i JuvImmune ili njihova kombinacija.
U poželjnom otelotvorenju farmaceutske smeše, kako je otkriveno, adjuvans je izabran iz grupe koja se sastoji od faktora stimulacije kolonija, kao što je faktor stimulacije granulocitno-makrofagne kolonije (GM-CSF, sargramostim), imikvimoda, rezikvimoda i interferona alfa.
U još jednom poželjnom otelotvorenju farmaceutske smeše, kako je otkriveno, adjuvans je imikvimod ili rezikvimod. U još poželjnijem otelotvorenju farmaceutske smeše u skladu s pronalaskom, adjuvans je kombinacija GM-CSF i imikvimoda.
Ova smeša se koristi za parenteralnu primenu, kao što je supkutana, intradermalna, intramuskularna ili oralnu primenu. Za navedeno, peptidi i opciono drugi molekuli se rastvaraju ili suspenduju u farmakološki prihvatljivom, poželjno, vodenom nosaču. Pored toga, smeša može sadržati pomoćne materije, poput pufera, vezujućih agenasa, raspršivača, rastvarača, aroma, lubrikanata itd. Peptidi takođe mogu biti primenjeni zajedno sa imunostimulišućim supstancama kao što su citokini. Opsežna lista pomoćnih materija koje se mogu koristiti u navedenom sastavu može, na primer, biti preuzeta iz A. Kibbe, Handbook of Pharmaceutical Excipients, 3. Ed.2000, American Pharmaceutical Association and pharmaceutical press. Smeša se može koristiti za
4
prevenciju, profilaksu i/ili terapiju adenomatoznih ili malignih oboljenja.
Otkriven je lek koji je koristan za lečenje raka, konkretno glioma i tumora mozga, karcinoma dojke, karcinoma prostate, karcinoma jednjaka, kolorektalnog karcinoma, karcinoma bubrega, karcinoma pankreasa, skvamocelularnih karcinoma i keratinocitnih neoplazmi kože, leukemije, karcinoma pluća, karcinoma jajnika i melanoma.
Predmetni pronalazak uključuje komplet koji se sastoji od:
(a) posude koja sadrži farmaceutsku smešu koja se sastoji od peptida u skladu s predmetnim pronalaskom, ćelije u skladu s predmetnim pronalaskom, ili aktiviranih citotoksičnih T limfocita u skladu s predmetnim pronalaskom, u rastvoru ili u liofiliziranom obliku; i (b) druge posude koja sadrži rastvarač ili rastvor za rekonstituciju za liofiliziranu formulaciju; i (c) uputstva za (i) upotrebu rastvora ili (ii) rekonstituciju i/ili upotrebu liofilizirane formulacije.
Komplet dalje može da se sastoji od jednog ili više od navedenih (iii) pufer, (iv) rastvarač, (v) filter, (vi) igla ili (v) brizgalica. Posuda je preferirano boca, bočica, brizgalica ili epruveta; i ona može biti višekratna posuda. Farmaceutska smeša je preferirano liofilizirana.
Kompleti predmetnog pronalaska se poželjno sastoje od liofilizirane formulacije predmetnog pronalaska u pogodnoj posudi i uputstava za njenu rekonstituciju i/ili upotrebu. Pogodne posude uključuju, na primer, boce, bočice (npr. bočice sa dve šupljine), brizgalice (kao što su brizgalice sa dve šupljine) i epruvete. Posuda može biti izrađena od različitih materijala kao što su staklo ili plastika. Poželjno, komplet i/ili posuda sadrži/e uputstva o ili u vezi sa posudom koja navode uputstva za rekonstituciju i/ili upotrebu. Na primer, na nalepnici može biti navedeno da liofilizirana formulacija treba da se rekonstituiše do koncentracija peptida kako je opisano ranije. Na nalepnici može dalje da bude naznačeno da je formulacija korisna ili namenjena za supkutanu primenu.
Posuda u kojoj se nalazi formulacija može da bude višekratna bočica, što omogućava ponavljane primene (npr. 2-6 primena) rekonstituisane formulacije. Komplet može dalje da sadrži i drugu posudu u kojoj se nalazi pogodni rastvarač (npr. rastvor natrijum bikarbonata).
Nakon mešanja rastvarača i liofilizirane formulacije, konačna koncentracija peptida u rekonstituisanoj formulaciji je poželjno najmanje 0,15 mg/ml/peptida (=75µg) a poželjno ne više od 3 mg/ml/peptida (=1500µg). Komplet može dalje da uključuje druge materijale poželjne sa komercijalne ili korisničke tačke gledišta, uključujući druge pufere, rastvarače, filtere, igle, brizgalice i uputstva za upotrebu uz pakovanje.
Kompleti predmetnog pronalaska mogu da imaju jednu posudu koja sadrži formulaciju farmaceutskih smeša kako je otkriveno sa ili bez drugih komponenti (npr. druga jedinjenja ili farmaceutske smeše ovih drugih jedinjenja) ili mogu da imaju zasebnu posudu za svaku komponentu.
Poželjno, kompleti pronalaska obuhvataju formulaciju pronalaska upakovanu za upotrebu u kombinaciji sa istovremenom primenom drugog jedinjenja (kao što su adjuvansi (npr. GM-CSF), hemioterapijski agens, prirodni proizvod, hormon ili antagonist, antiangiogeni agens ili inhibitor, agens koji indukuje apoptozu ili helirajući agens) ili njegove farmaceutske smeše. Komponente kompleta mogu biti u vidu prethodno napravljenog kompleksa ili svaka komponenta može biti u odvojenoj zasebnoj posudi pre primene kod pacijenta. Komponente kompleta mogu biti obezbeđene u jednom ili više tečnih rastvora, poželjno, vodenom rastvoru, poželjnije sterilnom vodenom rastvoru. Komponente kompleta mogu takođe biti obezbeđene kao čvrste materije, koje se mogu pretvoriti u tečnosti dodavanjem pogodnih rastvarača, koji su preferirano obezbeđeni u drugoj zasebnoj posudi.
Posuda terapeutskog kompleta može biti bočica, epruveta, pljosnata boca, boca, brizgalica ili neka druga posuda za čuvanje čvrstih supstanci ili tečnosti. Obično, kada postoji više od jedne komponente, komplet će sadržati drugu bočicu ili drugu posudu, koja omogućava zasebno doziranje. Komplet takođe može sadržati drugu posudu za farmaceutski prihvatljivu tečnost. Poželjno, terapeutski komplet će sadržati pribor (npr. jednu ili više igala, brizgalice, kapaljke, pipete itd.) koji omogućava primenu agenasa pronalaska koji su komponente prikazanog kompleta.
Prikazana formulacija je jedna koja je pogodna za primenu peptida na bilo koji prihvatljiv način primene kao što je oralni (enteralni), nazalni, očni, supkutani, intradermalni, intramuskularni, intravenski ili transdermalni. Poželjno, primena je s.c., a najpoželjnije i.d. Primena može biti i pomoću infuzione pumpe.
Predmetni pronalazak će sada biti opisan u sledećim primerima i slikama koji opisuju njegova poželjna otelotvorenja, ali to neće biti ograničeno na ovde navedeno.
4
Slika 1: Primerni maseni spektar iz IGF2BP3-001 koji pokazuje njegovu prezentaciju na primarnom uzorku tumora GB6010. NanoESI-LCMS je izvršena na peptidnom pulu eluiranom iz uzorka GBM GB6010. Maseni hromatogram za m/z 536.3238 ± 0,001 Da, z = 2 pokazuje maksimum peptida na vremenu retencije 49,89 min. B) Detektovani maksimum u masenom hromatogramu na 48,76 min otkrio je signal m/z 536.3239 u MS spektru. C) Maseni spektar kolizijom indukovane disocijacije iz izabranog prekursora m/z 536.3239 zabeležen u nanoESI-LCMS eksperimentu na datom vremenu retencije potvrdio je prisustvo IGF2BP3-001 u uzorku tumora GB6010. D) Obrazac fragmentacije sintetičkog IGF2BP3-001 referentnog peptida zabeležen je i upoređen sa generisanim prirodnim obrascem fragmentacije TUMAP prikazanim u C za verifikaciju sekvence.
Slika 2a prikazuje profile ekspresije mRNK izabranih proteina u normalnim tkivima i u 19 uzoraka glioblastoma.
Slika 2b prikazuje profile ekspresije mRNK izabranih proteina u normalnim tkivima i u 19 uzoraka glioblastoma
Slika 3 pokazuje primer in vitro imunogenosti IMA950 TUMAP klase I
Slika 4 prikazuje primere afiniteta vezivanja HLA klasa I peptida, kako je otkriveno, za A*02 ID BR. SEKV 1 do 24 pokazuju sekvence poželjnih tumor-asociranih peptida, kako je otkriveno.
PRIMERI
Peptidi FTELTLGEF (HLA-A1; PolyPeptide Laboratories, Wolfenbüttel, Nemačka), LMLGEFLKL (HLA-A2; Clinalfa, Sissach, Švajcarska) i EPDLAQCFY (HLA-B35; PolyPeptide Laboratories) su svi dobijeni u farmaceutskom kvalitetu.
PRIMER 1:
Identifikacija tumor-asociranih peptida prezentovanih na površini ćelije
Uzorci tkiva
Tumorska tkiva pacijenata su obezbeđena od strane Hôpital Cantonal Universitaire de Genève (Medical Oncology Laboratory of Tumor Immunology) i Neurochirurgische Universitäts-Klinik Heidelberg (Molekularbiologisches Labor). Pre operacije su od svih pacijenata pribavljeni pisani informisani pristanci. Tkiva su zamrznuta brzim zamrzavanjem u tečnom azotu neposredno nakon operacije i uskladištena na -80°C do izolacije TUMAP.
4
Izolacija HLA peptida iz uzoraka tkiva
Skupovi HLA peptida iz brzo zamrznutih uzoraka tkiva su dobijeni imunskom precipitacijom iz čvrstih tkiva u skladu sa blago modifikovanim protokolom (Falk, K. et al 1991; Seeger, F.H. et al. T 1999) upotrebom HLA-A*02-specifičnog antitela BB7.2 ili HLA-A, -B, -C-specifičnog antitela W6/32, CNBr-aktivirane sefaroze, tretiranjem kiselinom i ultrafiltracijom.
Metode:
Dobijeni skupovi HLA peptida su odvojeni prema njihovoj hidrofobnosti pomoću reverzno-fazne hromatografije (Acquity UPLC sistem, Waters) a eluirani peptidi su analizirani u LTQ-Orbitrap hibridnom masenom spektrometru (ThermoElectron) opremljenom ESI izvorom. Skupovi peptida su direktno postavljeni na analitičku mikrokapilarnu kolonu od fuzirane silike (75 µm i.d. x 250 mm) upakovanu sa 1,7 µm C18 reverzno-faznim materijalom (Waters) uz primenu brzine protoka od 400 nl u minutu. Nakon toga, peptidi su izdvojeni primenom dvostepenog 180-minutnog binarnog gradijenta iz 10% do 33% B pri brzinama protoka od 300 nl u minutu. Gradijent su činili rastvarač A (0,1% mravlja kiselina u vodi) i rastvarač B (0,1% mravlja kiselina u acetonitrilu). Staklena kapilara obložena zlatom (PicoTip, New Objective) je korišćena za uvođenje u mikro-ESI izvor. LTQ-Orbitrap maseni spektrometar je radio u režimu zavisnom od podataka primenom strategije TOP5 (5 najvećih). Ukratko, iniciran je ciklus skeniranja sa kompletnim skeniranjem visoke masene preciznosti u orbitrap (R = 30000), što je bilo praćeno MS/MS skeniranjima takođe u orbitrap (R = 7500) na 5 najzastupljenijih prekursorskih jona sa dinamičkim isključivanjem prethodno odabranih jona. Tandem maseni spektri su interpretirani pomoću SEQUEST i dodatnom ručnom kontrolom. Identifikovana peptidna sekvenca je potvrđena poređenjem generisanog obrasca fragmentacije prirodnog peptida sa obrascem fragmentacije sintetičkog referentnog peptida identične sekvence. Na slici 1 je prikazan primerni spektar koji je dobijen iz tumorskog tkiva za MHC klasa I-asocirani peptid GF2BP3-001 i njegov elucioni profil na UPLC sistemu.
PRIMER 2
Profiliranje ekspresije gena koji kodiraju otkrivene peptide
Nisu svi peptidi koji su identifikovani kao da su prezentovani na površini tumorskih ćelija od strane MHC molekula pogodni za imunoterapiju, zato što je većina ovih peptida dobijena iz normalnih ćelijskih proteina koje eksprimiraju mnoge vrste ćelija. Samo nekoliko ovih peptida je tumor-asocirano i verovatno je da su sposobni da indukuju T ćelije sa velikom specifičnošću prepoznavanja za tumor iz kojeg su dobijeni. Da bi identifikovali takve peptide i sveli rizik od autoimunosti indukovane vakcinacijom na minimum, pronalazači su se fokusirali na one peptide
4
koji su dobijeni od proteina koji su prekomerno eksprimirani na tumorskim ćelijama u poređenju sa većinom normalnih tkiva.
Idealni peptid će biti izveden iz proteina koji je jedinstven za tumor i nije prisutan u bilo kom drugom tkivu. Da bi se identifikovali peptidi koji su dobijeni iz gena sa profilom ekspresije sličnim idealnom, identifikovani peptidi su dodeljeni proteinima, odnosno genima, iz kojih su dobijeni i generisani su profili ekspresije ovih gena.
RNK izvori i priprema
Hirurški odstranjeni uzorci tkiva obezbeđeni su od strane dve različite kliničke lokacije (pogledajte primer 1) nakon što je od svakog pacijenta pribavljen pisani informisani pristanak. Uzorci tumorskog tkiva su zamrznuti brzim zamrzavanjem u tečnom azotu neposredno nakon operacije i kasnije homogenizovani sa malterom i tučkom u prisustvu tečnog azota. Ukupna RNK je pripremljena iz ovih uzoraka pomoću TRIzol (Invitrogen, Karlsruhe, Nemačka) nakon čega je sledilo čišćenje sa RNeasy (QIAGEN, Hilden, Nemačka); oba metoda su izvedena u skladu sa protokolom proizvođača.
Ukupna RNK iz zdravih humanih tkiva dobijena je komercijalno (Ambion, Huntingdon, UK; Clontech, Heidelberg, Nemačka; Stratagene, Amsterdam, Holandija; BioChain, Hayward, CA, SAD). RNK od nekoliko pojedinaca (između 2 i 123 osobe) je izmešana tako da je RNK od svakog pojedinca bila težinski podjednaka. Leukociti su izolovani iz uzoraka krvi 4 zdrava dobrovoljca.
Kvalitet i kvantitet svih RNK uzoraka procenjena je na Agilent 2100 bioanalizatoru (Agilent, Waldbronn, Nemačka) upotrebom RNA 6000 Pico LabChip kompleta (Agilent).
Eksperimenti na mikročipu
Analiza genske ekspresije svih uzoraka RNK iz tumorskih i normalnih tkiva izvršena je pomoću Affymetrix Human Genome (HG) U133A ili HG-U133 Plus 2.0 oligonukleotidnih mikročipova (Affymetrix, Santa Clara, CA, SAD). Svi koraci su izvršeni u skladu sa priručnikom za Affymetrix. Ukratko, sintetisana je dvolančana cDNK iz 5–8 µg ukupne RNK, primenom SuperScript RTII (Invitrogen) i oligo-dT-T7 prajmera (MWG Biotech, Ebersberg, Nemačka) kako je opisano u priručniku. In vitro transkripcija je izvršena sa kompletom BioArray High Yield RNA Transcript Labelling Kit (ENZO Diagnostics, Inc., Farmingdale, NY, SAD) za U133A čipove ili sa kompletom GeneChip IVT Labelling Kit (Affymetrix) za U133 Plus 2.0
4
čipove, nakon čega je sledila fragmentacija, hibridizacija i bojenje cRNK sa streptavidin-fikoeritrin i biotiniliranim anti-streptavidin antitelom (Molecular Probes, Leiden, Holandija). Slike su skenirane skenerom Agilent 2500A GeneArray Scanner (U133A) ili Affymetrix Gene-Chip Scanner 3000 (U133 Plus 2.0), a podaci su analizirani sa GCOS softverom (Affymetrix), upotrebom podrazumevanih podešavanja za sve parametre. Za normalizaciju je korišćeno 100 konstitutivnih gena obezbeđenih od strane kompanije Affymetrix. Vrednosti relativne ekspresije izračunate su iz logaritamskih odnosa signala datih od strane softvera a normalni uzorak bubrega je arbitrarno podešen na 1,0.
Profili ekspresije izvornih gena, kako je otkriveno, koji su visoko prekomerno eksprimirani u glioblastomu, kako je otkriveno, prikazani su na slici 2.
PRIMER 3:
In vitro imunogenost za IMA950 MHC klasa I-prezentovane peptide
Da bismo dobili informacije u pogledu imunogenosti TUMAP, kako je otkriveno, sproveli smo istraživanja korišćenjem dobro ustanovljene platforme za in vitro stimulaciju koja je već opisana od strane (Walter, S, Herrgen, L, Schoor, O, Jung, G, Wernet, D, Buhring, HJ, Rammensee, HG, and Stevanovic, S; 2003, Cutting edge: predetermined avidity of human CD8 T cells expanded on calibrated MHC/anti-CD28-coated microspheres, J.Immunol., 171, 4974-4978). Na ovaj način mogli smo da pokažemo značajno visoku imunogenost za 13 HLA-A*0201-restrikovanih TUMAP-a pronalaska (kod >= 50 % testiranih donora mogli su da se detektuju TUMAP-specifični CTL) dokazujući da su ovi peptidi T-ćelijski epitopi protiv kojih kod ljudi postoje CD8+ prekursorske T ćelije (tabela 3).
In vitro priprema CD8+ T ćelija
Da bismo izvršili in vitro stimulacije pomoću veštačkih antigen-prezentujućih ćelija (aAPĆ) napunjenih sa kompleksom peptid-MHC (pMHC) i anti-CD28 antitelom, prvo smo izolovali PBMC (mononuklearne ćelije periferne krvi) iz svežih HLA-A*02+ trombocitno-leukocitnih međuslojeva primenom standardnog medijuma za separaciju na osnovu gradijenta gustine (PAA, Cölbe, Nemačka). Trombocitno-leukocitni međuslojevi su dobijeni od Blood Bank Tübingen ili od Katharinenhospital Stuttgart. Izolovane PBMC su inkubirane preko noći u T-ćelijskom medijumu (TCM) za humanu in vitro pripremu koji je sadržao RPMI-Glutamax (Invitrogen, Karlsruhe, Nemačka) u koji je dodat 10% humani toplotom inaktiviran AB serum (PAA, Cölbe, Nemačka), 100 U/ml penicilina / 100 µg/ml streptomicina (Cambrex, Verviers, Belgija), 1 mmol/l natrijum piruvata (CC Pro, Neustadt, Nemačka) i 20 µg/ml gentamicina (Cambrex). CD8+ limfociti su izolovani primenom CD8+ MACS kompleta za pozitivnu selekciju (Miltenyi,
4
Bergisch Gladbach, Nemačka) u skladu sa uputstvima proizvođača. Dobijene CD8+ T ćelije su inkubirane do upotrebe u TCM u koji je dodato 2,5 ng/ml IL-7 (PromoCell, Heidelberg, Nemačka) i 10 U/ml IL-2 (Chiron, Munich, Nemačka). Stvaranje perli obloženih sa pMHC/anti-CD28, stimulacije T ćelija i očitavanja su izvršena na ranije opisan način (Walter et al., 2003) sa manjim modifikacijama. Ukratko, biotinilirani rekombinantni HLA-A*0201 molekuli kojima nedostaje transmembranski domen i koji su biotinilirani na karboksi kraju teškog lanca proizvedeni su pomoću metoda opisanog od strane (Altman et al., 1996). Prečišćeno ko-stimulatorno mišje IgG2a anti humano CD28 At 9.3 (Jung et al., 1987) bilo je hemijski biotinilirano pomoću sulfo-N-hidroksisukcinimidobiotina kako je preporučeno od strane proizvođača (Perbio, Bonn, Nemačka). Korišćene perle bile su polistirenske čestice obložene streptavidinom veličine 5,60 µm (Bangs Laboratories, Illinois/SAD). pMHC koje su korišćene kao pozitivna i negativna kontrola bile su A*0201/MLA-001 (peptid ELAGIGILTV iz modifikovanog Melan-A/MART-1) i A*0201/DDX5-001 (YLLPAIVHI iz DDX5) odnosno A*0201/HBV-001 (FLPSDFFPSV).
800.000 perli / 200 µl je bilo obloženo u pločicama sa 96 mesta u prisustvu 600 ng biotin anti-CD28 plus 200 ng relevantnih biotin-pMHC (perle velike gustine) ili 2 ng relevantnih plus 200 ng irelevantnih (pMHC biblioteka) MHC (perle male gustine). Stimulacije su bile pokrenute u pločicama sa 96 mesta istovremenim inkubiranjem 1x10<6>CD8+ T ćelija sa 2x10<5>ispranih obloženih perli u 200 µl TCM u koji je dodato 5 ng/ml IL-12 (PromoCell) u toku 3-4 dana na 37°C. Polovina medijuma je zatim zamenjena sa svežim TCM u koji je dodato 80 U/ml IL-2 i inkubacija je nastavljena u toku 3-4 dana na 37°C. Ovaj ciklus stimulacije je izvršen ukupno tri puta. Na kraju, tetramerne analize su izvršene sa fluorescentnim MHC tetramerima (proizvedenim na način opisan od strane (Altman et al., 1996)) plus klonom SK1 antitela CD8-FITC (BD, Heidelberg, Nemačka) na četvorobojnom FACSCalibur (BD). Peptidno-specifične ćelije su izračunate kao procenat ukupnih CD8+ T ćelija. Evaluacija tetramerne analize izvršena je korišćenjem softvera FCS Express (De Novo Software). In vitro priprema specifičnih tetramer+ CD8+ limfocita detektovana je odgovarajućom sinhronizacijom i upoređivanjem sa stimulacijama negativne kontrole. Imunogenost datog antigena detektovana je ako je pronađeno da najmanje jedno procenjivo in vitro stimulisano mesto jednog zdravog donora sadrži specifičnu CD8+ T-ćelijsku liniju nakon in vitro stimulacije (tj. ovo mesto je sadržalo najmanje 1% specifičnih tetramer+ među CD8+ T ćelijama, a procenat specifičnih tetramer+ ćelija je bio najmanje 10x veći od srednje vrednosti stimulacija negativne kontrole).
In vitro imunogenost za IMA950 peptide
Za testirane HLA klasa I peptide, in vitro imunogenost je mogla da se pokaže stvaranjem peptid-specifičnih T-ćelijskih linija. Primerni rezultati protočne citometrije nakon TUMAP-specifičnog bojenja tetramera za dva peptida, kako je otkriveno, prikazani su na slici 3. Rezultati za 13 peptida, kako je otkriveno, sumirani su u tabeli 3.
Tabela 3: In vitro imunogenost visoko imunogenih HLA klase I peptida kako je otkriveno
Pored ovih rezultata koji su dobijeni od zdravih dobrovoljnih davalaca krvi, peptidi BCA-002, CHI3L1-001 i NLGN4X-001 su takođe testirani na malom broju pacijenata sa glioblastomom. Pokazalo se da su svi peptidi imunogeni u sličnom stepenu u poređenju sa zdravim davaocima, pokazujući postojanje prekursorskih T ćelija u relevantnoj ciljnoj populaciji za vakcinu.
PRIMER 4
Vezivanje HLA klasa I-restrikovanih peptida, kako je otkriveno, za HLA-A*0201
Cilj i sažetak
Cilj ove analize bio je da se proceni afinitet HLA klasa I peptida za MHC molekul kodiran od strane alela HLA-A*0201, budući da je ovo važan parametar načina delovanja peptida kao deo imunoterapija raka. Afiniteti za HLA-A*0201 bili su umereni do visoki za sve testirane HLA klasa I-restrikovane peptide kako je otkriveno, sa konstantama disocijacije u rasponu peptida pozitivne kontrole HBV-001, poznatog jakog vezivača A*02 dobijenog iz antigena jezgra hepatitis B virusa. Ovi rezultati potvrdili su snažan afinitet vezivanja svih testiranih HLA klasa I peptida, kako je otkriveno.
Princip testa
Stabilni kompleksi HLA/peptid sastoje se od tri molekula: HLA teški lanac, beta-2
1
mikroglobulin (b2m) i peptidični ligand. Aktivnost samih denaturisanih molekula teškog lanca rekombinantnog HLA-A*0201 može da se očuva tako što će se oni načiniti funkcionalnim ekvivalentima „praznih HLA-A*0201 molekula“. Kada se rastvore u vodenom puferu koji sadrži b2m i odgovarajući peptid, ovi molekuli se brzo i efikasno presavijaju na potpuno peptidno-zavisan način. Raspoloživost ovih molekula se koristi u eseju zasnovanom na ELISA testu da bi se izmerio afinitet interakcije između peptida i HLA klasa I molekula (Sylvester-Hvid et al., 2002).
Prečišćeni rekombinantni HLA-A*0201 molekuli su bili inkubirani zajedno sa b2m i stepenovanim dozama peptida od interesa. Količina de novo presavijenih kompleksa HLA/peptid utvrđena je kvantitativnim ELISA testom. Konstante disocijacije (KD vrednosti) bile su izračunate upotrebom standardne krive zabeležene iz rastvora kalibrišućeg kompleksa HLA/peptid.
Rezultati
Rezultati su prikazani na slici 4. Manja vrednost KD odražava veći afinitet za HLA-A*0201. Svi testirani peptidi pronalaska imaju jak afinitet za HLA-A*0201 oko KD za peptid pozitivne kontrole HBV-001, koji je poznati jak vezivač A*02. Stoga, svi TUMAP klase I pronalaska imaju jak afinitet vezivanja za MHC molekul A*02.
Bibliografija
About I, Laurent-Maquin D, Lendahl U, Mitsiadis TA (2000). Nestin expression in embryonic and adult human teeth under normal and pathological conditions. Am J Pathol.157, 287-295.
Aghi M, Gaviani P, Henson JW, Batchelor TT, Louis DN, Barker FG (2005). Magnetic resonance imaging characteristics predict epidermal growth factor receptor amplification status in glioblastoma. Clin Cancer Res.11, 8600-8605.
Agosti RM, Leuthold M, Gullick WJ, Yasargil MG, Wiestler OD (1992). Expression of the epidermal growth factor receptor in astrocytic tumours is specifically associated with glioblastoma multiforme. Virchows Arch. A Pathol. Anat. Histopathol.420, 321-325.
Al-Joudi FS, Iskandar ZA, Imran AK (2007). Survivin expression correlates with unfavourable prognoses in invasive ductal carcinoma of the breast. Med J Malaysia 62, 6-8.
2
Al-Nedawi K, Meehan B, Micallef J, Lhotak V, May L, Guha A, Rak J (2008). Intercellular transfer of the oncogenic receptor EGFRvIII by microvesicles derived from tumour cells. Nat. Cell Biol.
Altman JD, Moss PA, Goulder PJ, Barouch DH, Heyzer-Williams MG, Bell JI, McMichael AJ, Davis MM (1996). Phenotypic analysis of antigen-specific T lymphocytes. Science 274, 94-96.
Amoh Y, Yang M, Li L, Reynoso J, Bouvet M, Moossa AR, Katsuoka K, Hoffman RM (2005). Nestin-linked green fluorescent protein transgenic nude mouse for imaging human tumor angiogenesis. Cancer Res.65, 5352-5357.
Angileri FF, Aguennouz M, Conti A, La TD, Cardali S, Crupi R, Tomasello C, Germano A, Vita G, Tomasello F (2008). Nuclear factor-kappaB activation and differential expression of survivin and Bcl-2 in human grade 2-4 astrocytomas. Cancer.
Appay V, Speiser DE, Rufer N, Reynard S, Barbey C, Cerottini JC, Leyvraz S, Pinilla C, Romero P (2006). Decreased specific CD8+ T cell cross-reactivity of antigen recognition following vaccination with Melan-A peptide. Eur. J Immunol. 36, 1805-1814.
Arnold SE, Trojanowski JQ (1996). Human fetal hippocampal development: II. The neuronal cytoskeleton. J Comp Neurol.367, 293-307.
ARONSON SM, ARONSON BE (1965). CENTRAL NERVOUS SYSTEM IN DIABETES MELLITUS: LOWERED FREQUENCY OF CERTAIN INTRACRANIAL NEOPLASMS. Arch. Neurol.12, 390-398.
Asheuer M, Bieche I, Laurendeau I, Moser A, Hainque B, Vidaud M, Aubourg P (2005). Decreased expression of ABCD4 and BG1 genes early in the pathogenesis of X-linked adrenoleukodystrophy. Hum. Mol. Genet.14, 1293-1303.
Asklund T, Appelskog IB, Ammerpohl O, Ekstrom TJ, Almqvist PM (2004). Histone deacetylase inhibitor 4-phenylbutyrate modulates glial fibrillary acidic protein and connexin 43 expression, and enhances gap-junction communication, in human glioblastoma cells. Eur. J Cancer 40, 1073-1081.
Barker FG, Simmons ML, Chang SM, Prados MD, Larson DA, Sneed PK, Wara WM, Berger MS, Chen P, Israel MA, Aldape KD (2001). EGFR overexpression and radiation response in glioblastoma multiforme. Int. J Radiat. Oncol Biol. Phys. 51, 410-418.
Bertelli E, Regoli M, Fonzi L, Occhini R, Mannucci S, Ermini L, Toti P (2007). Nestin expression in adult and developing human kidney. J Histochem. Cytochem. 55, 411-421.
Blum R, Jacob-Hirsch J, Rechavi G, Kloog Y (2006). Suppression of survivin expression in glioblastoma cells by the Ras inhibitor farnesylthiosalicylic acid promotes caspase-dependent apoptosis. Mol. Cancer Ther.5, 2337-2347.
Bourdon MA, Wikstrand CJ, Furthmayr H, Matthews TJ, Bigner DD (1983). Human glioma-mesenchymal extracellular matrix antigen defined by monoclonal antibody. Cancer Res.
43, 2796-2805.
Bowen AR, Hanks AN, Murphy KJ, Florell SR, Grossman D (2004). Proliferation, apoptosis, and survivin expression in keratinocytic neoplasms and hyperplasias. Am J Dermatopathol. 26, 177-181.
Boyton RJ, Lohmann T, Londei M, Kalbacher H, Halder T, Frater AJ, Douek DC, Leslie DG, Flavell RA, Altmann DM (1998). Glutamic acid decarboxylase T lymphocyte responses associated with susceptibility or resistance to type I diabetes: analysis in disease discordant human twins, non-obese diabetic mice and HLA-DQ transgenic mice. Int. Immunol. 10, 1765-1776.
Brekke C, Lundervold A, Enger PO, Brekken C, Stalsett E, Pedersen TB, Haraldseth O, Kruger PG, Bjerkvig R, Chekenya M (2006). NG2 expression regulates vascular morphology and function in human brain tumours. Neuroimage.29, 965-976.
Brenner AV, Linet MS, Fine HA, Shapiro WR, Selker RG, Black PM, Inskip PD (2002). History of allergies and autoimmune diseases and risk of brain tumors in adults. Int. J Cancer 99, 252-259.
Brommeland T, Rosengren L, Fridlund S, Hennig R, Isaksen V (2007). Serum levels of glial fibrillary acidic protein correlate to tumour volume of high-grade gliomas. Acta Neurol. Scand.
116, 380-384.
Bronger H, Konig J, Kopplow K, Steiner HH, Ahmadi R, Herold-Mende C, Keppler D, Nies AT (2005). ABCC drug efflux pumps and organic anion uptake transporters in human gliomas and the blood-tumor barrier. Cancer Res. 65, 11419-11428.
Brychtova S, Fiuraskova M, Hlobilkova A, Brychta T, Hirnak J (2007). Nestin expression in cutaneous melanomas and melanocytic nevi. J Cutan. Pathol.34, 370-375.
4
Buchner A, Castro M, Hennig A, Popp T, Assmann G, Hofstetter A, Stief C, Zimmermann W (2007). [Transcriptome analyses in renal cell carcinoma. Combination of laser microdissection and microarrays]. Urologe A 46, 1170-1175.
Calvo A, Catena R, Noble MS, Carbott D, Gil-Bazo I, Gonzalez-Moreno O, Huh JI, Sharp R, Qiu TH, Anver MR, Merlino G, Dickson RB, Johnson MD, Green JE (2008). Identification of VEGF-regulated genes associated with increased lung metastatic potential: functional involvement of tenascin-C in tumor growth and lung metastasis. Oncogene.
Campoli MR, Chang CC, Kageshita T, Wang X, McCarthy JB, Ferrone S (2004). Human high molecular weight-melanoma-associated antigen (HMW-MAA): a melanoma cell surface chondroitin sulfate proteoglycan (MSCP) with biological and clinical significance. Crit Rev. Immunol. 24, 267-296.
Carnemolla B, Castellani P, Ponassi M, Borsi L, Urbini S, Nicolo G, Dorcaratto A, Viale G, Winter G, Neri D, Zardi L (1999). Identification of a glioblastoma-associated tenascin-C isoform by a high affinity recombinant antibody. Am J Pathol.154, 1345-1352.
Carriere C, Seeley ES, Goetze T, Longnecker DS, Korc M (2007). The Nestin progenitor lineage is the compartment of origin for pancreatic intraepithelial neoplasia. Proc Natl. Acad. Sci. U. S. A 104, 4437-4442.
Casati C, Dalerba P, Rivoltini L, Gallino G, Deho P, Rini F, Belli F, Mezzanzanica D, Costa A, Andreola S, Leo E, Parmiani G, Castelli C (2003). The apoptosis inhibitor protein survivin induces tumor-specific CD8+ and CD4+ T cells in colorectal cancer patients. Cancer Res.63, 4507-4515.
Castellino F, Huang AY, tan-Bonnet G, Stoll S, Scheinecker C, Germain RN (2006). Chemokines enhance immunity by guiding naive CD8+ T cells to sites of CD4+ T cell-dendritic cell interaction. Nature 440, 890-895.
Chakravarti A, Noll E, Black PM, Finkelstein DF, Finkelstein DM, Dyson NJ, Loeffler JS (2002). Quantitatively determined survivin expression levels are of prognostic value in human gliomas. J Clin Oncol 20, 1063-1068.
Cheever MA, Chen W, Disis ML, Takahashi M, Peace DJ (1993). T-cell immunity to oncogenic proteins including mutated ras and chimeric bcr-abl. Ann N. Y. Acad. Sci.690, 101-112.
Chekenya M, Enger PO, Thorsen F, Tysnes BB, Al-Sarraj S, Read TA, Furmanek T, Mahesparan R, Levine JM, Butt AM, Pilkington GJ, Bjerkvig R (2002a). The glial precursor proteoglycan, NG2, is expressed on tumour neovasculature by vascular pericytes in human malignant brain tumours. Neuropathol. Appl. Neurobiol.28, 367-380.
Chekenya M, Hjelstuen M, Enger PO, Thorsen F, Jacob AL, Probst B, Haraldseth O, Pilkington G, Butt A, Levine JM, Bjerkvig R (2002b). NG2 proteoglycan promotes angiogenesis-dependent tumor growth in CNS by sequestering angiostatin. FASEB J 16, 586-588.
Chekenya M, Immervoll H (2007). NG2/HMP proteoglycan as a cancer therapeutic target. Methods Mol. Biol.361, 93-117.
Chekenya M, Krakstad C, Svendsen A, Netland IA, Staalesen V, Tysnes BB, Selheim F, Wang J, Sakariassen PO, Sandal T, Lonning PE, Flatmark T, Enger PO, Bjerkvig R, Sioud M, Stallcup WB (2008). The progenitor cell marker NG2/MPG promotes chemoresistance by activation of integrin-dependent PI3K/Akt signaling. Oncogene.
Chekenya M, Pilkington GJ (2002). NG2 precursor cells in neoplasia: functional, histogenesis and therapeutic implications for malignant brain tumours. J Neurocytol.31, 507-521.
Chekenya M, Rooprai HK, Davies D, Levine JM, Butt AM, Pilkington GJ (1999). The NG2 chondroitin sulfate proteoglycan: role in malignant progression of human brain tumours. Int J Dev. Neurosci. 17, 421-435.
Chiquet-Ehrismann R, Tucker RP (2004). Connective tissues: signalling by tenascins. Int. J Biochem. Cell Biol.36, 1085-1089.
Chu C, Li JY, Boado RJ, Pardridge WM (2008). Blood-brain barrier genomics and cloning of a novel organic anion transporter. J Cereb. Blood Flow Metab 28, 291-301.
Colin C, Baeza N, Bartoli C, Fina F, Eudes N, Nanni I, Martin PM, Ouafik L, Figarella-Branger D (2006). Identification of genes differentially expressed in glioblastoma versus pilocytic astrocytoma using Suppression Subtractive Hybridization. Oncogene 25, 2818-2826.
Colombetti S, Basso V, Mueller DL, Mondino A (2006). Prolonged TCR/CD28 engagement drives IL-2-independent T cell clonal expansion through signaling mediated by the mammalian target of rapamycin. J Immunol.176, 2730-2738.
Conacci-Sorrell M, Kaplan A, Raveh S, Gavert N, Sakurai T, Ben-Ze'ev A (2005). The shed ectodomain of Nr-CAM stimulates cell proliferation and motility, and confers cell transformation. Cancer Res.65, 11605-11612.
Conacci-Sorrell ME, Ben-Yedidia T, Shtutman M, Feinstein E, Einat P, Ben-Ze'ev A (2002). Nr-CAM is a target gene of the beta-catenin/LEF-1 pathway in melanoma and colon cancer and its expression enhances motility and confers tumorigenesis. Genes Dev. 16, 2058-2072.
Coskun U, Yamac D, Gulbahar O, Sancak B, Karaman N, Ozkan S (2007). Locally advanced breast carcinoma treated with neoadjuvant chemotherapy: are the changes in serum levels of YKL-40, MMP-2 and MMP-9 correlated with tumor response? Neoplasma 54, 348-352.
Cresswell P (1994). Assembly, transport, and function of MHC class II molecules. Annu. Rev. Immunol. 12, 259-293.
Dahlstrand J, Collins VP, Lendahl U (1992). Expression of the class VI intermediate filament nestin in human central nervous system tumors. Cancer Res.52, 5334-5341.
Dengjel J, Nastke MD, Gouttefangeas C, Gitsioudis G, Schoor O, Altenberend F, Muller M, Kramer B, Missiou A, Sauter M, Hennenlotter J, Wernet D, Stenzl A, Rammensee HG, Klingel K, Stevanovic S (2006). Unexpected Abundance of HLA Class II Presented Peptides in Primary Renal Cell Carcinomas. Clin Cancer Res.12, 4163-4170.
Dixon DN, Izon DJ, Dagger S, Callow MJ, Taplin RH, Kees UR, Greene WK (2007). TLX1/HOX11 transcription factor inhibits differentiation and promotes a non-haemopoietic phenotype in murine bone marrow cells. Br. J Haematol. 138, 54-67.
Domoto T, Miyama Y, Suzuki H, Teratani T, Arai K, Sugiyama T, Takayama T, Mugiya S, Ozono S, Nozawa R (2007). Evaluation of S100A10, annexin II and B-FABP expression as markers for renal cell carcinoma. Cancer Sci.98, 77-82.
Dudley ME, Wunderlich JR, Robbins PF, Yang JC, Hwu P, Schwartzentruber DJ, Topalian SL, Sherry R, Restifo NP, Hubicki AM, Robinson MR, Raffeld M, Duray P, Seipp CA, Rogers-Freezer L, Morton KE, Mavroukakis SA, White DE, Rosenberg SA (2002). Cancer regression and autoimmunity in patients after clonal repopulation with antitumor lymphocytes. Science 298, 850-854.
Dudley ME, Wunderlich JR, Yang JC, Sherry RM, Topalian SL, Restifo NP, Royal RE, Kammula U, White DE, Mavroukakis SA, Rogers LJ, Gracia GJ, Jones SA, Mangiameli DP, Pelletier MM, Gea-Banacloche J, Robinson MR, Berman DM, Filie AC, Abati A, Rosenberg SA (2005). Adoptive cell transfer therapy following non-myeloablative but lymphodepleting chemotherapy for the treatment of patients with refractory metastatic melanoma. J. Clin. Oncol. 23, 2346-2357.
Eppenberger U, Mueller H (1994). Growth factor receptors and their ligands. J Neurooncol. 22, 249-254.
Erfurt C, Sun Z, Haendle I, Schuler-Thurner B, Heirman C, Thielemans K, van der BP, Schuler G, Schultz ES (2007). Tumor-reactive CD4+ T cell responses to the melanoma-associated chondroitin sulphate proteoglycan in melanoma patients and healthy individuals in the absence of autoimmunity. J Immunol. 178, 7703-7709.
Florenes VA, Holm R, Myklebost O, Lendahl U, Fodstad O (1994). Expression of the neuroectodermal intermediate filament nestin in human melanomas. Cancer Res.54, 354-356.
Fong L, Hou Y, Rivas A, Benike C, Yuen A, Fisher GA, Davis MM, Engleman EG (2001). Altered peptide ligand vaccination with Flt3 ligand expanded dendritic cells for tumor immunotherapy. Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A 98, 8809-8814.
Galli R, Binda E, Orfanelli U, Cipelletti B, Gritti A, De VS, Fiocco R, Foroni C, Dimeco F, Vescovi A (2004). Isolation and characterization of tumorigenic, stem-like neural precursors from human glioblastoma. Cancer Res. 64, 7011-7021.
Galon J, Costes A, Sanchez-Cabo F, Kirilovsky A, Mlecnik B, Lagorce-Pages C, Tosolini M, Camus M, Berger A, Wind P, Zinzindohoue F, Bruneval P, Cugnenc PH, Trajanoski Z, Fridman WH, Pages F (2006). Type, density, and location of immune cells within human colorectal tumors predict clinical outcome. Science 313, 1960-1964.
Garcion E, Halilagic A, Faissner A, ffrench-Constant C (2004). Generation of an environmental niche for neural stem cell development by the extracellular matrix molecule tenascin C. Development 131, 3423-3432.
Gary SC, Kelly GM, Hockfield S (1998). BEHAB/brevican: a brain-specific lectican implicated in gliomas and glial cell motility. Curr. Opin. Neurobiol.8, 576-581.
Gary SC, Zerillo CA, Chiang VL, Gaw JU, Gray G, Hockfield S (2000). cDNA cloning, chromosomal localization, and expression analysis of human BEHAB/brevican, a brain specific proteoglycan regulated during cortical development and in glioma. Gene 256, 139-147.
Gattinoni L, Powell DJ, Jr., Rosenberg SA, Restifo NP (2006). Adoptive immunotherapy for cancer: building on success. Nat. Rev. Immunol.6, 383-393.
Ghosh JC, Dohi T, Kang BH, Altieri DC (2008). Hsp60 regulation of tumor cell apoptosis. J Biol. Chem. 283, 5188-5194.
Gipp J, Gu G, Crylen C, Kasper S, Bushman W (2007). Hedgehog pathway activity in the LADY prostate tumor model. Mol. Cancer 6, 19.
Gleiberman AS, Michurina T, Encinas JM, Roig JL, Krasnov P, Balordi F, Fishell G, Rosenfeld MG, Enikolopov G (2008). Genetic approaches identify adult pituitary stem cells. Proc Natl. Acad. Sci. U. S. A 105, 6332-6337.
Gnjatic S, Atanackovic D, Jager E, Matsuo M, Selvakumar A, Altorki NK, Maki RG, Dupont B, Ritter G, Chen YT, Knuth A, Old LJ (2003). Survey of naturally occurring CD4+ T cell responses against NY-ESO-1 in cancer patients: correlation with antibody responses. Proc Natl. Acad. Sci. U. S. A 100, 8862-8867.
Godbout R, Bisgrove DA, Shkolny D, Day RS, III (1998). Correlation of B-FABP and GFAP expression in malignant glioma. Oncogene 16, 1955-1962.
Gorka B, Skubis-Zegadlo J, Mikula M, Bardadin K, Paliczka E, Czarnocka B (2007). NrCAM, a neuronal system cell-adhesion molecule, is induced in papillary thyroid carcinomas. Br. J Cancer 97, 531-538.
Goto Y, Matsuzaki Y, Kurihara S, Shimizu A, Okada T, Yamamoto K, Murata H, Takata M, Aburatani H, Hoon DS, Saida T, Kawakami Y (2006). A new melanoma antigen fatty acid-binding protein 7, involved in proliferation and invasion, is a potential target for immunotherapy and molecular target therapy. Cancer Res.66, 4443-4449.
Grunda JM, Nabors LB, Palmer CA, Chhieng DC, Steg A, Mikkelsen T, Diasio RB, Zhang K, Allison D, Grizzle WE, Wang W, Gillespie GY, Johnson MR (2006). Increased expression of thymidylate synthetase (TS), ubiquitin specific protease 10 (USP10) and survivin is associated with poor survival in glioblastoma multiforme (GBM). J Neurooncol.80, 261-274.
Gu G, Yuan J, Wills M, Kasper S (2007). Prostate cancer cells with stem cell characteristics reconstitute the original human tumor in vivo. Cancer Res.67, 4807-4815.
Gunther HS, Schmidt NO, Phillips HS, Kemming D, Kharbanda S, Soriano R, Modrusan Z, Meissner H, Westphal M, Lamszus K (2008). Glioblastoma-derived stem cell-enriched cultures form distinct subgroups according to molecular and phenotypic criteria. Oncogene 27, 2897-2909.
Hammer J, Gallazzi F, Bono E, Karr RW, Guenot J, Valsasnini P, Nagy ZA, Sinigaglia F (1995). Peptide binding specificity of HLA-DR4 molecules: correlation with rheumatoid arthritis association. J Exp. Med 181, 1847-1855.
Hanada K, Yewdell JW, Yang JC (2004). Immune recognition of a human renal cancer antigen through post-translational protein splicing. Nature 427, 252-256.
Hau P, Kunz-Schughart LA, Rummele P, Arslan F, Dorfelt A, Koch H, Lohmeier A, Hirschmann B, Muller A, Bogdahn U, Bosserhoff AK (2006). Tenascin-C protein is induced by transforming growth factor-beta1 but does not correlate with time to tumor progression in high-grade gliomas. J Neurooncol. 77, 1-7.
Heimberger AB, Hussain SF, Aldape K, Sawaya R, Archer GA, Friedman H, Reardon D, Friedman A, Bigner DD, Sampson JH. Tumor-specific peptide vaccination in newly-diagnosed patients with GBM. Journal of Clinical Oncology, 2006 ASCO Annual Meeting Proceedings Part I Vol 24, No.18S (June 20 Supplement), 2006: 2529.6-20-2006.
Herold-Mende C, Mueller MM, Bonsanto MM, Schmitt HP, Kunze S, Steiner HH (2002). Clinical impact and functional aspects of tenascin-C expression during glioma progression. Int. J Cancer 98, 362-369.
Herrera MB, Bruno S, Buttiglieri S, Tetta C, Gatti S, Deregibus MC, Bussolati B, Camussi G (2006). Isolation and characterization of a stem cell population from adult human liver. Stem Cells 24, 2840-2850.
Hoffmann NE, Sheinin Y, Lohse CM, Parker AS, Leibovich BC, Jiang Z, Kwon ED (2008). External validation of IMP3 expression as an independent prognostic marker for metastatic progression and death for patients with clear cell renal cell carcinoma. Cancer 112, 1471-1479.
Hormigo A, Gu B, Karimi S, Riedel E, Panageas KS, Edgar MA, Tanwar MK, Rao JS, Fleisher M, DeAngelis LM, Holland EC (2006). YKL-40 and matrix metalloproteinase-9 as potential serum biomarkers for patients with high-grade gliomas. Clin Cancer Res. 12, 5698-5704.
Huang J, Hu J, Bian X, Chen K, Gong W, Dunlop NM, Howard OM, Wang JM (2007). Transactivation of the epidermal growth factor receptor by formylpeptide receptor exacerbates the malignant behavior of human glioblastoma cells. Cancer Res. 67, 5906-5913.
Huang Y, Fan J, Yang J, Zhu GZ (2008). Characterization of GPR56 protein and its suppressed expression in human pancreatic cancer cells. Mol. Cell Biochem.308, 133-139.
Huncharek M, Kupelnick B (2000). Epidermal growth factor receptor gene amplification as a prognostic marker in glioblastoma multiforme: results of a meta-analysis. Oncol Res.12, 107-112.
Hwang ML, Lukens JR, Bullock TN (2007). Cognate memory CD4+ T cells generated with dendritic cell priming influence the expansion, trafficking, and differentiation of secondary CD8+ T cells and enhance tumor control. J Immunol. 179, 5829-5838.
Iguchi T, Sakata K, Yoshizaki K, Tago K, Mizuno N, Itoh H (2008). Orphan G protein-coupled receptor GPR56 regulates neural progenitor cell migration via a Galpha 12/13 and Rho pathway. J Biol. Chem.
Ilja Boor PK, de GK, Mejaski-Bosnjak V, Brenner C, van der Knaap MS, Scheper GC, Pronk JC (2006). Megalencephalic leukoencephalopathy with subcortical cysts: an update and extended mutation analysis of MLC1. Hum. Mutat.27, 505-512.
Ishiuchi S, Tsuzuki K, Yoshida Y, Yamada N, Hagimura N, Okado H, Miwa A, Kurihara H, Nakazato Y, Tamura M, Sasaki T, Ozawa S (2002). Blockage of Ca(2+)-permeable AMPA receptors suppresses migration and induces apoptosis in human glioblastoma cells. Nat. Med 8, 971-978.
Ishizaki M, Ishiwata T, Adachi A, Tamura N, Ghazizadeh M, Kitamura H, Sugisaki Y, Yamanaka N, Naito Z, Fukuda Y (2006). Expression of nestin in rat and human glomerular podocytes. J Submicrosc. Cytol. Pathol.38, 193-200.
Janssen EM, Lemmens EE, Wolfe T, Christen U, von Herrath MG, Schoenberger SP (2003). CD4+ T cells are required for secondary expansion and memory in CD8+ T lymphocytes. Nature 421, 852-856.
Jaworski DM, Kelly GM, Piepmeier JM, Hockfield S (1996). BEHAB (brain enriched hyaluronan binding) is expressed in surgical samples of glioma and in intracranial grafts of invasive glioma cell lines. Cancer Res. 56, 2293-2298.
Jiang Z, Chu PG, Woda BA, Rock KL, Liu Q, Hsieh CC, Li C, Chen W, Duan HO, McDougal S, Wu CL (2006). Analysis of RNA-binding protein IMP3 to predict metastasis and prognosis of renal-cell carcinoma: a retrospective study. Lancet Oncol 7, 556-564.
Jiang Z, Lohse CM, Chu PG, Wu CL, Woda BA, Rock KL, Kwon ED (2008). Oncofetal protein IMP3: a novel molecular marker that predicts metastasis of papillary and chromophobe renal cell carcinomas. Cancer 112, 2676-2682.
1
Johansen JS, Jensen BV, Roslind A, Nielsen D, Price PA (2006). Serum YKL-40, a new prognostic biomarker in cancer patients? Cancer Epidemiol. Biomarkers Prev.15, 194-202.
Johansen JS, Jensen BV, Roslind A, Price PA (2007). Is YKL-40 a new therapeutic target in cancer? Expert. Opin. Ther. Targets.11, 219-234.
Jung CS, Foerch C, Schanzer A, Heck A, Plate KH, Seifert V, Steinmetz H, Raabe A, Sitzer M (2007). Serum GFAP is a diagnostic marker for glioblastoma multiforme. Brain 130, 3336-3341.
Jung G, Ledbetter JA, Muller-Eberhard HJ (1987). Induction of cytotoxicity in resting human T lymphocytes bound to tumor cells by antibody heteroconjugates. Proc Natl Acad Sci U S A 84, 4611-4615.
Junker N, Johansen JS, Hansen LT, Lund EL, Kristjansen PE (2005). Regulation of YKL-40 expression during genotoxic or microenvironmental stress in human glioblastoma cells. Cancer Sci. 96, 183-190.
Kajiwara Y, Yamasaki F, Hama S, Yahara K, Yoshioka H, Sugiyama K, Arita K, Kurisu K (2003). Expression of survivin in astrocytic tumors: correlation with malignant grade and prognosis. Cancer 97, 1077-1083.
Kaloshi G, Mokhtari K, Carpentier C, Taillibert S, Lejeune J, Marie Y, Delattre JY, Godbout R, Sanson M (2007). FABP7 expression in glioblastomas: relation to prognosis, invasion and EGFR status. J Neurooncol. 84, 245-248.
Kato Y, Fujita N, Kunita A, Sato S, Kaneko M, Osawa M, Tsuruo T (2003). Molecular identification of Aggrus/T1alpha as a platelet aggregation-inducing factor expressed in colorectal tumors. J Biol. Chem. 278, 51599-51605.
Kato Y, Kaneko MK, Kunita A, Ito H, Kameyama A, Ogasawara S, Matsuura N, Hasegawa Y, Suzuki-Inoue K, Inoue O, Ozaki Y, Narimatsu H (2008). Molecular analysis of the pathophysiological binding of the platelet aggregation-inducing factor podoplanin to the C-type lectin-like receptor CLEC-2. Cancer Sci.99, 54-61.
Kato Y, Kaneko MK, Kuno A, Uchiyama N, Amano K, Chiba Y, Hasegawa Y, Hirabayashi J, Narimatsu H, Mishima K, Osawa M (2006). Inhibition of tumor cell-induced platelet aggregation using a novel anti-podoplanin antibody reacting with its platelet-aggregation-stimulating domain. Biochem. Biophys. Res. Commun. 349, 1301-1307.
2
Ke N, Sundaram R, Liu G, Chionis J, Fan W, Rogers C, Awad T, Grifman M, Yu D, Wong-Staal F, Li QX (2007). Orphan G protein-coupled receptor GPR56 plays a role in cell transformation and tumorigenesis involving the cell adhesion pathway. Mol. Cancer Ther.6, 1840-1850.
Kennedy RC, Shearer MH, Watts AM, Bright RK (2003). CD4+ T lymphocytes play a critical role in antibody production and tumor immunity against simian virus 40 large tumor antigen. Cancer Res. 63, 1040-1045.
Kim CH, Bak KH, Kim YS, Kim JM, Ko Y, Oh SJ, Kim KM, Hong EK (2000). Expression of tenascin-C in astrocytic tumors: its relevance to proliferation and angiogenesis. Surg Neurol. 54, 235-240.
Kim SH, Das K, Noreen S, Coffman F, Hameed M (2007). Prognostic implications of immunohistochemically detected YKL-40 expression in breast cancer. World J Surg Oncol 5, 17.
Kleeberger W, Bova GS, Nielsen ME, Herawi M, Chuang AY, Epstein JI, Berman DM (2007). Roles for the stem cell associated intermediate filament Nestin in prostate cancer migration and metastasis. Cancer Res.67, 9199-9206.
Klein T, Ling Z, Heimberg H, Madsen OD, Heller RS, Serup P (2003). Nestin is expressed in vascular endothelial cells in the adult human pancreas. J Histochem. Cytochem.51, 697-706.
Klein WM, Wu BP, Zhao S, Wu H, Klein-Szanto AJ, Tahan SR (2007). Increased expression of stem cell markers in malignant melanoma. Mod. Pathol.20, 102-107.
Kobayashi H, Omiya R, Ruiz M, Huarte E, Sarobe P, Lasarte JJ, Herraiz M, Sangro B, Prieto J, Borras-Cuesta F, Celis E (2002). Identification of an antigenic epitope for helper T lymphocytes from carcinoembryonic antigen. Clin Cancer Res.8, 3219-3225.
Kono T, Shimoda M, Takahashi M, Matsumoto K, Yoshimoto T, Mizutani M, Tabata C, Okoshi K, Wada H, Kubo H (2007). Immunohistochemical detection of the lymphatic marker podoplanin in diverse types of human cancer cells using a novel antibody. Int J Oncol 31, 501-508.
Kosari F, Parker AS, Kube DM, Lohse CM, Leibovich BC, Blute ML, Cheville JC, Vasmatzis G (2005). Clear cell renal cell carcinoma: gene expression analyses identify a potential signature for tumor aggressiveness. Clin Cancer Res.11, 5128-5139.
Kroes RA, Dawson G, Moskal JR (2007). Focused microarray analysis of glyco-gene expression in human glioblastomas. J Neurochem. 103 Suppl 1, 14-24.
Krona A, Aman P, Orndal C, Josefsson A (2007). Oncostatin M-induced genes in human astrocytomas. Int. J Oncol 31, 1457-1463.
Kucharczak J, Pannequin J, Camby I, Decaestecker C, Kiss R, Martinez J (2001). Gastrin induces over-expression of genes involved in human U373 glioblastoma cell migration. Oncogene 20, 7021-7028.
Kucur M, Isman FK, Balci C, Onal B, Hacibekiroglu M, Ozkan F, Ozkan A (2008). Serum YKL-40 levels and chitotriosidase activity as potential biomarkers in primary prostate cancer and benign prostatic hyperplasia. Urol. Oncol 26, 47-52.
Kurihara H, Zama A, Tamura M, Takeda J, Sasaki T, Takeuchi T (2000). Glioma/glioblastoma-specific adenoviral gene expression using the nestin gene regulator. Gene Ther. 7, 686-693.
Lal A, Peters H, St CB, Haroon ZA, Dewhirst MW, Strausberg RL, Kaanders JH, van der Kogel AJ, Riggins GJ (2001). Transcriptional response to hypoxia in human tumors. J Natl. Cancer Inst.
93, 1337-1343.
Lemmel C, Weik S, Eberle U, Dengjel J, Kratt T, Becker HD, Rammensee HG, Stevanovic S (2004). Differential quantitative analysis of MHC ligands by mass spectrometry using stable isotope labeling. Nat. Biotechnol. 22, 450-454.
Lendahl U, Zimmerman LB, McKay RD (1990). CNS stem cells express a new class of intermediate filament protein. Cell 60, 585-595.
Li JY, Wang H, May S, Song X, Fueyo J, Fuller GN, Wang H (2008a). Constitutive activation of c-Jun N-terminal kinase correlates with histologic grade and EGFR expression in diffuse gliomas. J Neurooncol.88, 11-17.
Li L, Xu H, Spaulding BO, Cheng L, Simon R, Yao JL, di Sant'agnese PA, Bourne PA, Huang J (2008b). Expression of RNA-binding protein IMP3 (KOC) in benign urothelium and urothelial tumors. Hum. Pathol.
Liang ML, Ma J, Ho M, Solomon L, Bouffet E, Rutka JT, Hawkins C (2008). Tyrosine kinase expression in pediatric high grade astrocytoma. J Neurooncol.87, 247-253.
4
Liang Y, Bollen AW, Aldape KD, Gupta N (2006). Nuclear FABP7 immunoreactivity is preferentially expressed in infiltrative glioma and is associated with poor prognosis in EGFR-overexpressing glioblastoma. BMC. Cancer 6, 97.
Liang Y, Diehn M, Watson N, Bollen AW, Aldape KD, Nicholas MK, Lamborn KR, Berger MS, Botstein D, Brown PO, Israel MA (2005). Gene expression profiling reveals molecularly and clinically distinct subtypes of glioblastoma multiforme. Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A 102, 5814-5819.
Liao B, Hu Y, Herrick DJ, Brewer G (2005). The RNA-binding protein IMP-3 is a translational activator of insulin-like growth factor II leader-3 mRNA during proliferation of human K562 leukemia cells. J Biol. Chem.280, 18517-18524.
Littaua RA, Takeda A, Cruz J, Ennis FA (1992). Vaccinia virus-specific human CD4+ cytotoxic T-lymphocyte clones. J Virol.66, 2274-2280.
Liu M, Parker RM, Darby K, Eyre HJ, Copeland NG, Crawford J, Gilbert DJ, Sutherland GR, Jenkins NA, Herzog H (1999). GPR56, a novel secretin-like human G-protein-coupled receptor gene. Genomics 55, 296-305.
Liu S, Ginestier C, Charafe-Jauffret E, Foco H, Kleer CG, Merajver SD, Dontu G, Wicha MS (2008). BRCA1 regulates human mammary stem/progenitor cell fate. Proc Natl. Acad. Sci. U. S. A 105, 1680-1685.
Liu W, Putnam AL, Xu-Yu Z, Szot GL, Lee MR, Zhu S, Gottlieb PA, Kapranov P, Gingeras TR, de St Groth BF, Clayberger C, Soper DM, Ziegler SF, Bluestone JA (2006a). CD127 expression inversely correlates with FoxP3 and suppressive function of human CD4(+) T reg cells. J Exp. Med 203, 1701-1711.
Liu X, Chen N, Wang X, He Y, Chen X, Huang Y, Yin W, Zhou Q (2006b). Apoptosis and proliferation markers in diffusely infiltrating astrocytomas: profiling of 17 molecules. J Neuropathol. Exp. Neurol.65, 905-913.
Lo ML, Staibano S, Pannone G, Mignogna MD, Mariggio A, Salvatore G, Chieffi P, Tramontano D, De RG, Altieri DC (2001). Expression of the apoptosis inhibitor survivin in aggressive squamous cell carcinoma. Exp. Mol. Pathol. 70, 249-254.
Lubensky IA, Vortmeyer AO, Kim S, Lonser RR, Park DM, Ikejiri B, Li J, Okamoto H, Walbridge S, Ryschkewitsch C, Major E, Oldfield EH, Zhuang Z (2006). Identification of tumor precursor cells in the brains of primates with radiation-induced de novo glioblastoma multiforme. Cell Cycle 5, 452-456.
Mach B, Steimle V, Martinez-Soria E, Reith W (1996). Regulation of MHC class II genes: lessons from a disease. Annu. Rev. Immunol. 14, 301-331.
Maderna E, Salmaggi A, Calatozzolo C, Limido L, Pollo B (2007). Nestin, PDGFRbeta, CXCL12 and VEGF in Glioma Patients: Different Profiles of (Pro-Angiogenic) Molecule Expression Are Related with Tumor Grade and May Provide Prognostic Information. Cancer Biol. Ther.6.
Mahlamaki EH, Barlund M, Tanner M, Gorunova L, Hoglund M, Karhu R, Kallioniemi A (2002). Frequent amplification of 8q24, 11q, 17q, and 20q-specific genes in pancreatic cancer. Genes Chromosomes. Cancer 35, 353-358.
Malcherek G, Gnau V, Stevanovic S, Rammensee HG, Jung G, Melms A (1994). Analysis of allele-specific contact sites of natural HLA-DR17 ligands. J Immunol. 153, 1141-1149.
Manici S, Sturniolo T, Imro MA, Hammer J, Sinigaglia F, Noppen C, Spagnoli G, Mazzi B, Bellone M, Dellabona P, Protti MP (1999). Melanoma cells present a MAGE-3 epitope to CD4(+) cytotoxic T cells in association with histocompatibility leukocyte antigen DR11. J Exp. Med 189, 871-876.
Mao Y, Zhou L, Zhu W, Wang X, Yang G, Xie L, Mao X, Jin K (2007). Proliferative status of tumor stem cells may be correlated with malignancy grade of human astrocytomas. Front Biosci.
12, 2252-2259.
Marzo AL, Kinnear BF, Lake RA, Frelinger JJ, Collins EJ, Robinson BW, Scott B (2000). Tumor-specific CD4+ T cells have a major "post-licensing" role in CTL mediated anti-tumor immunity. J Immunol.165, 6047-6055.
Mellai M, Caldera V, Patrucco A, Annovazzi L, Schiffer D (2008). Survivin expression in glioblastomas correlates with proliferation, but not with apoptosis. Anticancer Res.28, 109-118.
Mishima K, Kato Y, Kaneko MK, Nishikawa R, Hirose T, Matsutani M (2006). Increased expression of podoplanin in malignant astrocytic tumors as a novel molecular marker of malignant progression. Acta Neuropathol.111, 483-488.
Mita R, Coles JE, Glubrecht DD, Sung R, Sun X, Godbout R (2007). B-FABP-expressing radial glial cells: the malignant glioma cell of origin? Neoplasia.9, 734-744.
Miyawaki T, Uemura A, Dezawa M, Yu RT, Ide C, Nishikawa S, Honda Y, Tanabe Y, Tanabe T (2004). Tlx, an orphan nuclear receptor, regulates cell numbers and astrocyte development in the developing retina. J Neurosci. 24, 8124-8134.
Mizukami Y, Kono K, Daigo Y, Takano A, Tsunoda T, Kawaguchi Y, Nakamura Y, Fujii H (2008). Detection of novel cancer-testis antigen-specific T-cell responses in TIL, regional lymph nodes, and PBL in patients with esophageal squamous cell carcinoma. Cancer Sci.
Mokhtari K, Paris S, guirre-Cruz L, Privat N, Criniere E, Marie Y, Hauw JJ, Kujas M, Rowitch D, Hoang-Xuan K, Delattre JY, Sanson M (2005). Olig2 expression, GFAP, p53 and 1p loss analysis contribute to glioma subclassification. Neuropathol. Appl. Neurobiol.31, 62-69.
Mokry J, Cizkova D, Filip S, Ehrmann J, Osterreicher J, Kolar Z, English D (2004). Nestin expression by newly formed human blood vessels. Stem Cells Dev.13, 658-664.
Morgan RA, Dudley ME, Wunderlich JR, Hughes MS, Yang JC, Sherry RM, Royal RE, Topalian SL, Kammula US, Restifo NP, Zheng Z, Nahvi A, de Vries CR, Rogers-Freezer LJ, Mavroukakis SA, Rosenberg SA (2006). Cancer Regression in Patients After Transfer of Genetically Engineered Lymphocytes. Science.
Mortara L, Castellani P, Meazza R, Tosi G, De Lerma BA, Procopio FA, Comes A, Zardi L, Ferrini S, Accolla RS (2006). CIITA-induced MHC class II expression in mammary adenocarcinoma leads to a Th1 polarization of the tumor microenvironment, tumor rejection, and specific antitumor memory. Clin Cancer Res.12, 3435-3443.
Novellino L, Castelli C, Parmiani G (2005). A listing of human tumor antigens recognized by T cells: March 2004 update. Cancer Immunol. Immunother. 54, 187-207.
Nutt CL, Betensky RA, Brower MA, Batchelor TT, Louis DN, Stemmer-Rachamimov AO (2005). YKL-40 is a differential diagnostic marker for histologic subtypes of high-grade gliomas. Clin Cancer Res.11, 2258-2264.
Nutt CL, Matthews RT, Hockfield S (2001). Glial tumor invasion: a role for the upregulation and cleavage of BEHAB/brevican. Neuroscientist.7, 113-122.
O'Driscoll L, Linehan R, Clynes M (2003). Survivin: role in normal cells and in pathological conditions. Curr. Cancer Drug Targets.3, 131-152.
Ohike N, Sato M, Hisayuki T, Imataka H, Sato S, Wada Y, Saito K, Takahashi M, Tajiri T, Kunimura T, Morohoshi T (2007). Immunohistochemical analysis of nestin and c-kit and their significance in pancreatic tumors. Pathol. Int.57, 589-593.
Okada Y, Ohno C, Ueki K, Ogino M, Kawamoto S, Kim P (2007). Comparison of numerical change of epidermal growth factor receptor gene among pre- and postradiation glioma, and gliosis, and its clinical use. Brain Tumor Pathol.24, 15-18.
Ozerdem U (2006). Targeting of pericytes diminishes neovascularization and lymphangiogenesis in prostate cancer. Prostate 66, 294-304.
Pei Z, Oey NA, Zuidervaart MM, Jia Z, Li Y, Steinberg SJ, Smith KD, Watkins PA (2003). The acyl-CoA synthetase "bubblegum" (lipidosin): further characterization and role in neuronal fatty acid beta-oxidation. J Biol. Chem. 278, 47070-47078.
Pelloski CE, Lin E, Zhang L, Yung WK, Colman H, Liu JL, Woo SY, Heimberger AB, Suki D, Prados M, Chang S, Barker FG, III, Fuller GN, Aldape KD (2006). Prognostic associations of activated mitogen-activated protein kinase and Akt pathways in glioblastoma. Clin Cancer Res.
12, 3935-3941.
Pelloski CE, Mahajan A, Maor M, Chang EL, Woo S, Gilbert M, Colman H, Yang H, Ledoux A, Blair H, Passe S, Jenkins RB, Aldape KD (2005). YKL-40 expression is associated with poorer response to radiation and shorter overall survival in glioblastoma. Clin Cancer Res. 11, 3326-3334.
Penar PL, Khoshyomn S, Bhushan A, Tritton TR (1997). Inhibition of epidermal growth factor receptor-associated tyrosine kinase blocks glioblastoma invasion of the brain. Neurosurgery 40, 141-151.
Penna A, Fowler P, Bertoletti A, Guilhot S, Moss B, Margolskee RF, Cavalli A, Valli A, Fiaccadori F, Chisari FV, . (1992). Hepatitis B virus (HBV)-specific cytotoxic T-cell (CTL) response in humans: characterization of HLA class II-restricted CTLs that recognize endogenously synthesized HBV envelope antigens. J Virol.66, 1193-1198.
Peris L, Thery M, Faure J, Saoudi Y, Lafanechere L, Chilton JK, Gordon-Weeks P, Galjart N, Bornens M, Wordeman L, Wehland J, Andrieux A, Job D (2006). Tubulin tyrosination is a major factor affecting the recruitment of CAP-Gly proteins at microtubule plus ends. J Cell Biol. 174, 839-849.
Perry J, Ho M, Viero S, Zheng K, Jacobs R, Thorner PS (2007). The intermediate filament nestin is highly expressed in normal human podocytes and podocytes in glomerular disease. Pediatr. Dev. Pathol. 10, 369-382.
Piesche M, Hildebrandt Y, Zettl F, Chapuy B, Schmitz M, Wulf G, Trumper L, Schroers R (2007). Identification of a promiscuous HLA DR-restricted T-cell epitope derived from the inhibitor of apoptosis protein survivin. Hum. Immunol. 68, 572-576.
Pizzagalli F, Hagenbuch B, Stieger B, Klenk U, Folkers G, Meier PJ (2002). Identification of a novel human organic anion transporting polypeptide as a high affinity thyroxine transporter. Mol. Endocrinol. 16, 2283-2296.
Pryor JG, Bourne PA, Yang Q, Spaulding BO, Scott GA, Xu H (2008). IMP-3 is a novel progression marker in malignant melanoma. Mod. Pathol.21, 431-437.
Purow B, Sundaresan TK, Burdick MJ, Kefas B, Comeau L, Hawkinson M, Su Q, Kotliarov Y, Lee J, Zhang W, Fine HA (2008). Notch-1 Regulates Transcription of the Epidermal Growth Factor Receptor Through p53. Carcinogenesis.
Qin Z, Blankenstein T (2000). CD4+ T cell--mediated tumor rejection involves inhibition of angiogenesis that is dependent on IFN gamma receptor expression by nonhematopoietic cells. Immunity. 12, 677-686.
Qin Z, Schwartzkopff J, Pradera F, Kammertoens T, Seliger B, Pircher H, Blankenstein T (2003). A critical requirement of interferon gamma-mediated angiostasis for tumor rejection by CD8+ T cells. Cancer Res. 63, 4095-4100.
Quaranta M, Divella R, Daniele A, Di TS, Venneri MT, Lolli I, Troccoli G (2007). Epidermal growth factor receptor serum levels and prognostic value in malignant gliomas. Tumori 93, 275-280.
Rammensee HG, Bachmann J, Emmerich NP, Bachor OA, Stevanovic S (1999). SYFPEITHI: database for MHC ligands and peptide motifs. Immunogenetics 50, 213-219.
Rammensee,H.G., Bachmann,J., and Stevanovic,S. (1997). MHC Ligands and Peptide Motifs. Springer-Verlag, Heidelberg, Germany).
Rammensee HG, Friede T, Stevanoviic S (1995). MHC ligands and peptide motifs: first listing. Immunogenetics 41, 178-228.
Reyaz N, Tayyab M, Khan SA, Siddique T (2005). Correlation of glial fibrillary acidic protein (GFAP) with grading of the neuroglial tumours. J Coll. Physicians Surg. Pak. 15, 472-475.
Ringsholt M, Hogdall EV, Johansen JS, Price PA, Christensen LH (2007). YKL-40 protein expression in normal adult human tissues--an immunohistochemical study. J Mol. Histol. 38, 33-43.
Rosenberg SA, Lotze MT, Muul LM, Chang AE, Avis FP, Leitman S, Linehan WM, Robertson CN, Lee RE, Rubin JT, . (1987). A progress report on the treatment of 157 patients with advanced cancer using lymphokine-activated killer cells and interleukin-2 or high-dose interleukin-2 alone. N. Engl. J. Med.316, 889-897.
Rosenberg SA, Packard BS, Aebersold PM, Solomon D, Topalian SL, Toy ST, Simon P, Lotze MT, Yang JC, Seipp CA, . (1988). Use of tumor-infiltrating lymphocytes and interleukin-2 in the immunotherapy of patients with metastatic melanoma. A preliminary report. N. Engl. J Med 319, 1676-1680.
Roslind A, Johansen JS, Christensen IJ, Kiss K, Balslev E, Nielsen DL, Bentzen J, Price PA, Andersen E (2008). High serum levels of YKL-40 in patients with squamous cell carcinoma of the head and neck are associated with short survival. Int. J Cancer 122, 857-863.
Ruiz C, Huang W, Hegi ME, Lange K, Hamou MF, Fluri E, Oakeley EJ, Chiquet-Ehrismann R, Orend G (2004). Growth promoting signaling by tenascin-C [corrected]. Cancer Res. 64, 7377-7385.
Sabatini F, Petecchia L, Tavian M, Jodon dV, V, Rossi GA, Brouty-Boye D (2005). Human bronchial fibroblasts exhibit a mesenchymal stem cell phenotype and multilineage differentiating potentialities. Lab Invest 85, 962-971.
Saidi A, Javerzat S, Bellahcene A, De VJ, Bello L, Castronovo V, Deprez M, Loiseau H, Bikfalvi A, Hagedorn M (2007). Experimental anti-angiogenesis causes upregulation of genes associated with poor survival in glioblastoma. Int. J Cancer.
Saito T, Arifin MT, Hama S, Kajiwara Y, Sugiyama K, Yamasaki F, Hidaka T, Arita K, Kurisu K (2007). Survivin subcellular localization in high-grade astrocytomas: simultaneous expression in both nucleus and cytoplasm is negative prognostic marker. J Neurooncol.82, 193-198.
Sakurada K, Saino M, Mouri W, Sato A, Kitanaka C, Kayama T (2007). Nestin expression in central nervous system germ cell tumors. Neurosurg. Rev.
Sarlomo-Rikala M, Tsujimura T, Lendahl U, Miettinen M (2002). Patterns of nestin and other intermediate filament expression distinguish between gastrointestinal stromal tumors, leiomyomas and schwannomas. APMIS 110, 499-507.
Sasaki T, Lopes MB, Hankins GR, Helm GA (2002). Expression of survivin, an inhibitor of apoptosis protein, in tumors of the nervous system. Acta Neuropathol.104, 105-109.
Sato F, Abraham JM, Yin J, Kan T, Ito T, Mori Y, Hamilton JP, Jin Z, Cheng Y, Paun B, Berki AT, Wang S, Shimada Y, Meltzer SJ (2006). Polo-like kinase and survivin are esophageal tumor-specific promoters. Biochem. Biophys. Res. Commun. 342, 465-471.
Schacht V, Dadras SS, Johnson LA, Jackson DG, Hong YK, Detmar M (2005). Up-regulation of the lymphatic marker podoplanin, a mucin-type transmembrane glycoprotein, in human squamous cell carcinomas and germ cell tumors. Am J Pathol.166, 913-921.
Schiffer D, Manazza A, Tamagno I (2006). Nestin expression in neuroepithelial tumors. Neurosci. Lett. 400, 80-85.
Schlegel J, Merdes A, Stumm G, Albert FK, Forsting M, Hynes N, Kiessling M (1994). Amplification of the epidermal-growth-factor-receptor gene correlates with different growth behaviour in human glioblastoma. Int. J Cancer 56, 72-77.
Schlehofer B, Blettner M, Preston-Martin S, Niehoff D, Wahrendorf J, Arslan A, Ahlbom A, Choi WN, Giles GG, Howe GR, Little J, Menegoz F, Ryan P (1999). Role of medical history in brain tumour development. Results from the international adult brain tumour study. Int. J Cancer 82, 155-160.
Schmitt A, Gofferje V, Weber M, Meyer J, Mossner R, Lesch KP (2003). The brain-specific protein MLC1 implicated in megalencephalic leukoencephalopathy with subcortical cysts is expressed in glial cells in the murine brain. Glia 44, 283-295.
Schoenberger SP, Toes RE, van d, V, Offringa R, Melief CJ (1998). T-cell help for cytotoxic T lymphocytes is mediated by CD40-CD40L interactions. Nature 393, 480-483.
Schwartzbaum J, Jonsson F, Ahlbom A, Preston-Martin S, Lonn S, Soderberg KC, Feychting M (2003). Cohort studies of association between self-reported allergic conditions, immune-related diagnoses and glioma and meningioma risk. Int. J Cancer 106, 423-428.
1
Schwartzbaum J, Jonsson F, Ahlbom A, Preston-Martin S, Malmer B, Lonn S, Soderberg K, Feychting M (2005). Prior hospitalization for epilepsy, diabetes, and stroke and subsequent glioma and meningioma risk. Cancer Epidemiol. Biomarkers Prev.14, 643-650.
Schwechheimer K, Huang S, Cavenee WK (1995). EGFR gene amplification--rearrangement in human glioblastomas. Int. J Cancer 62, 145-148.
Scrideli CA, Carlotti CG, Jr., Okamoto OK, Andrade VS, Cortez MA, Motta FJ, Lucio-Eterovic AK, Neder L, Rosemberg S, Oba-Shinjo SM, Marie SK, Tone LG (2008). Gene expression profile analysis of primary glioblastomas and non-neoplastic brain tissue: identification of potential target genes by oligonucleotide microarray and real-time quantitative PCR. J Neurooncol.
Sehgal A, Boynton AL, Young RF, Vermeulen SS, Yonemura KS, Kohler EP, Aldape HC, Simrell CR, Murphy GP (1998). Cell adhesion molecule Nr-CAM is over-expressed in human brain tumors. Int J Cancer 76, 451-458.
Sehgal A, Ricks S, Warrick J, Boynton AL, Murphy GP (1999). Antisense human neuroglia related cell adhesion molecule hNr-CAM, reduces the tumorigenic properties of human glioblastoma cells. Anticancer Res.19, 4947-4953.
Shashidhar S, Lorente G, Nagavarapu U, Nelson A, Kuo J, Cummins J, Nikolich K, Urfer R, Foehr ED (2005). GPR56 is a GPCR that is overexpressed in gliomas and functions in tumor cell adhesion. Oncogene 24, 1673-1682.
Shedlock DJ, Shen H (2003). Requirement for CD4 T cell help in generating functional CD8 T cell memory. Science 300, 337-339.
Shibahara J, Kashima T, Kikuchi Y, Kunita A, Fukayama M (2006). Podoplanin is expressed in subsets of tumors of the central nervous system. Virchows Arch.448, 493-499.
Shih AH, Holland EC (2006). Notch signaling enhances nestin expression in gliomas. Neoplasia.
8, 1072-1082.
Shiras A, Chettiar ST, Shepal V, Rajendran G, Prasad GR, Shastry P (2007). Spontaneous transformation of human adult nontumorigenic stem cells to cancer stem cells is driven by genomic instability in a human model of glioblastoma. Stem Cells 25, 1478-1489.
2
Shostak K, Labunskyy V, Dmitrenko V, Malisheva T, Shamayev M, Rozumenko V, Zozulya Y, Zehetner G, Kavsan V (2003). HC gp-39 gene is upregulated in glioblastomas. Cancer Lett.198, 203-210.
Singh SK, Clarke ID, Hide T, Dirks PB (2004a). Cancer stem cells in nervous system tumors. Oncogene 23, 7267-7273.
Singh SK, Clarke ID, Terasaki M, Bonn VE, Hawkins C, Squire J, Dirks PB (2003). Identification of a cancer stem cell in human brain tumors. Cancer Res. 63, 5821-5828.
Singh SK, Hawkins C, Clarke ID, Squire JA, Bayani J, Hide T, Henkelman RM, Cusimano MD, Dirks PB (2004b). Identification of human brain tumour initiating cells. Nature 432, 396-401.
Singh-Jasuja H, Emmerich NP, Rammensee HG (2004). The Tubingen approach: identification, selection, and validation of tumor-associated HLA peptides for cancer therapy. Cancer Immunol. Immunother. 53, 187-195.
Sitnikova L, Mendese G, Liu Q, Woda BA, Lu D, Dresser K, Mohanty S, Rock KL, Jiang Z (2008). IMP3 predicts aggressive superficial urothelial carcinoma of the bladder. Clin Cancer Res.
14, 1701-1706.
Sjo A, Magnusson KE, Peterson KH (2005). Association of alpha-dystrobrevin with reorganizing tight junctions. J Membr. Biol.203, 21-30.
Span PN, Sweep FC, Wiegerinck ET, Tjan-Heijnen VC, Manders P, Beex LV, de Kok JB (2004). Survivin is an independent prognostic marker for risk stratification of breast cancer patients. Clin Chem. 50, 1986-1993.
Standifer NE, Ouyang Q, Panagiotopoulos C, Verchere CB, Tan R, Greenbaum CJ, Pihoker C, Nepom GT (2006). Identification of Novel HLA-A*0201-Restricted Epitopes in Recent-Onset Type 1 Diabetic Subjects and Antibody-Positive Relatives. Diabetes 55, 3061-3067.
Strojnik T, Rosland GV, Sakariassen PO, Kavalar R, Lah T (2007). Neural stem cell markers, nestin and musashi proteins, in the progression of human glioma: correlation of nestin with prognosis of patient survival. Surg Neurol. 68, 133-143.
Su W, Chen J, Yang H, You L, Xu L, Wang X, Li R, Gao L, Gu Y, Lin S, Xu H, Breyer MD, Hao CM (2007). Expression of nestin in the podocytes of normal and diseased human kidneys. Am J Physiol Regul. Integr. Comp Physiol 292, R1761-R1767.
Sugawara K, Kurihara H, Negishi M, Saito N, Nakazato Y, Sasaki T, Takeuchi T (2002). Nestin as a marker for proliferative endothelium in gliomas. Lab Invest 82, 345-351.
Sun G, Yu RT, Evans RM, Shi Y (2007). Orphan nuclear receptor TLX recruits histone deacetylases to repress transcription and regulate neural stem cell proliferation. Proc Natl. Acad. Sci. U. S. A 104, 15282-15287.
Sun JC, Bevan MJ (2003). Defective CD8 T cell memory following acute infection without CD4 T cell help. Science 300, 339-342.
Suzuki H, Kato Y, Kaneko MK, Okita Y, Narimatsu H, Kato M (2008). Induction of podoplanin by transforming growth factor-beta in human fibrosarcoma. FEBS Lett.582, 341-345.
Suzuki T, Maruno M, Wada K, Kagawa N, Fujimoto Y, Hashimoto N, Izumoto S, Yoshimine T (2004). Genetic analysis of human glioblastomas using a genomic microarray system. Brain Tumor Pathol.21, 27-34.
Takano T, Becker LE (1997). Developmental change of the nestin-immunoreactive midline raphe glial structure in human brainstem and spinal cord. Dev. Neurosci. 19, 202-209.
Tan HY, Liu J, Wu SM, Luo HS (2005). Expression of a novel apoptosis inhibitor-survivin in colorectal carcinoma. World J Gastroenterol. 11, 4689-4692.
Tanwar MK, Gilbert MR, Holland EC (2002). Gene expression microarray analysis reveals YKL-40 to be a potential serum marker for malignant character in human glioma. Cancer Res.62, 4364-4368.
Teranishi N, Naito Z, Ishiwata T, Tanaka N, Furukawa K, Seya T, Shinji S, Tajiri T (2007). Identification of neovasculature using nestin in colorectal cancer. Int. J Oncol 30, 593-603.
Teratani T, Domoto T, Kuriki K, Kageyama T, Takayama T, Ishikawa A, Ozono S, Nozawa R (2007). Detection of transcript for brain-type fatty Acid-binding protein in tumor and urine of patients with renal cell carcinoma. Urology 69, 236-240.
Thompson DM, Gill GN (1985). The EGF receptor: structure, regulation and potential role in malignancy. Cancer Surv.4, 767-788.
Tohyama T, Lee VM, Rorke LB, Marvin M, McKay RD, Trojanowski JQ (1992). Nestin expression in embryonic human neuroepithelium and in human neuroepithelial tumor cells. Lab Invest 66, 303-313.
4
Tompkins SM, Rota PA, Moore JC, Jensen PE (1993). A europium fluoroimmunoassay for measuring binding of antigen to class II MHC glycoproteins. J Immunol. Methods 163, 209-216.
Toti P, Regoli M, Nesi G, Occhini R, Bartolommei S, Fonzi L, Bertelli E (2005). Nestin expression in normal adrenal gland and adrenocortical tumors. Histol. Histopathol.20, 1115-1120.
Tsujimura T, Makiishi-Shimobayashi C, Lundkvist J, Lendahl U, Nakasho K, Sugihara A, Iwasaki T, Mano M, Yamada N, Yamashita K, Toyosaka A, Terada N (2001). Expression of the intermediate filament nestin in gastrointestinal stromal tumors and interstitial cells of Cajal. Am J Pathol. 158, 817-823.
Uematsu M, Ohsawa I, Aokage T, Nishimaki K, Matsumoto K, Takahashi H, Asoh S, Teramoto A, Ohta S (2005). Prognostic significance of the immunohistochemical index of survivin in glioma: a comparative study with the MIB-1 index. J Neurooncol.72, 231-238.
van Bilsen JH, van DH, Lard LR, van d, V, Elferink DG, Bakker AM, Miltenburg AM, Huizinga TW, de Vries RR, Toes RE (2004). Functional regulatory immune responses against human cartilage glycoprotein-39 in health vs. proinflammatory responses in rheumatoid arthritis. Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A 101, 17180-17185.
van der Bruggen P, Traversari C, Chomez P, Lurquin C, De PE, Van den EB, Knuth A, Boon T (1991). A gene encoding an antigen recognized by cytolytic T lymphocytes on a human melanoma. Science 254, 1643-1647.
Vanderwinden JM, Gillard K, De Laet MH, Messam CA, Schiffmann SN (2002). Distribution of the intermediate filament nestin in the muscularis propria of the human gastrointestinal tract. Cell Tissue Res. 309, 261-268.
Veerkamp JH, Zimmerman AW (2001). Fatty acid-binding proteins of nervous tissue. J Mol. Neurosci. 16, 133-142.
Veselska R, Kuglik P, Cejpek P, Svachova H, Neradil J, Loja T, Relichova J (2006). Nestin expression in the cell lines derived from glioblastoma multiforme. BMC. Cancer 6, 32.
Viapiano MS, Bi WL, Piepmeier J, Hockfield S, Matthews RT (2005). Novel tumor-specific isoforms of BEHAB/brevican identified in human malignant gliomas. Cancer Res.65, 6726-6733.
Viapiano MS, Hockfield S, Matthews RT (2008). BEHAB/brevican requires ADAMTS-mediated proteolytic cleavage to promote glioma invasion. J Neurooncol.
Vigneron N, Stroobant V, Chapiro J, Ooms A, Degiovanni G, Morel S, van der BP, Boon T, Van Den Eynde BJ (2004). An antigenic peptide produced by peptide splicing in the proteasome. Science 304, 587-590.
Vogt AB, Kropshofer H, Kalbacher H, Kalbus M, Rammensee HG, Coligan JE, Martin R (1994). Ligand motifs of HLA-DRB5*0101 and DRB1*1501 molecules delineated from self-peptides. J Immunol. 153, 1665-1673.
Walter S, Herrgen L, Schoor O, Jung G, Wernet D, Buhring HJ, Rammensee HG, Stevanovic S (2003). Cutting edge: predetermined avidity of human CD8 T cells expanded on calibrated MHC/anti-CD28-coated microspheres. J. Immunol. 171, 4974-4978.
Wang JC, Livingstone AM (2003). Cutting edge: CD4+ T cell help can be essential for primary CD8+ T cell responses in vivo. J Immunol. 171, 6339-6343.
Wei LC, Shi M, Cao R, Chen LW, Chan YS (2008). Nestin small interfering RNA (siRNA) reduces cell growth in cultured astrocytoma cells. Brain Res.1196, 103-112.
Weinschenk T, Gouttefangeas C, Schirle M, Obermayr F, Walter S, Schoor O, Kurek R, Loeser W, Bichler KH, Wernet D, Stevanovic S, Rammensee HG (2002). Integrated functional genomics approach for the design of patient-individual antitumor vaccines. Cancer Res.62, 5818-5827.
Wicki A, Lehembre F, Wick N, Hantusch B, Kerjaschki D, Christofori G (2006). Tumor invasion in the absence of epithelial-mesenchymal transition: podoplanin-mediated remodeling of the actin cytoskeleton. Cancer Cell 9, 261-272.
Winer S, Tsui H, Lau A, Song A, Li X, Cheung RK, Sampson A, Afifiyan F, Elford A, Jackowski G, Becker DJ, Santamaria P, Ohashi P, Dosch HM (2003). Autoimmune islet destruction in spontaneous type 1 diabetes is not beta-cell exclusive. Nat. Med 9, 198-205.
Wiranowska M, Ladd S, Smith SR, Gottschall PE (2006). CD44 adhesion molecule and neuro-glial proteoglycan NG2 as invasive markers of glioma. Brain Cell Biol.35, 159-172.
Xie D, Zeng YX, Wang HJ, Wen JM, Tao Y, Sham JS, Guan XY (2006). Expression of cytoplasmic and nuclear Survivin in primary and secondary human glioblastoma. Br. J Cancer 94, 108-114.
Xu L, Begum S, Hearn JD, Hynes RO (2006). GPR56, an atypical G protein-coupled receptor, binds tissue transglutaminase, TG2, and inhibits melanoma tumor growth and metastasis. Proc Natl. Acad. Sci. U. S. A 103, 9023-9028.
Xu L, Hynes RO (2007). GPR56 and TG2: possible roles in suppression of tumor growth by the microenvironment. Cell Cycle 6, 160-165.
Yamashita S, Masuda Y, Kurizaki T, Haga Y, Murayama T, Ikei S, Kamei M, Takeno S, Kawahara K (2007). Survivin expression predicts early recurrence in early-stage breast cancer. Anticancer Res. 27, 2803-2808.
Yang J, Price MA, Neudauer CL, Wilson C, Ferrone S, Xia H, Iida J, Simpson MA, McCarthy JB (2004). Melanoma chondroitin sulfate proteoglycan enhances FAK and ERK activation by distinct mechanisms. J Cell Biol.165, 881-891.
Yantiss RK, Cosar E, Fischer AH (2008). Use of IMP3 in identification of carcinoma in fine needle aspiration biopsies of pancreas. Acta Cytol. 52, 133-138.
Yantiss RK, Woda BA, Fanger GR, Kalos M, Whalen GF, Tada H, Andersen DK, Rock KL, Dresser K (2005). KOC (K homology domain containing protein overexpressed in cancer): a novel molecular marker that distinguishes between benign and malignant lesions of the pancreas. Am J Surg Pathol.29, 188-195.
Yee C, Thompson JA, Byrd D, Riddell SR, Roche P, Celis E, Greenberg PD (2002). Adoptive T cell therapy using antigen-specific CD8+ T cell clones for the treatment of patients with metastatic melanoma: in vivo persistence, migration, and antitumor effect of transferred T cells. Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A 99, 16168-16173.
yuso-Sacido A, Graham C, Greenfield JP, Boockvar JA (2006). The duality of epidermal growth factor receptor (EGFR) signaling and neural stem cell phenotype: cell enhancer or cell transformer? Curr. Stem Cell Res. Ther.1, 387-394.
Zangen I, Kneitz S, Monoranu CM, Rutkowski S, Hinkes B, Vince GH, Huang B, Roggendorf W (2007). Ependymoma gene expression profiles associated with histological subtype, proliferation, and patient survival. Acta Neuropathol.113, 325-337.
Zaremba S, Barzaga E, Zhu M, Soares N, Tsang KY, Schlom J (1997). Identification of an enhancer agonist cytotoxic T lymphocyte peptide from human carcinoembryonic antigen. Cancer Res. 57, 4570-4577.
Zawrocki A, Biernat W (2005). Epidermal growth factor receptor in glioblastoma. Folia Neuropathol. 43, 123-132.
Zeh HJ, III, Perry-Lalley D, Dudley ME, Rosenberg SA, Yang JC (1999). High avidity CTLs for two self-antigens demonstrate superior in vitro and in vivo antitumor efficacy. J Immunol. 162, 989-994.
Zhen HN, Zhang X, Hu PZ, Yang TT, Fei Z, Zhang JN, Fu LA, He XS, Ma FC, Wang XL (2005). Survivin expression and its relation with proliferation, apoptosis, and angiogenesis in brain gliomas. Cancer 104, 2775-2783.
Zheng W, Yi X, Fadare O, Liang SX, Martel M, Schwartz PE, Jiang Z (2008). The oncofetal protein IMP3: a novel biomarker for endometrial serous carcinoma. Am J Surg Pathol. 32, 304-315.
Zhou R, Skalli O (2000). TGF-alpha differentially regulates GFAP, vimentin, and nestin gene expression in U-373 MG glioblastoma cells: correlation with cell shape and motility. Exp. Cell Res. 254, 269-278.
Zimmerman L, Parr B, Lendahl U, Cunningham M, McKay R, Gavin B, Mann J, Vassileva G, McMahon A (1994). Independent regulatory elements in the nestin gene direct transgene expression to neural stem cells or muscle precursors. Neuron 12, 11-24.
Ziu M, Schmidt NO, Cargioli TG, Aboody KS, Black PM, Carroll RS (2006). Glioma-produced extracellular matrix influences brain tumor tropism of human neural stem cells. J Neurooncol.79, 125-133.
Zukiel R, Nowak S, Wyszko E, Rolle K, Gawronska I, Barciszewska MZ, Barciszewski J (2006). Suppression of human brain tumor with interference RNA specific for tenascin-C. Cancer Biol. Ther. 5, 1002-1007.
Zulewski H, Abraham EJ, Gerlach MJ, Daniel PB, Moritz W, Muller B, Vallejo M, Thomas MK, Habener JF (2001). Multipotential nestin-positive stem cells isolated from adult pancreatic islets differentiate ex vivo into pancreatic endocrine, exocrine, and hepatic phenotypes. Diabetes 50, 521-533.
LISTA SEKVENCI
1
2
4
p

Claims (15)

PATENTNI ZAHTEVI
1. Peptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu prema ID BR. SEKV 9, naznačen time što je navedeni peptid ukupne dužine između 10 i 16 aminokiselina.
2. Peptid u skladu sa patentnim zahtevom 1, naznačen time što se navedeni peptid sastoji od aminokiselinske sekvence u skladu s ID BR. SEKV 9.
3. Peptid u skladu sa patentnim zahtevom 1 ili 2, naznačen time što navedeni peptid uključuje nepeptidne veze.
4. Peptid u skladu s bilo kojim od patentnih zahteva 1 ili 3, naznačen time što je navedeni peptid deo fuzionog proteina.
5. Peptid u skladu s patentnim zahtevom 4, naznačen time što se navedeni fuzioni protein sastoji od N-terminalnih aminokiselina HLA-DR invarijantnog lanca vezanog za antigene (Ii).
6. Nukleinska kiselina koja kodira peptid u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva od 1 do 5, ili vektor ekspresije koji je sposoban da eksprimira navedenu nukleinsku kiselinu.
7. Peptid u skladu s bilo kojim od patentnih zahteva od 1 do 5 za upotrebu u medicini.
8. Ćelija domaćin koja sadrži nukleinsku kiselinu ili vektor ekspresije u skladu sa patentnim zahtevom 6, naznačena time što navedena ćelija domaćin nije humana embrionska matična ćelija.
9. Metod za proizvodnju peptida u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva od 1 do 5, pri čemu metod obuhvata kultivisanje ćelije domaćina u skladu sa patentnim zahtevom 8 koja eksprimira nukleinsku kiselinu ili vektor ekspresije u skladu sa patentnim zahtevom 6 i izolaciju peptida iz ćelije domaćina ili medijuma za njeno kultivisanje.
10. In vitro metod za proizvodnju aktiviranih citotoksičnih T limfocita (CTL), metod koji se sastoji od dovođenja u kontakt in vitro CTL sa humanim MHC molekulima klase I sa ubačenim antigenom eksprimiranim na površini prikladne antigen-prezentujuće ćelije ili veštačkog konstrukta koji imitira antigen-prezentujuću ćeliju u toku vremenskog perioda koji je dovoljan da se navedeni CTL aktiviraju na antigen-specifičan način, naznačeno time što je navedeni antigen peptid u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva od 1 do 5.
11. Aktivirani citotoksični T limfocit (CTL), proizveden metodom u skladu sa patentnim zahtevom 10, koji selektivno prepoznaje ćeliju koja aberantno eksprimira polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu navedenu u patentnom zahtevu 1.
12. Peptid u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva od 1 do 5, ćelija u skladu sa patentnim zahtevom 8, ili aktivirani citotoksični T limfocit u skladu sa patentnim zahtevom 11 za upotrebu u lečenju raka.
13. Peptid u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva od 1 do 5, ćelija u skladu sa patentnim zahtevom 8, ili aktivirani citotoksični T limfocit u skladu sa patentnim zahtevom 11 za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 12 u obliku vakcine za rak.
14. Antitelo koje je specifično protiv MHC/peptid kompleksa MHC sa peptidom koji čini ID BR. SEKV 9.
15. Komplet koji se sastoji od:
(a) posude koja sadrži farmaceutsku smešu koja sadrži peptid u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva od 1 do 5, ćeliju u skladu sa patentnim zahtevom 8, ili aktivirani citotoksični T limfocit u skladu s patentnim zahtevom 11, u rastvoru ili u liofiliziranom obliku;
(b) druge posude koja sadrži rastvarač ili rastvor za rekonstituciju za liofiliziranu formulaciju; i
(c) uputstva za (i) upotrebu rastvora ili (ii) rekonstituciju i/ili upotrebu liofilizirane formulacije.
1
RS20200693A 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga RS60386B1 (sr)

Applications Claiming Priority (4)

Application Number Priority Date Filing Date Title
EP20080017305 EP2172211B1 (en) 2008-10-01 2008-10-01 Composition of tumor-associated peptides and related anti-cancer vaccine for the treatment of glioblastoma (GBM) and other cancers
EP08017921.1A EP2172212B1 (en) 2008-10-01 2008-10-13 Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
US10592808P 2008-10-16 2008-10-16
EP16179174.4A EP3120868B1 (en) 2008-10-01 2009-09-28 Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS60386B1 true RS60386B1 (sr) 2020-07-31

Family

ID=40342382

Family Applications (12)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20150094A RS53782B1 (sr) 2008-10-01 2008-10-01 Preparati tumor-asociranih peptida i odgovarajuća antikancerska vakcina za tretman glioblastoma (gbm) i drugih kancera
RS20161019A RS55543B1 (sr) 2008-10-01 2008-10-13 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući neuronalne tumore i tumore mozga
RS20200692A RS60385B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumoreneurona i mozga
RS20200512A RS60338B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20160553A RS55043B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Smeša koja sadrži tumor-asocirane peptide i vakcina za lečenje glioblastoma i drugih malignih tumora
RS20200085A RS60006B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20200973A RS60656B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20161160A RS55531B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Smeša tumor-asociranih peptida i srodnih antitumorskih vakcina za lečenje glioblastoma (gbm) i drugih malignih tumora
RS20181585A RS58229B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući tumor neurona i tumore mozga
RS20200693A RS60386B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20190118A RS58443B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući tumor neurona i tumore mozga
RS20200691A RS60381B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga

Family Applications Before (9)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20150094A RS53782B1 (sr) 2008-10-01 2008-10-01 Preparati tumor-asociranih peptida i odgovarajuća antikancerska vakcina za tretman glioblastoma (gbm) i drugih kancera
RS20161019A RS55543B1 (sr) 2008-10-01 2008-10-13 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući neuronalne tumore i tumore mozga
RS20200692A RS60385B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumoreneurona i mozga
RS20200512A RS60338B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20160553A RS55043B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Smeša koja sadrži tumor-asocirane peptide i vakcina za lečenje glioblastoma i drugih malignih tumora
RS20200085A RS60006B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20200973A RS60656B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20161160A RS55531B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Smeša tumor-asociranih peptida i srodnih antitumorskih vakcina za lečenje glioblastoma (gbm) i drugih malignih tumora
RS20181585A RS58229B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući tumor neurona i tumore mozga

Family Applications After (2)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20190118A RS58443B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući tumor neurona i tumore mozga
RS20200691A RS60381B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga

Country Status (24)

Country Link
US (19) US8119139B2 (sr)
EP (12) EP2172211B1 (sr)
JP (10) JP5855940B2 (sr)
KR (6) KR102392070B1 (sr)
CN (3) CN102170901B (sr)
AU (2) AU2009300087B2 (sr)
BR (2) BRPI0920791B8 (sr)
CA (9) CA2936868C (sr)
CY (11) CY1116302T1 (sr)
DK (12) DK2172211T3 (sr)
EA (3) EA023013B1 (sr)
ES (12) ES2536465T3 (sr)
HR (12) HRP20201025T8 (sr)
HU (11) HUE031030T2 (sr)
LT (10) LT2172212T (sr)
MX (3) MX338294B (sr)
NZ (4) NZ591855A (sr)
PL (12) PL2172211T3 (sr)
PT (12) PT2172211E (sr)
RS (12) RS53782B1 (sr)
SI (12) SI2172211T1 (sr)
TR (2) TR201900852T4 (sr)
UA (3) UA125277C2 (sr)
WO (2) WO2010037514A2 (sr)

Families Citing this family (119)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
WO2006023598A2 (en) 2004-08-19 2006-03-02 University Of Maryland, Baltimore Prostate-specific antigen-derived mhc class ii-restricted peptides and their use in vaccines to treat or prevent prostate cancer
US7612162B2 (en) 2004-09-21 2009-11-03 University Of Pittsburgh - Of The Commonwealth System Of Higher Education Peptide analogs capable of enhancing stimulation of a glioma-specific CTL response
SI2183361T1 (sl) * 2007-07-27 2015-09-30 Immatics Biotechnologies Gmbh Nova imunoterapija proti nevronalnim in možganskim tumorjem
EP2113253B1 (en) 2008-04-30 2010-03-31 Immatics Biotechnologies GmbH Novel formulations of tumour-associated peptides binding to human leukocyte antigen (HLA) class I or II molecules for vaccines
NO2119726T3 (sr) 2008-05-14 2015-05-23
DK2172211T3 (en) * 2008-10-01 2015-02-16 Immatics Biotechnologies Gmbh Composition of tumor-associated peptides and related anti-cancer vaccine for the treatment of glioblastoma (GBM) and other cancers
TW201124530A (en) * 2009-12-01 2011-07-16 Oncotherapy Science Inc IMP-3 oligopeptides and vaccines including the same
SE535982C2 (sv) * 2009-12-15 2013-03-19 Theravac Pharmaceuticals Ab Ett nytt vaccin som angriper tumörkärl som ett effektivt redskap i tumörterapi
GB201004551D0 (en) * 2010-03-19 2010-05-05 Immatics Biotechnologies Gmbh NOvel immunotherapy against several tumors including gastrointestinal and gastric cancer
AU2015200751B2 (en) * 2010-03-19 2016-11-10 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel immunotherapy against several tumors including gastrointestinal and gastric cancer
AU2011293522B2 (en) * 2010-08-24 2015-03-19 University Of Pittsburgh - Of The Commonwealth System Of Higher Education Interleukin-13 receptor alpha 2 peptide-based brain cancer vaccines
US20140017266A1 (en) * 2010-12-03 2014-01-16 The Government Of The United States, As Represented By The Secretary Of Hhs, Nih Anti-podoplanin antibodies and methods of use
NZ609916A (en) * 2010-12-14 2015-03-27 Immatics Biotechnologies Gmbh Hla-binding peptides derived from prostate-associated antigenic molecules and methods of use thereof
WO2013052158A2 (en) * 2011-04-26 2013-04-11 William Marsh Rice University Targeted nanovectors and their use for treatment of brain tumors
CA2847698C (en) * 2011-09-14 2020-09-01 Northwestern University Nanoconjugates able to cross the blood-brain barrier
GB201120779D0 (en) 2011-12-02 2012-01-11 Immodulon Therapeutics Ltd Cancer therapy
WO2013110058A2 (en) 2012-01-20 2013-07-25 Bacha Jeffrey Use of substituted hexitols including dianhydrogalactitol and analogs to treat neoplastic disease and cancer stem cells including glioblastoma multforme and medulloblastoma
US10704021B2 (en) 2012-03-15 2020-07-07 Flodesign Sonics, Inc. Acoustic perfusion devices
CN103372217B (zh) * 2012-04-28 2014-12-10 中国科学院深圳先进技术研究院 聚合物纳米载体制剂及其制备方法和应用
SI3536334T1 (sl) 2012-05-16 2021-11-30 Stemline Therapeutics Inc. Cepiva proti raku, ki ciljajo na rakave matične celice
CN103566377A (zh) * 2012-07-18 2014-02-12 上海博笛生物科技有限公司 癌症的靶向免疫治疗
TWI775117B (zh) * 2013-08-05 2022-08-21 德商伊瑪提克斯生物科技有限公司 新穎肽類，細胞及其用於治療多種腫瘤的用途，其製造方法及包含其等之醫藥組成物（二）
HRP20192262T1 (hr) * 2013-08-05 2020-03-06 Immatics Biotechnologies Gmbh Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, kao što su rak pluća, uključujući mikrocelularni karcinom pluća (nsclc)
GB201319446D0 (en) 2013-11-04 2013-12-18 Immatics Biotechnologies Gmbh Personalized immunotherapy against several neuronal and brain tumors
MX2019013161A (es) * 2013-11-04 2020-02-03 Immatics Biotechnologies Gmbh Inmunoterapia personalizada contra diversos tumores cerebrales y neuronales.
CN104698059B (zh) * 2013-12-04 2017-07-21 苏州中赢医疗科技有限公司 一种脑胶质瘤肿瘤标志物及其应用
GB201322725D0 (en) 2013-12-20 2014-02-05 Immodulon Therapeutics Ltd Cancer therapy
CN105939767B (zh) 2014-01-08 2018-04-06 弗洛设计声能学公司 具有双声电泳腔的声电泳装置
KR101503341B1 (ko) * 2014-03-12 2015-03-18 국립암센터 자가암항원 특이적 cd8+ t 세포의 분리 및 증식방법
KR102161927B1 (ko) 2014-04-25 2020-10-06 블루버드 바이오, 인코포레이티드. 양자 세포 치료제를 제조하는 개선된 방법
MX382565B (es) 2014-04-25 2025-03-13 2Seventy Bio Inc Receptores de antigenos quimericos del promotor mnd.
WO2015182668A1 (ja) * 2014-05-28 2015-12-03 学校法人東京女子医科大学 膠芽腫の予測方法
JP2015227292A (ja) * 2014-05-30 2015-12-17 国立大学法人高知大学 膵がん細胞浸潤転移抑制ワクチン
ES2846811T3 (es) 2014-06-06 2021-07-29 Bluebird Bio Inc Composiciones de células T mejoradas
JP6366379B2 (ja) * 2014-06-20 2018-08-01 キヤノン株式会社 被検体情報取得装置
SG10201900455YA (en) 2014-07-24 2019-02-27 Bluebird Bio Inc Bcma chimeric antigen receptors
US10434157B2 (en) * 2014-11-06 2019-10-08 Ose Immunotherapeutics Therapeutic multi-peptides T specific immune therapy for treatment of brain metastasis
WO2016094304A2 (en) 2014-12-12 2016-06-16 Bluebird Bio, Inc. Bcma chimeric antigen receptors
SG10202102698VA (en) * 2014-12-23 2021-04-29 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against hepatocellular carcinoma (hcc) and other cancers
GB201501017D0 (en) 2014-12-23 2015-03-04 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against hepatocellular carcinoma (HCC) and other cancers
GB201423361D0 (en) * 2014-12-30 2015-02-11 Immatics Biotechnologies Gmbh Method for the absolute Quantification of naturally processed HLA-Restricted cancer peptides
KR20240151873A (ko) 2015-03-17 2024-10-18 이매틱스 바이오테크놀로지스 게엠베하 췌장암 및 기타 암에 대한 면역요법에서의 사용을 위한 펩티드 및 펩티드의 조합
GB201505585D0 (en) 2015-03-31 2015-05-13 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides and scaffolds for use in immunotherapy against renal cell carinoma (RCC) and other cancers
US11708572B2 (en) 2015-04-29 2023-07-25 Flodesign Sonics, Inc. Acoustic cell separation techniques and processes
US11377651B2 (en) 2016-10-19 2022-07-05 Flodesign Sonics, Inc. Cell therapy processes utilizing acoustophoresis
GB201507719D0 (en) * 2015-05-06 2015-06-17 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides and scaffolds thereof for use in immunotherapy against colorectal carcinoma (CRC) and other cancers
JP6985153B2 (ja) * 2015-05-06 2021-12-22 イマティクス バイオテクノロジーズ ゲーエムベーハー 結腸直腸がん（ｃｒｃ）およびその他のがんに対する免疫療法で使用するための新規ペプチドおよびペプチドとそのスキャフォールドとの組み合わせ
NL2014935B1 (en) 2015-06-08 2017-02-03 Applied Immune Tech Ltd T cell receptor like antibodies having fine specificity.
WO2016200787A2 (en) 2015-06-09 2016-12-15 The Board Of Regents Of The University Of Oklahoma Compositions and treatments for haemophilus influenzae
PL3319635T3 (pl) 2015-06-24 2021-10-25 Immodulon Therapeutics Limited Inhibitor punktu kontrolnego i prątek całokomórkowy do stosowania w terapii nowotworowej
IL308735A (en) 2015-07-01 2024-01-01 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against ovarian cancer and other cancers
GB201511546D0 (en) 2015-07-01 2015-08-12 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against ovarian cancer and other cancers
RS61203B1 (sr) * 2015-07-06 2021-01-29 Immatics Biotechnologies Gmbh Novi peptidi i kombinacija peptida za upotrebu u imunoterapiji protiv raka jednjaka i drugih malignih tumora
GB201512369D0 (en) * 2015-07-15 2015-08-19 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against epithelial ovarian cancer and other cancers
GB201513921D0 (en) 2015-08-05 2015-09-23 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against prostate cancer and other cancers
PH12018501893A1 (en) 2015-08-28 2022-05-02 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides, combination of peptides and scaffolds for use in immunotherapeutic treatment of various cancers
GB201515321D0 (en) 2015-08-28 2015-10-14 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides, combination of peptides and scaffolds for use in immunotherapeutic treatment of various cancers
WO2017040885A1 (en) 2015-09-03 2017-03-09 The Board Of Regents Of The University Of Oklahoma Peptide inhibitors of clostridium difficile tcdb toxin
WO2017070237A1 (en) 2015-10-19 2017-04-27 University Of Maryland, Baltimore Methods for generating engineered human primary blood dendritic cell lines
US11479755B2 (en) 2015-12-07 2022-10-25 2Seventy Bio, Inc. T cell compositions
GB201521746D0 (en) * 2015-12-10 2016-01-27 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against CLL and other cancers
PE20230343A1 (es) * 2015-12-11 2023-03-01 Immatics Biotechnologies Gmbh Peptidos que estimulan respuestas inmunitarias antitumorales
US20170199961A1 (en) 2015-12-16 2017-07-13 Gritstone Oncology, Inc. Neoantigen Identification, Manufacture, and Use
WO2017123996A1 (en) 2016-01-15 2017-07-20 City Of Hope Targeting glioblastoma stem cells through the tlx-tet3 axis
GB201603568D0 (en) * 2016-03-01 2016-04-13 Immatics Biotechnologies Gmbh Efficient treatment options including peptides and combination of peptide and cell based medicaments for use in immunotherapy against urinary bladder cancer
GB201603987D0 (en) 2016-03-08 2016-04-20 Immatics Biotechnologies Gmbh Uterine cancer treatments
CN105664134B (zh) * 2016-03-13 2019-04-26 浙江药苑生物科技有限公司 一种用于治疗骨癌的药物组合物
GB201604494D0 (en) 2016-03-16 2016-04-27 Immatics Biotechnologies Gmbh Transfected T-Cells and T-Cell receptors for use in immunotherapy against cancers
RS63727B1 (sr) 2016-03-16 2022-12-30 Immatics Biotechnologies Gmbh Transficirane t ćelije i t-ćelijski receptori za upotrebu u imunoterapiji protiv malignih tumora
GB201604490D0 (en) 2016-03-16 2016-04-27 Immatics Biotechnologies Gmbh Peptides combination of peptides for use in immunotherapy against cancers
AU2017247607B2 (en) * 2016-04-06 2021-08-19 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against AML and other cancers
US11214789B2 (en) 2016-05-03 2022-01-04 Flodesign Sonics, Inc. Concentration and washing of particles with acoustics
WO2017194170A1 (en) * 2016-05-13 2017-11-16 Biontech Rna Pharmaceuticals Gmbh Methods for predicting the usefulness of proteins or protein fragments for immunotherapy
KR101881300B1 (ko) 2016-06-30 2018-07-25 영남대학교 산학협력단 아조피라졸 화합물 및 은 촉매 반응을 이용한 이의 신규한 합성방법
ES2950435T3 (es) * 2016-10-03 2023-10-10 Ottawa Hospital Res Inst Composiciones y métodos para mejorar el crecimiento, la propagación y la eficacia oncolítica e inmunoterapéutica de virus oncolíticos de ARN
CN110022906A (zh) 2016-11-04 2019-07-16 蓝鸟生物公司 抗bcma car t细胞组合物
KR102379955B1 (ko) 2016-12-08 2022-03-29 이매틱스 바이오테크놀로지스 게엠베하 짝짓기가 향상된 t 세포 수용체
DE102016123893A1 (de) 2016-12-08 2018-06-14 Immatics Biotechnologies Gmbh T-Zellrezeptoren mit verbesserter Bindung
PT3558339T (pt) * 2016-12-22 2024-03-15 Cue Biopharma Inc Polipeptídeos multiméricos moduladores de células t e métodos de utilização dos mesmos
SG11201903021WA (en) 2017-01-06 2019-05-30 Eutilex Co Ltd Anti-human 4-1 bb antibodies and use thereof
GB201702863D0 (en) * 2017-02-22 2017-04-05 Evox Therapeutics Ltd Improved loading of EVs with therapeutic proteins
US20180248175A1 (en) * 2017-02-28 2018-08-30 Lyten, Inc. Mixed allotrope particulate carbon films and carbon fiber mats
SG11201910101SA (en) * 2017-05-08 2019-11-28 Gritstone Oncology Inc Alphavirus neoantigen vectors
CN107058596A (zh) * 2017-06-19 2017-08-18 上海市第十人民医院 一种与恶性胶质瘤诊断相关的标志物及其应用
CN107034305A (zh) * 2017-06-19 2017-08-11 上海市第十人民医院 恶性胶质瘤的一种诊断标志物
CN118888004A (zh) 2017-10-10 2024-11-01 磨石生物公司 使用热点进行的新抗原鉴别
US11885815B2 (en) 2017-11-22 2024-01-30 Gritstone Bio, Inc. Reducing junction epitope presentation for neoantigens
EP3725092A4 (en) 2017-12-14 2021-09-22 FloDesign Sonics, Inc. DRIVE AND CONTROL UNIT FOR ACOUSTIC CONVERTER
EP3724327A4 (en) * 2017-12-14 2022-01-12 EZY Biotech LLC SUBJECT-SPECIFIC TUMOR INHIBITION CELLS AND THEIR USE
CA3094262A1 (en) * 2018-04-11 2019-10-17 Enterome S.A. Antigenic peptides for prevention and treatment of cancer
CN108715832B (zh) * 2018-06-01 2020-11-10 段海峰 一种抑制肿瘤生长的间充质干细胞及制备方法和应用
CN112703198B (zh) 2018-07-11 2025-05-30 布里格姆妇女医院 用于跨血脑屏障递送试剂的方法和组合物
WO2020110154A1 (en) * 2018-11-30 2020-06-04 Bharat Biotech International Limited A chimeric therapeutic vaccine
RU2706554C1 (ru) * 2018-12-13 2019-11-19 Российская Федерация, от имени которой выступает ФОНД ПЕРСПЕКТИВНЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ Способ создания противоинфекционной иммунологической защиты к Salmonella typhimurium и Listeria monocytogenes с помощью трансгенеза Т-лимфоцитов
CN109796536B (zh) * 2019-02-22 2021-09-17 上海尚泰生物技术有限公司 一种靶向胶质母细胞瘤多种抗原表位的ctl的制备方法
BR112021018854A2 (pt) 2019-03-29 2021-11-30 Intervet Int Bv Estabilização de bactérias mollicutes vivas em uma composição líquida
EP4600650A3 (en) * 2019-04-05 2025-11-26 Earli Inc. Improved methods and compositions for synthetic biomarkers
US10937541B2 (en) 2019-05-28 2021-03-02 PAIGE.AI, Inc. Systems and methods for processing images to prepare slides for processed images for digital pathology
CN114072516B (zh) 2019-05-30 2025-01-14 磨石生物公司 经修饰的腺病毒
CN110579457B (zh) * 2019-09-20 2021-11-02 郑州大学第一附属医院 波形蛋白特异响应性荧光探针及其制备方法和应用
CN112824427B (zh) * 2019-11-18 2022-06-24 杨小骏 一种抑制胶质瘤的短肽及其应用
CA3167290A1 (en) * 2020-01-10 2021-07-15 The Brigham And Women's Hospital, Inc. Methods and compositions for delivery of immunotherapy agents across the blood-brain barrier to treat brain cancer
CN115151268A (zh) * 2020-02-24 2022-10-04 加利福尼亚大学董事会 使用脑特异性抗原归巢，阻断和向大脑提供基于细胞的治疗
CN113318225B (zh) * 2020-02-28 2024-01-19 无锡派列博生物医药科技有限公司 肿瘤免疫增强剂及其制法和应用
CN113621025A (zh) * 2020-03-18 2021-11-09 北京鼎成肽源生物技术有限公司 一种乳腺癌靶标抗原、乳腺癌靶标抗原刺激培养的ctl细胞及其应用
MX2022012295A (es) * 2020-03-31 2023-03-06 Walking Fish Therapeutics Celulas b modificadas y metodos de uso de las mismas.
EP4127188A4 (en) 2020-03-31 2024-08-21 Walking Fish Therapeutics MODIFIED B CELLS AND METHODS OF USE THEREOF
WO2021231376A2 (en) 2020-05-12 2021-11-18 Cue Biopharma, Inc. Multimeric t-cell modulatory polypeptides and methods of use thereof
JP2023541108A (ja) 2020-08-06 2023-09-28 グリットストーン バイオ インコーポレイテッド マルチエピトープワクチンカセット
KR102711471B1 (ko) 2020-08-14 2024-09-30 서울대학교산학협력단 B형 간염 바이러스 유래 폴리펩티드를 포함하는 암의 예방 또는 치료용 약학적 조성물
CA3190707A1 (en) * 2020-08-28 2022-03-03 Torigen Pharmaceuticals, Inc. Immune memory enhanced preparations and uses thereof
US11058751B1 (en) 2020-11-20 2021-07-13 Think Therapeutics, Inc. Compositions for optimized RAS peptide vaccines
CN116710115A (zh) 2020-11-20 2023-09-05 思维疗法股份有限公司 用于优化的肽疫苗的组合物和方法
US11421015B2 (en) 2020-12-07 2022-08-23 Think Therapeutics, Inc. Method of compact peptide vaccines using residue optimization
CA3212968A1 (en) * 2021-03-09 2022-09-15 Bostongene Corporation Predicting response to treatments in patients with clear cell renal cell carcinoma
US11464842B1 (en) 2021-04-28 2022-10-11 Think Therapeutics, Inc. Compositions and method for optimized peptide vaccines using residue optimization
WO2023192820A2 (en) * 2022-03-30 2023-10-05 Iogenetics, Llc Tumor-associated antigens in brain tumors
PL441229A1 (pl) * 2022-05-19 2023-11-20 Instytut Biologii Doświadczalnej im. Marcelego Nenckiego Polska Akademia Nauk Zaprojektowane, syntetyczne peptydy, zawierające je kompozycje i sposoby ich zastosowania w leczeniu glejaków złośliwych
CN120272531B (zh) * 2025-06-10 2025-08-19 鼐济医药科技(杭州)有限公司 一种基于aav介导免疫微环境的脑胶质瘤动物模型构建方法

Family Cites Families (71)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US4440859A (en) 1977-05-27 1984-04-03 The Regents Of The University Of California Method for producing recombinant bacterial plasmids containing the coding sequences of higher organisms
US4704362A (en) 1977-11-08 1987-11-03 Genentech, Inc. Recombinant cloning vehicle microbial polypeptide expression
IE53176B1 (en) 1978-12-22 1988-08-17 Biogen Nv Recombinant dna molecules and their method of production
US4530901A (en) 1980-01-08 1985-07-23 Biogen N.V. Recombinant DNA molecules and their use in producing human interferon-like polypeptides
US4342566A (en) 1980-02-22 1982-08-03 Scripps Clinic & Research Foundation Solid phase anti-C3 assay for detection of immune complexes
US4678751A (en) 1981-09-25 1987-07-07 Genentech, Inc. Hybrid human leukocyte interferons
US4766075A (en) 1982-07-14 1988-08-23 Genentech, Inc. Human tissue plasminogen activator
US4582800A (en) 1982-07-12 1986-04-15 Hoffmann-La Roche Inc. Novel vectors and method for controlling interferon expression
US4816567A (en) 1983-04-08 1989-03-28 Genentech, Inc. Recombinant immunoglobin preparations
US4757006A (en) 1983-10-28 1988-07-12 Genetics Institute, Inc. Human factor VIII:C gene and recombinant methods for production
US4677063A (en) 1985-05-02 1987-06-30 Cetus Corporation Human tumor necrosis factor
US4810648A (en) 1986-01-08 1989-03-07 Rhone Poulenc Agrochimie Haloarylnitrile degrading gene, its use, and cells containing the gene
US4897445A (en) 1986-06-27 1990-01-30 The Administrators Of The Tulane Educational Fund Method for synthesizing a peptide containing a non-peptide bond
US5338839A (en) * 1988-04-12 1994-08-16 Massachusetts Institute Of Technology DNA encoding nestin protein
KR100235089B1 (en) 1992-05-14 1999-12-15 Mitsui Chemicals Inc Ptp or blister packaging articles and packaging material therefor
GB2267257A (en) 1992-05-14 1993-12-01 Ford Motor Co A vehicle load compartment liner.
WO1994029347A1 (en) 1993-06-03 1994-12-22 Therapeutic Antibodies Inc. Antibody fragments in therapy
AUPM322393A0 (en) 1993-12-24 1994-01-27 Austin Research Institute, The Mucin carbohydrate compounds and their use in immunotherapy
WO1997026328A1 (en) 1996-01-17 1997-07-24 Imperial College Innovations Limited Immunotherapy using cytotoxic t lymphocytes (ctl)
US5849589A (en) 1996-03-11 1998-12-15 Duke University Culturing monocytes with IL-4, TNF-α and GM-CSF TO induce differentiation to dendric cells
IL120561A0 (en) * 1996-04-24 1997-07-13 Akzo Nobel Nv Peptides suitable for use in immunosuppressive therapy
CA2262007A1 (en) * 1996-07-22 1998-01-29 The Rockefeller University Env-glycoprotein vaccine for protection of htlv-i and -ii infection
AU6240798A (en) 1997-01-15 1998-08-07 Zymogenetics Inc. Zppar6, human tailless nuclear hormone receptor (tlx receptor)
CA2243984A1 (en) * 1997-02-13 1998-08-20 Smithkline Beecham P.L.C. Neural cell adhesion molecule splicing variants
US6406705B1 (en) 1997-03-10 2002-06-18 University Of Iowa Research Foundation Use of nucleic acids containing unmethylated CpG dinucleotide as an adjuvant
US6682928B2 (en) * 1997-12-02 2004-01-27 Medarex, Inc. Cells expressing anti-Fc receptor binding components
US7258860B2 (en) * 1998-03-18 2007-08-21 Corixa Corporation Compositions and methods for the therapy and diagnosis of lung cancer
WO1999055380A1 (en) * 1998-04-27 1999-11-04 Pacific Northwest Cancer Foundation Nr-CAM GENE, NUCLEIC ACIDS AND NUCLEIC ACID PRODUCTS FOR THERAPEUTIC AND DIAGNOSTIC USES FOR TUMORS
US20030082586A1 (en) * 1999-06-29 2003-05-01 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Antibodies having diagnostic, preventive, therapeutic, and other uses
CA2393002A1 (en) * 2000-01-31 2001-08-02 Human Genome Sciences, Inc. Nucleic acids, proteins, and antibodies
US20020090672A1 (en) * 2000-01-31 2002-07-11 Rosen Craig A. Nucleic acids, proteins, and antibodies
US20040191260A1 (en) 2003-03-26 2004-09-30 Technion Research & Development Foundation Ltd. Compositions capable of specifically binding particular human antigen presenting molecule/pathogen-derived antigen complexes and uses thereof
JP2004503213A (ja) 2000-03-27 2004-02-05 テクニオン　リサーチ　アンド　ディベロップメント　ファウンデーション　リミテッド １本鎖クラスｉ主要組織適合性複合体、それをコードする構築物およびそれを生成する方法
EP1317275A1 (de) * 2000-09-06 2003-06-11 Müller, Friederike Arzneimittel mit einer für das rna-bindende koc-protein kodierenden dna-sequenz, einem koc-protein oder einer dna-sequenz des koc-promotors
US7919467B2 (en) 2000-12-04 2011-04-05 Immunotope, Inc. Cytotoxic T-lymphocyte-inducing immunogens for prevention, treatment, and diagnosis of cancer
US7083789B2 (en) * 2000-12-04 2006-08-01 Immunotope, Inc. Cytotoxic T-lymphocyte-inducing immunogens for prevention, treatment, and diagnosis of cancer
EP1379879A2 (en) * 2000-12-08 2004-01-14 Oxford GlycoSciences (UK) Limited Diagnosis and treatment of alzheimer's disease
US20030109434A1 (en) * 2001-03-19 2003-06-12 Corixa Corporation Compositions and methods for the therapy and diagnosis of kidney cancer
CA2364106A1 (fr) * 2001-11-30 2003-05-30 Christopher Gillberg Polynucleotide et proteine impliques dans la synaptogenese, variants de ceux-ci, et leurs applications therapeutiques et diagnostiques
US6589642B1 (en) 2001-12-21 2003-07-08 Kloeckner Pentaplast Of America, Inc. Three part high moisture barrier for packages
US7892559B2 (en) 2002-01-30 2011-02-22 Survac Aps Survivin-derived peptides and use thereof
US6992176B2 (en) * 2002-02-13 2006-01-31 Technion Research & Development Foundation Ltd. Antibody having a T-cell receptor-like specificity, yet higher affinity, and the use of same in the detection and treatment of cancer, viral infection and autoimmune disease
AU2003216341A1 (en) 2002-02-20 2003-09-09 Dyax Corporation Mhc-peptide complex binding ligands
AU2003258134A1 (en) * 2002-08-09 2004-02-25 Applera Corporation Lung cancer target proteins and use thereof
JP4721633B2 (ja) * 2002-10-11 2011-07-13 財団法人癌研究会 血小板凝集促進活性を有する物質
JP2006516258A (ja) * 2002-12-27 2006-06-29 シェンジェンシチンファユアンシンシェンウイヤオカジヨウシャンゴンシ ワクチンおよび抗腫瘍ワクチンを調製する方法
AU2004228050A1 (en) 2003-04-04 2004-10-21 Board Of Regents, University Of Texas System Sapphyrins and uses thereof
US7273980B2 (en) 2004-01-13 2007-09-25 Wardle Scott A Position and velocity transducer using a phonograph disc and turntable
CA2554195C (en) * 2004-01-23 2011-02-22 Green Peptide Co., Ltd. Peptide originating in epidermal growth factor receptor (egfr)
DE102004026135A1 (de) 2004-05-25 2006-01-05 Immatics Biotechnologies Gmbh An MHC-Moleküle bindende Tumor-assoziierte Peptide
US20080280317A1 (en) * 2004-08-27 2008-11-13 Northeastern University Comprehensive Characterization Of Complex Proteins At Trace Levels
ES2319286T3 (es) * 2004-10-02 2009-05-06 Immatics Biotechnologies Gmbh Epitopos inmunogenos de linfocitos t colaboradores de antigenos de tumor humanos y utilizacion de dichos epitopos en metodos inmunoterapeuticos.
CA2600898C (en) * 2004-12-07 2016-08-23 Toray Industries, Inc. Novel cancer antigen peptide and the use thereof
KR100809410B1 (ko) * 2005-07-06 2008-03-05 주식회사 브레인가드 줄기세포 분화 유도용 조성물 및 그의 용도
PL1760089T3 (pl) * 2005-09-05 2010-03-31 Immatics Biotechnologies Gmbh Peptydy towarzyszące nowotworom, wiążące się z cząsteczkami klasy I i II antygenów ludzkich leukocytów (HLA) i związana z nimi szczepionka przeciwnowotworowa
ES2341802T3 (es) 2005-09-05 2010-06-28 Immatics Biotechnologies Gmbh Peptidos asociados a tumores unidos promiscuamente a moleculas del antigeno de leucocito humano (hla) de clase ii.
US20070099251A1 (en) 2005-10-17 2007-05-03 Institute For Systems Biology Tissue-and serum-derived glycoproteins and methods of their use
US20070248628A1 (en) * 2005-12-06 2007-10-25 Keller Lorraine H Immunogens in cancer stem cells
WO2007072494A1 (en) 2005-12-23 2007-06-28 Naik Praful Ramchandra Metallized packaging blister container
CA2665816C (en) * 2006-09-21 2016-07-12 Vaxil Biotherapeutics Ltd. Antigen specific multi epitope vaccines
CA2700573C (en) * 2006-09-26 2016-11-22 Cedars-Sinai Medical Center Cancer stem cell antigen vaccines and methods
CA2679743A1 (en) * 2007-03-06 2008-09-12 Barry G. Arnason Methods and compositions involving polymeric immunoglobulin fusion proteins
EP2280731A1 (en) * 2008-04-09 2011-02-09 Technion Research and Development Foundation, Ltd. Anti human immunodeficiency antibodies and uses thereof
EP2113253B1 (en) * 2008-04-30 2010-03-31 Immatics Biotechnologies GmbH Novel formulations of tumour-associated peptides binding to human leukocyte antigen (HLA) class I or II molecules for vaccines
KR101184869B1 (ko) * 2008-04-24 2012-09-20 이매틱스 바이오테크놀로지스 게엠베하 백신을 위한 인간 조직 적합성 항원(ｈｌａ) 종류 ｉ 또는 ｉｉ 분자에 결합하는 종양 관련 펩티드의 신규한 제형
DK2172211T3 (en) 2008-10-01 2015-02-16 Immatics Biotechnologies Gmbh Composition of tumor-associated peptides and related anti-cancer vaccine for the treatment of glioblastoma (GBM) and other cancers
GB201004551D0 (en) 2010-03-19 2010-05-05 Immatics Biotechnologies Gmbh NOvel immunotherapy against several tumors including gastrointestinal and gastric cancer
GB201021289D0 (en) 2010-12-15 2011-01-26 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel biomarkers for a prediction of the outcome of an immunotherapy against cancer
DK3149048T3 (en) * 2014-05-28 2020-04-14 Nono Inc Chloridsalt af tat-nr2b9c
EA201892333A1 (ru) * 2016-04-21 2019-03-29 Имматикс Байотекнолоджиз Гмбх Иммунотерапия меланомы и других видов рака
US12221465B2 (en) * 2017-09-06 2025-02-11 California Institute Of Technology Signaling and antigen-presenting bifunctional receptors (SABR)

Also Published As

Publication number Publication date
HUE049367T2 (hu) 2020-09-28
AU2009300087B2 (en) 2014-09-04
LT3132801T (lt) 2020-02-10
US20150125478A1 (en) 2015-05-07
CA2936869A1 (en) 2010-04-08
PL2341927T3 (pl) 2016-11-30
MX338294B (es) 2016-04-11
EP3120869B1 (en) 2020-07-22
HUE030296T2 (en) 2017-04-28
HRP20201025T8 (hr) 2022-01-07
BRPI0920791B8 (pt) 2022-02-15
HRP20161504T1 (hr) 2016-12-30
EP3120870B1 (en) 2020-04-01
SI3124043T1 (sl) 2020-07-31
NZ591882A (en) 2012-12-21
US20160376315A1 (en) 2016-12-29
CA2739384A1 (en) 2010-04-08
RS60006B1 (sr) 2020-04-30
RS60656B1 (sr) 2020-09-30
HUE042115T2 (hu) 2019-06-28
CN106986919A (zh) 2017-07-28
RS60338B1 (sr) 2020-07-31
HUE031030T2 (en) 2017-06-28
CA2936869C (en) 2019-08-06
RS60381B1 (sr) 2020-07-31
NZ624533A (en) 2015-09-25
CY1121258T1 (el) 2020-05-29
CA2739387A1 (en) 2010-04-08
JP6150859B2 (ja) 2017-06-21
EP3120870A1 (en) 2017-01-25
DK3120870T3 (da) 2020-06-22
PL3120870T3 (pl) 2020-07-27
HUE029360T2 (en) 2017-02-28
LT2331118T (lt) 2016-12-27
EP2172212A2 (en) 2010-04-07
JP2012504563A (ja) 2012-02-23
EA201100586A1 (ru) 2011-10-31
EP2172211B1 (en) 2014-12-03
US10227381B2 (en) 2019-03-12
CA2936920A1 (en) 2010-04-08
KR20220058655A (ko) 2022-05-09
EP2172212A3 (en) 2010-04-14
US8318677B2 (en) 2012-11-27
CA2936887C (en) 2019-11-12
JP6214066B2 (ja) 2017-10-18
KR20110082155A (ko) 2011-07-18
US12221493B2 (en) 2025-02-11
CN102170901B (zh) 2015-01-07
SI2331118T1 (sl) 2017-01-31
HRP20201228T1 (hr) 2021-02-05
HRP20200988T1 (hr) 2020-10-16
LT3069728T (lt) 2019-02-11
MX2011003540A (es) 2011-06-20
WO2010037513A1 (en) 2010-04-08
MX2011003539A (es) 2011-06-20
JP2017000148A (ja) 2017-01-05
JP5883476B2 (ja) 2016-03-15
ES2802226T3 (es) 2021-01-18
TR201900852T4 (tr) 2019-02-21
CN102170901A (zh) 2011-08-31
JP6294913B2 (ja) 2018-03-14
HRP20201015T1 (hr) 2020-10-16
HUE041446T2 (hu) 2019-05-28
US11208434B2 (en) 2021-12-28
HUE050428T2 (hu) 2020-12-28
EP3120868B1 (en) 2020-04-08
HK1159526A1 (zh) 2012-08-03
SI2172212T1 (sl) 2016-12-30
JP6367266B2 (ja) 2018-08-01
HUE047365T2 (hu) 2020-04-28
EA023378B1 (ru) 2016-05-31
EA201100587A1 (ru) 2011-10-31
EP3124043A1 (en) 2017-02-01
HUE051030T2 (hu) 2021-01-28
BRPI0920759A2 (pt) 2016-03-08
PT3132801T (pt) 2020-02-04
US8653035B2 (en) 2014-02-18
DK3124043T3 (da) 2020-05-04
RS55543B1 (sr) 2017-05-31
JP5753783B2 (ja) 2015-07-22
NZ603016A (en) 2014-05-30
CN102170900A (zh) 2011-08-31
JP2016145210A (ja) 2016-08-12
SI3120869T1 (sl) 2020-10-30
DK3069728T3 (en) 2019-02-25
CA2936920C (en) 2019-12-03
LT3120870T (lt) 2020-08-10
SI2172211T1 (sl) 2015-03-31
SI3120870T1 (sl) 2020-08-31
US20210347822A1 (en) 2021-11-11
ES2804723T3 (es) 2021-02-09
US20160355550A1 (en) 2016-12-08
HK1161106A1 (en) 2012-08-24
EP3069728A1 (en) 2016-09-21
DK2172211T3 (en) 2015-02-16
PT2172212T (pt) 2016-12-22
EP3120868A1 (en) 2017-01-25
US10100085B2 (en) 2018-10-16
US20110002963A1 (en) 2011-01-06
JP5855940B2 (ja) 2016-02-09
EP3132801A1 (en) 2017-02-22
HUE049366T2 (hu) 2020-09-28
ES2802227T3 (es) 2021-01-18
ES2788129T3 (es) 2020-10-20
HRP20201025T1 (hr) 2020-12-25
DK3132801T3 (da) 2020-02-10
CA2936870C (en) 2019-11-26
CY1116302T1 (el) 2017-02-08
CN102170900B (zh) 2016-10-26
HRP20200110T1 (hr) 2020-05-15
RS58443B1 (sr) 2019-04-30
ES2612466T3 (es) 2017-05-17
PL2172212T3 (pl) 2017-04-28
CY1123526T1 (el) 2022-03-24
ES2607460T3 (es) 2017-03-31
DK3120868T3 (da) 2020-06-22
US20170326217A1 (en) 2017-11-16
RS60385B1 (sr) 2020-07-31
CA2936870A1 (en) 2010-04-08
PL2331118T3 (pl) 2017-05-31
ES2770090T3 (es) 2020-06-30
US20210238227A1 (en) 2021-08-05
LT3120868T (lt) 2020-08-10
JP2017018101A (ja) 2017-01-26
UA103202C2 (ru) 2013-09-25
HRP20150223T1 (hr) 2015-06-05
EP3124043B1 (en) 2020-04-29
EP3132801B1 (en) 2019-10-30
EP3069728B1 (en) 2018-11-14
DK3111952T3 (en) 2019-01-28
EP3106175B1 (en) 2020-04-01
SI3120868T1 (sl) 2020-08-31
PT2341927T (pt) 2016-08-02
CY1123089T1 (el) 2021-10-29
JP2017029135A (ja) 2017-02-09
ES2788129T8 (es) 2020-11-04
PL2172211T3 (pl) 2015-05-29
SI3111952T1 (sl) 2019-01-31
NZ591855A (en) 2012-11-30
EP2341927B1 (en) 2016-05-04
CA2936868C (en) 2019-10-22
JP2017018102A (ja) 2017-01-26
JP2016047825A (ja) 2016-04-07
PT3124043T (pt) 2020-05-12
CA2936982C (en) 2019-12-03
US11136352B2 (en) 2021-10-05
AU2009300087A1 (en) 2010-04-08
CY1123113T1 (el) 2021-10-29
PT3120868T (pt) 2020-07-16
US20210253637A1 (en) 2021-08-19
LT3120869T (lt) 2020-11-10
US20160376316A1 (en) 2016-12-29
CA2936868A1 (en) 2010-04-08
US10919931B2 (en) 2021-02-16
CY1121098T1 (el) 2019-12-11
US10941181B2 (en) 2021-03-09
LT3106175T (lt) 2020-08-10
KR101687840B1 (ko) 2016-12-19
US20100158931A1 (en) 2010-06-24
EP2341927A2 (en) 2011-07-13
US8119139B2 (en) 2012-02-21
KR20200085381A (ko) 2020-07-14
PT2172211E (pt) 2015-03-09
AU2009300088A1 (en) 2010-04-08
CA2936924C (en) 2019-07-16
PT2331118T (pt) 2017-02-06
LT3111952T (lt) 2018-12-27
CY1123098T1 (el) 2021-10-29
JP2014239681A (ja) 2014-12-25
KR102392070B1 (ko) 2022-04-29
SI3069728T1 (sl) 2019-03-29
CY1118702T1 (el) 2017-07-12
PT3069728T (pt) 2019-02-13
US10047124B2 (en) 2018-08-14
JP6297632B2 (ja) 2018-03-20
KR20110074894A (ko) 2011-07-04
PT3111952T (pt) 2019-02-05
CA2936887A1 (en) 2010-04-08
PT3106175T (pt) 2020-07-01
EA032437B1 (ru) 2019-05-31
EP2331118B1 (en) 2016-10-26
CA2936924A1 (en) 2010-04-08
ES2708654T3 (es) 2019-04-10
BRPI0920791B1 (pt) 2022-01-18
SI3106175T1 (sl) 2020-08-31
HUE049364T2 (hu) 2020-09-28
KR101883426B1 (ko) 2018-07-31
HRP20200722T1 (hr) 2020-10-16
PL3120868T3 (pl) 2020-08-24
HRP20150223T8 (hr) 2015-07-03
ES2584245T3 (es) 2016-09-26
BRPI0920791A2 (pt) 2019-12-10
LT3124043T (lt) 2020-07-10
US20160376312A1 (en) 2016-12-29
HRP20170115T1 (hr) 2017-03-24
US9993540B2 (en) 2018-06-12
DK3120869T3 (da) 2020-08-10
EP3106175A1 (en) 2016-12-21
PL3069728T3 (pl) 2019-05-31
PL3120869T3 (pl) 2021-01-25
SI3132801T1 (sl) 2020-03-31
UA110599C2 (uk) 2016-01-25
US10906936B2 (en) 2021-02-02
PL3132801T3 (pl) 2020-06-15
US10047123B2 (en) 2018-08-14
US20120141517A1 (en) 2012-06-07
PT3120869T (pt) 2020-09-22
JP2017023136A (ja) 2017-02-02
EP3111952A1 (en) 2017-01-04
AU2009300088B2 (en) 2014-09-04
LT2172212T (lt) 2016-11-10
EP2331118A1 (en) 2011-06-15
WO2010037514A3 (en) 2010-06-03
DK2331118T5 (en) 2017-06-19
ES2536465T3 (es) 2015-05-25
EP3111952B1 (en) 2018-10-31
PL3106175T3 (pl) 2020-08-24
US20130004456A1 (en) 2013-01-03
RS58229B1 (sr) 2019-03-29
KR20160103558A (ko) 2016-09-01
US8961985B2 (en) 2015-02-24
CA2739384C (en) 2017-05-02
US20160376314A1 (en) 2016-12-29
CA2739387C (en) 2019-10-29
CA2936982A1 (en) 2010-04-08
US20130309193A1 (en) 2013-11-21
RS53782B1 (sr) 2015-06-30
RS55531B1 (sr) 2017-05-31
EA201401104A1 (ru) 2015-05-29
US20160376317A1 (en) 2016-12-29
DK2172212T3 (da) 2016-12-19
CY1122913T1 (el) 2021-10-29
PL3124043T3 (pl) 2020-07-27
RS55043B1 (sr) 2016-12-30
CY1122677T1 (el) 2021-03-12
KR101756488B1 (ko) 2017-07-11
HRP20190202T1 (hr) 2019-03-22
US20160376313A1 (en) 2016-12-29
EP2172212B1 (en) 2016-10-05
TR201900809T4 (tr) 2019-02-21
US10046037B2 (en) 2018-08-14
KR102133402B1 (ko) 2020-07-14
US20190010190A1 (en) 2019-01-10
US8895514B2 (en) 2014-11-25
US12234298B2 (en) 2025-02-25
HRP20201015T8 (hr) 2022-01-21
JP2012504393A (ja) 2012-02-23
WO2010037514A2 (en) 2010-04-08
KR20180088494A (ko) 2018-08-03
HRP20160915T1 (hr) 2016-10-07
EA023013B1 (ru) 2016-04-29
ES2819244T3 (es) 2021-04-15
DK3106175T3 (da) 2020-06-22
JP6294914B2 (ja) 2018-03-14
PT3120870T (pt) 2020-07-01
US20210261614A1 (en) 2021-08-26
HRP20182151T1 (hr) 2019-02-08
ES2710608T3 (es) 2019-04-26
EP2172211A1 (en) 2010-04-07
SI2341927T1 (sl) 2016-08-31
UA125277C2 (uk) 2022-02-16
CY1119744T1 (el) 2018-06-27
EP3120869A1 (en) 2017-01-25
DK2341927T3 (en) 2016-08-15
DK2331118T3 (da) 2017-01-09
PL3111952T3 (pl) 2019-04-30

Similar Documents

Publication Publication Date Title
EP3120868B1 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1233523B (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1233525B (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1233522B (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1233524B (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1229717B (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1228271B (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1229707B (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1233524A1 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1233522A1 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1233523A1 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1229717A1 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1228271A1 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1224921B (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors