[go: up one dir, main page]

RS58443B1 - Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući tumor neurona i tumore mozga - Google Patents

Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući tumor neurona i tumore mozga

Info

Publication number
RS58443B1
RS58443B1 RS20190118A RSP20190118A RS58443B1 RS 58443 B1 RS58443 B1 RS 58443B1 RS 20190118 A RS20190118 A RS 20190118A RS P20190118 A RSP20190118 A RS P20190118A RS 58443 B1 RS58443 B1 RS 58443B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
cells
cell
peptide
tumor
expression
Prior art date
Application number
RS20190118A
Other languages
English (en)
Inventor
Oliver Schoor
Norbert Hilf
Toni Weinschenk
Claudia Trautwein
Steffen Walter
Harpreet Singh
Original Assignee
Immatics Biotechnologies Gmbh
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Immatics Biotechnologies Gmbh filed Critical Immatics Biotechnologies Gmbh
Publication of RS58443B1 publication Critical patent/RS58443B1/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K7/00—Peptides having 5 to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • C07K7/04—Linear peptides containing only normal peptide links
    • C07K7/06—Linear peptides containing only normal peptide links having 5 to 11 amino acids
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/04—Peptides having up to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • A61K38/08—Peptides having 5 to 11 amino acids
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K35/00—Medicinal preparations containing materials or reaction products thereof with undetermined constitution
    • A61K35/12—Materials from mammals; Compositions comprising non-specified tissues or cells; Compositions comprising non-embryonic stem cells; Genetically modified cells
    • A61K35/14—Blood; Artificial blood
    • A61K35/17—Lymphocytes; B-cells; T-cells; Natural killer cells; Interferon-activated or cytokine-activated lymphocytes
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/16—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/0005—Vertebrate antigens
    • A61K39/0011—Cancer antigens
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K40/00—Cellular immunotherapy
    • A61K40/10—Cellular immunotherapy characterised by the cell type used
    • A61K40/11—T-cells, e.g. tumour infiltrating lymphocytes [TIL] or regulatory T [Treg] cells; Lymphokine-activated killer [LAK] cells
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K40/00—Cellular immunotherapy
    • A61K40/20—Cellular immunotherapy characterised by the effect or the function of the cells
    • A61K40/24—Antigen-presenting cells [APC]
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K40/00—Cellular immunotherapy
    • A61K40/30—Cellular immunotherapy characterised by the recombinant expression of specific molecules in the cells of the immune system
    • A61K40/34—Antigenic peptides
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K40/00—Cellular immunotherapy
    • A61K40/40—Cellular immunotherapy characterised by antigens that are targeted or presented by cells of the immune system
    • A61K40/41—Vertebrate antigens
    • A61K40/42—Cancer antigens
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61M—DEVICES FOR INTRODUCING MEDIA INTO, OR ONTO, THE BODY; DEVICES FOR TRANSDUCING BODY MEDIA OR FOR TAKING MEDIA FROM THE BODY; DEVICES FOR PRODUCING OR ENDING SLEEP OR STUPOR
    • A61M5/00—Devices for bringing media into the body in a subcutaneous, intra-vascular or intramuscular way; Accessories therefor, e.g. filling or cleaning devices, arm-rests
    • A61M5/002—Packages specially adapted therefor, e.g. for syringes or needles, kits for diabetics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A61P1/04—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system for ulcers, gastritis or reflux esophagitis, e.g. antacids, inhibitors of acid secretion, mucosal protectants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A61P1/18—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system for pancreatic disorders, e.g. pancreatic enzymes
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P11/00—Drugs for disorders of the respiratory system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P13/00—Drugs for disorders of the urinary system
    • A61P13/08—Drugs for disorders of the urinary system of the prostate
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P13/00—Drugs for disorders of the urinary system
    • A61P13/12—Drugs for disorders of the urinary system of the kidneys
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P15/00—Drugs for genital or sexual disorders; Contraceptives
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P17/00—Drugs for dermatological disorders
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P27/00—Drugs for disorders of the senses
    • A61P27/02—Ophthalmic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A61P35/02—Antineoplastic agents specific for leukemia
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A61P37/04—Immunostimulants
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K14/00—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • C07K14/435—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • C07K14/705—Receptors; Cell surface antigens; Cell surface determinants
    • C07K14/70503—Immunoglobulin superfamily
    • C07K14/70539—MHC-molecules, e.g. HLA-molecules
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K7/00—Peptides having 5 to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • C07K7/04—Linear peptides containing only normal peptide links
    • C07K7/08—Linear peptides containing only normal peptide links having 12 to 20 amino acids
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N5/00—Undifferentiated human, animal or plant cells, e.g. cell lines; Tissues; Cultivation or maintenance thereof; Culture media therefor
    • C12N5/06—Animal cells or tissues; Human cells or tissues
    • C12N5/0602—Vertebrate cells
    • C12N5/0634—Cells from the blood or the immune system
    • C12N5/0636—T lymphocytes
    • C12N5/0638—Cytotoxic T lymphocytes [CTL] or lymphokine activated killer cells [LAK]
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N5/00—Undifferentiated human, animal or plant cells, e.g. cell lines; Tissues; Cultivation or maintenance thereof; Culture media therefor
    • C12N5/06—Animal cells or tissues; Human cells or tissues
    • C12N5/0602—Vertebrate cells
    • C12N5/0634—Cells from the blood or the immune system
    • C12N5/0639—Dendritic cells, e.g. Langherhans cells in the epidermis
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N33/00—Investigating or analysing materials by specific methods not covered by groups G01N1/00 - G01N31/00
    • G01N33/48—Biological material, e.g. blood, urine; Haemocytometers
    • G01N33/50—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing
    • G01N33/53—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor
    • G01N33/574—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer
    • G01N33/57484—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer involving compounds serving as markers for tumor, cancer, neoplasia, e.g. cellular determinants, receptors, heat shock/stress proteins, A-protein, oligosaccharides, metabolites
    • G01N33/57492—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer involving compounds serving as markers for tumor, cancer, neoplasia, e.g. cellular determinants, receptors, heat shock/stress proteins, A-protein, oligosaccharides, metabolites involving compounds localized on the membrane of tumor or cancer cells
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/51—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising whole cells, viruses or DNA/RNA
    • A61K2039/53—DNA (RNA) vaccination
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55511—Organic adjuvants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55511—Organic adjuvants
    • A61K2039/55516—Proteins; Peptides
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55511—Organic adjuvants
    • A61K2039/55522—Cytokines; Lymphokines; Interferons
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55511—Organic adjuvants
    • A61K2039/55561—CpG containing adjuvants; Oligonucleotide containing adjuvants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55588—Adjuvants of undefined constitution
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/57—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the type of response, e.g. Th1, Th2
    • A61K2039/572—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the type of response, e.g. Th1, Th2 cytotoxic response
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/60—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characteristics by the carrier linked to the antigen
    • A61K2039/6031—Proteins
    • A61K2039/605—MHC molecules or ligands thereof
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/60—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characteristics by the carrier linked to the antigen
    • A61K2039/6031—Proteins
    • A61K2039/6081—Albumin; Keyhole limpet haemocyanin [KLH]
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/60—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characteristics by the carrier linked to the antigen
    • A61K2039/6093—Synthetic polymers, e.g. polyethyleneglycol [PEG], Polymers or copolymers of (D) glutamate and (D) lysine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K2121/00—Preparations for use in therapy
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K2300/00—Mixtures or combinations of active ingredients, wherein at least one active ingredient is fully defined in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2319/00—Fusion polypeptide
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2319/00—Fusion polypeptide
    • C07K2319/40—Fusion polypeptide containing a tag for immunodetection, or an epitope for immunisation
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K7/00—Peptides having 5 to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N2501/00—Active agents used in cell culture processes, e.g. differentation
    • C12N2501/50—Cell markers; Cell surface determinants
    • Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
    • Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
    • Y02A—TECHNOLOGIES FOR ADAPTATION TO CLIMATE CHANGE
    • Y02A50/00—TECHNOLOGIES FOR ADAPTATION TO CLIMATE CHANGE in human health protection, e.g. against extreme weather
    • Y02A50/30—Against vector-borne diseases, e.g. mosquito-borne, fly-borne, tick-borne or waterborne diseases whose impact is exacerbated by climate change

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Biotechnology (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Wood Science & Technology (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • General Engineering & Computer Science (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Urology & Nephrology (AREA)
  • Virology (AREA)
  • Developmental Biology & Embryology (AREA)
  • Gastroenterology & Hepatology (AREA)
  • Toxicology (AREA)
  • Heart & Thoracic Surgery (AREA)
  • Diabetes (AREA)
  • Vascular Medicine (AREA)

Description

Predmetni pronalazak odnosi se na peptide, nukleinske kiseline i ćelije za upotrebu u imunoterapijskim metodama. Predmetni pronalazak se konkretno odnosi na imunoterapiju raka. Pored toga, predmetni pronalazak odnosi se na peptidne epitope tumor-asocirane citotoksične T ćelije (CTL), samostalno ili u kombinaciji sa drugim tumor-asociranim peptidima koji predstavljaju aktivne farmaceutske sastojke smeša za vakcinu koji stimulišu antitumorske imunske odgovore. Predmetni pronalazak se odnosi na 30 peptidnih sekvenci i njihove varijante dobijene iz HLA molekula klase I i klase II humanih tumorskih ćelija koje mogu da se koriste u smešama za vakcinu za izazivanje antitumorskih imunskih odgovora.
Osnovne informacije o pronalasku
Gliomi su moždani tumori koji potiču od glijalnih ćelija u nervnom sistemu. Glijalne ćelije, koje se obično nazivaju neuroglija ili jednostavno glija, su ne-neuronske ćelije koje obezbeđuju potporu i ishranu, održavaju homeostazu, obrazuju mijelin i učestvuju u prenošenju signala u nervnom sistemu. Dve najvažnije podgrupe glioma su astrocitomi i oligodendrogliomi, koji su dobili naziv u skladu sa vrstom normalnih glijalnih ćelija iz kojih vode poreklo (astrociti, odnosno oligodendrociti). Pripadajući podgrupi astrocitoma, glioblastoma multiforme (koji se u daljem tekstu naziva glioblastom) najčešći je maligni tumor mozga kod odraslih i čini približno 40% svih malignih tumora mozga i približno 50% glioma. On vrši agresivnu invaziju centralnog nervnog sistema i rangiran je najvećim stepenom malignosti (gradus IV) među svim gliomima. Iako postoji konstantan napredak u njihovom lečenju zbog napredaka u neuroimidžingu, mikrohirurgiji, raznovrsnim opcijama lečenja, kao što su temozolomid ili zračenje, glioblastomi ostaju neizlečivi. Stopa smrtnosti ovog tumora mozga je veoma visoka: prosečni očekivani životni vek iznosi 9 do 12 meseci nakon prvog postavljanja dijagnoze. Stopa petogodišnjeg preživljavanja u toku perioda opservacije između 1986. i 1990. godine iznosila je 8,0%. Do danas, stopa petogodišnjeg preživljavanja nakon agresivne terapije koja obuhvata opsežnu resekciju tumora je i dalje manja od 10%. U skladu sa navedenim, postoji snažna medicinska potreba za alternativnim i efikasnim terapijskim metodom.
Tumorske ćelije glioblastoma su najnediferenciranije ćelije među tumorima mozga, tako da tumorske ćelije imaju visok potencijal za migraciju i proliferaciju i visoko su invazivne, što za posledicu ima veoma lošu prognozu. Glioblastomi dovode do smrtnog ishoda zbog brzog, agresivnog i infiltrativnog rasta u mozgu. Infiltrativni obrazac rasta je odgovoran za neresektabilnu prirodu ovih tumora. Glioblastomi su takođe relativno rezistentni na zračenje i hemioterapiju, te su zato stope postterapijske rekurencije visoke. Pored toga, imunski odgovor na neoplastične ćelije je prilično neefikasan u kompletnoj eradikaciji svih neoplastičnih ćelija nakon resekcije i zračne terapije.
Glioblastom se klasifikuje kao primarni glioblastom (de novo) i sekundarni glioblastom, u zavisnosti od razlika u genskom mehanizmu tokom maligne transformacije nediferenciranih astrocita ili glijalnih prekursorskih ćelija. Sekundarni glioblastom se javlja kod mlađe populacije starosti do 45 godina. U toku 4 do 5 godina, u proseku, sekundarni glioblastom se razvija od astrocitoma niskog stepena do nediferenciranog astrocitoma. Suprotno tome, primarni glioblastom se predominantno javlja u starijoj populaciji sa prosečnom starošću od 55 godina. Uopšteno, primarni glioblastom se javlja kao fulminantni glioblastom koji karakteriše progresija tumora unutar 3 meseca od stanja bez kliničkih ili patoloških abnormalnosti (Pathology and Genetics of the Nervous Systems. 29-39 (IARC Press, Lyon, France, 2000)).
Glioblastom migrira duž mijelinizovanih nerava i širi se u čitavom centralnom nervnom sistemu. U većini slučajeva, hirurško lečenje dovodi samo do ograničenog održivog terapijskog efekta. Maligne ćelije glioma izbegavaju detekciju od strane imunskog sistema domaćina tako što proizvode imunosupresivne supstance koje narušavaju proliferaciju T ćelija i proizvodnju imunostimulišućeg citokina IL-2.
Intrakranijalne neoplazme mogu nastati od bilo koje strukture ili vrste ćelija prisutne u CNS-u, uključujući mozak, moždanice, hipofizu, lobanju pa čak i rezidualno embrionsko tkivo. Ukupna godišnja incidenca primarnih tumora mozga u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi 14 slučajeva na 100.000. Najčešći primarni tumori mozga su meningeomi, koji čine 27% svih primarnih tumora mozga, i glioblastomi, koji čine 23% svih primarnih tumora mozga (pri čemu glioblastomi čine 40% malignih tumora mozga kod odraslih). Mnogi od ovih tumora su agresivni i visokog su gradusa. Primarni tumori mozga su najčešći solidni tumori kod dece i drugi su najčešći uzrok smrti usled raka nakon leukemije kod dece.
Potraga za efikasnom terapijom za glioblastome kod pacijenata se i danas sprovodi. Imunoterapija, ili lečenje putem regrutovanja imunskog sistema, za borbu protiv ovih neoplastičnih ćelija je ispitivana. Prve ohrabrujuće rezultate sa imunoterapijskim pristupima kod pacijenata koji boluju od glioblastoma dobila je kompanija Northwest Biotherapeutics primenom „DCVax Brain“, vakcinalnim pristupom zasnovanim na ćelijama, koji koristi dendritične ćelije dobijene od pacijenata u koje su ubačeni lizati autolognih tumorskih ćelija, i kompanija Celldex, koja je koristila peptid iz EGFRvIII za indukovanje antigen-specifičnih CTL odgovora, što je zauzvrat koreliralo sa produženim srednjim vremenima preživljavanja u poređenju sa srednjim vremenima preživljavanja dobijenim kada se koristilo standardno lečenje (Heimberger et al., 2006).
Kolorektalni karcinom
Prema Američkom udruženju za rak, kolorektalni karcinom (CRC) je treći najčešći karcinom u SAD-u, koji pogađa više od 175.000 novih pacijenata svake godine. U SAD-u, Japanu, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu, on pogađa više od 480.000 pacijenata. To je jedan od najčešćih uzroka mortaliteta usled raka u razvijenim zemljama. Jednogodišnje i petogodišnje relativno preživljavanje za osobe sa kolorektalnim karcinomom iznosi 84%, odnosno 64%. Preživljavanje nastavlja da opada nakon 5 godina na 57% u 10. godini nakon postavljanja dijagnoze. Kada se kolorektalni karcinomi otkriju u ranom, lokalizovanom stadijumu, petogodišnje preživljavanje je 90%; međutim, samo 39% kolorektalnih karcinoma se dijagnostikuje u ovom stadijumu, uglavnom zbog niskih stopa skrininga. Nakon što se karcinom proširi regionalno i zahvati okolne organe ili limfne čvorove, petogodišnje preživljavanje opada na 68%. Za osobe sa udaljenim metastazama, petogodišnje preživljavanje iznosi 10%.
Istraživanja sugerišu da je nastanak kolorektalnog karcinoma rezultat interakcija između naslednih faktora i faktora sredine. U većini slučajeva, izgleda da su adenomatozni polipi prekursori za kolorektalne tumore; međutim, tranzicija može potrajati duži niz godina. Primarni faktor rizika za kolorektalni karcinom su godine starosti, pri čemu se 90% slučajeva dijagnostikuje kod osoba starijih od 50 godina. Drugi faktori rizika za kolorektalni karcinom prema Američkom udruženju za rak uključuju konzumiranje alkohola, ishranu bogatu mastima i/ili crvenim mesom i neadekvatan unos voća i povrća. Incidenca nastavlja da raste, naročito u područjima kao što je Japan, gde je mogući uzrok usvajanje zapadnjačkog načina ishrane sa povećanim unosom masti i mesa i smanjenim unosom vlakana. Ipak, stope incidence ne rastu tako brzo kao ranije, što može biti posledica povećanog skrininga i uklanjanja polipa, čime se sprečava progresija polipa u karcinom.
Kao i kod većine solidnih tumora, terapija prve linije je hirurška, međutim, njene koristi ostaju ograničene na pacijente u ranim stadijumima bolesti, a ipak je proporcija pacijenata kod kojih se dijagnoza postavi u uznapredovalim stadijumima bolesti značajna. Za uznapredovale kolorektalne karcinome standard nege su hemioterapijski režimi zasnovani na režimima čiju osnovu čini fluorouracil. Većina ovih režima su takozvani FOLFOX (infuzioni 5-FU/leukovorin plus oksaliplatin) i FOLFIRI (irinotekan, leukovorin, 5-FU u bolusu i kontinuiranoj infuziji) protokoli.
Uvođenje citotoksičnih lekova treće generacije kao što su irinotekan i oksaliplatin je povećalo nade za značajno poboljšanje efikasnosti, ali prognoza je i dalje relativno loša, a stopa preživljavanja uopšteno ostaje na približno 20 meseci kod metastatske bolesti i, kao rezultat, neispunjene potrebe u pogledu ove bolesti ostaju visoke.
Nedavno je postala dostupna nova generacija lekova, molekularno ciljanih agenasa, kao što su Avastin® (bevacizumab) i Erbitux® (cetuksimab), a oko 40 jedinjenja je u poslednjoj fazi kliničkog razvoja za različite stadijume kolorektalnog karcinoma. Kombinacije nekoliko ovih jedinjenja povećavaju broj potencijalnih opcija za lečenje koje treba očekivati u budućnosti. Velika većina supstanci je u fazi 2, pri čemu se EGFR navodi kao cilj ovih jedinjenja mnogo češće nego bilo koji drugi cilj u ispitivanjima kolorektalnog karcinoma, što je posledica činjenice da je kod ~80% pacijenata sa kolorektalnim karcinomom ekspresija EGFR ushodno regulisana.
Trenutno se sprovode klinička ispitivanja u kojima učestvuju pacijenti sa bolešću u stadijumu II, u kojima se kombinuje hemioterapija sa nedavno odobrenim monoklonalnim antitelima (mAt) (cetuksimab irinotekan ili FOLFOX4; bevacizumab kao samostalan agens ili zajedno sa FOLFOX4). Očekuje se tri do četiri godine perioda posmatranja da bi se dobili statistički značajni rezultati iz ovih ispitivanja.
Monoklonalna antitela (mAt) koja se trenutno koriste u onkologiji uopšteno imaju odlične šanse da ne ometaju aktivnu imunoterapiju. Zapravo, postoje pretklinički (GABRILOVICH 1999) i klinički dokazi koji ukazuju na to da deplecija VEGF (od strane bevacizumaba) pozitivno doprinosi aktivaciji T ćelija posredovanoj dendritičnim ćelijama (DĆ) (Osada T, Chong G, Tansik R, Hong T, Spector N, Kumar R, Hurwitz HI, Dev I, Nixon AB, Lyerly HK, Clay T, Morse MA. The effect of anti-VEGF therapy on immature myeloid cell and dendritic cells in cancer patients. Cancer Immunol Immunother.2008 Jan 10.).
Karcinom prostate i drugi tumori
Sa procenjenih 27.050 smrtnih ishoda u 2007. godini, karcinom prostate predstavlja vodeći uzrok smrti usled raka kod muškaraca. Iako stope smrtnosti opadaju među muškarcima bele rase i Afroamerikancima od početka devedesetih godina prošlog veka, stope kod muškaraca Afroamerikanaca ostaju više od dva puta veće od stopa kod belaca. Karcinom prostate je najčešće dijagnostikovan tumor kod muškaraca. Iz razloga koji ostaju nejasni, stope incidencije su značajno veće kod Afroamerikanaca nego kod belaca. Stope incidence karcinoma prostate su se značajno promenile u toku poslednjih 20 godina: brzo povećanje od 1988. do 1992, naglo opadanje od 1992. do 1995, i umereno povećanje od 1995. godine. Ovi trendovi velikim delom odražavaju povećan skrining za karcinom prostate pomoću analize krvi za prostata-specifičan antigen (PSA). Umerena povećanja incidence u poslednjoj dekadi najverovatnije mogu da se pripišu široko rasprostranjenom PSA skriningu među muškarcima mlađim od 65 godina. Stope incidence karcinoma prostate održavaju se na istom nivou kod muškaraca starosti 65 godina i starijih. Stope su dostigle maksimum kod belaca 1992. godine (237,6 na 100.000 muškaraca), a kod Afroamerikanaca 1993. godine (342,8 na 100.000 muškaraca).
Lečenje za karcinom prostate može uključivati pažljivo čekanje, hirurški zahvat, zračnu terapiju, fokusiran ultrazvuk visokog intenziteta (eng. High Intensity Focused Ultrasound – HIFU), hemioterapiju, kriohirurgiju, hormonsku terapiju ili neku kombinaciju navedenih metoda. Koja opcija je najbolja zavisi od stadijuma bolesti, Gleason skora i nivoa PSA. Drugi važni faktori su godine starosti muškarca, njegovo opšte zdravstveno stanje i njegova mišljenja o potencijalnim lečenjima i njihovim mogućim neželjenim dejstvima. Budući da sve metode lečenja imaju značajna neželjena dejstva, kao što su erektilna disfunkcija i inkontinencija urina, razgovori o lečenju se često fokusiraju na pravljenje ravnoteže između ciljeva terapije i rizika od menjanja stila života.
Ako se karcinom proširio izvan prostate, opcije lečenja se značajno menjaju, tako da većina lekara koji se bave lečenjem karcinoma prostate koriste raznovrsne nomograme da predvide verovatnoću širenja karcinoma. Lečenje pomoću pažljivog čekanja, HIFU, zračne terapije, kriohirurgije i operacije se generalno nude muškarcima čiji je karcinom i dalje unutar prostate. Hormonska terapija i hemioterapija su često rezervisane za bolest koja se proširila izvan prostate. Međutim, postoje i izuzeci: zračna terapija može da se koristi za pojedine uznapredovale tumore, a hormonska terapija se koristi za pojedine tumore u ranom stadijumu. Krioterapija, hormonska terapija i hemioterapija mogu takođe da se ponude ako inicijalno lečenje bude neuspešno i karcinom progredira.
Kod značajnog broja pacijenata sa karcinomom prostate koji se podvrgnu radikalnoj prostatektomiji zbog klinički suspektnog rasta ograničenog na organ, definitivan histološki nalaz hirurških preparata pokazuje lokalno ekstenzivan tumor koji se pruža van granica organa. Ovi pacijenti su pod visokim rizikom od rane lokalne rekurencije, koja se obično detektuje kao povećanje nivoa PSA u pogledu biohemijskog relapsa. Terapijske opcije u ovoj situaciji uključuju spoljašnju radioterapiju i hormonsku ablaciju; međutim, vrednost ovih terapeutskih pristupa, naročito u pogledu produžavanja pacijentovog dugoročnog preživljavanja, ne sme se smatrati dokazanom. Pored toga, moraju se uzeti u obzir moguće komplikacije u vezi sa lečenjem kao što su razvoj striktura uretre (radioterapija), gubitak libida i impotencija, rizik od smanjenja kalcijumovih soli u skeletnim kostima u smislu osteoporoze, i izrazito povećan rizik od patoloških fraktura kostiju (hormonska ablacija).
Više od 90% svih karcinoma prostate se otkrije u lokalnim i regionalnim stadijumima; stopa relativnog petogodišnjeg preživljavanja za pacijente čiji se tumori dijagnostikuju u ovim stadijumima je blizu 100%. U toku poslednjih 25 godina, kombinovana stopa petogodišnjeg preživljavanja za sve stadijume se povećala sa 69% na blizu 90%. Prema najnovijim podacima, relativno 10-godišnje preživljavanje iznosi 93%, a 15-godišnje preživljavanje je 77%. Dramatična poboljšanja u preživljavanju, naročito nakon 5 godina, delimično se pripisuju ranijem postavljanju dijagnoze i poboljšanjima u lečenju. Bez obzira na to, stopa preživljavanja značajno opada nakon širenja na druga tkiva i organe.
Karcinom pluća
Procenjenih 210.000 novih slučajeva se očekuje u 2007. godini u SAD-u, što predstavlja oko 15% svih dijagnoza karcinoma. Stopa incidence značajno opada kod muškaraca, od visokih 102 slučaja na 100.000 u 1984. godini do 78,5 u 2003. Kod žena, stopa se približava platou nakon dugog perioda povećanja. Karcinom pluća se klinički klasifikuje kao mikrocelularni (13%) ili nemikrocelularni (87%) za svrhe lečenja.
Karcinom pluća je odgovoran za većinu smrtnih ishoda usled raka i kod muškaraca i kod žena. Procenjenih 160.390 smrtnih ishoda, što čini oko 29% svih smrtnih ishoda usled raka, očekuje se u 2007. godini.
Od 1987. više žena je umrlo svake godine zbog karcinoma pluća nego karcinoma dojke. Stope smrtnosti su nastavile značajno da opadaju kod muškaraca od 1991. do 2003. za oko 1,9% godišnje. Stope smrtnosti usled karcinoma pluća kod žena se približavaju platou nakon kontinuiranog povećavanja tokom nekoliko dekada. Ovi trendovi u mortalitetu karcinoma pluća odražavaju smanjivanje stopa pušenja tokom poslednjih 30 godina.
Opcije lečenja određene su tipom (mikrocelularni ili nemikrocelularni) i stadijumom karcinoma, a obuhvataju operaciju, zračnu terapiju, hemioterapiju i ciljane biološke terapije kao što su bevacizumab (Avastin®) i erlotinib (Tarceva®). Za lokalizovane karcinome, operacija je obično terapija izbora. Nedavne studije ukazuju da je preživljavanje kod nemikrocelularnog karcinoma pluća u ranom stadijumu poboljšano sa hemioterapijom nakon operacije. Budući da je bolest najčešće raširena u vreme otkrivanja, često se koriste zračna terapija i hemioterapija, ponekad u kombinaciji sa operativnim zahvatom. Hemioterapija samostalno ili u kombinaciji sa zračenjem je uobičajena terapija izbora za mikrocelularni karcinom pluća; na ovom režimu, veliki procenat pacijenata uđe u remisiju, koja u nekim slučajevima može biti dugotrajna.
Jednogodišnje relativno preživljavanje za karcinom pluća se malo povećalo sa 37% u periodu od 1975-1979 na 42% u 2002. godini, uglavnom zbog poboljšanja hirurških tehnika i kombinovane terapije. Međutim, stopa petogodišnjeg preživljavanja za sve stadijume kombinovano iznosi samo 16%. Stopa preživljavanja je 49% za slučajeve detektovane kada je bolest još uvek lokalizovana; međutim, samo 16% karcinoma pluća se dijagnostikuje u ovom ranom stadijumu.
Tako ostaje potreba za novom efikasnom i bezbednom opcijom lečenja za glioblastom, tumor prostate, karcinom dojke, karcinom jednjaka, kolorektalni karcinom, svetloćelijski karcinom bubrežnih ćelija, karcinom pluća, CNS-a, jajnika, melanom, karcinom pankreasa, skvamocelularni karcinom, leukemiju i meduloblastom i druge tumore koji pokazuju prekomernu ekspresiju survivina i/ili drugih proteina predmetnog pronalaska, kojom se povećava dobrobit pacijenata bez primene hemioterapeutika ili drugih agenasa koji mogu imati ozbiljna neželjena dejstva.
Dokument WO 02/074237 otkriva u ID BR. SEKV 1849 tumor-asocirani antigen koji čini sekvencu peptida s ID BR. SEKV 10 predmetne aplikacije i fragmente koji čini najmanje 5, 10, 15, 20, 25, 50 ili 100 graničnih aminokiselina. Osim toga, dokument WO 02/074237 otkriva farmaceutske smeše / smeše za vakcinu koje čine ovaj protein i metode za stimulisanje imunskog odgovora protiv ovog proteina za lečenje raka.
Kratak pregled pronalaska
U prvom svom aspektu, predmetni pronalazak odnosi se na peptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu prema ID BR. SEKV 10.
U drugom svom aspektu, predmetni pronalazak odnosi se na nukleinsku kiselinu, koja kodira peptid u skladu sa predmetnim pronalaskom ili vektor ekspresije koji je sposoban da eksprimira navedenu nukleinsku kiselinu.
U trećem svom aspektu, predmetni pronalazak odnosi se na ćeliju domaćina koja sadrži nukleinsku kiselinu ili vektor ekspresije u skladu sa predmetnim pronalaskom, naznačeno time što je navedena ćelija domaćin poželjno antigen-prezentujuća ćelija, naročito dendritična ćelija ili antigen prezentirajuća ćelija.
U četvrtom svom aspektu, predmetni pronalazak odnosi se na in vitro metod za proizvodnju aktiviranih citotoksičnih T limfocita (CTL), koji se sastoji od dovođenja u kontakt in vitro CTL sa humanim MHC molekulima klase I sa ubačenim antigenom eksprimiranim na površini prikladne antigen-prezentujuće ćelije ili veštačkog konstrukta koji imitira antigen-prezentujuću ćeliju u toku vremenskog perioda koji je dovoljan da se navedeni CTL aktiviraju na antigenspecifičan način, naznačeno time što je antigen peptid u skladu sa predmetnim pronalaskom.
U petom svom aspektu, predmetni pronalazak odnosi se na upotrebu peptida u skladu sa predmetnim pronalaskom, nukleinsku kiselinu ili vektor ekspresije u skladu sa predmetnim pronalaskom, ćeliju u skladu sa predmetnim pronalaskom, ili aktivirani citotoksični T limfocit proizveden u skladu sa predmetnim pronalaskom za lečenje raka ili proizvodnju leka protiv raka, pri čemu je navedeni lek poželjno vakcina. Poželjno, navedeni maligni tumor odabran iz sledeće grupe: astrocitom, pilocitni astrocitom, disembrioplastični neuroepitelijalni tumor, oligodendrogliomi, ependimom, glioblastoma multiforme, mešoviti gliomi, oligoastrocitomi, meduloblastom, retinoblastom, neuroblastom, germinom, teratom, gangliogliomi, gangliocitom, centralni gangliocitom, primitivni neuroektodermalni tumori (PNET, npr. meduloblastom, meduloepiteliom, neuroblastom, retinoblastom, ependimoblastom), tumori parenhima epifize (npr. pineocitom, pineoblastom), tumori ependimalnih ćelija, tumori horoidnog pleksusa, neuroepitelijalni tumori nejasnog porekla (npr. gliomatoza mozga, astroblastom), glioblastom, tumor prostate, karcinom dojke, karcinom jednjaka, karcinom kolona, kolorektalni karcinom, karcinom bubrežnih ćelija, svetloćelijski karcinom bubrežnih ćelija, karcinom pluća, CNS-a, jajnika, melanom, karcinom pankreasa, skvamocelularni karcinom, leukemija i meduloblastom, i drugi tumori ili karcinomi koji pokazuju prekomernu ekspresiju survivina i/ili drugih proteina predmetnog pronalaska.
U svom šestom aspektu, predmetni pronalazak odnosi se na komplet, koji se sastoji od: (a) posude koja sadrži farmaceutsku smešu koja sadrži peptid u skladu sa predmetnim pronalaskom, nukleinsku kiselinu ili vektor ekspresije u skladu sa predmetnim pronalaskom, ćeliju u skladu sa predmetnim pronalaskom ili aktivirani citotoksični T limfocit u skladu sa predmetnim pronalaskom, u rastvoru ili liofiliziranom obliku; i (b) druge posude koja sadrži rastvarač ili rastvor za rekonstituciju za liofiliziranu formulaciju; U jednom poželjnom otelotvorenju, peptid je odabran iz grupe koju čine ID BR. SEKV 10.
Otkriven je metod za proizvodnju rekombinantnog antitela koje se specifično vezuje za humani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I ili II koji je u kompleksu sa HLA-restrikovanim antigenom, pri čemu se metod sastoji od: imunizacije genetičkim inžinjeringom napravljenih nehumanih sisarskih ćelija koje eksprimiraju navedeni humani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I ili II sa solubilnim oblikom MHC molekula klase I ili II koji je u kompleksu sa navedenim HLA-restrikovanim antigenom; izolacije molekula mRNK iz ćelija navedenog sisara koji nije čovek koje proizvode antitela; proizvodnje biblioteke prikaza faga koja prikazuje molekule proteina kodiranih navedenim molekulima mRNK; i izolacije najmanje jednog faga iz navedene biblioteke prikaza faga, navedenog najmanje jednog faga koji prikazuje navedeno antitelo koje je u stanju da se specifično veže za navedeni humani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I ili II koji je u kompleksu sa navedenim HLA-restrikovanim antigenom.
Predmetni pronalazak odnosi se na antitelo koje se specifično vezuje za humani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I koji je u kompleksu sa navedenim HLA-restrikovanim antigenom u skladu sa pronalaskom, naznačeno time što je antitelo poželjno poliklonalno antitelo, monoklonalno antitelo i/ili himerno antitelo.
Kratak pregled pronalaska
Kratak opis crteža
Slika 1 pokazuje maseni spektar ESI tečne hromatografije koji identifikuje tumor-asocirane peptide (TUMAP) IGF2BP3-001 iz uzorka glioblastoma GB6010 koji je bio prezentovan na MHC klasa I-restrikovan način.
Slika 2 prikazuje profil ekspresije mRNK ciljnih gena kako su otkriveni koji su visoko prekomerno eksprimirani u uzorcima glioblastoma. Ekspresija ovih gena je odsutna ili veoma mala u normalnim tkivima dok je veoma povećana u uzorcima glioblastoma. Relativne ekspresije mRNK prikazane su za nekoliko normalnih tkiva i pojedinačne uzorke glioblastoma multiforme (GBM) izmerene genskom čip analizom. Vrednosti su odnosne na nivoe ekspresije u normalnom bubregu (vrednost je uvek arbitrarno postavljena na 1,0). Vrednosti za normalna tkiva su generisane komercijalno dostupnim pulovima mRNK. Slova u zagradama označavaju „prag detekcije“ podešen u softveru za analizu. „Prag detekcije“ označava da li je transkript bio uopšte specifično detektovan u uzorku ili nije mogla biti zabeležena nikakva značajna detekcija. On može imati vrednosti „P“ (prisutno), „A“ (odsutno) ili „M“ (marginalno detektovano).
Slika 3 pokazuje tetramernu analizu proliferacije vođene mikrosferama CSP-001 i NLGN4X-001 specifičnih CD8+ limfocita iz periferne krvi zdravog donora.1 x 10<6>PBMC obogaćenih sa CD8+ po mestu stimulisano je svake sedmice mikrosferama spojenim sa anti-CD28 plus tumorski antigen velike gustine A*0201/CSP-001 (levi panel) ili anti-CD28 plus tumorski antigen velike gustine A*0201/NLGN4X-001 (desni panel). Nakon tri stimulacije in vitro, sve ćelije su obojene antitelom CD8 FITC, i fluorescentno-obeleženim tetramerima A*0201/ CSP-001 i A*0201/ NLGN4X-001. Ćelije su sinhronizovane na CD8+ limfocitima; brojevi predstavljaju procenat ćelija u navedenom kvadrantu među CD8+ limfocitima.
Slika 4 pokazuje afinitet peptida HLA klase I kako su otkriveni za MHC molekul kodiran alelom HLA-A*0201. Konstante disocijacije (KD) HLA klasa I TUMAP kako su otkrivene i kontrolnog peptida HBV-001 (snažan vezivač za A*02) izmerene su esejom ponovnog presavijanja MHC zasnovanim na ELISA testu.
Detaljan opis pronalaska
Na način kako su korišćeni u ovom tekstu, i sem ako nije naznačeno drugačije, svi termini su definisani kako je navedeno u nastavku.
Termin „peptid“ je korišćen u ovom tekstu da označi seriju aminokiselinskih ostataka, povezanih jedan sa drugim tipično pomoću peptidnih veza između alfa-amino i karbonilnih grupa susednih aminokiselina. Peptidi su tipično dužine 9 aminokiselina, ali mogu biti i kraći sa dužinom od 8 aminokiselina, ili duži sa dužinom od 16 ili 10, 11, 12, 13, 14 ili 15 aminokiselina.
Termin „oligopeptid“ je korišćen u ovom tekstu da označi seriju aminokiselinskih ostataka, povezanih jedan sa drugim tipično pomoću peptidnih veza između alfa-amino i karbonilnih grupa susednih aminokiselina. Dužina oligopeptida nije presudna za pronalazak, sve dok je u njemu zadržan ispravni epitop ili epitopi. Oligopeptidi su tipično dužine manje od oko 30 aminokiselinskih ostataka, a duži od oko 14 aminokiselina.
Termin „polipeptid“ označava seriju aminokiselinskih ostataka, povezanih jedan sa drugim tipično pomoću peptidnih veza između alfa-amino i karbonilnih grupa susednih aminokiselina. Dužina polipeptida nije presudna za pronalazak, sve dok su u njemu zadržani ispravni epitopi. Suprotno terminima peptid ili oligopeptid, termin polipeptid je namenjen da označi molekule koji sadrže više od oko 30 aminokiselinskih ostataka.
Peptid, oligopeptid, protein ili polinukleotidni kod za takav molekul je „imunogen“ (pa zato „imunogen“ u okviru predmetnog pronalaska), ako je sposoban da indukuje imunski odgovor. U slučaju predmetnog pronalaska, imunogenost je specifičnije definisana kao sposobnost indukovanja T-ćelijskog odgovora. Tako bi „imunogen“ bio molekul koji je u stanju da indukuje imunski odgovor, a u slučaju predmetnog pronalaska, molekul koji je u stanju da indukuje T-ćelijski odgovor.
T-ćelijski „epitop“ zahteva kratak peptid koji se vezuje za MHC receptor klase I ili II, koji obrazuje trojni kompleks (alfa lanac MHC klase I, beta-2-mikroglobulin i peptid), koji može da prepozna T ćelija koja nosi podudarni T-ćelijski receptor koji se vezuje za kompleks MHC/peptid sa odgovarajućim afinitetom. Peptidi koji se vezuju za MHC molekule klase I su tipično dužine 8-14 aminokiselina, a najčešće su dugački 9 aminokiselina. T-ćelijski epitopi koji se vezuju za MHC molekule klase II su tipično dužine 12-30 aminokiselina. U slučaju peptida koji se vezuju za MHC molekule klase II, isti peptid i odgovarajući T-ćelijski epitop mogu da dele zajednički jezgreni segment, ali se razlikuju u celokupnoj dužini zbog bočnih sekvenci različitih dužina ushodno od amino kraja jezgrene sekvence, odnosno nishodno od njenog karboksi kraja. MHC receptori klase II imaju otvoreniju konformaciju, te shodno tome peptidi vezani za MHC receptore klase II nisu potpuno uronjeni u strukturu udubljenja za vezivanje peptida MHC molekula klase II kao što je slučaj sa udubljenjem za vezivanje peptida MHC molekula klase I. Iznenađujuće, to nije slučaj sa peptidom u skladu sa ID BR. SEKV:1, jer male varijacije u dužini peptida dovode do ekstremnog smanjenja aktivnosti (videti u nastavku).
Kod ljudi postoje tri različita genska lokusa koji kodiraju MHC molekule klase I (MHC molekuli ljudi se takođe nazivaju humani leukocitni antigeni (HLA)): HLA-A, HLA-B i HLA-C. HLA-A*0l, HLA-A*02 i HLA-A*11 su primeri različitih alela MHC klase I koji mogu biti eksprimirani od ovih lokusa.
Postoje tri različita lokusa u humanom genomu za gene MHC klase II: HLA-DR, HLA-DQ i HLA-DP. Receptori MHC klase II su heterodimeri koji se sastoje od alfa i beta lanca, koji se oba usidruju u ćelijsku membranu preko transmembranskog regiona. HLA-DRB1*04 i HLA-DRB1*07 su dva primera različitih beta alela MHC klase II za koje je poznato da su kodirani u ovim lokusima. Aleli klase II su veoma polimorfni, npr. opisano je nekoliko stotina različitih HLA-DRB1 alela. Stoga, za terapijske i dijagnostičke svrhe, veoma je poželjan peptid koji se vezuje sa odgovarajućim afinitetom za nekoliko različitih receptora HLA klase II. Peptid koji se vezuje za nekoliko različitih HLA molekula klase II naziva se slobodan vezivač.
Na način kako je korišćeno u ovom dokumentu, upućivanje na DNK sekvencu obuhvata i jednolančanu i dvolančanu DNK. Tako, specifična sekvenca, sem ako kontekst ne ukazuje drugačije, odnosi se na jednolančanu DNK takve sekvence, dupleks takve sekvence sa njenim komplementarnim delom (dvolančana DNK) i komplementarni deo takve sekvence. Termin „kodirajući region“ odnosi se na onaj deo gena koji ili prirodno ili normalno kodira proizvod ekspresije datog gena u njegovoj prirodnoj genomskoj sredini, tj. region koji in vivo kodira proizvod prirodne ekspresije tog gena.
Kodirajući region može biti iz normalnog, mutiranog ili izmenjenog gena, ili čak iz DNK sekvence, ili gena, koji su u potpunosti sintetizovani u laboratoriji pomoću metoda koji su dobro poznati stručnjacima iz oblasti sinteze DNK.
Termin „nukleotidna sekvenca“ odnosi se na heteropolimer deoksiribonukleotida.
Nukleotidna sekvenca koja kodira određeni peptid, oligopeptid ili polipeptid može biti prirodno postojeća ili mogu biti sintetički napravljene. Uopšteno, DNK segmenti koji kodiraju peptide, polipeptide i proteine ovog pronalaska se sastavljaju iz cDNK fragmenata i kratkih oligonukleotidnih povezivača, ili iz serije oligonukleotida, kako bi se obezbedio sintetički gen koji je u stanju da bude eksprimiran u rekombinantnoj transkripcionoj jedinici koja sadrži regulatorne elemente dobijene iz mikrobnog ili virusnog operona.
Termin „proizvod ekspresije“ označava polipeptid ili protein koji je prirodni proizvod translacije gena i bilo koje sekvence nukleinskih kiselina koja kodira ekvivalente koji nastaju iz degeneracije genetskog koda i tako kodiraju istu aminokiselinu(e).
Termin „fragment“, kada se odnosi na kodirajuću sekvencu, označava deo DNK koji sadrži manje od kompletnog kodirajućeg regiona, čiji proizvod ekspresije esencijalno zadržava istu biološku funkciju ili aktivnost kao i proizvod ekspresije kompletnog kodirajućeg regiona.
Termin „DNK segment“ odnosi se na DNK polimer, u obliku zasebnog fragmenta ili kao komponenta većeg DNK konstrukta, koji je dobijen iz DNK koja je izolovana najmanje jednom u suštinski čistom obliku, tj. ne sadrži kontaminirajuće endogene materijale i u količini ili koncentraciji koja omogućava identifikaciju, manipulaciju i ponovno dobijanje segmenta i njegovih komponentnih nukleotidnih sekvenci pomoću standardnih biohemijskih metoda, na primer upotrebom vektora za kloniranje. Takvi segmenti se obezbeđuju u obliku otvorenog okvira čitanja koji nije prekinut unutrašnjim netranslatornim sekvencama, ili intronima, koji su tipično prisutni u eukariotskim genima. Sekvence netranslatorne DNK mogu biti prisutne nishodno od otvorenog okvira čitanja, gde iste ne ometaju manipulaciju ili ekspresiju kodirajućih regiona.
Termin „prajmer“ označava kratku sekvencu nukleinskih kiselina koja može biti uparena sa jednim lancem DNK i obezbeđuje slobodan 3'OH kraj na kojem DNK polimeraza započinje sintezu deoksiribonukleotidnog lanca.
Termin „promoter“ označava region DNK koji je uključen u vezivanje RNK polimeraze kako bi se inicirala transkripcija.
Termin „otvoreni okvir čitanja (ORF)“ označava seriju tripleta koji kodiraju aminokiseline bez kodona za terminaciju i predstavlja sekvencu koja (potencijalno) može da se prevede u protein.
Termin „izolovan“ označava da je materijal uklonjen iz njegove originalne sredine (npr. prirodne sredine ako se on prirodno javlja). Na primer, prirodno postojeći polinukleotid ili polipeptid prisutan u živoj životinji nije izolovan, ali isti polinukleotid ili polipeptid, izdvojen iz nekog ili svih koegzistirajućih materijala u prirodnom sistemu, je izolovan. Takvi polinukleotidi mogu biti deo vektora i/ili takvi polinukleotidi ili polipeptidi mogu biti deo smeše, a da i dalje budu izolovani u takvom vektoru ili smeši koji nije deo njegove prirodne sredine.
Polinukleotidi, i rekombinantni ili imunogeni polipeptidi, predstavljeni u skladu sa predmetnim pronalaskom mogu takođe biti u „prečišćenom“ obliku. Termin „prečišćen“ ne zahteva apsolutnu čistoću; on je pre namenjen kao relativna definicija, i može obuhvatati preparate koji su visoko prečišćeni ili preparate koji su samo delimično prečišćeni, jer se ti termini podrazumevaju od strane stručnjaka u relevantnoj oblasti. Na primer, pojedinačni klonovi izolovani iz biblioteke cDNK su dogovorno prečišćeni do elektroforetske homogenosti. Prečišćavanje početnog materijala ili prirodnog materijala do najmanje jednog reda veličine, poželjno dva ili tri reda, i još poželjnije četiri ili pet redova veličine se izričito razmatra. Pored toga, polipeptid patentnog zahteva koji ima čistoću od poželjno 99,999%, ili najmanje 99,99% ili 99,9%; i čak poželjno 99% po težini ili veću se izričito razmatra.
Nukleinske kiseline i proizvodi ekspresije polipeptida predstavljeni u skladu sa predmetnim pronalaskom, kao i vektori ekspresije koji sadrže takve nukleinske kiseline i/ili takve polipeptide, mogu biti u „obogaćenom obliku“. Na način kako je korišćen u ovom dokumentu, termin „obogaćen“ znači da je koncentracija materijala najmanje oko 2, 5, 10, 100 ili 1000 puta veća od njegove prirodne koncentracije (na primer), pri čemu prednost ima 0,01% po težini, poželjno najmanje oko 0,1% po težini. Obogaćeni preparati od oko 0,5%, 1%, 5%, 10% i 20% po težini se takođe razmatraju. Sekvence, konstrukti, vektori, klonovi i drugi materijali koji sačinjavaju predmetni pronalazak mogu pogodno biti u obogaćenom ili izolovanom obliku.
Termin „aktivni fragment“ označava fragment koji izaziva imunski odgovor (tj. ima imunogenu aktivnost) kada se primeni, samostalno ili opciono sa prikladnim adjuvansom, na životinji, kao što je sisar, na primer, zec ili miš, i takođe uključujući ljude, pri čemu takav imunski odgovor po obliku stimuliše T-ćelijski odgovor unutar životinje primaoca, kao što je čovek. Alternativno, „aktivni fragment“ može takođe da se koristi za indukciju T-ćelijskog odgovora in vitro.
Na način kako su korišćeni ovde, termini „deo“, „segment“ i „fragment“, kada se koriste u vezi sa polipeptidima, odnose se na kontinuiranu sekvencu ostataka, kao što su aminokiselinski ostaci, čija sekvenca obrazuje podskup veće sekvence. Na primer, ako je polipeptid bio podvrgnut tretmanu sa bilo kojom od uobičajenih endopeptidaza, kao što su tripsin ili himotripsin, oligopeptidi nastali kao posledica takvog tretmana bi predstavljali delove, segmente ili fragmente početnog polipeptida. Ovo znači da će bilo koji takav fragment nužno sadržati kao deo svog niza aminokiselina, segment, fragment ili deo, koji je u velikoj meri identičan, ako ne i potpuno identičan sekvenci ID BR. SEKV: 1 do 30, koje su istovetne sa prirodno postojećim, ili „roditeljskim“ proteinima sa ID BR. SEKV: 1 do 30. Kada se koriste u vezi sa polinukleotidima, takvi termini se odnose na proizvode koji se dobijaju tretiranjem navedenih polinukleotida sa bilo kojom od uobičajenih endonukleaza.
U skladu sa predmetnim pronalaskom, termin „procenat identičnosti“ ili „procentualno identičan“, kada se odnosi na sekvencu, znači da je sekvenca upoređena sa traženom ili opisanom sekvencom nakon poravnanja sekvence koja se upoređuje („upoređena sekvenca“) sa opisanom ili traženom sekvencom („referentna sekvenca“). Procenat identičnosti se zatim utvrđuje prema sledećoj formuli:
Procenat identičnosti = 100 [I -(C/R)]
gde je C broj razlika između referentne sekvence i upoređene sekvence u okviru dužine poravnanja između referentne sekvence i upoređene sekvence, naznačeno time što
(i) svaka baza ili aminokiselina u referentnoj sekvenci koja nema odgovarajuću poravnatu bazu ili aminokiselinu u upoređenoj sekvenci, i
(ii) svaka praznina u referentnoj sekvenci, i
(iii) svaka poravnata baza ili aminokiselina u referentnoj sekvenci koja se razlikuje od poravnate baze ili aminokiseline u upoređenoj sekvenci, predstavlja razliku;
a R je broj baza ili aminokiselina u referentnoj sekvenci u okviru dužine poravnanja sa upoređenom sekvencom, pri čemu se svaka praznina u referentnoj sekvenci takođe broji kao baza ili aminokiselina.
Ako između upoređene sekvence i referentne sekvence postoji poravnanje za koje je procenat identičnosti izračunat pomoću gore navedene formule skoro jednak ili veći od određenog minimalnog procenta identičnosti, onda upoređena sekvenca ima određeni minimalni procenat identičnosti sa referentom sekvencom iako mogu postojati poravnanja u kojima je ovde naveden i ranije izračunat procenat identičnosti manji od određenog procenta identičnosti.
Originalni peptidi koji su ovde predstavljeni mogu biti modifikovani supstitucijom jednog ili više ostataka na različitim, poželjno selektivnim, položajima unutar peptidnog lanca, ako nije navedeno drugačije. Takve supstitucije mogu biti konzervativne prirode, na primer, kada se jedna aminokiselina zamenjuje aminokiselinom slične strukture i sličnih karakteristika, kao kada se hidrofobna aminokiselina zamenjuje drugom hidrofobnom aminokiselinom. Još konzervativnija bi bila zamena aminokiselina iste ili slične veličine i hemijske prirode, kao kada se leucin zamenjuje izoleucinom. U studijama varijacija sekvenci u familijama prirodno javljajućih homolognih proteina, određene supstitucije aminokiselina se češće tolerišu od drugih, i one često pokazuju korelaciju sa sličnostima u veličini, naelektrisanju, polaritetu i hidrofobnosti između originalne aminokiseline i njene zamene, i kao takve predstavljaju osnovu za definisanje „konzervativnih supstitucija“.
Konzervativne supstitucije su ovde definisane kao zamena u okviru jedne od sledećih pet grupa: grupa 1 – mali alifatični, nepolarni ili malo polarni ostaci (Ala, Ser, Thr, Pro, Gly);
grupa 2 – polarni, negativno naelektrisani ostaci i njihovi amidi (Asp, Asn, Glu, Gln); grupa 3 – polarni, pozitivno naelektrisani ostaci (His, Arg, Lys); grupa 4 – veliki, alifatični, nepolarni ostaci (Met, Leu, Ile, Val, Cys); i grupa 5 – veliki aromatični ostaci (Phe, Tyr, Trp).
Manje konzervativne supstitucije bi mogle da uključuju zamenu jedne aminokiseline drugom koja ima slične karakteristike ali je malo drugačije veličine, kao što je zamena alaninskog ostatka izoleucinskim ostatkom. Veoma nekonzervativne zamene bi mogle da uključuju supstituisanje kisele aminokiseline polarnom, ili čak i aminokiselinom baznog karaktera. Takve „radikalne“ supstitucije ne mogu, ipak, da se odbace kao potencijalno neefikasne jer hemijski efekti nisu potpuno predvidivi a radikalne supstitucije bi mogle da dovedu do srećnih slučajnih otkrića koji inače ne bi mogli da se predvide iz jednostavnih hemijskih principa.
Naravno, takve supstitucije mogu uključivati strukture koje nisu uobičajene L-aminokiseline. Tako, D-aminokiseline bi mogle da supstituišu L-aminokiseline koje se uobičajeno nalaze u antigenim peptidima pronalaska a da i dalje budu obuhvaćene onim što je ovde objavljeno. Pored toga, aminokiseline koje poseduju nestandardne R grupe (tj. R grupe koje se ne nalaze u uobičajenih 20 aminokiselina prirodnih proteina) takođe se mogu koristiti u svrhe supstituisanja da bi se proizveli imunogeni i imunogeni polipeptidi u skladu sa predmetnim pronalaskom.
Ako se pronađe da supstitucije na više od jednog položaja rezultuju peptidom sa značajnom jednakom ili većom antigenom aktivnošću kako je definisano u nastavku, onda će kombinacije tih supstitucija biti testirane kako bi se utvrdilo da li kombinovane supstitucije rezultuju aditivnim ili sinergističkim efektima na antigenost peptida. Najviše, u okviru peptida neće biti istovremeno supstituisano više od četiri položaja.
Termin „T-ćelijski odgovor“ označava specifičnu proliferaciju i aktivaciju efektorskih funkcija indukovanih peptidom in vitro ili in vivo. Za MHC klasa I restrikovane CTL, efektorske funkcije mogu biti liza ciljnih ćelija pulsiranih peptidom, pulsiranih prekursorom peptida ili ciljnih ćelija koje prirodno prezentuju peptid, sekrecija citokina, poželjno interferon-gama, TNF-alfa ili IL-2, indukovana peptidom, sekrecija efektorskih molekula, poželjno granzima ili perforina, indukovana peptidom, ili degranulacija. Za MHC klasa II restrikovane T pomoćničke ćelije, efektorske funkcije mogu biti peptidom indukovana sekrecija citokina, poželjno IFN-gama, TNF-alfa, IL-4, IL5, IL-10 ili IL-2, ili peptidom indukovana degranulacija. Moguće efektorske funkcije za CTL i T pomoćničke ćelije nisu ograničene na ovu listu.
Poželjno, kada se CTL specifični za peptid sa ID BR. SEKV: 10 testiraju na supstituisane peptide, koncentracija peptida pri kojoj supstituisani peptidi dostižu polovinu maksimalnog povećanja lize u odnosu na pozadinu nije veća od oko 1 mmol/l, poželjno nije veća od oko 1 µmol/l, poželjnije nije veća od oko 1 nmol/l, a još poželjnije nije veća od oko 100 pmol/l, i najpoželjnije nije veća od oko 10 pmol/l. Takođe je poželjno da supstituisani peptid bude prepoznat od strane CTL dobijenih od više od jedne osobe, najmanje dve, a još poželjnije tri osobe.
Stimulacija imunskog odgovora zavisi od prisustva antigena koje imunski sistem domaćina prepoznaje kao strane. Otkriće postojanja tumor-asociranih antigena je sada uvećalo mogućnost upotrebe imunskog sistema domaćina da se podstakne imunski odgovor koji je specifičan za ciljne antigene eksprimirane na površini tumorskih ćelija i koji je sposoban da preko ovog mehanizma delovanja indukuje regresiju, stazu ili usporeni rast tumora. Trenutno se istražuju različiti mehanizmi za iskorišćavanje kako humoralnog tako i ćelijskog dela imunskog sistema za imunoterapiju raka.
Specifični elementi ćelijskog imunskog odgovora su u stanju da specifično prepoznaju i unište ćelije tumora. Izolacija citotoksičnih T ćelija (CTL) iz ćelijskih populacija koje infiltriraju tumor ili iz periferne krvi navodi na to da takve ćelije imaju značajnu ulogu u prirodnim imunskim odbranama protiv raka (Cheever et al., 1993; Zeh, III et al., 1999). Na osnovu analize 415 uzoraka od pacijenata koji boluju od kolorektalnog karcinoma, Galon i saradnici su bili u stanju da pokažu da su vrsta, gustina i lokacija imunskih ćelija u tumorskom tkivu zapravo bolji pokazatelj za preživljavanje pacijenata nego naširoko korišćena TNM klasifikacija tumora (Galon et al., 2006).
MHC klase I prezentuju peptide koji nastaju kao posledica proteolitičkog cepanja predominantno endogenih proteina, DRIP-ova i većih peptida. MHC molekuli klase II predominantno se nalaze na profesionalnim antigen-prezentujućim ćelijama (APĆ), i primarno prezentuju peptide egzogenih ili transmembranskih proteina koje APĆ preuzimaju u toku procesa endocitoze, i nakon toga obrađuju (Cresswell, 1994). Komplekse peptida i MHC molekula klase I prepoznaju CD8-pozitivni citotoksični T limfociti koji nose odgovarajući TCR (T-ćelijski receptor), a komplekse peptida i MHC molekula klase II prepoznaju CD4-pozitivne pomoćničke T ćelije koje nose odgovarajući TCR. Dobro je poznato da su TCR, peptid i MHC pritom prisutni u stehiometrijskom odnosu od 1:1:1.
CD4-pozitivne pomoćničke T ćelije imaju važnu ulogu u indukovanju i održavanju efikasnih odgovora od strane CD8-pozitivnih citotoksičnih T ćelija (Wang and Livingstone, 2003; Sun and Bevan, 2003; Shedlock and Shen, 2003). Inicijalno, CD4+ T ćelije podržavaju prajming i ekspanziju CTL u limfnim čvorovima (Schoenberger et al., 1998). Stoga, jedan mehanizam može biti vođenje naivnih CD8+ ćelija do mesta interakcije funkcionalna CD4+ T ćelija – APĆ (Castellino et al., 2006). Konačno, stvaranje funkcionalnih CD8+ memorijskih ćelija je u većini slučajeva zavisno od pomoći CD4+ T ćelije (Sun and Bevan, 2003; Janssen et al., 2003). Iz ovih razloga, identifikacija CD4-pozitivnih T-ćelijskih epitopa dobijenih iz tumor-asociranih antigena (TAA) od velikog je značaja za razvoj farmaceutskih proizvoda za izazivanje antitumorskih imunskih odgovora (Kobayashi et al., 2002; Qin et al., 2003; Gnjatic et al., 2003). Na mestu tumora, T pomoćničke ćelije podržavaju citokinski milje koji je povoljan za CTL (Qin and Blankenstein, 2000; Mortara et al., 2006) i privlače efektorske ćelije, npr. CTLS, NK ćelije, makrofage, granulocite (Marzo et al., 2000; Hwang et al., 2007).
U odsustvu zapaljenja, ekspresija MHC molekula klase II je uglavnom ograničena na ćelije imunskog sistema, naročito profesionalne antigen-prezentujuće ćelije (APĆ), npr. monocite, ćelije izvedene iz monocita, makrofage, dendritične ćelije. Kod pacijenata koji boluju od raka, neočekivano je otkriveno da ćelije tumora eksprimiraju MHC molekule klase II (Dengjel et al., 2006).
Na životinjskim modelima na sisarima, npr. miševi, dokazano je da su čak i u odsustvu CTL efektorskih ćelija (tj. CD8-pozitivnih T limfocita), CD4-pozitivne T ćelije dovoljne za inhibiranje manifestacija tumora putem inhibicije angiogeneze pomoću sekrecije interferona-gama (IFNγ) (Qin and Blankenstein, 2000). Takođe je predloženo i direktno ubijanje ćelija tumora od strane citotoksičnih CD4+ T ćelija putem limfotoksina i granzima B (Penna et al., 1992; Littaua et al., 1992).
Dodatno, pokazano je da CD4-pozitivne T ćelije koje prepoznaju peptide iz tumor-asociranih antigena prezentovanih od strane HLA molekula klase II mogu da se suprotstave progresiji tumora pomoću indukcije odgovora antitelima (At) (Kennedy et al., 2003).
Za razliku od tumor-asociranih peptida koji se vezuju za HLA molekule klase I, do danas je opisan samo mali broj liganda klase II tumor-asociranih antigena (TAA).
Budući da je konstitutivna ekspresija HLA molekula klase II obično ograničena na ćelije imunskog sistema (Mach et al., 1996), mogućnost izolovanja peptida klase II direktno iz primarnih tumora nije se smatrala mogućom. Međutim, Dengjel i saradnici nedavno su uspešno identifikovali određeni broj epitopa MHC klase II direktno iz tumora (WO 2007/028574, EP 1 760 088 B1; (Dengjel et al., 2006).
Antigeni koje prepoznaju tumor-specifični citotoksični T limfociti, to jest, njihovi epitopi, mogu biti molekuli dobijeni iz svih klasa proteina, kao što su enzimi, receptori, faktori transkripcije, itd. koji se eksprimiraju i, u poređenju sa neizmenjenim ćelijama istog porekla, ushodno regulišu u ćelijama datog tumora.
Trenutno važeća klasifikacija tumor-asociranih antigena (TAA) sadrži sledeće velike grupe (Novellino et al., 2005):
1. Karcinom-testis antigeni: Prvi TAA koji su ikad identifikovani koje mogu da prepoznaju T ćelije (van der Bruggen et al., 1991) pripadaju ovoj klasi, koja je originalno nazvana karcinomtestis (CT) antigeni zbog ekspresije njenih članova u histološki različitim humanim tumorima i, među normalnim tkivima, samo u spermatocitima/spermatogonijama testisa i, povremeno, u placenti. Budući da ćelije testisa ne eksprimiraju HLA molekule klase I i II, ove antigene ne mogu da prepoznaju T ćelije u normalnim tkivima te se stoga mogu smatrati imunološki tumorspecifičnim. Dobro poznati primeri za CT antigene su pripadnici MAGE familije ili NY-ESO-1.
2. Antigeni diferencijacije: Ove TAA dele tumori i normalno tkivo iz kojeg je tumor nastao; većina njih nalazi se u melanomima i normalnim melanocitima. Mnogi od ovih proteina povezanih sa melanocitnom linijom uključeni su u biosintezu melanina te stoga nisu tumorspecifični, ali bez obzira na to naširoko se koriste za imunoterapiju raka. Primeri uključuju, ali nisu i ograničeni na, tirozinazu i Melan-A/MART-1 za melanom ili PSA za karcinom prostate. 3. Prekomerno eksprimirani TAA: Geni koji kodiraju naširoko eksprimirane TAA su detektovani u histološki različitim tipovima tumora kao i u mnogim normalnim tkivima, generalno sa nižim nivoima ekspresije. Moguće je da su mnogi od epitopa, koje normalna tkiva obrađuju i potencijalno prezentuju, ispod nivoa praga za prepoznavanje od strane T ćelija, dok njihova prekomerna ekspresija u ćelijama tumora može da pokrene antitumorski odgovor probijanjem prethodno uspostavljene tolerancije. Istaknuti primeri za ovu klasu TAA su Her-2/neu, survivin, telomeraza ili WT1.
4. Tumor-specifični antigeni: Ovi jedinstveni TAA nastaju iz mutacija normalnih gena (kao što je
β-katenin, CDK4, itd.). Neke od ovih molekularnih promena su u vezi sa neoplastičnom transformacijom i/ili progresijom. Tumor-specifični antigeni su generalno u stanju da indukuju jake imunske odgovore a da pritom ne nose rizik od autoimunskih reakcija protiv normalnih tkiva. S druge strane, ovi TAA su u većini slučajeva relevantni samo za određeni tumor na kojem su identifikovani i obično ih ne deli mnogo individualnih tumora.
5. TAA koji nastaju iz abnormalnih posttranslacionih modifikacija: Takvi TAA mogu nastati iz proteina koji su niti specifični niti prekomerno eksprimirani u tumorima, ali bez obzira na to postaju tumor-asocirani pomoću posttranslacionih procesa koji su primarno aktivni u tumorima. Primeri za ovu klasu nastaju iz izmenjenih obrazaca glikozilacije koji dovode do novih epitopa u tumorima kao za MUC1 ili događaja poput spajanja proteina u toku degradacije, koji mogu i ne moraju biti tumor-specifični (Hanada et al., 2004; Vigneron et al., 2004).
6. Onkovirusni proteini: Ovi TAA su virusni proteini koji mogu imati kritičnu ulogu u procesu onkogeneze i, zbog toga što su stranog (a ne humanog) porekla, oni mogu pokrenuti T-ćelijski odgovor. Primeri takvih proteina su proteini humanog papiloma virusa tip 16, E6 i E7, koji se eksprimiraju u karcinomu grlića materice.
Da bi proteini mogli da budu prepoznati od strane citotoksičnih T limfocita kao tumor-specifični ili tumor-asocirani antigeni, i da bi mogli da se koriste u terapiji, moraju da budu ispunjeni određeni preduslovi. Antigen bi trebalo da bude uglavnom eksprimiran od strane ćelija tumora a ne ili u uporedivo malim količinama od strane normalnih zdravih tkiva. Nadalje je poželjno da dati antigen ne bude samo prisutan u određenoj vrsti tumora, već takođe i u visokim koncentracijama (tj. broj kopija datog peptida po ćeliji). Tumor-specifični i tumor-asocirani antigeni se često dobijaju od proteina koji su direktno uključeni u transformaciju normalne ćelije u tumorsku ćeliju zbog funkcije npr. u kontroli ćelijskog ciklusa ili supresiji apoptoze. Pored toga, nishodni ciljevi proteina koji su direktno odgovorni za transformaciju mogu takođe biti ushodno regulisani i tako mogu indirektno biti tumor-asocirani. Takvi indirektno tumor-asocirani antigeni mogu takođe biti ciljevi vakcinalnog pristupa (Singh-Jasuja et al., 2004). U oba slučaja, esencijalno je da epitopi budu prisutni u aminokiselinskoj sekvenci antigena, budući da takav peptid („imunogeni peptid“) koji je dobijen iz tumor-asociranog antigena treba da dovede do in vitro ili in vivo T-ćelijskog odgovora.
U osnovi, svaki peptid koji je u stanju da veže MHC molekul može funkcionisati kao T-ćelijski epitop. Preduslov za indukciju in vitro ili in vivo T-ćelijskog odgovora je prisustvo T ćelije sa odgovarajućim TCR i odsustvo imunološke tolerancije za ovaj konkretni epitop.
Zato su TAA početna tačka za razvoj tumorske vakcine. Metodi za identifikaciju i karakterizaciju TAA zasnovani su na upotrebi CTL koji mogu biti izolovani iz pacijenata ili zdravih ispitanika, ili se oni zasnivaju na stvaranju diferencijalnih profila transkripcije ili diferencijalnih obrazaca ekspresije peptida između tumora i normalnih tkiva (Lemmel et al., 2004; Weinschenk et al., 2002).
Ipak, identifikacija gena koji su prekomerno eksprimirani u tumorskim tkivima ili humanim tumorskim ćelijskim linijama, ili selektivno eksprimirani u takvim tkivima ili ćelijskim linijama, ne obezbeđuje precizne informacije o upotrebi antigena koji se transkribuju iz ovih gena u imunskoj terapiji. Ovo je iz razloga što je samo pojedinačna potpopulacija epitopa ovih antigena prikladna za takvu primenu budući da mora da bude prisutna T ćelija sa odgovarajućim TCR i da imunološka tolerancija za ovaj naročit epitop bude odsutna ili minimalna. Zato je važno da se odaberu samo oni peptidi iz prekomerno eksprimiranih ili selektivno eksprimiranih proteina koji su prezentovani u vezi sa MHC molekulima protiv kojih se može naći funkcionalna T ćelija. Takva funkcionalna T ćelija je definisana kao T ćelija koja nakon stimulacije sa specifičnim antigenom može klonalno da se proširi i koja je sposobna da izvrši efektorske funkcije („efektorska T ćelija“).
T pomoćničke ćelije imaju važnu ulogu u orkestriranju efektorske funkcije CTL u antitumorskoj imunosti. T-pomoćnički ćelijski epitopi koji izazivaju T-pomoćnički odgovor TH1tipa podržavaju efektorske funkcije CD8-pozitivnih T ćelija ubica, koje obuhvataju citotoksične funkcije usmerene protiv tumorskih ćelija koje prikazuju komplekse tumor-asocirani peptid/MHC na površini ćelije. Na ovaj način tumor-asocirani peptidni epitopi T pomoćničke ćelije, samostalno ili u kombinaciji sa drugim tumor-asociranim peptidima, mogu da služe kao aktivni farmaceutski sastojci smeša za vakcinu koje stimulišu antitumorske imunske odgovore.
Budući da obe vrste odgovora, CD8 i CD4-zavisan, zajednički i sinergistički doprinose antitumorskom efektu, identifikacija i karakterizacija tumor-asociranih antigena prepoznatih pomoću ili CD8+ CTL (ligand: MHC molekul klase I peptidni epitop) ili pomoću CD4-pozitivnih T pomoćničkih ćelija (ligand: MHC molekul klase II peptidni epitop) je važna u razvoju tumorskih vakcina.
Imajući u vidu ozbiljna neželjena dejstva i troškove u vezi sa lečenjem raka, preko su potrebni bolji metodi prognoze i dijagnostikovanja. Zato, postoji potreba da se identifikuju drugi faktori koji predstavljaju biomarkere za rak uopšte i konkretno za glioblastom. Pored toga, postoji potreba da se identifikuju faktori koji mogu da se koriste u lečenju raka uopšte i konkretno glioblastoma.
Nadalje, ne postoji ustanovljen terapijski dizajn za pacijente sa karcinomom prostate sa biohemijskim relapsom nakon radikalne prostatektomije, koja je obično izazvana rezidualnim tumorom ostavljenim in situ u prisustvu lokalno uznapredovalog rasta tumora. Bili bi poželjni novi terapijski pristupi koji pružaju nizak morbiditet sa uporedivom terapijskom efikasnošću u odnosu na trenutno dostupne terapijske pristupe.
Predmetni pronalazak obezbeđuje peptid koji je korisan u lečenju glioblastoma, karcinoma prostate i drugih tumora. Za ove peptide, kako je otkriveno, je delimično direktno prikazano masenom spektrometrijom da ih prirodno prezentuju HLA molekuli na uzorcima primarnog humanog glioblastoma (pogledajte primer 1 i sliku 1), ili u slučaju ID BR. SEKV: 26 procenjeno u skladu sa SYFPEITHI predikcionim algoritmom (Rammensee et al., 1995) da su slobodni vezivači za HLA-DR alele HLA-DRB1*01, DRB1*03, DRB1*04, DRB1*11 i DRB1*15. Na osnovu ovih podataka i učestalosti ovih čestih DRB1 alela, može se pretpostaviti da 92% A*02-pozitivnih belaca eksprimira najmanje jedan DRB1 alel koji vezuje peptid u skladu sa ID BR.
SEKV: 26.
Pokazano je da je izvorni gen iz kojeg su dobijene ID BR. SEKV: 26 do 30 – survivin – visoko prekomerno eksprimiran u glioblastomu, tumoru prostate, karcinomu dojke, karcinomu jednjaka, kolorektalnom karcinomu, svetloćelijskom karcinomu bubrežnih ćelija, karcinomu pluća, CNS-a, jajnika, melanomu (Tamm et al. 1998), karcinomu pankreasa, skvamocelularnom karcinomu, leukemiji i meduloblastomu u poređenju sa normalnim tkivima (pogledajte primer 2 i sliku 2), čime se pokazuje visok stepen tumorske-asocijacije peptida, tj. ovi peptidi su snažno prezentovani na tumorskom tkivu, ali ne i na normalnim tkivima. U dokumentu WO 2004/067023 opisani su MHC klasa I-restrikovani peptidi dobijeni iz tumor-asociranog antigena survivina, koji su u stanju da se vezuju za HLA molekule klase I sa visokim afinitetom.
HLA-vezani peptidi mogu da budu prepoznati od strane imunskog sistema, specifično T limfocita/T ćelija. T ćelije mogu da unište ćelije koje prezentuju prepoznati kompleks HLA/peptid, npr. tumorske ćelije glioblastoma koje prezentuju dobijene peptide. T pomoćničke ćelije aktivirane od strane peptida dobijenih iz survivina mogu da inhibiraju vaskularizaciju tumora, mogu da privuku efektorske ćelije imunskog sistema i olakšaju CTL prajmovanje, proliferaciju i stabilan CD8+ T-ćelijski odgovor.
Pokazano je da su svi peptidi, kako su otkriveni, sposobni da stimulišu T-ćelijske odgovore (pogledajte primer 3 i sliku 3). Tako su peptidi korisni za generisanje imunskog odgovora kod pacijenta pomoću kojeg mogu da se unište tumorske ćelije. Imunski odgovor kod pacijenta može da se indukuje direktnim davanjem opisanih peptida ili prikladnih prekursorskih supstanci (npr. produženi peptidi, proteini, ili nukleinske kiseline koje kodiraju ove peptide) pacijentu, idealno u kombinaciji sa agensom koji pojačava imunogenost (tj. adjuvansom). Može se očekivati da imunski odgovor koji potiče od takve terapeutske vakcinacije bude visoko specifičan protiv tumorskih ćelija zato što ciljni peptidi predmetnog pronalaska nisu prezentovani na normalnim tkivima u uporedivom broju kopija, čime se sprečava rizik od neželjenih autoimunskih reakcija protiv normalnih ćelija kod pacijenta.
Farmaceutske smeše sadrže peptide ili u slobodnom obliku ili u obliku farmaceutski prihvatljive soli.
Na način kako je korišćen u ovom tekstu, termin „farmaceutski prihvatljiva so“ se odnosi na derivat opisanih peptida naznačeno time što je peptid modifikovan pravljenjem kiselih ili baznih soli agensa. Na primer, kisele soli se dobijaju od slobodne baze (tipično naznačeno time što neutralni oblik leka ima neutralnu –NH2 grupu) što uključuje reakciju sa pogodnom kiselinom. Pogodne kiseline za dobijanje kiselih soli uključuju i organske kiseline, npr. sirćetna kiselina, propionska kiselina, glikolna kiselina, piruvična kiselina, oksalna kiselina, jabučna kiselina, malonska kiselina, ćilibarna kiselina, maleinska kiselina, fumarna kiselina, vinska kiselina, limunska kiselina, benzoeva kiselina, cimetna kiselina, bademova kiselina, metansulfonska kiselina, etansulfonska kiselina, p-toluensulfonska kiselina, salicilna kiselina, i slične, kao i neorganske kiseline, npr. hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, sumporna kiselina, azotna kiselina, fosforna kiselina i slične. Obratno, preparati baznih soli iz kiselih delova koji mogu biti prisutni na peptidu se dobijaju upotrebom farmaceutski prihvatljive baze kao što je natrijum hidroksid, kalijum hidroksid, amonijum hidroksid, kalcijum hidroksid, trimetilamin ili slične.
U jednom posebno poželjnom otelotvorenju, farmaceutske smeše sadrže peptide u vidu soli sirćetne kiseline (acetati) ili hlorovodonične kiseline (hloridi).
U tabeli 1 prikazani su peptidi kako su otkriveni, njihovi odgovarajući ID BR. SEKV, HLA aleli za koje se dati peptidi vezuju, kao i izvorni proteini iz kojih ovi peptidi mogu nastati. Od posebnog interesa je činjenica da se peptid u skladu sa ID BR. SEKV: 1 vezuje za HLA-DR kao i za HLA-A*02, čime izaziva dva različita imunska odgovora.
Tabela 1: Peptidi kako su otkriveni, ID BR. SEKV 10 je od predmetnog pronalaska
Hondroitin sulfat proteoglikan 4 (CSPG4)
CSPG4 (hondroitin sulfat proteoglikan) predstavlja integralni membranski hondroitin sulfat proteoglikan na nascentnim pericitima sa funkcionalnom ulogom u neovaskularizaciji (Ozerdem, 2006). U toku embriogeneze, CSPG4 proteoglikan je eksprimiran na nezrelim kapilarnim krvnim sudovima, ali kako krvni sudovi sazrevaju, oni gube ovu ekspresiju. Poznat je kao rani ćelijski površinski marker progresije melanoma uključen u stimulaciju proliferacije tumorskih ćelija, migracije i invazije. CSPG4 je jako eksprimiran na > 90% lezija melanoma kod ljudi. Iako CSPG4 nije striktno tumor-specifičan, tumor-reaktivni odgovori CD4+ T ćelija kod pacijenata obolelih od melanoma i zdravih osoba prepoznaju CSPG4693-709na ćelijama melanoma koje eksprimiraju HLA-DR11 u odsustvu autoimunosti (Erfurt et al., 2007).
Ekspresija CSPG4 pojačava integrinom posredovano širenje ćelija, fosforilaciju FAK (kinaza fokalne adhezije) i aktivaciju ERK1/2 (ekstraćelijska signalno-regulisana kinaza) (Yang et al., 2004). Pored toga, postoji sve veći broj dokaza iz in vitro podataka da CSPG4 ima važnu ulogu u angiogenezi tumora. Tako je utvrđeno da CSPG4-pozitivni tumori imaju značajno povećane stope neovaskularizacije i vaskularne zapremine, a pokazano je da CSPG4 sekvestrira angiostatin, koji normalno inhibira proliferaciju endotelijalnih ćelija i angiogenezu. Nezreli krvni sudovi takođe sadrže CSPG4-pozitivne pericite, što ukazuje na ulogu ove ćelijske populacije u modulaciji proliferacije endotelijalnih ćelija time što blokira inhibitorne efekte angiostatina u toku razvoja krvnih sudova (Chekenya et al., 2002b).
Ekspresija CSPG4 je takođe opisana u pojedinim normalnim tkivima pored aktiviranih pericita kao što su endotelijalne ćelije, hondrociti, glatkomišićne ćelije, određeni bazalni keratinociti u epidermu, kao i ćelije u folikulu dlake (Campoli et al., 2004).
Tokom angiogeneze i kao odgovor na patološke promene u CNS-u, veoma pokretne CSPG4 ćelije prolaze kroz brze morfološke promene i budu regrutovane na mesta gde se događa rast i reparacija krvnih sudova. CSPG4 je prekomerno eksprimiran od strane kako tumorskih ćelija, tako i pericita na krvnim sudovima malignih tumora mozga (Chekenya and Pilkington, 2002). Implantacijom ćelija iz GSPG4-pozitivne ćelijske linije humanog glioma u mozgove imunodeficijentnih atimičnih pacova pokazano je da su ovi tumori imali veću mikrovaskularnu gustinu u poređenju sa kontrolama, što ukazuje na to da ekspresija CSPG4 reguliše i funkciju i strukturu vaskulature tumora koji potiče od domaćina (Brekke et al., 2006). U eksperimentu sa ksenograftovima gde je vršena implantacija sferoida uzetih biopsijom glioblastoma multiforme u atimične pacove, identifikovano je da je CSPG4 uglavnom u vezi sa krvnim sudovima kako na pericitnoj tako i bazalno-membranskoj komponenti vaskulature tumora, a ekspresija je takođe dovedena u vezu sa oblastima visoke ćelijske proliferacije (Chekenya et al., 2002a). Nadalje, ekspresija CSPG4 je paralelno pratila progresiju tumora u modelu implantacije glioma (Wiranowska et al., 2006). Maligna progresija se održava međusobnom komunikacijom između tumora i njegove strome, pri čemu aktivirana stroma gaji proliferativne i invazivne neoplastične ćelije, time što obezbeđuje neovaskulaturu, komponente ekstraćelijskog matriksa i stimulativne faktore rasta. U ovom kontekstu, CSPG4 ima glavnu ulogu u aktivaciji tumora i strome kroz promene ćelijske adhezije, migracije, proliferacije i vaskularne morfogeneze (Chekenya and Immervoll, 2007).
CSPG4 je diferencijalno eksprimiran u humanim gliomima sa većom ekspresijom u gliomima visokog u poređenju sa gliomima niskog stepena (Chekenya et al., 1999). Visoka ekspresija CSPG4 korelira sa multirezistentnošću na lekove posredovanom povećanom aktivacijom α3β1 integrin/PI3K signalizacije i njihovih nishodnih ciljeva, promovišući preživljavanje ćelija (Chekenya et al., 2008).
CSP-001 je pronađen u sledećim organima/tkivima i malignim tumorima:
Mozak: - glioblastom; - sekundarni glioblastom (nastao iz astrocitoma)
Kolon: - adenokarcinom (izuzimajući mucinozni tip), primarni;
Rektum: - adenokarcinom, metastaza
Želudac: - adenokarcinom (izuzimajući tip ćelija tipa „pečatnog prstena“), primarni Bubreg: - karcinom bubrežnih ćelija, ćelijska linija; - karcinom bubrežnih ćelija, svetloćelijski tip, metastaza, sva sekundarna mesta; - karcinom bubrežnih ćelija, svetloćelijski tip, primarni; -karcinom bubrežnih ćelija, primarni
Pluća: - adenokarcinom, primarni; - adenoskvamozni karcinom, primarni; - primarni karcinom; -mikrocelularni karcinom, primarni; - skvamocelularni karcinom, primarni;
Pankreas: - adenokarcinom, primarni; - tumor ćelija pankreasnih ostrvaca, maligni, metastaza Prostata: - adenokarcinom, primarni
Koža: - metastatski maligni melanom, metastaza u limfne čvorove
Stoga je farmaceutska smeša koja sadrži peptid u skladu sa ID BR. SEKV:1 naročito poželjna za lečenje sledećeg
Mozak: - glioblastom; - sekundarni glioblastom (nastao iz astrocitoma)
Kolon: - adenokarcinom (izuzimajući mucinozni tip), primarni;
Rektum: - adenokarcinom, metastaza
Želudac: - adenokarcinom (izuzimajući tip ćelija tipa „pečatnog prstena“), primarni Bubreg: - karcinom bubrežnih ćelija, ćelijska linija; karcinom bubrežnih ćelija, svetloćelijski tip, metastaza, sva sekundarna mesta; karcinom bubrežnih ćelija, svetloćelijski tip, primarni; karcinom bubrežnih ćelija, primarni
Pluća: - adenokarcinom, primarni; I stadijum, - adenoskvamozni karcinom, primarni; - primarni karcinom; - mikrocelularni karcinom, primarni; - skvamocelularni karcinom, primarni;
Pankreas: - adenokarcinom, primarni; - tumor ćelija pankreasnih ostrvaca, maligni, metastaza Prostata: - adenokarcinom, primarni
Koža: - metastatski maligni melanom, metastaza u limfne čvorove
Acil-CoA sintetaza, član familije „bubblegum“ 1 (ACSBG1)
Protein koji kodira ovaj gen poseduje aktivnost acil-CoA sintetaze dugog lanca. Smatra se da ima centralnu ulogu u mozgu u aktivaciji metabolizma masnih kiselina veoma dugog lanca i mijelinogenezi. Aktivacija masnih kiselina tioesterifikacijom do acetil-CoA je preduslov većine reakcija u koje je uključena ova klasa molekula. U literaturi još uvek nisu opisane funkcije specifične za maligne tumore ili prekomerna ekspresija. Obrazac ekspresije ACSBG1 u mozgu, nadbubrežnoj žlezdi, testisu i jajniku i njegova funkcija sugerišu na ulogu ovog proteina u biohemijskoj patologiji adrenoleukodistrofije vezane za X hromozom (XALD). XALD je težak, često fatalan, neurodegenerativni poremećaj koji karakterišu povišeni nivoi zasićenih masnih kiselina veoma dugog lanca u plazmi i tkivima (Asheuer et al., 2005; Pei et al., 2003).
Brevikan (BCAN)
Brevikan je protein ekstraćelijskog matriksa koji je jako eksprimiran od rođenja do osme godine života i nishodno se reguliše do 20 godine starosti do niskih nivoa koji se održavaju u normalnom adultnom korteksu. GPI izooblik je eksprimiran u uniformno niskim nivoima tokom čitavog razvoja (Gary et al., 2000). Maligni gliomi vrše agresivnu invaziju u okolni normalni mozak što može biti posredovano tkivno- ili tumor-specifičnim ekstraćelijskim proteinima. Tako ekstraćelijski matriks može da modulira, delimično, popustljivost tkiva za kretanje ćelija. Prema tome, sposobnost glioma da modifikuju EĆM CNS-a može posredovati u invazivnosti ovih ćelija. Jedan molekul EĆM koji pokazuje dramatičnu ushodnu regulaciju u gliomima je BCAN, hondroitin sulfat proteoglikan specifičan za mozak. Ekspresija BCAN-a je takođe ushodno regulisana tokom perioda povećanog motiliteta glijalnih ćelija u toku razvoja i nakon povrede mozga. U gliomima se može detektovati povećanje ekspresije od približno sedam puta u odnosu na normalne nivoe (Gary et al., 2000; Gary et al., 1998). Pored ushodne regulacije BCAN-a u gliomima, proteolitička razgradnja proteina kompletne dužine može takođe doprinositi invaziji (Gary et al., 1998; Nutt et al., 2001). Može se pokazati da je proteolitička razgradnja BCAN-a od strane metaloproteaza ADAMTS familije neophodan korak u posredovanju njegovog proinvazivnog efekta u gliomu. Mutirani, „necepljivi“ oblik BCAN nije u stanju da poveća invaziju ćelija glioma in vitro i progresiju tumora in vivo (Viapiano et al., 2008). mRNK za BCAN ne može da se detektuje u normalnom adultnom humanom korteksu ili bilo kom drugom negliomskom tumoru, te se smatra da je BCAN jedinstven i selektivan marker u gliomu (Jaworski et al., 1996). Pored toga, analiza proteina je otkrila ne samo povećanu ekspresiju BCAN-a kompletne dužine, već takođe i prisustvo dodatnih, jedinstvenih izooblika u gliomu. Tako je B/bΔgproizvod kompletne dužine mRNK BCAN-a koji nastaje iz nepotpune ili smanjene glikozilacije jezgrenog proteina. B/bΔgje odsutan u normalnom adultnom mozgu, ali se nalazi u uzorcima glioma visokog gradusa (Viapiano et al., 2005).
BCAN je opisan kao selektivno prekomerno eksprimiran u jednoj vrsti tumorskih ćelija, nalik na matične ćelije, dobijenih iz glioblastoma (Gunther et al., 2008). Ova podvrsta ćelija nalik na matične ćelije je pokazala najveću pluripotentnost i tumorogenost in vivo.
Hitinaza 3-sličan 1 (glikoprotein hrskavice-39) (CHI3L1)
CHI3L1, koji je član „sisarskih proteina sličnih hitinazi“, eksprimira i sekretuje nekoliko vrsta solidnih tumora. Njega proizvode ćelije malignih tumora i tumor-asocirani makrofagi, pokazuje aktivnost faktora rasta za ćelije koje su uključene u procese remodelovanja tkiva i može imati ulogu u proliferaciji, diferencijaciji, preživljavanju, invazivnosti, metastaziranju malignih ćelija, u angiogenezi, zapaljenju i remodelovanju ekstraćelijskog matriksa koji okružuje tumor (Johansen et al., 2006; Johansen et al., 2007; Ringsholt et al., 2007). Pored toga, CHI3L1 je kandidatski autoantigen u reumatoidnom artritisu. CD4 T ćelijske linije iz zdravih donora usmerene protiv CHI3L1 su eksprimirale CD25, receptor za glikokortikoidima indukovan faktor nekroze tumora i Foxp3 molekule i bile su sposobne da suprimiraju antigen-specifične T-ćelijske odgovore. Odgovori kod 50% pacijenata sa reumatoidnim artritisom pokazuju polarizaciju prema proinflamatornom T pomoćničkom 1 fenotipu i značajno su manje snažni u suprimiranju antigenspecifičnih upamćenih odgovora (van Bilsen et al., 2004).
CHI3L1 je ushodno regulisan od strane onkostatina M za koji je poznato da se indukuje u nervnom sistemu kao posledica ćelijskog stresa, i eksprimiran je u većini humanih tumora mozga i aktivira JAK/STAT signalni put (Krona et al., 2007). Ekspresija CHI3L1 je takođe dovedena u vezu sa ekspresijom p-MAPK, p-mTOR i p-p70S6K u glioblastomu (Pelloski et al., 2006).
U nekoliko studija ekspresije gena, pokazano je da je CHI3L1 više visoko eksprimiran u glioblastomu u poređenju sa normalnim mozgom, sa opsegom povećanja od 3 do 62 puta u odnosu na normalan mozak (Saidi et al., 2007; Kroes et al., 2007; Shostak et al., 2003; Tanwar et al., 2002). Imunohistohemijske studije su otkrile da su sve ćelije sa funkcionalnim jedrom sposobne da eksprimiraju CHI3L1 u svojoj citoplazmi, ali da intenzitet ekspresije CHI3L1 zavisi od ćelijske aktivnosti. Tako su ćelije, za koje je poznato da imaju visoku metaboličku aktivnost, bile sklonije da pokazuju najintenzivnije bojenje citoplazme (Ringsholt et al., 2007). Pored toga, imunohistohemijom je moglo da se pokaže da glioblastomi pokazuju upadljivo veću ekspresiju CHI3L1 nego anaplastični oligodendrogliomi (Nutt et al., 2005). Western blot analiza uzoraka glioma za nivoe CHI3L1 proteina je otkrila značajno povećanje u 65% GBM i nedetektabilne nivoe u gliomima nižeg gradusa (gradus II i III) ili normalnom moždanom tkivu (Tanwar et al., 2002). U poređenju sa pilocitnim astrocitomom, koji se ne širi i može biti izlečen hirurškim zahvatom, samo glioblastom eksprimira CHI3L1 (Colin et al., 2006).
Nivoi CHI3L1 u serumu su povišeni kod raznih malignih tumora i dovedeni su u vezi sa lošijim preživljavanjem. Najviši nivoi CHI3L1 u serumu pronađeni su kod pacijenata sa metastatskim malignim tumorom sa najkraćim intervalom bez rekurencije i najkraćim ukupnim preživljavanjem. Konkretno, ekspresija CHI3L1 je bila povišena u serumu od pacijenata sa glioblastomom (Kim et al., 2007; Johansen et al., 2007; Johansen et al., 2006; Junker et al., 2005; Tanwar et al., 2002). Pacijenti sa GBM sa aktivnim tumorom imaju značajno veći nivo CHI3L1 nego pacijenti bez radiografskog dokaza postojanja bolesti. Nadalje, postoji značajna obrnuta povezanost između CHI3L1 i preživljavanja kod GBM (Hormigo et al., 2006; Pelloski et al., 2005).
Pored toga, povećana ekspresija CHI3L1 može biti opažena u karcinomu dojke, gde korelira sa većom veličinom tumora, slabijom diferencijacijom tumora i lošijim preživljavanjem bez prisustva bolesti (Kim et al., 2007; Coskun et al., 2007). Pored toga, u skvamocelularnom karcinomu glave i vrata, povišeni nivoi CHI3L1 u serumu detektovani su u 53% slučajeva. Pacijenti sa visokim nivoom CHI3L1 u serumu imaju kraće preživljavanje nego pacijenti sa normalnim nivoom CHI3L1 u serumu (33 u odnosu na 84 meseca) (Roslind et al., 2008).
Pacijenti koji boluju od karcinoma prostate su pokazali značajno veće nivoe CHI3L1 u serumu u poređenju sa pacijentima sa BHP ili zdravim osobama (Kucur et al., 2008).
CAP-GLY domen koji sadrži protein povezivač 2 (CLIP2)
Protein kojeg kodira CLIP2 pripada familiji citoplazmatskih proteina povezivača, za koje se pretpostavlja da posreduju u interakciji između specifičnih organela membrane i mikrotubula. Pronađeno je da se CLIP2 povezuje i sa mikrotubulima i organelom koja se zove dendritično lamelarno telo (opšte informacije sa veb-stranice NCBI).
CLIP2 je lokalizovan na krajevima tirozinisanih mikrotubula, ali ne i na krajevima detirozinisanih mikrotubula. Tubulin-tirozin ligaza (TTL), enzim koji katalizuje dodavanje C-terminalnog ostatka tirozina na alfa tubulin u ciklusu tirozinacije tubula, uključen je u progresiju tumora i ima vitalnu ulogu u organizaciji neurona (Peris et al., 2006). Jedna studija genomske DNK iz zamrznutih isečaka 30 slučajeva primarnih glioblastoma na GenoSensor Array 300 okarakterisala je amplifikacije gena, genske delecije i hromozomske informacije u čitavom genomu. Geni koji su bili često amplifikovani uključivali su =CLIP2 (63,3%), EGFR (53,3%), IL6 (53,3%), ABCB1 (MDR1) (36,7%) i PDGFRA (26,7%) (Suzuki et al., 2004).
Rastvoreni nosač familija transportera organskog anjona, član 1C1 (SLCO1C1) SLCO1C1 je selektivno eksprimiran na krvno-moždanoj barijeri (Chu et al., 2008). SLCO1C1 ima selektivnu sklonost za supstrat i može imati važnu ulogu u raspoloživosti tireoidnih hormona u mozgu i testisu (Pizzagalli et al., 2002). SLCO1C1 nije mogao specifično da se detektuje imunofluorescencijom. SLCO1A2 i SLCO2B1 su mogli da se detektuju imunofluorescentnom mikroskopijom u luminalnoj membrani endotelijalnih ćelija koje obrazuju krvno-moždanu barijeru i krvno-tumorsku barijeru, ali ne i u ćelijama glioma (Bronger et al., 2005).
Distrobrevin, alfa (DTNA)
Alfa-distrobrevin je primarno opisan kao citoplazmatska komponenta distrofin-glikoprotein kompleksa u skeletnim mišićnim ćelijama. Izooblici DTNA pokazuju različitu lokalizaciju u ćelijama i tkivima; na bazolateralnim membranama u epitelijalnim ćelijama, distrobrevini posreduju u kontaktu sa ekstraćelijskim matriksom, perifernim i transmembranskim proteinima i aktinskim filamentima citoskeleta. Pored njihove strukturalne uloge, pretpostavlja se da su DTNA važni u ćelijskoj signalizaciji i ćelijskoj diferencijaciji i povezani su sa uskim spojevima u toku njihove reorganizacije (Sjo et al., 2005). DTNA mogu biti uključeni u obrazovanje i stabilnost sinapsi, kao i grupisanje nikotinskih acetilholinskih receptora.
Receptor epidermalnog faktora rasta (homolog virusnog onkogena eritroblastne leukemije (v-erb-b), ptičji) (EGFR)
Receptor epidermalnog faktora rasta (EGFR) je odnedavno oblast interesovanja, budući da su njegove abnormalnosti jedna od najčešćih molekularnih aberacija u glioblastomu. Naročito, EGFRvIII (receptor epidermalnog faktora rasta, varijanta III) je onkogeni, konstitutivni aktivni mutirani oblik EGFR koji je često eksprimiran u glioblastomu (Zawrocki and Biernat, 2005). EGFR je uključen u aktivaciju većeg broja puteva koji regulišu fenotip progenitorskih ćelija. Tirozin-kinazna aktivnost aktiviranog EGFR povećava migraciju, proliferaciju i preživljavanje nervnih matičnih ćelija. Kako je poznato da EGFR signalizacija takođe ima ulogu u glioblastomu, može se zaključiti da glioblastom potiče od matičnih ćelija raka i da su EGFR signali često izmenjeni u ovim prekursorskim ćelijama (Yuso-Sacido et al., 2006).
Primarni glioblastomi nastaju de novo kod starijih pacijenata i često prekomerno eksprimiraju EGFR. Prekomerna ekspresija EGFR korelira sa povećanom angiogenezom, edemom i invazijom (Aghi et al., 2005). Pored toga, glioblastomi sa umnoženim EGFR su otporni na zračenje (Barker et al., 2001) i mnogo brže dolazi do rekurencije nakon terapije (Schlegel et al., 1994).
GBM je jedini neepitelijalni humani tumor za koji je prekomerna aktivacija EGFR dovedena u vezu sa rastom tumora i preživljavanjem pacijenta, a aktivacija EGFR promoviše infiltraciju GBM in vitro (Penar et al., 1997).
EGFR je protoonkogen erbB. Prekomerna ekspresija EGFR može povećati rast ćelija zbog povećanog formiranja kompleksa aktivni ligand:receptor. Amplifikacija gena je mehanizam u osnovi prekomerne ekspresije receptora EGF u GBM tumorima (Thompson and Gill, 1985). Poznato je da gen za EGFR na hromozomu 7 često ima veći broj kopija kod glioma visokog gradusa (Okada et al., 2007). Deplecija EGFR od strane kratkih ometajućih RNK poništava tumorogenezu ćelija glioblastoma (Huang et al., 2007).
Prekomerna ekspresija EGFR je detektovana kod 40-70% GBM dok su pilocitni, astrocitom niskog gradusa ili anaplastični astrocitom nepromenjivo EGFR-negativni (Agosti et al., 1992; Schwechheimer et al., 1995; Eppenberger and Mueller, 1994; Huncharek and Kupelnick, 2000; Liu et al., 2006a). Visoki nivoi EGFR u serumu ukazuju na smanjeno preživljavanje (Quaranta et al., 2007). Pored toga, pokazano je da su pacijenti sa dugogodišnjim preživljavanjem koji imaju astrocitome visokog gradusa EGFRvIII negativni (Liang et al., 2008).
Notch-1 ushodno reguliše ekspresiju EGFR i korelacije između nivoa EGFR i Notch-1 mRNK mogu se naći u primarnim humanim gliomima visokog gradusa (Purow et al., 2008). Sam EGFR je uključen u konstitutivnu aktivaciju c-Jun NH2-terminalne kinaze (JNK), koja doprinosi u proliferaciji, preživljavanju i tumorogenezi kod nekih tumora, uključujući gliome (Li et al., 2008a).
Iako EGFRvIII eksprimira samo mali procenat ćelija glioma, većina ćelija ispoljava transformisani fenotip. Pokazano je da ekspresija EGFRvIII u indolentnim ćelijama glioma stimuliše obrazovanje mikrovezikula u vezi sa lipidnim splavom koje sadrže EGFRvIII, a koje se oslobađaju u okolinu ćelije i mogu da se spoje sa plazma membranama tumorskih ćelija kojima nedostaje EGFRvIII, što dovodi do transfera onkogene aktivnosti (Al-Nedawi et al., 2008).
Protein 7 koji vezuje masne kiseline, mozak (FABP7)
Proteini koji vezuju masne kiseline (eng. Fatty acid-binding proteins – FABP) su proteini citosola veličine 14-15 kDa, za koje se pretpostavlja da su uključeni u preuzimanje, transport i ciljanje masnih kiselina (MK). Oni mogu da moduliraju koncentraciju MK i da na ovaj način utiču na funkciju enzima, membrana, jonskih kanala i receptora, ekspresiju gena, ćelijski rast i diferencijaciju. Razlikuje se devet vrsta FABP sa specifičnom tkivnom distribucijom. Uprkos identitetu 30-70% aminokiselinske sekvence, one imaju sličnu tercijernu, beta-nabranu strukturu u kojoj se MK vezuje. Nervno tkivo sadrži četiri vrste FABP sa posebnom prostornovremenskom distribucijom (Veerkamp and Zimmerman, 2001). FABP7 je visoko eksprimiran u mozgu u fazi razvoja i retini, a njegova ekspresija se značajno smanjuje u CNS-u odraslih (Godbout et al., 1998). Na osnovu in vitro rezultata, sugerisano je da je FABP7 neophodan za uspostavljanje radijalnog glijalnog sistema mozga u razvoju (Mita et al., 2007). U normalnom mozgu FABP7 protein jedva da može da se detektuje, ali pokazuje umerenu do snažnu nukleusnu i citoplazmatsku ekspresiju u nekoliko BGM. FABP7-transfektovane ćelije pokazuju pet puta veću migraciju nego kontrolne ćelije. Tako, kraće ukupno preživljavanje udruženo sa prekomernom ekspresijom FABP7, naročito kod glioblastoma, može biti posledica povećane migracije i invazije tumorskih ćelija u okolni moždani parenhim (Liang et al., 2005). Nukleusna translokacija FABP7 je specifično povezana sa amplifikacijom EGFR i invazivnijim tumorima (Kaloshi et al., 2007). Stoga, nukleusni FABP7 može biti indukovan aktivacijom EGFR kako bi promovisao migraciju GBM tumorskih ćelija (Liang et al., 2006).
Pokazano je i da je ekspresija FABP7 marker za karcinom bubrežnih ćelija. Ekspresija FABP7 može biti detektovana samo u tkivima karcinoma, ali ne u nekanceroznim delovima uzoraka bubrega (Teratani et al., 2007). Pokazano je da je ekspresija FABP7 u karcinomu bubrežnih ćelija 20 puta veća u tumoru u poređenju sa normalnim tkivom bubrega (Domoto et al., 2007; Buchner et al., 2007). Takođe je pokazano da je FABP7 često eksprimiran u melanomu gde on može biti uključen u ćelijsku proliferaciju i invaziju (Goto et al., 2006).
Glijalni fibrilarni kiseli protein (GFAP)
GFAP kodira jednog od glavnih intermedijernih filamentoznih proteina zrelih astrocita. On se koristi kao marker za razlikovanje astrocita od ostalih glijalnih ćelija u toku razvoja. Mutacije u ovom genu izazivaju Aleksandrovu bolest, redak poremećaj astrocita u centralnom nervnom sistemu. Opisana je dodatna varijanta transkripta, ali sekvenca njene kompletne dužine nije utvrđena. Povećani nivoi su prijavljeni u autističnim mozgovima, dok mozgovi od ljudi sa teškom depresijom pokazuju smanjen GFAP.
Analizirani su mozgovi od primata koji su razvili de novo tumore deset godina nakon zračenja čitavog mozga. Prekursori tumora su pokazali ćelijsku atipiju i mitoze, i bili su negativni na tumor-asocirane markere GFAP, EGFR i p53 (Lubensky et al., 2006).
U astrocitnim neoplazmama broj GFAP-pozitivnih ćelija i intenzitet bojenja bili su direktno proporcionalni sa stepenom maligniteta. Sva tri slučaja oligodendroglioma pokazala su negativnu reakciju na GFAP (Reyaz et al., 2005). Čisti oligodendrogliomi su imunohistološki negativni za GFAP (Mokhtari et al., 2005). Nivoi GFAP u serumu kod pacijenata sa gliomom visokog gradusa su pokazali linearnu korelaciju sa zapreminom tumora (Brommeland et al., 2007). Čak i među pacijentima sa GB može se detektovati značajna korelacija između zapremine tumora, zapremine nekroze tumora, količine nekrotičnih GFAP-pozitivnih ćelija i nivoa GFAP u serumu (Jung et al., 2007).
Nakon tretmana ćelijskih linija glioblastoma sa inhibitorom histon deacetilaze 4-fenilbutirat, zabeležene su povećane koncentracije nefosforilisanog GFAP, dok su fosforilisani izooblici ostali intaktni (Asklund et al., 2004).
U ćelijskoj liniji glioblastoma tretiranoj sa TGF-alfa, transkripcija gena GFAP, nivo mRNK i sinteza specifičnog proteina smanjili su se za približno 50% (Zhou and Skalli, 2000).
Tehnički, GFAP promoter se često koristi kao alat u modelima na miševima za indukovanje ekspresije željenih proteina specifično u nervnom sistemu.
Langerhansova ostrvca u pankreasu su obavijena perifernim Švanovim ćelijama (pSC), koje eksprimiraju GFAP. Čini se da je autoimunsko ciljanje elemenata tkiva pankreasnog nervnog sistema integralni, rani deo prirodnog dijabetesa tipa 1 (Winer et al., 2003). Ova pankreasna ekspresija nije odražena u podacima Immatics ili spoljašnjim podacima o ekspresiji gena iz grupa tkiva. GFAP-001 je objavljen kao epitop protiv kojeg su pacijenti sa dijabetesom tipa 1, kao i njihovi rođaci koji ne boluju od dijabetesa, ali imaju odgovore antitelima protiv dijabetesnih autoantigena (povećan rizik za nastanak dijabetesa), pokazali povećanu reaktivnost B-sekretujućih CTL koji sekretuju granzim (ex vivo ELISPOT) u poređenju sa zdravim donorima (Standifer et al., 2006).
Interesantno, izgleda da postoji obrnuta korelacija između manifestovanja autoimunske bolesti, naročito dijabetesa, i rizika za razvoj glioma (Aronson and Aronson, 1965; Schlehofer et al., 1999; Brenner et al., 2002; Schwartzbaum et al., 2003; Schwartzbaum et al., 2005).
Receptor spregnut sa G proteinom 56 (GPR56)
GPR56 je atipični receptor spregnut sa G proteinom (GPCR) sa neuobičajeno velikim N-terminalnim ekstraćelijskim regionom, koji sadrži dugačak region bogat Ser/Thr koji obrazuje peteljku sličnu mucinu i zbog ove karakteristike se smatra da GPR56 ima ulogu u interakcijama ćelija-ćelija ili ćelija-matriks. Zajedno sa visokim nivoom ekspresije mRNK i njegovom širokom distribucijom, ukazuje se na moguću ulogu ovog receptora u procesima interakcije ćelija-ćelija (Liu et al., 1999). GPR56 pripada GPCR familiji sekretina koja ima ulogu u razvoju nervnih progenitorskih ćelija i doveden je u vezu sa razvojnim malformacijama ljudskog mozga. Veća ekspresija GPR56 je povezana sa fenotipovima ćelijske transformacije nekoliko tumorskih tkiva u poređenju sa njihovim normalnim antipodima, što implicira potencijalnu onkogenu funkciju. Utišavanje GPR56 posredovano ometajućim RNK dovodi do indukcije apoptoze i smanjenog rasta tumorskih ćelija nezavisnog od usidravanja, putem povećanog anoikisa. Utišavanje GPR56 takođe smanjuje adheziju ćelija za ekstraćelijski matriks (Ke et al., 2007). Ushodna regulacija GPR56 je pokazana u glioblastomu multiforme primenom funkcionalne genomike. Imunohistohemijske studije su potvrdile ekspresiju GPR56 u većini uzoraka tumora glioblastoma/astrocitoma sa nedetektabilnim nivoima ekspresije u normalnom adultnom mozgu (Shashidhar et al., 2005). U ćelijama karcinoma pankreasa, GPR56 mRNK je eksprimirana u visokim nivoima dok je GPR56 protein ili zanemarljiv ili nedetektabilan u ovim ćelijama, što sugeriše da je ekspresija GPR56 proteina suprimirana u humanim ćelijama karcinoma pankreasa (Huang et al., 2008). Ranije studije o metastazama pokazale su da je GPR56 izrazito nishodno regulisan u visoko metastatskim varijantama iz ćelijske linije humanog melanoma, što ukazuje na to da prekomerna ekspresija GPR56 suprimira rast i metastaziranje tumora. Smatra se da je ova supresija rasta posredovana interakcijom GPR56 sa tkivnom transglutaminazom (TG2), široko rasprostranjenom komponentom tkiva i strome, koja je uključena u samu supresiju progresije tumora (Xu et al., 2006; Xu and Hynes, 2007). Drugi inhibitorni uticaj GPR56 je prijavljen za migraciju nervnih progenitorskih ćelija (NPĆ). GPR56 je visoko eksprimiran u NPĆ i verovatno učestvuje u regulaciji kretanja NPĆ kroz Galpha(12/13) i Rho signalni put, navodeći na to da GPR56 ima važnu ulogu u razvoju centralnog nervnog sistema (Iguchi et al., 2008).
Receptor za glutamat, jonotrofični, AMPA 4 (GRIA4)
-amino-3-hidroksi-5-metil-4-izoksazolpropionat(AMPA)-tip glutamatskih receptora (AMPAR) posreduju u brzoj neurotransmisiji u ekscitatornim sinapsama u CNS-u i sastavljeni su od podjedinica uzetih iz skupa koji čini četiri proteina, GluR1 do GluR4 (GRIA4).
GRIA4 podjedinice su ubikvitarno eksprimirane u ćelijama humanog glioblastoma, sa funkcijom kao Ca<2+>-permeabilni AMPAR. Konverzija u Ca<2+>-nepermeabilne receptore inhibira lokomociju ćelija i indukuje apoptozu, dok prekomerna ekspresija Ca<2+>-permeabilnih AMPA receptora olakšava migraciju i proliferaciju tumorskih ćelija. Tako se čini da Ca<2+>-permeabilni AMPA receptori imaju ključne uloge u rastu glioblastoma (Ishiuchi et al., 2002).
Insulinu sličan faktor rasta 2 mRNK vezujući protein 3 (IGF2BP3)
IGF2BP3 je član familije proteina insulinu sličnog faktora rasta 2 koji vezuju mRNK, uključene u kontrolu lokalizacije, obrta i translacije mRNK. Kodirani protein sadrži nekoliko KH domena, koji su važni u vezivanju RNK i poznato je da su uključeni u sintezu i metabolizam RNK. On je eksprimiran uglavnom tokom embrionskog razvoja i u pojedinim tumorima. Zato se smatra da je IGF2BP3 onkofetalni protein (Liao et al., 2005). Nisu pronađene specifične informacije o ekspresiji IGF2BP3 u glioblastomu, ali opisano je da je IGF2BP3 prekomerno eksprimiran kod nekoliko drugih maligniteta. Tako je IGF2BP3 eksprimiran u 30% od 716 analiziranih uzoraka svetloćelijskog karcinoma bubrežnih ćelija. U ovoj studiji, njegova ekspresija je dovedena u vezu sa uznapredovalim stadijumom i gradusom primarnih tumora, kao i sa drugim neželjenim karakteristikama koje obuhvataju koagulativnu nekrozu tumora i sarkomatoidnu diferencijaciju. Pored toga, pozitivna ekspresija IGF2BP3 je dovedena u vezu sa 5-10 puta većim rizikom od udaljenih metastaza i sa povećanjem rizika od smrti usled karcinoma bubrežnih ćelija (RCC) od 42%-50%, što navodi na to da ekspresija IGF2BP3 predstavlja nezavisan prediktor agresivnog ponašanja svetloćelijskog karcinoma bubrežnih ćelija (Hoffmann et al., 2008; Jiang et al., 2006; Jiang et al., 2008). Ekspresija IGF2BP3 je takođe mogla da se detektuje u malignom melanomu u poređenju sa benignim mladežima, gde nije utvrđena nikakva ekspresija, čak i kada su prisutne displastične karakteristike (Pryor et al., 2008). U karcinomu endometrijuma, ekspresija IGF2BP3 je blisko povezana sa tipom II karcinoma endometrijuma i agresivnim histološkim fenotipom među endometrijalnim neoplastičnim lezijama (Zheng et al., 2008). Kod 20 pacijenata sa skvamocelularnim karcinomom jednjaka, u 40% svih slučajeva mogla je da se opazi indukcija specifičnih T-ćelijskih odgovora u TIL, limfocitima regionalnih limfnih čvorova i limfocitima periferne krvi protiv HLA-A2402-restrikovanog peptidnog epitopa iz IGF2BP3 (Mizukami et al., 2008). IGF2BP3 je takođe visoko eksprimiran u karcinomima pankreasa. U dve studije, > 90% uzoraka tkiva tumora pankreasa pokazalo je ekspresiju IGF2BP3 nakon imunobojenja dok su neneoplastična tkiva pankreasa bila negativna na IGF2BP3. Pored toga, IGF2BP3 mRNK je bila prekomerno eksprimirana u karcinomima pankreasa u poređenju sa uzorcima neneoplastičnog tkiva, a ekspresija se progresivno povećavala sa stadijumom tumora (Yantiss et al., 2005; Yantiss et al., 2008). Takođe, nađeno je i da je ekspresija IGF2BP3 značajno povećana kod tumora urotela visokog gradusa dok on generalno nije eksprimiran u benignim ili tumorima urotela niskog gradusa. Štaviše, pacijenti sa IGF2BP3-pozitivnim tumorima imaju mnogo manju stopu preživljavanja bez progresije i preživljavanja bez bolesti u odnosu na pacijente sa IGF2BP3-negativnim tumorima. IGF2BP3-pozitivni pacijenti sa površinskim invazivnim karcinomom urotela prilikom inicijalnog postavljanja dijagnoze takođe su razvili metastaze, dok kod IGF2BP3-negativnih pacijenata nisu pronađene metastaze. Pored toga, podaci iz ovih studija sugerisali su da IGF2BP3 može biti uključen u progresiju tumora urotela iz niskog gradusa do visokog gradusa kako u papilarnim, tako i u ravnim lezijama (Li et al., 2008b; Sitnikova et al., 2008).
Megalencefalična leukoencefalopatija sa subkortikalnim cistama 1 (MLC1) Megalencefalična leukoencefalopatija sa subkortikalnim cistama (MLC) je autozomno recesivni poremećaj bele mase velikog mozga kod dece. MLC izazivaju mutacije u genu MLC1 (Ilja Boor et al., 2006). Koliko je pronalazačima poznato, u literaturi nisu pronađeni nikakvi izveštaji o bilo kakvoj povezanosti MLC1 sa tumorima mozga.
U jednom radu je ispitivana ćelijska i regionalna distribucija MLC1 u mozgu miševa (Schmitt et al., 2003). Najveća ekspresija MLC1 pronađena je tokom pre- i perinatalnog perioda u multipotentnim nervnim prekursorskim ćelijama. U mozgu odraslog miša MLC1 mRNK je detektovana isključivo u ćelijama glije. Za razliku od astrocita u razvoju i zrelih astrocita, oligodendrociti lišeni su ekspresije MLC1.
Nestin (NES)
U toku razvoja, postoji ekstenzivna ekspresija intermedijernog filamenta nestina u neuroepitelijalnim ćelijama u ventrikularnom sloju u 11. nedelji nakon začeća u svim delovima CNS-a, dok se imunoreaktivnost nestina smanjuje u toku drugog i trećeg trimestra (Takano and Becker, 1997; Lendahl et al., 1990; Zimmerman et al., 1994; Tohyama et al., 1992).
U toku ili nakon migracije dalje od proliferativnog ventrikularnog sloja, ekspresija nestina je oštro nishodno regulisana u post-mitotičkim neuronima (Arnold and Trojanowski, 1996). Bojenje neneoplastičnog adultnog ljudskog moždanog tkiva na nestin pokazalo je samo slabo bojenje veoma malog broja endotelijalnih ćelija (Dahlstrand et al., 1992). Nestin može ponovo da se eksprimira tokom neoplastične transformacije (Veselska et al., 2006). U tkivima glioma, imunoreaktivnost nestina se javlja samo u ćelijama tumora, a količina proizvedenog nestina se povećava kako gradus glioma postaje maligniji u pravcu glioblastoma. Glioblastomi (stepen malignosti IV) eksprimiraju najveću učestalost ćelija pozitivnih na nestin i uopšteno najveće nivoe bojenja na nestin. Ekspresija nestina može da se detektuje u tumorskim ćelijama različitih tipova primarnih tumora CNS-a, koji su neuroektodermalnog porekla, ali ne i u metastazirajućim ćelijama karcinoma (Dahlstrand et al., 1992; Tohyama et al., 1992). Nestin skoro i da nije eksprimiran u difuznim astrocitomima, promenljivo je eksprimiran u anaplastičnim astrocitomima, a jako i iregularno je eksprimiran u glioblastomima, gde njegova distribucija varira na komplementaran način sa GFAP i vimentinom (Schiffer et al., 2006). Klinički, tumori germinativnih ćelija CNS-a koji su negativni na nestin ne ispoljavaju diseminaciju, dok su svi tumori koji su ispoljavali diseminaciju takođe i jako eksprimirali protein nestin (Sakurada et al., 2007).
Ćelije tumora koje jako eksprimiraju nestin su često locirane u blizini krvnih sudova (Dahlstrand et al., 1992), (Kurihara et al., 2000; Sugawara et al., 2002; Florenes et al., 1994; Strojnik et al., 2007), a sugerisano je da je ekspresija nestina od strane aktiviranog endotela marker angiogeneze (Teranishi et al., 2007; Maderna et al., 2007; Amoh et al., 2005; Mokry et al., 2004).
GBM čine transformisani prekursori koji nose kompletan komplement funkcionalnih karakteristika koje se očekuju od matičnih ćelija, uključujući i sposobnost za stvaranje tumora. Ove ćelije mogu da stvore GBM čak i nakon serijske transplantacije te se stoga mogu identifikovati kao tumorske nervne matične ćelije (NMĆ) (Galli et al., 2004). Ove ćelije pripadaju CD133+ ćelijskoj potpopulaciji iz humanih tumora mozga i ko-eksprimiraju NMĆ marker nestin, ali ne i markere diferencirane neuronske linije (Singh et al., 2004b; Singh et al., 2003; Singh et al., 2004a; Mao et al., 2007). Prisustvo CD133+/nestin+ populacije u tumorima mozga navodi na to da normalna nervna matična ćelija može biti ćelija porekla glioma (Shiras et al., 2007). Kako je Notch signalizacija aktivna u tumoru mozga i matičnim ćelijama, pokazano je da se nestin promoter aktivira u kulturi preko Notch aktivnosti (Shih and Holland, 2006).
Transfekcija ćelijske linije C6 astrocitoma pacova sa dupleksom siRNK nestina otkrila je efikasan supresivni uticaj siRNK nestina na ćelijski rast kultivisanih ćelija astrocitoma na doznozavisan način (Wei et al., 2008).
Ekspresija nestina je takođe prijavljena za matične ćelije raka u prostati (Gu et al., 2007; Gipp et al., 2007) i karcinomu pankreasa (Carriere et al., 2007) kao i kod melanoma (Klein et al., 2007). Pored toga, nestin je takođe eksprimiran u sledećim tumorima: GIST (Tsujimura et al., 2001; Sarlomo-Rikala et al., 2002), melanomi (Florenes et al., 1994; Brychtova et al., 2007), kolorektalni karcinom (Teranishi et al., 2007) i tumori pankreasa (Ohike et al., 2007; Kleeberger et al., 2007).
Ekspresija nestina se takođe može pronaći i u raznim normalnim tkivima: Ekspresija nestina je prijavljena u podocitima normalnih glomerula zrelog humanog bubrega. U normalnim okolnostima nestin je eksprimiran u nekoliko vrsta glomerularnih ćelija u ranim stadijumima razvoja i postaje ograničen na podocite u zrelim glomerulima (Ishizaki et al., 2006), što ukazuje na to da je nestin kritičan za neki aspekt funkcije podocita. Adultni glomeruli pokazuju imunoreaktivnost nestina u ćelijama koje eksprimiraju vimentin sa morfologijom podocita (Bertelli et al., 2007). Moguće je da nestin služi da kroz interakciju sa vimentinom učvrsti mehaničku snagu podocita koji podnose jak tenzilni napor tokom glomerularne filtracije (Perry et al., 2007). Tako je, u ljudskom bubregu, nestin eksprimiran od prvih koraka glomerulogeneze unutar podocita, mezangijalnih i endotelijalnih ćelija. Ova ekspresija je nakon toga ograničena na podocite u zrelim glomerulima i ne može se detektovati u drugim strukturama adultnog ljudskog bubrega (Su et al., 2007). Imunohistohemijom je otkrivena konstantna ekspresija nestina u kori normalnih humanih nadbubrežnih žlezda. Ćelije koje eksprimiraju nestin su prevalentno lokalizovane u retikularnoj zoni dok karcinomi nadbubrega prikazuju promenljiv broj ćelija koje su imunoreaktivne na nestin (Toti et al., 2005).
Ekspresija nestina je takođe prijavljena kod intersticijalnih ćelija Cajala (ICC) u normalnom gastrointestinalnom traktu. Tako su većina intramuskularnih ICC u antrumu i sve mienterične ICC u tankom crevu imunoreaktivne na nestin, kao i neke mienterične ICC i većina ICC u kružnoj muskulaturi kolona (Vanderwinden et al., 2002). U pankreasu se ćelije koje su imunoreaktivne na nestin mogu pronaći u ostrvcima i u egzokrinom delu. U predelu velikih kanala pankreasa, ćelije pozitivne na nestin predstavljaju male kapilare rasute u vezivnom tkivu koje okružuje epitel kanala. Tako u ljudskom pankreasu nestin eksprimiraju ćelije vaskularnog endotela (Klein et al., 2003). U samim ostrvcima mogu se pronaći progenitorske ćelije ostrvaca koje eksprimiraju nestin. Hipotetiše se da su ove progenitorske ćelije koje potiču od ostrvaca, a koje su pozitivne na nestin, posebna populacija ćelija koja se nalazi unutar ostrvaca pankreasa i da može učestvovati u neogenezi endokrinih ćelija ostrvaca (Zulewski et al., 2001). U adultnoj normalnoj jetri može se izolovati populacija humanih matičnih ćelija jetre koje su pozitivne na vimentin i nestin (Herrera et al., 2006). U esejima ćelijske kulture, analiza sastava citoskeleta i matriksa pomoću imunobojenja otkrila je da ćelije dobijene iz fetalnih pluća i odrasle kostne srži eksprimiraju proteine vimentin i nestin u intermedijernim filamentima (Sabatini et al., 2005). U mladim stalnim zubima, nestin se nalazi u funkcionalnim odontoblastima. Njegova ekspresija je nishodno regulisana i nestin je odsutan u starijim stalnim zubima dok je ponovo ushodno regulisan u zubima sa karijesom i povređenim zubima (About et al., 2000).
Adultne matične ćelije koje eksprimiraju nestin se takođe mogu pronaći u perilumenalnom regionu zrele anteriorne hipofize i, korišćenjem mapiranja genetski inducibilne predodređenosti, pokazano je da one služe za stvaranje podskupova svih šest vrsta terminalno diferenciranih endokrinih ćelija hipofize. Ove matične ćelije, iako nemaju značajnu ulogu u organogenezi, prolaze kroz postnatalnu ekspanziju i počinju da proizvode diferencirane potomke, koji kolonizuju organ koji je inicijalno u potpunosti bio sačinjen od diferenciranih ćelija koje potiču od embrionskih prekursora (Gleiberman et al., 2008).
Potfamilija 2 nukleusnog receptora, grupa E, član 1 (NR2E1)
NR2E1 (TLX) je faktor transkripcije koji je esencijalan za proliferaciju nervnih matičnih ćelija i samostalno obnavljanje od strane regrutujućih histon deacetilaza (HDACs) do njegovih nishodnih ciljnih gena kako bi se potisnula njihova transkripcija, što zauzvrat reguliše proliferaciju nervnih matičnih ćelija. Regrutacija HDACs dovodi do sprečavanja transkripcije ciljnih gena TLX, inhibitora ciklin-zavisne kinaze, p21(CIP1/WAF1)(p21) i tumor-supresorskog gena, PTEN (Sun et al., 2007). TLX/HOX11 potfamilija različitih homeoboks gena uključena je u različite aspekte embriogeneze i, u slučaju TLX1/HOX11 i TLX3/HOX11L2, oni deluju prominentno kao onkogeni u T-ćelijskoj akutnoj limfoblastnoj leukemiji kod ljudi (Dixon et al., 2007). NR2E1 je u osnovi fundamentalnog razvojnog programa organizacije retine i kontroliše stvaranje odgovarajućeg broja retinalnih progenitora i razvoj glijalnih ćelija u toku produženog perioda retinogeneze (Miyawaki et al., 2004). Nisu pronađene informacije specifične za glioblastom.
Adhezioni molekul nervne ćelije (NRCAM)
Humani NRCAM (ćelijski adhezioni molekul povezan sa neuroglijom, eng. Neuroglia related Cell Adhesion Molecule) je prekomerno eksprimiran u tkivu glioblastoma multiforme (GMT) u poređenju sa normalnim tkivom mozga (NTM). NRCAM se opisuje kao transmembranski protein jednog prolaza tipa I koji interaguje sa ankirinom. Antisens hNRCAM dovela je do smanjenja ekspresije nativnog hNRCAM, promena u morfologiji ćelija, smanjene brzine proliferacije ćelija i produžavanja ćelijskog ciklusa. Pored toga, prekomerna ekspresija antisens hNRCAM u ovim ćelijama izazvala je ekstenzivno smanjenje broja kolonija na mekom agaru i invaziju kroz gel ekstraćelijskog matriksa (EĆM) in vitro. Potkožne injekcije ćelija glioblastoma koje prekomerno eksprimiraju antisens hNRCAM u atimične miševe dovele su do kompletne inhibicije formiranja tumora u poređenju sa ćelijama koje su transficirane samo vektorom. Intratumorska inokulacija plazmida koji eksprimira antisens hNRCAM takođe je dovela do usporenog rasta tumora kod atimičnih miševa in vivo (Sehgal et al., 1999). Genski specifična RT-PCR analiza ukazala je na to da je hNRCAM prekomerno eksprimiran u tumorskim tkivima astrocitoma visokog gradusa, glioma i glioblastoma u poređenju sa normalnim moždanim tkivom (Sehgal et al., 1998). NRCAM, ćelija-ćelija adhezioni molekul koji pripada familiji ćelijskih adhezionih molekula nalik imunoglobulinu, a koji je poznat po svojoj ulozi u izdužavanju i vođenju neurona, nedavno je identifikovan kao ciljni gen beta-kateninske signalizacije u ćelijama i tkivu humanog melanoma i karcinoma kolona. Transdukcija NRCAM u fibroblaste posredovana retrovirusima indukuje pokretljivost ćelija i tumorogenezu (Conacci-Sorrell et al., 2005). Indukcija transkripcije NRCAM od strane beta-katenina ili plakoglobina ima ulogu u tumorogenezi melanoma i karcinoma kolona, verovatno tako što promoviše rast i pokretljivost ćelija (Conacci-Sorrell et al., 2002). Takođe, i druge mete u beta-kateninskoj signalizaciji su ushodno regulisane – kao što je MYC (Liu et al., 2008). NrCAM je prekomerno eksprimiran u humanim papilarnim karcinomima štitaste žlezde na nivou mRNK i proteina, bez obzira na stadijum tumora (Gorka et al., 2007).
Prekomerna ekspresija NRCAM mRNK u tumorima je dovedena u vezu sa indeksima visoke proliferacije i bila je povezana sa lošijim ishodom u ependimomima (Zangen et al., 2007).
Podoplanin (PDPN)
PDPN je integralni membranski glikoprotein tipa I nalik mucinu, koji ima različitu distribuciju u humanim tkivima. On je uključen u migraciju, invaziju, metastaziranje tumorskih ćelija i malignu progresiju, a uključen je i u agregaciju trombocita. CLEC-2 je prvi identifikovani patofiziološki receptor za podoplanin (Kato et al., 2008). 115 glioblastoma je ispitivano pomoću imunohistohemije sa anti-PDPN antitelom. 47% glioblastoma je eksprimiralo PDPN na površinskim ćelijama, naročito oko nekrotičnih delova i proliferišućih endotelijalnih ćelija. Pored toga, ekspresija PDPN mRNK i proteina je bila znatno veća u glioblastomu nego u anaplastičnim astrocitomima, što ukazuje na to da ekspresija PDPN može biti povezana sa malignošću astrocitnih (Mishima et al., 2006). U drugim analizama je takođe pokazano da je PDPN eksprimiran u 82,9% glioblastoma (29/35) (Shibahara et al., 2006). U studiji koja je ispitivala ekspresiju PDPN i aktivnosti agregacije trombocita u ćelijskim linijama glioblastoma, LN319 je visoko eksprimirao PDPN i indukovao agregaciju trombocita. NZ-1, veoma reaktivno anti-PDPN antitelo, neutralisalo je agregaciju trombocita izazvanu od strane LN319, što ukazuje na to da je PDPN glavni razlog za agregaciju trombocita indukovanu od strane (Kato et al., 2006). Nivoi ekspresije PDPN gena bili su značajno veći u glioblastomima nego u neneoplastičnoj beloj masi, što je bilo potvrđeno imunohistohemijom (Scrideli et al., 2008). PDPN specifično eksprimiraju endotelijalne ćelije limfnih, ali ne i krvnih sudova u kulturi i u tumor-asociranoj limfangiogenezi. Iako je PDPN bio primarno odsutan iz normalnog humanog epiderma, njegova ekspresija je snažno indukovana u 22 od 28 skvamocelularnih karcinoma, što sugeriše na ulogu PDPN u progresiji tumora (Schacht et al., 2005). PDPN je ushodno regulisan u invazivnom frontu određenog broja humanih karcinoma. Ispitivanja ekspresije PDPN u kultivisanim ćelijama humanog karcinoma dojke, na mišjem modelu karcinogeneze beta ćelija pankreasa, i u biopsijama ljudskih karcinoma ukazala su na to da PDPN promoviše invaziju tumorskih ćelija in vitro i in vivo. PDPN indukuje kolektivnu migraciju ćelija obrazovanjem filopodija preko nishodne regulacije aktivnosti male Rho familije GTP-aza. U zaključku, PDPN indukuje alternativni put invazije tumorskih ćelija u odsustvu epitelno-mezenhimne tranzicije (Wicki et al., 2006). Nivo ekspresije PDPN je bio povećan kod većine pacijenata sa kolorektalnim tumorom (Kato et al., 2003). TGF-beta bi trebalo da bude fiziološki regulator PDPN u ćelijama tumora (Suzuki et al., 2008). PDPN eksprimiraju tumorske ćelije dobijene iz jednjaka, pluća, jetre, kolona i dojke, kao i limfatične endotelijalne ćelije (Kono et al., 2007).
Tenascin C (heksabrahion) (TNC)
Ekspresija glikoproteina ekstraćelijskog matriksa TNC u glioblastomu, ali ne i u normalnom mozgu, i njegova povezanost sa bazalnim membranama proliferativnog endotela u glioblastomu sugerisali su još 1983. godine da TNC može biti koristan marker glioma (Bourdon et al., 1983). U toku progresije tumora, EĆM tumorskih tkiva se remodelira i onda obezbeđuje okolinu koja je provodnija za progresiju tumora, u kojoj je ključni korak angiogeneza (Carnemolla et al., 1999). TNC je prekomerno eksprimiran u krvnim sudovima tumora koji imaju visok proliferativni indeks, što ukazuje na to da je TNC uključen u neoplastičnu angiogenezu (Kim et al., 2000). U tumorima, ekspresija TNC može biti indukovana hipoksijom (Lal et al., 2001). Indukcija TNC je posredovana pomoću TGF-beta1, dajući mehanizam za invaziju glioma visokog gradusa u zdrav parenhim (Hau et al., 2006). Takođe, prekomerna ekspresija TNC je posledica specifične aktivacije promotera tenascin-C gena od strane gastrina, za šta je poznato da značajno modulira migraciju ćelija humanog glioblastoma (Kucharczak et al., 2001). TNC vrši nishodnu regulaciju tropomiozina 1 i time destabilizuje aktinska stres vlakna. Pored toga, on izaziva i nishodnu regulaciju Wnt inhibitora Dickkopf1. Kako su smanjena ekspresija tropomiozina 1 i povećana Wnt signalizacija u bliskoj vezi s transformacijom i tumorogenezom, TNC specifično modulira ove signalne puteve kako bi povećao proliferaciju ćelija glioma (Ruiz et al., 2004).
Perivaskularno bojenje TNC oko krvnih sudova koji snabdevaju tumor je opaženo u tkivima glioblastoma, dok je u gliomima II i III gradusa po SZO bojenje perivaskularnog TNC manje učestalo, što ukazuje na to da intenzitet bojenja TNC korelira sa gradusom tumora i da najjače bojenje ukazuje na lošu prognozu (Herold-Mende et al., 2002; Zukiel et al., 2006). Najveća ekspresija TNC je opažena u vezivnom tkivu koje okružuje tumore (Chiquet-Ehrismann and Tucker, 2004). TNC takođe doprinosi stvaranju niše matičnih ćelija unutar subventrikularne zone (SVZ), delujući na orkestriranje signalizacije faktora rasta da bi se ubrzao razvoj nervne matične ćelije. TNC je od suštinske važnosti za blagovremenu ekspresiju EGFR u nervnim matičnim ćelijama i pojačava FGF2 signalizaciju. Predominantni efekat TNC na ćelije u SVZ je regulacija napretka razvoja (Garcion et al., 2004). TNC je najjači induktor usmerene migracije humane NMĆ (haptotaksa). EĆM koji proizvodi tumor tako obezbeđuje pogodnu sredinu za tropizam NMĆ za diseminovane tumorske ćelije (Ziu et al., 2006).
TNC put takođe ima važnu ulogu u rastu tumora mlečne žlezde i metastazama. Tako je blokada signalizacije ili utišavanje TNC u MDA-MB-435 ćelijama imalo za posledicu značajno oštećenje migracije ćelija i proliferacije ćelija nezavisne od usidravanja. Miševi kojima su ubrizgane klonalne MDA-MB-435 ćelije sa smanjenom ekspresijom TNC, pokazali su značajno smanjenje rasta primarnog tumora, kao i smanjen relaps tumora nakon hirurškog odstranjivanja primarnog tumora i smanjenje učestalosti metastaza u plućima (Calvo et al., 2008).
Survivin (BIRC5)
Ekspresija BIRC5 (survivina), člana familije proteina inhibitora apoptoze (IAP), povišena je u fetalnim tkivima i raznim humanim malignim tumorima, sa značajno smanjenom ekspresijom u odraslim normalnim diferenciranim tkivima, naročito ako je indeks proliferacije tkiva mali. Čini se da survivin ima sposobnost da reguliše i ćelijsku proliferaciju i smrt ćelija putem apoptoze. Iako se survivin obično nalazi u citoplazmatskom regionu ćelije i u vezi je sa lošom prognozom malignog tumora, nukleusna lokalizacija, koja ukazuje na povoljnu prognozu, takođe je prijavljena (O'Driscoll et al., 2003). Regulacija survivina i preko survivina opisana je u nekoliko mehanizama. Čini se da je survivin u vezi sa molekularnim šaperonom Hsp60. In vivo, Hsp60 je obilno eksprimiran u primarnim humanim tumorima u poređenju sa podudarnim normalnim tkivima. Akutna ablacija Hsp60 pomoću malih ometajućih RNK destabilizuje mitohondrijalni fond survivina, indukuje mitohondrijalnu disfunkciju i aktivira kaspaza-zavisnu apoptozu (Ghosh et al., 2008). Pored toga, inhibicija Ras rezultuje oslobađanjem „kočnice“ survivina na apoptozu i aktivacijom mitohondrijalnog puta apoptoze. Naročito kod glioblastoma, otpor prema apoptozi može da se ukloni pomoću Ras inhibitora koji cilja survivin (Blum et al., 2006). Takođe se čini da postoji korelacija između hiperaktivnosti NF-kapaB u gliomima i hiperekspresije survivina, jednog od ciljnih gena NF-kapaB. Otuda su antiapoptotični geni aktivirani od strane NF-kapaB hipereksprimirani u uzorcima tumora. Naročito kod glioblastoma, mogu da se detektuju veoma visoki nivoi ekspresije survivina (Angileri et al., 2008). Navodi se da prekomerna ekspresija survivina u gliomima mozga može imati važnu ulogu u malignoj proliferaciji, antiapoptozi i angiogenezi (Zhen et al., 2005; Liu et al., 2006b). Izvršeno je nekoliko analiza da bi se ispitala ekspresija survivina i njen uticaj na preživljavanje kod glioblastoma. Da rezimirano, ekspresija survivina, naročito istovremena ekspresija u jedru i citoplazmi u astrocitnim tumorima, bila je značajno udružena sa stepenom malignosti (sa najvećom ekspresijom survivina u glioblastomu) i kraćim ukupnim vremenima preživljavanja u poređenju sa pacijentima koji su imali survivinnegativne tumore (Kajiwara et al., 2003; Saito et al., 2007; Uematsu et al., 2005; Mellai et al., 2008; Grunda et al., 2006; Xie et al., 2006; Sasaki et al., 2002; Chakravarti et al., 2002).
Prekomerna ekspresija survivina je takođe opisana za druge vrste tumora. U karcinomu dojke, ekspresija survivina je udružena sa većim gradusom i kraćim preživljavanjem bez prisustva bolesti (Yamashita et al., 2007; Al-Joudi et al., 2007; Span et al., 2004). U ćelijskim linijama karcinoma jednjaka, pokazano je da je promoterska aktivnost survivina 28,5 puta veća nego u normalnim tkivima (Sato et al., 2006). U kolorektalnom karcinomu, ekspresija survivina je takođe udružena sa patološkim gradusom i metastazama u limfnim čvorovima (Tan et al., 2005). Pokazano je da je agresivnost svetloćelijskog karcinoma bubrežnih ćelija u vezi sa ekspresijom survivina. Pored toga, ekspresija survivina je obrnuto proporcionalna sa karcinom-specifičnim preživljavanjem (Kosari et al., 2005). Ekspresija survivina može da se detektuje u panelu keratinocitnih neoplazmi i hiperproliferativnih lezija kože, ali ne i u normalnoj koži (Bowen et al., 2004). U ćelijskim linijama karcinoma pankreasa, survivin je bio umnožen u 58% testiranih ćelijskih linija (Mahlamaki et al., 2002). U skvamocelularnom karcinomu, ekspresija survivina može da pomogne da se identifikuju slučajevi sa agresivnijim i invazivnijim kliničkim fenotipom (Lo et al., 2001).
Kako je survivin tako obećavajuća meta za terapiju raka, studije u kojima se koriste peptidi dobijeni iz survivina pokazale su da je survivin imunogen kod pacijenata obolelih od tumora tako što izaziva CD8+ T-ćelijski posredovane odgovore. Pored toga, survivin je specifično stimulisao reaktivnost CD4+ T ćelija u limfocitima periferne krvi uzetih od istih pacijenata (Casati et al., 2003; Piesche et al., 2007).
Survivin (SVN, BIRC) je prekomerno eksprimiran u velikom broju različitih malignih tumora. Zato se uopšteno smatra da je prekomerna ekspresija survivina udružena sa kraćim ukupnim preživljavanjem i višim stepenima malignosti.
Antitela predmetnog pronalaska mogu biti poliklonalna antitela, monoklonalna antitela i/ili himerna antitela. Besmrtne ćelijske linije koje proizvode monoklonalno antitelo predmetnog pronalaska takođe su deo predmetnog pronalaska.
Još jedan aspekt predmetnog pronalaska odnosi se na antitelo koje se specifično vezuje za humani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I koji je u kompleksu sa HLA-restrikovanim antigenom pronalaska (u nastavku teksta takođe označeno kao „kompleksspecifično antitelo“). Otkriven je metod za proizvodnju navedenog antitela koje se specifično vezuje za humani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I ili II koji je u kompleksu sa HLA-restrikovanim antigenom, pri čemu se metod sastoji od: imunizacije genetičkim inžinjeringom napravljenih nehumanih sisarskih ćelija koje eksprimiraju navedeni humani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I ili II sa solubilnim oblikom MHC molekula klase I ili II koji je u kompleksu sa navedenim HLA-restrikovanim antigenom; izolacije molekula mRNK iz ćelija navedenog sisara koji nije čovek koje proizvode antitela; proizvodnje biblioteke prikaza faga koja prikazuje molekule proteina kodiranih navedenim molekulima mRNK; i izolacije najmanje jednog faga iz navedene biblioteke prikaza faga, navedenog najmanje jednog faga koji prikazuje navedeno antitelo koje je u stanju da se specifično veže za navedeni humani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I ili II koji je u kompleksu sa navedenim HLA-restrikovanim antigenom. Odgovarajući metodi za proizvodnju takvih antitela i jednolančanih glavnih kompleksa gena tkivne podudarnosti klase I, kao i ostali alati za proizvodnju ovih antitela izneti su u radovima WO 03/068201, WO 2004/084798, WO 01/72768, WO 03/070752, kao i Cohen CJ, Denkberg G, Lev A, Epel M, Reiter Y. Recombinant antibodies with MHC-restricted, peptide-specific, T-cell receptor-like specificity: new tools to study antigen presentation and TCR-peptide-MHC interactions. J Mol Recognit. 2003 Sep-Oct;16(5):324-32.; Denkberg G, Lev A, Eisenbach L, Benhar I, Reiter Y. Selective targeting of melanoma and APCs using a recombinant antibody with TCR-like specificity directed toward a melanoma differentiation antigen. J Immunol. 2003 Sep 1;171(5):2197-207; te Cohen CJ, Sarig O, Yamano Y, Tomaru U, Jacobson S, Reiter Y. Direct phenotypic analysis of human MHC class I antigen presentation: visualization, quantitation, and in situ detection of human viral epitopes using peptide-specific, MHC-restricted human recombinant antibodies. J Immunol.2003 Apr 15;170(8):4349-61.
Poželjno, antitelo se vezuje za kompleks sa afinitetom vezivanja manjim od 20 nanomol/l, poželjno ispod 10 nanomol/l, što se u kontekstu predmetnog pronalaska smatra „specifičnim“.
Termin „antitelo“ je u ovom dokumentu korišćen u širokom smislu i uključuje kako poliklonalna, tako i monoklonalna antitela. Pored intaktnih molekula imunoglobulina, pod terminom „antitela“ su takođe obuhvaćeni i fragmenti ili polimeri tih molekula imunoglobulina i humanizovane verzije molekula imunoglobulina, ukoliko oni ispoljavaju bilo koje od željenih svojstava (npr. da je kompleks-specifično antitelo kako je opisano ranije, isporučivanje toksina ćeliji raka koja eksprimira markerski gen za glioblastom u povećanom stepenu, i/ili inhibicija aktivnosti markerskog polipeptida raka, kao što je survivin) opisanih u ovom dokumentu.
Kad god je to moguće, antitela pronalaska mogu da se nabave iz komercijalnih izvora. Antitela pronalaska mogu takođe biti napravljena pomoću dobro poznatih metoda. Osobi stručnoj u predmetnoj oblasti će biti poznato da za stvaranje antitela kako su otkrivena mogu da se koriste ili markerski polipeptidi za glioblastom kompletne dužine ili njihovi fragmenti. Polipeptid koji će se koristiti za stvaranje antitela kako su otkrivena može biti parcijalno ili kompletno prečišćen iz prirodnog izvora, ili može biti proizveden pomoću tehnika rekombinantne DNK. Na primer, cDNK koja kodira BCA, CLIP2, DTNA, NLGNAX, NR2E1, NRCAM ili PDPN polipeptid, ili njegov fragment, može biti eksprimirana u prokariotskim ćelijama (npr. bakterije) ili eukariotskim ćelijama (npr. kvasci, insekti ili ćelije sisara), nakon čega rekombinantni protein može da se prečisti i koristi za stvaranje preparata monoklonalnog ili poliklonalnog antitela koje se specifično vezuje za markerski polipeptid za glioblastom koji se koristi za stvaranje antitela.
Osobi stručnoj u predmetnoj oblasti će biti poznato da stvaranje dva ili više različitih skupova monoklonalnih ili poliklonalnih antitela maksimizira verovatnoću dobijanja antitela sa specifičnošću i afinitetom neophodnim za njegovu namenu (npr. ELISA, imunohistohemija, in vivo imidžing, terapija imunotoksinima). Antitela se testiraju za njihovu željenu aktivnost pomoću poznatih metoda, u skladu sa svrhom za koju će se antitela koristiti (npr. ELISA, imunohistohemija, imunoterapija, itd; za dalje smernice o stvaranju i testiranju antitela pogledajte, npr. Harlow and Lane, Antibodies: A Laboratory Manual, Cold Spring Harbor Laboratory Press, Cold Spring Harbor, N.Y., 1988). Na primer, antitela mogu da se testiraju u ELISA testovima, Western blot testovima, imunohistohemijskim bojenjem uzoraka glioblastoma fiksiranih u formalinu ili zamrznutih isečaka tkiva. Nakon njihove inicijalne in vitro karakterizacije, antitela namenjena za terapeutsku ili in vivo dijagnostičku upotrebu testiraju se u skladu sa poznatim metodama kliničkog testiranja.
Termin „monoklonalna antitela“ na način na koji je korišćen u ovom dokumentu odnosi se na antitelo dobijeno iz značajno homogene populacije antitela, to jest, pojedinačna antitela koja sačinjavaju populaciju su identična izuzev u pogledu mogućih prirodno javljajućih mutacija koje mogu biti prisutne u manjim količinama. Monoklonalna antitela opisana u ovom dokumentu specifično obuhvataju „himerna“ antitela u kojima je deo teškog i/ili lakog lanca identičan sa ili homologan sa korespondentnim sekvencama u antitelima dobijenim iz određenih vrsta ili koja pripadaju određenoj klasi ili potklasi antitela, dok je preostali deo lanca (lanaca) identičan sa ili homologan sa korespondentnim sekvencama u antitelima dobijenim iz drugih vrsta ili koja pripadaju drugoj klasi ili potklasi antitela, kao i fragmente takvih antitela, sve dok oni ispoljavaju željenu antagonističku aktivnost (patent registrovan u SAD pod br.4,816,567).
Monoklonalna antitela pronalaska mogu da se pripreme pomoću metoda hibridoma. U metodu hibridoma, miš ili druga odgovarajuća životinja domaćin se obično imunizuje sa sredstvom za imunizaciju kako bi se izazvali limfociti koji proizvode ili su u stanju da proizvode antitela koja će specifično da se vezuju za sredstvo za imunizaciju. Alternativno, imunizacija limfocita može da se izvrši in vitro.
Monoklonalna antitela mogu takođe da se naprave pomoću metoda rekombinantne DNK, kao što su one koje su opisane u patentu registrovanom u SAD pod br. 4,816,567. DNK koja kodira monoklonalna antitela pronalaska može lako da se izoluje i sekvencionira pomoću konvencionalnih procedura (npr. primenom oligonukleotidnih proba koje su sposobne da se specifično vežu za gene koji kodiraju teške i lake lance mišjih antitela).
Za pripremanje monovalentnih antitela takođe su pogodne i in vitro metode. Digestija antitela u cilju proizvodnje njihovih fragmenata, konkretno, Fab fragmenata, može da se izvrši pomoću rutinskih tehnika poznatih u stručnoj oblasti. Na primer, digestija može da se izvrši pomoću papaina. Primeri papainske digestije opisani su u dokumentu WO 94/29348 objavljenom 22.12.1994. i patentu registrovanom u SAD pod brojem 4,342,566. Papainska digestija antitela tipično proizvodi dva identična fragmenta koja vezuju antigen, koji se nazivaju Fab fragmenti, i svaki sadrži jedno mesto za vezivanje antigena i rezidualni Fe fragment. Tretiranje pepsinom proizvodi fragment koji ima dva mesta za kombinovanje antigena i sposobnost da unakrsno vezuje antigen.
Fragmenti antitela, bilo da su povezani sa drugim sekvencama ili ne, mogu takođe uključivati insercije, delecije, supstitucije, ili druge izabrane modifikacije konkretnih regiona ili specifičnih aminokiselinskih ostataka, pod uslovom da aktivnost fragmenta nije značajno izmenjena ili narušena u poređenju sa nemodifikovanim antitelom ili fragmentom antitela. Ove modifikacije mogu obezbediti neka dodatna svojstva, kao što je uklanjanje/dodavanje aminokiselina sposobnih za disuflidno vezivanje, povećanje njegove biološke dugovečnosti, menjanje njegovih sekretornih karakteristika itd. U svakom slučaju, fragment antitela mora da poseduje bioaktivno svojstvo, kao što je aktivnost vezivanja, regulacija vezivanja na domenu za vezivanje, itd. Funkcionalni ili aktivni regioni antitela mogu biti identifikovani pomoću mutageneze specifičnog regiona proteina, nakon čega sledi ekspresija i testiranje eksprimiranog polipeptida. Takvi metodi su očigledni osobi stručnoj u predmetnoj oblasti i mogu uključivati mutagenezu specifičnu za mesto nukleinske kiseline koja kodira fragment antitela.
Antitela pronalaska mogu dalje da sadrže humanizovana antitela ili humana antitela. Humanizovani oblici ne-humanih (npr. mišjih) antitela su himerni imunoglobulini, imunoglobulinski lanci ili njihovi fragmenti (poput Fv, Fab, Fab' ili druge podsekvence antitela koje vezuju antigen) koji sadrže najmanju sekvencu dobijenu iz ne-humanog imunoglobulina. Humanizovana antitela uključuju humane imunoglobuline (recipijentno antitelo) u kojim su ostaci iz komplementarnog determinišućeg regiona (CDR) recipijenta zamenjeni ostacima iz CDR ne-humanih vrsta (donorsko antitelo) kao što je miš, pacov ili zec koji imaju željenu specifičnost, afinitet i kapacitet. U nekim slučajevima, ostaci kostura Fv (FR) humanog imunoglobulina se zamenjuju odgovarajućim ne-humanim ostacima. Humanizovana antitela mogu takođe da sadrže ostatke koji se ne nalaze niti u recipijentnom antitelu niti u uvezenim sekvencama CDR ili okvira. Uopšteno, humanizovano antitelo će u značajnoj meri da sadrži sve od najmanje jednog, i tipično dva, varijabilna domena, u kojem svi ili značajno svi CDR regioni odgovaraju regionima ne-humanog imunoglobulina i svi ili značajno svi FR regioni su regioni konsenzus sekvence humanog imunoglobulina. Humanizovano antitelo će takođe optimalno sadržati najmanje deo konstantnog regiona imunoglobulina (Fc), tipično iz humanog imunoglobulina.
Metodi humanizacije ne-humanih antitela su dobro poznati u stručnoj oblasti. Uopšteno, humanizovano antitelo ima jedan ili više aminokiselinskih ostataka uvedenih u njega iz izvora koji nije ljudski. Ovi ne-humani aminokiselinski ostaci se često nazivaju „uvozni“ ostaci, koji se tipično uzimaju iz „uvoznog“ varijabilnog domena. Humanizacija se u suštini može izvršiti supstitucijom glodarskih CDR ili CDR sekvenci za korespondentne sekvence humanog antitela. U skladu sa tim, takva „humanizovana“ antitela su himerna antitela (patent registrovan u SAD pod brojem 4,816,567), naznačena time što je značajno manje od intaktnog humanog varijabilnog domena supstituisano odgovarajućim sekvencama iz ne-humanih vrsta. U praksi, humanizovana antitela su tipično humana antitela u kojima su neki CDR ostaci, a moguće i neki FR ostaci, supstituisani ostacima sa analognih mesta u antitelima glodara.
U ovu svrhu mogu da se upotrebe transgenske životinje (npr. miševi) koji su sposobni da nakon imunizacije proizvedu kompletan repertoar humanih antitela u odsustvu endogene proizvodnje imunoglobulina. Na primer, opisano je da homozigotna delecija gena koji kodira region spajanja teškog lanca antitela kod miševa sa himernom i gametskom mutacijom rezultira kompletnom inhibicijom endogene proizvodnje antitela. Transfer humanog gametskog niza gena za imunoglobuline u takve miševe sa gametskom mutacijom rezultovaće proizvodnjom humanih antitela nakon izazivanja od strane antigena. Humana antitela mogu takođe da se proizvedu u bibliotekama prikaza faga.
Antitela pronalaska se poželjno daju ispitaniku u farmaceutski prihvatljivom nosaču. Tipično, koristi se odgovarajuća količina farmaceutski prihvatljive soli za pravljenje formulacije kako bi se napravila izotona formulacija. Primeri farmaceutski prihvatljivog nosača uključuju fiziološki rastvor, Ringerov rastvor i rastvor dekstroze. pH rastvora je poželjno od oko 5 do oko 8, još poželjnije od oko 7 do oko 7,5. Dalji nosači obuhvataju preparate sa održivim oslobađanjem, kao što su polupropustljive matrice solidnih hidrofobnih polimera koji sadrže antitelo, pri čemu su matrice u obliku oblikovanih proizvoda, npr. filmovi, lipozomi ili mikročestice. Osobama stručnim u predmetnoj oblasti će biti očigledno da određeni nosači mogu biti poželjniji u zavisnosti od, na primer, načina primene i koncentracije antitela koje se primenjuje.
Antitela se mogu dati ispitaniku, pacijentu ili ćeliji pomoću injekcije (npr. intravenska, intraperitonealna, potkožna, intramuskularna) ili pomoću drugih metoda kao što je infuzija, koje osiguravaju isporučivanje u cirkulaciju u efikasnom obliku. Antitela mogu takođe da se primene intratumorskim ili peritumorskim putevima, kako bi ispoljila lokalne kao i sistemske terapijske efekte. Preferira se lokalna ili intravenska injekcija.
Efikasne doze i režimi primene antitela mogu da se utvrde empirijski a takva određivanja spadaju u okvir veštine stručne oblasti. Osobe stručne u predmetnoj oblasti će razumeti da će doza antitela, koja mora da se primeni, zavisiti od, na primer, ispitanika koji će dobiti antitelo, načina primene, konkretne vrste korišćenog antitela i drugih lekova koji se primenjuju. Antibodies in Human Diagnosis and Therapy, Haber et al, eds. Raven Press, New York (1977) pp. 365-389. Tipična dnevna doza antitela koje se koristi samostalno može se kretati od oko 1 µg/kg do 100 mg/kg telesne težine ili više dnevno, u zavisnosti od gorepomenutih faktora. Nakon primene antitela za tretiranje glioblastoma efikasnost terapijskog antitela može da se proceni na različite načine koji su dobro poznati osobi stručnoj u predmetnoj oblasti. Na primer, veličina, broj i/ili distribucija glioblastoma kod ispitanika koji prima terapiju, može da se prati pomoću standardnih tehnika za imidžing tumora. Antitelo koje se primenjuje u terapijske svrhe, koje zaustavlja rast tumora, rezultuje smanjivanjem veličine tumora i/ili sprečava nastanak novih tumora u poređenju sa tokom bolesti koji bi nastao u odsustvu primene antitela, jeste efikasno antitelo za lečenje glioblastoma.
Princip antisens terapije bazira se na hipotezi da sekvencno-specifična supresija ekspresije gena (preko transkripcije ili translacije) može da se postigne unutarćelijskom hibridizacijom između genomske DNK ili mRNK i komplementarnih antisens vrsta. Obrazovanje takvog dupleksa hibridne nukleinske kiseline ometa transkripciju ciljne genomske DNK koja kodira tumorski antigen, ili obradu/transport/translaciju i/ili stabilnost ciljne mRNK tumorskog antigena.
Antisens nukleinske kiseline mogu da se isporuče raznovrsnim pristupima. Na primer, antisens oligonukleotidi ili antisens RNK može da se direktno da ispitaniku (npr. intravenskom injekcijom) u obliku koji omogućava preuzimanje u ćelije tumora. Alternativno, u ćelije in vivo, mogu da se uvedu virusni ili plazmidni vektori koji kodiraju antisens RNK (ili fragmente RNK). Antisens efekti mogu takođe da se indukuju sens sekvencama; međutim, stepen fenotipskih promena je veoma varijabilan. Fenotipske promene indukovane efikasnom antisens terapijom se procenjuju u skladu sa promenama u, npr. nivoima ciljne mRNK, nivoima ciljnog proteina i/ili nivoima aktivnosti ciljnog proteina.
U specifičnom primeru, inhibicija funkcije tumorskog markera glioblastoma pomoću antisens genske terapije može da se postigne direktnim davanjem antisens RNK tumorskog markera glioblastoma ispitaniku. Antisens RNK tumorskog markera može da se proizvede i izoluje pomoću bilo koje standardne tehnike, ali se najčešće proizvodi in vitro transkripcijom pomoću antisens cDNK tumorskog markera pod kontrolom visoko efikasnog promotera (npr. T7 promoter). Unošenje antisens RNK tumorskog markera u ćelije može se izvršiti bilo kojom od metoda za direktno unošenje nukleinskih kiselina koje su opisane u nastavku.
Alternativna strategija za inhibiranje funkcije BCA, CLIP2, DTNA, NLGNAX, NR2E1, NRCAM i/ili PDPN pomoću genske terapije obuhvata unutarćelijsku ekspresiju anti- BCA, CLIP2, DTNA, NLGNAX, NR2E1, NRCAM ili PDPN antitela ili dela anti- BCA, CLIP2, DTNA, NLGNAX, NR2E1, NRCAM ili PDPN antitela. Na primer, gen (ili fragment gena) koji kodira monoklonalno antitelo koje se specifično vezuje za BCA, CLIP2, DTNA, NLGNAX, NR2E1, NRCAM ili PDPN polipeptid i inhibira njegovu biološku aktivnost, postavlja se pod transkripcionu kontrolu specifične (npr. tkivno- ili tumor-specifične) genske regulatorne sekvence, unutar vektora ekspresije nukleinske kiseline. Vektor se zatim daje ispitaniku tako da ga preuzimaju ćelije glioblastoma ili druge ćelije, koje zatim sekretuju anti- BCA, CLIP2, DTNA, NLGNAX, NR2E1, NRCAM ili PDPN antitelo, i time blokiraju biološku aktivnost BCA, CLIP2, DTNA, NLGNAX, NR2E1, NRCAM i PDPN polipeptida. Poželjno je da BCA, CLIP2, DTNA, NLGNAX, NR2E1, NRCAM i PDPN polipeptidi budu prisutni na ekstraćelijskoj površini ćelija glioblastoma.
U metodama opisanim ranije u tekstu, koje obuhvataju unošenje i preuzimanje egzogene DNK u ćelije ispitanika (tj. transdukciju ili transfekciju gena), nukleinske kiseline kako je otkriveno mogu biti u obliku ogoljene DNK ili nukleinske kiseline mogu biti u vektoru za dostavljanje nukleinskih kiselina ćelijama u cilju inhibicije ekspresije markerskog proteina glioblastoma. Vektor može biti komercijalno dostupan preparat, kao što je adenovirusni vektor (Quantum Biotechnologies, Inc. (Laval, Quebec, Kanada). Dostavljanje nukleinskih kiselina ili vektora ćelijama može biti putem različitih mehanizama. U jednom primeru, dostavljanje je moguće putem lipozoma, primenom komercijalno dostupnih preparata lipozoma kao što su LIPOFECTIN, LIPOFECTAMINE (GIBCO-25 BRL, Inc, Gaithersburg, Merilend), SUPERFECT (Qiagen, Inc. Hilden, Nemačka) i TRANSFECTAM (Promega Biotec, Inc, Madison, Viskonsin), kao i drugih lipozoma koji su razvijeni u skladu sa standardnim procedurama u stručnoj oblasti. Pored toga, nukleinska kiselina ili vektor kako je otkriveno mogu da se dostavljaju in vivo pomoću elektroporacije, tehnologije koja je dostupna kod kompanije Genetronics, Inc. (San Diego, Kalifornija), kao i pomoću aparata SONOPORATION (ImaRx Pharmaceutical Corp, Tucson, Arizona).
U jednom primeru, dostavljanje vektora može biti putem virusnog sistema, kao što je sistem retrovirusnog vektora u koji se može upakovati rekombinantni retrovirusni genom. Rekombinantni retrovirus potom može da se koristi za inficiranje i samim tim dostavljanje antisens nukleinske kiseline inficiranim ćelijama koja inhibira ekspresiju BCA, CLIP2, DTNA, NLGNAX, NR2E1, NRCAM ili PDPN. Naravno, tačan metod uvođenja izmenjene nukleinske kiseline u ćelije sisara nije ograničen na primenu retrovirusnih vektora. Za ovu proceduru široko su dostupne i druge tehnike, uključujući primenu adenovirusnih vektora, adeno-asociranih virusnih (AAV) vektora, lentivirusnih vektora, pseudotipiziranih retrovirusnih vektora. Takođe mogu da se koriste fizičke tehnike transdukcije, kao što je dostavljanje lipozomom i receptoromposredovana endocitoza i drugi mehanizmi endocitoze.
Predmetni pronalazak obezbeđuje peptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu prema ID BR. SEKV 10.
Peptid pronalaska ima sposobnost da se vezuje za molekul humanog glavnog kompleksa gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I.
U predmetnom pronalasku, termin „homologno“ odnosi se na stepen identiteta između sekvenci dveju aminokiselinskih sekvenci, tj. peptidnih ili polipeptidnih sekvenci. Gore pomenuta „homologija“ utvrđena je upoređivanjem dve sekvence koje su poravnate pod optimalnim uslovima preko sekvenci koje se upoređuju. Sekvence koje se ovde upoređuju mogu imati adiciju ili deleciju (na primer, praznina i slično) u optimalnom poravnanju dveju sekvenci. Takva homologija sekvence može da se izračuna kreiranjem poravnanja pomoću, na primer, ClustalW algoritma (Nucleic Acid Res., 22(22): 4673 4680 (1994). Opšte dostupni softver za analizu sekvence, specifičnije, Vector NTI, GENETYX ili alatke za analizu koje su dostupne u javnim bazama podataka.
Osoba stručna u predmetnoj oblasti će moći da proceni da li će T ćelije koje su indukovane varijantom specifičnog peptida biti sposobne da unakrsno reaguju sa samim peptidom (Fong et al., 2001); (Zaremba et al., 1997; Colombetti et al., 2006; Appay et al., 2006).
Tabela 2: Varijante i motiv peptida u skladu sa ID BR. SEKV: 1 do 25
Nadalje je poznato za MHC klasa II-prezentovane peptide da se ovi peptidi sastoje od „jezgrene sekvence“ koja ima aminokiselinsku sekvencu koja se uklapa u određeni HLA alel-specifičan motiv i, opciono, N- i/ili C-terminalne ekstenzije koje ne ometaju funkciju jezgrene sekvence (tj. smatraju se irelevantnim za interakciju peptida i svih ili podskupa T-ćelijskih klonova koji prepoznaju prirodni antipod). N- i/ili C-terminalne ekstenzije mogu, na primer, da budu dužine između 1, odnosno, do 10 aminokiselina. Ovi peptidi mogu da se koriste ili direktno da bi se ubacili MHC molekuli klase II ili sekvenca može da se klonira u vektore u skladu sa opisom navedenim u nastavku teksta. Budući da ovi peptidi predstavljaju konačni proizvod obrade većih peptida unutar ćelije, mogu da se koriste i duži peptidi.
Za MHC klasa II-restrikovane peptide, nekoliko različitih peptida sa istom jezgrenom sekvencom može biti prezentovano u MHC molekulu. Budući da je interakcija sa T (pomoćničkom) ćelijom koja vrši prepoznavanje definisana jezgrenom sekvencom od 9 do 11 aminokiselina, isti T (pomoćnički) ćelijski klon može da prepozna nekoliko varijanti dužina. Tako, nekoliko varijanti različitih dužina jezgrene vezujuće sekvence mogu da se koriste za direktno ubacivanje MHC molekula klase II bez potrebe za daljom obradom i odsecanjem na N- ili C-terminalnim krajevima. Shodno tome, prirodno javljajuće ili veštačke varijante koje indukuju unakrsnu reakciju T ćelija sa peptidom, kako je otkriveno, su često varijante u dužini.
Ako se peptid koji je duži od oko 12 aminokiselinskih ostataka koristi direktno za vezivanje za MHC molekul klase II, poželjno je da bočni ostaci jezgrenog HLA vezujućeg regiona budu ostaci koji ne utiču značajno na sposobnost peptida da se vezuje specifično za udubljenje za vezivanje MHC molekula klase II ili da prezentuje peptid T (-pomoćničkoj) ćeliji. Međutim, kako je već ranije naznačeno, podrazumeva se da se mogu koristiti i veći peptidi, npr. kada ih kodira polinukleotid, budući da ove veće peptide mogu da fragmentiraju prikladne antigen-prezentujuće ćelije. Ipak, u nekim slučajevima je pokazano da bočni regioni jezgrene sekvence mogu da utiču na vezivanje peptida za MHC molekul klase II ili na interakciju dimernog kompleksa MHC:peptid sa TCR u oba smera u poređenju sa referentnim peptidom sa istom jezgrenom sekvencom. Intramolekularne tercijarne strukture unutar peptida (npr. formiranje petlje) normalno smanjuju afinitete za MHC ili TCR. Intermolekularne interakcije bočnih regiona sa delovima MHC ili TCR pored udubljenja za vezivanje peptida mogu stabilizovati interakciju. Ove promene u afinitetu mogu da imaju dramatičan uticaj na potencijal peptida MHC klase II da indukuje T (pomoćničke) ćelijske odgovore.
Takođe je moguće da se obradom peptida iz dužih peptida ili proteina koji sadrže aktuelni epitop, stvore epitopi MHC klase I, mada su oni obično dužine između 8 i 10 aminokiselina. Poželjno je da ostaci koji su bočni na aktuelni epitop budu ostaci koji ne ometaju u značajnoj meri proteolitičko cepanje koje je neophodno da bi se aktuelni epitop eksponirao tokom obrade.
Naravno, peptid u skladu sa predmetnim pronalaskom će imati sposobnost da se veže za molekul humanog glavnog kompleksa gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I ili II. Vezivanje peptida ili varijante za MHC kompleks može da se testira pomoću metoda poznatih u stručnoj oblasti, na primer onih koji su opisani u literaturi za različite alele MHC klase II (npr. (Vogt et al., 1994; Malcherek et al., 1994; Manici et al., 1999; Hammer et al., 1995; Tompkins et al., 1993; Boyton et al., 1998)).
U jednom otelotvorenju predmetnog pronalaska, peptid je fuzioni protein koji sadrži, na primer, 80 N-terminalnih aminokiselina HLA-DR antigen-asociranog nepromenljivog lanca (p33, u nastavku koji je dobijen od američkog Nacionalnog centra za biotehnološke informacije (NCBI), GenBank pristupni broj X00497 (Strubin, M. et al 1984).
Pored toga, peptid može sadržati nepeptidne veze.
U reverznoj peptidnoj vezi, aminokiselinski ostaci nisu povezani peptidnim (-CO-NH-) vezama već je peptidna veza obrnuta. Takvi retro-inverzni peptidomimetici mogu biti napravljeni pomoću metoda poznatih u stručnoj oblasti, na primer poput onih opisanih u radu Meziere i saradnika (1997) J. Immunol. 159, 3230-3237. Ovaj pristup obuhvata pravljenje pseudopeptida koji sadrže izmene koje uključuju kostur, a ne orijentaciju bočnih lanaca. Meziere i saradnici (1997) pokazuju da su ovi pseudopeptidi korisni za vezivanje MHC i T-pomoćničke ćelijske odgovore. Retro-inverzni peptidi, koji sadrže NH-CO veze umesto CO-NH peptidnih veza, su mnogo otporniji na proteolizu.
Nepeptidna veza je, na primer, -CH2-NH, -CH2S-, -CH2CH2-, -CH=CH-, -COCH2-, -CH(OH)CH2- i -CH2SO-. Patent registrovan u Sjedinjenim Američkim Država pod brojem 4,897,445 obezbeđuje metod za sintezu nepeptidnih veza (-CH2-NH) u solidnoj fazi u polipeptidnim lancima koji uključuje polipeptide sintetisane pomoću standardnih postupaka i nepeptidnu vezu sintetisanu reakcijom amino-aldehida i aminokiseline u prisustvu NaCNBH3.
Peptid, naznačen time što je peptid modifikovan ili sadrži nepeptidne veze, poželjno je otelotvorenje pronalaska. Uopšteno, peptidi (najmanje oni koji sadrže peptidne veze između aminokiselinskih ostataka) mogu da se sintetišu pomoću Fmoc-poliamid režima sinteze peptida u solidnoj fazi kako je izloženo u radu Lu et al. (1981) i referencama u istom. Privremenu zaštitu N-amino grupe obezbeđuje 9-fluorenilmetiloksikarbonil (Fmoc) grupa. Ponovljeno cepanje ove zaštitne grupe koja je veoma labilna u bazama vrši se pomoću 20% piperidina u N,N-dimetilformamidu. Funkcionalnosti bočnog lanca mogu da se zaštite u obliku njihovih butil etara (u slučaju serina, treonina i tirozina), butil estara (u slučaju glutaminske kiseline i asparaginske kiseline), butiloksikarbonil derivata (u slučaju lizina i histidina), tritil derivata (u slučaju cisteina) i 4-metoksi-2,3,6-trimetilbenzensulfonil derivata (u slučaju arginina). Kada su glutamin ili asparagin C-terminalni ostaci, za zaštitu amido funkcionalnosti bočnog lanca koristi se 4,4'-dimetoksibenzhidril grupa. Potpora solidne faze zasniva se na polidimetil-akrilamid polimeru koji se sastoji od tri monomera dimetilakrilamida (monomer kostura), bisakriloiletilen diamina (unakrsni povezivač) i akriloilsarkozin metil estra (agens za funkcionalizaciju). Peptid-smola odvojivi vezani agens koji se koristi je derivat 4-hidroksimetil-fenoksisirćetne kiseline koji je labilan u kiselinama. Svi derivati aminokiselina se dodaju u obliku njihovih preformiranih simetričnih anhidridnih derivata sa izuzetkom asparagina i glutamina, koji se dodaju pomoću procedure reverznog spajanja posredovane N, N-dicikloheksilkarbodiimid/1hidroksibenzotriazolom. Sve reakcije spajanja i deprotekcije se prate pomoću ninhidrin, trinitrobenzen sulfonska kiselina ili izotin test procedura. Nakon završetka sinteze, peptidi se odvajaju od potpore od smole sa istovremenim uklanjanjem zaštitnih grupa bočnog lanca tretiranjem sa 95% trifluorosirćetnom kiselinom koja sadrži 50% smešu čistača. Čistači koji se uobičajeno koriste obuhvataju etanditiol, fenol, anizol i vodu, pri čemu tačan izbor zavisi od konstituentnih aminokiselina peptida koji se sintetizuje. Takođe je moguća kombinacija metodologija za solidnu fazu i fazu rastvora za sintezu peptida (pogledajte, na primer, rad Bruckdorfer et al.2004. i reference koje su tamo citirane).
Trifluorosirćetna kiselina se uklanja evaporacijom in vacuo, sa naknadnom trituracijom sa dietil etrom što obezbeđuje sirovi peptid. Svi prisutni čistači se uklanjaju jednostavnim postupkom ekstrakcije koji po liofilizaciji vodene faze obezbeđuje sirovi peptid bez čistača. Reagensi za sintezu peptida su generalno dostupni od npr. kompanije Calbiochem-Novabiochem (UK) Ltd, Nottingham NG7 2QJ, UK.
Prečišćavanje može da se vrši pomoću bilo koje tehnike, ili kombinacije tehnika kao što su rekristalizacija, ekskluziona hromatografija, jonoizmenjivačka hromatografija, hidrofobna hromatografija i (obično) reverzno-fazna tečna hromatografija visokih performansi upotrebom npr. acetonitril/voda gradijenta separacije.
Analiza peptida može da se sprovede upotrebom hromatografije na tankom sloju, elektroforeze, konkretno kapilarne elektroforeze, ekstrakcije iz čvrste faze (CSPE), reverzno-fazne tečne hromatografije visokih performansi, analizom aminokiselina nakon kisele hidrolize i pomoću maseno spektrometrijske analize korišćenjem bombardovanja brzim atomima (FAB), kao i MALDI i ESI-Q-TOF maseno spektrometrijske analize.
Dalji aspekt pronalaska obezbeđuje nukleinsku kiselinu (na primer polinukleotid) koja kodira peptid pronalaska. Polinukleotid može biti, na primer, DNK, cDNK, RNK ili njihove kombinacije, bilo jedno- i/ili dvolančana, ili nativni ili stabilizovani oblici polinukleotida, kao što su, na primer, polinukleotidi sa fosforotioatnim kosturom i oni mogu i ne moraju sadržati introne sve dok kodiraju peptid. Naravno, polinukleotid može da kodira isključivo peptide koji sadrže prirodno postojeće aminokiselinske ostatke spojene prirodnim peptidnim vezama. Još jedan aspekt pronalaska obezbeđuje vektor ekspresije koji je sposoban da eksprimira polipeptid u skladu sa pronalaskom.
Razvijeni su raznovrsni metodi za povezivanje polinukleotida, naročito DNK, sa vektorima, na primer, preko komplementarno kohezivnih terminusa. Na primer, komplementarni homopolimerni traktovi mogu da se dodaju na DNK segment koji se umeće u vektorsku DNK. Vektor i DNK segment se zatim spajaju vodoničnom vezom između komplementarnih homopolimernih repova kako bi se obrazovali molekuli rekombinantne DNK.
Sintetički povezivači koji sadrže jedno ili više restrikcionih mesta obezbeđuju alternativni metod za spajanje DNK segmenta sa vektorima. Sintetički povezivači koji sadrže raznovrsna restrikciona endonukleazna mesta komercijalno su dostupni iz velikog broja izvora, uključujući International Biotechnologies Inc, New Haven, CN, SAD.
Poželjan metod modifikovanja DNK koja kodira polipeptid pronalaska koristi lančanu reakciju polimeraze koja je izneta od strane (Saiki et al (1988)). Ovaj metod može da se koristi za uvođenje DNK u pogodan vektor, na primer, ugradnjom u prikladna restrikciona mesta, ili se može koristiti za modifikaciju DNK na druge korisne načine koji su poznati u stručnoj oblasti. Ako se koriste virusni vektori, poželjni su poks- ili adenovirus vektori.
DNK (ili u slučaju retrovirusnih vektora, RNK) može zatim da se eksprimira u prikladnom domaćinu kako bi proizvodio polipeptid koji sadrži peptid pronalaska. Tako, DNK koja kodira peptid pronalaska može da se koristi u skladu sa poznatim tehnikama, odgovarajuće modifikovanih u smislu ovde sadržanih učenja, radi konstruisanja vektora ekspresije, koji se zatim koristi da se odgovarajuća ćelija domaćin transformiše za ekspresiju i proizvodnju polipeptida pronalaska. Takve tehnike uključuju one izložene u patentima registrovanim u SAD pod br.4,440,859, 4,530,901, 4,582,800, 4,677,063, 4,678,751, 4,704,362, 4,710,463, 4,757,006, 4,766,075 i 4,810,648.
DNK (ili u slučaju retrovirusnih vektora, RNK) koja kodira polipeptid koji sačinjava jedinjenje pronalaska može da se spoji sa širokim spektrom drugih DNK sekvenci za uvođenje u odgovarajućeg domaćina. Pridružena DNK će zavisiti od prirode domaćina, načina uvođenja DNK u domaćina, i od toga da li se želi epizomalno održavanje ili integracija.
Uopšteno, DNK se umeće u vektor ekspresije, kao što je plazmid, u pravilnoj orijentaciji i pravom okviru čitanja za ekspresiju. Ako je neophodno, DNK može da se poveže sa odgovarajućim regulatornim kontrolnim nukleotidnim sekvencama za transkripciju i translaciju koje prepoznaje željeni domaćin, iako su takve kontrole generalno dostupne u vektoru ekspresije.
Vektor se zatim standardnim tehnikama uvodi u domaćina. Uopšteno, vektor neće transformisati sve domaćine. Zato će biti neophodno da se izaberu transformisane ćelije domaćini. Jedna tehnika selekcije obuhvata inkorporiranje DNK sekvence u vektor ekspresije, sa svim neophodnim kontrolnim elementima, koja kodira osobinu po izboru u transformisanoj ćeliji, kao što je otpornost na antibiotike.
Alternativno, gen za takvu osobinu po izboru može biti na drugom vektoru, koji se koristi za kotransformaciju željene ćelije domaćina.
Ćelije domaćini koje su transformisane pomoću rekombinantne DNK pronalaska se zatim kultiviraju dovoljno dugo i u odgovarajućim uslovima koji su poznati osobama stručnim u predmetnoj oblasti u pogledu učenja iznetih u ovom dokumentu kako bi se omogućila ekspresija polipeptida, koji nakon toga može da se prikupi.
Poznati su mnogi sistemi za ekspresiju, uključujući bakterije (na primer E. coli i Bacillus subtilis), kvasnice (na primer Saccharomyces cerevisiae), filamentozne gljivice (na primer Aspergillus spec.), biljne ćelije, životinjske ćelije i ćelije insekata. Poželjno, sistem mogu biti ćelije sisara kao što su CHO ćelije dostupne iz ATCC kolekcije biologije ćelija.
Tipični plazmidni vektor ćelije sisara za konstitutivnu ekspresiju sadrži CMV ili SV40 promoter sa prikladnim poli A repom i markerom rezistencije, kao što je neomicin. Jedan primer je pSVL koji je dostupan od kompanije Pharmacia, Piscataway, NJ, SAD. Primer inducibilnog sisarskog vektora ekspresije je pMSG, koji je takođe dostupan od kompanije Pharmacia. Korisni kvasnički plazmidni vektori su pRS403-406 i pRS413-416 koji su generalno dostupni od kompanije Stratagene Cloning Systems, La Jolla, CA 92037, SAD. Plazmidi pRS403, pRS404, pRS405 i pRS406 su integrišući plazmidi kvasnice (YIps) i inkorporiraju selektivne markere kvasnica HIS3, TRP1, LEU2 i URA3. Plazmidi pRS413-416 su centromerni plazmidi kvasnice (Ycps). Vektori zasnovani na CMV promoteru (na primer od kompanije Sigma-Aldrich) obezbeđuju prolaznu ili stabilnu ekspresiju, citoplazmatsku ekspresiju ili sekreciju, i N-terminalno ili C-terminalno označavanje u različitim kombinacijama FLAG, 3xFLAG, c-myc ili MAT. Ovi fuzioni proteini omogućavaju detekciju, prečišćavanje i analizu rekombinantnog proteina. Dvostruko označene fuzije obezbeđuju fleksibilnost prilikom detekcije.
Snažni regulatorni region, humani citomegalovirus (CMV) promoter dovodi nivoe ekspresije konstitutivnog proteina čak i do 1 mg/l u COS ćelijama. Za manje potentne ćelijske linije, nivoi proteina su tipično ~0,1 mg/l. Prisustvo izvora SV40 replikacije će rezultovati visokim nivoima DNK replikacije u COS ćelijama koje dozvoljavaju replikaciju SV40. CMV vektori, na primer, mogu sadržati izvor pMB1 (derivat pBR322) za replikaciju u bakterijskim ćelijama, gen za blaktamazu za izbor rezistencije na ampicilin u bakterijama, hGH poliA i izvor f1. Vektori koji sadrže preprotripsin (PPT) vodeću sekvencu mogu usmeriti sekreciju FLAG fuzionih proteina u medijum za kultivaciju za prečišćavanje pomoću ANTI-FLAG antitela, smola i pločica. Drugi vektori i sistemi za ekspresiju su dobro poznati u stručnoj oblasti za upotrebu sa raznim ćelijama domaćinima.
Predmetni pronalazak se takođe odnosi na ćeliju domaćina koja je transformisana sa konstruktom vektora polinukleotida predmetnog pronalaska. Ćelija domaćin može biti prokariotska ili eukariotska. Bakterijske ćelije mogu biti preferirane prokariotske ćelije domaćini u nekim okolnostima i tipično su soj E. coli kao što su, na primer, sojevi E. coli DH5 dostupan od kompanije Bethesda Research Laboratories Inc., Bethesda, MD, SAD, i RR1 dostupan od organizacije American Type Culture Collection (ATCC) iz mesta Rockville, MD, SAD (Br. ATCC 31343). Preferirane eukariotske ćelije domaćini obuhvataju kvasnice, ćelije insekata i sisara, poželjno ćelije kičmenjaka kao što su ćelije miševa, pacova, majmuna ili humane fibroblastne ćelijske linije i ćelijske linije kolona. Ćelije domaćini kvasnica uključuju YPH499, YPH500 i YPH501, koje su generalno dostupne od kompanije Stratagene Cloning Systems, La Jolla, CA 92037, SAD. Preferirane ćelije domaćini sisara uključuju ovarijalne ćelije kineskog hrčka (CHO) dostupne od organizacije ATCC kao CCL61, NIH embrionske ćelije švajcarskog miša NIH/3T3 dostupne od organizacije ATCC kao CRL 1658, COS-1 ćelije dobijene iz bubrega majmuna dostupne od organizacije ATCC kao CRL 1650 i 293 ćelije koje su humane embrionske ćelije bubrega. Preferirane ćelije insekata su Sf9 ćelije koje mogu da se transficiraju sa bakulovirusnim vektorima ekspresije. Kratak pregled izbora pogodnih ćelija domaćina za ekspresiju može se naći u, na primer, udžbeniku autora Paulina Balbás i Argelia Lorence „Methods in Molecular Biology Recombinant Gene Expression, Reviews and Protocols“, deo jedan, drugo izdanje, ISBN 978-1-58829-262-9, i drugoj literaturi poznatoj stručnoj osobi.
Transformacija odgovarajućih ćelija domaćina sa DNK konstruktom predmetnog pronalaska se postiže dobro poznatim metodama koje tipično zavise od vrste korišćenog vektora. U pogledu transformacije prokariotskih ćelija domaćina, pogledajte, na primer, Cohen et al (1972) Proc. Natl. Acad. Sci. USA 69, 2110, i Sambrook et al (1989) Molecular Cloning, A Laboratory Manual, Cold Spring Harbor Laboratory, Cold Spring Harbor, NY. Transformacija ćelija kvasnica opisana je u radu Sherman et al (1986) Methods In Yeast Genetics, A Laboratory Manual, Cold Spring Harbor, NY. Metod koji je izložio Beggs (1978) Nature 275,104-109 takođe je koristan. U pogledu ćelija kičmenjaka, reagensi koji su korisni za transfekciju takvih ćelija, na primer kalcijum fosfat i DEAE-dekstran ili formulacije lipozoma, dostupni su od kompanije Stratagene Cloning Systems, ili Life Technologies Inc., Gaithersburg, MD 20877, SAD. Elektroporacija je takođe korisna za transformaciju i/ili transfekciju ćelija i dobro je poznata u stručnoj oblasti za transformaciju ćelija kvasnica, bakterijskih ćelija, ćelija insekata i ćelija kičmenjaka.
Uspešno transformirane ćelije, tj. ćelije koje sadrže DNK konstrukt predmetnog pronalaska, mogu da se identifikuju pomoću dobro poznatih tehnika kao što je PCR. Alternativno, prisustvo proteina u supernatantu može da se detektuje pomoću antitela.
Podrazumeva se da su određene ćelije domaćini pronalaska korisne za pripremanje peptida pronalaska, na primer, bakterijske, ćelije kvasnica i insekata. Međutim, u određenim terapeutskim metodama mogu biti korisne druge ćelije domaćini. Na primer, antigen-prezentujuće ćelije, kao što su dendritične ćelije, mogu korisno da se upotrebe za ekspresiju peptida pronalaska tako da oni mogu da se ubace u odgovarajuće MHC molekule. Tako, prikazani pronalazak obezbeđuje ćeliju domaćina koja se sastoji od nukleinske kiseline ili vektora ekspresije u skladu sa pronalaskom.
U jednom poželjnom otelotvorenju ćelija domaćin je antigen-prezentujuća ćelija, konkretno dendritična ćelija ili antigen prezentirajuća ćelija. APĆ u koje je postavljen rekombinantni fuzioni protein koje sadrže prostatičnu kiselu fosfatazu (PAP) trenutno se ispituju za lečenje karcinoma prostate (Sipuleucel–T) (Small EJ et al 2006; Rini et al 2006).
Dalji aspekt pronalaska obezbeđuje metod za proizvodnju peptida, metod koji obuhvata kultivisanje ćelije domaćina i izolaciju peptida iz ćelije domaćina ili njegovog medijuma za kultivaciju.
U drugom otelotvorenju, peptid, nukleinska kiselina ili vektor ekspresije pronalaska koriste se u medicini. Na primer, peptid može biti pripremljen za intravensku (i.v.) injekciju, potkožnu (s.c.) injekciju, intradermalnu (i.d.) injekciju, intraperitonealnu (i.p.) injekciju, intramuskularnu (i.m.) injekciju. Poželjni načini primene injekcije peptida obuhvataju s.c., i.d., i.p., i.m. i i.v. Poželjni načini primene injekcije DNK obuhvataju i.d., i.m., s.c., i.p. i i.v. Mogu se dati doze od npr. između 50 µg i 1,5 mg, poželjno 125 µg do 500 µg, peptida ili DNK i one će zavisiti od datog peptida ili DNK. Doze u ovom opsegu su uspešno korišćene u ranijim ispitivanjima (Brunsvig et al 2006; Staehler et al 2007).
Drugi aspekt predmetnog pronalaska uključuje in vitro metod za proizvodnju aktiviranih T ćelija, pri čemu se metod sastoji od dovođenja u kontakt in vitro T ćelija sa humanim MHC molekulima klase I sa ubačenim antigenom eksprimiranim na površini prikladne antigen-prezentujuće ćelije u toku vremenskog perioda koji je dovoljan da se navedena T ćelija aktivira na antigen-specifičan način, naznačeno time što je antigen peptid u skladu sa pronalaskom. Poželjno, sa antigenprezentujućom ćelijom se koristi dovoljna količina antigena.
U slučaju epitopa MHC klase II koji se koristi kao antigen, T ćelije su CD4-pozitivne pomoćničke ćelije, poželjno tipa TH1. MHC molekuli klase II mogu biti eksprimirani na površini bilo koje prikladne ćelije. Poželjno, ćelija prirodno ne eksprimira MHC molekule klase II (u tom slučaju je ćelija transficirana kako bi eksprimirala takav molekul). Alternativno, ako ćelija prirodno eksprimira MHC molekule klase II, poželjno je da ona bude defektna u putevima obrade ili prezentovanja antigena. Na ovaj način, moguće je da ćelija koja eksprimira MHC molekul klase II bude kompletno napunjena odabranim peptidnim antigenom pre aktiviranja T ćelije.
Antigen-prezentujuća ćelija (ili stimulatorna ćelija) tipično ima MHC molekule klase II na svojoj površini i poželjno je sama u značajnoj meri nesposobna da napuni navedeni MHC molekul klase II sa odabranim antigenom. Odabrani antigen može lako da se ubaci u MHC molekul klase II in vitro.
Poželjno, ćelija sisara ne poseduje ili ima smanjen nivo ili funkciju TAP peptidnog transportera. Pogodne ćelije kojima nedostaje TAP peptidni transporter obuhvataju T2, RMA-S i ćelije vinske mušice. TAP je transporter koji je u vezi sa obradom antigena.
Ćelijska linija T2 koja je deficijentna za ubacivanje humanih peptida je dostupna od organizacije American Type Culture Collection, 12301 Parklawn Drive, Rockville, Maryland 20852, SAD pod kataloškim brojem CRL 1992; ćelijska linija vinske mušice Schneider 2 dostupna je od organizacije ATCC pod kataloškim brojem CRL 19863; mišja RMA-S ćelijska linija opisana je u radu Karre et al 1985.
Poželjno, ćelija domaćin pre transfekcije značajno ne eksprimira MHC molekule klase I. Takođe je poželjno da stimulatorna ćelija eksprimira molekul koji je važan za obezbeđivanje kostimulatornog signala za T ćelije kao što su bilo koji od B7.1, B7.2, ICAM-1 i LFA 3. Sekvence nukleinskih kiselina brojnih MHC molekula klase II i ko-stimulatornih molekula su javno dostupne iz GenBank i EMBL baza podataka.
Slično, u slučaju epitopa MHC klase I koji se koristi kao antigen, T ćelije su CD8-pozitivni CTL.
Ako se antigen-prezentujuća ćelija transficira da eksprimira takav epitop, ćelija se poželjno sastoji od vektora ekspresije koji je sposoban da eksprimira peptid koji sadrži ID BR. SEKV: 10.
Brojne druge metode mogu da se koriste za generisanje CTL in vitro. Na primer, metode opisane u radovima Peoples et al (1995) i Kawakami et al (1992) koriste autologne tumor-infiltrirajuće limfocite za stvaranje CTL. Plebanski i saradnici (1995) upotrebljavaju autologne limfocite iz periferne krvi (PLB) za pripremanje CTL. Jochmus i saradnici (1997) opisuju proizvodnju autolognih CTL pulsiranjem dendritičnih ćelija sa peptidom ili polipeptidom, ili putem infekcije sa rekombinantnim virusom. Hill i saradnici (1995) i Jerome i saradnici (1993) upotrebljavaju B ćelije u proizvodnji autolognih CTL. Pored toga, makrofagi pulsirani sa peptidom ili polipeptidom, ili inficirani sa rekombinantnim virusom, mogu da se koriste za pripremu autolognih CTL. S. Walter i saradnici 2003. opisuju in vitro prajming T ćelija upotrebom veštačkih antigen-prezentujućih ćelija (aAPĆ), što je takođe prikladan način za generisanje T ćelija protiv peptida izbora. U ovoj studiji, aAPĆ su generisane spajanjem preformiranih kompleksa MHC:peptid za površinu polistirenskih čestica (mikroperle) pomoću biohemije biotin:streptavidin. Ovaj sistem dozvoljava egzaktnu kontrolu gustine MHC na aAPĆ, što omogućava da se selektivno izazovu visoko- ili nisko-aviditetni antigen-specifični T-ćelijski odgovori sa visokom efikasnošću iz uzoraka krvi. Pored ovih kompleksa MHC:peptid, aAPĆ bi trebalo da nose druge proteine sa ko-stimulatornom aktivnošću poput anti-CD28 antitela spojenih za njihovu površinu. Osim toga takvi sistemi zasnovani na aAPĆ često iziskuju dodavanje odgovarajućih solubilnih faktora, npr. citokina kao što je interleukin-12.
Alogene ćelije mogu takođe da se koriste u pripremanju T ćelija a metod je detaljno opisan u dokumentu WO 97/26328. Na primer, pored ćelija vinske mušice i T2 ćelija, mogu da se koriste druge ćelije za prezentovanje antigena kao što su CHO ćelije, ćelije insekata inficirane bakulovirusom, bakterije, kvasnice, ciljne ćelije inficirane vakcinijom. Pored toga mogu da se koriste i virusi biljaka (pogledajte, na primer, Porta et al (1994)) koji opisuje razvoj mozaičkog virusa crnog pasulja kao sistem sa visokim prinosom za prezentaciju stranih peptida.
Aktivirane T ćelije koje su usmerene protiv peptida pronalaska korisne su u terapiji. Tako, dalji aspekt pronalaska obezbeđuje aktivirane T ćelije koje se mogu dobiti prethodno navedenim metodama pronalaska.
Aktivirane T ćelije, koje su proizvedene pomoću gore navedenog metoda, će selektivno prepoznati ćeliju koja aberantno eksprimira polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu sa ID BR. SEKV: 10.
Poželjno, T ćelija prepoznaje ćeliju pomoću interakcije kroz njen TCR sa kompleksom HLA/peptid (na primer, vezivanje). T ćelije su korisne u metodu ubijanja ciljnih ćelija kod pacijenta čije ciljne ćelije aberantno eksprimiraju polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu pronalaska naznačeno time što se pacijentu daje efikasan broj aktiviranih T ćelija. T ćelije koje se daju pacijentu mogu biti dobijene od pacijenta i aktivirane na način opisan ranije (tj. one su autologne T ćelije). Alternativno, T ćelije nisu od dotičnog pacijenta već od druge osobe. Naravno da je poželjno da osoba bude zdrava osoba. Pod „zdravom osobom“ pronalazači podrazumevaju da osoba bude uopšteno dobrog zdravlja, poželjno da ima kompetentan imunski sistem i, još poželjnije, da ne boluje ni od jedne bolesti za koju se mogu izvršiti testovi i koja se može detektovati.
In vivo, ciljne ćelije za CD4-pozitivne T ćelije u skladu sa predmetnim pronalaskom mogu biti ćelije tumora (koje ponekad eksprimiraju MHC klase II) i/ili ćelije strome koje okružuju tumor (tumorske ćelije) (koje ponekad takođe eksprimiraju MHC klase II; (Dengjel et al., 2006)).
T ćelije predmetnog pronalaska mogu da se koriste kao aktivni sastojci terapeutske smeše. Na taj način, pronalazak takođe otkriva metod ubijanja ciljnih ćelija kod pacijenta čije ciljne ćelije aberantno eksprimiraju polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu pronalaska, metod koji obuhvata davanje efikasnog broja T ćelija pacijentu definisan je ranije.
Pod pojmom „aberantno eksprimiran“ pronalazači takođe podrazumevaju da je polipeptid prekomerno eksprimiran u poređenju sa normalnim nivoima ekspresije ili da je gen neaktivan u tkivu iz kojeg je tumor nastao ali da je eksprimiran u tumoru. Pod pojmom „prekomerno eksprimiran“ pronalazači podrazumevaju da je polipeptid prisutan u nivou koji je najmanje 1,2 puta veći od nivoa prisutnog u normalnom tkivu; poželjno najmanje 2 puta veći, a još poželjnije najmanje 5 puta ili 10 puta veći od nivoa prisutnog u normalnom tkivu.
T ćelije mogu da se dobiju pomoću metoda poznatih u stručnoj oblasti, npr. ranije opisanih.
Protokoli za ovaj takozvani adoptivni transfer T ćelija dobro su poznati u stručnoj oblasti i mogu se naći u npr. (Rosenberg et al., 1987; Rosenberg et al., 1988; Dudley et al., 2002; Yee et al., 2002; Dudley et al., 2005); pregledani u (Gattinoni et al., 2006) i (Morgan et al., 2006).
Svaki molekul pronalaska, tj. peptid, nukleinska kiselina, vektor ekspresije, ćelija, aktivirani CTL, T-ćelijski receptor ili nukleinska kiselina koja ga kodira, koristan je za lečenje poremećaja, koji karakterišu ćelije koje izbegavaju imunski odgovor. Zato svaki molekul predmetnog pronalaska može da se koristi kao lek ili u proizvodnji leka. Molekul može da se koristi samostalno ili u kombinaciji sa drugim molekulom(ima) pronalaska ili poznatim molekulom(ima).
Poželjno, lek predmetnog pronalaska je vakcina. Ona se može dati direktno pacijentu, primeniti u zahvaćeni organ ili sistemski i.d., i.m., s.c., i.p. i i.v., ili primeniti ex vivo u ćelije dobijene od pacijenta ili humane ćelijske linije koje se nakon toga daju pacijentu, ili koristiti in vitro za odabir potpopulacije imunskih ćelija dobijenih od pacijenta, koje se zatim ponovo daju pacijentu. Ako se nukleinska kiselina primenjuje u ćelije in vitro, može biti od koristi da ćelije budu transficirane tako da ko-eksprimiraju imunostimulišuće citokine, kao što je interleukin-2. Peptid može biti značajno prečišćen, ili kombinovan sa imunostimulišućim adjuvansom (pogledajte u nastavku), ili da se koristi u kombinaciji sa imunostimulatornim citokinima, ili da se primenjuje sa pogodnim dostavnim sistemom, kao na primer lipozomima. Peptid može takođe da bude konjugovan sa prikladnim nosačem kao što je hemocijanin iz puža Megathura crenulata (keyhole limpet haemocyanin – KLH) ili manan (pogledajte WO 95/18145 i Longenecker et al (1993)). Peptid takođe može biti obeležen, može biti fuzioni protein, ili može biti hibridni molekul. Od peptida čija je sekvenca data u predmetnom pronalasku se očekuje da stimulišu CD8 T ćelije. Ipak, stimulacija CD8 CTL je efikasnija u prisustvu pomoći koju pružaju CD4 T-pomoćničke ćelije. Tako, za epitope MHC klase I koji stimulišu CD8 CTL, fuzioni partner ili delovi hibridnog molekula prikladno obezbeđuju epitope koji stimulišu CD4-pozitivne T ćelije. CD4- i CD8-stimulišući epitopi su dobro poznati u ovoj oblasti i uključuju one identifikovane kako je ptkriveno.
U jednom aspektu, vakcina sadrži najmanje jedan peptid koji ima aminokiselinsku sekvencu iznetu u ID BR. SEKV:10 i najmanje jedan dodatni peptid, poželjno dva do 50, poželjnije dva do 25, još poželjnije dva do 15 i najpoželjnije dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, jedanaest, dvanaest ili trinaest peptida. Peptid(i) može biti dobijen od jednog ili više specifičnih TAA i može se vezivati za MHC molekule klase I i/ili klase II.
Polinukleotid može biti značajno prečišćen ili sadržan u pogodnom vektoru ili sistemu za dostavljanje. Nukleinska kiselina može biti DNK, cDNK, RNK ili njihova kombinacija. Metodi za dizajniranje i uvođenje takve nukleinske kiseline su dobro poznati u stručnoj oblasti. Kratak pregled je dat od strane npr. Pascolo S. 2006; Stan R.2006, ili A Mahdavi 2006. Polinukleotidne vakcine se lako pripremaju, ali način delovanja ovih vektora u indukovanju imunskog odgovora nije u potpunosti jasan. Prikladni vektori i sistemi za dostavljanje uključuju virusnu DNK i/ili RNK, kao što su sistemi zasnovani na adenovirusu, virusu vakcinije, retrovirusima, herpes virusu, adeno-asociranom virusu ili hibridima koji sadrže elemente više od jednog virusa. Nevirusni sistemi za dostavljanje uključuju katjonske lipide i katjonske polimere i dobro su poznati u oblasti dostavljanja DNK. Fizičko dostavljanje, kao što je preko „genskog pištolja“ može takođe da se koristi. Peptid ili peptidi koje kodira nukleinska kiselina mogu biti fuzioni protein, na primer sa epitopom koji stimuliše T ćelije za dati suprotni CDR kako je navedeno ranije.
Medikament pronalaska može takođe da sadrži jedan ili više adjuvansa. Adjuvansi su supstance koje nespecifično pojačavaju ili potenciraju imunski odgovor (npr. imunske odgovore posredovane CTL i pomoćničkim T (TH) ćelijama na antigen, i na taj način se smatraju korisnim u leku predmetnog pronalaska. Pogodni adjuvansi uključuju, između ostalog, 1018 ISS, soli aluminijuma, Amplivax, AS15, BCG, CP-870,893, CpG7909, CyaA, dSLIM, flagelin ili TLR5 ligande dobijene od flagelina, FLT3 ligand, GM-CSF, IC30, IC31, imikvimod (ALDARA), rezimikvimod, ImuFact IMP321, interleukine poput IL-2, IL-13, IL-21, interferon-alfa ili -beta, ili njihove pegilovane derivate, IS Patch, ISS, ISCOMATRIX, ISCOMs, JuvImmune, LipoVac, MALP2, MF59, monofosforil lipid A, Montanide IMS 1312, Montanide ISA 206, Montanide ISA 50V, Montanide ISA-51, emulzije voda u ulju i ulje u vodi, OK-432, OM-174, OM-197-MP-EC, ONTAK, OspA, PepTel® vektorski sistem, PLG i mikročestice dekstrana, rezikvimod, SRL172, virozome i druge virusu slične partikule, YF-17D, VEGF klopku, R848, beta-glukan, Pam3Cys, QS21 stimulon kompanije Aquila, koji je dobijen od saponina, mikobakterijske ekstrakte i sintetičke mimetike bakterijskog ćelijskog zida i druge zaštićene adjuvanse kao što su Ribi-jev Detox, Quil, ili Superfos. Preferirani su adjuvansi kao što je Freund-ov ili GM-CSF. Nekoliko imunoloških adjuvanasa (npr. MF59) specifičnih za dendritične ćelije i njihova priprema su opisani ranije (Dupuis M et al 1998; Allison 1998). Takođe, mogu se koristiti citokini. Nekoliko citokina je direktno dovedeno u vezu sa uticajem na migraciju dendritičnih ćelija u limfna tkiva (npr. TNF-α !" ubrzavanjem sazrevanja dendritičnih ćelija u efikasne antigen-prezentujuće ćelije za T limfocite (npr. GM-CSF, IL-1 i IL-4) (patent registrovan u SAD pod br. 5,849,589) i delovanjem kao imunoadjuvansi (npr. IL-12, IL-15, IL-23, IL-7, IFN-alfa, IFN-beta) (Gabrilovich et al 1996).
Takođe, objavljeno je da CpG imunostimulatorni oligonukleotidi poboljšavaju efekte adjuvanasa u sastavu vakcine. Bez ograničavanja postojećom teorijom, CpG oligonukleotidi deluju aktiviranjem urođenog (neadaptivnog) imunskog sistema preko Toll-like receptora (TLR), uglavnom TLR9. Aktivacija TLR9 pokrenuta CpG-om pojačava antigen-specifične humoralne i ćelijske odgovore na širok spektar antigena, uključujući peptidne ili proteinske antigene, žive ili mrtve viruse, vakcine dendritičnim ćelijama, autologne ćelijske vakcine i polisaharidne konjugate kako u profilaktičkim tako i terapijskim vakcinama. Što je važnije, on poboljšava sazrevanje i diferencijaciju dendritičnih ćelija, što dovodi do pojačane aktivacije TH1ćelija i snažnog stvaranja citotoksičnih T limfocita (CTL), čak i u odsustvu pomoći CD4 T ćelija. Predominacija TH1indukovana pomoću TLR9 stimulacije se održava čak i u prisustvu adjuvanasa u vakcini kao što je aluminijum ili nekompletni Freund-ov adjuvans (IFA) koji normalno promovišu predominaciju TH2. CpG oligonukleotidi pokazuju još veću adjuvansnu aktivnost kada se formulišu ili istovremeno primenjuju sa drugim adjuvansima ili u formulacijama kao što su mikročestice, nanočestice, lipidne emulzije ili slične formulacije, koje su naročito neophodne za indukovanje snažnog odgovora kada je antigen relativno slab. Oni takođe ubrzavaju imunski odgovor i omogućavaju da se doze antigena smanje za približno dva reda veličine, sa uporedivim odgovorima antitelima na punu dozu vakcine bez CpG u pojedinim eksperimentima (Krieg et al 2006). Patent registrovan u SAD pod br. 6,406,705 B1 opisuje kombinovanu upotrebu CpG oligonukleotida, adjuvanasa u obliku nenukleinskih kiselina i antigena za indukovanje antigenspecifičnog imunskog odgovora. Antagonist CpG TLR9 je dSLIM (double Stem Loop Immunomodulator) kompanije Mologen (Berlin, Nemačka) koji je preferirana komponenta farmaceutske smeše predmetnog pronalaska. Takođe, mogu se koristiti i drugi molekuli koji vezuju TLR kao što su RNK koja vezuje TLR 7, TLR 8 i/ili TLR 9.
Drugi primeri korisnih adjuvanasa uključuju, ali nisu i ograničeni na, hemijski modifikovane CpG-jeve (npr. CpR, Idera), analoge dsRNK kao što su Poly(I:C) i AmpliGen, ne-CpG bakterijska DNK ili RNK kao i imunoaktivne male molekule i antitela poput ciklofosfamida, sunitiniba, bevacizumaba, celebreksa, NCX-4016, sildenafila, tadalafila, vardenafila, sorafeniba, temozolomida, temsirolimusa, XL-999, CP-547632, pazopaniba, VEGF klopke, ZD2171, AZD2171, anti-CTLA4 i SC58175, koji mogu delovati terapijski i/ili kao adjuvans. Količine i koncentracije adjuvanasa i aditiva korisnih u kontekstu predmetnog pronalaska, stručnjak iz ove oblasti može lako da utvrdi bez izvođenja suvišnih eksperimenata. Preferirani adjuvansi su dSLIM, interferon-alfa, -beta, CpG7909, IC31, imikvimod, rezikvimod, PeviTer, RNK, tadalafil, temozolomid i JuvImmune.
Preferirani adjuvansi su dSLIM, BCG, OK432, imikvimod, rezikvimod, GMCSF, interferon-alfa, PeviTer i JuvImmune ili njihova kombinacija.
U poželjnom otelotvorenju farmaceutske smeše, kako je otkriveno, adjuvans je izabran iz grupe koja se sastoji od faktora stimulacije kolonija, kao što je faktor stimulacije granulocitnomakrofagne kolonije (GM-CSF, sargramostim), imikvimoda, rezikvimoda i interferona alfa.
U još jednom poželjnom otelotvorenju farmaceutske smeše, kako je otkriveno, adjuvans je imikvimod ili rezikvimod. U još poželjnijem otelotvorenju farmaceutske smeše, kako je otkrievno, adjuvans je kombinacija GM-CSF i imikvimoda.
Ova smeša se koristi za parenteralnu primenu, kao što je supkutana, intradermalna, intramuskularna ili oralnu primenu. Za navedeno, peptidi i opciono drugi molekuli se rastvaraju ili suspenduju u farmakološki prihvatljivom, poželjno, vodenom nosaču. Pored toga, smeša može sadržati pomoćne materije, poput pufera, vezujućih agenasa, raspršivača, rastvarača, aroma, lubrikanata itd. Peptidi takođe mogu biti primenjeni zajedno sa imunostimulišućim supstancama kao što su citokini. Opsežna lista pomoćnih materija koje se mogu koristiti u navedenom sastavu može, na primer, biti preuzeta iz A. Kibbe, Handbook of Pharmaceutical Excipients, 3. Ed.2000, American Pharmaceutical Association and pharmaceutical press. Smeša se može koristiti za prevenciju, profilaksu i/ili terapiju adenomatoznih ili malignih oboljenja.
Predmetni pronalazak obezbeđuje lek koji je koristan za lečenje raka, konkretno glioma i tumora mozga, karcinoma dojke, karcinoma prostate, karcinoma jednjaka, kolorektalnog karcinoma, karcinoma bubrega, karcinoma pankreasa, skvamocelularnih karcinoma i keratinocitnih neoplazmi kože, leukemije, karcinoma pluća, karcinoma jajnika i melanoma.
Predmetni pronalazak uključuje komplet koji se sastoji od:
(a) posude koja sadrži farmaceutsku smešu kako je gore opisano, u rastvoru ili u liofiliziranom obliku; (b) druge posude koja sadrži rastvarač ili rastvor za rekonstituciju za liofiliziranu formulaciju.
Komplet dalje može da se sastoji od jednog ili više od navedenih (iii) pufer, (iv) rastvarač, (v) filter, (vi) igla ili (v) brizgalica. Posuda je preferirano boca, bočica, brizgalica ili epruveta; i ona može biti višekratna posuda. Farmaceutska smeša je preferirano liofilizirana.
Kompleti predmetnog pronalaska se poželjno sastoje od liofilizirane formulacije predmetnog pronalaska u pogodnoj posudi i uputstava za njenu rekonstituciju i/ili upotrebu. Pogodne posude uključuju, na primer, boce, bočice (npr. bočice sa dve šupljine), brizgalice (kao što su brizgalice sa dve šupljine) i epruvete. Posuda može biti izrađena od različitih materijala kao što su staklo ili plastika. Poželjno, komplet i/ili posuda sadrži/e uputstva o ili u vezi sa posudom koja navode uputstva za rekonstituciju i/ili upotrebu. Na primer, na nalepnici može biti navedeno da liofilizirana formulacija treba da se rekonstituiše do koncentracija peptida kako je opisano ranije. Na nalepnici može dalje da bude naznačeno da je formulacija korisna ili namenjena za supkutanu primenu.
Posuda u kojoj se nalazi formulacija može da bude višekratna bočica, što omogućava ponavljane primene (npr. 2-6 primena) rekonstituisane formulacije. Komplet može dalje da sadrži i drugu posudu u kojoj se nalazi pogodni rastvarač (npr. rastvor natrijum bikarbonata).
Nakon mešanja rastvarača i liofilizirane formulacije, konačna koncentracija peptida u rekonstituisanoj formulaciji je poželjno najmanje 0,15 mg/ml/peptida (=75µg) a poželjno ne više od 3 mg/ml/peptida (=1500µg). Komplet može dalje da uključuje druge materijale poželjne sa komercijalne ili korisničke tačke gledišta, uključujući druge pufere, rastvarače, filtere, igle, brizgalice i uputstva za upotrebu uz pakovanje.
Kompleti predmetnog pronalaska mogu da imaju jednu posudu koja sadrži formulaciju farmaceutskih smeša u skladu sa predmetnim pronalaskom sa ili bez drugih komponenti (npr. druga jedinjenja ili farmaceutske smeše ovih drugih jedinjenja) ili mogu da imaju zasebnu posudu za svaku komponentu.
Poželjno, kompleti pronalaska obuhvataju formulaciju pronalaska upakovanu za upotrebu u kombinaciji sa istovremenom primenom drugog jedinjenja (kao što su adjuvansi (npr. GM-CSF), hemioterapijski agens, prirodni proizvod, hormon ili antagonist, antiangiogeni agens ili inhibitor, agens koji indukuje apoptozu ili helirajući agens) ili njegove farmaceutske smeše. Komponente kompleta mogu biti u vidu prethodno napravljenog kompleksa ili svaka komponenta može biti u odvojenoj zasebnoj posudi pre primene kod pacijenta. Komponente kompleta mogu biti obezbeđene u jednom ili više tečnih rastvora, poželjno, vodenom rastvoru, poželjnije sterilnom vodenom rastvoru. Komponente kompleta mogu takođe biti obezbeđene kao čvrste materije, koje se mogu pretvoriti u tečnosti dodavanjem pogodnih rastvarača, koji su preferirano obezbeđeni u drugoj zasebnoj posudi.
Posuda terapeutskog kompleta može biti bočica, epruveta, pljosnata boca, boca, brizgalica ili neka druga posuda za čuvanje čvrstih supstanci ili tečnosti. Obično, kada postoji više od jedne komponente, komplet će sadržati drugu bočicu ili drugu posudu, koja omogućava zasebno doziranje. Komplet takođe može sadržati drugu posudu za farmaceutski prihvatljivu tečnost. Poželjno, terapeutski komplet će sadržati pribor (npr. jednu ili više igala, brizgalice, kapaljke, pipete itd.) koji omogućava primenu agenasa pronalaska koji su komponente prikazanog kompleta.
Prikazana formulacija je jedna koja je pogodna za primenu peptida na bilo koji prihvatljiv način primene kao što je oralni (enteralni), nazalni, očni, supkutani, intradermalni, intramuskularni, intravenski ili transdermalni. Poželjno, primena je s.c., a najpoželjnije i.d. Primena može biti i pomoću infuzione pumpe.
Predmetni pronalazak će sada biti opisan u sledećim primerima i slikama koji opisuju njegova poželjna otelotvorenja, ali to neće biti ograničeno na ovde navedeno.
Slika 1: Primerni maseni spektar iz IGF2BP3-001 koji pokazuje njegovu prezentaciju na primarnom uzorku tumora GB6010. NanoESI-LCMS je izvršena na peptidnom pulu eluiranom iz uzorka GBM GB6010. Maseni hromatogram za m/z 536.3238 ± 0,001 Da, z = 2 pokazuje maksimum peptida na vremenu retencije 49,89 min. B) Detektovani maksimum u masenom hromatogramu na 48,76 min otkrio je signal m/z 536.3239 u MS spektru. C) Maseni spektar kolizijom indukovane disocijacije iz izabranog prekursora m/z 536.3239 zabeležen u nanoESI-LCMS eksperimentu na datom vremenu retencije potvrdio je prisustvo IGF2BP3-001 u uzorku tumora GB6010. D) Obrazac fragmentacije sintetičkog IGF2BP3-001 referentnog peptida zabeležen je i upoređen sa generisanim prirodnim obrascem fragmentacije TUMAP prikazanim u C za verifikaciju sekvence.
Slika 2a prikazuje profile ekspresije mRNK izabranih proteina u normalnim tkivima i u 19 uzoraka glioblastoma.
Slika 2b prikazuje profile ekspresije mRNK izabranih proteina u normalnim tkivima i u 19 uzoraka glioblastoma
Slika 3 pokazuje primer in vitro imunogenosti IMA950 TUMAP klase I
Slika 4 prikazuje primere afiniteta vezivanja HLA klasa I peptida, kako je otkriveno, za A*02
ID BR. SEKV 1 do 24 pokazuju sekvence poželjnih tumor-asociranih peptida, kako je otkriveno.
PRIMERI
Peptidi FTELTLGEF (HLA-A1; PolyPeptide Laboratories, Wolfenbüttel, Nemačka), LMLGEFLKL (HLA-A2; Clinalfa, Sissach, Švajcarska) i EPDLAQCFY (HLA-B35; PolyPeptide Laboratories) su svi dobijeni u farmaceutskom kvalitetu.
PRIMER 1:
Identifikacija tumor-asociranih peptida prezentovanih na površini ćelije
Uzorci tkiva
Tumorska tkiva pacijenata su obezbeđena od strane Hôpital Cantonal Universitaire de Genève (Medical Oncology Laboratory of Tumor Immunology) i Neurochirurgische Universitäts-Klinik Heidelberg (Molekularbiologisches Labor). Pre operacije su od svih pacijenata pribavljeni pisani informisani pristanci. Tkiva su zamrznuta brzim zamrzavanjem u tečnom azotu neposredno nakon operacije i uskladištena na -80°C do izolacije TUMAP.
Izolacija HLA peptida iz uzoraka tkiva
Skupovi HLA peptida iz brzo zamrznutih uzoraka tkiva su dobijeni imunskom precipitacijom iz čvrstih tkiva u skladu sa blago modifikovanim protokolom (Falk, K. et al 1991; Seeger, F.H. et al. T 1999) upotrebom HLA-A*02-specifičnog antitela BB7.2 ili HLA-A, -B, -C-specifičnog antitela W6/32, CNBr-aktivirane sefaroze, tretiranjem kiselinom i ultrafiltracijom.
Metode:
Dobijeni skupovi HLA peptida su odvojeni prema njihovoj hidrofobnosti pomoću reverzno-fazne hromatografije (Acquity UPLC sistem, Waters) a eluirani peptidi su analizirani u LTQ-Orbitrap hibridnom masenom spektrometru (ThermoElectron) opremljenom ESI izvorom. Skupovi peptida su direktno postavljeni na analitičku mikrokapilarnu kolonu od fuzirane silike (75 µm i.d. x 250 mm) upakovanu sa 1,7 µm C18 reverzno-faznim materijalom (Waters) uz primenu brzine protoka od 400 nl u minutu. Nakon toga, peptidi su izdvojeni primenom dvostepenog 180-minutnog binarnog gradijenta iz 10% do 33% B pri brzinama protoka od 300 nl u minutu. Gradijent su činili rastvarač A (0,1% mravlja kiselina u vodi) i rastvarač B (0,1% mravlja kiselina u acetonitrilu). Staklena kapilara obložena zlatom (PicoTip, New Objective) je korišćena za uvođenje u mikro-ESI izvor. LTQ-Orbitrap maseni spektrometar je radio u režimu zavisnom od podataka primenom strategije TOP5 (5 najvećih). Ukratko, iniciran je ciklus skeniranja sa kompletnim skeniranjem visoke masene preciznosti u orbitrap (R = 30 000), što je bilo praćeno MS/MS skeniranjima takođe u orbitrap (R = 7500) na 5 najzastupljenijih prekursorskih jona sa dinamičkim isključivanjem prethodno odabranih jona. Tandem maseni spektri su interpretirani pomoću SEQUEST i dodatnom ručnom kontrolom. Identifikovana peptidna sekvenca je potvrđena poređenjem generisanog obrasca fragmentacije prirodnog peptida sa obrascem fragmentacije sintetičkog referentnog peptida identične sekvence. Na slici 1 je prikazan primerni spektar koji je dobijen iz tumorskog tkiva za MHC klasa I-asocirani peptid GF2BP3-001 i njegov elucioni profil na UPLC sistemu.
PRIMER 2
Profiliranje ekspresije gena koji kodiraju otkrivene peptide
Nisu svi peptidi koji su identifikovani kao da su prezentovani na površini tumorskih ćelija od strane MHC molekula pogodni za imunoterapiju, zato što je većina ovih peptida dobijena iz normalnih ćelijskih proteina koje eksprimiraju mnoge vrste ćelija. Samo nekoliko ovih peptida je tumor-asocirano i verovatno je da su sposobni da indukuju T ćelije sa velikom specifičnošću prepoznavanja za tumor iz kojeg su dobijeni. Da bi identifikovali takve peptide i sveli rizik od autoimunosti indukovane vakcinacijom na minimum, pronalazači su se fokusirali na one peptide koji su dobijeni od proteina koji su prekomerno eksprimirani na tumorskim ćelijama u poređenju sa većinom normalnih tkiva.
Idealni peptid će biti izveden iz proteina koji je jedinstven za tumor i nije prisutan u bilo kom drugom tkivu. Da bi se identifikovali peptidi koji su dobijeni iz gena sa profilom ekspresije sličnim idealnom, identifikovani peptidi su dodeljeni proteinima, odnosno genima, iz kojih su dobijeni i generisani su profili ekspresije ovih gena.
RNK izvori i priprema
Hirurški odstranjeni uzorci tkiva obezbeđeni su od strane dve različite kliničke lokacije (pogledajte primer 1) nakon što je od svakog pacijenta pribavljen pisani informisani pristanak. Uzorci tumorskog tkiva su zamrznuti brzim zamrzavanjem u tečnom azotu neposredno nakon operacije i kasnije homogenizovani sa malterom i tučkom u prisustvu tečnog azota. Ukupna RNK je pripremljena iz ovih uzoraka pomoću TRIzol (Invitrogen, Karlsruhe, Nemačka) nakon čega je sledilo čišćenje sa RNeasy (QIAGEN, Hilden, Nemačka); oba metoda su izvedena u skladu sa protokolom proizvođača.
Ukupna RNK iz zdravih humanih tkiva dobijena je komercijalno (Ambion, Huntingdon, UK; Clontech, Heidelberg, Nemačka; Stratagene, Amsterdam, Holandija; BioChain, Hayward, CA, SAD). RNK od nekoliko pojedinaca (između 2 i 123 osobe) je izmešana tako da je RNK od svakog pojedinca bila težinski podjednaka. Leukociti su izolovani iz uzoraka krvi 4 zdrava dobrovoljca.
Kvalitet i kvantitet svih RNK uzoraka procenjena je na Agilent 2100 bioanalizatoru (Agilent, Waldbronn, Nemačka) upotrebom RNA 6000 Pico LabChip kompleta (Agilent).
Eksperimenti na mikročipu
Analiza genske ekspresije svih uzoraka RNK iz tumorskih i normalnih tkiva izvršena je pomoću Affymetrix Human Genome (HG) U133A ili HG-U133 Plus 2.0 oligonukleotidnih mikročipova (Affymetrix, Santa Clara, CA, SAD). Svi koraci su izvršeni u skladu sa priručnikom za Affymetrix. Ukratko, sintetisana je dvolančana cDNK iz 5–8 µg ukupne RNK, primenom SuperScript RTII (Invitrogen) i oligo-dT-T7 prajmera (MWG Biotech, Ebersberg, Nemačka) kako je opisano u priručniku. In vitro transkripcija je izvršena sa kompletom BioArray High Yield RNA Transcript Labelling Kit (ENZO Diagnostics, Inc., Farmingdale, NY, SAD) za U133A čipove ili sa kompletom GeneChip IVT Labelling Kit (Affymetrix) za U133 Plus 2.0 čipove, nakon čega je sledila fragmentacija, hibridizacija i bojenje cRNK sa streptavidin-fikoeritrin i biotiniliranim anti-streptavidin antitelom (Molecular Probes, Leiden, Holandija). Slike su skenirane skenerom Agilent 2500A GeneArray Scanner (U133A) ili Affymetrix Gene-Chip Scanner 3000 (U133 Plus 2.0), a podaci su analizirani sa GCOS softverom (Affymetrix), upotrebom podrazumevanih podešavanja za sve parametre. Za normalizaciju je korišćeno 100 konstitutivnih gena obezbeđenih od strane kompanije Affymetrix. Vrednosti relativne ekspresije izračunate su iz logaritamskih odnosa signala datih od strane softvera a normalni uzorak bubrega je arbitrarno podešen na 1,0.
Profili ekspresije izvornih gena, kako je otkriveno, koji su visoko prekomerno eksprimirani u glioblastomu prikazani su na slici 2.
PRIMER 3:
In vitro imunogenost za IMA950 MHC klasa I-prezentovane peptide
Da bismo dobili informacije u pogledu imunogenosti TUMAP, kako je otkriveno, sproveli smo istraživanja korišćenjem dobro ustanovljene platforme za in vitro stimulaciju koja je već opisana od strane (Walter, S, Herrgen, L, Schoor, O, Jung, G, Wernet, D, Buhring, HJ, Rammensee, HG, and Stevanovic, S; 2003, Cutting edge: predetermined avidity of human CD8 T cells expanded on calibrated MHC/anti-CD28-coated microspheres, J.Immunol., 171, 4974-4978). Na ovaj način mogli smo da pokažemo značajno visoku imunogenost za 13 HLA-A*0201-restrikovanih TUMAP, kako je otkriveno (kod >= 50 % testiranih donora mogli su da se detektuju TUMAP-specifični CTL) dokazujući da su ovi peptidi T-ćelijski epitopi protiv kojih kod ljudi postoje CD8+ prekursorske T ćelije (tabela 3).
In vitro priprema CD8+ T ćelija
Da bismo izvršili in vitro stimulacije pomoću veštačkih antigen-prezentujućih ćelija (aAPĆ) napunjenih sa kompleksom peptid-MHC (pMHC) i anti-CD28 antitelom, prvo smo izolovali PBMC (mononuklearne ćelije periferne krvi) iz svežih HLA-A*02+ trombocitno-leukocitnih međuslojeva primenom standardnog medijuma za separaciju na osnovu gradijenta gustine (PAA, Cölbe, Nemačka). Trombocitno-leukocitni međuslojevi su dobijeni od Blood Bank Tübingen ili od Katharinenhospital Stuttgart. Izolovane PBMC su inkubirane preko noći u T-ćelijskom medijumu (TCM) za humanu in vitro pripremu koji je sadržao RPMI-Glutamax (Invitrogen, Karlsruhe, Nemačka) u koji je dodat 10% humani toplotom inaktiviran AB serum (PAA, Cölbe, Nemačka), 100 U/ml penicilina / 100 µg/ml streptomicina (Cambrex, Verviers, Belgija), 1 mmol/l natrijum piruvata (CC Pro, Neustadt, Nemačka) i 20 µg/ml gentamicina (Cambrex). CD8+ limfociti su izolovani primenom CD8+ MACS kompleta za pozitivnu selekciju (Miltenyi, Bergisch Gladbach, Nemačka) u skladu sa uputstvima proizvođača. Dobijene CD8+ T ćelije su inkubirane do upotrebe u TCM u koji je dodato 2,5 ng/ml IL-7 (PromoCell, Heidelberg, Nemačka) i 10 U/ml IL-2 (Chiron, Munich, Nemačka). Stvaranje perli obloženih sa pMHC/anti-CD28, stimulacije T ćelija i očitavanja su izvršena na ranije opisan način (Walter et al., 2003) sa manjim modifikacijama. Ukratko, biotinilirani rekombinantni HLA-A*0201 molekuli kojima nedostaje transmembranski domen i koji su biotinilirani na karboksi kraju teškog lanca proizvedeni su pomoću metoda opisanog od strane (Altman et al., 1996). Prečišćeno kostimulatorno mišje IgG2a anti humano CD28 At 9.3 (Jung et al., 1987) bilo je hemijski biotinilirano pomoću sulfo-N-hidroksisukcinimidobiotina kako je preporučeno od strane proizvođača (Perbio, Bonn, Nemačka). Korišćene perle bile su polistirenske čestice obložene streptavidinom veličine 5,60 µm (Bangs Laboratories, Illinois/SAD). pMHC koje su korišćene kao pozitivna i negativna kontrola bile su A*0201/MLA-001 (peptid ELAGIGILTV iz modifikovanog Melan-A/MART-1) i A*0201/DDX5-001 (YLLPAIVHI iz DDX5) odnosno A*0201/HBV-001 (FLPSDFFPSV).
800.000 perli / 200 µl je bilo obloženo u pločicama sa 96 mesta u prisustvu 600 ng biotin anti-CD28 plus 200 ng relevantnih biotin-pMHC (perle velike gustine) ili 2 ng relevantnih plus 200 ng irelevantnih (pMHC biblioteka) MHC (perle male gustine). Stimulacije su bile pokrenute u pločicama sa 96 mesta istovremenim inkubiranjem 1x10<6>CD8+ T ćelija sa 2x10<5>ispranih obloženih perli u 200 µl TCM u koji je dodato 5 ng/ml IL-12 (PromoCell) u toku 3-4 dana na 37°C. Polovina medijuma je zatim zamenjena sa svežim TCM u koji je dodato 80 U/ml IL-2 i inkubacija je nastavljena u toku 3-4 dana na 37°C. Ovaj ciklus stimulacije je izvršen ukupno tri puta. Na kraju, tetramerne analize su izvršene sa fluorescentnim MHC tetramerima (proizvedenim na način opisan od strane (Altman et al., 1996)) plus klonom SK1 antitela CD8-FITC (BD, Heidelberg, Nemačka) na četvorobojnom FACSCalibur (BD). Peptidno-specifične ćelije su izračunate kao procenat ukupnih CD8+ T ćelija. Evaluacija tetramerne analize izvršena je korišćenjem softvera FCS Express (De Novo Software). In vitro priprema specifičnih tetramer+ CD8+ limfocita detektovana je odgovarajućom sinhronizacijom i upoređivanjem sa stimulacijama negativne kontrole. Imunogenost datog antigena detektovana je ako je pronađeno da najmanje jedno procenjivo in vitro stimulisano mesto jednog zdravog donora sadrži specifičnu CD8+ T-ćelijsku liniju nakon in vitro stimulacije (tj. ovo mesto je sadržalo najmanje 1% specifičnih tetramer+ među CD8+ T ćelijama, a procenat specifičnih tetramer+ ćelija je bio najmanje 10x veći od srednje vrednosti stimulacija negativne kontrole).
In vitro imunogenost za IMA950 peptide
Za testirane HLA klasa I peptide, in vitro imunogenost je mogla da se pokaže stvaranjem peptidspecifičnih T-ćelijskih linija. Primerni rezultati protočne citometrije nakon TUMAP-specifičnog bojenja tetramera za dva peptida, kako je otkriveno, prikazani su na slici 3. Rezultati za 13 peptida, kako je otkriveno, sumirani su u tabeli 3.
Tabela 3: In vitro imunogenost visoko imunogenih HLA klase I peptida kako je ptkriveno
Pored ovih rezultata koji su dobijeni od zdravih dobrovoljnih davalaca krvi, peptidi BCA-002, CHI3L1-001 i NLGN4X-001 su takođe testirani na malom broju pacijenata sa glioblastomom. Pokazalo se da su svi peptidi imunogeni u sličnom stepenu u poređenju sa zdravim davaocima, pokazujući postojanje prekursorskih T ćelija u relevantnoj ciljnoj populaciji za vakcinu.
PRIMER 4
Vezivanje HLA klasa I-restrikovanih peptida, kako je otkriveno, za HLA-A*0201
Cilj i sažetak
Cilj ove analize bio je da se proceni afinitet HLA klasa I peptida za MHC molekul kodiran od strane alela HLA-A*0201, budući da je ovo važan parametar načina delovanja peptida kao deo imunoterapija raka. Afiniteti za HLA-A*0201 bili su umereni do visoki za sve testirane HLA klasa I-restrikovane peptide 0, kako je otkriveno,, sa konstantama disocijacije u rasponu peptida pozitivne kontrole HBV-001, poznatog jakog vezivača A*02 dobijenog iz antigena jezgra hepatitis B virusa. Ovi rezultati potvrdili su snažan afinitet vezivanja svih testiranih HLA klasa I peptida, kako je otkriveno.
Princip testa
Stabilni kompleksi HLA/peptid sastoje se od tri molekula: HLA teški lanac, beta-2 mikroglobulin (b2m) i peptidični ligand. Aktivnost samih denaturisanih molekula teškog lanca rekombinantnog HLA-A*0201 može da se očuva tako što će se oni načiniti funkcionalnim ekvivalentima „praznih HLA-A*0201 molekula“. Kada se rastvore u vodenom puferu koji sadrži b2m i odgovarajući peptid, ovi molekuli se brzo i efikasno presavijaju na potpuno peptidno-zavisan način. Raspoloživost ovih molekula se koristi u eseju zasnovanom na ELISA testu da bi se izmerio afinitet interakcije između peptida i HLA klasa I molekula (Sylvester-Hvid et al., 2002).
Prečišćeni rekombinantni HLA-A*0201 molekuli su bili inkubirani zajedno sa b2m i stepenovanim dozama peptida od interesa. Količina de novo presavijenih kompleksa HLA/peptid utvrđena je kvantitativnim ELISA testom. Konstante disocijacije (KD vrednosti) bile su izračunate upotrebom standardne krive zabeležene iz rastvora kalibrišućeg kompleksa HLA/peptid.
Rezultati
Rezultati su prikazani na slici 4. Manja vrednost KD odražava veći afinitet za HLA-A*0201. Svi testirani peptidi, kako je otkriveno, imaju jak afinitet za HLA-A*0201 oko KD za peptid pozitivne kontrole HBV-001, koji je poznati jak vezivač A*02. Stoga, svi TUMAP klase I, kako je otkriveno, imaju jak afinitet vezivanja za MHC molekul A*02.
Bibliografija
About I, Laurent-Maquin D, Lendahl U, Mitsiadis TA (2000). Nestin expression in embryonic and adult human teeth under normal and pathological conditions. Am J Pathol.157, 287-295. Aghi M, Gaviani P, Henson JW, Batchelor TT, Louis DN, Barker FG (2005). Magnetic resonance imaging characteristics predict epidermal growth factor receptor amplification status in glioblastoma. Clin Cancer Res.11, 8600-8605.
Agosti RM, Leuthold M, Gullick WJ, Yasargil MG, Wiestler OD (1992). Expression of the epidermal growth factor receptor in astrocytic tumours is specifically associated with glioblastoma multiforme. Virchows Arch. A Pathol. Anat. Histopathol.420, 321-325.
Al-Joudi FS, Iskandar ZA, Imran AK (2007). Survivin expression correlates with unfavourable prognoses in invasive ductal carcinoma of the breast. Med J Malaysia 62, 6-8.
Al-Nedawi K, Meehan B, Micallef J, Lhotak V, May L, Guha A, Rak J (2008). Intercellular transfer of the oncogenic receptor EGFRvIII by microvesicles derived from tumour cells. Nat. Cell Biol.
Altman JD, Moss PA, Goulder PJ, Barouch DH, Heyzer-Williams MG, Bell JI, McMichael AJ, Davis MM (1996). Phenotypic analysis of antigen-specific T lymphocytes. Science 274, 94-96.
Amoh Y, Yang M, Li L, Reynoso J, Bouvet M, Moossa AR, Katsuoka K, Hoffman RM (2005). Nestin-linked green fluorescent protein transgenic nude mouse for imaging human tumor angiogenesis. Cancer Res.65, 5352-5357.
Angileri FF, Aguennouz M, Conti A, La TD, Cardali S, Crupi R, Tomasello C, Germano A, Vita G, Tomasello F (2008). Nuclear factor-kappaB activation and differential expression of survivin and Bcl-2 in human grade 2-4 astrocytomas. Cancer.
Appay V, Speiser DE, Rufer N, Reynard S, Barbey C, Cerottini JC, Leyvraz S, Pinilla C, Romero P (2006). Decreased specific CD8+ T cell cross-reactivity of antigen recognition following vaccination with Melan-A peptide. Eur. J Immunol.36, 1805-1814.
Arnold SE, Trojanowski JQ (1996). Human fetal hippocampal development: II. The neuronal cytoskeleton. J Comp Neurol.367, 293-307.
ARONSON SM, ARONSON BE (1965). CENTRAL NERVOUS SYSTEM IN DIABETES MELLITUS: LOWERED FREQUENCY OF CERTAIN INTRACRANIAL NEOPLASMS. Arch. Neurol.12, 390-398.
Asheuer M, Bieche I, Laurendeau I, Moser A, Hainque B, Vidaud M, Aubourg P (2005).
Decreased expression of ABCD4 and BG1 genes early in the pathogenesis of X-linked adrenoleukodystrophy. Hum. Mol. Genet.14, 1293-1303.
Asklund T, Appelskog IB, Ammerpohl O, Ekstrom TJ, Almqvist PM (2004). Histone deacetylase inhibitor 4-phenylbutyrate modulates glial fibrillary acidic protein and connexin 43 expression, and enhances gap-junction communication, in human glioblastoma cells. Eur. J Cancer 40, 1073-1081.
Barker FG, Simmons ML, Chang SM, Prados MD, Larson DA, Sneed PK, Wara WM, Berger MS, Chen P, Israel MA, Aldape KD (2001). EGFR overexpression and radiation response in glioblastoma multiforme. Int. J Radiat. Oncol Biol. Phys.51, 410-418.
Bertelli E, Regoli M, Fonzi L, Occhini R, Mannucci S, Ermini L, Toti P (2007). Nestin expression in adult and developing human kidney. J Histochem. Cytochem.55, 411-421.
Blum R, Jacob-Hirsch J, Rechavi G, Kloog Y (2006). Suppression of survivin expression in glioblastoma cells by the Ras inhibitor farnesylthiosalicylic acid promotes caspase-dependent apoptosis. Mol. Cancer Ther.5, 2337-2347.
Bourdon MA, Wikstrand CJ, Furthmayr H, Matthews TJ, Bigner DD (1983). Human gliomamesenchymal extracellular matrix antigen defined by monoclonal antibody. Cancer Res.43, 2796-2805.
Bowen AR, Hanks AN, Murphy KJ, Florell SR, Grossman D (2004). Proliferation, apoptosis, and survivin expression in keratinocytic neoplasms and hyperplasias. Am J Dermatopathol.26, 177-181.
Boyton RJ, Lohmann T, Londei M, Kalbacher H, Halder T, Frater AJ, Douek DC, Leslie DG, Flavell RA, Altmann DM (1998). Glutamic acid decarboxylase T lymphocyte responses associated with susceptibility or resistance to type I diabetes: analysis in disease discordant human twins, non-obese diabetic mice and HLA-DQ transgenic mice. Int. Immunol. 10, 1765-1776.
Brekke C, Lundervold A, Enger PO, Brekken C, Stalsett E, Pedersen TB, Haraldseth O, Kruger PG, Bjerkvig R, Chekenya M (2006). NG2 expression regulates vascular morphology and function in human brain tumours. Neuroimage.29, 965-976.
Brenner AV, Linet MS, Fine HA, Shapiro WR, Selker RG, Black PM, Inskip PD (2002). History of allergies and autoimmune diseases and risk of brain tumors in adults. Int. J Cancer 99, 252-259.
Brommeland T, Rosengren L, Fridlund S, Hennig R, Isaksen V (2007). Serum levels of glial fibrillary acidic protein correlate to tumour volume of high-grade gliomas. Acta Neurol. Scand.
116, 380-384.
Bronger H, Konig J, Kopplow K, Steiner HH, Ahmadi R, Herold-Mende C, Keppler D, Nies AT (2005). ABCC drug efflux pumps and organic anion uptake transporters in human gliomas and the blood-tumor barrier. Cancer Res.65, 11419-11428.
Brychtova S, Fiuraskova M, Hlobilkova A, Brychta T, Hirnak J (2007). Nestin expression in cutaneous melanomas and melanocytic nevi. J Cutan. Pathol.34, 370-375.
Buchner A, Castro M, Hennig A, Popp T, Assmann G, Hofstetter A, Stief C, Zimmermann W (2007). [Transcriptome analyses in renal cell carcinoma. Combination of laser microdissection and microarrays]. Urologe A 46, 1170-1175.
Calvo A, Catena R, Noble MS, Carbott D, Gil-Bazo I, Gonzalez-Moreno O, Huh JI, Sharp R, Qiu TH, Anver MR, Merlino G, Dickson RB, Johnson MD, Green JE (2008). Identification of VEGF-regulated genes associated with increased lung metastatic potential: functional involvement of tenascin-C in tumor growth and lung metastasis. Oncogene.
Campoli MR, Chang CC, Kageshita T, Wang X, McCarthy JB, Ferrone S (2004). Human high molecular weight-melanoma-associated antigen (HMW-MAA): a melanoma cell surface chondroitin sulfate proteoglycan (MSCP) with biological and clinical significance. Crit Rev. Immunol. 24, 267-296.
Carnemolla B, Castellani P, Ponassi M, Borsi L, Urbini S, Nicolo G, Dorcaratto A, Viale G, Winter G, Neri D, Zardi L (1999). Identification of a glioblastoma-associated tenascin-C isoform by a high affinity recombinant antibody. Am J Pathol.154, 1345-1352.
Carriere C, Seeley ES, Goetze T, Longnecker DS, Korc M (2007). The Nestin progenitor lineage is the compartment of origin for pancreatic intraepithelial neoplasia. Proc Natl. Acad. Sci. U. S. A 104, 4437-4442.
Casati C, Dalerba P, Rivoltini L, Gallino G, Deho P, Rini F, Belli F, Mezzanzanica D, Costa A, Andreola S, Leo E, Parmiani G, Castelli C (2003). The apoptosis inhibitor protein survivin induces tumor-specific CD8+ and CD4+ T cells in colorectal cancer patients. Cancer Res.63, 4507-4515.
Castellino F, Huang AY, tan-Bonnet G, Stoll S, Scheinecker C, Germain RN (2006). Chemokines enhance immunity by guiding naive CD8+ T cells to sites of CD4+ T cell-dendritic cell interaction. Nature 440, 890-895.
Chakravarti A, Noll E, Black PM, Finkelstein DF, Finkelstein DM, Dyson NJ, Loeffler JS (2002). Quantitatively determined survivin expression levels are of prognostic value in human gliomas. J Clin Oncol 20, 1063-1068.
Cheever MA, Chen W, Disis ML, Takahashi M, Peace DJ (1993). T-cell immunity to oncogenic proteins including mutated ras and chimeric bcr-abl. Ann N. Y. Acad. Sci.690, 101-112.
Chekenya M, Enger PO, Thorsen F, Tysnes BB, Al-Sarraj S, Read TA, Furmanek T, Mahesparan R, Levine JM, Butt AM, Pilkington GJ, Bjerkvig R (2002a). The glial precursor proteoglycan, NG2, is expressed on tumour neovasculature by vascular pericytes in human malignant brain tumours. Neuropathol. Appl. Neurobiol.28, 367-380.
Chekenya M, Hjelstuen M, Enger PO, Thorsen F, Jacob AL, Probst B, Haraldseth O, Pilkington G, Butt A, Levine JM, Bjerkvig R (2002b). NG2 proteoglycan promotes angiogenesis-dependent tumor growth in CNS by sequestering angiostatin. FASEB J 16, 586-588.
Chekenya M, Immervoll H (2007). NG2/HMP proteoglycan as a cancer therapeutic target.
Methods Mol. Biol.361, 93-117.
Chekenya M, Krakstad C, Svendsen A, Netland IA, Staalesen V, Tysnes BB, Selheim F, Wang J, Sakariassen PO, Sandal T, Lonning PE, Flatmark T, Enger PO, Bjerkvig R, Sioud M, Stallcup WB (2008). The progenitor cell marker NG2/MPG promotes chemoresistance by activation of integrin-dependent PI3K/Akt signaling. Oncogene.
Chekenya M, Pilkington GJ (2002). NG2 precursor cells in neoplasia: functional, histogenesis and therapeutic implications for malignant brain tumours. J Neurocytol.31, 507-521.
Chekenya M, Rooprai HK, Davies D, Levine JM, Butt AM, Pilkington GJ (1999). The NG2 chondroitin sulfate proteoglycan: role in malignant progression of human brain tumours. Int J Dev. Neurosci.17, 421-435.
Chiquet-Ehrismann R, Tucker RP (2004). Connective tissues: signalling by tenascins. Int. J Biochem. Cell Biol.36, 1085-1089.
Chu C, Li JY, Boado RJ, Pardridge WM (2008). Blood-brain barrier genomics and cloning of a novel organic anion transporter. J Cereb. Blood Flow Metab 28, 291-301.
Colin C, Baeza N, Bartoli C, Fina F, Eudes N, Nanni I, Martin PM, Ouafik L, Figarella-Branger D (2006). Identification of genes differentially expressed in glioblastoma versus pilocytic astrocytoma using Suppression Subtractive Hybridization. Oncogene 25, 2818-2826.
Colombetti S, Basso V, Mueller DL, Mondino A (2006). Prolonged TCR/CD28 engagement drives IL-2-independent T cell clonal expansion through signaling mediated by the mammalian target of rapamycin. J Immunol.176, 2730-2738.
Conacci-Sorrell M, Kaplan A, Raveh S, Gavert N, Sakurai T, Ben-Ze'ev A (2005). The shed ectodomain of Nr-CAM stimulates cell proliferation and motility, and confers cell transformation. Cancer Res.65, 11605-11612.
Conacci-Sorrell ME, Ben-Yedidia T, Shtutman M, Feinstein E, Einat P, Ben-Ze'ev A (2002). Nr-CAM is a target gene of the beta-catenin/LEF-1 pathway in melanoma and colon cancer and its expression enhances motility and confers tumorigenesis. Genes Dev.16, 2058-2072.
Coskun U, Yamac D, Gulbahar O, Sancak B, Karaman N, Ozkan S (2007). Locally advanced breast carcinoma treated with neoadjuvant chemotherapy: are the changes in serum levels of YKL-40, MMP-2 and MMP-9 correlated with tumor response? Neoplasma 54, 348-352.
Cresswell P (1994). Assembly, transport, and function of MHC class II molecules. Annu. Rev. Immunol. 12, 259-293.
Dahlstrand J, Collins VP, Lendahl U (1992). Expression of the class VI intermediate filament nestin in human central nervous system tumors. Cancer Res.52, 5334-5341.
Dengjel J, Nastke MD, Gouttefangeas C, Gitsioudis G, Schoor O, Altenberend F, Muller M, Kramer B, Missiou A, Sauter M, Hennenlotter J, Wernet D, Stenzl A, Rammensee HG, Klingel K, Stevanovic S (2006). Unexpected Abundance of HLA Class II Presented Peptides in Primary Renal Cell Carcinomas. Clin Cancer Res.12, 4163-4170.
Dixon DN, Izon DJ, Dagger S, Callow MJ, Taplin RH, Kees UR, Greene WK (2007).
TLX1/HOX11 transcription factor inhibits differentiation and promotes a non-haemopoietic phenotype in murine bone marrow cells. Br. J Haematol.138, 54-67.
Domoto T, Miyama Y, Suzuki H, Teratani T, Arai K, Sugiyama T, Takayama T, Mugiya S, Ozono S, Nozawa R (2007). Evaluation of S100A10, annexin II and B-FABP expression as markers for renal cell carcinoma. Cancer Sci.98, 77-82.
Dudley ME, Wunderlich JR, Robbins PF, Yang JC, Hwu P, Schwartzentruber DJ, Topalian SL, Sherry R, Restifo NP, Hubicki AM, Robinson MR, Raffeld M, Duray P, Seipp CA, Rogers-Freezer L, Morton KE, Mavroukakis SA, White DE, Rosenberg SA (2002). Cancer regression and autoimmunity in patients after clonal repopulation with antitumor lymphocytes. Science 298, 850-854.
Dudley ME, Wunderlich JR, Yang JC, Sherry RM, Topalian SL, Restifo NP, Royal RE, Kammula U, White DE, Mavroukakis SA, Rogers LJ, Gracia GJ, Jones SA, Mangiameli DP, Pelletier MM, Gea-Banacloche J, Robinson MR, Berman DM, Filie AC, Abati A, Rosenberg SA (2005).
Adoptive cell transfer therapy following non-myeloablative but lymphodepleting chemotherapy for the treatment of patients with refractory metastatic melanoma. J. Clin. Oncol.23, 2346-2357. Eppenberger U, Mueller H (1994). Growth factor receptors and their ligands. J Neurooncol. 22, 249-254.
Erfurt C, Sun Z, Haendle I, Schuler-Thurner B, Heirman C, Thielemans K, van der BP, Schuler G, Schultz ES (2007). Tumor-reactive CD4+ T cell responses to the melanoma-associated chondroitin sulphate proteoglycan in melanoma patients and healthy individuals in the absence of autoimmunity. J Immunol.178, 7703-7709.
Florenes VA, Holm R, Myklebost O, Lendahl U, Fodstad O (1994). Expression of the neuroectodermal intermediate filament nestin in human melanomas. Cancer Res.54, 354-356. Fong L, Hou Y, Rivas A, Benike C, Yuen A, Fisher GA, Davis MM, Engleman EG (2001).
Altered peptide ligand vaccination with Flt3 ligand expanded dendritic cells for tumor immunotherapy. Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A 98, 8809-8814.
Galli R, Binda E, Orfanelli U, Cipelletti B, Gritti A, De VS, Fiocco R, Foroni C, Dimeco F, Vescovi A (2004). Isolation and characterization of tumorigenic, stem-like neural precursors from human glioblastoma. Cancer Res. 64, 7011-7021.
Galon J, Costes A, Sanchez-Cabo F, Kirilovsky A, Mlecnik B, Lagorce-Pages C, Tosolini M, Camus M, Berger A, Wind P, Zinzindohoue F, Bruneval P, Cugnenc PH, Trajanoski Z, Fridman WH, Pages F (2006). Type, density, and location of immune cells within human colorectal tumors predict clinical outcome. Science 313, 1960-1964.
Garcion E, Halilagic A, Faissner A, ffrench-Constant C (2004). Generation of an environmental niche for neural stem cell development by the extracellular matrix molecule tenascin C.
Development 131, 3423-3432.
Gary SC, Kelly GM, Hockfield S (1998). BEHAB/brevican: a brain-specific lectican implicated in gliomas and glial cell motility. Curr. Opin. Neurobiol.8, 576-581.
Gary SC, Zerillo CA, Chiang VL, Gaw JU, Gray G, Hockfield S (2000). cDNA cloning, chromosomal localization, and expression analysis of human BEHAB/brevican, a brain specific proteoglycan regulated during cortical development and in glioma. Gene 256, 139-147.
Gattinoni L, Powell DJ, Jr., Rosenberg SA, Restifo NP (2006). Adoptive immunotherapy for cancer: building on success. Nat. Rev. Immunol. 6, 383-393.
Ghosh JC, Dohi T, Kang BH, Altieri DC (2008). Hsp60 regulation of tumor cell apoptosis. J Biol. Chem. 283, 5188-5194.
Gipp J, Gu G, Crylen C, Kasper S, Bushman W (2007). Hedgehog pathway activity in the LADY prostate tumor model. Mol. Cancer 6, 19.
Gleiberman AS, Michurina T, Encinas JM, Roig JL, Krasnov P, Balordi F, Fishell G, Rosenfeld MG, Enikolopov G (2008). Genetic approaches identify adult pituitary stem cells. Proc Natl. Acad. Sci. U. S. A 105, 6332-6337.
Gnjatic S, Atanackovic D, Jager E, Matsuo M, Selvakumar A, Altorki NK, Maki RG, Dupont B, Ritter G, Chen YT, Knuth A, Old LJ (2003). Survey of naturally occurring CD4+ T cell responses against NY-ESO-1 in cancer patients: correlation with antibody responses. Proc Natl. Acad. Sci. U. S. A 100, 8862-8867.
Godbout R, Bisgrove DA, Shkolny D, Day RS, III (1998). Correlation of B-FABP and GFAP expression in malignant glioma. Oncogene 16, 1955-1962.
Gorka B, Skubis-Zegadlo J, Mikula M, Bardadin K, Paliczka E, Czarnocka B (2007). NrCAM, a neuronal system cell-adhesion molecule, is induced in papillary thyroid carcinomas. Br. J Cancer 97, 531-538.
Goto Y, Matsuzaki Y, Kurihara S, Shimizu A, Okada T, Yamamoto K, Murata H, Takata M, Aburatani H, Hoon DS, Saida T, Kawakami Y (2006). A new melanoma antigen fatty acidbinding protein 7, involved in proliferation and invasion, is a potential target for immunotherapy and molecular target therapy. Cancer Res.66, 4443-4449.
Grunda JM, Nabors LB, Palmer CA, Chhieng DC, Steg A, Mikkelsen T, Diasio RB, Zhang K, Allison D, Grizzle WE, Wang W, Gillespie GY, Johnson MR (2006). Increased expression of thymidylate synthetase (TS), ubiquitin specific protease 10 (USP10) and survivin is associated with poor survival in glioblastoma multiforme (GBM). J Neurooncol.80, 261-274.
Gu G, Yuan J, Wills M, Kasper S (2007). Prostate cancer cells with stem cell characteristics reconstitute the original human tumor in vivo. Cancer Res.67, 4807-4815.
Gunther HS, Schmidt NO, Phillips HS, Kemming D, Kharbanda S, Soriano R, Modrusan Z, Meissner H, Westphal M, Lamszus K (2008). Glioblastoma-derived stem cell-enriched cultures form distinct subgroups according to molecular and phenotypic criteria. Oncogene 27, 2897-2909.
Hammer J, Gallazzi F, Bono E, Karr RW, Guenot J, Valsasnini P, Nagy ZA, Sinigaglia F (1995). Peptide binding specificity of HLA-DR4 molecules: correlation with rheumatoid arthritis association. J Exp. Med 181, 1847-1855.
Hanada K, Yewdell JW, Yang JC (2004). Immune recognition of a human renal cancer antigen through post-translational protein splicing. Nature 427, 252-256.
Hau P, Kunz-Schughart LA, Rummele P, Arslan F, Dorfelt A, Koch H, Lohmeier A, Hirschmann B, Muller A, Bogdahn U, Bosserhoff AK (2006). Tenascin-C protein is induced by transforming growth factor-beta1 but does not correlate with time to tumor progression in high-grade gliomas. J Neurooncol.77, 1-7.
Heimberger AB, Hussain SF, Aldape K, Sawaya R, Archer GA, Friedman H, Reardon D, Friedman A, Bigner DD, Sampson JH. Tumor-specific peptide vaccination in newly-diagnosed patients with GBM. Journal of Clinical Oncology, 2006 ASCO Annual Meeting Proceedings Part I Vol 24, No.18S (June 20 Supplement), 2006: 2529.6-20-2006.
Herold-Mende C, Mueller MM, Bonsanto MM, Schmitt HP, Kunze S, Steiner HH (2002).
Clinical impact and functional aspects of tenascin-C expression during glioma progression. Int. J Cancer 98, 362-369.
Herrera MB, Bruno S, Buttiglieri S, Tetta C, Gatti S, Deregibus MC, Bussolati B, Camussi G (2006). Isolation and characterization of a stem cell population from adult human liver. Stem Cells 24, 2840-2850.
Hoffmann NE, Sheinin Y, Lohse CM, Parker AS, Leibovich BC, Jiang Z, Kwon ED (2008). External validation of IMP3 expression as an independent prognostic marker for metastatic progression and death for patients with clear cell renal cell carcinoma. Cancer 112, 1471-1479.
Hormigo A, Gu B, Karimi S, Riedel E, Panageas KS, Edgar MA, Tanwar MK, Rao JS, Fleisher M, DeAngelis LM, Holland EC (2006). YKL-40 and matrix metalloproteinase-9 as potential serum biomarkers for patients with high-grade gliomas. Clin Cancer Res.12, 5698-5704.
Huang J, Hu J, Bian X, Chen K, Gong W, Dunlop NM, Howard OM, Wang JM (2007).
Transactivation of the epidermal growth factor receptor by formylpeptide receptor exacerbates the malignant behavior of human glioblastoma cells. Cancer Res.67, 5906-5913.
Huang Y, Fan J, Yang J, Zhu GZ (2008). Characterization of GPR56 protein and its suppressed expression in human pancreatic cancer cells. Mol. Cell Biochem.308, 133-139.
Huncharek M, Kupelnick B (2000). Epidermal growth factor receptor gene amplification as a prognostic marker in glioblastoma multiforme: results of a meta-analysis. Oncol Res.12, 107-112.
Hwang ML, Lukens JR, Bullock TN (2007). Cognate memory CD4+ T cells generated with dendritic cell priming influence the expansion, trafficking, and differentiation of secondary CD8+ T cells and enhance tumor control. J Immunol. 179, 5829-5838.
Iguchi T, Sakata K, Yoshizaki K, Tago K, Mizuno N, Itoh H (2008). Orphan G protein-coupled receptor GPR56 regulates neural progenitor cell migration via a Galpha 12/13 and Rho pathway. J Biol. Chem.
Ilja Boor PK, de GK, Mejaski-Bosnjak V, Brenner C, van der Knaap MS, Scheper GC, Pronk JC (2006). Megalencephalic leukoencephalopathy with subcortical cysts: an update and extended mutation analysis of MLC1. Hum. Mutat.27, 505-512.
Ishiuchi S, Tsuzuki K, Yoshida Y, Yamada N, Hagimura N, Okado H, Miwa A, Kurihara H, Nakazato Y, Tamura M, Sasaki T, Ozawa S (2002). Blockage of Ca(2+)-permeable AMPA receptors suppresses migration and induces apoptosis in human glioblastoma cells. Nat. Med 8, 971-978.
Ishizaki M, Ishiwata T, Adachi A, Tamura N, Ghazizadeh M, Kitamura H, Sugisaki Y, Yamanaka N, Naito Z, Fukuda Y (2006). Expression of nestin in rat and human glomerular podocytes. J Submicrosc. Cytol. Pathol.38, 193-200.
Janssen EM, Lemmens EE, Wolfe T, Christen U, von Herrath MG, Schoenberger SP (2003). CD4+ T cells are required for secondary expansion and memory in CD8+ T lymphocytes. Nature 421, 852-856.
Jaworski DM, Kelly GM, Piepmeier JM, Hockfield S (1996). BEHAB (brain enriched hyaluronan binding) is expressed in surgical samples of glioma and in intracranial grafts of invasive glioma cell lines. Cancer Res.56, 2293-2298.
Jiang Z, Chu PG, Woda BA, Rock KL, Liu Q, Hsieh CC, Li C, Chen W, Duan HO, McDougal S, Wu CL (2006). Analysis of RNA-binding protein IMP3 to predict metastasis and prognosis of renal-cell carcinoma: a retrospective study. Lancet Oncol 7, 556-564.
Jiang Z, Lohse CM, Chu PG, Wu CL, Woda BA, Rock KL, Kwon ED (2008). Oncofetal protein IMP3: a novel molecular marker that predicts metastasis of papillary and chromophobe renal cell carcinomas. Cancer 112, 2676-2682.
Johansen JS, Jensen BV, Roslind A, Nielsen D, Price PA (2006). Serum YKL-40, a new prognostic biomarker in cancer patients? Cancer Epidemiol. Biomarkers Prev.15, 194-202.
Johansen JS, Jensen BV, Roslind A, Price PA (2007). Is YKL-40 a new therapeutic target in cancer? Expert. Opin. Ther. Targets.11, 219-234.
Jung CS, Foerch C, Schanzer A, Heck A, Plate KH, Seifert V, Steinmetz H, Raabe A, Sitzer M (2007). Serum GFAP is a diagnostic marker for glioblastoma multiforme. Brain 130, 3336-3341.
Jung G, Ledbetter JA, Muller-Eberhard HJ (1987). Induction of cytotoxicity in resting human T lymphocytes bound to tumor cells by antibody heteroconjugates. Proc Natl Acad Sci U S A 84, 4611-4615.
Junker N, Johansen JS, Hansen LT, Lund EL, Kristjansen PE (2005). Regulation of YKL-40 expression during genotoxic or microenvironmental stress in human glioblastoma cells. Cancer Sci. 96, 183-190.
Kajiwara Y, Yamasaki F, Hama S, Yahara K, Yoshioka H, Sugiyama K, Arita K, Kurisu K (2003). Expression of survivin in astrocytic tumors: correlation with malignant grade and prognosis. Cancer 97, 1077-1083.
Kaloshi G, Mokhtari K, Carpentier C, Taillibert S, Lejeune J, Marie Y, Delattre JY, Godbout R, Sanson M (2007). FABP7 expression in glioblastomas: relation to prognosis, invasion and EGFR status. J Neurooncol. 84, 245-248.
Kato Y, Fujita N, Kunita A, Sato S, Kaneko M, Osawa M, Tsuruo T (2003). Molecular identification of Aggrus/T1alpha as a platelet aggregation-inducing factor expressed in colorectal tumors. J Biol. Chem. 278, 51599-51605.
Kato Y, Kaneko MK, Kunita A, Ito H, Kameyama A, Ogasawara S, Matsuura N, Hasegawa Y, Suzuki-Inoue K, Inoue O, Ozaki Y, Narimatsu H (2008). Molecular analysis of the pathophysiological binding of the platelet aggregation-inducing factor podoplanin to the C-type lectin-like receptor CLEC-2. Cancer Sci.99, 54-61.
Kato Y, Kaneko MK, Kuno A, Uchiyama N, Amano K, Chiba Y, Hasegawa Y, Hirabayashi J, Narimatsu H, Mishima K, Osawa M (2006). Inhibition of tumor cell-induced platelet aggregation using a novel anti-podoplanin antibody reacting with its platelet-aggregation-stimulating domain. Biochem. Biophys. Res. Commun. 349, 1301-1307.
Ke N, Sundaram R, Liu G, Chionis J, Fan W, Rogers C, Awad T, Grifman M, Yu D, Wong-Staal F, Li QX (2007). Orphan G protein-coupled receptor GPR56 plays a role in cell transformation and tumorigenesis involving the cell adhesion pathway. Mol. Cancer Ther.6, 1840-1850.
Kennedy RC, Shearer MH, Watts AM, Bright RK (2003). CD4+ T lymphocytes play a critical role in antibody production and tumor immunity against simian virus 40 large tumor antigen. Cancer Res.63, 1040-1045.
Kim CH, Bak KH, Kim YS, Kim JM, Ko Y, Oh SJ, Kim KM, Hong EK (2000). Expression of tenascin-C in astrocytic tumors: its relevance to proliferation and angiogenesis. Surg Neurol.54, 235-240.
Kim SH, Das K, Noreen S, Coffman F, Hameed M (2007). Prognostic implications of immunohistochemically detected YKL-40 expression in breast cancer. World J Surg Oncol 5, 17.
Kleeberger W, Bova GS, Nielsen ME, Herawi M, Chuang AY, Epstein JI, Berman DM (2007). Roles for the stem cell associated intermediate filament Nestin in prostate cancer migration and metastasis. Cancer Res.67, 9199-9206.
Klein T, Ling Z, Heimberg H, Madsen OD, Heller RS, Serup P (2003). Nestin is expressed in vascular endothelial cells in the adult human pancreas. J Histochem. Cytochem.51, 697-706.
Klein WM, Wu BP, Zhao S, Wu H, Klein-Szanto AJ, Tahan SR (2007). Increased expression of stem cell markers in malignant melanoma. Mod. Pathol.20, 102-107.
Kobayashi H, Omiya R, Ruiz M, Huarte E, Sarobe P, Lasarte JJ, Herraiz M, Sangro B, Prieto J, Borras-Cuesta F, Celis E (2002). Identification of an antigenic epitope for helper T lymphocytes from carcinoembryonic antigen. Clin Cancer Res.8, 3219-3225.
Kono T, Shimoda M, Takahashi M, Matsumoto K, Yoshimoto T, Mizutani M, Tabata C, Okoshi K, Wada H, Kubo H (2007). Immunohistochemical detection of the lymphatic marker podoplanin in diverse types of human cancer cells using a novel antibody. Int J Oncol 31, 501-508.
Kosari F, Parker AS, Kube DM, Lohse CM, Leibovich BC, Blute ML, Cheville JC, Vasmatzis G (2005). Clear cell renal cell carcinoma: gene expression analyses identify a potential signature for tumor aggressiveness. Clin Cancer Res.11, 5128-5139.
Kroes RA, Dawson G, Moskal JR (2007). Focused microarray analysis of glyco-gene expression in human glioblastomas. J Neurochem.103 Suppl 1, 14-24.
Krona A, Aman P, Orndal C, Josefsson A (2007). Oncostatin M-induced genes in human astrocytomas. Int. J Oncol 31, 1457-1463.
Kucharczak J, Pannequin J, Camby I, Decaestecker C, Kiss R, Martinez J (2001). Gastrin induces over-expression of genes involved in human U373 glioblastoma cell migration. Oncogene 20, 7021-7028.
Kucur M, Isman FK, Balci C, Onal B, Hacibekiroglu M, Ozkan F, Ozkan A (2008). Serum YKL-40 levels and chitotriosidase activity as potential biomarkers in primary prostate cancer and benign prostatic hyperplasia. Urol. Oncol 26, 47-52.
Kurihara H, Zama A, Tamura M, Takeda J, Sasaki T, Takeuchi T (2000). Glioma/glioblastomaspecific adenoviral gene expression using the nestin gene regulator. Gene Ther.7, 686-693.
Lal A, Peters H, St CB, Haroon ZA, Dewhirst MW, Strausberg RL, Kaanders JH, van der Kogel AJ, Riggins GJ (2001). Transcriptional response to hypoxia in human tumors. J Natl. Cancer Inst.
93, 1337-1343.
Lemmel C, Weik S, Eberle U, Dengjel J, Kratt T, Becker HD, Rammensee HG, Stevanovic S (2004). Differential quantitative analysis of MHC ligands by mass spectrometry using stable isotope labeling. Nat. Biotechnol.22, 450-454.
Lendahl U, Zimmerman LB, McKay RD (1990). CNS stem cells express a new class of intermediate filament protein. Cell 60, 585-595.
Li JY, Wang H, May S, Song X, Fueyo J, Fuller GN, Wang H (2008a). Constitutive activation of c-Jun N-terminal kinase correlates with histologic grade and EGFR expression in diffuse gliomas. J Neurooncol.88, 11-17.
Li L, Xu H, Spaulding BO, Cheng L, Simon R, Yao JL, di Sant'agnese PA, Bourne PA, Huang J (2008b). Expression of RNA-binding protein IMP3 (KOC) in benign urothelium and urothelial tumors. Hum. Pathol.
Liang ML, Ma J, Ho M, Solomon L, Bouffet E, Rutka JT, Hawkins C (2008). Tyrosine kinase expression in pediatric high grade astrocytoma. J Neurooncol.87, 247-253.
Liang Y, Bollen AW, Aldape KD, Gupta N (2006). Nuclear FABP7 immunoreactivity is preferentially expressed in infiltrative glioma and is associated with poor prognosis in EGFR-overexpressing glioblastoma. BMC. Cancer 6, 97.
Liang Y, Diehn M, Watson N, Bollen AW, Aldape KD, Nicholas MK, Lamborn KR, Berger MS, Botstein D, Brown PO, Israel MA (2005). Gene expression profiling reveals molecularly and clinically distinct subtypes of glioblastoma multiforme. Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A 102, 5814-5819.
Liao B, Hu Y, Herrick DJ, Brewer G (2005). The RNA-binding protein IMP-3 is a translational activator of insulin-like growth factor II leader-3 mRNA during proliferation of human K562 leukemia cells. J Biol. Chem.280, 18517-18524.
Littaua RA, Takeda A, Cruz J, Ennis FA (1992). Vaccinia virus-specific human CD4+ cytotoxic T-lymphocyte clones. J Virol.66, 2274-2280.
Liu M, Parker RM, Darby K, Eyre HJ, Copeland NG, Crawford J, Gilbert DJ, Sutherland GR, Jenkins NA, Herzog H (1999). GPR56, a novel secretin-like human G-protein-coupled receptor gene. Genomics 55, 296-305.
Liu S, Ginestier C, Charafe-Jauffret E, Foco H, Kleer CG, Merajver SD, Dontu G, Wicha MS (2008). BRCA1 regulates human mammary stem/progenitor cell fate. Proc Natl. Acad. Sci. U. S. A 105, 1680-1685.
Liu W, Putnam AL, Xu-Yu Z, Szot GL, Lee MR, Zhu S, Gottlieb PA, Kapranov P, Gingeras TR, de St Groth BF, Clayberger C, Soper DM, Ziegler SF, Bluestone JA (2006a). CD127 expression inversely correlates with FoxP3 and suppressive function of human CD4(+) T reg cells. J Exp. Med 203, 1701-1711.
Liu X, Chen N, Wang X, He Y, Chen X, Huang Y, Yin W, Zhou Q (2006b). Apoptosis and proliferation markers in diffusely infiltrating astrocytomas: profiling of 17 molecules. J Neuropathol. Exp. Neurol.65, 905-913.
Lo ML, Staibano S, Pannone G, Mignogna MD, Mariggio A, Salvatore G, Chieffi P, Tramontano D, De RG, Altieri DC (2001). Expression of the apoptosis inhibitor survivin in aggressive squamous cell carcinoma. Exp. Mol. Pathol. 70, 249-254.
Lubensky IA, Vortmeyer AO, Kim S, Lonser RR, Park DM, Ikejiri B, Li J, Okamoto H, Walbridge S, Ryschkewitsch C, Major E, Oldfield EH, Zhuang Z (2006). Identification of tumor precursor cells in the brains of primates with radiation-induced de novo glioblastoma multiforme. Cell Cycle 5, 452-456.
Mach B, Steimle V, Martinez-Soria E, Reith W (1996). Regulation of MHC class II genes: lessons from a disease. Annu. Rev. Immunol. 14, 301-331.
Maderna E, Salmaggi A, Calatozzolo C, Limido L, Pollo B (2007). Nestin, PDGFRbeta, CXCL12 and VEGF in Glioma Patients: Different Profiles of (Pro-Angiogenic) Molecule Expression Are Related with Tumor Grade and May Provide Prognostic Information. Cancer Biol. Ther.6.
Mahlamaki EH, Barlund M, Tanner M, Gorunova L, Hoglund M, Karhu R, Kallioniemi A (2002). Frequent amplification of 8q24, 11q, 17q, and 20q-specific genes in pancreatic cancer. Genes Chromosomes. Cancer 35, 353-358.
Malcherek G, Gnau V, Stevanovic S, Rammensee HG, Jung G, Melms A (1994). Analysis of allele-specific contact sites of natural HLA-DR17 ligands. J Immunol. 153, 1141-1149.
Manici S, Sturniolo T, Imro MA, Hammer J, Sinigaglia F, Noppen C, Spagnoli G, Mazzi B, Bellone M, Dellabona P, Protti MP (1999). Melanoma cells present a MAGE-3 epitope to CD4(+) cytotoxic T cells in association with histocompatibility leukocyte antigen DR11. J Exp. Med 189, 871-876.
Mao Y, Zhou L, Zhu W, Wang X, Yang G, Xie L, Mao X, Jin K (2007). Proliferative status of tumor stem cells may be correlated with malignancy grade of human astrocytomas. Front Biosci.
12, 2252-2259.
Marzo AL, Kinnear BF, Lake RA, Frelinger JJ, Collins EJ, Robinson BW, Scott B (2000).
Tumor-specific CD4+ T cells have a major "post-licensing" role in CTL mediated anti-tumor immunity. J Immunol.165, 6047-6055.
Mellai M, Caldera V, Patrucco A, Annovazzi L, Schiffer D (2008). Survivin expression in glioblastomas correlates with proliferation, but not with apoptosis. Anticancer Res.28, 109-118.
Mishima K, Kato Y, Kaneko MK, Nishikawa R, Hirose T, Matsutani M (2006). Increased expression of podoplanin in malignant astrocytic tumors as a novel molecular marker of malignant progression. Acta Neuropathol. 111, 483-488.
Mita R, Coles JE, Glubrecht DD, Sung R, Sun X, Godbout R (2007). B-FABP-expressing radial glial cells: the malignant glioma cell of origin? Neoplasia.9, 734-744.
Miyawaki T, Uemura A, Dezawa M, Yu RT, Ide C, Nishikawa S, Honda Y, Tanabe Y, Tanabe T (2004). Tlx, an orphan nuclear receptor, regulates cell numbers and astrocyte development in the developing retina. J Neurosci.24, 8124-8134.
Mizukami Y, Kono K, Daigo Y, Takano A, Tsunoda T, Kawaguchi Y, Nakamura Y, Fujii H (2008). Detection of novel cancer-testis antigen-specific T-cell responses in TIL, regional lymph nodes, and PBL in patients with esophageal squamous cell carcinoma. Cancer Sci.
Mokhtari K, Paris S, guirre-Cruz L, Privat N, Criniere E, Marie Y, Hauw JJ, Kujas M, Rowitch D, Hoang-Xuan K, Delattre JY, Sanson M (2005). Olig2 expression, GFAP, p53 and 1p loss analysis contribute to glioma subclassification. Neuropathol. Appl. Neurobiol.31, 62-69.
Mokry J, Cizkova D, Filip S, Ehrmann J, Osterreicher J, Kolar Z, English D (2004). Nestin expression by newly formed human blood vessels. Stem Cells Dev.13, 658-664.
Morgan RA, Dudley ME, Wunderlich JR, Hughes MS, Yang JC, Sherry RM, Royal RE, Topalian SL, Kammula US, Restifo NP, Zheng Z, Nahvi A, de Vries CR, Rogers-Freezer LJ, Mavroukakis SA, Rosenberg SA (2006). Cancer Regression in Patients After Transfer of Genetically Engineered Lymphocytes. Science.
Mortara L, Castellani P, Meazza R, Tosi G, De Lerma BA, Procopio FA, Comes A, Zardi L, Ferrini S, Accolla RS (2006). CIITA-induced MHC class II expression in mammary adenocarcinoma leads to a Th1 polarization of the tumor microenvironment, tumor rejection, and specific antitumor memory. Clin Cancer Res.12, 3435-3443.
Novellino L, Castelli C, Parmiani G (2005). A listing of human tumor antigens recognized by T cells: March 2004 update. Cancer Immunol. Immunother. 54, 187-207.
Nutt CL, Betensky RA, Brower MA, Batchelor TT, Louis DN, Stemmer-Rachamimov AO (2005). YKL-40 is a differential diagnostic marker for histologic subtypes of high-grade gliomas. Clin Cancer Res. 11, 2258-2264.
Nutt CL, Matthews RT, Hockfield S (2001). Glial tumor invasion: a role for the upregulation and cleavage of BEHAB/brevican. Neuroscientist.7, 113-122.
O'Driscoll L, Linehan R, Clynes M (2003). Survivin: role in normal cells and in pathological conditions. Curr. Cancer Drug Targets.3, 131-152.
Ohike N, Sato M, Hisayuki T, Imataka H, Sato S, Wada Y, Saito K, Takahashi M, Tajiri T, Kunimura T, Morohoshi T (2007). Immunohistochemical analysis of nestin and c-kit and their significance in pancreatic tumors. Pathol. Int.57, 589-593.
Okada Y, Ohno C, Ueki K, Ogino M, Kawamoto S, Kim P (2007). Comparison of numerical change of epidermal growth factor receptor gene among pre- and postradiation glioma, and gliosis, and its clinical use. Brain Tumor Pathol.24, 15-18.
Ozerdem U (2006). Targeting of pericytes diminishes neovascularization and lymphangiogenesis in prostate cancer. Prostate 66, 294-304.
Pei Z, Oey NA, Zuidervaart MM, Jia Z, Li Y, Steinberg SJ, Smith KD, Watkins PA (2003). The acyl-CoA synthetase "bubblegum" (lipidosin): further characterization and role in neuronal fatty acid beta-oxidation. J Biol. Chem. 278, 47070-47078.
Pelloski CE, Lin E, Zhang L, Yung WK, Colman H, Liu JL, Woo SY, Heimberger AB, Suki D, Prados M, Chang S, Barker FG, III, Fuller GN, Aldape KD (2006). Prognostic associations of activated mitogen-activated protein kinase and Akt pathways in glioblastoma. Clin Cancer Res.
12, 3935-3941.
Pelloski CE, Mahajan A, Maor M, Chang EL, Woo S, Gilbert M, Colman H, Yang H, Ledoux A, Blair H, Passe S, Jenkins RB, Aldape KD (2005). YKL-40 expression is associated with poorer response to radiation and shorter overall survival in glioblastoma. Clin Cancer Res.11, 3326-3334.
Penar PL, Khoshyomn S, Bhushan A, Tritton TR (1997). Inhibition of epidermal growth factor receptor-associated tyrosine kinase blocks glioblastoma invasion of the brain. Neurosurgery 40, 141-151.
Penna A, Fowler P, Bertoletti A, Guilhot S, Moss B, Margolskee RF, Cavalli A, Valli A, Fiaccadori F, Chisari FV, . (1992). Hepatitis B virus (HBV)-specific cytotoxic T-cell (CTL) response in humans: characterization of HLA class II-restricted CTLs that recognize endogenously synthesized HBV envelope antigens. J Virol.66, 1193-1198.
Peris L, Thery M, Faure J, Saoudi Y, Lafanechere L, Chilton JK, Gordon-Weeks P, Galjart N, Bornens M, Wordeman L, Wehland J, Andrieux A, Job D (2006). Tubulin tyrosination is a major factor affecting the recruitment of CAP-Gly proteins at microtubule plus ends. J Cell Biol.174, 839-849.
Perry J, Ho M, Viero S, Zheng K, Jacobs R, Thorner PS (2007). The intermediate filament nestin is highly expressed in normal human podocytes and podocytes in glomerular disease. Pediatr. Dev. Pathol.10, 369-382.
Piesche M, Hildebrandt Y, Zettl F, Chapuy B, Schmitz M, Wulf G, Trumper L, Schroers R (2007). Identification of a promiscuous HLA DR-restricted T-cell epitope derived from the inhibitor of apoptosis protein survivin. Hum. Immunol.68, 572-576.
Pizzagalli F, Hagenbuch B, Stieger B, Klenk U, Folkers G, Meier PJ (2002). Identification of a novel human organic anion transporting polypeptide as a high affinity thyroxine transporter. Mol. Endocrinol. 16, 2283-2296.
Pryor JG, Bourne PA, Yang Q, Spaulding BO, Scott GA, Xu H (2008). IMP-3 is a novel progression marker in malignant melanoma. Mod. Pathol.21, 431-437.
Purow B, Sundaresan TK, Burdick MJ, Kefas B, Comeau L, Hawkinson M, Su Q, Kotliarov Y, Lee J, Zhang W, Fine HA (2008). Notch-1 Regulates Transcription of the Epidermal Growth Factor Receptor Through p53. Carcinogenesis.
Qin Z, Blankenstein T (2000). CD4+ T cell--mediated tumor rejection involves inhibition of angiogenesis that is dependent on IFN gamma receptor expression by nonhematopoietic cells. Immunity. 12, 677-686.
Qin Z, Schwartzkopff J, Pradera F, Kammertoens T, Seliger B, Pircher H, Blankenstein T (2003). A critical requirement of interferon gamma-mediated angiostasis for tumor rejection by CD8+ T cells. Cancer Res. 63, 4095-4100.
Quaranta M, Divella R, Daniele A, Di TS, Venneri MT, Lolli I, Troccoli G (2007). Epidermal growth factor receptor serum levels and prognostic value in malignant gliomas. Tumori 93, 275-280.
Rammensee HG, Bachmann J, Emmerich NP, Bachor OA, Stevanovic S (1999). SYFPEITHI: database for MHC ligands and peptide motifs. Immunogenetics 50, 213-219.
Rammensee,H.G., Bachmann,J., and Stevanovic,S. (1997). MHC Ligands and Peptide Motifs. Springer-Verlag, Heidelberg, Germany).
Rammensee HG, Friede T, Stevanoviic S (1995). MHC ligands and peptide motifs: first listing. Immunogenetics 41, 178-228.
Reyaz N, Tayyab M, Khan SA, Siddique T (2005). Correlation of glial fibrillary acidic protein (GFAP) with grading of the neuroglial tumours. J Coll. Physicians Surg. Pak.15, 472-475.
Ringsholt M, Hogdall EV, Johansen JS, Price PA, Christensen LH (2007). YKL-40 protein expression in normal adult human tissues--an immunohistochemical study. J Mol. Histol.38, 33-43.
Rosenberg SA, Lotze MT, Muul LM, Chang AE, Avis FP, Leitman S, Linehan WM, Robertson CN, Lee RE, Rubin JT, . (1987). A progress report on the treatment of 157 patients with advanced cancer using lymphokine-activated killer cells and interleukin-2 or high-dose interleukin-2 alone. N. Engl. J. Med.316, 889-897.
Rosenberg SA, Packard BS, Aebersold PM, Solomon D, Topalian SL, Toy ST, Simon P, Lotze MT, Yang JC, Seipp CA, . (1988). Use of tumor-infiltrating lymphocytes and interleukin-2 in the immunotherapy of patients with metastatic melanoma. A preliminary report. N. Engl. J Med 319, 1676-1680.
Roslind A, Johansen JS, Christensen IJ, Kiss K, Balslev E, Nielsen DL, Bentzen J, Price PA, Andersen E (2008). High serum levels of YKL-40 in patients with squamous cell carcinoma of the head and neck are associated with short survival. Int. J Cancer 122, 857-863.
Ruiz C, Huang W, Hegi ME, Lange K, Hamou MF, Fluri E, Oakeley EJ, Chiquet-Ehrismann R, Orend G (2004). Growth promoting signaling by tenascin-C [corrected]. Cancer Res.64, 7377-7385.
Sabatini F, Petecchia L, Tavian M, Jodon dV, V, Rossi GA, Brouty-Boye D (2005). Human bronchial fibroblasts exhibit a mesenchymal stem cell phenotype and multilineage differentiating potentialities. Lab Invest 85, 962-971.
Saidi A, Javerzat S, Bellahcene A, De VJ, Bello L, Castronovo V, Deprez M, Loiseau H, Bikfalvi A, Hagedorn M (2007). Experimental anti-angiogenesis causes upregulation of genes associated with poor survival in glioblastoma. Int. J Cancer.
Saito T, Arifin MT, Hama S, Kajiwara Y, Sugiyama K, Yamasaki F, Hidaka T, Arita K, Kurisu K (2007). Survivin subcellular localization in high-grade astrocytomas: simultaneous expression in both nucleus and cytoplasm is negative prognostic marker. J Neurooncol.82, 193-198.
Sakurada K, Saino M, Mouri W, Sato A, Kitanaka C, Kayama T (2007). Nestin expression in central nervous system germ cell tumors. Neurosurg. Rev.
Sarlomo-Rikala M, Tsujimura T, Lendahl U, Miettinen M (2002). Patterns of nestin and other intermediate filament expression distinguish between gastrointestinal stromal tumors, leiomyomas and schwannomas. APMIS 110, 499-507.
Sasaki T, Lopes MB, Hankins GR, Helm GA (2002). Expression of survivin, an inhibitor of apoptosis protein, in tumors of the nervous system. Acta Neuropathol.104, 105-109.
Sato F, Abraham JM, Yin J, Kan T, Ito T, Mori Y, Hamilton JP, Jin Z, Cheng Y, Paun B, Berki AT, Wang S, Shimada Y, Meltzer SJ (2006). Polo-like kinase and survivin are esophageal tumorspecific promoters. Biochem. Biophys. Res. Commun. 342, 465-471.
Schacht V, Dadras SS, Johnson LA, Jackson DG, Hong YK, Detmar M (2005). Up-regulation of the lymphatic marker podoplanin, a mucin-type transmembrane glycoprotein, in human squamous cell carcinomas and germ cell tumors. Am J Pathol.166, 913-921.
Schiffer D, Manazza A, Tamagno I (2006). Nestin expression in neuroepithelial tumors.
Neurosci. Lett.400, 80-85.
Schlegel J, Merdes A, Stumm G, Albert FK, Forsting M, Hynes N, Kiessling M (1994).
Amplification of the epidermal-growth-factor-receptor gene correlates with different growth behaviour in human glioblastoma. Int. J Cancer 56, 72-77.
Schlehofer B, Blettner M, Preston-Martin S, Niehoff D, Wahrendorf J, Arslan A, Ahlbom A, Choi WN, Giles GG, Howe GR, Little J, Menegoz F, Ryan P (1999). Role of medical history in brain tumour development. Results from the international adult brain tumour study. Int. J Cancer 82, 155-160.
Schmitt A, Gofferje V, Weber M, Meyer J, Mossner R, Lesch KP (2003). The brain-specific protein MLC1 implicated in megalencephalic leukoencephalopathy with subcortical cysts is expressed in glial cells in the murine brain. Glia 44, 283-295.
Schoenberger SP, Toes RE, van d, V, Offringa R, Melief CJ (1998). T-cell help for cytotoxic T lymphocytes is mediated by CD40-CD40L interactions. Nature 393, 480-483.
Schwartzbaum J, Jonsson F, Ahlbom A, Preston-Martin S, Lonn S, Soderberg KC, Feychting M (2003). Cohort studies of association between self-reported allergic conditions, immune-related diagnoses and glioma and meningioma risk. Int. J Cancer 106, 423-428.
Schwartzbaum J, Jonsson F, Ahlbom A, Preston-Martin S, Malmer B, Lonn S, Soderberg K, Feychting M (2005). Prior hospitalization for epilepsy, diabetes, and stroke and subsequent glioma and meningioma risk. Cancer Epidemiol. Biomarkers Prev.14, 643-650.
Schwechheimer K, Huang S, Cavenee WK (1995). EGFR gene amplification--rearrangement in human glioblastomas. Int. J Cancer 62, 145-148.
Scrideli CA, Carlotti CG, Jr., Okamoto OK, Andrade VS, Cortez MA, Motta FJ, Lucio-Eterovic AK, Neder L, Rosemberg S, Oba-Shinjo SM, Marie SK, Tone LG (2008). Gene expression profile analysis of primary glioblastomas and non-neoplastic brain tissue: identification of potential target genes by oligonucleotide microarray and real-time quantitative PCR. J Neurooncol.
Sehgal A, Boynton AL, Young RF, Vermeulen SS, Yonemura KS, Kohler EP, Aldape HC, Simrell CR, Murphy GP (1998). Cell adhesion molecule Nr-CAM is over-expressed in human brain tumors. Int J Cancer 76, 451-458.
Sehgal A, Ricks S, Warrick J, Boynton AL, Murphy GP (1999). Antisense human neuroglia related cell adhesion molecule hNr-CAM, reduces the tumorigenic properties of human glioblastoma cells. Anticancer Res.19, 4947-4953.
Shashidhar S, Lorente G, Nagavarapu U, Nelson A, Kuo J, Cummins J, Nikolich K, Urfer R, Foehr ED (2005). GPR56 is a GPCR that is overexpressed in gliomas and functions in tumor cell adhesion. Oncogene 24, 1673-1682.
Shedlock DJ, Shen H (2003). Requirement for CD4 T cell help in generating functional CD8 T cell memory. Science 300, 337-339.
Shibahara J, Kashima T, Kikuchi Y, Kunita A, Fukayama M (2006). Podoplanin is expressed in subsets of tumors of the central nervous system. Virchows Arch.448, 493-499.
Shih AH, Holland EC (2006). Notch signaling enhances nestin expression in gliomas. Neoplasia.
8, 1072-1082.
Shiras A, Chettiar ST, Shepal V, Rajendran G, Prasad GR, Shastry P (2007). Spontaneous transformation of human adult nontumorigenic stem cells to cancer stem cells is driven by genomic instability in a human model of glioblastoma. Stem Cells 25, 1478-1489.
Shostak K, Labunskyy V, Dmitrenko V, Malisheva T, Shamayev M, Rozumenko V, Zozulya Y, Zehetner G, Kavsan V (2003). HC gp-39 gene is upregulated in glioblastomas. Cancer Lett.198, 203-210.
Singh SK, Clarke ID, Hide T, Dirks PB (2004a). Cancer stem cells in nervous system tumors. Oncogene 23, 7267-7273.
Singh SK, Clarke ID, Terasaki M, Bonn VE, Hawkins C, Squire J, Dirks PB (2003).
Identification of a cancer stem cell in human brain tumors. Cancer Res.63, 5821-5828.
Singh SK, Hawkins C, Clarke ID, Squire JA, Bayani J, Hide T, Henkelman RM, Cusimano MD, Dirks PB (2004b). Identification of human brain tumour initiating cells. Nature 432, 396-401. Singh-Jasuja H, Emmerich NP, Rammensee HG (2004). The Tubingen approach: identification, selection, and validation of tumor-associated HLA peptides for cancer therapy. Cancer Immunol. Immunother. 53, 187-195.
Sitnikova L, Mendese G, Liu Q, Woda BA, Lu D, Dresser K, Mohanty S, Rock KL, Jiang Z (2008). IMP3 predicts aggressive superficial urothelial carcinoma of the bladder. Clin Cancer Res. 14, 1701-1706.
Sjo A, Magnusson KE, Peterson KH (2005). Association of alpha-dystrobrevin with reorganizing tight junctions. J Membr. Biol.203, 21-30.
Span PN, Sweep FC, Wiegerinck ET, Tjan-Heijnen VC, Manders P, Beex LV, de Kok JB (2004). Survivin is an independent prognostic marker for risk stratification of breast cancer patients. Clin Chem. 50, 1986-1993.
Standifer NE, Ouyang Q, Panagiotopoulos C, Verchere CB, Tan R, Greenbaum CJ, Pihoker C, Nepom GT (2006). Identification of Novel HLA-A*0201-Restricted Epitopes in Recent-Onset Type 1 Diabetic Subjects and Antibody-Positive Relatives. Diabetes 55, 3061-3067.
Strojnik T, Rosland GV, Sakariassen PO, Kavalar R, Lah T (2007). Neural stem cell markers, nestin and musashi proteins, in the progression of human glioma: correlation of nestin with prognosis of patient survival. Surg Neurol.68, 133-143.
Su W, Chen J, Yang H, You L, Xu L, Wang X, Li R, Gao L, Gu Y, Lin S, Xu H, Breyer MD, Hao CM (2007). Expression of nestin in the podocytes of normal and diseased human kidneys. Am J Physiol Regul. Integr. Comp Physiol 292, R1761-R1767.
Sugawara K, Kurihara H, Negishi M, Saito N, Nakazato Y, Sasaki T, Takeuchi T (2002). Nestin as a marker for proliferative endothelium in gliomas. Lab Invest 82, 345-351.
Sun G, Yu RT, Evans RM, Shi Y (2007). Orphan nuclear receptor TLX recruits histone deacetylases to repress transcription and regulate neural stem cell proliferation. Proc Natl. Acad. Sci. U. S. A 104, 15282-15287.
Sun JC, Bevan MJ (2003). Defective CD8 T cell memory following acute infection without CD4 T cell help. Science 300, 339-342.
Suzuki H, Kato Y, Kaneko MK, Okita Y, Narimatsu H, Kato M (2008). Induction of podoplanin by transforming growth factor-beta in human fibrosarcoma. FEBS Lett.582, 341-345.
Suzuki T, Maruno M, Wada K, Kagawa N, Fujimoto Y, Hashimoto N, Izumoto S, Yoshimine T (2004). Genetic analysis of human glioblastomas using a genomic microarray system. Brain Tumor Pathol.21, 27-34.
Takano T, Becker LE (1997). Developmental change of the nestin-immunoreactive midline raphe glial structure in human brainstem and spinal cord. Dev. Neurosci.19, 202-209.
Tan HY, Liu J, Wu SM, Luo HS (2005). Expression of a novel apoptosis inhibitor-survivin in colorectal carcinoma. World J Gastroenterol.11, 4689-4692.
Tanwar MK, Gilbert MR, Holland EC (2002). Gene expression microarray analysis reveals YKL-40 to be a potential serum marker for malignant character in human glioma. Cancer Res.62, 4364-4368.
Teranishi N, Naito Z, Ishiwata T, Tanaka N, Furukawa K, Seya T, Shinji S, Tajiri T (2007).
Identification of neovasculature using nestin in colorectal cancer. Int. J Oncol 30, 593-603.
Teratani T, Domoto T, Kuriki K, Kageyama T, Takayama T, Ishikawa A, Ozono S, Nozawa R (2007). Detection of transcript for brain-type fatty Acid-binding protein in tumor and urine of patients with renal cell carcinoma. Urology 69, 236-240.
Thompson DM, Gill GN (1985). The EGF receptor: structure, regulation and potential role in malignancy. Cancer Surv.4, 767-788.
Tohyama T, Lee VM, Rorke LB, Marvin M, McKay RD, Trojanowski JQ (1992). Nestin expression in embryonic human neuroepithelium and in human neuroepithelial tumor cells. Lab Invest 66, 303-313.
Tompkins SM, Rota PA, Moore JC, Jensen PE (1993). A europium fluoroimmunoassay for measuring binding of antigen to class II MHC glycoproteins. J Immunol. Methods 163, 209-216.
Toti P, Regoli M, Nesi G, Occhini R, Bartolommei S, Fonzi L, Bertelli E (2005). Nestin expression in normal adrenal gland and adrenocortical tumors. Histol. Histopathol.20, 1115-1120.
Tsujimura T, Makiishi-Shimobayashi C, Lundkvist J, Lendahl U, Nakasho K, Sugihara A, Iwasaki T, Mano M, Yamada N, Yamashita K, Toyosaka A, Terada N (2001). Expression of the intermediate filament nestin in gastrointestinal stromal tumors and interstitial cells of Cajal. Am J Pathol. 158, 817-823.
Uematsu M, Ohsawa I, Aokage T, Nishimaki K, Matsumoto K, Takahashi H, Asoh S, Teramoto A, Ohta S (2005). Prognostic significance of the immunohistochemical index of survivin in glioma: a comparative study with the MIB-1 index. J Neurooncol.72, 231-238.
van Bilsen JH, van DH, Lard LR, van d, V, Elferink DG, Bakker AM, Miltenburg AM, Huizinga TW, de Vries RR, Toes RE (2004). Functional regulatory immune responses against human cartilage glycoprotein-39 in health vs. proinflammatory responses in rheumatoid arthritis. Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A 101, 17180-17185.
van der Bruggen P, Traversari C, Chomez P, Lurquin C, De PE, Van den EB, Knuth A, Boon T (1991). A gene encoding an antigen recognized by cytolytic T lymphocytes on a human melanoma. Science 254, 1643-1647.
Vanderwinden JM, Gillard K, De Laet MH, Messam CA, Schiffmann SN (2002). Distribution of the intermediate filament nestin in the muscularis propria of the human gastrointestinal tract. Cell Tissue Res. 309, 261-268.
Veerkamp JH, Zimmerman AW (2001). Fatty acid-binding proteins of nervous tissue. J Mol. Neurosci. 16, 133-142.
Veselska R, Kuglik P, Cejpek P, Svachova H, Neradil J, Loja T, Relichova J (2006). Nestin expression in the cell lines derived from glioblastoma multiforme. BMC. Cancer 6, 32.
Viapiano MS, Bi WL, Piepmeier J, Hockfield S, Matthews RT (2005). Novel tumor-specific isoforms of BEHAB/brevican identified in human malignant gliomas. Cancer Res.65, 6726-6733.
Viapiano MS, Hockfield S, Matthews RT (2008). BEHAB/brevican requires ADAMTS-mediated proteolytic cleavage to promote glioma invasion. J Neurooncol.
Vigneron N, Stroobant V, Chapiro J, Ooms A, Degiovanni G, Morel S, van der BP, Boon T, Van Den Eynde BJ (2004). An antigenic peptide produced by peptide splicing in the proteasome. Science 304, 587-590.
Vogt AB, Kropshofer H, Kalbacher H, Kalbus M, Rammensee HG, Coligan JE, Martin R (1994). Ligand motifs of HLA-DRB5*0101 and DRB1*1501 molecules delineated from self-peptides. J Immunol. 153, 1665-1673.
Walter S, Herrgen L, Schoor O, Jung G, Wernet D, Buhring HJ, Rammensee HG, Stevanovic S (2003). Cutting edge: predetermined avidity of human CD8 T cells expanded on calibrated MHC/anti-CD28-coated microspheres. J. Immunol. 171, 4974-4978.
Wang JC, Livingstone AM (2003). Cutting edge: CD4+ T cell help can be essential for primary CD8+ T cell responses in vivo. J Immunol. 171, 6339-6343.
Wei LC, Shi M, Cao R, Chen LW, Chan YS (2008). Nestin small interfering RNA (siRNA) reduces cell growth in cultured astrocytoma cells. Brain Res.1196, 103-112.
Weinschenk T, Gouttefangeas C, Schirle M, Obermayr F, Walter S, Schoor O, Kurek R, Loeser W, Bichler KH, Wernet D, Stevanovic S, Rammensee HG (2002). Integrated functional genomics approach for the design of patient-individual antitumor vaccines. Cancer Res.62, 5818-5827.
Wicki A, Lehembre F, Wick N, Hantusch B, Kerjaschki D, Christofori G (2006). Tumor invasion in the absence of epithelial-mesenchymal transition: podoplanin-mediated remodeling of the actin cytoskeleton. Cancer Cell 9, 261-272.
Winer S, Tsui H, Lau A, Song A, Li X, Cheung RK, Sampson A, Afifiyan F, Elford A, Jackowski G, Becker DJ, Santamaria P, Ohashi P, Dosch HM (2003). Autoimmune islet destruction in spontaneous type 1 diabetes is not beta-cell exclusive. Nat. Med 9, 198-205.
Wiranowska M, Ladd S, Smith SR, Gottschall PE (2006). CD44 adhesion molecule and neuroglial proteoglycan NG2 as invasive markers of glioma. Brain Cell Biol.35, 159-172.
Xie D, Zeng YX, Wang HJ, Wen JM, Tao Y, Sham JS, Guan XY (2006). Expression of cytoplasmic and nuclear Survivin in primary and secondary human glioblastoma. Br. J Cancer 94, 108-114.
Xu L, Begum S, Hearn JD, Hynes RO (2006). GPR56, an atypical G protein-coupled receptor, binds tissue transglutaminase, TG2, and inhibits melanoma tumor growth and metastasis. Proc Natl. Acad. Sci. U. S. A 103, 9023-9028.
Xu L, Hynes RO (2007). GPR56 and TG2: possible roles in suppression of tumor growth by the microenvironment. Cell Cycle 6, 160-165.
Yamashita S, Masuda Y, Kurizaki T, Haga Y, Murayama T, Ikei S, Kamei M, Takeno S, Kawahara K (2007). Survivin expression predicts early recurrence in early-stage breast cancer. Anticancer Res. 27, 2803-2808.
Yang J, Price MA, Neudauer CL, Wilson C, Ferrone S, Xia H, Iida J, Simpson MA, McCarthy JB (2004). Melanoma chondroitin sulfate proteoglycan enhances FAK and ERK activation by distinct mechanisms. J Cell Biol.165, 881-891.
Yantiss RK, Cosar E, Fischer AH (2008). Use of IMP3 in identification of carcinoma in fine needle aspiration biopsies of pancreas. Acta Cytol.52, 133-138.
Yantiss RK, Woda BA, Fanger GR, Kalos M, Whalen GF, Tada H, Andersen DK, Rock KL, Dresser K (2005). KOC (K homology domain containing protein overexpressed in cancer): a novel molecular marker that distinguishes between benign and malignant lesions of the pancreas. Am J Surg Pathol. 29, 188-195.
Yee C, Thompson JA, Byrd D, Riddell SR, Roche P, Celis E, Greenberg PD (2002). Adoptive T cell therapy using antigen-specific CD8+ T cell clones for the treatment of patients with metastatic melanoma: in vivo persistence, migration, and antitumor effect of transferred T cells. Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A 99, 16168-16173.
yuso-Sacido A, Graham C, Greenfield JP, Boockvar JA (2006). The duality of epidermal growth factor receptor (EGFR) signaling and neural stem cell phenotype: cell enhancer or cell transformer? Curr. Stem Cell Res. Ther.1, 387-394.
Zangen I, Kneitz S, Monoranu CM, Rutkowski S, Hinkes B, Vince GH, Huang B, Roggendorf W (2007). Ependymoma gene expression profiles associated with histological subtype, proliferation, and patient survival. Acta Neuropathol.113, 325-337.
Zaremba S, Barzaga E, Zhu M, Soares N, Tsang KY, Schlom J (1997). Identification of an enhancer agonist cytotoxic T lymphocyte peptide from human carcinoembryonic antigen. Cancer Res. 57, 4570-4577.
Zawrocki A, Biernat W (2005). Epidermal growth factor receptor in glioblastoma. Folia Neuropathol. 43, 123-132.
Zeh HJ, III, Perry-Lalley D, Dudley ME, Rosenberg SA, Yang JC (1999). High avidity CTLs for two self-antigens demonstrate superior in vitro and in vivo antitumor efficacy. J Immunol.162, 989-994.
Zhen HN, Zhang X, Hu PZ, Yang TT, Fei Z, Zhang JN, Fu LA, He XS, Ma FC, Wang XL (2005). Survivin expression and its relation with proliferation, apoptosis, and angiogenesis in brain gliomas. Cancer 104, 2775-2783.
Zheng W, Yi X, Fadare O, Liang SX, Martel M, Schwartz PE, Jiang Z (2008). The oncofetal protein IMP3: a novel biomarker for endometrial serous carcinoma. Am J Surg Pathol.32, 304-315.
Zhou R, Skalli O (2000). TGF-alpha differentially regulates GFAP, vimentin, and nestin gene expression in U-373 MG glioblastoma cells: correlation with cell shape and motility. Exp. Cell Res. 254, 269-278.
Zimmerman L, Parr B, Lendahl U, Cunningham M, McKay R, Gavin B, Mann J, Vassileva G, McMahon A (1994). Independent regulatory elements in the nestin gene direct transgene expression to neural stem cells or muscle precursors. Neuron 12, 11-24.
Ziu M, Schmidt NO, Cargioli TG, Aboody KS, Black PM, Carroll RS (2006). Glioma-produced extracellular matrix influences brain tumor tropism of human neural stem cells. J Neurooncol.79, 125-133.
Zukiel R, Nowak S, Wyszko E, Rolle K, Gawronska I, Barciszewska MZ, Barciszewski J (2006). Suppression of human brain tumor with interference RNA specific for tenascin-C. Cancer Biol. Ther. 5, 1002-1007.
Zulewski H, Abraham EJ, Gerlach MJ, Daniel PB, Moritz W, Muller B, Vallejo M, Thomas MK, Habener JF (2001). Multipotential nestin-positive stem cells isolated from adult pancreatic islets differentiate ex vivo into pancreatic endocrine, exocrine, and hepatic phenotypes. Diabetes 50, 521-533.

Claims (14)

PATENTNI ZAHTEVI
1. Peptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu prema ID BR. SEKV 10.
2. Peptid u skladu sa patentnim zahtevom 1, naznačen time što navedeni peptid sadrži nepeptidne veze.
3. Peptid u skladu sa patentnim zahtevom 1 ili 2, naznačen time što je navedeni peptid deo fuzionog proteina.
4. Nukleinska kiselina koja kodira peptid u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva od 1 do 3, ili vektor ekspresije koji je sposoban da eksprimira navedenu nukleinsku kiselinu.
5. Peptid u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva od 1 do 3 za upotrebu u medicini.
6. Ćelija domaćin koja sadrži nukleinsku kiselinu ili vektor ekspresije u skladu sa patentnim zahtevom 4, naznačena time što navedena ćelija domaćin nije humana embrionska matična ćelija.
7. Ćelija domaćin prema patentnom zahtevu 6, naznačeno time što je navedena ćelija domaćin antigen prezentirajuća ćelija.
8. Metod za proizvodnju peptida u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva od 1 do 3, pri čemu metod obuhvata kultivisanje ćelije domaćina u skladu sa patentnim zahtevom 6 ili 7 koja eksprimira nukleinsku kiselinu ili vektor ekspresije u skladu sa patentnim zahtevom 4 i izolaciju navedenog peptida iz ćelije domaćina ili medijuma za njeno kultivisanje.
9. In vitro metod za proizvodnju aktiviranih citotoksičnih T limfocita (CTL), metod koji se sastoji od dovođenja u kontakt in vitro CTL sa humanim MHC molekulima klase I sa ubačenim antigenom eksprimiranim na površini prikladne antigen-prezentujuće ćelije ili veštačkog konstrukta koji imitira antigen-prezentujuću ćeliju u toku vremenskog perioda koji je dovoljan da se navedeni CTL aktiviraju na antigen-specifičan način, naznačeno time što je navedeni antigen peptid u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva od 1 do 3.
10. Aktivirani citotoksični T limfocit (CTL), proizveden metodom u skladu sa patentnim zahtevom 9, koji selektivno prepoznaje ćeliju koja aberantno eksprimira polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu navedenu u patentnom zahtevu 1.
11. Peptid u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva od 1 do 3 ili aktivirani citotoksični T limfocit u skladu sa patentnim zahtevom 10 za upotrebu u lečenju raka.
12. Peptid u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva od 1 do 3 ili aktivirani citotoksični T limfocit u skladu sa patentnim zahtevom 10 za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 11 u obliku vakcine za rak.
13. Antitelo koje se vezuje specifično za MHC/peptid kompleksa MHC sa peptidom koji čini ID BR. SEKV 10.
14. Komplet koji se sastoji od:
(a) posude koja sadrži farmaceutsku smešu koja sadrži peptid u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva od 1 do 3, nukleinsku kiselinu ili vektor ekspresije u skladu sa patentnim zahtevom 4, ćeliju u skladu sa patentnim zahtevom 6 ili 7 ili aktivirani citotoksični T limfocit u skladu sa patentnim zahtevom 10, u rastvoru ili liofiliziranom obliku; i
(b) druge posude koja sadrži rastvarač ili rastvor za rekonstituciju za liofiliziranu formulaciju;
RS20190118A 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući tumor neurona i tumore mozga RS58443B1 (sr)

Applications Claiming Priority (4)

Application Number Priority Date Filing Date Title
EP20080017305 EP2172211B1 (en) 2008-10-01 2008-10-01 Composition of tumor-associated peptides and related anti-cancer vaccine for the treatment of glioblastoma (GBM) and other cancers
EP08017921.1A EP2172212B1 (en) 2008-10-01 2008-10-13 Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
US10592808P 2008-10-16 2008-10-16
EP16165070.0A EP3069728B1 (en) 2008-10-01 2009-09-28 Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS58443B1 true RS58443B1 (sr) 2019-04-30

Family

ID=40342382

Family Applications (12)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20150094A RS53782B1 (sr) 2008-10-01 2008-10-01 Preparati tumor-asociranih peptida i odgovarajuća antikancerska vakcina za tretman glioblastoma (gbm) i drugih kancera
RS20161019A RS55543B1 (sr) 2008-10-01 2008-10-13 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući neuronalne tumore i tumore mozga
RS20160553A RS55043B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Smeša koja sadrži tumor-asocirane peptide i vakcina za lečenje glioblastoma i drugih malignih tumora
RS20200085A RS60006B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20200691A RS60381B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20200512A RS60338B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20181585A RS58229B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući tumor neurona i tumore mozga
RS20200693A RS60386B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20200692A RS60385B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumoreneurona i mozga
RS20161160A RS55531B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Smeša tumor-asociranih peptida i srodnih antitumorskih vakcina za lečenje glioblastoma (gbm) i drugih malignih tumora
RS20200973A RS60656B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20190118A RS58443B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući tumor neurona i tumore mozga

Family Applications Before (11)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20150094A RS53782B1 (sr) 2008-10-01 2008-10-01 Preparati tumor-asociranih peptida i odgovarajuća antikancerska vakcina za tretman glioblastoma (gbm) i drugih kancera
RS20161019A RS55543B1 (sr) 2008-10-01 2008-10-13 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući neuronalne tumore i tumore mozga
RS20160553A RS55043B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Smeša koja sadrži tumor-asocirane peptide i vakcina za lečenje glioblastoma i drugih malignih tumora
RS20200085A RS60006B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20200691A RS60381B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20200512A RS60338B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20181585A RS58229B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući tumor neurona i tumore mozga
RS20200693A RS60386B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20200692A RS60385B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumoreneurona i mozga
RS20161160A RS55531B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Smeša tumor-asociranih peptida i srodnih antitumorskih vakcina za lečenje glioblastoma (gbm) i drugih malignih tumora
RS20200973A RS60656B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga

Country Status (24)

Country Link
US (19) US8318677B2 (sr)
EP (12) EP2172211B1 (sr)
JP (10) JP5855940B2 (sr)
KR (6) KR101756488B1 (sr)
CN (3) CN102170900B (sr)
AU (2) AU2009300087B2 (sr)
BR (2) BRPI0920759A2 (sr)
CA (9) CA2936920C (sr)
CY (11) CY1116302T1 (sr)
DK (12) DK2172211T3 (sr)
EA (3) EA023378B1 (sr)
ES (12) ES2536465T3 (sr)
HR (12) HRP20201025T8 (sr)
HU (11) HUE031030T2 (sr)
LT (10) LT2172212T (sr)
MX (3) MX338294B (sr)
NZ (4) NZ624533A (sr)
PL (12) PL2172211T3 (sr)
PT (12) PT2172211E (sr)
RS (12) RS53782B1 (sr)
SI (12) SI2172211T1 (sr)
TR (2) TR201900852T4 (sr)
UA (3) UA110599C2 (sr)
WO (2) WO2010037514A2 (sr)

Families Citing this family (119)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US8435507B2 (en) 2004-08-19 2013-05-07 University Of Maryland Prostate-specific antigen-derived MHC class II restricted peptides and their use in vaccines to treat or prevent prostate cancer
WO2006034334A2 (en) 2004-09-21 2006-03-30 University Of Pittsburgh Of The Commonwealth System Of Higher Education Peptide analogs capable of enhancing stimulation of a glioma-specific ctl response
CN103911358B (zh) * 2007-07-27 2017-03-01 伊玛提克斯生物技术有限公司 神经元和脑肿瘤的新型免疫疗法
PL2113253T3 (pl) * 2008-04-30 2010-09-30 Immatics Biotechnologies Gmbh Nowa postać leku - preparat zawierający peptydy nowotworowe wiążące się z antygenami ludzkich leukocytów klasy I i II, zastosowany w szczepionce
HUE024541T2 (hu) * 2008-05-14 2016-01-28 Immatics Biotechnologies Gmbh Szurvivinbõl és neurocanból származó új és hatásos II-es osztályú MHC peptidek
PL2172211T3 (pl) 2008-10-01 2015-05-29 Immatics Biotechnologies Gmbh Kompozycja związanych z guzem peptydów i związana z tym szczepionka przeciwrakowa do leczenia glejaka (GBM) i innych rodzajów raka
TW201124530A (en) * 2009-12-01 2011-07-16 Oncotherapy Science Inc IMP-3 oligopeptides and vaccines including the same
SE535982C2 (sv) * 2009-12-15 2013-03-19 Theravac Pharmaceuticals Ab Ett nytt vaccin som angriper tumörkärl som ett effektivt redskap i tumörterapi
GB201004551D0 (en) 2010-03-19 2010-05-05 Immatics Biotechnologies Gmbh NOvel immunotherapy against several tumors including gastrointestinal and gastric cancer
AU2015200751B2 (en) * 2010-03-19 2016-11-10 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel immunotherapy against several tumors including gastrointestinal and gastric cancer
AU2011293522B2 (en) 2010-08-24 2015-03-19 University Of Pittsburgh - Of The Commonwealth System Of Higher Education Interleukin-13 receptor alpha 2 peptide-based brain cancer vaccines
US20140017266A1 (en) * 2010-12-03 2014-01-16 The Government Of The United States, As Represented By The Secretary Of Hhs, Nih Anti-podoplanin antibodies and methods of use
JP6032853B2 (ja) * 2010-12-14 2016-11-30 イマティクス バイオテクノロジーズ ゲーエムベーハー 前立腺関連抗原分子由来ｈｌａ結合ペプチドおよびその使用方法
WO2013052158A2 (en) * 2011-04-26 2013-04-11 William Marsh Rice University Targeted nanovectors and their use for treatment of brain tumors
CN104023749B (zh) 2011-09-14 2019-12-17 西北大学 能穿过血脑屏障的纳米缀合物
GB201120779D0 (en) 2011-12-02 2012-01-11 Immodulon Therapeutics Ltd Cancer therapy
AU2013209394A1 (en) 2012-01-20 2014-08-28 Dennis Brown Use of substituted hexitols including dianhydrogalactitol and analogs to treat neoplastic disease and cancer stem cells including glioblastoma multforme and medulloblastoma
US10704021B2 (en) 2012-03-15 2020-07-07 Flodesign Sonics, Inc. Acoustic perfusion devices
CN103372217B (zh) * 2012-04-28 2014-12-10 中国科学院深圳先进技术研究院 聚合物纳米载体制剂及其制备方法和应用
EP2849772A4 (en) 2012-05-16 2016-03-02 Stemline Therapeutics Inc TUMOR VACCINES TREATED AGAINST CANCER STEM CELLS
CN112587658A (zh) * 2012-07-18 2021-04-02 博笛生物科技有限公司 癌症的靶向免疫治疗
SI3456339T1 (sl) * 2013-08-05 2022-01-31 Immatics Biotechnologies Gmbh Nova imunoterapija proti več tumorjem, kot je pljučni rak, vključno z nedrobnoceličnim pljučnim rakom
TWI636065B (zh) * 2013-08-05 2018-09-21 伊瑪提克斯生物科技有限公司 新穎肽類，細胞及其用於治療多種腫瘤的用途，其製造方法及包含其等之醫藥組成物
GB201319446D0 (en) * 2013-11-04 2013-12-18 Immatics Biotechnologies Gmbh Personalized immunotherapy against several neuronal and brain tumors
MX2019013161A (es) * 2013-11-04 2020-02-03 Immatics Biotechnologies Gmbh Inmunoterapia personalizada contra diversos tumores cerebrales y neuronales.
CN104698059B (zh) * 2013-12-04 2017-07-21 苏州中赢医疗科技有限公司 一种脑胶质瘤肿瘤标志物及其应用
GB201322725D0 (en) 2013-12-20 2014-02-05 Immodulon Therapeutics Ltd Cancer therapy
US9725710B2 (en) 2014-01-08 2017-08-08 Flodesign Sonics, Inc. Acoustophoresis device with dual acoustophoretic chamber
KR101503341B1 (ko) * 2014-03-12 2015-03-18 국립암센터 자가암항원 특이적 cd8+ t 세포의 분리 및 증식방법
SMT202100700T1 (it) 2014-04-25 2022-01-10 2Seventy Bio Inc Recettori antigenici chimerici con promotore mnd
SG11201608744VA (en) 2014-04-25 2016-11-29 Bluebird Bio Inc Improved methods for manufacturing adoptive cell therapies
JP6613526B2 (ja) * 2014-05-28 2019-12-04 学校法人東京女子医科大学 膠芽腫の予測方法
JP2015227292A (ja) * 2014-05-30 2015-12-17 国立大学法人高知大学 膵がん細胞浸潤転移抑制ワクチン
EP3151672B1 (en) 2014-06-06 2020-11-04 Bluebird Bio, Inc. Improved t cell compositions
JP6366379B2 (ja) * 2014-06-20 2018-08-01 キヤノン株式会社 被検体情報取得装置
KR102523934B1 (ko) 2014-07-24 2023-04-20 2세븐티 바이오, 인코포레이티드 Bcma 키메릭 항원 수용체
KR102043725B1 (ko) * 2014-11-06 2019-11-13 오제 이뮈노테라프틱스 뇌 전이 치료를 위한 치료용 다중 펩타이드 t 특이적 면역 요법
CA2970466A1 (en) 2014-12-12 2016-06-16 Bluebird Bio, Inc. Bcma chimeric antigen receptors
GB201501017D0 (en) 2014-12-23 2015-03-04 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against hepatocellular carcinoma (HCC) and other cancers
MA49157A (fr) * 2014-12-23 2021-06-02 Immatics Biotechnologies Gmbh Nouveaux peptides et combinaison de peptides à utiliser dans l'immunothérapie contre le carcinome hépatocellulaire (hcc) et d'autres cancers
GB201423361D0 (en) * 2014-12-30 2015-02-11 Immatics Biotechnologies Gmbh Method for the absolute Quantification of naturally processed HLA-Restricted cancer peptides
TWI755158B (zh) 2015-03-17 2022-02-11 德商英麥提克生物技術股份有限公司 用於抗胰臟癌與其他癌症的免疫治療的新穎胜肽及胜肽的組合
GB201505585D0 (en) 2015-03-31 2015-05-13 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides and scaffolds for use in immunotherapy against renal cell carinoma (RCC) and other cancers
US11708572B2 (en) 2015-04-29 2023-07-25 Flodesign Sonics, Inc. Acoustic cell separation techniques and processes
US11377651B2 (en) 2016-10-19 2022-07-05 Flodesign Sonics, Inc. Cell therapy processes utilizing acoustophoresis
GB201507719D0 (en) * 2015-05-06 2015-06-17 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides and scaffolds thereof for use in immunotherapy against colorectal carcinoma (CRC) and other cancers
KR20240161207A (ko) * 2015-05-06 2024-11-12 이매틱스 바이오테크놀로지스 게엠베하 결장직장 암종(crc) 및 기타 암에 대한 면역요법에서의 사용을 위한 펩티드 및 펩티드와 이의 골격의 조합
NL2014935B1 (en) 2015-06-08 2017-02-03 Applied Immune Tech Ltd T cell receptor like antibodies having fine specificity.
EP3307307A4 (en) 2015-06-09 2019-05-01 The Board of Regents of the University of Oklahoma COMPOSITIONS AND TREATMENTS FOR HAEMOPHILUS INFLUENZAE
CN107847598B (zh) 2015-06-24 2022-01-25 英摩杜伦治疗学公司 用于癌症治疗的检查点抑制剂和全细胞分枝杆菌
EP3919507A3 (en) 2015-07-01 2022-01-12 Immatics Biotechnologies GmbH Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against ovarian cancer and other cancers
GB201511546D0 (en) 2015-07-01 2015-08-12 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against ovarian cancer and other cancers
PT3319985T (pt) * 2015-07-06 2021-01-06 Immatics Biotechnologies Gmbh Novos péptidos e combinação de péptidos para uso em imunoterapia do cancro do esófago e outros cancros
GB201512369D0 (en) * 2015-07-15 2015-08-19 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against epithelial ovarian cancer and other cancers
GB201513921D0 (en) 2015-08-05 2015-09-23 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against prostate cancer and other cancers
GB201515321D0 (en) 2015-08-28 2015-10-14 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides, combination of peptides and scaffolds for use in immunotherapeutic treatment of various cancers
IL292864A (en) 2015-08-28 2022-07-01 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides, combination of peptides and scaffolds for use in immunotherapeutic treatment of various cancers
WO2017040885A1 (en) 2015-09-03 2017-03-09 The Board Of Regents Of The University Of Oklahoma Peptide inhibitors of clostridium difficile tcdb toxin
JP7572700B2 (ja) 2015-10-19 2024-10-24 ユニバーシティ オブ メリーランド ボルチモア 改変ヒト初代血液樹状細胞株を生成するための方法
WO2017099712A1 (en) 2015-12-07 2017-06-15 Bluebird Bio, Inc. Improved t cell compositions
GB201521746D0 (en) * 2015-12-10 2016-01-27 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against CLL and other cancers
HK1255541A1 (zh) * 2015-12-11 2019-08-23 Immatics Biotechnologies Gmbh 用於多种癌症免疫治疗的新型肽和肽组合物
CA3008641A1 (en) 2015-12-16 2017-06-22 Gritstone Oncology, Inc. Neoantigen identification, manufacture, and use
WO2017123996A1 (en) 2016-01-15 2017-07-20 City Of Hope Targeting glioblastoma stem cells through the tlx-tet3 axis
GB201603568D0 (en) * 2016-03-01 2016-04-13 Immatics Biotechnologies Gmbh Efficient treatment options including peptides and combination of peptide and cell based medicaments for use in immunotherapy against urinary bladder cancer
GB201603987D0 (en) * 2016-03-08 2016-04-20 Immatics Biotechnologies Gmbh Uterine cancer treatments
CN105664134B (zh) * 2016-03-13 2019-04-26 浙江药苑生物科技有限公司 一种用于治疗骨癌的药物组合物
GB201604494D0 (en) 2016-03-16 2016-04-27 Immatics Biotechnologies Gmbh Transfected T-Cells and T-Cell receptors for use in immunotherapy against cancers
RS63727B1 (sr) 2016-03-16 2022-12-30 Immatics Biotechnologies Gmbh Transficirane t ćelije i t-ćelijski receptori za upotrebu u imunoterapiji protiv malignih tumora
GB201604490D0 (en) 2016-03-16 2016-04-27 Immatics Biotechnologies Gmbh Peptides combination of peptides for use in immunotherapy against cancers
CN109071605A (zh) * 2016-04-06 2018-12-21 伊玛提克斯生物技术有限公司 用于aml和其他癌症免疫治疗的新型肽和肽组合物
US11214789B2 (en) 2016-05-03 2022-01-04 Flodesign Sonics, Inc. Concentration and washing of particles with acoustics
WO2017194170A1 (en) * 2016-05-13 2017-11-16 Biontech Rna Pharmaceuticals Gmbh Methods for predicting the usefulness of proteins or protein fragments for immunotherapy
KR101881300B1 (ko) 2016-06-30 2018-07-25 영남대학교 산학협력단 아조피라졸 화합물 및 은 촉매 반응을 이용한 이의 신규한 합성방법
ES2950435T3 (es) * 2016-10-03 2023-10-10 Ottawa Hospital Res Inst Composiciones y métodos para mejorar el crecimiento, la propagación y la eficacia oncolítica e inmunoterapéutica de virus oncolíticos de ARN
EP3534968A4 (en) 2016-11-04 2020-07-01 Bluebird Bio, Inc. ANTI-BCMA T CAR LYMPHOCYTE COMPOSITIONS
KR102379955B1 (ko) 2016-12-08 2022-03-29 이매틱스 바이오테크놀로지스 게엠베하 짝짓기가 향상된 t 세포 수용체
DE102016123893A1 (de) 2016-12-08 2018-06-14 Immatics Biotechnologies Gmbh T-Zellrezeptoren mit verbesserter Bindung
JP7250677B2 (ja) 2016-12-22 2023-04-03 キュー バイオファーマ， インコーポレイテッド Ｔ細胞調節多量体ポリペプチド及びその使用方法
US10174122B2 (en) 2017-01-06 2019-01-08 Eutilex Co., Ltd. Anti-human 4-1BB antibodies and uses thereof
GB201702863D0 (en) * 2017-02-22 2017-04-05 Evox Therapeutics Ltd Improved loading of EVs with therapeutic proteins
WO2018160498A1 (en) * 2017-02-28 2018-09-07 Lyten, Inc. Mixed allotrope particulate carbon films and carbon fiber mats
JP2020518648A (ja) * 2017-05-08 2020-06-25 グリットストーン オンコロジー インコーポレイテッド アルファウイルス新生抗原ベクター
CN107058596A (zh) * 2017-06-19 2017-08-18 上海市第十人民医院 一种与恶性胶质瘤诊断相关的标志物及其应用
CN107034305A (zh) * 2017-06-19 2017-08-11 上海市第十人民医院 恶性胶质瘤的一种诊断标志物
WO2019075112A1 (en) 2017-10-10 2019-04-18 Gritstone Oncology, Inc. IDENTIFICATION OF NEO-ANTIGENS USING HOT POINTS
EP3714275A4 (en) 2017-11-22 2021-10-27 Gritstone bio, Inc. REDUCTION OF JUNCTION EPITOPIC PRESENTATION FOR NEOANTIGENS
US11766455B2 (en) * 2017-12-14 2023-09-26 Ezy Biotech Llc Subject-specific tumor inhibiting cells and the use thereof
US10785574B2 (en) 2017-12-14 2020-09-22 Flodesign Sonics, Inc. Acoustic transducer driver and controller
FI3773689T3 (fi) * 2018-04-11 2023-01-31 Antigeenisiä peptidejä syövän ehkäisyyn ja hoitoon
CN108715832B (zh) * 2018-06-01 2020-11-10 段海峰 一种抑制肿瘤生长的间充质干细胞及制备方法和应用
CN112703198B (zh) 2018-07-11 2025-05-30 布里格姆妇女医院 用于跨血脑屏障递送试剂的方法和组合物
WO2020110154A1 (en) * 2018-11-30 2020-06-04 Bharat Biotech International Limited A chimeric therapeutic vaccine
RU2706554C1 (ru) * 2018-12-13 2019-11-19 Российская Федерация, от имени которой выступает ФОНД ПЕРСПЕКТИВНЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ Способ создания противоинфекционной иммунологической защиты к Salmonella typhimurium и Listeria monocytogenes с помощью трансгенеза Т-лимфоцитов
CN109796536B (zh) * 2019-02-22 2021-09-17 上海尚泰生物技术有限公司 一种靶向胶质母细胞瘤多种抗原表位的ctl的制备方法
JP7619957B2 (ja) 2019-03-29 2025-01-22 インターベット インターナショナル ベー． フェー． 液体組成物中の生モリクテス綱細菌の安定化
GB2599510B (en) * 2019-04-05 2023-08-30 Earli Inc Improved methods and compositions for synthetic biomarkers
CN114207675A (zh) 2019-05-28 2022-03-18 佩治人工智能公司 用于数字病理学的用于处理图像以针对所处理的图像制备载片的系统和方法
AU2020282369A1 (en) 2019-05-30 2022-01-20 Seattle Project Corp. Modified adenoviruses
CN110579457B (zh) * 2019-09-20 2021-11-02 郑州大学第一附属医院 波形蛋白特异响应性荧光探针及其制备方法和应用
CN112824427B (zh) * 2019-11-18 2022-06-24 杨小骏 一种抑制胶质瘤的短肽及其应用
CN115279400A (zh) * 2020-01-10 2022-11-01 布里格姆妇女医院 用于跨血脑屏障递送免疫治疗剂以治疗脑癌的方法和组合物
EP4110354A4 (en) * 2020-02-24 2024-11-13 The Regents of The University of California Use of brain-specific antigens to home, block and deliver cell-based treatments to the brain
CN113318225B (zh) * 2020-02-28 2024-01-19 无锡派列博生物医药科技有限公司 肿瘤免疫增强剂及其制法和应用
CN113621025A (zh) * 2020-03-18 2021-11-09 北京鼎成肽源生物技术有限公司 一种乳腺癌靶标抗原、乳腺癌靶标抗原刺激培养的ctl细胞及其应用
EP4127188A4 (en) 2020-03-31 2024-08-21 Walking Fish Therapeutics MODIFIED B CELLS AND METHODS OF USE THEREOF
CN115552017A (zh) * 2020-03-31 2022-12-30 步行鱼治疗学公司 经修饰的b细胞及其使用方法
CA3169949A1 (en) 2020-05-12 2021-11-18 Cue Biopharma, Inc. Multimeric t-cell modulatory polypeptides and methods of use thereof
WO2022032196A2 (en) 2020-08-06 2022-02-10 Gritstone Bio, Inc. Multiepitope vaccine cassettes
KR102711471B1 (ko) 2020-08-14 2024-09-30 서울대학교산학협력단 B형 간염 바이러스 유래 폴리펩티드를 포함하는 암의 예방 또는 치료용 약학적 조성물
WO2022047248A1 (en) * 2020-08-28 2022-03-03 Torigen Pharmaceuticals, Inc. Immune memory enhanced preparations and uses thereof
CN116710115A (zh) 2020-11-20 2023-09-05 思维疗法股份有限公司 用于优化的肽疫苗的组合物和方法
US11421015B2 (en) 2020-12-07 2022-08-23 Think Therapeutics, Inc. Method of compact peptide vaccines using residue optimization
US11058751B1 (en) 2020-11-20 2021-07-13 Think Therapeutics, Inc. Compositions for optimized RAS peptide vaccines
WO2022192457A1 (en) * 2021-03-09 2022-09-15 Bostongene Corporation Predicting response to treatments in patients with clear cell renal cell carcinoma
US11464842B1 (en) 2021-04-28 2022-10-11 Think Therapeutics, Inc. Compositions and method for optimized peptide vaccines using residue optimization
WO2023192820A2 (en) * 2022-03-30 2023-10-05 Iogenetics, Llc Tumor-associated antigens in brain tumors
PL441229A1 (pl) * 2022-05-19 2023-11-20 Instytut Biologii Doświadczalnej im. Marcelego Nenckiego Polska Akademia Nauk Zaprojektowane, syntetyczne peptydy, zawierające je kompozycje i sposoby ich zastosowania w leczeniu glejaków złośliwych
CN120272531B (zh) * 2025-06-10 2025-08-19 鼐济医药科技(杭州)有限公司 一种基于aav介导免疫微环境的脑胶质瘤动物模型构建方法

Family Cites Families (71)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US4440859A (en) 1977-05-27 1984-04-03 The Regents Of The University Of California Method for producing recombinant bacterial plasmids containing the coding sequences of higher organisms
US4704362A (en) 1977-11-08 1987-11-03 Genentech, Inc. Recombinant cloning vehicle microbial polypeptide expression
NZ192465A (en) 1978-12-22 1983-09-30 Biogen Nv Recombinant dna molecule comprising gene coding for polypeptide displaying hbv (hepatitis b virus) antigenicity usesthereof
US4530901A (en) 1980-01-08 1985-07-23 Biogen N.V. Recombinant DNA molecules and their use in producing human interferon-like polypeptides
US4342566A (en) 1980-02-22 1982-08-03 Scripps Clinic & Research Foundation Solid phase anti-C3 assay for detection of immune complexes
US4678751A (en) 1981-09-25 1987-07-07 Genentech, Inc. Hybrid human leukocyte interferons
US4766075A (en) 1982-07-14 1988-08-23 Genentech, Inc. Human tissue plasminogen activator
US4582800A (en) 1982-07-12 1986-04-15 Hoffmann-La Roche Inc. Novel vectors and method for controlling interferon expression
US4816567A (en) 1983-04-08 1989-03-28 Genentech, Inc. Recombinant immunoglobin preparations
US4757006A (en) 1983-10-28 1988-07-12 Genetics Institute, Inc. Human factor VIII:C gene and recombinant methods for production
US4677063A (en) 1985-05-02 1987-06-30 Cetus Corporation Human tumor necrosis factor
US4810648A (en) 1986-01-08 1989-03-07 Rhone Poulenc Agrochimie Haloarylnitrile degrading gene, its use, and cells containing the gene
US4897445A (en) 1986-06-27 1990-01-30 The Administrators Of The Tulane Educational Fund Method for synthesizing a peptide containing a non-peptide bond
US5338839A (en) * 1988-04-12 1994-08-16 Massachusetts Institute Of Technology DNA encoding nestin protein
GB2267257A (en) 1992-05-14 1993-12-01 Ford Motor Co A vehicle load compartment liner.
KR100235089B1 (en) 1992-05-14 1999-12-15 Mitsui Chemicals Inc Ptp or blister packaging articles and packaging material therefor
CA2163032C (en) 1993-06-03 2001-02-06 John Landon Antibody fragments in therapy
AUPM322393A0 (en) 1993-12-24 1994-01-27 Austin Research Institute, The Mucin carbohydrate compounds and their use in immunotherapy
ATE244300T1 (de) 1996-01-17 2003-07-15 Imp College Innovations Ltd Immunotherapie mit verwendung von zytotoxischen t lymphozyten (ctl)
US5849589A (en) 1996-03-11 1998-12-15 Duke University Culturing monocytes with IL-4, TNF-α and GM-CSF TO induce differentiation to dendric cells
TW575583B (en) * 1996-04-24 2004-02-11 Akzo Nobel Nv Novel peptides suitable for use in antigen specific immunosuppressive therapy
JP2002513381A (ja) * 1996-07-22 2002-05-08 ザ ロックフェラー ユニバーシティー ＨＴＬＶ―Ｉ感染およびＨＴＬＶ―ＩＩ感染を予防するためのｅｎｖ―糖タンパク質ワクチン
AU6240798A (en) 1997-01-15 1998-08-07 Zymogenetics Inc. Zppar6, human tailless nuclear hormone receptor (tlx receptor)
EP0910641A1 (en) * 1997-02-13 1999-04-28 Smithkline Beecham Plc Neural cell adhesion molecule splicing variants
US6406705B1 (en) 1997-03-10 2002-06-18 University Of Iowa Research Foundation Use of nucleic acids containing unmethylated CpG dinucleotide as an adjuvant
CA2311574A1 (en) * 1997-12-02 1999-06-10 Medarex, Inc. Cells expressing anti-fc receptor binding components
US7258860B2 (en) * 1998-03-18 2007-08-21 Corixa Corporation Compositions and methods for the therapy and diagnosis of lung cancer
CA2328992A1 (en) * 1998-04-27 1999-11-04 Northwest Hospital Nr-cam gene, nucleic acids and nucleic acid products for therapeutic and diagnostic uses for tumors
US6960651B2 (en) * 1999-06-29 2005-11-01 Millennium Pharmaceuticals, Inc. TANGO 332 polypeptides
US20020132753A1 (en) * 2000-01-31 2002-09-19 Rosen Craig A. Nucleic acids, proteins, and antibodies
CA2394039A1 (en) * 2000-01-31 2001-08-02 Human Genome Sciences, Inc. Nucleic acids, proteins, and antibodies
EP2316950A1 (en) 2000-03-27 2011-05-04 Technion Research and Development Foundation, Ltd. Single chain class I major histo-compatibility complexes, constructs encoding same and methods of generating same
US20040191260A1 (en) 2003-03-26 2004-09-30 Technion Research & Development Foundation Ltd. Compositions capable of specifically binding particular human antigen presenting molecule/pathogen-derived antigen complexes and uses thereof
EP1317275A1 (de) * 2000-09-06 2003-06-11 Müller, Friederike Arzneimittel mit einer für das rna-bindende koc-protein kodierenden dna-sequenz, einem koc-protein oder einer dna-sequenz des koc-promotors
WO2002046416A2 (en) * 2000-12-04 2002-06-13 Argonex Pharmaceuticals Cytotoxic t-lymphocyte-inducing immunogens for prevention, treatment, and diagnosis of cancer
US7919467B2 (en) * 2000-12-04 2011-04-05 Immunotope, Inc. Cytotoxic T-lymphocyte-inducing immunogens for prevention, treatment, and diagnosis of cancer
AU2002222108A1 (en) * 2000-12-08 2002-06-18 Oxford Glycosciences (Uk) Ltd. Diagnosis and treatment of alzheimer's disease
US20030109434A1 (en) * 2001-03-19 2003-06-12 Corixa Corporation Compositions and methods for the therapy and diagnosis of kidney cancer
CA2364106A1 (fr) * 2001-11-30 2003-05-30 Christopher Gillberg Polynucleotide et proteine impliques dans la synaptogenese, variants de ceux-ci, et leurs applications therapeutiques et diagnostiques
US6589642B1 (en) 2001-12-21 2003-07-08 Kloeckner Pentaplast Of America, Inc. Three part high moisture barrier for packages
US7892559B2 (en) 2002-01-30 2011-02-22 Survac Aps Survivin-derived peptides and use thereof
US6992176B2 (en) * 2002-02-13 2006-01-31 Technion Research & Development Foundation Ltd. Antibody having a T-cell receptor-like specificity, yet higher affinity, and the use of same in the detection and treatment of cancer, viral infection and autoimmune disease
CA2476625A1 (en) 2002-02-20 2003-08-28 Dyax Corp. Mhc-peptide complex binding ligands
WO2004015390A2 (en) * 2002-08-09 2004-02-19 Applera Corporation Lung cancer target proteins and use thereof
JP4721633B2 (ja) * 2002-10-11 2011-07-13 財団法人癌研究会 血小板凝集促進活性を有する物質
WO2004067029A1 (fr) * 2002-12-27 2004-08-12 Shenzhen Tsinghua Yuanxing Bio-Pharm Science & Technology Co., Ltd. Procede de preparation d'un vaccin et vaccins antitumoraux
AU2004228050A1 (en) 2003-04-04 2004-10-21 Board Of Regents, University Of Texas System Sapphyrins and uses thereof
US7273980B2 (en) 2004-01-13 2007-09-25 Wardle Scott A Position and velocity transducer using a phonograph disc and turntable
US7655751B2 (en) * 2004-01-23 2010-02-02 Green Peptide Co., Ltd. Epidermal growth factor receptor-derived peptides
DE102004026135A1 (de) 2004-05-25 2006-01-05 Immatics Biotechnologies Gmbh An MHC-Moleküle bindende Tumor-assoziierte Peptide
WO2006026569A2 (en) * 2004-08-27 2006-03-09 Northeastern University Comprehensive characterization of complex proteins at trace levels
ES2319286T3 (es) * 2004-10-02 2009-05-06 Immatics Biotechnologies Gmbh Epitopos inmunogenos de linfocitos t colaboradores de antigenos de tumor humanos y utilizacion de dichos epitopos en metodos inmunoterapeuticos.
CA2600898C (en) * 2004-12-07 2016-08-23 Toray Industries, Inc. Novel cancer antigen peptide and the use thereof
KR100809410B1 (ko) * 2005-07-06 2008-03-05 주식회사 브레인가드 줄기세포 분화 유도용 조성물 및 그의 용도
ES2330013T3 (es) * 2005-09-05 2009-12-03 Immatics Biotechnologies Gmbh Peptidos asociados a tumores unidos a moleculas del antigeno de leucocito humano (hla) de clase i o ii y vacunas contra el cancer relacionadas.
ATE461215T1 (de) 2005-09-05 2010-04-15 Immatics Biotechnologies Gmbh Tumor-assoziierte peptide, welche an unterschiedliche menschliche leukozytenantigene der klasse ii binden
US20070099251A1 (en) 2005-10-17 2007-05-03 Institute For Systems Biology Tissue-and serum-derived glycoproteins and methods of their use
US20070248628A1 (en) * 2005-12-06 2007-10-25 Keller Lorraine H Immunogens in cancer stem cells
WO2007072494A1 (en) 2005-12-23 2007-06-28 Naik Praful Ramchandra Metallized packaging blister container
CA2665816C (en) * 2006-09-21 2016-07-12 Vaxil Biotherapeutics Ltd. Antigen specific multi epitope vaccines
US8129184B2 (en) * 2006-09-26 2012-03-06 Cedars-Sinai Medical Center Cancer stem cell antigen vaccines and methods
CA2679743A1 (en) * 2007-03-06 2008-09-12 Barry G. Arnason Methods and compositions involving polymeric immunoglobulin fusion proteins
WO2009125394A1 (en) * 2008-04-09 2009-10-15 Technion Research & Development Foundation Ltd. Anti human immunodeficiency antibodies and uses thereof
KR101184869B1 (ko) * 2008-04-24 2012-09-20 이매틱스 바이오테크놀로지스 게엠베하 백신을 위한 인간 조직 적합성 항원(ｈｌａ) 종류 ｉ 또는 ｉｉ 분자에 결합하는 종양 관련 펩티드의 신규한 제형
PL2113253T3 (pl) * 2008-04-30 2010-09-30 Immatics Biotechnologies Gmbh Nowa postać leku - preparat zawierający peptydy nowotworowe wiążące się z antygenami ludzkich leukocytów klasy I i II, zastosowany w szczepionce
PL2172211T3 (pl) 2008-10-01 2015-05-29 Immatics Biotechnologies Gmbh Kompozycja związanych z guzem peptydów i związana z tym szczepionka przeciwrakowa do leczenia glejaka (GBM) i innych rodzajów raka
GB201004551D0 (en) 2010-03-19 2010-05-05 Immatics Biotechnologies Gmbh NOvel immunotherapy against several tumors including gastrointestinal and gastric cancer
GB201021289D0 (en) 2010-12-15 2011-01-26 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel biomarkers for a prediction of the outcome of an immunotherapy against cancer
US10206973B2 (en) * 2014-05-28 2019-02-19 Nono Inc. Chloride salt of TAT-NR2B9c
PE20181897A1 (es) 2016-04-21 2018-12-11 Immatics Biotechnologies Gmbh Inmunoterapia contra el melanoma y otros tipos de cancer
CN111315769A (zh) * 2017-09-06 2020-06-19 加州理工学院 信号传导和抗原呈递双功能受体(sabr)

Also Published As

Publication number Publication date
DK3120869T3 (da) 2020-08-10
DK2172211T3 (en) 2015-02-16
EP3120869B1 (en) 2020-07-22
HUE030296T2 (en) 2017-04-28
US20160376317A1 (en) 2016-12-29
BRPI0920759A2 (pt) 2016-03-08
AU2009300087A1 (en) 2010-04-08
LT3124043T (lt) 2020-07-10
US20160376312A1 (en) 2016-12-29
JP2016145210A (ja) 2016-08-12
EP2341927A2 (en) 2011-07-13
LT3106175T (lt) 2020-08-10
KR102133402B1 (ko) 2020-07-14
HRP20201015T8 (hr) 2022-01-21
CA2936870C (en) 2019-11-26
PT2331118T (pt) 2017-02-06
DK3132801T3 (da) 2020-02-10
EA201100586A1 (ru) 2011-10-31
CA2739384C (en) 2017-05-02
RS60385B1 (sr) 2020-07-31
KR20180088494A (ko) 2018-08-03
DK3069728T3 (en) 2019-02-25
DK3120868T3 (da) 2020-06-22
US20130004456A1 (en) 2013-01-03
TR201900809T4 (tr) 2019-02-21
ES2584245T3 (es) 2016-09-26
SI3069728T1 (sl) 2019-03-29
CA2936869A1 (en) 2010-04-08
SI3120868T1 (sl) 2020-08-31
US10919931B2 (en) 2021-02-16
LT3132801T (lt) 2020-02-10
US8895514B2 (en) 2014-11-25
PT3120870T (pt) 2020-07-01
HRP20170115T1 (hr) 2017-03-24
LT3120869T (lt) 2020-11-10
EP2172211A1 (en) 2010-04-07
US20160376313A1 (en) 2016-12-29
RS60338B1 (sr) 2020-07-31
JP6150859B2 (ja) 2017-06-21
US20160376316A1 (en) 2016-12-29
HRP20150223T1 (hr) 2015-06-05
RS60006B1 (sr) 2020-04-30
RS60656B1 (sr) 2020-09-30
DK3124043T3 (da) 2020-05-04
EP2331118B1 (en) 2016-10-26
CY1122913T1 (el) 2021-10-29
UA103202C2 (ru) 2013-09-25
HRP20161504T1 (hr) 2016-12-30
RS60381B1 (sr) 2020-07-31
HRP20182151T1 (hr) 2019-02-08
CN102170901B (zh) 2015-01-07
HUE031030T2 (en) 2017-06-28
SI3124043T1 (sl) 2020-07-31
UA110599C2 (uk) 2016-01-25
PL3106175T3 (pl) 2020-08-24
HRP20201228T1 (hr) 2021-02-05
HUE047365T2 (hu) 2020-04-28
JP2012504563A (ja) 2012-02-23
EP2331118A1 (en) 2011-06-15
HUE049364T2 (hu) 2020-09-28
PT2172211E (pt) 2015-03-09
PT3111952T (pt) 2019-02-05
US10047124B2 (en) 2018-08-14
EP3106175A1 (en) 2016-12-21
EP3120868A1 (en) 2017-01-25
JP2017029135A (ja) 2017-02-09
EA023378B1 (ru) 2016-05-31
EA201100587A1 (ru) 2011-10-31
US20160376314A1 (en) 2016-12-29
EP2172212A2 (en) 2010-04-07
PL3111952T3 (pl) 2019-04-30
EA023013B1 (ru) 2016-04-29
KR102392070B1 (ko) 2022-04-29
AU2009300088B2 (en) 2014-09-04
PL3120870T3 (pl) 2020-07-27
LT2331118T (lt) 2016-12-27
HRP20150223T8 (hr) 2015-07-03
JP2017018102A (ja) 2017-01-26
CA2936920C (en) 2019-12-03
RS60386B1 (sr) 2020-07-31
SI2172212T1 (sl) 2016-12-30
LT2172212T (lt) 2016-11-10
WO2010037514A2 (en) 2010-04-08
CA2936982C (en) 2019-12-03
EA201401104A1 (ru) 2015-05-29
SI3120870T1 (sl) 2020-08-31
CN102170900B (zh) 2016-10-26
US20210347822A1 (en) 2021-11-11
ES2770090T3 (es) 2020-06-30
PT3120869T (pt) 2020-09-22
ES2802227T3 (es) 2021-01-18
CN106986919A (zh) 2017-07-28
KR20220058655A (ko) 2022-05-09
US20210261614A1 (en) 2021-08-26
CY1123089T1 (el) 2021-10-29
LT3120870T (lt) 2020-08-10
SI2172211T1 (sl) 2015-03-31
MX2011003540A (es) 2011-06-20
BRPI0920791B8 (pt) 2022-02-15
HRP20201015T1 (hr) 2020-10-16
ES2607460T3 (es) 2017-03-31
US10227381B2 (en) 2019-03-12
CY1122677T1 (el) 2021-03-12
SI2331118T1 (sl) 2017-01-31
CY1119744T1 (el) 2018-06-27
HUE051030T2 (hu) 2021-01-28
MX2011003539A (es) 2011-06-20
PT2341927T (pt) 2016-08-02
US20150125478A1 (en) 2015-05-07
AU2009300088A1 (en) 2010-04-08
CY1121098T1 (el) 2019-12-11
CA2936869C (en) 2019-08-06
PT2172212T (pt) 2016-12-22
JP2017023136A (ja) 2017-02-02
SI3111952T1 (sl) 2019-01-31
LT3120868T (lt) 2020-08-10
PL2172212T3 (pl) 2017-04-28
SI2341927T1 (sl) 2016-08-31
KR101883426B1 (ko) 2018-07-31
HUE050428T2 (hu) 2020-12-28
HRP20190202T1 (hr) 2019-03-22
EP3111952B1 (en) 2018-10-31
EP3120869A1 (en) 2017-01-25
EP3132801B1 (en) 2019-10-30
KR20110082155A (ko) 2011-07-18
CA2936982A1 (en) 2010-04-08
PL3124043T3 (pl) 2020-07-27
WO2010037514A3 (en) 2010-06-03
HRP20200722T1 (hr) 2020-10-16
ES2612466T3 (es) 2017-05-17
US10047123B2 (en) 2018-08-14
DK3120870T3 (da) 2020-06-22
RS55543B1 (sr) 2017-05-31
HUE041446T2 (hu) 2019-05-28
US12234298B2 (en) 2025-02-25
NZ603016A (en) 2014-05-30
BRPI0920791B1 (pt) 2022-01-18
HRP20200988T1 (hr) 2020-10-16
RS58229B1 (sr) 2019-03-29
CA2936870A1 (en) 2010-04-08
US20130309193A1 (en) 2013-11-21
NZ591882A (en) 2012-12-21
CY1123113T1 (el) 2021-10-29
US20100158931A1 (en) 2010-06-24
ES2804723T3 (es) 2021-02-09
DK3106175T3 (da) 2020-06-22
US20210238227A1 (en) 2021-08-05
PT3132801T (pt) 2020-02-04
CA2936920A1 (en) 2010-04-08
CA2936868A1 (en) 2010-04-08
CA2936924A1 (en) 2010-04-08
PT3124043T (pt) 2020-05-12
US10100085B2 (en) 2018-10-16
US20110002963A1 (en) 2011-01-06
PL2341927T3 (pl) 2016-11-30
SI3120869T1 (sl) 2020-10-30
CY1123098T1 (el) 2021-10-29
JP5883476B2 (ja) 2016-03-15
EP3120870A1 (en) 2017-01-25
DK3111952T3 (en) 2019-01-28
US20210253637A1 (en) 2021-08-19
RS55043B1 (sr) 2016-12-30
KR20110074894A (ko) 2011-07-04
US8961985B2 (en) 2015-02-24
JP2016047825A (ja) 2016-04-07
EP3106175B1 (en) 2020-04-01
CA2936887A1 (en) 2010-04-08
CA2936924C (en) 2019-07-16
PL3132801T3 (pl) 2020-06-15
US8119139B2 (en) 2012-02-21
LT3069728T (lt) 2019-02-11
BRPI0920791A2 (pt) 2019-12-10
EP2172212A3 (en) 2010-04-14
KR20200085381A (ko) 2020-07-14
US10941181B2 (en) 2021-03-09
ES2819244T3 (es) 2021-04-15
ES2788129T8 (es) 2020-11-04
CN102170901A (zh) 2011-08-31
US20160355550A1 (en) 2016-12-08
KR101756488B1 (ko) 2017-07-11
JP2017000148A (ja) 2017-01-05
PL2172211T3 (pl) 2015-05-29
JP6367266B2 (ja) 2018-08-01
JP6297632B2 (ja) 2018-03-20
EP3069728B1 (en) 2018-11-14
CA2739387A1 (en) 2010-04-08
PT3120868T (pt) 2020-07-16
CY1118702T1 (el) 2017-07-12
DK2341927T3 (en) 2016-08-15
EA032437B1 (ru) 2019-05-31
AU2009300087B2 (en) 2014-09-04
CA2739384A1 (en) 2010-04-08
EP3120870B1 (en) 2020-04-01
US8318677B2 (en) 2012-11-27
CY1121258T1 (el) 2020-05-29
NZ624533A (en) 2015-09-25
TR201900852T4 (tr) 2019-02-21
PT3106175T (pt) 2020-07-01
ES2708654T3 (es) 2019-04-10
NZ591855A (en) 2012-11-30
JP2012504393A (ja) 2012-02-23
US8653035B2 (en) 2014-02-18
HUE029360T2 (en) 2017-02-28
JP2014239681A (ja) 2014-12-25
HRP20200110T1 (hr) 2020-05-15
ES2788129T3 (es) 2020-10-20
HRP20201025T1 (hr) 2020-12-25
HK1161106A1 (en) 2012-08-24
EP2341927B1 (en) 2016-05-04
ES2802226T3 (es) 2021-01-18
KR20160103558A (ko) 2016-09-01
EP2172211B1 (en) 2014-12-03
RS53782B1 (sr) 2015-06-30
MX338294B (es) 2016-04-11
US20170326217A1 (en) 2017-11-16
DK2331118T3 (da) 2017-01-09
CN102170900A (zh) 2011-08-31
PL3120868T3 (pl) 2020-08-24
KR101687840B1 (ko) 2016-12-19
SI3106175T1 (sl) 2020-08-31
US20190010190A1 (en) 2019-01-10
US9993540B2 (en) 2018-06-12
DK2172212T3 (da) 2016-12-19
EP3120868B1 (en) 2020-04-08
UA125277C2 (uk) 2022-02-16
ES2536465T3 (es) 2015-05-25
PL2331118T3 (pl) 2017-05-31
WO2010037513A1 (en) 2010-04-08
JP2017018101A (ja) 2017-01-26
HK1159526A1 (zh) 2012-08-03
HRP20160915T1 (hr) 2016-10-07
US20160376315A1 (en) 2016-12-29
US11208434B2 (en) 2021-12-28
US12221493B2 (en) 2025-02-11
CY1123526T1 (el) 2022-03-24
US10046037B2 (en) 2018-08-14
CA2936887C (en) 2019-11-12
US10906936B2 (en) 2021-02-02
PL3069728T3 (pl) 2019-05-31
PL3120869T3 (pl) 2021-01-25
US20120141517A1 (en) 2012-06-07
EP3124043B1 (en) 2020-04-29
JP5753783B2 (ja) 2015-07-22
ES2710608T3 (es) 2019-04-26
RS55531B1 (sr) 2017-05-31
EP3124043A1 (en) 2017-02-01
JP5855940B2 (ja) 2016-02-09
LT3111952T (lt) 2018-12-27
HUE049366T2 (hu) 2020-09-28
CA2739387C (en) 2019-10-29
PT3069728T (pt) 2019-02-13
HUE049367T2 (hu) 2020-09-28
EP3111952A1 (en) 2017-01-04
HRP20201025T8 (hr) 2022-01-07
DK2331118T5 (en) 2017-06-19
CA2936868C (en) 2019-10-22
EP2172212B1 (en) 2016-10-05
JP6214066B2 (ja) 2017-10-18
HUE042115T2 (hu) 2019-06-28
EP3069728A1 (en) 2016-09-21
JP6294914B2 (ja) 2018-03-14
JP6294913B2 (ja) 2018-03-14
SI3132801T1 (sl) 2020-03-31
EP3132801A1 (en) 2017-02-22
CY1116302T1 (el) 2017-02-08
US11136352B2 (en) 2021-10-05

Similar Documents

Publication Publication Date Title
EP3069728B1 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
AU2014271235B2 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
AU2016204709B2 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1233524A1 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1233523A1 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1233522A1 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1233525A1 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1224921B (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1229707A1 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1229717A1 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1228271A1 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1228271B (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1224921A1 (en) Novel immunotherapy against several tumors including neuronal and brain tumors
HK1159526B (en) Composition comprising tumor associated peptides and a vaccine for treatment of glioblastoma and other cancers