[go: up one dir, main page]

RS55531B1 - Smeša tumor-asociranih peptida i srodnih antitumorskih vakcina za lečenje glioblastoma (gbm) i drugih malignih tumora - Google Patents

Smeša tumor-asociranih peptida i srodnih antitumorskih vakcina za lečenje glioblastoma (gbm) i drugih malignih tumora

Info

Publication number
RS55531B1
RS55531B1 RS20161160A RSP20161160A RS55531B1 RS 55531 B1 RS55531 B1 RS 55531B1 RS 20161160 A RS20161160 A RS 20161160A RS P20161160 A RSP20161160 A RS P20161160A RS 55531 B1 RS55531 B1 RS 55531B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
cancer
peptide
cells
peptides
tumor
Prior art date
Application number
RS20161160A
Other languages
English (en)
Inventor
Oliver Schoor
Norbert Hilf
Toni Weinschenk
Claudia Trautwein
Steffen Walter
Harpreet Singh
Original Assignee
Immatics Biotechnologies Gmbh
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Immatics Biotechnologies Gmbh filed Critical Immatics Biotechnologies Gmbh
Publication of RS55531B1 publication Critical patent/RS55531B1/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K7/00—Peptides having 5 to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • C07K7/04—Linear peptides containing only normal peptide links
    • C07K7/06—Linear peptides containing only normal peptide links having 5 to 11 amino acids
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/04—Peptides having up to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • A61K38/08—Peptides having 5 to 11 amino acids
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K35/00—Medicinal preparations containing materials or reaction products thereof with undetermined constitution
    • A61K35/12—Materials from mammals; Compositions comprising non-specified tissues or cells; Compositions comprising non-embryonic stem cells; Genetically modified cells
    • A61K35/14—Blood; Artificial blood
    • A61K35/17—Lymphocytes; B-cells; T-cells; Natural killer cells; Interferon-activated or cytokine-activated lymphocytes
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/16—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/0005—Vertebrate antigens
    • A61K39/0011—Cancer antigens
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K40/00—Cellular immunotherapy
    • A61K40/10—Cellular immunotherapy characterised by the cell type used
    • A61K40/11—T-cells, e.g. tumour infiltrating lymphocytes [TIL] or regulatory T [Treg] cells; Lymphokine-activated killer [LAK] cells
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K40/00—Cellular immunotherapy
    • A61K40/20—Cellular immunotherapy characterised by the effect or the function of the cells
    • A61K40/24—Antigen-presenting cells [APC]
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K40/00—Cellular immunotherapy
    • A61K40/30—Cellular immunotherapy characterised by the recombinant expression of specific molecules in the cells of the immune system
    • A61K40/34—Antigenic peptides
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K40/00—Cellular immunotherapy
    • A61K40/40—Cellular immunotherapy characterised by antigens that are targeted or presented by cells of the immune system
    • A61K40/41—Vertebrate antigens
    • A61K40/42—Cancer antigens
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61M—DEVICES FOR INTRODUCING MEDIA INTO, OR ONTO, THE BODY; DEVICES FOR TRANSDUCING BODY MEDIA OR FOR TAKING MEDIA FROM THE BODY; DEVICES FOR PRODUCING OR ENDING SLEEP OR STUPOR
    • A61M5/00—Devices for bringing media into the body in a subcutaneous, intra-vascular or intramuscular way; Accessories therefor, e.g. filling or cleaning devices, arm-rests
    • A61M5/002—Packages specially adapted therefor, e.g. for syringes or needles, kits for diabetics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A61P1/04—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system for ulcers, gastritis or reflux esophagitis, e.g. antacids, inhibitors of acid secretion, mucosal protectants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A61P1/18—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system for pancreatic disorders, e.g. pancreatic enzymes
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P11/00—Drugs for disorders of the respiratory system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P13/00—Drugs for disorders of the urinary system
    • A61P13/08—Drugs for disorders of the urinary system of the prostate
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P13/00—Drugs for disorders of the urinary system
    • A61P13/12—Drugs for disorders of the urinary system of the kidneys
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P15/00—Drugs for genital or sexual disorders; Contraceptives
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P17/00—Drugs for dermatological disorders
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P27/00—Drugs for disorders of the senses
    • A61P27/02—Ophthalmic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A61P35/02—Antineoplastic agents specific for leukemia
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A61P37/04—Immunostimulants
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K14/00—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • C07K14/435—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • C07K14/705—Receptors; Cell surface antigens; Cell surface determinants
    • C07K14/70503—Immunoglobulin superfamily
    • C07K14/70539—MHC-molecules, e.g. HLA-molecules
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K7/00—Peptides having 5 to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • C07K7/04—Linear peptides containing only normal peptide links
    • C07K7/08—Linear peptides containing only normal peptide links having 12 to 20 amino acids
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N5/00—Undifferentiated human, animal or plant cells, e.g. cell lines; Tissues; Cultivation or maintenance thereof; Culture media therefor
    • C12N5/06—Animal cells or tissues; Human cells or tissues
    • C12N5/0602—Vertebrate cells
    • C12N5/0634—Cells from the blood or the immune system
    • C12N5/0636—T lymphocytes
    • C12N5/0638—Cytotoxic T lymphocytes [CTL] or lymphokine activated killer cells [LAK]
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N5/00—Undifferentiated human, animal or plant cells, e.g. cell lines; Tissues; Cultivation or maintenance thereof; Culture media therefor
    • C12N5/06—Animal cells or tissues; Human cells or tissues
    • C12N5/0602—Vertebrate cells
    • C12N5/0634—Cells from the blood or the immune system
    • C12N5/0639—Dendritic cells, e.g. Langherhans cells in the epidermis
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N33/00—Investigating or analysing materials by specific methods not covered by groups G01N1/00 - G01N31/00
    • G01N33/48—Biological material, e.g. blood, urine; Haemocytometers
    • G01N33/50—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing
    • G01N33/53—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor
    • G01N33/574—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer
    • G01N33/57484—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer involving compounds serving as markers for tumor, cancer, neoplasia, e.g. cellular determinants, receptors, heat shock/stress proteins, A-protein, oligosaccharides, metabolites
    • G01N33/57492—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer involving compounds serving as markers for tumor, cancer, neoplasia, e.g. cellular determinants, receptors, heat shock/stress proteins, A-protein, oligosaccharides, metabolites involving compounds localized on the membrane of tumor or cancer cells
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/51—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising whole cells, viruses or DNA/RNA
    • A61K2039/53—DNA (RNA) vaccination
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55511—Organic adjuvants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55511—Organic adjuvants
    • A61K2039/55516—Proteins; Peptides
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55511—Organic adjuvants
    • A61K2039/55522—Cytokines; Lymphokines; Interferons
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55511—Organic adjuvants
    • A61K2039/55561—CpG containing adjuvants; Oligonucleotide containing adjuvants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55588—Adjuvants of undefined constitution
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/57—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the type of response, e.g. Th1, Th2
    • A61K2039/572—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the type of response, e.g. Th1, Th2 cytotoxic response
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/60—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characteristics by the carrier linked to the antigen
    • A61K2039/6031—Proteins
    • A61K2039/605—MHC molecules or ligands thereof
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/60—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characteristics by the carrier linked to the antigen
    • A61K2039/6031—Proteins
    • A61K2039/6081—Albumin; Keyhole limpet haemocyanin [KLH]
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/60—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characteristics by the carrier linked to the antigen
    • A61K2039/6093—Synthetic polymers, e.g. polyethyleneglycol [PEG], Polymers or copolymers of (D) glutamate and (D) lysine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K2121/00—Preparations for use in therapy
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K2300/00—Mixtures or combinations of active ingredients, wherein at least one active ingredient is fully defined in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2319/00—Fusion polypeptide
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2319/00—Fusion polypeptide
    • C07K2319/40—Fusion polypeptide containing a tag for immunodetection, or an epitope for immunisation
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K7/00—Peptides having 5 to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N2501/00—Active agents used in cell culture processes, e.g. differentation
    • C12N2501/50—Cell markers; Cell surface determinants
    • Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
    • Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
    • Y02A—TECHNOLOGIES FOR ADAPTATION TO CLIMATE CHANGE
    • Y02A50/00—TECHNOLOGIES FOR ADAPTATION TO CLIMATE CHANGE in human health protection, e.g. against extreme weather
    • Y02A50/30—Against vector-borne diseases, e.g. mosquito-borne, fly-borne, tick-borne or waterborne diseases whose impact is exacerbated by climate change

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Biotechnology (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Wood Science & Technology (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • General Engineering & Computer Science (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Urology & Nephrology (AREA)
  • Developmental Biology & Embryology (AREA)
  • Virology (AREA)
  • Gastroenterology & Hepatology (AREA)
  • Toxicology (AREA)
  • Heart & Thoracic Surgery (AREA)
  • Anesthesiology (AREA)
  • Vascular Medicine (AREA)

Description

Predmetni pronalazak se odnosi na imunoterapijske peptide i njihovu upotrebu u imunoterapiji, konkretno imunoterapiji raka. U predmetnom pronalasku se objavljuje otkriće peptidnih epitopa T-pomoćnih ćelija vezanih za tumore, samih ili u kombinaciji sa drugim peptidima vezanim za tumore, koji služe kao aktivne farmaceutske supstance za smcše vakcina koje stimulišu antitumorski imunski odgovor. Konkretno, smeša peptida predmetnog pronalaska može da se koristi u smešama za vakcinu za izazivanje antitumorskih imunskih odgovora protiv glioma.
Osnovne informacije o pronalasku
Gliomi su tumori mozga koji potiču od glijalnih ćelija u nervnom sistemu. Glijalne ćelije, koje se obično nazivaju neuroglija ili jednostavno gJija, su ne-neuronske ćelije koje obezbeđuju potporu i ishranu, održavaju homeostazu, obrazuju mijelin i učestvuju u prenošenju signala u nervnom sistemu. Dve najvažnije podgrupe glioma su astrocitomi i oligodendrogliomi, koji su dobili naziv prema vrsti normalnih glijalnih ćelija iz kojih vode poreklo (astrociti, odnosno oligodendrociti). Pripadajući podgrupi astroeitoma.gliohlasioma multiforme(koji se u daljem tekstu naziva glioblastom) najčešći je maligni tumor mozga kod odraslih i čini približno 40% svih malignih tumora mozga i približno 50% glioma. On vrši agresivnu invaziju centralnog nervnog sistema i rangiranje sa najvećim stepenom malignosti (gradus IV) među svim gliomima. Iako postoji konstantan napredak u njihovom lečenju zbog napretka u neuroimidžingu, mikrohirurgiji, raznovrsnim opcijama lečenja, kao što su temozolomid ili zračenje, glioblastomi ostaju neizlečivi. Stopa smrtnosti ovog tumora mozga je veoma visoka: prosečan očekivani životni vek iznosi 9 do i 2 meseci nakon prvog postavljanja dijagnoze. Stopa petogodišnjeg preživljavanja u toku perioda opservacije između 1986. i 1990. godine iznosila je 8,0%. Do danas, stopa petogodišnjeg preživljavanja nakon agresivne terapije koja obuhvata opsežnu resekciju tumora je i dalje manja od 10%. U skladu sa navedenim, postoji snažna medicinska potreba za alternativnim i efikasnim terapijskim metodom.
Tumorske ćelije glioblastoma su najnediferenciranije ćelije među tumorima mozga, tako da tumorske ćelije imaju visok potencijal za migraciju i proliferaciju i visoko su invazivne, što za posledicu ima veoma lošu prognozu. Glioblastomi dovode do smrtnog ishoda zbog brzog, agresivnog i infiltrativnog rasta u mozgu. Infiltrativni obrazac rasta je odgovoran za neresektabilnu prirodu ovih tumora. Glioblastomi su takođe relativno rezistentni na zračenje i hemioterapiju, te su zato stope posrterapijske rekurencije visoke. Pored toga, imunski odgovor na neoplastične ćelije je prilično neefikasan u kompletnoj eradikaciji svih neoplastičnih ćelija nakon resekcije i radijacione terapije.
Glioblastom se klasifikuje kao primami glioblastom{ de novo)i sekundarni glioblastom, u zavisnosti od razlika u genskom mehanizmu tokom maligne transformacije nediferenciranih astrocita ili glijalnih prekursorskih ćelija. Sekundarni glioblastom se javlja kod mlađe populacije starosti do 45 godina. U toku 4 do 5 godina, u prošeku, sekundarni glioblastom se razvija od astroeitoma niskog stepena do nediferenciranog astroeitoma. Suprotno tome, primami glioblastom se predominantno javlja u starijoj populaciji sa prosečnom starošću od 55 godina. Uopšteno, primami glioblastom se javlja kao fulminantni glioblastom koji karakteriše progresija tumora u roku od 3 meseca od stanja bez kliničkih ili patoloških abnormalnosti.
Glioblastom migrira duž mijelinizovanih nerava i širi se po čitavom centralnom nervnom sistemu. U većini slučajeva, hirurško lečenje pokazuje samo ograničen održiv terapijski efekat.
Maligne ćelije glioma izbegavaju detekciju od strane imunskog sistema domaćina tako što proizvode imunosupresivne supstance koje narušavaju proliferaciju T ćelija i proizvodnju imunostimulišućeg citokina IL-2.
Intrakranijalne neoplazme mogu nastati od bilo koje strukture ili vrste ćelija prisutne u CNS-u, uključujući mozak, moždanice, hipofizu, lobanju i čak i rezidualno embrionsko tkivo. Ukupna godišnja incidencija primarnih tumora mozga u Sjedinjenim Američkim Državama je 14 slučajeva na 100.000. Najčešći primami tumori mozga su meningeomi, koji cine 27% svih primamili tumora mozga, i glioblastomi, koji čine 23% svih primarnih tumora mozga (pri čemu glioblastomi čine 40% malignih tumora mozga kod odraslih). Mnogi od ovih tumora su agresivni i visokog su gradusa. Primami tumori mozga su najčešći solidni tumori kod dece i drugi su najčešći uzrok smrti usled raka nakon leukemije kod dece.
Potraga za efikasnom terapijom za glioblastoine kod pacijenata se i danas sprovodi. Za borbu protiv ovih neoplastičnih ćelija je ispitivana imunoterapija, ili lečenje putem regrutovanja imunskog sistema. Prve ohrabrujuće rezultate dobila je kompanija Nortlnvest Therapeutics, priinenom proizvoda ,,DCVax Brain" za lečenje glioblastoma u imunoterapijskim studijama kod ljudi, u kojima su mogli da se indukuju antigen-specifični CTL odgovori, sto je dovodilo do povećanih medijana vremena preživljavanja u poredenju sa vremenima đobijenim primenom standardne terapije praćene minimalnom toksičnošću (Heimberger et ah, 2006).
Kolorektalni karcinom
Prema Američkom udruženju za rak, kolorektalni karcinom (CRC) je treći najčešći karcinom u SAD, koji pogađa više od 175.000 novih pacijenata svake godine. U SAD-u, Japanu, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu, on pogađa više od 480.000 pacijenata. To je jedan od najčešćih uzroka mortaliteta uslcd raka u razvijenim zemljama. Istraživanja sugerišu da je nastanak kolorektalnog karcinoma rezultat interakcija između naslednih faktora i faktora sredine. U većini slučajeva, izgleda da su adenomatozni polipi prekursori za kolorektalne tumore; međutim, tranzicija može potrajati duži niz godina. Primarni faktor rizika za kolorektalni karcinom su godine starosti, pri čemu se 90% slučajeva dijagnostikuje kod osoba starijih od 50 godina. Drugi faktori rizika za kolorektalni karcinom prema Američkom udruženju za rak uključuju konzumiranje alkohola, ishranu bogatu mastima i/ili crvenim mesom i neadekvatan unos voća i povrća. Incidencija nastavlja da raste, naročito u područjima kao što je Japan, gđe je mogući uzrok usvajanje zapadnjačkog načina ishrane sa povećanim unosom masti i mesa i smanjenim unosom vlakana. Ipak, stope incidencije ne rastu tako brzo kao ranije, što može biti posledica povećanog skrininga i uklanjanja polipa, čime se sprečava progresija polipa u kancer.
Kao i kod većine solidnih tumora, terapija prve linije je hirurška, međutim, njene koristi ostaju ograničene na pacijente u ranim stadijumima bolesti, a ipak je proporcija pacijenata kod kojih se dijagnoza postavi u uznapredovalim stadijumima bolesti značajna. Za uznapredovali kolorektalni karcinom, standard lečenja su hemioterapijski režimi zasnovani na režimima čiju osnovu čini fluorouracil. Većina ovih režima su takozvani FOLFOX (infuzioni 5-FU/leukovorin plus oksaliplatin) i FOLFIRI (irinotekan. lcukovorin, 5-Flj u bolusu i kontinuiranoj infuziji) protokoli.
Uvođenje citotoksićnih Ickova treće generacije, kao što su irinotekan i oksaliplatin. povećalo je nađe za značajno poboljšanje efikasnosti, ali prognoza je i dalje relativno loša, a stopa preživljavanja uopšteno ostaje na približno 20 meseci kod metastatske bolesti i, kao rezultat, neispunjene potrebe u pogledu ove bolesti ostaju visoke.
Nedavno je postala dostupna nova generacija ickova, molekularno ciljani agensi, kao što su Avastin (bevacizumab) i Erbitux (cetuksimab), i oko 40 jedinjenja je u poslednjoj fazi kliničkog razvoja za različite stadijume kolorektalnog karcinoma. Kombinacije nekoliko ovih jedinjenja povećavaju broj potencijalnih opcija za lečenje koje treba očekivati u budućnosti. Velika većina supstanci je u fazi 2, pri Čemu se EGFR navodi kao cilj ovih jedinjenja mnogo češće nego za bilo koji drugi lek za kolorektalni karcinom koji je u fazi razvoja, što je posledica činjenice da je kod -80% pacijenata sa kolorektalnim karcinomom ekspresija EGFR povećana.
Trenutno se sprovode klinička ispitivanja u kojima učestvuju pacijenti sa bolešću u stadijumu II, u kojima se kombinuje hemioterapija sa nedavno odobrenim monoklonalnim antitelima (mAt) (cetuksimab + irinotekan ili FOLFOX4; bevacizumab kao samostalan agens ili zajedno sa FOLFOX4). Očekuje se da će period posmatranja biti tri do četiri godine, kako bi se dobili statistički značajni rezultati iz ovih ispitivanja.
Monoklonalna antitela (mAt) koja se trenutno koriste u onkologiji uopšteno imaju odlične šanse da ne ometaju aktivnu imunoterapiju. Zapravo, postoje pretklinički dokazi koji sugerišu da deplecija VEGF (od strane bevacizumaba) pozitivno doprinosi DĆ-posredovanoj aktivaciji T ćelija.
Karcinom prostate i drugi tumori
Sa procenjenih 27.050 smrtnih ishoda u 2007. godini, karcinom prostate predstavlja vodeći uzrok smrti usled raka kod muškaraca. Iako stope smrtnosti opadaju među muškarcima bele rase i Afroamerikancima od početka devedesetih godina prošlog veka, stope kod muškaraca Afroamerikanaca ostaju više od dva puta veće od stopa kod belaca. Karcinom prostate je najčešće dijagnostikovan tumor kod muškaraca. Iz razloga koji ostaju nejasni, stope incidencije su značajno veće kod Afroamerikanaea nego kod belaca. Stope incidencije karcinoma prostate su se značajno promenile u toku poslednjih 20 godina: brzo povećanje od 1988. do 1992, naglo opadanje od 1992. do 1995. i umcreno povećanje od 1995. godine. Ovi trendovi velikim delom odražavaju povećan skrining za karcinom prostate pomoću analize krvi za prostata-specifiČan antigen (PSA). Umerena povećanja incidencije u poslednjoj dekadi najverovatnije mogu da se pripišu široko rasprostranjenom PSA skriningu medu muškarcima mlađim od 65 godina. Stope incidencije karcinoma prostate održavaju se na istom nivou kod muškaraca starosti 65 godina i starijih. Stope su dostigle maksimum kod belaca 1992. godine (237,6 na 100.000 muškaraca) a kod Afroamerikanaea 1993. godine (342,8 na 100.000 muškaraca).
Lečenje za karcinom prostate može uključivati pažljivo čekanje, hirurški zahvat, radijacionu terapiju, fokusiran ultrazvuk visokog intenziteta (HIFU), hemioterapiju, kriohirurgiju, hormonsku terapiju ili neku kombinaciju navedenih metoda. Koja opcija je najbolja zavisi od stadijuma bolesti, Gli.sonovog skora i nivoa PSA. Drugi važni faktori su godine starosti muškarca, njegovo opšte zdravstveno stanje i njegova mišljenja o potencijalnim lećenjima i njihovim mogućim neželjenim dejstvima. Budući da sve metode lečenja imaju značajna neželjena dejstva, kao što su erektilna disfunkcija i inkontinencija urina, razgovori o lečenju se često fokusiraju na pravljenje ravnoteže između ciljeva terapije i rizika od menjanja stila života.
Ako se karcinom proširio izvan prostate, opcije lečenja se značajno menjaju. tako da većina lekara koji se bave lečenjem karcinoma prostate koriste raznovrsne nomograme da predvide verovatnoću širenja karcinoma. Lečenje pomoću pažljivog čekanja. HIFU, radijacione terapije, kriohirurgije i operacije se generalno nude muškarcima čiji je karcinom i dalje unutar prostate. Hormonska terapija i hemioterapija su često rezervisane za bolest koja se proširila izvan prostate. Međutim, postoje i izuzeci: radijaciona terapija može da se koristi za neke uznapredovale tumore, a hormonska terapija se koristi za neke tumore u ranom stadijumu. Krioterapija, hormonska terapija i hemioterapija mogu takođe da se ponude ako inicijalno lečenje bude neuspešno i karcinom progredira.
Kod značajnog broja pacijenata sa karcinomom prostate koji se podvrgnu radikalnoj prostatektomiji zbog klinički suspektnog rasta ograničenog na organ, definitivan histološki nalaz hirurških preparata pokazuje lokalno ekstenzivan tumor koji se pruža van granica organa. Ovi pacijenti su pod visokim rizikom od rane lokalne rekurencije, koja se obično detektuje kao povećanje nivoa PSA u pogledu biohemijskog relapsa. Terapijske opcije u ovoj situaciji uključuju spoljašnju radioterapiju i hormonsku ablaciju; međutim, vrednost ovih terapeutskih pristupa, naročito u pogledu produžavanja pacijentovog dugoročnog preživljavanja, ne srne se smatrati dokazanom. Pored toga, moraju sc uzeti u obzir moguće komplikacije u vezi sa lečenjem, kao što je razvoj štrik tura uretre (radioterapija), gubitak libida i impotencija, rizik od smanjenja kalcijumovih soli u skeletnim kostima u smislu osteoporoze i izrazito povećan rizik od patoloških fraktura kostiju (hormonska ablacija).
Više od 90% svih karcinoma prostate se otkrije u lokalnim i regionalnim stadijumima: stopa relativnog petogodišnjeg preživljavanja za pacijente čiji se tumori dijagnostikuju u ovim stadijumima je blizu 100%. U toku poslednjih 25 godina, kombinovana stopa petogodišnjeg preživljavanja za sve stadijume se povećala sa 69% na blizu 90%. Prema najnovijim podacima, relativno 10-godišnje preživljavanje iznosi 93% a 15-godišnje preživljavanje je 77%. Dramatična poboljšanja u preživljavanju, naročito nakon 5 godina, delimično se pripisuju ranijem postavljanju dijagnoze i poboljšanjima u lećenju. Bez obzira na to, stopa preživljavanja značajno opada nakon širenja na druga tkiva i organe.
Kancer pluća
Procenjenih 210.000 novih slučajeva se očekuje u 2007. godini u SAD, što predstavlja oko 15% svih dijagnoza kancera. Stopa incidencije značajno opada kod muškaraca, od visokih 102 slučaja na 100.000 u 1984. godini do 78,5 u 2003. godini. Kod žena, stopa se približava platou nakon dugog perioda porasta. Kancer pluća se za svrhe lečenja klinički klasifikuje kao mikrocelulami (13%) ili nemikrocelulami (87%).
Kancer pluća je odgovoran za većinu smrtnih ishoda usled raka i kod muškaraca i kod žena. Procenjenih 160.390 smrtnih ishoda, što čini oko 29% svih smrtnih ishoda usled raka, očekuje se u 2007. godini. Od 1987. godine, više žena je umiralo svake godine od kancera pluća nego od kancera dojke. Stope smrtnosti su nastavile značajno da opadaju kod muškaraca od 1991. do 2003. godine, za oko 1,9% godišnje. Stope smrtnosti usled kancera pluća kod žena se približavaju platou nakon kontinuiranog porasta tokom nekoliko dekada. Ovi trendovi u mortalitetu od kancera pluća odražavaju smanjivanje stope pušenja tokom poslednjih 30 godina.
Opcije lečenja određene su tipom (mikrocelularni ili nemikrocelularni) i stadijumom kancera, a obuhvataju operaciju, rađijacionu terapiju, hemioterapiju i ciljane biološke terapije kao što su bevacizumab (Avastin®) i crlotinib (Tarecva®). Za lokalizovane kancere, operacija jc obično terapija izbora. Nedavne studije ukazuju na to da je preživljavanje kod nemikrocelularnog kancera pluća u ranom stadijumu poboljšano primenom hemioterapijc nakon operacije. Budući da se bolest u vreme otkrivanja najčešće raširila, često se koriste rađijaciona terapija i hemioterapija, ponekad u kombinaciji sa operativnim zahvatom. Hemioterapija, samostalno ili u kombinaciji sa zračenjem, predstavlja uobičajenu terapiju izbora za mikrocelularni kancer pluća; na ovom režimu, veliki procenat pacijenata ude u remisiju, koja u nekim slučajevima može biti dugotrajna.
Jednogodišnje relativno preživljavanje za kancer pluća se malo povećalo, sa 37% u periodu od 1975. do 1979. godine na 42% u 2002. godini, uglavnom zbog poboljšanja hirurških tehnika i kombinovane terapije. Međutim, stopa petogodišnjeg preživljavanja za sve stadijume kombinovano iznosi samo 16%. Stopa preživljavanja je 49% za slučajeve detektovane kada je bolest još uvek lokalizovana: međutim, samo 16% kancera pluća se đijagnostikujc u ovom ranom stadijumu.
Tako ostaje potreba za novom efikasnom i bezbednom opcijom lečenja za glioblastom, tumor prostate, kancer dojke, kancer jednjaka, kolorektalni kancer, svetločelijski karcinom bubrežnih ćelija, kancer pluća, CNS-a, jajnika, melanom, kancer pankreasa, karcinom skvamoznih ćelija, leukemiju i meduloblastom i druge tumore koji pokazuju prekomernu ekspresiju survivina, kojom se povećava dobrobit pacijenata bez primene hemioterapeutika ili drugih agenasa koji mogu imati ozbiljna neželjena dejstva.
WO 2005/116051 opisuje peptid ID BR. SEKV 1 u kontekstu raka bubrega (RCC).
Detaljan opis pronalaska
Na način kako su korišćeni u ovom tekstu, i sem ako nije naznačeno drugačije, svi termini su defmisani kako je navedeno u nastavku. Termin „peptid" je korišćen u ovom tekstu da označi seriju aminokiselinskih ostataka, povezanih jedan sa drugim tipično pomoću peptidnih veza između alfa-amino i karbonilnih grupa susednih aminokiselina. Pcptidi su poželjno dužine 9 aminokiselina.
Termin „oligopeptid" je korišćen u ovom tekstu da označi seriju aminokiselinskih ostataka, povezanih jedan sa drugim tipično pomoću peptidnih veza između alfa-amino i karbonilnih grupa susednih aminokiselina. Dužina oligopeptida nije presudna za pronalazak, sve dok je u njemu zadržan ispravni epitop ili epitopi. Oligopeptidi su tipično dužine manje od oko 30 aminokiselinskih ostataka, a duži od oko 14 aminokiselina.
Termin „polipeptid" označava seriju aminokiselinskih ostataka, povezanih jedan sa drugim tipično pomoću peptidnih veza između alfa-amino i karbonilnih grupa susednih aminokiselina. Dužina polipeptida nije presudna za pronalazak, sve dok su u njemu zadržani ispravni epitopi. Suprotno terminima peptid iii oligopeptid. termin polipeptid je namenjen da označi molekule koji sadrže više od oko 30 aminokiselinskih ostataka.
Peptid, oligopeptid, protein ili polinukleotidni kod za takav molekul je „imunogen" (pa zato „imunogen" u okviru predmetnog pronalaska), ako je sposoban da indukuje imunski odgovor. U slučaju predmetnog pronalaska, imunogenost je specifičnije definisana kao sposobnost indukovanja T-ćelijskog odgovora. Tako bi „imunogen" bio molekul koji je u stanju da indukuje imunski odgovor, a u slučaju predmetnog pronalaska, molekul koji je u stanju da indukuje T-ćelijski odgovor.
T-ćelijski „epitop1' zahteva kratak peptid koji se vezuje za MHC reeeptor klase I ili 11, koji obrazuje trojni kompleks (alfa lanac MHC klase 1. beta-2-mikroglobulin i peptid), koji može da prepozna T ćelija koja nosi podudarni T-ćelijski reeeptor, koji se vezuje za kompleks MHC/peptid sa odgovarajućim afinitetom. Peptidi koji se vezuju za MHC molekule klase I su tipično dužine 8-14 aminokiselina, a najčešće su dugački 9 aminokiselina. T-ćelijski epitopi koji se vezuju za MHC molekule klase II su tipično dužine 12 - 30 aminokiselina. U slučaju peptida koji se vezuju za MHC molekule klase II. isti peptid i odgovarajući T-ćelijski epitop mogu da dele zajednički jezgreni segment, ali se razlikuju u celokupnoj dužini zbog bočnih sekvenci različitih dužina ushodno od amino kraja jezgrcne sekvence, odnosno nishodno od njenog karboksi kraja. MHC receptori klase II imaju otvoreniju konformaciju, te shodno tome peptidi vezani za MHC receptore klase II nisu potpuno uronjeni u strukturu udubljen ja za vezivanje peptida MHC molekula klase 1,1 kao što je slučaj sa udubljenjem za vezivanje peptida MHC molekula klase I. Iznenađujuće, to nije slučaj sa peptidom u skladu sa !D BR. SEKV: 1, jer male varijacije u dužini peptida dovode do ekstremnog smanjenja aktivnosti (videti u nastavku).
Kod ljudi postoje tri različita genska lokusa koji kodiraju MHC molekule klase I (MHC molekuli ljudi se takode nazivaju humani leukocitni antigeni (HLA): HLA-A, HLA-B i HLA-C. HLA-A<*>01, HLA-A<*>02 i HLA-A* 11 su primeri različitih alela MHC klase I koji mogu biti eksprimirani od ovih lokusa.
Postoje tri različita lokusa u humanom genomu za gene MHC klase II: HLA-DR, HLA-DO i HLA-DP. Receptori MHC klase II su heterodimeri koji se sastoje od alfa i beta lanca, koji se oba usidruju u ćelijsku membranu preko transmembranskog regiona. HLA-DRB1<*>04 i HLA-DRB1<*>07 su dva pritnera različitih beta alela MHC klase II za koje je poznato da su kodirani u ovim lokusima. Aleli klase II su veoma polimorfni, npr. opisano je nekoliko stotina različitih HLA-DRB1 alela. Za HLA-A<*>02 i najčešće HLA-DR serotipove, učestalosti ekspresije u različitim populacijama prikazane su u tabeli 2.
Tabela 2: Učestalosti ekspresije F HLA<*>A02 i najučestaliji HLA-DR serotipovi. Učestalosti su izvedene iz učestalosti haplotipa Gtu okviru populacije Amerikanaca adaptirane iz Mori et al. (Mori et al., 1997) primenom Harđi-Vajnbergove formule F-l-(l-Gr)\Kombinacije A<*>02 sa određenim HLA-DR alelima mogu biti obogaćene ili manje učestale nego što bi se očekivalo na osnovu njihovih pojedinačnih učestalosti zbog neravnoteže vezanosti. Za detalje pogledajte Chanock et al. (Chanock et al., 2004).
Stoga, za terapijske i dijagnostičke svrhe, veoma je poželjan peptid koji se vezuje sa odgovarajućim afinitetom za nekoliko različitih receptora HLA klase II. Peptid koji se vezuje za nekoliko različitih HLA molekula klase II naziva se slobodan vezivač.
Na način kako je korišćeno u ovom dokumentu, upućivanje na DNK sekvencu obuhvata i jednolančanu i dvolančanu DNK. Tako. specifična sekvenca, sem ako kontekst ne ukazuje drugačije, odnosi se na jednolančanu DNK takve sekvence, dupleks takve sekvence sa njenim komplementarnim delom (dvolančana DNK) i komplementarni deo takve sekvence. Termin „kodirajući region" odnosi se na onaj deo gena koji ili prirodno ili normalno kodira proizvod ekspresije datog gena u njegovoj prirodnoj genomskoj sredini, tj. region kojiin vivokodira proizvod prirodne ekspresije tog gena.
Kodirajući region može biti iz normalnog, mutiranog ili izmenjenog gena, ili čak iz DNK sekvence, ili gena, koji su u potpunosti sintetizovani u laboratoriji pomoću metoda koji su dobro poznati stručnjacima iz oblasti sinteze DNK.
Termin „nukleotidna sekvenca" odnosi sc na heteropolimer dezoksiribonukleotida.
Nuklcotidna sekvenca koja kodira određeni peptid, oligopeptid ili polipeptid može biti prirodno postojeća, ili one mogu biti sintetički napravljene. Uopšteno, DNK. segmenti koji kodiraju peptidc, polipeptiđe i proteine ovog pronalaska se sastavljaju iz cDNK fragmenata i kratkih oligonukleotiđnih linkera, ili iz serije oligonukleotida, kako bi se obezbedio sintetički gen koji je u stanju da bude eksprimiran u rckombinantnoj transkripcionoj jedinici koja sadrži regulatonie elemente dobijenc iz mikrobnog ili virusnog operona.
Termin „proizvod ekspresije" označava polipeptid ili protein koji je prirodni proizvod translacije gena i bilo koje sekvence nukleinskih kiselina koja kodira ekvivalente koji nastaju iz degeneracije genetskog koda i tako kodiraju istu aminokiselinu(aminokiseline).
Termin „fragment", kada se odnosi na kodirajuću sekvencu, označava deo DNK koji sadrži manje od kompletnog kodirajućeg regiona. čiji proizvod ekspresije esencijalno zadržava istu biološku funkciju ili aktivnost kao i proizvod ekspresije kompletnog kodirajućeg regiona.
Termin „DNK segment" odnosi se na DNK polimer. u obliku zasebnog fragmenta ili kao komponenta većeg DNK konstrukta, koji je dobijen iz DNK koja je izolovana najmanje jednom u suštinski Čistom obliku, tj. ne sadrži kontaminirajuće endogene materijale, i u količini ili koncentraciji koja omogućava identifikaciju, manipulaciju i ponovno dobijanje segmenta i njegovih komponentnih nukleotidnih sekvenci pomoću standardnih biohemijskih metoda, na primer upotrebom vektora za kloniranje. Takvi segmenti se obezbeđuju u obliku otvorenog okvira čitanja koji nije prekinut unutrašnjim netranslatornim sekvencama, ili intronima, koji su tipično prisutni u eukariotskim genima. Sekvence netranslatome DNK mogu biti prisutne nishodno od otvorenog okvira čitanja, gde iste ne ometaju manipulaciju ili ekspresiju kodiraj ućih regiona.
Termin „prajmer" označava kratku sekvencu nukleinskih kiselina koja može biti uparena sa jednim lancem DNK i obezbeđuje slobodan 3'OH kraj na kojem DNK polimeraza započinje sintezu dezoksiribonukleotidnog lanca.
Termin „promoter" označava region DNK koji je uključen u vezivanje RNK polimeraze kako bi se inicirala transkripcija.
Termin „otvoreni okvir Čitanja (ORF)" označava seriju tripleta koji kodiraju aminokiseline bez kodona za terminaciju, i predstavlja sekvencu koja (potencijalno) može da se prevede u protein.
Termin „izolovaiV" označava da je materijal uklonjen iz njegove originalne sredine (npr. prirodne sredine ako se on prirodno javlja). Na primer, prirodno postojeći polinukleotid ili polipeptid prisutan u živoj Životinji nije izolovan, ali isti polinukleotid ili polipeptid, izdvojen iz nekog ili svih koegzistirajućih materijala u prirodnom sistemu, je izolovan. Takvi polinukleotidi mogu biti deo vektora i/ili takvi polinukleotidi ili polipeptidi mogu biti deo smeše, a da i dalje budu izolovani u takvom vektoru ili smeši koji nije deo njegove prirodne sredine.
Polinukleotidi i rekombinantni ili imunogeni polipeptidi, predstavljeni u skladu sa predmetnim pronalaskom, mogu takode biti u „prečišćenom" obliku. Termin „prečišćen" ne zahteva apsolutnu čistoću; radije, on je namenjen kao relativna definicija i može obuhvatati preparate koji su visoko prečišćeni ili preparate koji su samo delimično prečišćeni, jer se ti termini podrazumevaju od strane stručnjaka u relevantnoj oblasti. Na primer, pojedinačni klonovi izolovani iz biblioteke cDNK su klasičnim postupcima prečišćeni do eleklroforetske homogenosti. Prečišćavanje početnog materijala ili prirodnog materijala do najmanje jednog reda veličine, poželjno dva ili tri reda. a još poželjnije četiri ili pet redova veličine, se izričito razmatra. Pored toga, polipeptid patentnog zahteva koji ima čistoću od poželjno 99,999%. ili najmanje 99,99% ili 99,9%, a čak poželjno i 99%) po težini ili veću, se izričito razmatra.
Nukleinske kiseline i proizvodi ekspresije polipeptida predstavljeni u skladu sa predmetnim pronalaskom, kao i vektori ekspresije koji sadrže takve nukleinske kiseline i/ili takve polipeptide, mogu biti u „obogaćenom obliku". Na način kako je korišćen u ovom dokumentu, termin „obogaćen" znači da je koncentracija materijala najmanje oko 2, 5, 10, 100 ili 1000 puta veća od njegove prirodne koncentracije (na primer), pri čemu prednost ima 0,01% po težini, poželjno najmanje oko 0,1% po težini. Obogaćeni preparati od oko 0,5%, 1%, 5%, 10%i i 20% po težini se takode razmatraju. Sekvence, konstrukti, vektori, klonovi i drugi materijali koji sačinjavaju predmetni pronalazak mogu pogodno biti u obogaćenom ili izolovanom obliku.
Termin „aktivni fragment" označava fragment koji izaziva imunski odgovor (tj. ima imunogenu aktivnost) kada se primeni samostalno ili opciono sa prikladnim adjuvansom na životinji kao što je sisar. na primer, zec ili miš, a takode uključujući i ljude, pri čemu takav imunski odgovor po obliku stimuliše T-ćelijski odgovor unutar životinje primaoca, kao što je čovek. Alternativno, „aktivni fragment" može takode da se koristi za indukciju T-ćelijskog odgovorain vi tro.
Na način kako su korišteni ovde, termini ..deo", „segment" i „fragment", kada se koriste u vezi sa polipeptidima, odnose se na kontinuiranu sekvencu ostataka, kao što su aminokiselinski ostaci, čija sekvenca obrazuje podskup veće sekvence. Na primer, ako je polipeptid bio podvrgnut tretmanu sa bilo kojom od uobičajenih endopeptidaza, kao što su tripsin ili himotripsin, oligopeptidi nastali kao poslediea takvog tretmana bi predstavljali delove, segmente ili fragmente početnog polipeptida. Ovo znači da će bilo koji takav fragment nužno sadržati, kao deo svog niza aminokiselina, segment, fragment ili deo, koji je u velikoj meri identičan, ako ne i potpuno identičan sekvenci ID BR. SEKV: 1 do 20, koje su istovetne sa prirodno postojećim ili „roditeljskim" proteinima sa ID BR. SEKV: 1 do 20. Kada se koriste u vezi sa polinukleotidima. takvi termini se odnose na proizvode koji se dobijaju tretiranjem navedenih polinukleotida sa bilo kojom od uobičajenih endonukleaza.
U skladu sa predmetnim pronalaskom, termin „procenat identičnosti" ili „procentualno identičan", kada se odnosi na sekvencu, znači da je sekvenca uporedena sa sekvencom prema patentnom zahtevu ili opisanom sekvencom nakon poravnanja sekvence koja se upoređuje („uporedena sekvenca") sa opisanom sekvencom ili sekvencom prema patentnom zahtevu („referentna sekvenca"). Procenat identičnosti se zatim utvrđuje prema sledećoj formuli:
Procenat identičnosti = 100 [I -(C/R)]
gde je C broj razlika između referentne sekvence i upoređene sekvence u okviru dužine poravnanja između referentne sekvence i upoređene sekvence. pri čemu (i) svaka baza ili aminokiselina u referentnoj sekvenci koja nema odgovarajuću poravnatu bazu ili aminokiselinu u upoređenoj sekvenci i
(ii) svaka praznina u referentnoj sekvenci i
(iii) svaka poravnata baza ili aminokiselina u referentnoj sekvenci koja se razlikuje od poravnate baze ili aminokiseline u upoređenoj sekvenci. predstavlja razliku;
a R je broj baza ili aminokiselina u referentnoj sekvenci u okviru dužine poravnanja sa upoređenom sekvencom, pri čemu se svaka praznina u referentnoj sekvenci takode broji kao baza ili aminokiselina.
Ako između upoređene sekvence i referentne sekvence postoji poravnanje za koje je procenat identičnosti izračunat pomoću gore navedene formule skoro jednak ili veći od određenog minimalnog procenta identičnosti, onda uporedena sekvenca ima određeni minimalni procenat identičnosti sa referentnom sekvencom, iako mogu postojati poravnanja u kojima je ovdc naveden i ranije izračunat procenat identičnosti manji od određenog procenta identičnosti.
U studijama varijacija sekvenci u familijama homolognih proteina koji sc javljaju u prirodi, određene supstitucije aminokiselina se češće tolerišu od drugih, i one često pokazuju korelaciju sa sličnostima u veličini, naelektrisanju, polaritetu i Indrofobnosti između originalne aminokiseline i njene zamene, i kao takve predstavljaju osnovu za definisanjc „konzervativnih supstitucija".
Konzervativne supstitucije su ovde definisane kao zamena u okviru jedne od sledećih pet grupa: Grupa 1 - mali alifatični, nepolami ili malo polarni ostaci (Ala. Ser. Thr. Pro. Gly); Grupa 2 - polarni, negativno naelektrisani ostaci i njihovi amidi (Asp, Asn, Glu, Gln); Grupa 3 -• polarni, pozitivno naelektrisani ostaci (His, Arg, Lys); Grupa 4 veliki, alifatični. nepolami ostaci (Met, Leu, lle, Val, Cys) i Grupa 5 - veliki aromatični ostaci (Phe. Tyr, Trp).
Manje konzervativne supstitucije bi mogle đa uključuju zamenu jedne aminokiseline drugom koja ima slične karakteristike, ali je malo drugačije veličine, kao što je zamena alaninskog ostatka izoleucinskim ostatkom. Veoma nekonzervativne zamene bi mogle da uključuju supstituciju kisele aminokiseline polarnom, ili čak i aniinokiselinom baznog karaktera. Takve „radikalne" supstitucije ne mogu, ipak, da se odbace kao potencijalno neefikasne, jer hemijski efekti nisu potpuno predvidivi, a radikalne supstitucije bi mogle da dovedu do slučajnih otkrića koja inače ne bi mogla da se predvide iz jednostavnih hemijskih principa.
Naravno, takve supstitucije mogu uključivati strukture koje nisu uobičajene L-aminokiselinc. Tako bi D-aminokiseline mogle da supstituišu L-aminokiseline koje se uobičajeno nalaze u antigenim peptidima pronalaska, a da i dalje budu obuhvaćene onim što jc ovdc objavljeno. Pored toga, aminokiseline koje poseduju nestandardne R grupe (tj. R grupe koje se ne nalaze u 20 uobičajenih aminokiselina prirodnih proteina) takode se mogu koristiti za supstituciju da bi se proizveli imunogeni i imunogen i polipeptidi u skladu sa predmetnim pronalaskom.
Ako se pronađe da supstitucije na više od jednog položaja rezultuju peptidom sa značajnom jednakom ili većom antigenom aktivnošću kako je definisano u nastavku, onda će kombinacije tih supstitucija biti testirane, kako bi se utvrdilo da li kombinovane supstitucije rezultuju aditivnim ili sinergističkim efektima na antigenost peptida. Najviše, u okviru peptida neće biti istovremeno supstituisano više od četiri položaja.
Termin ,,T-ćelijski odgovor" označava specifičnu proliferaciju i aktivaciju cf'ektorskih funkcija indukovanih peptidomin vitroiliin vivo.Za restrikcijske CTL MHC klase 1, efektorske funkcije mogu biti liza ciljnih ćelija pulsiranih peptidom, pulsiranih prekursorom peptida ili ciljnih ćelija koje prirodno prezentuju peptid, sekrecija citokina, poželjno interferon-gama, TNF-alfa ili IL-2, indukovana peptidom. sekrecija efektorskih molekula, poželjno granzima ili perforina, indukovana peptidom, ili degranulacija. Za restrikcijske T pomoćne ćelije MHC klase II, efektorske funkcije mogu biti peptidom indukovana sekrecija citokina, poželjno IFN-gama, TNF-alfa, IL-4, 1L5. IL-10 ili IL-2. ili peptidom indukovana degranulacija. Moguće efektorske funkcije za CTL i T pomoćne ćelije nisu ograničene na ovu listu.
Imunoterapijski pristupi za lečenje
Stimulacija imunskog odgovora zavisi od prisustva antigena koje imunski sistem domaćina prepoznaje kao strane. Otkriće postojanja tumor-asociranih antigena je sada uvećalo mogućnost upotrebe imunskog sistema domaćina da se tnterveniše u rastu tumora. Trenutno se istražuju različiti mehanizmi za iskorišćavanjc kako humoralnog, tako i ćelijskog dela imunskog sistema za imunoterapiju kancera.
Specifični elementi ćelijskog imunskog odgovora su u stanju da specifično prepoznaju i unište ćelije tumora. Izolacija citotoksičnih T ćelija (CTL) iz ćelijskih populacija koje infiltriraju tumor ili iz periferne krvi navodi na to da takve ćelije imaju značajnu ulogu u prirodnim imunskim odbranama protiv kancera. Konkretno, CD8-pozitivne T ćelije, koje prepoznaju peptide koji nose molekule klase I glavnog kompleksa gena tkivne podudarnosti (MHC) od uobičajeno 8 do 10 ostataka đobijenih iz proteina ili defektnih ribozomalnih proizvoda (DRIPS) (Schubert U, Anton LC, Gibbs J, Norburv CC, Yewdell JW. Bennink JR.;Rapid degrađation of a large fraction of new!y synthesized proteins by proteasomes; Nature 2000; 4()4(6779):770-774) koji se nalaze u citosolima, imaju važnu ulogu u ovom odgovoru. Humani MHC molekuli se takode nazivaju humanim leukocitnim antigenima (HLA).
Postoje dve klase MHC molekula: MHC molekuli klase I koji se mogu naći na većini ćelija koje imaju jedro, koji prezentuju peptide nastale kao posledica proteolitičkog eepanja uglavnom endogenih proteina, proteina citosola ili jedra, DRIPS-ova i većih peptida. Ipak, peptidi dobijeni iz endozoma ili egzogenih izvora se takode često nalaze na MHC molekulima klase 1. Ovaj neklasičan način prezentacije klase I sc u literaturi naziva unakrsnom prezentacijom. MHC molekuli klase II predominantno se nalaze na profesionalnim antigcn-prezentujućim ćelijama (APĆ) i predominantno prezentuju peptide egzogenih proteina koje APC preuzimaju u toku procesa endocitoze, a nakon toga obraduju. Što se tiče klase I, opisani su alternativni načini obrade antigena koji omogućavaju da peptidi iz endogenih izvora budu prezentovani od strane MHC molekula klase II (npr. autofagocitoza). Komplekse peptida i MHC molekula klase 1 prepoznaju CD8-pozitivni citotoksični T limfociti koji nose odgovarajući TCR, a komplekse peptida i MHC molekula klase II prepoznaju CD4-pozitivne pomoćne T ćelije koje nose odgovarajući TCR.
CD4-pozitivne pomoćne T ćelije imaju važnu ulogu u orkestriranju efektorskih funkcija antitumorskih T-ćeiijskih odgovora i iz ovog razloga, identifikacija CD4-pozitivnih T-ćelijskih epitopa dobijenih iz tumor-asociranih antigena (TAA) može biti od velikog značaja za razvoj farmaceutskih proizvoda za izazivanje antitumorskih imunskih odgovora (Gnjatic, S., D. Atanackovic, E. Ja'ger, M. Matsuo, A. Selvakumar, N.K. Altorki, R.G. Maki, B. Dupont, G. Ritter, Y.T. Chen, A. Knuth i L.J. Old. Survey of natural!y occurring CD4+ T-cell responses against NY-ESO-l in cancer patients: Correlation with antibody responses. Proc. Nali. Acad. Sci. U.S.A. 2003, 100 (15): 8862-7) CD4+ T ćelije mogu dovesti do lokalno povećanih nivoa IFN-gama.
Na životinjskim modelima na sisarima, npr. miševima, dokazano je da su čak i u odsustvu CTL efektorskih ćelija (tj. CD8-pozitivnih T limfocita), CD4-pozitivne T ćelije dovoljne za inhibiranje manifestacija tumora putem inhibicije angiogeneze pomoću sekrecije interferona-gama (IFNy) (Qin, Z. i T. Blankenstein. CD4+ T-cell--mediated tumor rejeetion involves inhibition of angiogenesis that is dependent on 1FN gamma reeeptor expression by nonhematopoietic cells. Immunitv. 2000, 12:677-686). Dodatno, pokazano je da CD4-pozitivne T ćelije koje prepoznaju peptide iz tumor-asoeiranih antigena prezentovane od strane HLA molekula klase II mogu da se suprotstave progresiji tumora pomoću indukcije odgovora antitelima (At) (Kennedv. R.C.. M.H. Shearer. A.M. Watts i R.K. Bright. CD4+ T lymphocytes play a critical role in antibody produetion and tumor immunity against siinian virus 40 large tumor antigen. Cancer Res. 2003. 63:1040-1045). Za razliku od tumor-asociranih peptida koji se vezuju za HLA molekule klase 1, do danas je opisan samo mali broj Uganda klase II TAA (www.cancerimmunity.org, www.sytpeithi.de).
Budući da je konstitutivna ekspresija HLA molekula klase II obično ograničena na ćelije imunskog sistema, mogućnost izolovanja peptida klase II direktno iz primarnih tumora nije se smatrala mogućom. Međutim, istraživači su nedavno uspešno iđentifikovali određeni broj epitopa MHC klase II direktno iz tumora (EP 1642905, EP 1760088; Dengjel J. Nastke MD, Gouttefangcas C, Gitsioudis G, Schoor O. Altenberend F, Muller M, Kramer B, Missiou A, Sauter M, Hennenlotter .1, Wemet D, Stenzl A, Raminensee HG. Klingel K, Stevanović S.; Unexpected abundance of HLA class II presenteđ peptides in primary renal cell carcinomas; Clin Cancer Rcs. 2006; 12:4163-4170).
U odsustvu zapaljenja, ekspresija MHC molekula klase II je uglavnom ograničena na ćelije imunskog sistema, naročito APC, npr. monocite, ćelije izvedene iz monocita, makrofage, dendritične ćelije. Kod pacijenata sa tumorom, neočekivano je otkriveno da ćelije tumora eksprimiraju MHC molekule klase II (Dengjel .1, Nastke MD, Gouttefangeas C. Gitsioudis G, SchoorO, Altenberend F, Muller M, Kramer B, Missiou A, Sauter M. Hennenlotter.!, Wernet D, Stenzl A, Raminensee HG, Klingel K, Stevanović S.; Unexpected abundance of HLA class 11 presenteđ peptides in primary renal ccll carcinomas; Clin Cancer Res. 2006; 12:4163-4170).
Da bi peptid mogao da pokrene (izazove) ćelijski imunski odgovor, on mora da se veže za MHC molekul. Ovaj proces zavisi od alela MHC molekula i specifičnih polimorfizama aminokiselinske sekvence peptida. Peptidi koji se vezuju za MHC klase I su obično dužine 8 - 10 aminokiselinskih ostataka, i obično sadrže dva konzervirana ostatka („sidro") u svojoj sekvenci koja interaguje sa odgovarajućim udubljcnjem za vezivanje MHC molekula. Na ovaj način, svaki MHC alel ima „vezujući motiv" koji određuje koji peptidi mogu specifično da se vežu za udubljenje za vezivanje (Raminensee HG, Bachmann J, Stevanović S. MHC ligands and peptide motifs, Landes Bioscience, USA, 1997).
U MHC zavisnoj imunskoj reakciji, peptidi nc samo da moraju da budu u stanju da se vežu za određene MHC molekule koje eksprimiraju tumorske ćelije, već takode njih moraju da prepoznaju T ćelije koje nose specifične T-ćelijske receptore (TCR).
Antigeni koje prepoznaju tumor-specifični T limfociti, to jest. njihovi epitopi, mogu biti molekuli dobijeni iz svih klasa proteina, kao Što su enzimi, receptori, faktori transkripcije, itd. Pored toga, tumor-asocirani antigeni, na primer. mogu takode biti prisutni samo u tumorskim ćelijama, na primer kao proizvodi mutiranih gena. Druga važna klasa tumor-asociranih antigena su tkivno-specifični antigeni, poput CT („kancer-testis") antigena koji su eksprimirani u različitim vrstama tumora i u zdravom tkivu testisa.
Idcntifikovani su razni tumor-asocirani antigeni. Pored toga, ulaže se veliki istraživački napor da se iđentifikuju dodatni tumor-asocirani antigeni. Neke grupe tumor-asociranih antigena, koje se u stručnoj oblasti nazivaju i tumor-specifični antigeni, specifične su za tkivo. Primeri uključuju, ali nisu i ograničeni na, tirozinazu za melanom, PSA i PSMA za kancer prostate i hromozomske krosovere (translokacije) kao što su bcr/abl u limfomu. Međutim, mnogi identifikovani tumor-asocirani antigeni se javljaju u više vrsta tumora, a neki, kao što su onkogeni proteini i/ili tumor-supresorski geni (tumor-supresorski geni su. na primer, razmatrani za kancer bubrega u radu Linehan VVM, Walther MM, Zbar B. The genetic basis of cancer of thc kidnev..1 Urol. 2003 Dec; 170 (6Ptl ):2163-72) koji zapravo izazivaju događaj transformacije, javljaju se u skoro svim vrstama tumora. Na primer, normalni ćelijski proteini koji kontrolišu rast i diferencijaciju ćelija, kao što je p53 (koji je primer za tumor-supresorski gen), ras, c-met, myc, pRB, VHL i HER-2/neu mogu da akumuliraju mutacije, što rezultuje pozitivnom regulacijom ekspresije proizvoda ovih gena čime ih čine onkogenim (McCartey et al. Cancer Research, 1998, 15:58 2601-5; Disis et al. Ciba Found. Symp. 1994, 187:198-211). Ovi imitirani proteini mogu takođe biti meta tumor-specifičnog imunskog odgovora kod više vrsta raka.
Imunoterapija kod pacijenata sa rakom ima za cilj specifičnu aktivaciju ćelija imunskog sistema, posebno takozvanih citotoksičnih T ćelija (CTL, takođe poznate i kao ,.ćelije ubice". takođe poznate i kao CD8-pozitivne T ćelije), protiv tumorskih ćelija, ali ne i protiv zdravog tkiva. Tumorske ćelije se razlikuju od zdravih ćelija po ekspresiji tumor-asociranih proteina. HLA molekuli na površini ćelije prezentuju ćelijski sadržaj prema spoljašnjosti, čime omogućavaju citotoksičnim T ćelijama da razlikuju zdrave od tumorskih ćelija. Ovo se postiže razgradivanjem svih proteina unutar ćelije na kratke peptide, koji se zatim kace na HLA molekule i prezentuju na površini ćelije (Raminensee et al., 1993). Peptidi koji se prezentuju na tumorskim ćelijama, ali se ne prezentuju, ili to čine u mnogo manjem stepenu na zdravim ćelijama organizma, nazivaju se tumor-asocirani peptidi (TUMAP).
Da bi proteini mogli da budu prepoznati od strane citotoksičnih T limfocita kao tumor-specifični ili tumor-asocirani antigeni, i da bi mogli da se koriste u terapiji, moraju da budu ispunjeni određeni preduslovi. Antigen bi trebalo da bude uglavnom eksprimiran od strane ćelija tumora, a ne od strane normalnih zdravih tkiva, ili u uporedivo malim količinama. Nadalje je poželjno da dati antigen ne bude samo prisutan u određenoj vrsti tumora, već takođe i u visokim koncentracijama (tj. broj kopija datog peptida po ćeliji). Tumor-specifični i tumor-asocirani antigeni se često dobijaju od proteina koji su direktno uključeni u transformaciju normalne ćelije u tumorsku ćeliju zbog funkcije npr. u kontroli ćelijskog ciklusa ili apoptozi. Pored toga, nishodni ciljevi proteina koji su direktno odgovorni za transformaciju mogu takođe biti pozitivno rcgulisani i tako indirektno biti tumor-asocirani. Takvi indirektno tumor-asocirani antigeni mogu takođe biti ciljevi vakcinalnog pristupa. U oba slučaja je esencijalno prisustvo epitopa u aminokiselinskoj sekvenci antigena, budući da takav peptid („imunogeni peptid") koji je dobijen iz tumor-asociranog antigena treba da dovede doin vitroiliin vivoT-ćelijskog odgovora.
U osnovi, svaki peptid koji je u stanju da veže MHC molekul može funkcionisati kao T-ćelijski epitop. Preduslov za indukcijuin vitroili//; vivoT-ćclijskog odgovora jc prisustvo T ćelije sa odgovarajućim TCR i odsustvo tolerancije za ovaj konkretni epitop. T pomoćne ćelije imaju važnu ulogu u orkestriranju efektorske funkcije CTL u antitumorskoj imunosti. T-pomoćni ćelijski epitopi koji izazivaju T-pomoćni odgovor Tu tipa podržavaju efektorske funkcije CD8-pozitivnih T ćelija ubica, koje obuhvataju citotoksične funkcije usmerene protiv tumorskih ćelija koje prikazuju komplekse tumor-asociranih peptida/MHC na površini ćelije. Na ovaj način, tumor-asocirani peptidni epitopi T pomoćne ćelije, samostalno ili u kombinaciji sa drugim tumor-asociranim peptidima, mogu da služe kao aktivni farmaceutski sastojci smeša za vakcinu koje stimulišu antitumorske imunske odgovore.
Budući da obe vrste odgovora, CD8- i CD4-zavisan, zajednički i sinergistički doprinose antitumorskom efektu, identifikacija i karakterizacija tumor-asociranih antigena prepoznatih pomoću ili CD8+ CTL (MHC molekul klase I) ili pomoću CD4-pozitivnih CTL (MHC molekul klase II) je važna u razvoju tumorskih vakcina. Zbogloga je cilj predmetnog pronalaska da se obezbede smeše peptida koje sadrže peptide koji se vezuju za MHC komplekse obe klase.
Prva klinička ispitivanja u kojima su korišćeni tumor-asocirani peptidi su započeta sredinom devedesetih godina prošlog veka od strane Buna i kolega uglavnom za indikaciju melanoma. Klinički odgovori u najboljim ispitivanjima su se kretali u rasponu od 10% do 30%. Ozbiljna neželjena dejstva ili ozbiljna autoimunost nisu bili zabeleženi ni u jednom kliničkom ispitivanju u kojem je korišćena monoterapija vakcinom zasnovanom na peptidima. Blage forme vitiliga su prijavljene kod nekih pacijenata koji su bili lečeni melanom-asociranim peptidima.
Ipak, obično nije dovoljno da se izvrši prajming jedne vrste CTL da bi se eliminisale sve ćelije tumora. Tumori su veoma mutageni. te su sposobni da brzo odgovore na napade CTL tako što menjaju svoj proteinski obrazac kako bi izbegli prepoznavanje od strane CTL. U cilju suprotstavljanja tumorskim mehanizmima izbegavanja, za vakcinaciju se koristi više različitih specifičnih peptida. Na ovaj način može da se izvrši širok simultani napad na tumor od strane nekoliko CTL klonova istovremeno. Ovo može smanjiti mogućnosti tumora da izbegne imunski odgovor. Ova hipoteza je nedavno potvrđena u kliničkoj studiji u kojoj su lečeni pacijenti sa melanomom u kasnom stadijumu. Uz samo nekoliko izuzetaka, pacijenti koji su imali najmanje tri posebna T-ćelijska odgovora, pokazali su objektivne kliničke odgovore ili stabilnu bolest (Banchereau et al., 2001) kao i povećano preživljavanje (lična komunikacija sa J. Banchereau), dok je kod velike većine pacijenata sa manje od tri T-ćelijska odgovora dijagnostikovana progresivna bolest.
Studija ispitanika pokazala je sličan efekat kada su pacijenti oboleli od karcinoma bubrežnih ćelija lečeni vakcinom sastavljenom od 13 različitih peptida (H. Singh-Jasuja, S. NValter, T. VVeinschenk, A. Mayer, P. Y. Dietrich. M. Staehler. A. Stenzl, S. Stevanović, H. Rammensee, J. Frisch; Correlation of T-eel! response, elinical activity and regulatory T-ceiI levels in renal cell carcinoma patients treated vvith IMA901, a novel multi-peptide vaceine; ASCO Meeting 2007 Poster # 3017; M. Staehler, A. Stenzl, P. Y. Dietrich. T. Lišen. A. Haferkamp, J. Beck, A. Mayer, S. Walter, H. Singh, J. Frisch. C. G. Stief; An open label study to evaluate the safetv and immunogenicity of the peptide based cancer vaceine 1MA901. ASCO meeting 2007; Posler#30l7).
Glavni zadatak u razvoju tumorske vakcine je stoga ne samo identifikacija i karakterizaeija novih tumor-asociranih antigena i imunogenih T-pomoćnih epitopa dobijenih iz njih. već takođe i kombinacija različitih epitopa, kako bi se povećala verovatnoća odgovora na više od jednog epitopa za svakog pacijenta. Zbog toga je cilj predmetnog pronalaska da obezbedi kombinacije aminokiselinskih sekvenci takvih peptida koje imaju sposobnost da se vežu za molekul humanog glavnog kompleksa gena tkivne podudarnosti (MHC) klase I (HLA klasa I). Dalji cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi efikasnu vakcinu protiv kancera koja je zasnovana na kombinaciji peptida.
U predmetnom pronalasku, pronalazači su izolovali i okarakterisali peptide koji se vezuju za HLA molekule klase I ili 11 direktno iz tumora si sara. tj. primarni uzorci uglavnom od pacijenata sa glioblastomom, ali takode iz primarnih uzoraka tkiva kolorektalnih kancera, karcinoma bubrežnih ćelija, kancera pluća, kancera pankreasa, malignog melanoma i kancera želuca.
Predmetni pronalazak takođe obezbeđuje peptide koji potiču od antigena udruženih sa tumorogenezom i imaju sposobnost da se u dovoljnoj meri vezuju za MHC (HLA) molekule klase I za izazivanje imunskog odgovora humanih leukocita. naročito limfocita, naročito T limfocita, naročito CD8-pozitivnih citotoksičnih T limfocita, kao i kombinacije ova dva koje su naročito korisne za vakcinaciju pacijenata koji boluju od raka.
U skladu sa predmetnim pronalaskom, cilj je postignut obezbedivanjem farmaceutske smeše koja se sastoji od peptida koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV 1 i peptida koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV 2 i farmaceutski prihvatljivog nosača. Farmaceutske smeše predmetnog pronalaska mogu takode dalje sadržati najmanje jedan dodatni peptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koju čine ID BR. SEKV 3 do ID BR. SEKV 20. Peptidi mogu takođe imati nepeptidne veze.
Kako je opisano u nastavku, peptidi sa izuzetkom MET-005 koji obrazuju osnovu predmetnog pronalaska su svi identifikovani kao peptidi koje prezentuju ćelije koje nose MHC klasu I ili klasu II. Tako, ovi konkretni peptidi, kao i drugi peptidi koji sadrže sekvencu (tj. izvedeni peptidi) svi izazivaju specifični T-ćelijski odgovor, iako se stepen do kojeg će taj odgovor biti indukovan može razlikovati kod individualnog peptida i kod individualnog pacijenta. Razlike, na primer, mogu biti posledica mutacija u peptidima. Osoba stručna u predmetnoj oblasti je dobro upoznata sa metodama koje mogu da se primene da bi se utvrdilo do kojeg stepena pojedinačni peptid indukuje odgovor, naročito u odnosu na primere navedene u ovom dokumentu i odgovarajućoj literaturi.
Peptidi potiču iz tumor-asociranih antigena, naročito tumor-asociranih antigena sa funkcijama u npr. proteolizi, angiogenezi, ćelijskom rastu, regulaciji ćelijskog ciklusa, deobi ćelija, regulaciji transkripcije, regulaciji translacije, invaziji tkiva itđ. U tabeli 3 su navedeni peptidi i funkcija proteina od kojeg su peptidi dobijem'.
Hondroitin sulfat proteoglikan 4 (CSPG4)
CSPG4 (hondroitin sulfat proteoglikan) predstavlja integralni membranski hondroitin sulfat proteoglikan. Poznat je kao rani ćelijski površinski marker progresije melanoma uključen u stimulaciju proliferacije tumorskih ćelija, migracije i invazije. CSPG4 je jako eksprimiran na
> 90% lezija humanog melanoma. Iako CSPG4 nije striktno tumor-specifičan, tumor-
reaktivni odgovori CD4+ T ćelija kod pacijenata obolelih od melanoma i zdravih osoba prepoznaju CSPG4693-709 na ćelijama melanoma koje cksprimiraju HLA-DR i I u odsustvu autoimunosti (Erfurt et al., 2007).
Ekspresija CSPG4 pojačava integrinom posredovano Širenje ćelija, FAR (lokalna adheziona kinaza) fosforilaciju i aktivaciju ERK1/2 (ekstracelulamim signalom regulisana kinaza) (Yang et al., 2004). Pored toga, postoje prikupljeni dokazi izin vitropodataka da CSPG4 igra važnu ulogu u tumorskoj angiogenezi. Tako je pronađeno da CSPG4-pozitivni tumori imaju značajno povećane stope neovaskularizacije i vaskulamc zaprem ine, a pokazano je da CSPG4 odvaja angiostatin, koji normalno inhibira proliferaciju endotelijalnih ćelija i angiogenezu. Nezreli krvni sudovi takode sadrže CSPG4-pozitivnc perici te, što sugeriše ulogu ove ćelijske populacije u moduliranju proliferacije endotelijalnih ćelija tako što blokira inhibitome efekte angiostatina u toku razvoja krvnih sudova (Chekenva et al., 2002b).
Ekspresija CSPG4 je takode opisana u pojedinim normalnim tkivima pored aktiviranih pericita kao što su endotelijalne ćelije, hondrociti, glatkomišićne ćelije, određeni bazalni keratinociti u epideiTnu, kao i ćelije u folikulu dlake (Campoli et al., 2004).
Tokom angiogeneze i kao odgovor na patološke promene u CNS-u, veoma pokretne CSPG4 ćelije prolaze kroz brze morfološke promene i budu regrutovane na mesta gde se događa rast i reparacija krvnih sudova. CSPG4 je prekomemo eksprimiran od strane kako tumorskih ćelija tako i pericita na krvnim sudovima malignih tumora mozga (Chekenva i Pilkington, 2002). Implantacijom ćelija iz GSPG4-pozitivne ćelijske linije humanog glioma u mozgove imunodeficijentnih atimičnih pacova pokazano je da su ovi tumori imali veću mikrovaskularnu gustinu u poređenju sa kontrolama, što ukazuje na to da ekspresija CSPG4 reguliše i funkciju i strukturu vaskulature tumora koja potiče ođ domaćina (Brekke et al., 2006). U eksperimentu sa ksenograftovima gde je vršena implantacija materijala uzetog biopsijom glioblastoma u atimične pacove, identifikovano jc da je CSPG4 uglavnom u vezi sa krvnim sudovima kako na pericitnoj tako i bazalno-membranskoj komponenti vaskulature tumora, a ekspresija je takođe dovedena u vezu sa oblastima visoke ćelijske proliferacije (Chekenva et al., 2002a). Nadalje, ekspresija CSPG4 je paralelno pratila progresiju tumora u modelu implantacije glioma (Wiranowska et al., 2006). Maligna progresija se održava međusobnom komunikacijom između tumora i njegove strome, gde aktivirana stroma hrani prol iterativne i invazivne neoplastične ćelije, tako što obezbeđuje neovaskulaturu. komponente vanćelijskog matriksa i stimulatorne faktore rasta. U tom kontekstu, CSPG4 ima veliku ulogu u aktivaciji tumor-stroma kroz izmene ćelijske adhezije, migracije, proliferacije i vaskularne morfogeneze (Chekenva i Immervoll. 2007).
CSPG4 je diferencijalno eksprimiran u humanim gliomima, sa većom ekspresijom u gliomima visokog stepena u poređenju sa gliomima niskog stepena (Chekenya et al., 1999). Visoka ekspresija CSPG4 korelira sa multirezistentnošću na lekove posredovanom povećanom aktivacijom 253^1 integrin/PI3K signalizacije i njihovih nishodnih ciljeva, promovišući preživljavanje ćelija (Chekenya et al., 2008).
Protein koji vezuje masne kiseline 7, mozak (IMA-FABP7-001)
Proteini koji vezuju masne kiseline (FABP) su proteini citosola veličine 14-15 kDa, za koje se pretpostavlja da su uključeni u preuzimanje, transport i ciljanje masnih kiselina (MK). Smatra se da povećavaju rastvorljivost MK u citoplazmi kada transportuju MK između ćelijskih organela, i da dovode MK do njihovih nukleusnih ciljeva (Glatz et al., 2002). FABP mogu da moduliraju koncentraciju MK i da na ovaj način utiču na razne ćelijske funkcije, kao što su enzimska aktivnost, ekspresija gena, ćelijski rast i diferencijacija (Glatz i Storch, 2001). Nervno tkivo sadrži Četiri od devet poznatih tipova FABP sa karakterističnom prostomo-vremenskom distribucijom (Veerkamp i Zimmerman, 2001). FABP7 je visoko eksprimiran u radijalnim glijalnim ćelijama u čitavom centralnom nervnom sistemu u razvoju, a postepeno opada u odraslom mozgu (Feng i Heintz, 1995; Shimizu et al., 1997). On je neophodan za neuronski indukovanu diferencijaciju glije i posledičnu migraciju neurona duž glijalnih nastavaka, ali nema dejstvo na ćelijsku proliferaciju i adhcziju (Feng ct al., 1994; Kurtz et al.. 1994). U Švanovim ćelijama, ekspresija FABP7 je nishodno od Ras-nezavisnog EGFR signalnog puta, i ona reguliše interakcije između Švanovih ćelija i aksona u normalnim perifernim nervima i tumorima perifernih nerava (Miller et al., 2003).
FABP7 mRNK je eksprimirana u tkivima neuroepitelijalnog porekla, kao i na malignim gliomima (gradus III i IV prema SZO). Gen je mapiran na hromozomskoj lokaciji 6q22-23, regionu koji takođe sadrži protoonkogen c-myc i često gubi heterozigotnost u malignom gliomu. Analiza ćelijskih linija malignog glioma je pokazala da je FABP7 često ko-eksprimiran sa glijalnim fibrilarnim kiselim proteinom (GFAP), što sugeriše da ćelija porekla malignog glioma može biti astrocitna prekursorska ćelija koja ima potencijal da eksprimira oba proteina normalno ili kao rezultat formiranja tumora (Godbout et al., 1998). FABP7 protein pokazuje umercnu do jaku nuklcusnu i citoplazmatsku ekspresiju u GBM. FABP?-transfektovane ćelije glioma pokazuju pet puta veću migraciju nego kontrolne ćelije. Dakle, kraće ukupno preživljavanje udruženo sa prekomemom ekspresijom FABP7 naročito kod GBM može biti posledica povećane migracije i invazije tumorskih ćelija u okolni moždani parenhim (Liang et al., 2005). Dalja analiza distribucije FABP7 u astrocitomima ukazuje na povećane nivoe FABP7 u infiltrirajućim regionima tumora, što nagoveštava važnu ulogu FABP7 u upravljanju infiltracijom malignih ćelija u susedna moždana tkiva (Mita et al., 2007) . FABP7 pokazuje različite nivoe ekspresije i subćelijsku lokalizaciju u glijalnim tkivima i astrocitomima svih gradusa. Ipak, naročito se čini da je nukleusna lokalizacija FABP7 udružena sa infiltrativnim fenotipom ćelija glioma i EGFR putevima, jer je njegova nukleusna translokacija otkrivena nakon EGFR aktivacije, i udružena je sa lošom prognozom u EGFR-pozitivnom GBM. Pored toga. u astrocitomima I stepena se ne može opaziti nukleusna FABP7 imunoreaktivnost (Liang et al., 2006; Kaloshi et al., 2007).
Neuroligin 4, X-vezan (IMA-NLGN4X-001)
Neuroligin 4, X-vezan. je član familije ćelijskih adhezionih proteina koja se čini da ima ulogu u sazrevanju i funkcionisanju neuronskih sinapsi. Članovi familije neuroligin imaju srodnu strukturnu organizaciju, sa N-terminalnim signalnim peptidom, domenom sličnim esterazi sa dva mesta alternativnog spajanja, malim regionom za povezivanje niskog identiteta sekvence ispred transmembranskog domena i kratkim citosolnim delom sa visoko konzerviranim C-terminusom. Najviši relativni nivoi neuroligin 4 mRNK su nađeni u srcu. Manja ekspresija detektovana je u jetri, skeletnom mišiću i pankreasu, dok je u mozgu, placenti, plućima i bubrezima neuroligin 4 mRNK jedva detektabilna (Bolliger et al.. 2001).
Mutacije u X-vezanom NLGN4 genu su potencijalni uzrok poremećaja iz spektra autizma, a mutacije su prijavljene kod više pacijenata sa autizmom, Aspergerovim sindromom i mentalnom retardacijom (Jamain et al., 2003; Laumonnier et al.. 2004; Lawson-Yuen et al., 2008) .
Opisano je nekoliko povezanosti NLGN4X sa kancerom: u gastrointestinalnim stromalnim tumorima prekomema ekspresija NLGN4X je nađena kod pedijatrijskih slučajeva i mlađih odraslih u poređenju sa starijim odraslim pacijentima (Prakash et al., 2005).
Tenascin C (heksabrahion) (IMA-TNC-00I)
Ekstracelulami matriks koji okružuje ćelije tumora se razlikuje od ckstracelularnog matriksa u nomialnim tkivima. Tcnascin-C (TNC) jc protein ckstracelularnog matriksa koji je značajno pozitivno regulisan u procesima koji su u bliskoj vezi sa povećanom migratornom aktivnošću, kao što je embrionski razvoj (Bartsch et al., 1992). zarastanje rana (Mackie et al., 1988) i neoplastični procesi (Chiquet-Ehrismann. 1993; Chiquet-Ehrismann i Chiquet, 2003). Pored toga, TNC je prekomemo eksprimiran u krvnim sudovima tumora koji imaju visok proliferativni indeks, što ukazuje na to da je TNC uključen u ncoplastičnu angiogenezu {Kim et al., 2000). U normalnom ljudskom mozgu, ekspresija TNC se samo retko detektuje, dok je on eksprimiran u visokim nivoima u malignim gliomima (Bourdon ct al., 1983). Ekspresija TNC može biti indukovana hipoksijom (Lal et al., 2001), pomoću TGF-betal, dajući mehanizam za invaziju glioma visokog gradusa u zdrav parenhim (Hau et al., 2006), ili pomoću gastrina, što značajno modulira migraciju ćelija humanog GBM (Kucharczak et al.. 2001). TNC vrši negativnu regulaciju tropomiozina 1 i time destabilizuje aktinska stres vlakna. Pored toga, on izaziva i negativnu regulaciju Wnt inhibitora Dickkopfl. Kako su smanjena ekspresija tropomiozina I i povećana Wnt signalizacija u bliskoj vezi sa transfonnacijom i tumorogenezom, TNC specifično modulira ove signalne puteve kako bi povećao proliferaciju ćeli ja glioma (Ruiz et al., 2004).
Perivaskularno bojenje TNC oko krvnih sudova koji snabdevaju tumor opaženo je u tkivima GBM. dok je ono manje učestalo u gliomima II i 111 gradusa prema SZO. što ukazuje na to da intenzitet bojenja TNC korelira sa gradusom tumora, i da najjače bojenje ukazuje na lošu prognozu (Herold-Mende et al., 2002). TNC takode doprinosi stvaranju niše matičnih ćelija unutar subventrikularne zone (SVZ), delujući na orkestriranje signalizacije faktora rasta da bi se ubrzao razvoj neuralne matične ćelije. Predominantni efekat TNC na ćelije u SVZ je regulacija napredovanja razvoja (Garcion et al., 2004). TNC je najjači induktor usmerene migracije humane neuralne matične ćelije (NMC). ECM koji proizvodi tumor tako obezbeđuje pogodnu sredinu za tropizam NMĆ za diseminovane tumorske ćelije (Ziu et al., 2006).
Adhezioni molekul nervne ćelije (IMA-NRCAM-001)
NRCAM (adhezioni molekul nervne ćelije) je neuronski transmembranski ćelijski adhezioni molekul sa multiplim domenima sličnim imunoglobulinu C2 tipa i flbronektin 111 tipa. On je uključen u usmeravanje, stvaranje izdanaka i fascikulaciju nervnih ćelija (Grumet et al., 1991; Morales et al., 1993; Stoeckli i Landmesser, 1995; Pcrrin et al.. 2001; Sakurai et al., 2001) formiranjem homofilnih, kao i heterofilnih interakcija sa drugim IgCAM (Volkmcr et al.. 1996; Sakurai ct al., 1997; Zacharias et al., 1999). NRCAM koji vezuje ankirin (Daviš i Bcnnett, 1994) je pozitivno regulisan u endotelijalnim ćelijama koje formiraju cev, što ukazuje na moguću ulogu u formiranju cevi i angiogenczi (Aitkenhead et al., 2002).
NRCAM je ciljni gen B-katenina i plakoglobin-LEF/TCF kompleksa koji doprinosi onkogenezi (Conacci-Sorrell et al., 2002). NRCAM ektodomcn sc može ukloniti sa ćelijske površine pomoću aktivnosti sličnih metaloproteinazi. Ovaj izmenjeni domen ima sposobnost da aktivira razne signalne putevc, poveća pokretljivost ćelija i omogućava tumorogenezu kod miševa (Conacci-Sorrell et al., 2005).
NRCAM je pozitivno regulisan kod anaplastičnih astroeitoma i GBM tumorskih tkiva u poređenju sa normalnim mozgom, a povećani nivoi su dovedeni u vezu sa invazivnim ponašanjem (Sehgal et al., 1998). Antisens RNK nasuprot NRCAM smanjuje tumorogeni kapacitet humanih GBM ćelija (Sehgal et al., I 999).
Insulinu sličan faktor rasta 2 mRNK vezujući protein 3 (IMA-IGF2BP3-001)
1GF2BP3 je član familije proteina insulinu sličnog faktora rasta 2 koji vezuju mRNK., uključene u kontrolu lokalizacije, obrta i transiacije mRNK. Protein sadrži nekoliko KH (K-homolognih) domena, koji su važni u vezivanju RNK, i poznato je da su uključeni u sintezu i metabolizam RNK. Ekspresija se događa uglavnom tokom embrionskog razvoja, i opisana je u slučaju pojedinih tumora. Zato se smatra da je IGF2BP3 onkofetalni protein (Liao et al., 2005). Prisustvo visokih nivoa transkripta IGF2BP3 u brojnim tkivima kancera u poređenju sa kontrolnim tkivima ukazuje na to da IGF2BP3 protein može imati funkcionalnu ulogu u proliferaciji transformisanih ćelija. Ova hipoteza je podržana otkrićem da je jedino nemaligno ljudsko tkivo koje pokazuje transkripciju IGF2BP3 ljudska placenta, tkivo koje karakteriše ćelijski rast i proliferacija (Mueller-Pillasch et al., 1997).
Ne postoje specifične informacije o ekspresiji IGF2BP3 u GBM u naučnoj literaturi, ali protein je opisan kao prekomerno eksprimiran u nekoliko drugih maligniteta.
Na primer, IGF2BP3 je eksprimiran u uzorku svetloćelijskog RCC. i njegova ekspresija je udružena sa uznapredovalim stadijumom i stepenom primarnih tumora. Pored toga, pozitivna ekspresija IGF2BP3 je udružena sa 5 - 10 puta većim rizikom od udaljenih metastaza i sa povećanjem rizika od smrti od RCC-a za 42% - 50% (Hoffmann et a!., 2008; Jiang et al., 2006; Jiang et al., 2008). Ekspresija IGF2BP3 je takode mogla da se detektuje u malignom melanomu u poređenju sa benignim mladežima, gde nije opažena ekspresija, čak ni u prisustvu displastičnih karakteristika (Prvor et al.. 2008). Kod pacijenata koji boluju od skvamocelularnog karcinoma jednjaka, T ćelije specifične za HLA-A<*>2402- restrikcijski epitop peptida iz IGF2BP3 mogle su da se opaze u tumor-infiltrirajućim limfocitima (TIL), limfocitima u regionalnim limfnim čvorovima i limfocitima periferne krvi u 40% svih slučajeva (Mizukami et al.. 2008).
IGF2BP3 je takođe visoko eksprimiran u karcinomima pankreasa. U dve studije > 90% uzoraka tkiva tumora pankreasa je pokazalo ekspresiju 1GF2BP3 nakon imunobojenja, dok su neneoplastična tkiva pankreasa bila negativna na IGF2BP3. Pored toga, ekspresija se progresivno povećavala sa stadijumom tumora (Yantiss et al., 2005; Yantiss et al., 2008). Takođe, nađeno je i daje ekspresija IGF2BP3 značajno povećana kod tumora urote I a visokog gradusa, dok on generalno nije eksprimiran u benignim tumorima urotela ili tumorima urotela niskog gradusa. Štaviše, pacijenti sa lGF2BP3-pozitivnim tumorima imaju mnogo manju stopu preživljavanja bez progresije i preživljavanja bez bolesti u odnosu na pacijente sa IGF2BP3-negativnim tumorima (Li et al., 2008; Silnikova et al., 2008; Zheng et al., 2008).
BCAN - Brevikan (IMA-BCA-002)
Brevikan (BCAN) je član familije lektikana hondroitin sulfat proteoglikana, specifičan za mozak. Prijavljena su dva izooblika BCAN: kompletni izooblik. koji se sekretuje u ekstraćelijski matriks, i kraći izooblik sa sekvencom koja predviđa glikofosfatiđilinozitol (GPI) sidro. Sekrctovani izooblik je jako eksprimiran od rođenja do osme godine života, i do 20 godina starosti se negativno reguliše do niskih nivoa koji se održavaju u normalnom adultnom korteksu. GPI izooblik je eksprimiran u uniformno niskim nivoima tokom čitavog razvoja (Gary et al., 2000). BCAN pripada familiji proteoglikana koji se obično opisuju kao barijemi molekuli koji sprečavaju motilitet ćelija i neurita u nervnom sistemu odraslih (Viapiano i Matthews, 2006).In vivo,BCAN je eksprimiran oko granica rostralne migratome struje (Jaworski i Fager, 2000) i glavna je pozitivno regulisana komponenta glijalnog ožiljka posle povrede nerava (Javvorski et al., 1999).
BCAN pokazuje izuzetnu ushodnu regulaciju u gliomima. gde se može detektovati povećanje ekspresije od približno sedam puta u odnosu na normalne nivoe (Gary et al., 2000; Gary et al..
1998). Ekspresija se može detektovati na invazivnim granicama eksperimentalno indukovanih tumora (Glass et al., 2005), i povećana je u tumorima sa visoko infiltrativnim profilima (Phillips et al., 2006). Klinički, pozitivna regulacija BCAN korelira sa lošim preživljavanjem pacijenata sa gliomima visokog stepena (Liang et al., 2005). Pored ushodne regulacije BCAN u gliomu, proteolitička obrada kompletnog proteina može takode doprineti invaziji (Gary et al., 1998; Nurt et al., 2001). Cepanje BCAN od strane metaloproteaza iz familije ADAMTS je neophodan korak u posredovanju njegovog pro-invazivnog efekta u gliomu. Stvaranjem mutantnog oblika specifičnog za mesto koji je otporan na ADAMTS cepanje pokazano je da ovaj „necepajući" BCAN nije u stanju da pojača invaziju ćelija gliomain vitroi progresiju tumorain vivo(Zhang et al., 1998; Viapiano et al., 2008). Na molekularnom nivou, BCAN promoviše aktivaciju EGFR, povećava ekspresiju ćelijskih adhezionih molekula i promoviše sekrcciju fibronektina (Hu et al., 2008).
BCAN mRNK nije detektovana u uzorcima korteksa odraslih osoba uzetih od pojedinaca koji su umrli bez neuroloških komplikacija. Potpuno nasuprot tome, BCAN mRNK je detektovana u svakom od 27 hirurških uzoraka humanog glioma, što nagoveštava da BCAN može biti jedinstven i selektivan marker u gliomu (Javvorski et al., 1996).
Pozitivna regulacija BCAN u gliomu ne samo da dovodi do uopšteno povećane ekspresije, već takode do gliom-specifične ekspresije diferencijalno glikozilovanih izooblika. Tako je B/bAi;kompletan proizvod BCAN mRNK koji nastaje iz nekompletne ili smanjene glikozilacije proteina jezgra. B/bAlJje eksprimiran u veoma malim nivoima u toku druge polovine prenatalnog i prvih dana postnatalnog razvoja, nestaje do prve godine starosti i nema ga u normalnom odraslom mozgu, ali se nalazi u uzorcima glioma visokog gradusa. U jednoj studiji je pokazano daje B/b^ bio prisutan u svakom uzorku glioma visokog gradusa, gradusi 3 i 4, čineći tako polovinu ukupne prekomeme ekspresije iznad kontrolnih nivoa za nepocepan BCAN. Uzorci koji su bili negativni na B b>. su odgovarali pacijentima kojima su dijagnostikovani tumori niskog gradusa (Viapiano et al.. 2005). Ova ekspresija specifična za gliome visokog gradusa može stoga predstavljati reaktivaciju ranih razvojnih programa, mehanizma koji je upleten u progresiju glioma (Sevfrieđ, 2001). 1MA-BCA-002 sadrži potencijalno mesto glikozilacije u okviru svoje sekvence. Pokazano je da je veoma imunogen u poređenju sa drugim peptidom dobijenim iz BCAN (1MA-BCA-001) koji nema mesto glikozilacije. Pored toga, BCAN je opisan kao selektivno prekomemo eksprimiran u vrsti tumorskih matičnih ćelija GBM koje pokazuju najveću pluripotentnost i tumorogenostin vivo(Gunther et al., 2008).
Met protoonkogen (reeeptor faktora rasta hepatocita) (1MA-MET-005)
MET protoonkogen c-Mct kodira transmembranski reeeptor tirozin kina/e koji ima sposobnost da modulira ćelijsku proliferaciju, diferencijaciju, motilitet, adheziju i invaziju. Njega aktivira faktor rasta hepatocita (HGF) (Giordano et al., 1989; Trusolino i Comoglio, 2002). c-Met signalizacija je uključena u regeneraciju organa - kako je prikazano za jetru i bubreg, embriogenezu, hematopoezu, razvoj mišića i regulaciju migracije i adhezije normalno aktiviranih B ćelija i monocita (Naldini et al., 1991; Mizuno et al., 1993; Bladt et al., 1995; Schmidt et al., 1995; Zamegar i Michalopoulos, 1995; van der Voort et al., 1997; Beilmann et al., 2000).
Studije u različitim vrstama tumora su pokazale nekoliko mehanizama za aktivaciju c-Met, uključujući HGF/c-Met autokrinu petlju, aktiviranje tačkastih mutacija. TPR-Met fuzioni protein i nemogućnost cepanja c-MET na 2B i p lance (Park et al., 1986; Mondino et al., 1991; Ebert et al., 1994; Schmidt et al., 1997; Olivero et al.. 1999; Park et al., 1999; Di Renzo et al., 2000). Konstitutivna aktivacija c-Met kroz fosforilaciju je takođe identifikovana kao važan mehanizam onkogeneze u humanom svetloćelijskom RCC (Nakaigawa et al., 2006).
Pored toga, brojne studije su ukazale na učešće prekomeme ekspresije c-Met u malignoj transformaciji i invazivnosti malignih ćelija. c-Met posreduje u multifunkcionalnim i potencijalno onkogenim aktivnostima HGF (Bottaro ct al., 1991; Rubin et al., 1993; Zamegar i Michalopoulos, 1995). Vezivanjem za reeeptor, HGF indukuje autofosforilaciju c-Met i aktivira dalje signalne događaje, uključujući i ras, fosfatidilinozitol 3'- kinazu, fosfolipazu C i mitogenom aktivirane protein kinazne puteve (Naldini et al., 1991; Ponzetto et a!., 1993; Montesano et al., 1998; Furge et al., 2000; Dong et al., 2001; Furge et al., 2001). c-Met gen je pretežno eksprimiran u epitelijalnim ćelijama, a prekomemo je eksprimiran u nekoliko malignih tkiva i ćelijskih linija (Di Renzo et al., 1995; Ferracini et al., 1995; Tuck et al., 1996; Koochekpour et al., 1997; Fischer et al., 1998; Ramirez et al., 2000; Li et al., 2001; Maulik et al., 2002; Oian et al., 2002).
Prckomcma ekspresija c-Met, često indukovana hipoksijom tumora, dovodi do konstitutivne aktivacije receptora i korelira sa lošom prognozom. Utišavanje endogenog c-MET gena rezultuje poremećenim izvršavanjem programa kompletnog invazivnog rastain vitro*izostankom rasta tumora i smanjenim stvaranjem eksperimentalnih metastazain vivo(Corso et al., 2008).
Prekomema ekspresi ja c-MET je opisana kod GBM (Tso et al., 2006). c-Met je u korelaciji sa histološkim gradusom tumora, što sugeriše da se kreiranje HGF/c-MET autokrine petlje događa istovremeno sa progresijom astrocitnih tumora mozga. Zato se smatra da HGF pokazuje jaku aktivnost koja indukuje migraciju</>invaziju kod GBM ćelija koje nose c-Met reeeptor (Morivama et al., 1999). C-Met promotor sadrži mesta za vezivanje faktora 1 indukovanog hipoksijom, tako da je pokazano da hipoksija aktivira c-Met promoter i povećava njegovu ekspresiju. Smatra se da približno polovina svih humanih GBM odgovara na hipoksiju indukcijom c-Met, što može da pojača stimulatorni efekat HGF na migraciju tumorskih ćelija (Eckerich et al., 2007) i može da privuče nervne matične ćelije ka tumoru (Kendall et al., 2008). c-Met i EGFR su često ko-eksprimirani u malignom astrocitomu (Reznik et al., 2008). Pokazano je da je aktivirajuće mesto fosforilacije na c-Met receptom visoko reaktivno na nivoe EGFRvIlI, što implicira međusobnu komunikaciju između EGFRvIII i c-Met receptora u glioblastomi! (Huang et al., 2007a; Huang et al.. 2007b). Sugeriše se da bi MET mogao da bude marker za matične ćelije kancera u GBM (Nam et al., 2008). Druga studija je pokazala da je MET bio selektivno prekomemo eksprimiran u posebnoj podvrsti matičnih ćelija kancera dobijenih iz GBM (Gimther et al.. 2008).
Intermedijemi rezultati studije faze 11 kod pacijenata sa rekurentnim GBM uz primenu AMGI02, humanog neutrališućeg antitela protiv HGF, sugerišu da kod nekih pacijenata bolest može biti zavisna od c-MET:HGF signalnog puta, jer je od 18 lečenih pacijenata 1 imao parcijalni odgovor, 1 je imao manji odgovor, a 2 su imala stabilnu bolest (Reardon et al., 2008).
Interesantno je da postoje neki dokazi za interakcije MET signalizacije sa Wnt/beta-kateninskim putem koji je često pozitivno regulisan u karcinomu kolona. MET može biti aktiviran prostanglandinom E2 (PGE2), a PGE2-aktivirani c-Met se udružuje sa (i-kateninom i povećava njegovu tirozinsku fosforilaciju, čime indukuje invazivnost ćelija kancera kolona (Pai et al., 2003). Nedavno je opisana međusobna aktivacija MET i beta-katenina, koja rezultuje pozitivnom povratnom spregom između ova dva ključna faktora u kolorektalnoj tumorogenezi (Rasola et al., 2007).
Nivo ekspresije c-Met mRNK u primamim CRC tumorima (n = 36) predstavlja važan prediktivni marker za invaziju u ranom stadijumu i regionalne metastaze bolesti, tako da direktno korelira sa stadijumom kancera kolona (Takeuchi et al., 2003). Druga analiza c-Met ekspresije u 130 uzoraka CRC pokazala je prekomemu ekspresiju (T/N > 2,0) c-Met u 69% primarnih CRC i značajno povećane nivoe c-Met u CRC sa invazijom krvnih sudova (P =• 0,04) i u uznapredovalom stadijumu (P -- 0,04), i time podržava ulogu c-Met u progresiji i metastaziranju humanog CRC (Zeng et al., 2004). U drugoj studiji, 69% i 48% od 60 adenokarcinoma kolona pokazalo je povećanje c-Met mRNK veće od 2 puta, odnosno 10 puta, u poređenju sa okolnom normalnom sluznicom (Kammula et al., 2007). Tako je povećana c-Met signalizacija česta pojava u ranim stadijumima CRC. ali je ekspresija još veća u uznapredovaloj i metastatskoj bolesti.
ID BR. SEKV 14, ID BR. SEKV 15 i ID BR. SEKV 16 su opisane u WO 2007/028574, CDC42 (ciklus ćeli jske deobe 42) je protein koji učestvuje u regulisanju ćelijskog ciklusa. Protein je mala GTPaza iz pođfamilije Rho, koja reguliše stgnalne puteve koji kontrolišu različite ćelijske funkcije, uključujući ćelijsku morfologiju, migraciju, endocitozu i progresiju ćelijskog ciklusa. Nađeno je da kod ghoblastoma postoji prekomema ekspresija CDC42. W0 2004/067023 opisuje restrikcijske pepide MHC klase I dobijene iz tumor-asociranog antigena survivina, čiji peptidi mogu da sc vežu za HLA molekule klase 1 sa velikim afinitetom.
Izlučeni fosfoprotein 1 (SPP1), takođe poznat kao koštam sijaloprotein I (BSP-1), rana aktivacija T-limfocita (ETA-1), a najčešće kao osteopontin (OPN), predstavlja humani genski proizvod, koji je takođe očuvan kod drugih vrsta. Osteopontin je uključen u remodelovanje kosti kao važan faktor. Posebno, istraživanje ukazuje na to da on ima ulogu u usidravanju osteoklasta za mineralni matriks kostiju. Organski deo kosti čini oko 20% od suve mase, i, pored osteopontina, uključuje kolagen tip I, osteokalcin, osteonektin, koštani sijaloprotein i alkalnu fosfatazu. Kolagen tip I čini oko 90%) mase proteina.
OPN se vezuje za nekoliko integrinskih receptora. uključujući u4[3l, tt9j51 i «9(34 eksprimirane leukocitima. Potvrđeno je da ovi receptori funkcionišu u adheziji ćeli ja, migraciji i preživljavanju u tim ćelijama. Stoga su najnovija istraživanja usmerena ka ulozi OPN-a u posredovanju kod takvih odgovora.
Osteopontin se eksprimira kod niza imunih ćelija, uključujući makrofage. neutrofile. dendritične ćelije, kao i T i B ćelije, sa promcnljtvom kinetikom. Objavljeno je da OPN deluje kao imunomodulator na više načina. Kao prvo. on ima hemotaktična svojstva, koja promovišu regrutovanjc ćelija na mesta upale. On takođe funkcioniše kao adhezioni protein, koji učestvuje u vezivanju ćelija i zarastanju rana. Pored toga. OPN posreduje u aktiviranju ćelija i proizvodnji citokina, kao i u promovisanju preživljavanja ćelija putem regulisanja apoptoze.
IL-12 promoviše diferencijaciju aktiviranih T ćelija ka tipu Thl, proizvodeći citokine koji uključuju IL-12 i IFNy. OPN inhibira proizvodnju Th2 citokina 1L-10, što dovodi do povećanog Thl odgovora. OPN utiče na ćelijski imunitet i ima funkcije Thl citokina. On povećava proizvodnju i proliferaciju imunoglobulina B ćelija. Nova ispitivanja iz 2008. godine nagoveštavaju da OPN takođe indukuje degranulaciju mastocita. [Nagasaka A, Matsue H, Matsushima H, et al. (februar 2008 ). "Osteopontin proizvode mastociti, i on posredstvom IgE utiče na degranulaciju i migraciju mastocita". Eur. J. lmmunol. 38 (2): 489-99] Istraživači su zapazili daje anafilaksa posredstvom IgE značajno smanjena kod OPN nokaut miševa u poređenju sa divljim miševima. Uloga OPN u aktiviranju makrofaga takođe je uključena u studiju kancera, kada su istraživači otkrili da tumori koji proizvode OPN mogu da indukuju aktivaciju makrofaga u poređenju sa tumorima kojima nedostaje OPN.[21 ]
OPN je značajan anti-apoptotski faktor u mnogim slučajevima. OPN blokira ćelijsku smrt makrofaga i T ćelija indukovanu aktivacijom, kao i librobiasta i ćelija endotela izloženih štetnim stimulusima. OPN sprečava neprogramiranu ćelijsku smrt kod intlamatomog kolitisa.
Činjenica da OPN interaguje sa višestrukim transmembranskim receptorima koji su sveprisutno eksprimirani čini ga aktivnim učesnikom u mnogim fiziološkim i patološkim procesima, uključujući zarastanje rana, obnavljanje kosti, tumorogenezu. inflamaciju, ishemiju i imune odgovore. Stoga manipulacija nivoima OPN u plazmi može biti od koristi u lečenju autoimunih bolesti, metastaza kancera, osteoporoze i nekih oblika stresa.
Dokazano je da OPN kontroliše proizvodnju 1L-I7; OPN je prekomemo eksprimiran kod raznih vrsta kancera, uključujući kancer pluća, kancer dojke, kolorektalni kancer, kancer želuca, kancer jajnika, melanom i mezoteliom; OPN doprinosi glomcruloncfritisu i rubulointersticijalnom nefritisu; i OPN je pronađen kod ateromatoznih piakova u arterijama. Stoga manipulacija OPN nivoima u plazmi može biti korisna u lečenju autoimunih bolesti, metastaza kancera, osteoporoze i nekih oblika stresa.
Protein tirozin fosfataza, receptorskog tipa, Zetal (PTPRZ1,PTP-c)
PTPRZ1 je Član familije protein tirozin fosfataza receptorskog tipa koji kodira membranski protein jednostrukog prolaza tipa 1 sa dva citoplazmatska tirozin-protein fosfatazna domena, domenom alfa-karbonatne anhidraze i domenom fibronektin tip III. Ekspresija ovog gena je indukovana u ćelijama kancera želuca (Wu et al., 2006), u kanceru dojke (Perez-Pinera et al., 2007), u remijelinizirajućim oligodendrocitima lezija multiple skleroze (Harroch et al., 2002) i u humanim embrionskim bubrežnim ćelijama u uslovima hipoksijc (Wang et al., 2005).
I protein i transkript su prekomemo eksprimirani u ćelijama glioblastoma, promovišući njihovu haptotaksičku migraciju (Lu et al., 2005) i amplifikaciju genomske DNK u glioblastomu (Mulholland et al., 2006).
Hitinaza 3-sličan2(CH13L2)
CHI3L2 je bio originalno identifikovan iz hondrocita i pozitivno je regulisan npr. u ostcoartritisu (Stcck ct al., 2002). lako protein nije još uvck dobro okarakterisan, on se najverovatnije sekretuje u ekstraćelijski prostor. On je često opisivan kao ciljni antigen u reumatoidnom artritisu. Eksperimentalna indukcija anti-angiogeneze pomoću siRNK transfekcije (VEGF-A) ćelijske linije humanog glioma izazvala je pozitivnu regulaciju CHI3L2.
Survivin(BIRC5)
Ekspresija B1RC5 (survivina). člana familije proteina inhibitora apoptoze (IAP). povećana je u fetalnim tkivima i u različitim humanim kancerima. Čini se da survivin ima sposobnost da reguliše i ćelijsku proliferaciju i smrt ćelija putem apoptoze. Naročito kod glioblastoma, mogu da se detektuju veoma visoki nivoi ekspresije survivina (Angileri et al.. 2008). Navodi se da prekomema ekspresija survivina u gliomima mozga može imati važnu ulogu u malignoj proliferaciji, antiapoptozi i angiogenezi (Zhen et al., 2005; Liu et al., 2006). Posebno za glioblastom, ali takode i za druge vrste tumora, ekspresija survivina je bila značajno povezana sa stepenom malignosti (sa najvećom ekspresijom survivina u glioblastomu) i kraćim ukupnim vremenima preživljavanja u poređenju sa pacijentima koji su imali survivin-negativne tumore (Kajivvara et al., 2003; Saito et al, 2007: Uematsu et al., 2005; Mellai et al., 2008; Grunda et al., 2006; Xie et al., 2006; Sasaki et al., 2002; Chakravarti et al., 2002).
Hepatits B antigen jezgra
Za protein jezgra virusa hepatitisa B (HBV) HBc imunogeni peptidi su dobro poznati (Bertoletti et al., 1993; Livingston et al., 1997). Peptid od deset aminokiselina iz HBc, kao pozitivna kontrola za imunokompetenciju i uspešne imutiizacije pacijenata, može biti uključen u vakcine protiv kancera zasnovane na predmetnom pronalasku.
U poželjnom otelotvorenju pronalaska, farmaceutska smeša se sastoji od najmanje dva peptida koji sadrže aminokiselinsku sekvencu u skladu sa ID BR. SEKV 1 i aminokiselinsku sekvencu u skladu sa ID BR. SEKV 2 i ID BR. SEKV 17.
Farmaceutska smeša može nadalje sadržati dodatne peptide i/ili pomoćne supstanec kako bi bila efikasnija, kao što će biti detaljnije objašnjeno u nastavku.
Kao što se može izvesti iz baze podataka, određeni položaji peptida koji vezuju HLA-A su tipično sidreni ostaci koji obrazuju jezgrcnu sekvencu koja se uklapa u vezujući motiv udubljenja za vezivanje HLA.
Nadalje je poznato za MHC klasa ll-prczentovane peptide da se ovi peptidi sastoje od ,jezgrene sekvence" koja ima određeni HLA-specifičan aminokiselinski motiv i, opciono, N-i/ili C-terminalne ekstenzije koje ne ometaju funkciju jezgrene sekvence (tj. smatraju se irelevantnim za interakciju peptida i T ćelije). N- i/ili C-terminalne ekstenzije mogu, na primer, da budu dužine između I, odnosno, do 10 aminokiselina. Ovi peptidi mogu đa se koriste ili direktno, da bi se ubacili MHC molekuli klase 11, ili sekvenca može da se klonira u vektore u skladu sa opisom navedenim u nastavku teksta. Budući da ovi peptidi obrazuju konačni proizvod obrade većih peptida unutar ćelije, mogu da se koriste i duži peptidi. Peptidi pronalaska mogu biti bilo koje veličine, ali tipično oni mogu biti manji od 100.000 u molekularnoj težini, poželjno manje od 50.000, još poželjnije manje od 10.000, još poželjnije manje od 5.000, još poželjnije manje od 2.500 i tipično oko 1000 do 2000.
Ako se peptid duži od oko 12 aminokiselinskih ostataka koristi direktno za vezivanje za MHC molekul klase II, poželjno je da bočni ostaci jezgrenog HLA vezujućeg regiona ne utiču značajno na sposobnost peptida da se vezuje specifično za udubljenje za vezivanje MHC molekula klase II ili da prezentuje peptid CTL-u. Međutim, kako je već ranije naznačeno, podrazumeva se da se mogu koristiti i veći peptidi. posebno kada ih kodira polinukleotid, budući da ove veće peptide mogu da fragmentiraju prikladne antigen-prezentujuće ćelije. Nadalje, bočne aminokiseline mogu da smanje brzinu peptidne degradacijein vivo,tako da je stvarna količina raspoloživog peptida za CTL veća u poređenju sa peptidom bez bočnih aminokiselina.
Takođe je moguće da se obradom peptida iz dužih peptida ili proteina koji sadrže aktuelni epitop, stvore epitopi MHC klase I, mada su oni obično dužine između 8 i 10 aminokiselina. Slično epitopima MHC klase II, poželjno je da bočni ostaci elongiranih prekursorskih peptida ushodno i/ili nishodno od N- i C-kraja stvarnog epitopa značajno ne utiču na prezentaciju peptida CTL-u niti da maskiraju mesta za proteolitičko cepanje neophodna za dobijanje stvarnog epitopa putem obrade elongiranog peptida.
Naravno, peptid prema predmetnom pronalasku će imati sposobnost da se vezuje za molekul humanog MHC klase I. Vezivanje peptida za MHC kompleks može da se testira pomoću metoda poznatih u stručnoj oblasti, na primer onih opisanih u primerima predmetnog pronalaska u nastavku, ili onih opisanih u literaturi za različite alele MHC klase II (npr. Vogt AB, Kropshoter H, Kalbacher H, Kalbus M, Rammensce HG, Coligan JE, Martin R; Ligand motifs of HLA-DRB5<*>010l and DRB1 * 1501 molecules delineated from self-peptides; J Immunol. 1994; 153(4): 1665-1673; Malcherek G. Gnau V, Stevanović S, Rammensee HG, Jung G, Melms A; Analysis of allele-specific contact sites of natural HLA-DRI7 ligands; J Immunol. 1994; 153(3): 1141-1149; Manici S, Stumiolo T. lmro MA, Hammer J, Sinigaglia F, Noppen C, Spagnoli G, Mazzi B, Bellone M, Dellabona P. Protti MP; Melanoma cells present a MAGE-3 epitopc to CD4(+) cytotoxic 1 cells in association with histocompatibility leukocyte antigen DRU; J Exp Med. 1999; 189(5): 871-876; Hammer J. Gallazzi F. Bono E, Kan* RW, Guenot J, Valsasnini P, Nagy ZA, Sinigaglia F; Peptide binding specificitv of HLA-DR4 molecules: correlation\vith rheumatoid arthritis association; J Exp Med. 1995 181(5):1847-I855; Tompkins SM, Rota PA, Moore JC, Jensen PE; A europium fluoroimmunoassay for measuring binding of antigen to class II MHC glvcoproteins; .1 Immunol Methods. 1993; 163(2): 209-216; Boyton RJ, Lohmann T, Londei M. Kalbacher H, Halder T, Frater AJ, Douek DC, Leslie DG. Flavell RA, Altmann DM; Glutamic acid decarboxylase T lymphocyte responses associatcd with susceptibilitv or resistance to type 1 diabetes: analysis in disease discordant human twins. non-obese diabetic mice and HLA-DQ transgenic mice; Int Immunol. 1998 (12): 1765-1776).
Dodatni N- i/ili C-terminalno locirani produžeci aminokiselina koji nužno ne obrazuju deo peptida koji funkcioniše kao stvarni epitop za MHC molekule, ali mogu, bez obzira na to, biti bitni za obezbedivanje efikasnog uvođenja peptida prema predmetnom pronalasku (v. u gornjem tekstu) u ćelije. U jednom otelotvorenju predmetnog pronalaska opisan je fuzioni protein koji sadrži, na primer, 80 N-terminalnih aminokiselina HLA-DR antigen-asociranog nepromenljivog lanca (p33, u nastavku ,,Ii") kao što je dobijen iz NCBI, pristupni broj GenBank X00497 (Strubin, M., Mach, B. i Long, E.O. The complete sequence of the mRNA for the HLA-DR-associated invariant chain reveals a poiypeptide vvith an unusual transmembrane polarity EMBO J. 3 (4), 869-872 (1984)).
Tako, u skladu sa drugim aspektom, pronalazak obezbeđuje farmaceutsku smešu, naznačenu time što najmanje jedan peptid sadrži nepeptidne veze.
U revcrznoj pcptidnoj vezi, aminokiselinski ostaci nisu povezani peptidnim (-CO-NH-) vezama već je peptidna veza obrnuta. Takvi rctro-inverzni peptidomimetici mogu biti napravljeni pomoću metoda poznatih u stručnoj oblasti, na primer poput onih opisanih u radu Meziere et al (1997) J. Immunol. 159, 3230-3237, koji je uključen u ovaj dokument kao referenca. Ovaj pristup uključuje pravljenje pseudopeptida koji sadrže promene koje obuhvataju kostur, ali ne i orijentaciju bočnih lanaca. Mczierc i saradnici (1997) pokazuju da su ovi pseudopeptidi korisni za MHC i 7-pomoene ćelijske odgovore. Retro-inverzni peptidi, koji sadrže NH-CO veze umesto CO-NH peptidnih veza, mnogo su otporniji na proteolizu.
Nepeptidna veza je. na primer, -CH-NH, -CH;S-, -CH2CH2-, -CH=€H-, -COCHr, -CH(OH)CH:- i -CH:SO-. US patent br. 4.897,445 obezbeduje metod za sintezu nepeptidnih veza (-CH:-NH) u čvrstoj fazi u polipeptidnim lancima, koji uključuje polipeptide sintetisane pomoću standardnih postupaka i nepeptidnu vezu sintetisanu reakcijom amino-aldehida i aminokiseline u prisustvu NaCNBH;,.
Peptidi koji sadrže sekvence iz predmetnog pronalaska opisane u gornjem tekstu mogu biti sintetisani tako da na svojim amino i/ili karboksi krajevima sadrže dodatne hemijske grupe kako bi se pojačala, na primer, stabilnost, bioraspoloživost i/ili afinitet peptida. Na primer, na amino krajeve peptida mogu da se dodaju hidrofobne grupe kao što su karbobenzoksil, dansil ili t-butiloksikarbonil grupa. Isto tako. na amino krajeve peptida mogu biti postavljene acetilna grupa ili 9-fluorenilmetoksi-karbonilna grupa. Pored toga, npr. na karboksi krajeve peptida može da se doda hidrofobna grupa, t-butiloksikarbonil ili amido grupa.
Nadalje, svi peptidi iz predmetnog pronalaska mogu biti sintetisani tako da se izmeni njihova prostorna konfiguracija. Na primer, može da se koristi D-izomer jednog ili više aminokiselinskih ostataka peptida, umesto uobičajenog L-izomera.
Slično tome, kao što je objavljeno, peptid pronalaska može da se modifikuje hemijski, reakcijom sa specifičnim aminokiselinama, bilo pre ili nakon sinteze peptida. Primeri za takve modifikacije su dobro poznati u stručnoj oblasti i sažeto predstavljeni, na primer, u radu R. Lundblad, Chemical Reagents for Protein Modification, 3rd ed. CRC Press, 2005. Hemijska modifikacija aminokiselina uključuje, ali nije i ograničena na, modifikaciju pomoću acilovanja, piridoksilacije lizina, redukcionog alkilovanja, trinitrobenzilovanja amino grupa sa 2,4,6-trinitrobenzen sulfonskom kiselinom (TNBS), amidne modifikacije karboksilnih grupa i sulfhidrilne modifikacije pomoću oksidacije osteina performinskom kiselinom do cisteinske kiseline, obrazovanje živinih derivata, obrazovanje mešovitih disulfida sa drugim tiolnim jedinjenjima, reakcije sa malcimidom, karboksimetilovanje sa jođsirćetnom kiselinom ili jodoacetamidom i karbamilacijc sa cijanatom na alkalnom pH, iako bez ograničenja na ovdc navedeno. U ovom pogledu, osoba stručna u ovoj oblasti se upućuje na poglavlje 15 knjige Currcnt Protocols In Protein Science, izdanje Coligan et al. (John Wiley & Sons NY 1995-2000) za opsežniju metodologiju u vezi sa hemijskim modifikacijama proteina.
Uspešna modifikacija terapeutskih proteina i peptida sa PEG je često udružena sa produžavanjem poluživota u cirkulaciji, dok se unakrsno povezivanje proteina sa glutaraldehidom, polietilen glikol diakrilatom i formaIdehidom koristi za pripremanje hidrogelova. Hemijska modifikacija alergena za imunoterapiju se često postiže karbamilacijom sa kalijum cijanatom.
Uopšteno, peptidi i njihove varijante (najmanje oni koji sadrže peptidne veze između aminokiselinskih ostataka) mogu da se sintetišu npr. pomoću Fmoc-poliamid režima sinteze peptida u čvrstoj fazi, kako je izloženo u radu Lu et al. (1981) .1. Org. Chem. 46, 3433 i tamo navedenim referencama.
Prečišćavanje može da se postigne pomoću bilo koje tehnike ili kombinacije tehnika kao što su prekristalizacija, ekskluziona hromatografija, jonoizmenjivačka hromatografija, hiđrofobna interaktivna hromatografija i (obično) rever/no-fazna tečna hromatografija visokih performansi upotrebom npr. gradijenta separacije acetoni tri l/voda.
Analiza peptida može da se sprovede upotrebom hromatografije na tankom sloju, elektroforeze, konkretno kapilarne elektroforeze. ekstrakcije iz čvrste faze (CSPE), reverzno-fazne tečne hromatografije visokih performansi, analizom aminokiselina nakon kisele hidrolize i pomoću maseno spektrometrijske analize korišćenjem bombardovanja brzim atomima (FAB), kao i V1ALDI i ESI-O-TOF maseno spektrometrijske analize.
Objavljena je nukleinska kiselina (npr. polinukleotid) koja kodira peptid pronalaska. Polinukleotid može biti, npr. DNK, cDNK, PNK, CNK, RNK, bilo jedno- i/ili dvolančana, ili nativni ili stabilizovani oblici polinukleotida, kao što su npr. polinukleotidi sa fosforotioatnim kosturom, ili njihove kombinacije i oni mogu. ali i nc moraju, sadržati introne sve dok kodiraju peptid. Naravno, polinukleotid može da kodira isključivo peptide koji sadrže prirodno postojeće aminokiselinske ostatke spojene prirodnim peptidnim vezama. Objavljen je vektor ekspresije sposoban da cksprimira polipeptid u skladu sa pronalaskom. Vektori ekspresije za različite vrste ćelija su dobro poznati u stručnoj oblasti, i mogu da se izaberu bez. nepotrebnog eksperimentisanja.
Uopšteno, DNK se umeće u vektor ekspresije, kao što je plazmid, u pravilnoj orijentaciji i pravom okviru čitanja za ekspresiju. Ako je neophodno, DNK može da se poveže sa odgovarajućim regulatomim kontrolnim nukleotidnim sekvencama za transkripciju i translaciju koje prepoznaje željeni domaćin, iako su takve kontrole generalno dostupne u vektoru ekspresije. Vektor se zatim standardnim tehnikama uvodi u domaćina. Smemice se mogu naći npr. u Sambrook et al (1989) Molecular Cloning, A Laboratorv Manual, Cold Spring Harbor Laboratorv, Cold Spring Harbor, NY.
Ipak, u naročito poželjnom otelotvorcnju pronalaska, farmaceutska smeša sadrži najmanje dva peptida koji se sastoje od aminokiselinskih sekvenci prema ID BR. SEKV 1 i ID BR. SEKV 2.
Osoba stručna u predmetnoj oblasti može da utvrdi optimalnu količinu svakog peptida koji treba da bude u sastavu vakcine i optimalni režim doziranja bez nepotrebnog eksperimentisanja. Na primer, peptid ili njegova varijanta mogu biti pripremljeni za intravensku (i.v.) injekciju, potkožnu (s.c.) injekciju, intradermalnu (i.d.) injekciju, intraperitonealnu (i.p.) injekciju, intramuskulamu (i.m.) injekciju. Poželjni putevi injekcije peptida su s.c, i.d., i.p., i.m. i
i.v. Poželjni putevi injekcije DNK su i.d., i.m.. s.c, i.p. i i.v. Mogu se dati doze od npr. između 1 i 500 mg, 50 ug i 1,5 mg, poželjno 125 ug do 500 ug, peptida ili DNK, i one će zavisiti od datog peptida ili DNK. Doze u ovom opsegu su uspešno korišćene u prethodnim ispitivanjima (Brunsvig PF, Aamdal S. Gjertsen MK, Kvalheim G, Markovvski-Grimsrud Cl, Sve l, Dvrhaug M, Trachsel S, Moller M, Eriksen JA, Gaudemack G; Telomerase peptide vaceination: a phase 1/IJ study in patients with non-small cell lung cancer; Cancer Immunol Immunother. 2006; 55(12): 1553-1564; M. Staehler, A. Stenzl, P. Y. Dietrich, T. Eisen, A. Haferkamp, J. Beck, A. Mayer, S. Vv'alter, H. Smgh, J. Frisch. C. G. Stief; An open label study
to cvaluatc the safetv and immunogenicitv of the peptide based cancer vaccine IMA90I, ASCO meeting 2007; Abstract No 3017).
Inventivna farmaceutska smeša može biti napravljena tako da izbor, broj i/ili količina peptida koji su prisutni u smeši bude specifičan za tkivo, kancer i/ili pacijenta. Na primer, tačan izbor peptida može biti voden obrascima ekspresije roditeljskih proteina u dalom tkivu, kako bi se izbegla neželjena dejstva. Izbor može zavisiti od specifične vrste kancera od kojeg boluje pacijent koji treba da se leči, kao i od statusa bolesti, ranijih terapijskih režima, imunskog statusa pacijenta i, naravno, HLA haplotipa pacijenta. Pored toga, vakcina prema pronalasku može sadržati inđividualizovane komponente, u skladu sa ličnim potrebama konkretnog pacijenta. Primeri su različite količine peptida u skladu sa ekspresijom povezanih TA A kod određenog pacijenta, nepoželjna neželjena dejstva usled ličnih alergija ili drugih terapija, i podešavanja za sekundarne terapije nakon prvog ciklusa ili sheme terapije.
Da bi, na primer, smeše mogle da se koriste kao vakcina za GBM, peptidi čiji su roditeljski proteini eksprimirani u visokim količinama u normalnim tkivima će biti izostavljeni ili prisutni u malim količinama u smeši iz predmetnog pronalaska. S druge strane, ako je poznato da tumor pacijenta eksprimira velike količine određenog proteina, odgovarajuća farmaceutska smeša za lečenje ovog kancera može biti prisutna u velikim količinama i/ili može biti uključeno više od jednog peptida specifičnih za ovaj konkretni protein ili put ovog proteina. Stručna osoba će biti u stanju da izabere poželjne kombinacije imunogenih peptida pomoću testiranja, na primer, stvaranja T ćelijain vitro.kao i njihove efikasnosti i ukupnog prisustva, proliferacije, afiniteta i ekspanzije određenih T ćelija za određene peptide i funkcionalnosti T ćelija, npr. analiziranjem proizvodnje IFN-gama (pogledajte takode primere u nastavku). Obično, najefikasniji peptidi se zatim kombinuju kao vakcina u svrhe opisane ranije.
Pogodna vakcina će poželjno sadržati 2, 3. 4, 5. 6. 7. 8. 9, 10, II, 12, 13. 14. !5. 16. 17. 18. !9 ili 20 različitih peptida, još poželjnije 6, 7, 8. 9, 10, 11. 12, 13 ili 14 različitih peptida, i najpoželjnije 10, U, 12, 13 ili 14 različitih peptida. Bilo koji pogodan peptid može da predstavlja dužinu peptida koji se koristi u vakcini protiv kancera. 9-merni ili 10-memi peptidi kako su opisani u priloženima tabelama 1 i 2 su peptidi MHC klase 1, dok su 12- do 15-memi peptidi MHC klase II.
Peptid(i) sačinjavahu) vakcinu protiv tumora ili kancera. Ona se može dati direktno pacijentu, u zahvaćeni organ, ili sistemski, ili primeniticx vivou ćelije dobijene od pacijenta ili humane ćelijske linije koje se nakon toga daju pacijentu, ili koristitiin vitroza odabir subpopulacije imunskih ćelija dobijenih od pacijenta, koje se zatim ponovo daju pacijentu.
Peptid može biti suštinski čist, ili može da se kombinuje sa imunostimulištićim adjuvansom (pogledati u nastavku), ili može da se koristi u kombinaciji sa imunostimulatomim citokinima ili može da se primenjuje sa pogodnim dostavnim sistemom, kao na primer lipozomima. Peptid može takode da bude konjugovan sa prikladnim nosačem, kao što je hemocijanin iz pužaMegathura crenu/ ata(kevhole limpet haemocvanin - KLF1) ili manan (pogledajte WO 95/18145 i Longenecker et al (1993) Ann. NY Acad. Sci. 690,276-291). Peptid takođe može biti obeležen, ili biti fuzioni protein, ili može biti hibridni molekul. Od peptida čija je sekvenca navedena u predmetnom pronalasku se očekuje da stimulišu CD4 T ćelije ili CD8 CTL. Ipak, stimulacija je efikasnija u prisustvu pomoći koju pružaju T ćelije pozitivne za suprotni CD. Tako, za epitope MHC klase II koji stimulišu CD4 T ćelije, fuzioni partner ili delovi hibridnog molekula prikladno obezbeđuju epitope koji stimulišu C'D8-pozitivne T ćelije. S druge strane, za epitope MHC klase 1 koji stimulišu CD8 CTL. fuzioni partner ili delovi hibridnog molekula prikladno obezbeđuju epitope koji stimulišu CD4-pozitivne T ćelije. CD4- i CD8-stimuIišući epitopi su dobro poznati u stručnoj oblasti, i uključuju one koji su identifikovani u predmetnom pronalasku.
Farmaceutski prihvatljivi nosači dobro su poznati u stručnoj oblasti i obično su tečnosti, u kojima je formulisan aktivni terapijski agens. Nosač generalno ne obezbeduje nikakvu farmakološku aktivnost formulaciji, iako on može pružiti hemijsku i/ili biološku stabilnost, karakteristike oslobađanja i slično. Primeri formulacija se mogu naći, na primer, u Alfonso R. Gennaro. Remington: The Science and Practice of Pharmacv, 20th Edition. Baltimore, MD: Lippincott Williams & Wilkins, 2000, i uključuju, ali nisu i ograničeni na, fiziološki rastvor, vodu, puferovanu vodu, 0,3% glicin, hijaluronsku kiselinu, dekstrozu i slično. Nedavno je pronađeno da određene emulzije masti, koje su u upotrebi dugi niz godina za intravensku ishranu humanih pacijenata, mogu takođe delovati kao sredstvo za prenošenje peptida. Dva primera takvih emulzija su komercijalno dostupne emulzije masti poznate kao lntralipid i Lipofundin. „lntralipid" je registrovana robna marka Kabi Pharmacia, Švedska, za emulziju masti za intravensku ishranu, opisanu u US pat. br. 3.169,094. „Lipofundin" je registrovana robna marka B. Braun Melsungen, Nemačka. Obe sadrže sojino ulje kao mast (100 ili 200 g u 1.000 ml destilovane vode: 10%, odnosno 20%). Fosfolipidi žumanceta se koriste kao cmulgatori u Intralipidu (12 g/l destilovane vode), a Iccitin žumanceta u Lipofundinu (12 g/l destilovane vode), lzotoničnost nastaje kao posleđica dodavanja glicerola (25 g/l) i u lntralipid i u Lipofundin.
Da bi se izazvao imunski odgovor obično je neophodno da se uključe adjuvansi koji čine smešu imunogenijom. Stoga u poželjnom otelotvorenju pronalaska faimaceutska smeša dalje sadrži najmanje jedan pogodan adjuvans.
Adjuvansi su supstance koje nespecifično pojačavaju ili potenciraju imunski odgovor (npr. imunske odgovore posredstvom CTL-ova i pomoćnih T (Tu) ćelija na antigen, i na taj način se smatraju korisnim u leku predmetnog pronalaska. Pogodni adjuvansi uključuju, ali nisu i ograničeni na, 1018 ISS, soli aluminijuma, Amplivax. AS 15, BCG, CP-870,893, CpG7909, CyaA, Mologenov dSLIM, GM-CSF, 1C30, 1C31, Imikvimod , ImuFact IMP321, interferon-alfa ili -beta, 1S Patch, ISS, ISCOMs, Juvlmmune. LipoVac, MF59, monofosforil lipid A i druge netoksične LPS derivate, Montanide IMS 1312, Montanidc ISA 206, Montanide ISA 50V, Montanide ISA-51, OK-432, OM-174, OM-197-MP-LC. ONTAK, PepTel® vektorski sistem, PLG mikročestice, rezikvimod, SRL172, virozome i druge virusu slične partikule, YF-17D, VEGF klopku, R848. beta-glukan, Pam3Cys, QS21 stimulon kompanije Aquila (Aquila Biotech, Worcester, MA, SAD), koji je dobijen od saponina. mikobakterijske ekstrakte i sintetičke mimetike bakterijskog ćelijskog zida, i dinge zaštićene adjuvanse kao što su Ribijev Detox, Quil ili Superfos. Poželjni su adjuvansi kao što je Imikvimod. Rezimikvimod, nekompletan Frojndov adjuvans, interferon-alfa ili GM-CSF. Nekoliko imunoloških adjuvanasa (npr. MF59) specifičnih za dendritične ćelije i njihova priprema su opisani ranije (Dupuis M, Murphv TJ, Higgins D, Ugozzoli M, van Nest G, Ott G, McDonald DM; Dendritic cells intemalize vaceine adjuvant after intramuscular injeetion; Cell Immunol. 1998; 186(l):18-27; Allison AC; The mode of action of immunological adjuvants; Dev Biol Štand. 1998; 92:3-11). Takođe, mogu se koristiti citokini. Nekoliko citokina je direktno dovedeno u vezu sa uticajem na migraciju dendritičnih ćelija u limfna tkiva (npr. TNF-a) ubrzavanjem sazrevanja dendritičnih ćelija u efikasne antigen-prezentujuće ćelije za T limfocite (npr. GM-CSF, IL-1 i 1L-4) (US patent br. 5,849,589,) i delovanjem kao imunoadjuvansi (npr. IL-12) (Gabrilovich Dl, Cunningham HT, Carbone DP; IL-12 and mutant P53 peptide-pulsed dendritic cells for the specific immunotherapy of cancer; J Immunother Emphasis Tumor Immunol. 1996 (6):414-418).
Takode, objavljeno je da CpG imunostimulatorni oligonukleotidi poboljšavaju efekte adjuvanasa u sastavu vakcine. Bez ograničavanja postojećom teorijom. CpG oligonukleotidi deluju aktiviranjem urođenog (neadaptivnog) imunskog sistema preko Toll-like receptora (TLR), uglavnom TLR9. Aktivacija TLR9 pokrenuta CpG-om pojačava antigen-specifične humoralne i ćelijske odgovore na širok spektar antigena, uključujući peptidne ili proteinske antigene, žive ili mrtve viruse, vakcine sa dendritičnim ćelijama, autoiogne ćelijske vakcine i polisaharidne konjugate, kako u profilaktičkim tako i u terapijskim vakcinama. Sto je važnije, on poboljšava sazrcvanjc i diferencijaciju dendritičnih ćelija, što dovodi do pojačane aktivacije Tm ćelija i snažnog stvaranja citotoksičnih T limfocita (CTL), čak i u odsustvu pomoći CD4 T ćelija. Predominacija Tmindukovana pomoću TLR9 stimulacije se održava čak i u prisustvu adjuvanasa u vakcini kao što je stipsa ili nekompletni Frojndov adjuvans (IFA) koji normalno promovišu predominaciju Tu:- CpG oligonukleotidi pokazuju još veću adjuvansnu aktivnost kada se formulišu ili istovremeno primenjuju sa drugim adjuvansima ili u formulacijama kao što su mikročestice, nanočestice, lipidne emulzije ili slične formulacije, koje su naročito neophodne za indukovanje snažnog odgovora kada je antigen relativno slab. Oni takode ubrzavaju imunski odgovor i omogućavaju da se doze antigena smanje za približno dva reda veličine, sa uporedivim odgovorima antitelima na punu dozu vakcine bez CpG u pojedinim eksperimentima (Arthur M. Kneg. Therapeutic potential of Toll-like reeeptor 9 activation, Nature Reviews, Drug Diseoverv, 2006. 5, 471-484). US Patent br. 6,406,705 BI opisuje kombinovanu upotrebu CpG oligonukleotida, adjuvanasa u obliku nenukleinskih kiselina i antigena za indukovanje antigen-specifičnog imunskog odgovora. Komercijalno dostupan antagonist CpG TLR9 je đSLIM (double Stem Loop Immunomodulator) kompanije Mologen (Berlin, Nemačka) koji je poželjna komponenta farmaceutske smeše iz predmetnog pronalaska. Takođe, mogu se koristiti i drugi molekuli koji vezuju TLR, kao što je RNK koja vezuje TLR 7, TLR 8 i/ili TLR 9.
Drugi primeri korisnih adjuvanasa uključuju, ali nisu i ograničeni na, hemijski modifikovane CpG-ove (npr. CpR, Idera), Poly(I:C) (npr. polyl:C12U), ne-CpG bakterijsku DNK ili RNK, kao i imunoaktivne male molekule i antitela poput imidazohinolina, ciklofosfamida, sunitiniba, bevacizumaba, celebreksa, NCX-4016, sildenafila, tadalafila, vardenafila, sorafiniba, XL-999, CP-547632, pazopaniba. ZD2171, AZD2171, ipilimumaba, tremelimumaba i SC58175, koji mogu delovati terapijski i/ili kao adjuvans. Količine i koncentracije adjuvanasa i aditiva korisnih u kontekstu predmetnog pronalaska može lako da utvrdi stručnjak iz ove oblasti bez izvođenja suvišnih eksperimenata.
Preferirani adjuvansi su dSLIM, BCG, OK.432. imikvimod, rezikvimod, GM-CSF, interferon-alfa, PeviTer i Juvlmmune ili njihova kombinacija.
U poželjnom otelotvorenju farmaceutske smeše prema pronalasku, adjuvans je izabran iz grupe koja se sastoji od faktora stimulacije kolonija, kao što je faktor stimulacije granulocitno-makrofagne kolonije (GM-CSF, sargramostim), imikvimoda, rezikvimoda i inlerferona alfa.
U poželjnom otelotvorenju farmaceutske smeše prema pronalasku, adjuvans je imikvimod ili rezikvimod. U poželjnom otelotvorenju farmaceutske smeše prema pronalasku, adjuvans je kombinacija GM-CSF i imikvimoda.
Ova smeša se koristi za parenteralnu primenu, kao što je subkutana, intradermalna, intramuskularna, intraperitonealna, ili za oralnu primenu. Za navedeno, peptidi i opciono drugi molekuli se rastvaraju ili suspenduju u farmaceutski prihvatljivom, poželjno, vodenom nosaču. Pored toga, smeša takođe može sadržati pomoćne supstanec, poput pufera, vezujućih agenasa, raspršivaća, rastvarača, aroma, lubrikanasa itd. Peptidi takođe mogu biti primenjeni zajedno sa imunostimulišućim supstancama kao što su citokini. Opsežna lista pomoćnih supstanci koje se mogu koristiti u navedenom sastavu može. na primer, biti preuzeta iz A. Kibbe, Handbook of Pharmaceutical Excipients, 3rtl Hd., 2000, American Phamiaceutical Association and pharmaceutical press. Smeša sc može koristiti za prevenciju, profilaksu i/ili terapiju adenomatoznih ili malignih oboljenja, poželjno CRC.
Citotoksične T ćelije (CTL) prepoznaju antigen u obliku peptida vezanog za MHC molekul pre nego sam intaktni strani antigen. Sam MHC molekul se nalazi na površini ćelije antigen-prezentujuće ćelije. Tako je aktivacija CTL moguća samo ako je prisutan trojni kompleks peptidnog antigena, MHC molekula i APC. Shodno tome, imunski odgovor se može pojačati ako se za aktivaciju CTL ne koristi samo peptid, već se dodatno dodaju APC sa odgovarajućim MHC molekulom.
Stoga u poželjnom otelotvorenju farmaceutska smeša prema predmetnom pronalasku dodatno sadrži najmanje jednu antigen-prezentujuću ćeliju.
Antigen-prezentujuća ćelija (ili stimulatoma ćelija) tipično ima MHC molekul klase I ili II na svojoj površini, i u jednom otelotvorenju sama po sebi u značajnoj meri nije sposobna da napuni navedeni MHC molekul klase I ili II odabranim antigenom. Kao što je opisano detaljnije u nastavku, odabrani antigen može Iako da se ubaci u MHC molekul klase I ili IIin
vitro.
Poželjno, ćelija sisani ne poseduje ili ima smanjen nivo ili smanjenu funkciju TAP peptidnog transportera. Pogodne ćelije kojima nedostaje TAP peptidni transporter obuhvataju T2, ćelijsku liniju koja je deficijentna za ubacivanje humanih peptida a može se nabaviti od organizacije American Type Culture Collection, 12301 Parklawn Dnve, Rockville, Maryland 20852, SAD pod kataloškim brojem CRL 1992; TAP-deflcitarne ćelijske linije, kao što je T2, mogu da se koriste kao APC, a usled nedostatka TAP skoro svi peptidi prezentovani od strane MHC klase I će biti ispitivani peptidi koji se koriste za spoljašnje punjenje praznih MHC molekula klase I ovih ćelijskih linija, tako da će svi efekti biti jasno pripisani korišćenim peptidima.
Poželjno, antigen-prezentujuće ćelije su dendritične ćelije. Pogodno, dendritične ćelije su autologne dendritične ćelije koje su pulsirane antigenim peptidom. Antigeni peptid može biti bilo koji pogodni antigeni peptid koji dovodi do povećanja odgovarajućeg T-ćelijskog odgovora. Terapija T ćelijama primenom autolognih dendritičnih ćelija pulsiranih peptidima iz tumor-asociranog antigena je izložena u radovima Murphy et al (1996) The Prostate 29, 371-380, i Tjua etal (1997) The Prostate 32. 272-278.
Tako u poželjnom otelotvorenju predmetnog pronalaska farmaceutska smeša koja sadrži najmanje jednu antigen-prezentujuću ćeliju je pulsirana ili napunjena peptidom, na primer pomoću metoda u primeru 4.
Kao alternativa, antigen-prezentujuća ćelija sadrži konstrukt ekspresije koji kodira peptid. Polinukleotid može biti bilo koji prikladni polinukleotid, i poželjno je da on bude u stanju da vrši transdukciju dendritične ćelije i tako rezultuje prezentacijom peptida i indukcijom imunosti.
Pogodno, nukleinska kiselina kao šio jc ovde objavljeno može biti sadržana ti virusnom polinukleotidi! ili u virusu. Na primer, pokazano je da dendritične ćelije u koje je izvršena transdukcija adenovirusa indukuju antigen-specifičnu antitumorsku imunost u odnosu na MUCI (pogledajte Gong et al (1997) Gene Ther. 4. 1023-1028). Sličnolome. mogu da se koriste sistemi zasnovani na adenovirusu (pogledajte, na primer, Wan et al (1997) Hum. Gene Ther. 8, 1355-1363); mogu da se koriste retrovirusni sistemi (Specht et al (1997) J. Exp. Med. 186, 1213-1221 i Szabolcs et al (1997). Takođe može da se koristi transfer u dendritične ćelije posredovan krvnim ćelijama (Tuting ct al (1997) Eur. J. Immunol. 27, 2702-2707); takode može da se koristi i RNK (Ashley et ai (1997) J. Exp. Med. 186, 1177 1182).
Uopšteno, ovde objavljena farmaceutska smeša koja sadrži ovde objavljenu(e) nukleinsku(c) kiselinu(e) iz pronalaska može da se primeni na sličan način kao i one koje sadrže peptid(e) iz pronalaska, npr. intravenski, intraarterijski, intraperitonealno, intramuskularno, intradermalno, intratumorski, oralno, dermalno, nazalno, bukalno, rektalno, vaginalno, inhalacijom ili topi kal nom primenom,
Zbog mehanizama izbegavanja, tumor često razvija otpornost na lek kojim se tretira. Otpornost na lekove se može javiti u toku lečenja, i manifest uje se metastazama i rekurentnim tumorima. Kako bi se izbegla takva otpornost na lekove, tumor se najčešće tretira kombinacijom lekova, a metastaze i tumori koji se ponovo javljaju nakon vremenskog perioda bez bolesti često zahtevaju drugačiju kombinaciju. Sloga, u jednom aspektu pronalaska farmaceutska smeša može da se primeni zajedno sa drugim antitumorskim agensom. Drugi agens može da se primeni pre, posle ili istovremeno sa farmaceutskom smešom pronalaska. Istovremena primena može npr. da se postigne mešanjem farmaceutske smeše iz ovog pronalaska sa drugim antitumorskim agensom ako su hemijska svojstva kompatibilna. Drugi način istovremene primene je primena smeše i antitumorskog agensa istog dana nezavisno od načina primene, tako da farmaceutska smeša iz ovog pronalaska može npr. da se injektuje dok se drugi antirumorski agens, na primer, daje oralno. Farmaceutska smeša i drugi antitumorski agens mogu takođe da se primenjuju u okviru istog terapijskog ciklusa, ali različitim danima i/ili u okviru zasebnih terapijskih ciklusa.
Objavljen je metod za lečenje ili prevenciju kancera kod pacijenata, koji se sastoji od davanja terapijski efikasne količine bilo koje od farmaceutskih smeša iz ovog pronalaska pacijentu. Terapijski efikasna količina će biti količina koja je dovoljna da indukuje imunski odgovor, konkretno aktivaciju subpopulacije CTL. Osoba stručna u predmetnoj oblasti može lako da utvrdi da li je količina efikasna, upotrebom standardnih imunoloških metoda, poput onih navedenih u primerima predmetnih specifikacija. Drugi način praćenja efekta određene količine farmaceutske smeše jeste da se posmatra rast tretiranog tumora i/ili njegova rekurencija.
U naročito poželjnom otelotvorenju predmetnog pronalaska, farmaceutska smeša se upotrebljava kao vakcina protiv kancera.
Smeša koja sadrži peptide može takođe da sačinjava vakcinu protiv tumora ili kancera. Ona se može dati direktno pacijentu, u zahvaćeni organ ili sistemski, ili primenitiex vivou ćelije dobijene od pacijenta ili humane ćelijske linije koje se nakon toga daju pacijentu, ili koristitiin vitroza odabir subpopulacije imunskih ćelija dobijenih od pacijenta, koje se zatim ponovo daju pacijentu.
Smeša iz pronalaska može da se koristi u metodi za lečenje, ili da se koristi kao vakcina za kancer. To može biti kancer predvorja usne duplje i ždrela. kancer đigestivnog trakta, kancer kolona, rektuma i anusa, kancer respiratornog trakta, kancer dojke, kancer grlića materice, vagine i vulve, kancer tela materice i jajnika, kancer muškog genitalnog trakta, kancer urinarnog trakta, kancer kostiju i mekog tkiva, Kapoši sarkom, melanom kože, melanom oka i ne-melanomatozni kancer oka, kancer mozga i centralnog nervnog sistema, kancer štitaste i drugih endokrinih žlezda, Hočkinov limfom, ne-Hočkinov limfom i mijelom, poželjno kancer bubrega, kolorektalni kancer, kancer pluća, kancer dojke, kancer pankreasa, kancer prostate, kancer želuca, kancer mozga, GIST ili glioblastom, poželjno tumori mozga i još poželjnije glioblastomi.
U najpoželjnijem otelotvorenju metode lečenja ili vakcine prema pronalasku, vakcina je multipeptidna tumorska vakcina za lečenje GBM. Poželjno, vakcina sadrži skup tumor-asociranih peptida odabranih od ID BR. SEKV 1 i ID BR. SEKV 2. Ovaj skup uključuje peptide HLA klase I. Skup peptida može takođe sadržati najmanje jedan peptid, kao iz HBV jezgrenog antigena, koji će se koristiti kao peptid pozitivne kontrole koji služi kao marker imunosti za testiranje efikasnosti intradermalne primene. U jednom naročitom otelotvorenju, vakcina se sastoji od 14 pojedinačnih peptida (prema ID BR. SEKV 1 do ID BR. SEKV 12) sa između oko 1500 ug do oko 75 ug, poželjno između oko 1000 ug do oko 175 ug, još poželjnije između oko 500 ug đo oko 600 ug i najpoželjnije oko 578 ug svakog peptida, od kojih svi mogu biti prečišćeni pomoću HPLC i jonoizmenjivačke hromatografije i izgledaju kao beli do beličasti prašak. Liofilizat se poželjno rastvara u natrij um hidrogen karbonatu i koristi se za intradcrmalnu injekciju u roku od 30 minuta nakon rekonstitucije na sobnoj temperaturi. Prema predmetnom pronalasku, poželjne količine peptida mogu varirati između oko 0,1 i 100 mg, poželjno između oko 0,1 do 1 mg, a najpoželjnije između oko 300 ug do 800 ug na 500 ul rastvora. U ovom dokumentu, termin „oko" znači +/- 10 procenata od date vrednosti, ako nije drugačije naznačeno. Stručno lice će moći da prilagodi stvarnu količinu peptida koja će se koristiti na osnovu nekoliko faktora, kao što su, na primer, imunski status pojedinačnog pacijenta i/ili količina TUMAP prezentovanih u određenoj vrsti kancera. Peptidi predmetnog pronalaska mogu biti obezbeđeni u drugim prikladnim oblicima {sterilni rastvori itd.) umesto liofilizata.
Farmaceutske smeše sadrže peptide ili u slobodnom obliku ili u obliku farmaceutski prihvatljive soli.
Na način kako je korišćen u ovom tekstu, termin „farmaceutski prihvatl jiva so" odnosi se na derivat opisanih peptida, naznačen time što je peptid modifikovan pravljenjem kiselih ili baznih soli agensa. Na primer, kisele soli se dobijaju od slobodne baze (tipično naznačeno time što neutralni oblik leka ima neutralnu -NH2 grupu), što uključuje reakciju sa pogodnom kiselinom. Pogodne kiseline za dobijanje kiselih soli uključuju i organske kiseline, npr. sirćetnu kiselinu, propionsku kiselinu, glikolnu kiselinu, piruvinsku kiselinu, oksalnu kiselinu, jabučnu kiselinu, malonsku kiselinu, ćilibarnu kiselinu, maleinsku kiselinu, fumarnu kiselinu, vinsku kiselinu, limunsku kiselinu, benzojevu kiselinu, cimetnu kiselinu, bademovu kiselinu, metansulfonsku kiselinu, etansulfonsku kiselinu, p-toluensulfonsku kiselinu, salicilnu kiselinu i slične, kao i neorganske kiseline, npr. hlorovodoničnu kiselinu, bromovodoničnu kiselinu, sumpornu kiselinu, azotnu kiselinu, fosfornu kiselinu i slične. Obratno, preparati baznih soli iz kiselih delova koji mogu biti prisutni na peptidu se dobijaju upotrebom farmaceutski prihvatljive baze, kao što je natrij um hidroksiđ, kalijum hidroksiđ, amonijum hidroksid, kalcijum hidroksid, trimctilamin ili slične.
U jednom posebno poželjnom otelotvorenju, farmaceutske smeše sadrže peptide u vidu soli sirćetne kiseline (acetati), amonijum a ili hlorovodonične kiseline (hloridi).
U drugom otelotvorenju, farmaceutska smeša iz predmetnog pronalaska može uključivati šećere, šećerne alkohole, aminokiseline kao sto je glicin, arginin, glutaminska kiselina i druge, kao konstituense. Šećeri mogu biti mono-, di- ili trisaharidi. Ovi šećeri se mogu koristiti sami, kao i u kombinaciji sa šećernim alkoholima. Primeri šećera uključuju glukozu, manozu, galaktozu, fruktozu ili sorbozu kao monosaharide, saharozu, laktozu, maltozu ili trehalozu kao disaharide i rafinozu kao trisaharid. Šećerni alkohol može biti, na primer, manitoza. Poželjni sastojci su saharoza, laktoza, maltoza, trehaloza, manit i/ili sorbit, i još poželjnije manitol.
Nadalje, fannaceutske smeše iz predmetnog pronalaska mogu uključivati fiziološki dobro tolerisane pomoćne supstance (pogledajte Handbook of Pharmaceutical Excipients, 5<;h>ed., izd. Raymond Rovve, Paul Sheskey i Sian Owen, Phannaceutical Press (2006)), kao što su antioksidansi, kao askorbinska kiselina ili glutation, konzervanse kao fenol, m-krezol, metil-ili propilparaben, hlorobutanol, tiomersal ili benzalkonijum hlorid, stabilizator, konstituens kao što je saharoza, laktoza, maltoza, trehaloza, manitoza, manit i/ili sorbit, manit i/ili laktoza i rastvarače, kao što su polietilenglikoli (PEG), tj. PEG 3000, 3350, 4000 ili 6000, ili ciklodekstrine, tj. hidroksipropil-B-ciklodekstrin, sulfobutiletil-R-ciklodekstrin ili y ciklodekstrin, ili dekstrane ili poloksamere, tj. poloksamer 407, poloksamer 1X8, ili Tween 20, Tvveen 80. U jednom poželjnom otelotvorenju, fannaceutske smeše predmetnog pronalaska uključuju jednu ili više dobro tolerisanih pomoćnih supstanci, izabranih iz grupe koju čine antioksidansi, konstituensi i stabilizatori.
Prihvatljiv opseg pH je pH 2 - 12 za intravensku i intramuskularnu primenu, ali je subkutano raspon smanjen na 2,7 - 9,0, jer je brzinain vivorastvaranja smanjena, što rezultuje većim potencijalom za iradijaciju na mestu davanja injekcije. Strickley Robert G., Phann. Res., 21, NO:2, 201 - 230(2004).
Farmaceutski preparat iz predmetnog pronalaska koji sadrži peptide prema pronalasku se primenjuje kod pacijenta koji boluje od adenomatoznog ili malignog oboljenja koje je u vezi sa odgovarajućim peptidom ili antigenom. Na ovaj način može da se pokrene imunski odgovor posredovan T ćelijama.
Poželjna je farmaceutska smeša prema pronalasku, naznačena time što su količine (posebno tumor-asociranih) peptida prema pronalasku koji su prisutni u smeši specifične za tkivo, maligni tumor i/ili pacijenta.
Objavljena je nukleinsko kiselinska vakcina. Poznato je da inokulacija nukleinsko kiselinskom vakcinom, kao što je DNK vakcina, koja kodira polipeptid dovodi do T-eelijskog odgovora. Ona se može dati direktno pacijentu, u zahvaćeni organ ili sistemski, ili primeniticx vivou ćelije dobijene od pacijenta ili humane ćelijske linije koje se nakon toga daju pacijentu, ili koristitiin vitroza odabir subpopulacije imunskih ćelija dobijenih od pacijenta, koje se zatim ponovo daju pacijentu. Ako se nukleinska kiselina primenjuje u ćelijein vitro,može biti korisno da se ćelije transficiraju. kako bi se ko-eksprimirali imunostimulišući citokini, kao što su intcrleukin-2 ili GM-CSF. Nukleinska kiselina(c) može biti suštinski čista, ili može da se kombinuje sa imunostimulišućim adjuvansom, ili može da se koristi u kombinaciji sa imunostimulatornim citokinima, ili može da se primenjuje sa pogodnim dostavnim sistemom, kao na primer lipozomima. Nukleinsko kiselinska vakcina može takođe da se primenjuje sa adjuvansom kao što su oni ranije opisani za peptidne vakcine. Poželjno bi bilo da se nukleinsko kiselinska vakcina primenjuje bez. adjuvansa.
Polinukleotid može biti suštinski čist ili sadržan u pogodnom vektoru ili sistemu za dostavljanje. Prikladni vektori i sistemi za dostavljanje uključuju virusne, kao što su sistemi zasnovani na adenovirusu, virusu vakcinije, retrovinisima, herpes virusu, adeno-asociranom virusu ili hibridima koji sadrže elemente više od jednog virusa. Nevirusni sistemi za dostavljanje uključuju katjonske lipide i katjonske polimere koji su dobro poznati u oblasti dostavljanja DNK. Fizičko dostavljanje, kao što je preko „genskog pištolja" može takođe da se koristi. Peptid ili peptid koji kodira nukleinska kiselina može biti fuzioni protein, na primer sa epitopom iz tetanusnog toksoida koji stimuliše CD4-pozitivne T ćelije.
Odgovarajuće, svaka nukleinska kiselina koja se daje pacijentu je sterilna i apirogena. Ogoljena DNK može da se daje intramuskularno ili intradermalno ili potkožno. Pogodno, nukleinsko kiselinska vakcina može sadržati bilo koje prikladno sredstvo za dostavljanje nukleinske kiseline. Nukleinska kiselina, poželjno DNK. može takođe da se dostavi u lipozomu ili kao deo virusnog vektorskog sistema za dostavljanje. Poželjno je da se nukleinsko kiselinska vakcina, kao što je DNK vakcina, primenjuje u mišić, dok se peptidne vakcine poželjno primenjuju s.c. ili i.d. Takode bi bilo poželjno da se vakcina primenjuje u kožu.
Veruje se da bi preuzimanje nukleinske kiseline i ekspresija kodiranog polipeptida od strane profesionalnih antigen-prezentujućih ćelija kao što su dendritične ćelije mogao biti mehanizam prajminga imunskog odgovora; međutim, dendritične ćelije ne moraju biti transficirane, ali su i dalje važne, pošto mogu da preuzmu eksprimirani peptid iz transficiranih ćelija u tkivu („unakrsni prajming" npr. Thomas AM, Santarsiero LM, Lutz ER, Armstrong TD, Chen YC, Huang LQ, Laheru DA, Goggins M, Hruban RH. Jaffee EM. Mesothelin-specific CD8(+) T cell responses provide evidence of in vivo cross-priming by antigen-presenting cells in vaccinated panereatic cancer patients..1 Exp Med. 2004 Aug 2; 200(3):297-306).
Imunizaciona terapija kancera posredstvom polinukleotida opisana je u Conry et al (1996) Seminars in Oncology 23. 135-147; Condon et al (1996) Nature Medicine 2, 1122-1127; Gong et al (1997) Nature Medicine 3, 558-561; Zhai et al (1996) J. Immunol. 156, 700-710; Graham et al (1996) Int J. Cancer 65, 664-670 i Burchell et al (1996) 309-313 In: Breast Cancer, Advances in biologv and therapeutics, Calvo et al (Eds), John Libbey Eurotext.
Takođe, može biti korisno đa vakcina ima za cilj specifične ćelijske populacije, na primer antigen-prezentujuće ćelije, bilo prema mestu injektovanja, upotrebi ciljajućih vektora i sistema za dostavljanje, ili selektivnim prečišćavanjem takve ćelijske populacije iz pacijenta iex vivoprimene peptida ili nukleinske kiseline (na primer. dendritične ćelije mogu biti sortirane na način opisan u Zhou et al (1995) Blood 86, 3295-3301; Roth et al (1996) Scand. J. lmmunology 43, 646-651). Na primer, ciljajući vektori mogu sadržati promoter specifičan za tkivo ili tumor, koji usmerava ekspresiju antigena na prikladno mesto.
Konačno, vakcina prema pronalasku može zavisiti od specifične vrste kancera od kojeg boluje pacijent koji treba da se leči, kao i od statusa bolesti, ranijih terapijskih režima, imunskog statusa pacijenta i, naravno. HLA haplotipa pacijenta. Pored toga, vakcina prema pronalasku može sadržati individualizovane komponente, u skladu sa ličnim potrebama konkretnog pacijenta. Primeri su različite količine peptida u skladu sa ekspresijom povezanih TAA kod određenog pacijenta, nepoželjna neželjena dejstva usled ličnih alergija ili drugih terapija, kao i podešavanje za sekundarne terapije nakon prvog ciklusa ili sheme terapije.
Objavljen je komplet koji se sastoji od (a) posude koja sadrži farmaceutsku smešu kako je opisana ranije, u obliku rastvora ili u liofilizovanom obliku; (b) opciono, druge posude koja sadrži rastvarao ili rastvor za rekonstituciju za liofllizovanu formulaciju; i (c) opciono, uputstva za (i) upotrebu rastvora ili (ii) rekonstituciju i/ili upotrebu liofilizovane formulacije. Komplet dalje može da se sastoji odjedrio« ili više od navedenih (iii) pufer, (iv) rastvarać, (v) filter. (vi) igla ili (v) špric. Poželjno je da posuda bude boca, bočica, špric ili epruveta, a to može biti posuda za višekratnu upotrebu. Farmaceutska smeša je poželjno liofilizovana.
Prema objavljenom, poželjno je da se kompleti sastoje od liofilizovane formulacije iz predmetnog pronalaska u pogodnoj posudi, i uputstva za njenu rekonstituciju i/ili upotrebu. Pogodne posude uključuju, na primer, boce. bočice (npr. bočice sa dve komore), špriceve (kao što su špricevi sa dve komore) i epruvete. Posuda može biti izrađena od različitih materijala, kao stoje staklo ili plastika. Poželjno je da komplet i/ili posuda sadrže uputstva na posudi ili pored nje, gde je dato tiputstvo za rekonstituciju i/ili upotrebu. Na primer, na etiketi može biti navedeno da liofilizovana formulacija treba da se rekonstituiše do gore opisanih koncentracija peptida. Na etiketi može dalje da bude naznačeno daje formulacija korisna ili namenjena za subkutanu primenu.
Posuda u kojoj se nalazi formulacija može da bude bočica za višekratnu upotrebu, što omogućava ponovljenu primenu (npr. 2 - 6 primena) rckonstiluisane formulacije. Komplet može dalje da sadrži i drugu posudu u kojoj se nalazi pogodan rastvarač (npr. rastvor natrij um bikarbonata).
Nakon mešanja rastvarača i liofilizovane formulacije, konačna koncentracija peptida u rekonstituisanoj formulaciji je poželjno najmanje 0,15 mg/ml/peptida (=75 ug), a poželjno ne više od 3 mg/ml/peptida (=1500 pg). Komplet može dalje da uključuje druge materijale poželjne sa komercijalne ili korisničke tačke gledišta, uključujući druge pufere, rastvarače, filtere, igle, špriceve i uputstva za upotrebu uz pakovanje.
Kompleti, kako je objavljeno, mogu da imaju jednu posudu koja sadrži formulaciju farmaceutskih smeša prema predmetnom pronalasku, sa drugim komponentama ili bez njih (npr. druga jedinjenja ili farmaceutske smeše ovih drugih jedinjenja), ili mogu da imaju zasebnu posudu za svaku komponentu.
Kako je objavljeno, poželjno je da kompleti obuhvataju formulaciju pronalaska upakovanu za upotrebu u kombinaciji sa istovremenom primenom drugog jedinjenja (kao što su adjuvansi (npr. GM-CSF), hemioterapijski agens, prirodni proizvod, hormon ih antagonist, antiangiogeni agens ili inhibitor, agens koji indukuje apoptozu ili helirajuei agens) ili njegove farmaceutske smeše. Komponente kompleta mogu biti u vidu prethodno napravljenog kompleksa, ili svaka komponenta može biti u odvojenoj zasebnoj posudi pre primene kod pacijenta. Komponente kompleta mogu biti obezbedene u jednom ili više tečnih rastvora, poželjno u vodenom rastvoru, a još poželjnije u sterilnom vodenom rastvoru. Komponente kompleta mogu takođe biti obezbedene kao čvrste materije, koje se mogu pretvoriti u tečnosti dodavanjem pogodnih rastvarača, koji su poželjno obezbeđeni u drugoj zasebnoj posudi.
Posuda iz terapeutskog kompleta može biti bočica, epruveta, pljosnata boca, boca, špric ili neka druga posuda za čuvanje čvrstih supstanci ili tečnosti. Obično, kada postoji više od jedne komponente, komplet će sadržati drugu bočicu ili drugu posudu, koja omogućava zasebno doziranje. Komplet takođe može sadržati dingu posudu za farmaceutski prihvatljivu tečnost. Poželjno je da terapeutski komplet sadrži pribor (npr. jednu ili više igala, špriceve, kapaljke, pipete itd.) koji omogućava primenu agenasa pronalaska koji su komponente prikazanog kompleta.
Farmaceutska formulacija predmetnog pronalaska je jedna koja je pogodna za primenu peptida na bilo koji prihvatljiv način primene kao što je oralni (cnteralni), nazalni, oftalmološki, subkutani, intradermalni, intramuskularni, intravenski ili transdermalni. Poželjno je da primena bude s.c. a najpoželjnije i.d. Primena može biti i pomoću infuzione pumpe.
Pronalazak će u nastavku biti detaljnije opisan uz upućivanje na siedeće slike, spisak sekvenci i primere. Sledeći primeri su navedeni isključivo u ilustrativne svrhe i nisu namenjeni da ograniče pronalazak.
Kratak opis slika
Slika I: Analiza tetramera mikrosferama vodene proliferacije CSP-001 i NLGN4X-001 specifičnih CD8+ limfocita iz periferne krvi zdravog davaoca. 1 x 10" CD8+-obogaćenih PBMC po mestu su stimulisane sedmično mikrosferama uparcnim sa anti-CD28 plus tumorskim antigenom velike gustine A*020 LCSP-001 (levi panel) ili anti-CD28 plus tumorskim antigenom velike gustine A<*>0201/NLGN4X-001 (desni panel). Nakon tri stimulacijein vitro,sve ćelije su obojene antitelom CD8 F1TC i fluorescentno obeleženim tetramerima A<*>020l/ CSP-001 i A*()201/ NLGN4X-0()1. Ćelije su gejtovane na CD8+ limfocite; brojevi predstavljaju procenat ćelija u označenom kvadrantu medu CD8+ limfocitima.
Slika 2: Afinitet peptida HLA klase I prema MHC molekulu kodiranom HLA-A<*>0201 alelom. Konstante disocijacije (K,>) 1MA950 HLA klase 1 TUMAP, kontrolnih peptida IMA-MUC-001 (intermedijerni vezivač) i virusnog markerskog peptida HBV-001 ( jaki vezivač) merene su pomoću testa ponovnog savijanja MHC zasnovanog na I I.ISA testu. Test je ponovljen tri puta sa sličnim rezultatima.
Slika 3: Relativnoin vitrovezivanje 15-mera dobijenih od 1MA-BIR-002 i IMA-MET-005 za najučestalije HLA-DR alele. Prolmmune RhVEAl.tSJ tehnologija koristiin vitrotestove HLA-DR skupa da utvrdi konstante asocijacije za kompleks MHC: peptid kao jednu od glavnih determinanti konstante vezivanja pojedinačnih peptida. Test je izvršen pomoću Prolmmune (Oxford, UK). U fiksnim vremenskimlačkama izmerena je količina intaktnih kompleksa MHC: peptid, i uporedena sa količinom za uspešnu/neuspešnu kontrolu (relativno slab vezivač). Kao pozitivna kontrola je uključen jak, slobodni vezivač HLA-DR. Vrednosti ukazuju na količinu vezivanja za individualne peptide i HLA-DR molekule u odnosu na uspešnu/neuspešnu kontrolu. Kako je tehnologija Rl- Vl--\I."c^ ograničena na 15-merc, testirana su dva preklapajuća 15-mera (položaji 2 - 16; 6 - 20) umesto kompletne dužine MET-005.
Slike 4a i 4b prikazuju prisustvo PSMA i survivin-specifičnih IFN^-sekretujućih CD4' T ćelija u mononuklearnim ćelijama periferne krvi (PBMC) iz različitih vremenskih tačaka vakcinisanog pacijenta koje su utvrđene primenom IFN^-EliSpot. Vremenske tačke: pre vakcinacije (a) i nakon 3.(b), 6.(c), 7.(đ), 8.(e). 9.(f). 10.(g) i ll.(h) vakcinacije.
Slika 5 prikazuje prisustvo survivin-specifičnih IFN^jo-, 1L-5, IL-10, TNFu-sekretujućih CD4 T ćelija u PBMC iz tri različite vremenske tačke vakcinisanog pacijenta koje su utvrđene pomoću testa intracelulamog bojenja (ICS). Vremenske tačke: nakon l.(a), 3.(b) i 7.
(c) vakcinacije.
Primeri
1. Sinteza
Peptidi su bili sintetisani pomoću standardne i dobro ustanovljene sinteze u čvrstoj fazi pomoću Fmoc hernije. Nakon prečišćavanja pomoću preparativne HPLC, obavljen je postupak jonske izmene kako bi se inkorporirali fiziološki kompatibilni suprotni joni (na primer acetat, amonijum ili hlorid). Konačno, nakon liofilizacije su dobijene čvrste materije bele do beličastc boje. Svi TUMAP se poželjno primenjuju u vidu acctatnih soli, a moguće su i druge soli.
Bitno je istaći da identitet i čistoća peptida može da se utvrdi lako i sa velikom preciznošću, primenom masene spektrometrije, analize aminokiselina i analitičke HPLC. Prema analitičkim rezultatima, svi peptidi korišćeni za vakcinu 1MA950 pokazuju pravilnu strukturu sa čistoćama ££ 95%.
Dobijeni peptidi FTELTLGFF (HLA-AI; Polypeptide Laboratories, VVol<f>enbiittel, Germany). LMLGEFLKL (HLA-A2; Clinalfa, Sissach, Svvitzcrland) i EPDLAQCFY (HLA-B35: Polypeptidc Laboratories) bili su kvaliteta za farmaceutsku primenu.
2. Komponente primerne farmaceutske smeše IMA950 1MA950 je sastavljen od koktela sintetičkih tumor-asociranih peptida (TUMAP) od kojih je većina identifikovana na ćelijama primarnog kolorektalnog kancera. TUMAP-i uključuju 10 peptida koji vezuju HLA klase I sa svojstvom da aktiviraju citotoksične T ćelije (CD8+ T ćelije), 1 peptid koji vezuje HLA klase II sa svojstvom da aktivira T pomoćne ćelije (CD4+ T ćelije) i 1 elongiran peptid koji vezuje HLA klase 1 sa oba svojstva. T pomoćne ćelije imaju presudnu ulogu u asistiranju funkcije citotoksičnih T ćelija tako što oslobađaju citokine koji pojačavaju ubilačku funkciju CD8+ T ćelija, a takođe mogu i direktno da deluju protiv tumorskih ćelija (Knutson i Disis, 2005). Pored ovih 12 TUMAP-a, IMA950 sadrži jedan virusni kontrolni peptid.
Uzorci iz hirurški uklonjenog malignog i normalnog tkiva od pacijenata sa GBM, kao i krv od zdravih davalaca, analizirani su postupnim pristupom: Prvo, korišćena je analiza ekspresije mRNK u Čitavom genomu pomoću mikročipova da bi se identifikovali geni koji su prekomemo eksprimirani u malignom tkivu u poređenju sa dijapazonom normalnih organa i tkiva. U drugom koraku. HL,A ligandi iz malignog materijala su identifikovani pomoću masene spektrometrije. Naknadno identifikovatii HLA ligandi su upoređeni sa podacima o ekspresiji gena. Peptidi koje kodiraju selektivno eksprimirani ili prekomemo eksprimirani geni detektovani u koraku 1 su se smatrali prikladnim kandidatskim TUMAP-ima za multipeptidnu vakcinu.
Na kraju, periferne CD8+ T ćelije zdravih osoba su testirane na reaktivnost protiv tumor-asociranih HLA liganda primenom nekoliko imunoloških testova( in vitroT-ćelijski testovi).
Tabela 6: TUMAP sastav IMA950.
Primer IMA950 sadrži 10 peptida koji vezuju HLA-A<*>02 (klasa I), 1 peptid koji vezuje HLA-DR (klasa II) i 1 elongirani HLA-A<*>02 peptid. Pored toga, biće obuhvaćen i virusni markerski peptid HBV-001 koji ovde nije naveden.
3. Prezentacija tumor-asociranih peptida (TUMAP) sadržanih u IMA950 na uzorcima tumora.
Uzorci tkiva
Tumorska tkiva pacijenata su obezbedi li Hopital C'antonal Univcrsitaire de Genčve (Medical Oncologv Laboratory of Tumor Immunologv) i Neurochirurgische Universitats-Klinik Heidelberg (Molckularbiologiscbes Labor). Pre operacije je od svih pacijenata pribavljen pisani informisan pristanak. Tkiva su zamrznuta brzim zamrzavanjem u tečnom azotu neposredno nakon operacije i uskladištena na -80°C do izolacije TUMAP-a.
Izolacija HLA peptida iz uzoraka tkiva
Skupovi HLA peptida iz brzo zamrznutih uzoraka tkiva su dobijem" imunskom precipitacijom iz čvrstih tkiva u skladu sa malo modifikovanim protokolom (Falk, K. et al 1991; Seeger, F.H. et al. T 1999) upotrebom HLA-A*()2-specifičnog antitela BB7.2 ili HLA-A, -B, -C-specifičnog antitela W6/32, CNBr-aktivirane sefaroze, tretiranjem kiselinom i ultrafiltraeijom.
Detekcija TUMAP-a pomoću ESI tečne liromatografije-masene spektrometrije (ESi-LCMS)
Metod jedan:
Dobijeni skupovi HLA peptida su odvojeni prema njihovoj hidrofobnosti pomoću reverzno-fazne hromatografije (CapLC, Waters), a eluirani peptidi su analizirani u hibridnom kvadrupolnom ortogonalnom akceleracionom tandem masenom spektrometru na bazi vremena preleta (Q-TOF Ultima, Watcrs) opremljenom ESI izvorom. Skupovi peptida su naneti na C18 pretkolonu za koncentraciju i desalinizaciju. Nakon postavljanja, pretkolona je stavljena u liniju za separaciju pomoću mikrokapilarne kolone od stopljenog silika gela (75 pm i.d. x 250 mm) napunjenu Cl8 reverzno-faznim materijalom od 5 pm (Dionex). Rastvarač A je bio 4 mmol/l amonijum acetat/voda. Rastvarač B je bio 2 mmol/l amonijum acetat u 80% acetonitril/voda. Oba rastvarača su podešena na pH 3,0 mravljom kiselinom. Primenjen je binarni gradijent od 15% do 60% B u roku od 90 minuta, uz protok od 5 ul/min koji je smanjen do približno 200 nl/min pomoću split-sistema. Staklena kapilara obložena zlatom (PicoTip, New Objective) je korišćena za uvođenje u mikro-ESI izvor. Vreme integracije za TOF analizator iznosilo je 1,9 s sa kašnjenjem međuskeniranja od 0,1 s. Nakon toga, peptidne sekvence su otkrivene pomoću kolizijom-indukovane disocijacije (CID) masene spektrometrije (ESI-LCMS/MS). Identifikovana TUMAP sekvenca je potvrđena poređenjem generisanog obrasca fragmentacije prirodnog TUMAP sa obrascem fragmentacije sintetičkog referentnog peptida identične sekvence.
Metod dva:
Dobijcni skupovi HLA peptida su odvojeni prema hidrofobnosti pomoću reverzno-fazne hromatografije (Acquity UPLC sistem, Waters). a eluirani peptidi su analizirani u LTQ-Orbitrap hibridnom masenom spektrometru (ThermoElectron) opremljenom ESI izvorom. Skupovi peptida su direktno naneti na analitičku mikrokapilamu kolonu od stopljenog silika gela (75<p>m i.d. x 250 mm) punjenu CI8 revcrzno-faznim materijalom od 1,7 pm (Waters) uz protok od 400 ni u minutu. Nakon toga, peptidi su izdvojeni primenom dvostepenog 180-minutnog binarnog gradijenta od 10% do 33% B pri protoku od 300 ni u minutu. Gradijent su činili rastvarač A (0,1% mravlja kiselina u vodi) i rastvarač B (0,1% mravlja kiselina u acetonitrilu). Staklena kapilara obložena zlatom (PicoTip, New Objective) je korišćena za uvođenje u mikro-ESI izvor. LTQ-Orbitrap maseni spektrometar je radio u režimu zavisnom od podataka primenom strategije TOP5 (5 najvećih). Ukratko, iniciran je ciklus skeniranja sa kompletnim skeniranjeni visoke masene preciznosti u orbitrapu (R ;- 30,000), što je bilo praćeno MS/MS skeniranjima takode u orbitrapu (R = 7,500) na 5 najzastupljenijih prekursorskih jona sa dinamičkim isključivanjem prethodno odabranih jona. Tandem maseni spektri su interpretirani pomoću SEG/UEST i dodatnom ručnom kontrolom. Identifikovana TUMAP sekvenca je potvrđena poređenjem generisanog obrasca fragmentacije prirodnog TUMAP sa obrascem fragmentacije sintetičkog referentnog peptida identične sekvence. Na si. I a i b su prikazani primeri spektara đobijenih iz tumorskog tkiva za TUMAP asocirane sa MHC klasa 1.
Tabela 7 prikazuje rezultate analize uzoraka glioblastoma, uglavnom iz primarnih GBM tumora. Svi HLA-A<*>02 TUMAP-i su pronađeni na tri ili više od 18 analiziranih uzoraka, a 5 TUMAP-a je detektovano u više ođ 50% analiziranih uzoraka GBM.
4.In vitroimunogenost za IMA950 MHC klasa I prezentovane peptide
Da bismo dobili informacije u pogledu imimogenosti peptida uključenih u IMA950, sproveli smo ispitivanja primenom dobro ustanovljenein vitrostimulacione platforme koja je već opisana (Walter, S, Herrgen, L, Schoor, O, Jung, G, VVernet, D, Buhring. HJ, Raminensee, HG. i Stevanović, S; 2003. Cutting edge: predeiermined avidity of human CD8 T cells expanded on calibrated MHC/anti-CD28-coated microspheres, J. Immunol., 171. 4974-4978). Na ovaj način smo mogli da pokažemo pozitivne podatke o imunogenosti za 10/10 testiranih HLA-A<*>0201 restrikcijskih peptida sadržanih u 1MA950 koji pokazuju da su ovi peptidi T-ćelijski epitopi protiv kojih kod ljudi postoje (1)8 • prekursorske T ćelije. Imunogenost MET-005 nije mogla da se testira pomoću ovog metoda zato što se on ne vezuje u elongiranom obliku za HLA-A<*>02. Zbog toga tetrameri sa MET-005 nisu mogli da sc proizvedu. a oni su neophodni zain vitrostimulaciju. Ipak, pokazana jein vitroimunogenost za uključeni HLA-A<*>02 epitop MET-001 (YVDPVITS1, pogledajte EP 1507795131). Pretpostavlja se da MET-005 stimuliše MET-001-specifične CTL nakon odgovarajuće i prirodno postojeće obrade od strane APC. Imunogenost MET-001 ukazuje na prisustvo MET-001-specifičnih CTL kod zdravih davalaca, što je takode preduslov za efikasnost MET-005 kao dela tumorske vakcine. Tako je imunogenost MET-001 jak indikator za imunogenost MET-005.
Invitroprajming CD8+ Tćelija
Da bismo izvršiliin vitrostimulacije od strane veštačkih antigen-prezentujućih ćelija (aAPC) napunjenih kompleksom peptid-MHC (pVIHC) i anti-CD28 antitelom, pivo smo izolovali PBMC (mononuklearne ćelije periferne krvi) iz svežih HLA-A<*>02+ trombocitno-lcukocitnih slojeva primenom standardnog medijuma za razdvajanje prema gradijentu gustine (PAA, Kelbe, Nemačka). Trombocitno-leukocitni slojevi su ili dobijeni iz banke krvi u Tibingenu ili iz Katharinenhospital u Štutgartu. Izolovane PBMC su inkubirane preko noći u T-ćelijskom medijumu (TCM) za humaniin vitroprajming koji se sastoji od RPM1-Glutamax (Invitrogen, Karlsruhe, Nemačka) u koji je dodat 10% toplotom inaktivirani humani AB serum (PAA, Kelbe, Nemačka), 100 J/ml penicilina / 100 u g/m I streptomicina (Cainbrex, Verviers, Belgija), 1 mmol/l natrijum piruvata (CC Pro, Nojštat, Nemačka) i 20 ug/ml gentamicina (Cambrex). CD8+ limfociti su izolovani upotrebom CD8+ MACS kompleta za pozitivnu selekciju (Miltenvi, Bergisch Gladbach, Nemačka) u skladu sa uputstvima proizvođača. Dobijene CD8+ T ćelije su inkubirane do upotrebe u TCM u koje je dodato 2.5 ng/ml 1L-7 (PromoCell, Hajdelberg, Nemačka) i 10 J/ml IL-2 (Chiron. Minhen. Nemačka). Stvaranje pMHC7anti-CD28 obloženih perlica, stimulacija T ćelija i očitavanja su izvedena na ranije opisan način (Walter et al., 2003) sa manjim modifikacijama. Ukratko, biotinilirani rekombinantni HLA-A<*>0201 molekuli kojima nedostaje transmembranski domen i koji su biotinilirani na karboksi kraju teškog lanca su proizvedeni praćenjem metoda opisanog od strane (Altman et al., 1996). Prečišćeno kostimulatorno mišje lgG2a antihumano CD28 At 9.3 (Jung et al., 1987) je hemijski biotinilirano pomoću sulfo-N-hidroksisukcinimidobiotina, kako je preporučeno od strane proizvođača (Perbio, Bon. Nemačka). Korišćene perlice su bile streptavidinom obložene polistirenske čestice veličine 5,60 pm (Bangs Laboratories. llinois/SAD). pMHC korišćene kao pozitivne i negativne kontrole su bile A<*>0201/MLA-001 (peptid ELAGIGILTV iz modifikovanog Melan-A/MART-1) i A<*>0201/DDX5-001 (YLLPAIVHI od DDX5) odnosno A<*>0201/HBV-001 (FLPSDFFPSV).
800.000 perlica / 200 ul su u pločicama sa 96 mesta bile obložene u prisustvu 600 ng biotin anti-CD28 plus 200 ng relevantnih biotin-pMHC (perlice velike gustine) ili 2 ng relevantnih plus 200 ng irelevantnih (pMHC biblioteka) MHC (perlice male gustine). Stimulacije su započete u pločicama sa 96 mesta istovremenom inkubacijom 1x10" CD8+ T ćelija sa 2x1 (F ispranih obloženih perlica u 200 ul TCM u koji je dodato 5 ng/ml IL-12 (PromoCeil), 3-4 dana na 37°C. Zatim je polovina medijuma zamenjena svežim TCM u koji je dodato 80 J/ml IL-2, i inkubacija je nastavljena 3 - 4 dana na 37°C. Ovaj ciklus stimulacije je izvršen ukupno tri puta. Konačno, tetrameme analize su izvršene sa fluorescentnim MHC tetramerima (proizvedenim kako su opisali Altman et al., 1996) plus klon SK1 antitela CD8-F1TC (BD, Hajdelberg, Nemačka) na četvorobojnom FACSCalibur (BD). Peptid-specifične ćelije su izračunate kao procenat ukupnih CD8+ T ćelija. Lvaluacija tetramerne analize je izvršena pomoću softvera FCS Express (De Novo Sofhvare).In vitroprajming specifičnih tetramer+ CD8+ limfocita je detektovan odgovarajućim gejtingom i uporedivanjem stimulacija negativne kontrole. Imunogenost za dati antigen je detektovana ako je nađeno da najmanje jedno procenjivoin vitrostimulisano mesto jednog zdravog donora sadrži specifičnu CD8+ T-ćelijsku liniju nakonin vitrostimulacije (tj. ovo mesto je sadržalo najmanje 1% specifičnih tetramer-t- medu CD8+ T ćelijama, a procenat specifičnih tetramei + ćelija je bio najmanje 10x veći od medijane stimulacija negativne kontrole).
Invitro imunogenost za IMA950 peptide
Za testirane HLA peptide klase I,in vitroimunogenost je mogla da se pokaže stvaranjem peptid-specifiČih T-ćelijskih linija. Reprezentativno bojenje koje prikazuje stvaranje T-ćelijskih linija specifičnih za peptid, prikazano je na slici I. Rezultati su sumirani u tabeli 8. Rezultati//; vitroeksperimenata imunogenosti izvršeni od strane kompanije immaties za sve HLA peptide klase I uključene u IMA950 su sumirani ovde. Prikazani rezultati su đobijeni stimulacijom CD8+ ćelija sa perlicama velike gustine. Kako različite serije humanih seruma mogu značajno da utiču na rezultate imunogenosti, samo testovi u kojima je bila korišćena jedna te ista serija seruma su evaluirani zajedno.
Pored tih rezultata koji su đobijeni od zdravih davalaca krvi, peptidi BCA-002, CH1-001 i NLGN4X-O0l su takođe ispitani kod malog broja pacijenata sa glioblastomom. Pokazalo se da su svi peptidi imunogeni u sličnom obimu u poređenju sa zdravim davaocima, čime se dokazuje postojanje prckursorskih T-ćelija u relevantnoj ciljnoj populaciji za vakcinu.
5. Imunogenost IMA950 TUMAP klase II BIR-002
Sprovedena je klinička studija kako bi se potvrdila imunogenost peptida sa ID BR. SEKV: 12.
Primami cilj studije bilo je ispitivanje odgovora zasnovanog na PSA (prostata-specifičan antigen) (PSA-R) na potkožnu primenu panela prostata-specifičnog peptida (vakcinalna terapija) kod pacijenata sa biohemijskim relapsom nakon radikalne prostatektomije bez detekcije manifestnih metastatskih lezija.
Sekundarni cilj studije bilo je ispitivanje podnošljivosti i izvodljivosti primene vakcinalne terapije kod pacijenata sa karcinomom prostate, sa posebnim osvrtom na imunološke fenomene u pogledu T-ćelijskog odgovora.
Studija je dizajnirana kao prospektivna, randomizovana studija faze l/ll za sleđeću indikaciju: „biohemijski relaps nakon radikalne prostatektomije bez detekcije manifestnih metastatskih lezija".
Studijska populacija
Kao deo ove studije faze I/II, pokušano je da se indukuje regresija PSA kao indikatora prekida rasta tumora pomoću vakcinacije panelom prostata-specifičnog peptida kod HLA-A<*>02' pacijenata sa biohemijskim relapsom nakon radikalne prostatektomije. Kombinacija prostata-specifičnih peptida je primenjena potkožno sa procenom veličine odgovarajućeg imunskog odgovora u kontekstu različitih oblika primene antigenih struktura.
Za razliku od ranijih studija vakcinacije, planirana studija je bila usmerena na lečenje pacijenata sa malim tumorskim opterećenjem koje još uvek ne može da se dctcktujc pomoću imidžing procedura. Svi pacijenti su bili imunizovani na isti način primenom poznatih prostata-specifičnih antigenih struktura kako bi se pojačao imunski odgovor na maligno transformisane ćelije. Lečeno je devetnaest pacijenata.
Plan lečenja
Nakon isključivanja manifestnih metastatskih lezija pomoću kompjuterizovane tomografije i skeletne scintigrafije, prostata-specifična peptidna vakcina je potkožno primenjena, u skladu sa različitim oblicima primene, kod pacijenata sa detektovanim relapsom PSA nakon prethodne radikalne prostatektomije (povećanje PSA u smislu vređnosti povećane za 50% prilikom dva merenja u razmaku od najmanje 14 dana). Vakcina je primenjena 8 puta na dane 0, 7, 14, 28, 42 i 56 (približno 100 mikrograma po peptidu i injekciji svaki put). Nakon svake vakcinalne terapije i ponovo 70. dana, PSA je izmeren da bi se procenio odgovor na terapiju.
Ako je bio detektovan tumorski odgovor (kompletna remisija [PSA-CR], delimična remisija [PSA-PR] ili stabilan klinički tok [nema promene. PSA-NC]), pacijent je primao vakcinu jednom mesečno kao terapiju održavanja u skladu sa izabranim oblikom primene. Pacijentov odgovor na vakcinalnu terapiju je detaljno procenjivan na sledeći način: Kompletna remisija (PSA-CR): Normalizacija inicijalno povišenog nivoa PSA, potvrđena merenjem nakon intervala od najmanje 4 sedmice. Normalizacija se definiše kao najniži nivo PSA<0,2 ng/ml, koji bi se mogao očekivati nakon radikalne prostatektomije sa kompletnom ekstirpacijom tumora ili prostate.
Delimična remisija: a) PSA-PR < 80% (smanjenje inicijalno povišenog nivoa PSA za 80%, potvrđeno merenjem nakon intervala od najmanje 4 sedmice); i b) PSA-PR < 50% (smanjenje inicijalno povišenog nivoa PSA za 50%, potvrđeno merenjem nakon intervala ođ najmanje 4 sedmice).
Stabilna bolest (PSA-SD): Nema značajne promene u toku perioda od najmanje četiri sedmice. Ovo uključuje stabilizaciju i smanjenje od manje od 50%, i povećanje od manje od 10%, potvrđeno merenjem nakon intervala od najmanje 4 sedmice.
Progresija (PSA-PD): Povećanje nivoa PSA za više od 10%. U slučaju progresije PSA, studija je bila prekinuta.
Nakon uključivanja pacijenata u studiju, upotrebijena je epitop-specifična vakcina; uzimani su u obzir proteini koji su specifično eksprimirani u epitelijalnim ćelijama prostate (npr. PSMA/ PSCA). Pored ispitivanja uopštenc efikasnosti primenjene vakcine u smislu praćenja rasta rezidualnih frakcija tumora koji je procenjivan PSA monitoringom, ova studija je ispitivala efekte različitih metoda vakcinacije u pogledu efikasne modulacije imunskog sistema. Pored jednostavne potkožne primene samih peptida, korišćene su i razne kombinacije sa adjuvansima. Konkretno, korišćena je depo i adjuvansna aktivnost za peptidne vakcine marke Montanide (formulacija klasičnog nekompletnog Frojndovog ađjuvansa pogodnog za upotrebu kod ljudi), koja je nedavno veoma pozitivno opisana. U ovu svrhu, pomešano je 500 ul rastvora peptida sa 500 ul ađjuvansa Montanide i primenjeno je. Time je napravljena emulzija vode u ulju, koja sporo oslobađa antigen sadržan u vodenoj fazi u toku više sedmica. Fizička stabilnost emulzije je veoma visoka, na 4 °C može da se skladišti duže od 3 meseca bez značajnog odvajanja faza. Depo funkcija ađjuvansa Montanide je iskorišćena u nekoliko ispitivanja vakcina sa dobrim rezultatima (Oka et al., 2004).
Jedna studijska grupa ispitivala je efikasnost vakcinacije u toku istovremene stimulacije imunskog sistema faktorima rasta, GM-CSF, Lcukine® rastvorom za injekcije. GM-CSF je adjuvans koji se veoma često koristi u ispitivanjima vakcinacije peptidima, pri čemu su u nekoliko njih prijavljeni pojačani klinički i T-ćelijski odgovori. Inicijalno, GM-CSF je faktor regrutacije i diferencijacije dendritičnih ćelija za koji se smatra da povećava broj dendritičnih ćelija na mestu ubrizgavanja vakcine. Iako GM-CSF sam po sebi ne aktivira antigen-prezentujuće ćelije kao što to čini sa denđritičnim ćelijama i makrofagima, prijavljena je indirektna aktivacijain vivo(Molenkamp et al., 2005)
Druga studijska grupa ispitivala je efikasnost vakcinacije prilikom istovremene aktivacije dendritičnih ćelija epikutanom primenom imikvimoda. Imikvimod je primenjen u obliku 5% masti (Aldara). On ima snažno imunostimulatorno dejstvo preko njegovog efekta na TLR7-pozitivne ćelije (npr. plazmacitoidne DC, Langerhansove ćelije, dermalne DC), aktivira MyD88-zavisni put. Aktivirane APC oslobađaju T-ćelijske stimulišuće i inflamatorne citokine, pozitivno regulišu kostimulacije i migriraju u drenažne limfne Čvorove. Potencijal imikvimoda da pojača peptidno-indukovan CTL odgovor mešanjem antigena u mast ili primenom masti Aldara preko mesta s.c. ili i.d. injekcije za antigene je pokazan u modelima na životinjama.
Druga studijska grupa koja je ispitivala efikasnost vakcinacije u toku istovremene aktivacije dendritičnih ćelija njihovim mešanjem sa mRNK koja je stabilizovana protaminom, a koja kodira mucin-1 za aktivaciju TLR 7/8. mRNK, pokazuje široku aktivaciju populacija mišjih i humanih imunskih ćelija. Prisustvo poli-baznog proteina protamina u formulaciji povećava poluživot mRNK i indukuje obrazovanje čestica koje potencijalno formiraju depo. Ovaj adjuvans može stoga kombinovati svojstva formiranja depoa i aktiviranja APĆ.
Ukratko, oblici primene vakcine su obuhvatali sledeće pristupe:
- Potkožna primena peptidne vakcine emulgovane u Montanidu
- Potkožna primena peptidne vakcine emulgovane u 500 ul Montanida u kombinaciji sa topikalnom primenom 225 ul GM-CSF, sa ciljem postizanja snažnijeg imunskog odgovora izazvanog istovremenom primenom faktora rasta - Potkožna primena peptidne vakcine emulgovane u 500 ul Montanida u kombinaciji sa lokalnom hipertermijom, koja se primenjuje u cilju postizanja termalno indukovanog snažnijeg imunskog odgovora - Potkožna primena peptidne vakcine emulgovane u 500 ul Montanida u kombinaciji sa cpikutanim imikvimodom radi aktivacije dendritičnih ćelija preko TLR 7 - Potkožna primena peptidne vakcine emulgovane u 500 ul Montanida zajedno sa 55 ul mucin-l mRNK/protamina radi aktivacije dendritičnih ćelija preko TLR 7/8
Raspored: Čitavo trajanje studije bilo je 3 godine.
Prostata-specifične peptidne vakcine davane su pacijentima na dane 0, 7, 14, 28. 42 i 56. Kod pacijenata sa stabilnom bolešću ili objektivnim tumorskim odgovorom (PSA-CR ili PSA-PR), vakcinacije su vršene jednom mesečno i.d. do javljanja detektabilne progresije. Na osnovu trenutno dostupnog iskustva, peptidne injekcije se podnose bez značajnih neželjenih reakcija. Iz razloga što je odgovor na vakcinalnu terapiju procenjivan isključivo serološki na osnovu merenja PSA, na početku studije je izvršen test da bi se utvrdilo da li primenjena vakcina ometa merenje PSAin vitro,što bi moglo da simuiira klinički odgovor. Na dane 0, 7, 14, 28, 42, 56 i 70, uzeti su uzorci krvi za laboratorijske analize, nivoe PSA, diferencijalnu krvnu sliku, FACS analizu i citokine. Ako jc terapija nastavljena nakon 70. dana, vršen je 6-sedmični monitoring PSA da bi se blagovremeno detektovao neuspeh terapije.
Terapija je prekidana u slučaju javljanja dokumentovane progresije bolesti u smislu kontinuirane elevacije PSA.
Počevši od 84. dana, imunizaciona terapija je nastavljena u 4-sedmičnim intervalima sve do dokumentovane progresije ili dana 420. (15 meseci). Odluke u pogledu nastavljanja terapije (u uspešnim slučajevima) van ove studije donošene su na pojedinačnoj osnovi. U ovoj studiji nije bilo neočekivanih neželjenih reakcija.
Laboratorijski testovi su obuhvatali koagulaciju, elektrolite, LDH, B2-M, CK, enzime jetre, bilirubin, kreatinin, mokraćnu kiselinu, ukupne proteine, koagulaciju, CRP, diferencijalnu krvnu sliku sa razmazom, nivo PSA, citokine, FACS, Elispot.
Analiza kutane reakcije na definisane bakterijske i gljivične antigene (48 - 72 sati nakon primene, odloženi tip hipersenzitivnosti (DTH), posredstvom T-ćelija, služiće kao analiza pacijentovog ćelijskog imunskog sistema pre početka studije).
Peptidi neophodni za studiju (nona-peptidi) proizvedeni su u laboratoriji PD Dr. Stefan Stevanović na odcljcnju Prof. H.-G. Rammenscc. Ovi peptidi su prečišćeni pomoću HPLC-a i analizirani masenom spektrometrijom. Čistoća peptida može takode da se proveri pomoću HPLC-a. masene spektrometrije i Edmanovog sekvenciranja. Upotrebom ovih metoda, može se dokumentovati čistoća do 98% {koja se mora smatrati maksimumom u skladu sa trenutnim stanjem metoda). Sintetisani peptidi su rastvoreni u DMSO-u (CrvoSure, WAK Chemie Medical GmbH; 10 mg/ml), razblaženi do 1:10 u Ampuvva (Fresenius Kabi) i u sterilnim uslovima podcijeni na jednake delove.
Kliničkiodgovor
Kod dva pacijenta PET-CT snimanje je moglo da otkrije lokalnu rekurenciju nakon detekcije lokalnog tumora pomoću kontinuiranog digitalnog rektalnog pregleda. Kod preostalih 17 pacijenata, lokacija aktivne bolesti nije mogla da se potvrdi na kraju studije.
Ponovljena laboratorijska procena diferencijalne krvne slike ili opsežne kliničke biohemije nije otkrila nikakve abnormalnosti ili promene u toku studije.
Od 19 pacijenata, 16 pacijenata je reagovalo na survivin II peptid (IFN-g ELISPOT, +/- ICS) u skladu sa ID BR. SEKV: 12. Medu njima je bilo 12 pacijenata sa indukcijom anti-survivin T-ćelijskog odgovora nakon vakcinacije, 2 sa prethodno postojećim anti-survivin T ćelijama i 2 pacijenta za koje nije utvrđeno da li su prethodno postojeće anti-survivin T ćelije bile zastupljene.
Biohemijskiodgovor
Kompletnim odgovorom smatrala se nedetektabilna vrednost PSA u skladu sa najmanjom vrednošću koju laboratorija može da registruje nakon inicijalno povišene PSA. Merenje je moralo da bude potvrđeno nakon intervala od najmanje četiri sedmice. U skladu sa tim, PR > 80% i > 50% morao je ponovo da se proceni nakon četiri sedmice. PSA unutar opsega od manje od 50%> smanjenja ili manje od 10% povećanja odražavala je stabilnu bolest ako je makar potvrđena nakon četiri sedmice. Progresivnom bolešću smatralo se svako povećanje od više od 10% PSA na početku lečenja.
Biohemijski odgovor kod pacijenata koji su završili studiju je bio praćen sve dok nisu dobili dalju terapiju lokalnim zračenjem ili antihormonskom terapijom. 19 pacijenata je pristalo da učestvuje, a podaci su analizirani sa najdužim trajanjem praćenja od oko 3,75 godina.
Stabilnost PSA i povećanjeDT
Vrednosti PSA kod dva pacijenta (10,2%) pokazale su stabilnost u skladu sa gore navedenim kriterijumima biohemijskog odgovora u kojima se navodi da na kraju studije nije došlo do povećanja vrednosti PSA za više od 10% od vrednosti na početku lečenja (si. 6, tabele 10, 11 i 12). Praćenje u ova dva slučaja je sprovedene 14 i 16 meseci nakon primene poslednje vakcine. Prosečno trajanje stabilnosti iznosilo je 24 meseca (28 i 31) pri prošeku podataka sa prošekom od 18 izvršenih vakcinacija (14 i 20).
Od ova dva pacijenta, jedan pacijent je pokazao delimičan odgovor > 50% u periodu od 9 meseci, praćen periodom sporog povećanja PSA sa vremenom udvostmčavanja od 20,5 u poređenju sa 9,8 meseci pre vakcinacije. Inicijalni PSA relaps započeo je 18 meseci nakon operacije za pT2pN0 Glison 5 tumor.
Pri analizi podataka, pacijent sa brojem 8 pokazao je stabilnu bolest od početka programa vakcinacije pre 28 meseci. On je prekinuo lečenje zbog alergijske reakcije nakon 10 meseci i 14. vakcinacije. On je imao nepovoljnu pT3b Glison 3+4 situaciju sa najnižom vrednošću PSA nakon radikalne prostatektomije koja nije bila manja od 0,6 ng/ml i PSA progresijom bez pravovremenog odlaganja nakon inicijalnog postoperativnog opadanja. Vreme udvostručavanja se usporilo sa 6,6 meseci na 148 meseci.
Ova dva pacijenta su primila dermalni imikvimod na mestu primene prilikom svake peptidne vakcinacije.
Povećanje PSADTbez stabilnosti PSA
PSA DT kod pacijenta sa brojem 11 bilo je povećano sa 1,5 meseci na 10,1 meseci u toku šest meseci učestvovanja u studiji. Budući da je on započeo studiju sa PSA 10,8 ng/ml i progredirao do 17,8 ng/ml, on je prekinuo studijske procedure kako bi primio antiandrogenu monoterapiju bez vizuelizovanja ikakvih malignih lezija na PET-CT. On je takođe primao Aldara kao adjuvans.
Pacijent sa brojem 16 je započeo vakcinalnu terapiju sa Mucin-1 -mRNK/protaminom sa vremenom udvostručavanja od 6,1 meseci. Brzina PSA opala je na vreme poluživota od 2,7 meseci u toku pet meseci, nakon čega je sledilo statistički izračunato povećanje PSA DT od 14,4 meseci, koje se nastavlja 16 meseci nakon početka terapije. Sa inicijalnim PSA od 0,29 ng/ml, on je opao na 0,19 ng/ml tokom prvih 5 meseci na studijskom lečenju, povećao se na 0,4 ng/ml u okviru narednih 8 meseci, i pacijent je prekinuo studiju po protokolu sa 0,41 ng/ml 19 meseci nakon početka terapije.
Progresija PSA
Kod pacijenta sa brojem 5 je registrovana progresija u toku studije u skladu sa procenjenim vremenom udvostručavanja PSA pre vakcinacije. Ipak, kod njega je došlo do pada PSA sa vremenom poluživota od 20,2 meseci nakon kraja lečenja u trajnom periodu od 10 meseci prilikom preseka podataka. On i dalje nije primao nikakvu sekundarnu terapiju nakon završetka vakcinacije. On je vakcinisan montanidom kao jedinim adjuvansom.
7. Vezivanje HLA klasel restrikcijskihpeptida iz pronalaska za HLA-A<*>0201
Cilj i sažetak
Cilj ove analize bio je da se proceni afinitet peptida HLA klase 1 prema MHC molekulu kodiranom alelom HLA-A<*>0201, budući daje ovo važan parametar za mehanizam delovanja IMA950. Afiniteti prema HLA-A<*>0201 su bili umereni do visoki za svih 10 HLA klase I-rcstrikcijskih peptida u 1MA950 i MET-001, pri čemu su se konstante disocijacije (KD) kretale u rasponu od 0,14 (MET-001) do 2,05 nmol/1 (CSP-001). Sve vrednosti su u rasponu između 0,1 za jaki vezivač HBV-001 i 4,4 za umereni vezivač MUC-001. Ovi rezultati su potvrdili snažan afinitet vezivanja svih HLA klase I peptida u kandidatu za vakcinu IMA950 i MET-001 dobijenog od MET-005 prema HLA-A<*>02.
Princip testa
Stabilni kompleksi HLA/peptid se sastoje od tri molekula: teški lanac HLA. beta-2 mikroglobulin (b2m) i peptidni ligand. Aktivnost samih molekula denaturisanog rckombinantnog teškog lanca HLA-A<*>0201 može da se očuva čineći ih funkcionalnim ekvivalentima „praznih HLA-A<*>020I molekula". Kada se rastvore u vodenom puferu koji sadrži b2m i odgovarajući peptid, ovi molekuli se brzo i efikasno presavijaju na način koji potpuno zavisi od peptida. Raspoloživost ovih molekula se koristi u ELISA-zasnovanom testu da bi se izmerio afinitet interakcije između peptida i HLA molekula klase 1 (Sylvester-Hvid et aL, 2002).
Prečišćeni rekombinantni HLA-A<*>0201 molekuli su inkubirani zajedno sa b2m i stepenovanim dozama peptida od interesa. Umesto kompletnog MET-005 koji ne poseduje sposobnost vezivanja za HLA klase 1, u analizu je uključen proizvod za koji je dokazano da vezuje A<*>0-, MET-001 koji se stvarain vivoiz MET-005 obradom prirodno postojećeg antigena. Količinade novosavijenih kompleksa HLA/peptid utvrđena je kvantitativnom ELISA. Konstante disocijacije (KD vrednosti) izračunate su upotrebom standardne krive zabeležene iz razblaženja kompleksa HLA/peptid korišćenog za kalibraciju.
Rezultati
Rezultati su prikazani na slici 2. Niža KD vrednost odražava veći afinitet prema HLA-A<*>0201. Većina peptida 1MA950 imalo je slične i jake afinitete prema HLA-A<*>02()l unutar opsega od 0,1 (HBV-001, snažan vezivač) do 44,4 nmol/1 (MUC-001, umereni vezivač). Na taj način, svi TUMAP klase 1 u 1MA950 imaju urneren do snažan afinitet vezivanja za MHC molekul A<*>02.
8. VezivanjeHLA klasa II-restrikcijskih peptida pronalaskazaHLA-DR
Cilj i sažetak
TUMAP klase II aktiviraju pomoćne T ćelije koje imaju presudnu ulogu u pomaganju funkcije CTL koje pokreću restrikcijski TUMAP klase 1. Vezivanje peptida klase II 1MA950 za nekoliko različitih HLA molekula klase II (slobodno vezivanje) važno je kako bi se osiguralo da većina pacijenata lečenih kandidatom za vakcinu 1MA950 ima koristi od potpornog odgovora pomoćnih T ćelija. HLA-DR na primer, najdominantnije eksprimirani humani HLA molekul klase II, visoko je polimorfan sa nekoliko stotina poznatih alela. Na osnovu poznatih učestalosti alela za HLA-DRBI haplotipove i dobro ustanovljenih algoritama za vezivanje, može se predvideti da su oba HLA Uganda klase II u IMA950 - IMA-BIR-002 i IMA-MET-005 - peptidi koji veoma slobodno vezuju HLA-DR. Detaljno, verovatnoća da HLA-A<*>02-pozitivna osoba bele rase eksprimira najmanje jedan prikladan HLA-DR alel je
>90% za oba TUMAP-a klase 11 u IMA950. Kako su preostali humani aleli klase II HLA-DQ i -DP izostavljeni iz ove kalkulacije zbog nedostatka podataka o učestalosti ili algoritama za predviđanje vezivanja, stvarno slobodno vezivanje je najverovatnije još veće. Izračunato slobodno vezivanje za dva TUMAP-a klase II u IMA950 je u istom opsegu kao i za poznati pan-DR epitop (PADRE, genotipska učestalost Fprojektovano - 93,1%). Pored toga, slobodno vezivanje ovih peptida je potvrđeno eksperimentalno pomoćuin vitrotestova vezivanja. Štaviše, za IMA-BIR-002 je mogla da se prikaže visokain vivoimunogenost (pogledati u gornjem tekstu). U sažetku, ovi rezultati potvrđuju da su MET-005 i BIR-002 peptidi koji se slobodno vezuju za HLA-DR.
Princip predviđanja vezivanja
Vezivanje TUMAP-a klase II u IMA950 za nekoliko Čestih HLA-DR alela je rangirano upotrebom SYFPEITH1 algoritma razvijenog na univerzitetu u Tibingenu (Rammensee et al., 1997; Rammensee et al., 1999). Algoritam je već uspešno korišćen za identifikaciju epitopa klase I i klase II iz širokog opsega antigena, npr. iz humanih tumor-asociranih antigena TRP2 (klasa 1) (Sun et al., 2000) i SSX2 (klasa 11) (Neumann et al., 2004) Prag za vezivanje je definisan na rezultatu 18 na osnovu analize rezultata vezivanja poznatih objavljenih slobodno vezujućih FILA-DR liganada.
Korišćene su objavljene učestalosti HLA-DR haplotipa među HLA-A<*>02-pozitivnom populacijom bele rase (Mori et al., 1997) i učestalosti haplotipova visoke rezolucije (Chanock et al., 2004) (pogledajte tabelu 2). Učestalost haplotipa je učestalost zasebnog alela na pojedinačnom hromozomu. Zbog diploidnog seta hromozoma u okviru ćelija sisani, učestalost gcnotipskog javljanja ovog alela je veća, i može se izračunali primenom Harđi-Vajnhergovog principa (učestalost haplotipa G, rezultuje genotipskim javljanjem F (F = 2Gr- G,:]).
Zbir učestalosti DRB1-haplotipova sa poznatom SYFPE1THI matricom i poznatom pojedinačnom učestalošću medu A<*>02+ populacijom belaca iznosi 47,8%. Stoga je predviđena distribucija vezivanja TUMAP-a klase II za ove alcle projektovana na preostalih 52,2% DRBi-alela za koje ovi podaci nisu dostupni.
Konačno, slobodno vezivanje je đefinisaiio kao vezivanje peptida za nekoliko HLA-DR alela sa verovatnoćom da je jedan od njih eksprimiran u populaciji belaca, i iznosi najmanje 50%.
Principtestain vitrovezivanja (Prolmmune REVEAL™)
IMA-BIR-002 i IMA-MET-005 su spojeni sa opštim HLA-DR antigenima (HLA-DR 1 do DR7, koji takođe sadrže split antigene HLA-DR11 do -DRI5 (Mori et al.. 1997}) i analizirani pomoću REVEAL™ testa vezivanja MHC:peptid (Prolmmune. Oxford, UK) kako bi se utvrdio stepen njihovog inkorporiranja u MHC molekule. U ovom testu, vezivanje je upoređeno sa vezivanjem uspešnog / neuspešnog kontrolnog vezivaoa, kao i sa peptidom pozitivne kontrole za svaki HLA-DR antigen.
Rezultati
Na osnovu predviđanja SYFPEITHI algoritma, IMA-BIR-002 i IMA-MET-005 će se verovatno vezati za 7/8 odnosno 8/8 HLA-DR alela sa poznatim vezujućim motivom (tabela 11). Verovatnoća da HLA-A<*>02-pozitivna osoba bele rase eksprimira najmanje jedan prikladan HLA-DRB1 alci za IMA-BIR-002 ili IMA-MET-005 je 92.6%, odnosno blizu 100%. Tako se za oba IMA950 peptida klase II pretpostavlja da se slobodno vezuju za HLA-DR.
Ako je učestalost haplotipa za alele koji se vezuju za HLA-DRB1 precenjena pomoću ovog pristupa za faktor veličine dva, njihovo genotipsko javljanje bi i dalje bilo >50% za sve TUMAP klase II u IMA950. Pored toga, eksperimentalna potvrda za slobodno vezivanje IMA-BIR-002 za HLA-DR1, 3, 4 i 11 je dobijena izin vitrodobijenih podataka o vezivanju (slika 3). Za IMA-MET-005, podaci oin vitrovezivanju za dva preklapajuća 15-mera koji pokrivaju kompletnu sekvencu ukazuju na vezivanje za HLA-DR 11; ipak, Prolmmune REVEAL™ je zamišljen kao alatka za grubi skrining za identifikaciju potencijalnih epitopa Hl.A klase II. Postoji mogućnost da ovaj test prijavi dobre HLA-DR vezivače sa sporom asocijacijom lažno negativno kao nevezivače. Tako se na osnovu negativnih podatakain vitroProlmmune REVEAL™ ne može izvesti zaključak da se IMA-MET-005 ne vezuje slobodno za HLA-DR. Tako je slobodno vezivanje IMA-MET-005 za HLA-DR u vakcini zasnovanoj na IMA950 veoma moguće. Kako nema dovoljno podataka o karakteristikama vezivanja i učestalostima za preostale lokuse klase II, HLA-DQ i -DP, ovi molekuli su izostavljeni iz kalkulacije. Bez obzira na to, ovi molekuli su dodatne mogućnosti vezivanja za IMA950 TUMAP-e klase II.
Budući daje u kliničkom ispitivanju kancera prostate kod pacijenata sa različitim HLA-DR alelima dokazana široka imunogenost IMA-BIR-002, slobodno vezivanje ovog peptida klase II je jasno dokazanain vivo.
U zaključku,in silicoanaliza karakteristika vezivanja za 1ILA-DR za dva peptida klase I! sadržana u IMA950 i dodatni eksperimentalni dokazi izin vitrotesta i iz kliničkog ispitivanja sa BIR-002 snažno ukazuju na to da se ovi TUMAP-i slobodno vezuju za humane HLA molekule klase II.
Tabela 11: Rezultati vezivanja IMA950 TUMAP-a klase II za HLA-DR alele sa poznatim vezujućim motivom. Prikazani su SYFPE1TH1 rezultati vezivanja za najčešće HLA-DRB1 alele u populaciji belaca. Vrednost p daje učestalost haplotipa medu HLA-A<*>02-pozitivnim belcima. Smatralo se da se peptid vezuje za HLA molekul ako je rezultat bio jednak ili veći od 18. Akumulacija p vrednosti za vezujuće DRBI alele rezultuje minimalnom učestalošću haplotipa pmin. Ekstrapolacija ovih učestalosti na sve DRBI alele uključujući one sa nekompletnom matricom predviđanja vezivanja ili nekompletnim podacima o učestalosti daje projektovanu učestalost haplotipa p^*,,«-.,™ koja odgovara učestalosti genotipskog javljanja Fproicktvano n.p.=nema podataka
Rezime
Predmetni pronalazak se odnosi na imunoterapijske peptide i njihovu upotrebu u imunoterapiji, konkretno imunoterapiji raka. U predmetnom pronalasku se objavljuje otkriće peptidnih epitopa T-pomoćnih ćelija vezanih za tumore, samih ili u kombinaciji sa drugim peptidima vezanim za tumore, koji služe kao aktivne farmaceutske supstanee za smeše vakcina koje stimulišu antitumorski imunski odgovor. Konkretno, smeša peptida predmetnog pronalaska može da se koristi u smešama za vakcinu za izazivanje antitumorskih imunskih odgovora protiv glioma.

Claims (12)

1. Farmaceutska smeša koja sadrži peptid sa ID BR. SEKV i i peptid sa ID BR. SEKV 2 i farmaceutski prihvatljiv nosač.
2. Farmaceutska smeša prema patentnom zahtevu I, koja dalje sadrži najmanje jedan dodatni peptid koji se sastoji od aminokiselinske sekvence izabrane iz grupe koju čine ID BR. SEKV 3 do ID BR. SEKV 20.
3. Farmaceutska smeša prema patentnom zahtevu 1 ili 2. naznačena time što najmanje jedan peptid sadrži nepeptidne veze.
4. Farmaceutska smeša prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 3, naznačena time što su izbor, broj i/ili količina peptida koji su prisutni u smeši specifični za tkivo, kancer i/ili pacijenta.
5. Farmaceutska smeša prema bilo kom od patentnih zahteva I do 4. koja nadalje sadrži najmanje jedan pogodan adjuvans, izabran iz grupe koju čine 1018 ISS, soli aluminijuma, Amplivax, AS15, BCG, CP-870,893. CpG7909, CyaA, dSLIM, GM-CSF, IC30, IC31, Imikvimod, ImuFact IMP321. IS Patch, 1SC0MATR1X, Juvlmmune, LipoVac, MF59, monofosforil lipid A, Montanide IMS 1312, Montanide ISA 206, Montanide ISA 50V, Montanide 1SA-51, OK-432. OM-174, OM-197-MP-EC, ONTAK. PepTel vektorski sistem, PLG mikročestice, rezikvimod, SRL172. virozomi i druge virusu slične partikule, VF-17DBCG, QS21 stimulon kompanije Acpjila, Ribijcv Detox. Quil, Superfos, Frojndov adjuvans. GM-CSF, toksin kolere, imunološki adjuvansi, MF59 i citokini, i naznačena time što je adjuvans poželjno izabran iz grupe koja se sastoji od faktora stimulacija kolonije, kao što je granulocitno makrofagni faktor stimulacija kolonije (GM-CSF), ili imikvimod ili rezikvimod.
6. Farmaceutska smeša prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 5, koja dodatno sadrži najmanje jednu antigen-prezentujuću ćeliju, kao Sto je, na primer, dendritična ćelija.
7. Farmaceutska smeša prema patentnom zahtevu 6, naznačena time što je najmanje jedna antigen-prezentujuća ćelija a) pulsirana ili napunjena peptidom koji se sastoji od aminokiselinske sekvence prema ID BR. SEKV 1 ili ID BR. SEKV 2, ili b) sadrži konstrukt ekspresije koji kodira pomenuti peptid u skladu sa a).
8. Farmaceutska smeša prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva 1 do 7, naznačena time što je pomenuta smeša poželjno namenjena za intravensku. intraarterijsku. intraperitonealnu, intramuskulamu, intradermalnu, intratumorsku, oralnu, dermalnu. nazalnu, bukalnu, rektalnu, vaginalnu, topikalnu primenu, ili je pogodna za inhalaciju.
9. Terapijski efikasna količina farmaceutske smeše prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 8 za upotrebu u lečenju kancera kod pacijenta.
10. Farmaceutska smeša za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, naznačena time što je farmaceutska smeša antitumorska vakcina.
11. Farmaceutska smeša za upotrebu prema patentnom zahtevu 10, naznačena time što kancer predstavlja kancer predvorja usne duplje i ždrela. kancer digestivnog trakta, kancer kolona, rektuma i anusa, kancer respiratornog trakta, kancer dojke, kancer grlića materice, vagine i vulve, kancer tela materice i jajnika, kancer muškog genitalnog trakta, kancer urinarnog trakta, kancer kostiju i mekog tkiva. Kapoši sarkom, melanom kože, melanom oka i ne-melanomatozni kancer oka. kancer mozga i centralnog nervnog sistema, kancer štitaste i drugih endokrinih žlezda, HoČkinov limfom. ne-Hoćkinov limfom i mijelom, poželjno je kancer bubrega, kolorektalni kancer, kancer pluća, kancer dojke, kancer pankreasa, kancer prostate, kancer želuca, GIST ili glioblastom.
12. Farmaceutska smeša za upotrebu prema patentnom zahtevu 12, naznačena time što je pomenuti kancer kolorektalni kancer.
RS20161160A 2008-10-01 2009-09-28 Smeša tumor-asociranih peptida i srodnih antitumorskih vakcina za lečenje glioblastoma (gbm) i drugih malignih tumora RS55531B1 (sr)

Applications Claiming Priority (4)

Application Number Priority Date Filing Date Title
EP20080017305 EP2172211B1 (en) 2008-10-01 2008-10-01 Composition of tumor-associated peptides and related anti-cancer vaccine for the treatment of glioblastoma (GBM) and other cancers
US10597008P 2008-10-16 2008-10-16
EP09778749.3A EP2331118B1 (en) 2008-10-01 2009-09-28 Composition of tumor-associated peptides and related anti-cancer vaccine for the treatment of glioblastoma (gbm) and other cancers
PCT/EP2009/006979 WO2010037513A1 (en) 2008-10-01 2009-09-28 Composition of tumor-associated peptides and related anti-cancer vaccine for the treatment of glioblastoma (gbm) and other cancers

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS55531B1 true RS55531B1 (sr) 2017-05-31

Family

ID=40342382

Family Applications (12)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20150094A RS53782B1 (sr) 2008-10-01 2008-10-01 Preparati tumor-asociranih peptida i odgovarajuća antikancerska vakcina za tretman glioblastoma (gbm) i drugih kancera
RS20161019A RS55543B1 (sr) 2008-10-01 2008-10-13 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući neuronalne tumore i tumore mozga
RS20200692A RS60385B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumoreneurona i mozga
RS20200512A RS60338B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20160553A RS55043B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Smeša koja sadrži tumor-asocirane peptide i vakcina za lečenje glioblastoma i drugih malignih tumora
RS20200085A RS60006B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20200973A RS60656B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20161160A RS55531B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Smeša tumor-asociranih peptida i srodnih antitumorskih vakcina za lečenje glioblastoma (gbm) i drugih malignih tumora
RS20181585A RS58229B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući tumor neurona i tumore mozga
RS20200693A RS60386B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20190118A RS58443B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući tumor neurona i tumore mozga
RS20200691A RS60381B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga

Family Applications Before (7)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20150094A RS53782B1 (sr) 2008-10-01 2008-10-01 Preparati tumor-asociranih peptida i odgovarajuća antikancerska vakcina za tretman glioblastoma (gbm) i drugih kancera
RS20161019A RS55543B1 (sr) 2008-10-01 2008-10-13 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući neuronalne tumore i tumore mozga
RS20200692A RS60385B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumoreneurona i mozga
RS20200512A RS60338B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20160553A RS55043B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Smeša koja sadrži tumor-asocirane peptide i vakcina za lečenje glioblastoma i drugih malignih tumora
RS20200085A RS60006B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20200973A RS60656B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga

Family Applications After (4)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20181585A RS58229B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući tumor neurona i tumore mozga
RS20200693A RS60386B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga
RS20190118A RS58443B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora uključujući tumor neurona i tumore mozga
RS20200691A RS60381B1 (sr) 2008-10-01 2009-09-28 Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, uključujući tumore neurona i mozga

Country Status (24)

Country Link
US (19) US8119139B2 (sr)
EP (12) EP2172211B1 (sr)
JP (10) JP5855940B2 (sr)
KR (6) KR102392070B1 (sr)
CN (3) CN102170901B (sr)
AU (2) AU2009300087B2 (sr)
BR (2) BRPI0920791B8 (sr)
CA (9) CA2936868C (sr)
CY (11) CY1116302T1 (sr)
DK (12) DK2172211T3 (sr)
EA (3) EA023013B1 (sr)
ES (12) ES2536465T3 (sr)
HR (12) HRP20201025T8 (sr)
HU (11) HUE031030T2 (sr)
LT (10) LT2172212T (sr)
MX (3) MX338294B (sr)
NZ (4) NZ591855A (sr)
PL (12) PL2172211T3 (sr)
PT (12) PT2172211E (sr)
RS (12) RS53782B1 (sr)
SI (12) SI2172211T1 (sr)
TR (2) TR201900852T4 (sr)
UA (3) UA125277C2 (sr)
WO (2) WO2010037514A2 (sr)

Families Citing this family (119)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
WO2006023598A2 (en) 2004-08-19 2006-03-02 University Of Maryland, Baltimore Prostate-specific antigen-derived mhc class ii-restricted peptides and their use in vaccines to treat or prevent prostate cancer
US7612162B2 (en) 2004-09-21 2009-11-03 University Of Pittsburgh - Of The Commonwealth System Of Higher Education Peptide analogs capable of enhancing stimulation of a glioma-specific CTL response
SI2183361T1 (sl) * 2007-07-27 2015-09-30 Immatics Biotechnologies Gmbh Nova imunoterapija proti nevronalnim in možganskim tumorjem
EP2113253B1 (en) 2008-04-30 2010-03-31 Immatics Biotechnologies GmbH Novel formulations of tumour-associated peptides binding to human leukocyte antigen (HLA) class I or II molecules for vaccines
NO2119726T3 (sr) 2008-05-14 2015-05-23
DK2172211T3 (en) * 2008-10-01 2015-02-16 Immatics Biotechnologies Gmbh Composition of tumor-associated peptides and related anti-cancer vaccine for the treatment of glioblastoma (GBM) and other cancers
TW201124530A (en) * 2009-12-01 2011-07-16 Oncotherapy Science Inc IMP-3 oligopeptides and vaccines including the same
SE535982C2 (sv) * 2009-12-15 2013-03-19 Theravac Pharmaceuticals Ab Ett nytt vaccin som angriper tumörkärl som ett effektivt redskap i tumörterapi
GB201004551D0 (en) * 2010-03-19 2010-05-05 Immatics Biotechnologies Gmbh NOvel immunotherapy against several tumors including gastrointestinal and gastric cancer
AU2015200751B2 (en) * 2010-03-19 2016-11-10 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel immunotherapy against several tumors including gastrointestinal and gastric cancer
AU2011293522B2 (en) * 2010-08-24 2015-03-19 University Of Pittsburgh - Of The Commonwealth System Of Higher Education Interleukin-13 receptor alpha 2 peptide-based brain cancer vaccines
US20140017266A1 (en) * 2010-12-03 2014-01-16 The Government Of The United States, As Represented By The Secretary Of Hhs, Nih Anti-podoplanin antibodies and methods of use
NZ609916A (en) * 2010-12-14 2015-03-27 Immatics Biotechnologies Gmbh Hla-binding peptides derived from prostate-associated antigenic molecules and methods of use thereof
WO2013052158A2 (en) * 2011-04-26 2013-04-11 William Marsh Rice University Targeted nanovectors and their use for treatment of brain tumors
CA2847698C (en) * 2011-09-14 2020-09-01 Northwestern University Nanoconjugates able to cross the blood-brain barrier
GB201120779D0 (en) 2011-12-02 2012-01-11 Immodulon Therapeutics Ltd Cancer therapy
WO2013110058A2 (en) 2012-01-20 2013-07-25 Bacha Jeffrey Use of substituted hexitols including dianhydrogalactitol and analogs to treat neoplastic disease and cancer stem cells including glioblastoma multforme and medulloblastoma
US10704021B2 (en) 2012-03-15 2020-07-07 Flodesign Sonics, Inc. Acoustic perfusion devices
CN103372217B (zh) * 2012-04-28 2014-12-10 中国科学院深圳先进技术研究院 聚合物纳米载体制剂及其制备方法和应用
SI3536334T1 (sl) 2012-05-16 2021-11-30 Stemline Therapeutics Inc. Cepiva proti raku, ki ciljajo na rakave matične celice
CN103566377A (zh) * 2012-07-18 2014-02-12 上海博笛生物科技有限公司 癌症的靶向免疫治疗
TWI775117B (zh) * 2013-08-05 2022-08-21 德商伊瑪提克斯生物科技有限公司 新穎肽類，細胞及其用於治療多種腫瘤的用途，其製造方法及包含其等之醫藥組成物（二）
HRP20192262T1 (hr) * 2013-08-05 2020-03-06 Immatics Biotechnologies Gmbh Nova imunoterapija protiv nekoliko tumora, kao što su rak pluća, uključujući mikrocelularni karcinom pluća (nsclc)
GB201319446D0 (en) 2013-11-04 2013-12-18 Immatics Biotechnologies Gmbh Personalized immunotherapy against several neuronal and brain tumors
MX2019013161A (es) * 2013-11-04 2020-02-03 Immatics Biotechnologies Gmbh Inmunoterapia personalizada contra diversos tumores cerebrales y neuronales.
CN104698059B (zh) * 2013-12-04 2017-07-21 苏州中赢医疗科技有限公司 一种脑胶质瘤肿瘤标志物及其应用
GB201322725D0 (en) 2013-12-20 2014-02-05 Immodulon Therapeutics Ltd Cancer therapy
CN105939767B (zh) 2014-01-08 2018-04-06 弗洛设计声能学公司 具有双声电泳腔的声电泳装置
KR101503341B1 (ko) * 2014-03-12 2015-03-18 국립암센터 자가암항원 특이적 cd8+ t 세포의 분리 및 증식방법
KR102161927B1 (ko) 2014-04-25 2020-10-06 블루버드 바이오, 인코포레이티드. 양자 세포 치료제를 제조하는 개선된 방법
MX382565B (es) 2014-04-25 2025-03-13 2Seventy Bio Inc Receptores de antigenos quimericos del promotor mnd.
WO2015182668A1 (ja) * 2014-05-28 2015-12-03 学校法人東京女子医科大学 膠芽腫の予測方法
JP2015227292A (ja) * 2014-05-30 2015-12-17 国立大学法人高知大学 膵がん細胞浸潤転移抑制ワクチン
ES2846811T3 (es) 2014-06-06 2021-07-29 Bluebird Bio Inc Composiciones de células T mejoradas
JP6366379B2 (ja) * 2014-06-20 2018-08-01 キヤノン株式会社 被検体情報取得装置
SG10201900455YA (en) 2014-07-24 2019-02-27 Bluebird Bio Inc Bcma chimeric antigen receptors
US10434157B2 (en) * 2014-11-06 2019-10-08 Ose Immunotherapeutics Therapeutic multi-peptides T specific immune therapy for treatment of brain metastasis
WO2016094304A2 (en) 2014-12-12 2016-06-16 Bluebird Bio, Inc. Bcma chimeric antigen receptors
SG10202102698VA (en) * 2014-12-23 2021-04-29 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against hepatocellular carcinoma (hcc) and other cancers
GB201501017D0 (en) 2014-12-23 2015-03-04 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against hepatocellular carcinoma (HCC) and other cancers
GB201423361D0 (en) * 2014-12-30 2015-02-11 Immatics Biotechnologies Gmbh Method for the absolute Quantification of naturally processed HLA-Restricted cancer peptides
KR20240151873A (ko) 2015-03-17 2024-10-18 이매틱스 바이오테크놀로지스 게엠베하 췌장암 및 기타 암에 대한 면역요법에서의 사용을 위한 펩티드 및 펩티드의 조합
GB201505585D0 (en) 2015-03-31 2015-05-13 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides and scaffolds for use in immunotherapy against renal cell carinoma (RCC) and other cancers
US11708572B2 (en) 2015-04-29 2023-07-25 Flodesign Sonics, Inc. Acoustic cell separation techniques and processes
US11377651B2 (en) 2016-10-19 2022-07-05 Flodesign Sonics, Inc. Cell therapy processes utilizing acoustophoresis
GB201507719D0 (en) * 2015-05-06 2015-06-17 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides and scaffolds thereof for use in immunotherapy against colorectal carcinoma (CRC) and other cancers
JP6985153B2 (ja) * 2015-05-06 2021-12-22 イマティクス バイオテクノロジーズ ゲーエムベーハー 結腸直腸がん（ｃｒｃ）およびその他のがんに対する免疫療法で使用するための新規ペプチドおよびペプチドとそのスキャフォールドとの組み合わせ
NL2014935B1 (en) 2015-06-08 2017-02-03 Applied Immune Tech Ltd T cell receptor like antibodies having fine specificity.
WO2016200787A2 (en) 2015-06-09 2016-12-15 The Board Of Regents Of The University Of Oklahoma Compositions and treatments for haemophilus influenzae
PL3319635T3 (pl) 2015-06-24 2021-10-25 Immodulon Therapeutics Limited Inhibitor punktu kontrolnego i prątek całokomórkowy do stosowania w terapii nowotworowej
IL308735A (en) 2015-07-01 2024-01-01 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against ovarian cancer and other cancers
GB201511546D0 (en) 2015-07-01 2015-08-12 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against ovarian cancer and other cancers
RS61203B1 (sr) * 2015-07-06 2021-01-29 Immatics Biotechnologies Gmbh Novi peptidi i kombinacija peptida za upotrebu u imunoterapiji protiv raka jednjaka i drugih malignih tumora
GB201512369D0 (en) * 2015-07-15 2015-08-19 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against epithelial ovarian cancer and other cancers
GB201513921D0 (en) 2015-08-05 2015-09-23 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against prostate cancer and other cancers
PH12018501893A1 (en) 2015-08-28 2022-05-02 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides, combination of peptides and scaffolds for use in immunotherapeutic treatment of various cancers
GB201515321D0 (en) 2015-08-28 2015-10-14 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides, combination of peptides and scaffolds for use in immunotherapeutic treatment of various cancers
WO2017040885A1 (en) 2015-09-03 2017-03-09 The Board Of Regents Of The University Of Oklahoma Peptide inhibitors of clostridium difficile tcdb toxin
WO2017070237A1 (en) 2015-10-19 2017-04-27 University Of Maryland, Baltimore Methods for generating engineered human primary blood dendritic cell lines
US11479755B2 (en) 2015-12-07 2022-10-25 2Seventy Bio, Inc. T cell compositions
GB201521746D0 (en) * 2015-12-10 2016-01-27 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against CLL and other cancers
PE20230343A1 (es) * 2015-12-11 2023-03-01 Immatics Biotechnologies Gmbh Peptidos que estimulan respuestas inmunitarias antitumorales
US20170199961A1 (en) 2015-12-16 2017-07-13 Gritstone Oncology, Inc. Neoantigen Identification, Manufacture, and Use
WO2017123996A1 (en) 2016-01-15 2017-07-20 City Of Hope Targeting glioblastoma stem cells through the tlx-tet3 axis
GB201603568D0 (en) * 2016-03-01 2016-04-13 Immatics Biotechnologies Gmbh Efficient treatment options including peptides and combination of peptide and cell based medicaments for use in immunotherapy against urinary bladder cancer
GB201603987D0 (en) 2016-03-08 2016-04-20 Immatics Biotechnologies Gmbh Uterine cancer treatments
CN105664134B (zh) * 2016-03-13 2019-04-26 浙江药苑生物科技有限公司 一种用于治疗骨癌的药物组合物
GB201604494D0 (en) 2016-03-16 2016-04-27 Immatics Biotechnologies Gmbh Transfected T-Cells and T-Cell receptors for use in immunotherapy against cancers
RS63727B1 (sr) 2016-03-16 2022-12-30 Immatics Biotechnologies Gmbh Transficirane t ćelije i t-ćelijski receptori za upotrebu u imunoterapiji protiv malignih tumora
GB201604490D0 (en) 2016-03-16 2016-04-27 Immatics Biotechnologies Gmbh Peptides combination of peptides for use in immunotherapy against cancers
AU2017247607B2 (en) * 2016-04-06 2021-08-19 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel peptides and combination of peptides for use in immunotherapy against AML and other cancers
US11214789B2 (en) 2016-05-03 2022-01-04 Flodesign Sonics, Inc. Concentration and washing of particles with acoustics
WO2017194170A1 (en) * 2016-05-13 2017-11-16 Biontech Rna Pharmaceuticals Gmbh Methods for predicting the usefulness of proteins or protein fragments for immunotherapy
KR101881300B1 (ko) 2016-06-30 2018-07-25 영남대학교 산학협력단 아조피라졸 화합물 및 은 촉매 반응을 이용한 이의 신규한 합성방법
ES2950435T3 (es) * 2016-10-03 2023-10-10 Ottawa Hospital Res Inst Composiciones y métodos para mejorar el crecimiento, la propagación y la eficacia oncolítica e inmunoterapéutica de virus oncolíticos de ARN
CN110022906A (zh) 2016-11-04 2019-07-16 蓝鸟生物公司 抗bcma car t细胞组合物
KR102379955B1 (ko) 2016-12-08 2022-03-29 이매틱스 바이오테크놀로지스 게엠베하 짝짓기가 향상된 t 세포 수용체
DE102016123893A1 (de) 2016-12-08 2018-06-14 Immatics Biotechnologies Gmbh T-Zellrezeptoren mit verbesserter Bindung
PT3558339T (pt) * 2016-12-22 2024-03-15 Cue Biopharma Inc Polipeptídeos multiméricos moduladores de células t e métodos de utilização dos mesmos
SG11201903021WA (en) 2017-01-06 2019-05-30 Eutilex Co Ltd Anti-human 4-1 bb antibodies and use thereof
GB201702863D0 (en) * 2017-02-22 2017-04-05 Evox Therapeutics Ltd Improved loading of EVs with therapeutic proteins
US20180248175A1 (en) * 2017-02-28 2018-08-30 Lyten, Inc. Mixed allotrope particulate carbon films and carbon fiber mats
SG11201910101SA (en) * 2017-05-08 2019-11-28 Gritstone Oncology Inc Alphavirus neoantigen vectors
CN107058596A (zh) * 2017-06-19 2017-08-18 上海市第十人民医院 一种与恶性胶质瘤诊断相关的标志物及其应用
CN107034305A (zh) * 2017-06-19 2017-08-11 上海市第十人民医院 恶性胶质瘤的一种诊断标志物
CN118888004A (zh) 2017-10-10 2024-11-01 磨石生物公司 使用热点进行的新抗原鉴别
US11885815B2 (en) 2017-11-22 2024-01-30 Gritstone Bio, Inc. Reducing junction epitope presentation for neoantigens
EP3725092A4 (en) 2017-12-14 2021-09-22 FloDesign Sonics, Inc. DRIVE AND CONTROL UNIT FOR ACOUSTIC CONVERTER
EP3724327A4 (en) * 2017-12-14 2022-01-12 EZY Biotech LLC SUBJECT-SPECIFIC TUMOR INHIBITION CELLS AND THEIR USE
CA3094262A1 (en) * 2018-04-11 2019-10-17 Enterome S.A. Antigenic peptides for prevention and treatment of cancer
CN108715832B (zh) * 2018-06-01 2020-11-10 段海峰 一种抑制肿瘤生长的间充质干细胞及制备方法和应用
CN112703198B (zh) 2018-07-11 2025-05-30 布里格姆妇女医院 用于跨血脑屏障递送试剂的方法和组合物
WO2020110154A1 (en) * 2018-11-30 2020-06-04 Bharat Biotech International Limited A chimeric therapeutic vaccine
RU2706554C1 (ru) * 2018-12-13 2019-11-19 Российская Федерация, от имени которой выступает ФОНД ПЕРСПЕКТИВНЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ Способ создания противоинфекционной иммунологической защиты к Salmonella typhimurium и Listeria monocytogenes с помощью трансгенеза Т-лимфоцитов
CN109796536B (zh) * 2019-02-22 2021-09-17 上海尚泰生物技术有限公司 一种靶向胶质母细胞瘤多种抗原表位的ctl的制备方法
BR112021018854A2 (pt) 2019-03-29 2021-11-30 Intervet Int Bv Estabilização de bactérias mollicutes vivas em uma composição líquida
EP4600650A3 (en) * 2019-04-05 2025-11-26 Earli Inc. Improved methods and compositions for synthetic biomarkers
US10937541B2 (en) 2019-05-28 2021-03-02 PAIGE.AI, Inc. Systems and methods for processing images to prepare slides for processed images for digital pathology
CN114072516B (zh) 2019-05-30 2025-01-14 磨石生物公司 经修饰的腺病毒
CN110579457B (zh) * 2019-09-20 2021-11-02 郑州大学第一附属医院 波形蛋白特异响应性荧光探针及其制备方法和应用
CN112824427B (zh) * 2019-11-18 2022-06-24 杨小骏 一种抑制胶质瘤的短肽及其应用
CA3167290A1 (en) * 2020-01-10 2021-07-15 The Brigham And Women's Hospital, Inc. Methods and compositions for delivery of immunotherapy agents across the blood-brain barrier to treat brain cancer
CN115151268A (zh) * 2020-02-24 2022-10-04 加利福尼亚大学董事会 使用脑特异性抗原归巢，阻断和向大脑提供基于细胞的治疗
CN113318225B (zh) * 2020-02-28 2024-01-19 无锡派列博生物医药科技有限公司 肿瘤免疫增强剂及其制法和应用
CN113621025A (zh) * 2020-03-18 2021-11-09 北京鼎成肽源生物技术有限公司 一种乳腺癌靶标抗原、乳腺癌靶标抗原刺激培养的ctl细胞及其应用
MX2022012295A (es) * 2020-03-31 2023-03-06 Walking Fish Therapeutics Celulas b modificadas y metodos de uso de las mismas.
EP4127188A4 (en) 2020-03-31 2024-08-21 Walking Fish Therapeutics MODIFIED B CELLS AND METHODS OF USE THEREOF
WO2021231376A2 (en) 2020-05-12 2021-11-18 Cue Biopharma, Inc. Multimeric t-cell modulatory polypeptides and methods of use thereof
JP2023541108A (ja) 2020-08-06 2023-09-28 グリットストーン バイオ インコーポレイテッド マルチエピトープワクチンカセット
KR102711471B1 (ko) 2020-08-14 2024-09-30 서울대학교산학협력단 B형 간염 바이러스 유래 폴리펩티드를 포함하는 암의 예방 또는 치료용 약학적 조성물
CA3190707A1 (en) * 2020-08-28 2022-03-03 Torigen Pharmaceuticals, Inc. Immune memory enhanced preparations and uses thereof
US11058751B1 (en) 2020-11-20 2021-07-13 Think Therapeutics, Inc. Compositions for optimized RAS peptide vaccines
CN116710115A (zh) 2020-11-20 2023-09-05 思维疗法股份有限公司 用于优化的肽疫苗的组合物和方法
US11421015B2 (en) 2020-12-07 2022-08-23 Think Therapeutics, Inc. Method of compact peptide vaccines using residue optimization
CA3212968A1 (en) * 2021-03-09 2022-09-15 Bostongene Corporation Predicting response to treatments in patients with clear cell renal cell carcinoma
US11464842B1 (en) 2021-04-28 2022-10-11 Think Therapeutics, Inc. Compositions and method for optimized peptide vaccines using residue optimization
WO2023192820A2 (en) * 2022-03-30 2023-10-05 Iogenetics, Llc Tumor-associated antigens in brain tumors
PL441229A1 (pl) * 2022-05-19 2023-11-20 Instytut Biologii Doświadczalnej im. Marcelego Nenckiego Polska Akademia Nauk Zaprojektowane, syntetyczne peptydy, zawierające je kompozycje i sposoby ich zastosowania w leczeniu glejaków złośliwych
CN120272531B (zh) * 2025-06-10 2025-08-19 鼐济医药科技(杭州)有限公司 一种基于aav介导免疫微环境的脑胶质瘤动物模型构建方法

Family Cites Families (71)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US4440859A (en) 1977-05-27 1984-04-03 The Regents Of The University Of California Method for producing recombinant bacterial plasmids containing the coding sequences of higher organisms
US4704362A (en) 1977-11-08 1987-11-03 Genentech, Inc. Recombinant cloning vehicle microbial polypeptide expression
IE53176B1 (en) 1978-12-22 1988-08-17 Biogen Nv Recombinant dna molecules and their method of production
US4530901A (en) 1980-01-08 1985-07-23 Biogen N.V. Recombinant DNA molecules and their use in producing human interferon-like polypeptides
US4342566A (en) 1980-02-22 1982-08-03 Scripps Clinic & Research Foundation Solid phase anti-C3 assay for detection of immune complexes
US4678751A (en) 1981-09-25 1987-07-07 Genentech, Inc. Hybrid human leukocyte interferons
US4766075A (en) 1982-07-14 1988-08-23 Genentech, Inc. Human tissue plasminogen activator
US4582800A (en) 1982-07-12 1986-04-15 Hoffmann-La Roche Inc. Novel vectors and method for controlling interferon expression
US4816567A (en) 1983-04-08 1989-03-28 Genentech, Inc. Recombinant immunoglobin preparations
US4757006A (en) 1983-10-28 1988-07-12 Genetics Institute, Inc. Human factor VIII:C gene and recombinant methods for production
US4677063A (en) 1985-05-02 1987-06-30 Cetus Corporation Human tumor necrosis factor
US4810648A (en) 1986-01-08 1989-03-07 Rhone Poulenc Agrochimie Haloarylnitrile degrading gene, its use, and cells containing the gene
US4897445A (en) 1986-06-27 1990-01-30 The Administrators Of The Tulane Educational Fund Method for synthesizing a peptide containing a non-peptide bond
US5338839A (en) * 1988-04-12 1994-08-16 Massachusetts Institute Of Technology DNA encoding nestin protein
KR100235089B1 (en) 1992-05-14 1999-12-15 Mitsui Chemicals Inc Ptp or blister packaging articles and packaging material therefor
GB2267257A (en) 1992-05-14 1993-12-01 Ford Motor Co A vehicle load compartment liner.
WO1994029347A1 (en) 1993-06-03 1994-12-22 Therapeutic Antibodies Inc. Antibody fragments in therapy
AUPM322393A0 (en) 1993-12-24 1994-01-27 Austin Research Institute, The Mucin carbohydrate compounds and their use in immunotherapy
WO1997026328A1 (en) 1996-01-17 1997-07-24 Imperial College Innovations Limited Immunotherapy using cytotoxic t lymphocytes (ctl)
US5849589A (en) 1996-03-11 1998-12-15 Duke University Culturing monocytes with IL-4, TNF-α and GM-CSF TO induce differentiation to dendric cells
IL120561A0 (en) * 1996-04-24 1997-07-13 Akzo Nobel Nv Peptides suitable for use in immunosuppressive therapy
CA2262007A1 (en) * 1996-07-22 1998-01-29 The Rockefeller University Env-glycoprotein vaccine for protection of htlv-i and -ii infection
AU6240798A (en) 1997-01-15 1998-08-07 Zymogenetics Inc. Zppar6, human tailless nuclear hormone receptor (tlx receptor)
CA2243984A1 (en) * 1997-02-13 1998-08-20 Smithkline Beecham P.L.C. Neural cell adhesion molecule splicing variants
US6406705B1 (en) 1997-03-10 2002-06-18 University Of Iowa Research Foundation Use of nucleic acids containing unmethylated CpG dinucleotide as an adjuvant
US6682928B2 (en) * 1997-12-02 2004-01-27 Medarex, Inc. Cells expressing anti-Fc receptor binding components
US7258860B2 (en) * 1998-03-18 2007-08-21 Corixa Corporation Compositions and methods for the therapy and diagnosis of lung cancer
WO1999055380A1 (en) * 1998-04-27 1999-11-04 Pacific Northwest Cancer Foundation Nr-CAM GENE, NUCLEIC ACIDS AND NUCLEIC ACID PRODUCTS FOR THERAPEUTIC AND DIAGNOSTIC USES FOR TUMORS
US20030082586A1 (en) * 1999-06-29 2003-05-01 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Antibodies having diagnostic, preventive, therapeutic, and other uses
CA2393002A1 (en) * 2000-01-31 2001-08-02 Human Genome Sciences, Inc. Nucleic acids, proteins, and antibodies
US20020090672A1 (en) * 2000-01-31 2002-07-11 Rosen Craig A. Nucleic acids, proteins, and antibodies
US20040191260A1 (en) 2003-03-26 2004-09-30 Technion Research & Development Foundation Ltd. Compositions capable of specifically binding particular human antigen presenting molecule/pathogen-derived antigen complexes and uses thereof
JP2004503213A (ja) 2000-03-27 2004-02-05 テクニオン　リサーチ　アンド　ディベロップメント　ファウンデーション　リミテッド １本鎖クラスｉ主要組織適合性複合体、それをコードする構築物およびそれを生成する方法
EP1317275A1 (de) * 2000-09-06 2003-06-11 Müller, Friederike Arzneimittel mit einer für das rna-bindende koc-protein kodierenden dna-sequenz, einem koc-protein oder einer dna-sequenz des koc-promotors
US7919467B2 (en) 2000-12-04 2011-04-05 Immunotope, Inc. Cytotoxic T-lymphocyte-inducing immunogens for prevention, treatment, and diagnosis of cancer
US7083789B2 (en) * 2000-12-04 2006-08-01 Immunotope, Inc. Cytotoxic T-lymphocyte-inducing immunogens for prevention, treatment, and diagnosis of cancer
EP1379879A2 (en) * 2000-12-08 2004-01-14 Oxford GlycoSciences (UK) Limited Diagnosis and treatment of alzheimer's disease
US20030109434A1 (en) * 2001-03-19 2003-06-12 Corixa Corporation Compositions and methods for the therapy and diagnosis of kidney cancer
CA2364106A1 (fr) * 2001-11-30 2003-05-30 Christopher Gillberg Polynucleotide et proteine impliques dans la synaptogenese, variants de ceux-ci, et leurs applications therapeutiques et diagnostiques
US6589642B1 (en) 2001-12-21 2003-07-08 Kloeckner Pentaplast Of America, Inc. Three part high moisture barrier for packages
US7892559B2 (en) 2002-01-30 2011-02-22 Survac Aps Survivin-derived peptides and use thereof
US6992176B2 (en) * 2002-02-13 2006-01-31 Technion Research & Development Foundation Ltd. Antibody having a T-cell receptor-like specificity, yet higher affinity, and the use of same in the detection and treatment of cancer, viral infection and autoimmune disease
AU2003216341A1 (en) 2002-02-20 2003-09-09 Dyax Corporation Mhc-peptide complex binding ligands
AU2003258134A1 (en) * 2002-08-09 2004-02-25 Applera Corporation Lung cancer target proteins and use thereof
JP4721633B2 (ja) * 2002-10-11 2011-07-13 財団法人癌研究会 血小板凝集促進活性を有する物質
JP2006516258A (ja) * 2002-12-27 2006-06-29 シェンジェンシチンファユアンシンシェンウイヤオカジヨウシャンゴンシ ワクチンおよび抗腫瘍ワクチンを調製する方法
AU2004228050A1 (en) 2003-04-04 2004-10-21 Board Of Regents, University Of Texas System Sapphyrins and uses thereof
US7273980B2 (en) 2004-01-13 2007-09-25 Wardle Scott A Position and velocity transducer using a phonograph disc and turntable
CA2554195C (en) * 2004-01-23 2011-02-22 Green Peptide Co., Ltd. Peptide originating in epidermal growth factor receptor (egfr)
DE102004026135A1 (de) 2004-05-25 2006-01-05 Immatics Biotechnologies Gmbh An MHC-Moleküle bindende Tumor-assoziierte Peptide
US20080280317A1 (en) * 2004-08-27 2008-11-13 Northeastern University Comprehensive Characterization Of Complex Proteins At Trace Levels
ES2319286T3 (es) * 2004-10-02 2009-05-06 Immatics Biotechnologies Gmbh Epitopos inmunogenos de linfocitos t colaboradores de antigenos de tumor humanos y utilizacion de dichos epitopos en metodos inmunoterapeuticos.
CA2600898C (en) * 2004-12-07 2016-08-23 Toray Industries, Inc. Novel cancer antigen peptide and the use thereof
KR100809410B1 (ko) * 2005-07-06 2008-03-05 주식회사 브레인가드 줄기세포 분화 유도용 조성물 및 그의 용도
PL1760089T3 (pl) * 2005-09-05 2010-03-31 Immatics Biotechnologies Gmbh Peptydy towarzyszące nowotworom, wiążące się z cząsteczkami klasy I i II antygenów ludzkich leukocytów (HLA) i związana z nimi szczepionka przeciwnowotworowa
ES2341802T3 (es) 2005-09-05 2010-06-28 Immatics Biotechnologies Gmbh Peptidos asociados a tumores unidos promiscuamente a moleculas del antigeno de leucocito humano (hla) de clase ii.
US20070099251A1 (en) 2005-10-17 2007-05-03 Institute For Systems Biology Tissue-and serum-derived glycoproteins and methods of their use
US20070248628A1 (en) * 2005-12-06 2007-10-25 Keller Lorraine H Immunogens in cancer stem cells
WO2007072494A1 (en) 2005-12-23 2007-06-28 Naik Praful Ramchandra Metallized packaging blister container
CA2665816C (en) * 2006-09-21 2016-07-12 Vaxil Biotherapeutics Ltd. Antigen specific multi epitope vaccines
CA2700573C (en) * 2006-09-26 2016-11-22 Cedars-Sinai Medical Center Cancer stem cell antigen vaccines and methods
CA2679743A1 (en) * 2007-03-06 2008-09-12 Barry G. Arnason Methods and compositions involving polymeric immunoglobulin fusion proteins
EP2280731A1 (en) * 2008-04-09 2011-02-09 Technion Research and Development Foundation, Ltd. Anti human immunodeficiency antibodies and uses thereof
EP2113253B1 (en) * 2008-04-30 2010-03-31 Immatics Biotechnologies GmbH Novel formulations of tumour-associated peptides binding to human leukocyte antigen (HLA) class I or II molecules for vaccines
KR101184869B1 (ko) * 2008-04-24 2012-09-20 이매틱스 바이오테크놀로지스 게엠베하 백신을 위한 인간 조직 적합성 항원(ｈｌａ) 종류 ｉ 또는 ｉｉ 분자에 결합하는 종양 관련 펩티드의 신규한 제형
DK2172211T3 (en) 2008-10-01 2015-02-16 Immatics Biotechnologies Gmbh Composition of tumor-associated peptides and related anti-cancer vaccine for the treatment of glioblastoma (GBM) and other cancers
GB201004551D0 (en) 2010-03-19 2010-05-05 Immatics Biotechnologies Gmbh NOvel immunotherapy against several tumors including gastrointestinal and gastric cancer
GB201021289D0 (en) 2010-12-15 2011-01-26 Immatics Biotechnologies Gmbh Novel biomarkers for a prediction of the outcome of an immunotherapy against cancer
DK3149048T3 (en) * 2014-05-28 2020-04-14 Nono Inc Chloridsalt af tat-nr2b9c
EA201892333A1 (ru) * 2016-04-21 2019-03-29 Имматикс Байотекнолоджиз Гмбх Иммунотерапия меланомы и других видов рака
US12221465B2 (en) * 2017-09-06 2025-02-11 California Institute Of Technology Signaling and antigen-presenting bifunctional receptors (SABR)

Also Published As

Publication number Publication date
HUE049367T2 (hu) 2020-09-28
AU2009300087B2 (en) 2014-09-04
LT3132801T (lt) 2020-02-10
US20150125478A1 (en) 2015-05-07
CA2936869A1 (en) 2010-04-08
PL2341927T3 (pl) 2016-11-30
MX338294B (es) 2016-04-11
EP3120869B1 (en) 2020-07-22
HUE030296T2 (en) 2017-04-28
HRP20201025T8 (hr) 2022-01-07
BRPI0920791B8 (pt) 2022-02-15
HRP20161504T1 (hr) 2016-12-30
EP3120870B1 (en) 2020-04-01
SI3124043T1 (sl) 2020-07-31
NZ591882A (en) 2012-12-21
US20160376315A1 (en) 2016-12-29
CA2739384A1 (en) 2010-04-08
RS60006B1 (sr) 2020-04-30
RS60656B1 (sr) 2020-09-30
HUE042115T2 (hu) 2019-06-28
CN106986919A (zh) 2017-07-28
RS60338B1 (sr) 2020-07-31
HUE031030T2 (en) 2017-06-28
CA2936869C (en) 2019-08-06
RS60381B1 (sr) 2020-07-31
NZ624533A (en) 2015-09-25
CY1121258T1 (el) 2020-05-29
CA2739387A1 (en) 2010-04-08
JP6150859B2 (ja) 2017-06-21
EP3120870A1 (en) 2017-01-25
DK3120870T3 (da) 2020-06-22
PL3120870T3 (pl) 2020-07-27
HUE029360T2 (en) 2017-02-28
LT2331118T (lt) 2016-12-27
EP2172212A2 (en) 2010-04-07
JP2012504563A (ja) 2012-02-23
EA201100586A1 (ru) 2011-10-31
EP2172211B1 (en) 2014-12-03
US10227381B2 (en) 2019-03-12
CA2936920A1 (en) 2010-04-08
KR20220058655A (ko) 2022-05-09
EP2172212A3 (en) 2010-04-14
US8318677B2 (en) 2012-11-27
CA2936887C (en) 2019-11-12
JP6214066B2 (ja) 2017-10-18
KR20110082155A (ko) 2011-07-18
US12221493B2 (en) 2025-02-11
CN102170901B (zh) 2015-01-07
SI2331118T1 (sl) 2017-01-31
HRP20201228T1 (hr) 2021-02-05
HRP20200988T1 (hr) 2020-10-16
LT3069728T (lt) 2019-02-11
MX2011003540A (es) 2011-06-20
WO2010037513A1 (en) 2010-04-08
MX2011003539A (es) 2011-06-20
JP2017000148A (ja) 2017-01-05
JP5883476B2 (ja) 2016-03-15
ES2802226T3 (es) 2021-01-18
TR201900852T4 (tr) 2019-02-21
CN102170901A (zh) 2011-08-31
JP6294913B2 (ja) 2018-03-14
HRP20201015T1 (hr) 2020-10-16
HUE041446T2 (hu) 2019-05-28
US11208434B2 (en) 2021-12-28
HUE050428T2 (hu) 2020-12-28
EP3120868B1 (en) 2020-04-08
HK1159526A1 (zh) 2012-08-03
SI2172212T1 (sl) 2016-12-30
JP6367266B2 (ja) 2018-08-01
HUE047365T2 (hu) 2020-04-28
EA023378B1 (ru) 2016-05-31
EA201100587A1 (ru) 2011-10-31
EP3124043A1 (en) 2017-02-01
HUE051030T2 (hu) 2021-01-28
BRPI0920759A2 (pt) 2016-03-08
PT3132801T (pt) 2020-02-04
US8653035B2 (en) 2014-02-18
DK3124043T3 (da) 2020-05-04
RS55543B1 (sr) 2017-05-31
JP5753783B2 (ja) 2015-07-22
NZ603016A (en) 2014-05-30
CN102170900A (zh) 2011-08-31
JP2016145210A (ja) 2016-08-12
SI3120869T1 (sl) 2020-10-30
DK3069728T3 (en) 2019-02-25
CA2936920C (en) 2019-12-03
LT3120870T (lt) 2020-08-10
SI2172211T1 (sl) 2015-03-31
SI3120870T1 (sl) 2020-08-31
US20210347822A1 (en) 2021-11-11
ES2804723T3 (es) 2021-02-09
US20160355550A1 (en) 2016-12-08
HK1161106A1 (en) 2012-08-24
EP3069728A1 (en) 2016-09-21
DK2172211T3 (en) 2015-02-16
PT2172212T (pt) 2016-12-22
EP3120868A1 (en) 2017-01-25
US10100085B2 (en) 2018-10-16
US20110002963A1 (en) 2011-01-06
JP5855940B2 (ja) 2016-02-09
EP3132801A1 (en) 2017-02-22
HUE049366T2 (hu) 2020-09-28
ES2802227T3 (es) 2021-01-18
ES2788129T3 (es) 2020-10-20
HRP20201025T1 (hr) 2020-12-25
DK3132801T3 (da) 2020-02-10
CA2936870C (en) 2019-11-26
CY1116302T1 (el) 2017-02-08
CN102170900B (zh) 2016-10-26
HRP20200110T1 (hr) 2020-05-15
RS58443B1 (sr) 2019-04-30
ES2612466T3 (es) 2017-05-17
PL2172212T3 (pl) 2017-04-28
CY1123526T1 (el) 2022-03-24
ES2607460T3 (es) 2017-03-31
DK3120868T3 (da) 2020-06-22
US20170326217A1 (en) 2017-11-16
RS60385B1 (sr) 2020-07-31
CA2936870A1 (en) 2010-04-08
PL2331118T3 (pl) 2017-05-31
ES2770090T3 (es) 2020-06-30
US20210238227A1 (en) 2021-08-05
LT3120868T (lt) 2020-08-10
JP2017018101A (ja) 2017-01-26
UA103202C2 (ru) 2013-09-25
HRP20150223T1 (hr) 2015-06-05
EP3124043B1 (en) 2020-04-29
EP3132801B1 (en) 2019-10-30
EP3069728B1 (en) 2018-11-14
RS60386B1 (sr) 2020-07-31
DK3111952T3 (en) 2019-01-28
EP3106175B1 (en) 2020-04-01
SI3120868T1 (sl) 2020-08-31
PT2341927T (pt) 2016-08-02
CY1123089T1 (el) 2021-10-29
JP2017029135A (ja) 2017-02-09
ES2788129T8 (es) 2020-11-04
PL2172211T3 (pl) 2015-05-29
SI3111952T1 (sl) 2019-01-31
NZ591855A (en) 2012-11-30
EP2341927B1 (en) 2016-05-04
CA2936868C (en) 2019-10-22
JP2017018102A (ja) 2017-01-26
JP2016047825A (ja) 2016-04-07
PT3124043T (pt) 2020-05-12
CA2936982C (en) 2019-12-03
US11136352B2 (en) 2021-10-05
AU2009300087A1 (en) 2010-04-08
CY1123113T1 (el) 2021-10-29
PT3120868T (pt) 2020-07-16
US20210253637A1 (en) 2021-08-19
LT3120869T (lt) 2020-11-10
US20160376316A1 (en) 2016-12-29
CA2936868A1 (en) 2010-04-08
US10919931B2 (en) 2021-02-16
CY1121098T1 (el) 2019-12-11
US10941181B2 (en) 2021-03-09
LT3106175T (lt) 2020-08-10
KR101687840B1 (ko) 2016-12-19
US20100158931A1 (en) 2010-06-24
EP2341927A2 (en) 2011-07-13
US8119139B2 (en) 2012-02-21
KR20200085381A (ko) 2020-07-14
PT2172211E (pt) 2015-03-09
AU2009300088A1 (en) 2010-04-08
CA2936924C (en) 2019-07-16
PT2331118T (pt) 2017-02-06
LT3111952T (lt) 2018-12-27
CY1123098T1 (el) 2021-10-29
JP2014239681A (ja) 2014-12-25
KR102392070B1 (ko) 2022-04-29
SI3069728T1 (sl) 2019-03-29
CY1118702T1 (el) 2017-07-12
PT3069728T (pt) 2019-02-13
US10047124B2 (en) 2018-08-14
JP6297632B2 (ja) 2018-03-20
KR20110074894A (ko) 2011-07-04
PT3111952T (pt) 2019-02-05
CA2936887A1 (en) 2010-04-08
PT3106175T (pt) 2020-07-01
EA032437B1 (ru) 2019-05-31
EP2331118B1 (en) 2016-10-26
CA2936924A1 (en) 2010-04-08
ES2708654T3 (es) 2019-04-10
BRPI0920791B1 (pt) 2022-01-18
SI3106175T1 (sl) 2020-08-31
HUE049364T2 (hu) 2020-09-28
KR101883426B1 (ko) 2018-07-31
HRP20200722T1 (hr) 2020-10-16
PL3120868T3 (pl) 2020-08-24
HRP20150223T8 (hr) 2015-07-03
ES2584245T3 (es) 2016-09-26
BRPI0920791A2 (pt) 2019-12-10
LT3124043T (lt) 2020-07-10
US20160376312A1 (en) 2016-12-29
HRP20170115T1 (hr) 2017-03-24
US9993540B2 (en) 2018-06-12
DK3120869T3 (da) 2020-08-10
EP3106175A1 (en) 2016-12-21
PL3069728T3 (pl) 2019-05-31
PL3120869T3 (pl) 2021-01-25
SI3132801T1 (sl) 2020-03-31
UA110599C2 (uk) 2016-01-25
US10906936B2 (en) 2021-02-02
PL3132801T3 (pl) 2020-06-15
US10047123B2 (en) 2018-08-14
US20120141517A1 (en) 2012-06-07
PT3120869T (pt) 2020-09-22
JP2017023136A (ja) 2017-02-02
EP3111952A1 (en) 2017-01-04
AU2009300088B2 (en) 2014-09-04
LT2172212T (lt) 2016-11-10
EP2331118A1 (en) 2011-06-15
WO2010037514A3 (en) 2010-06-03
DK2331118T5 (en) 2017-06-19
ES2536465T3 (es) 2015-05-25
EP3111952B1 (en) 2018-10-31
PL3106175T3 (pl) 2020-08-24
US20130004456A1 (en) 2013-01-03
RS58229B1 (sr) 2019-03-29
KR20160103558A (ko) 2016-09-01
US8961985B2 (en) 2015-02-24
CA2739384C (en) 2017-05-02
US20160376314A1 (en) 2016-12-29
CA2739387C (en) 2019-10-29
CA2936982A1 (en) 2010-04-08
US20130309193A1 (en) 2013-11-21
RS53782B1 (sr) 2015-06-30
EA201401104A1 (ru) 2015-05-29
US20160376317A1 (en) 2016-12-29
DK2172212T3 (da) 2016-12-19
CY1122913T1 (el) 2021-10-29
PL3124043T3 (pl) 2020-07-27
RS55043B1 (sr) 2016-12-30
CY1122677T1 (el) 2021-03-12
KR101756488B1 (ko) 2017-07-11
HRP20190202T1 (hr) 2019-03-22
US20160376313A1 (en) 2016-12-29
EP2172212B1 (en) 2016-10-05
TR201900809T4 (tr) 2019-02-21
US10046037B2 (en) 2018-08-14
KR102133402B1 (ko) 2020-07-14
US20190010190A1 (en) 2019-01-10
US8895514B2 (en) 2014-11-25
US12234298B2 (en) 2025-02-25
HRP20201015T8 (hr) 2022-01-21
JP2012504393A (ja) 2012-02-23
WO2010037514A2 (en) 2010-04-08
KR20180088494A (ko) 2018-08-03
HRP20160915T1 (hr) 2016-10-07
EA023013B1 (ru) 2016-04-29
ES2819244T3 (es) 2021-04-15
DK3106175T3 (da) 2020-06-22
JP6294914B2 (ja) 2018-03-14
PT3120870T (pt) 2020-07-01
US20210261614A1 (en) 2021-08-26
HRP20182151T1 (hr) 2019-02-08
ES2710608T3 (es) 2019-04-26
EP2172211A1 (en) 2010-04-07
SI2341927T1 (sl) 2016-08-31
UA125277C2 (uk) 2022-02-16
CY1119744T1 (el) 2018-06-27
EP3120869A1 (en) 2017-01-25
DK2341927T3 (en) 2016-08-15
DK2331118T3 (da) 2017-01-09
PL3111952T3 (pl) 2019-04-30

Similar Documents

Publication Publication Date Title
KR101687840B1 (ko) 아교모세포종(ｇｂｍ) 및 다른 암의 치료를 위한 종양-관련 펩티드 및 관련된 항암 백신의 조성물
TWI533882B (zh) 用於治療胃癌和其他癌症的抗腫瘤相關肽及相關抗癌疫苗組合物
CN101765434B (zh) 抗肿瘤相关肽及相关抗癌疫苗组合物
RS53872B1 (sr) Novi i snažni mhc peptidi klase ii izvedeni iz survivina i neurokana
CN103547283A (zh) 前列腺相关抗原分子来源的人类白细胞抗原结合肽及其使用方法
Class et al. Patent application title: COMPOSITION OF TUMOR-ASSOCIATED PEPTIDES AND RELATED ANTI-CANCER VACCINE FOR THE TREATMENT OF GLIOBLASTOMA (GBM) AND OTHER CANCERS Inventors: Toni Weinschenk (Aichwald, DE) Oliver Schoor (Tubingen, DE) Oliver Schoor (Tubingen, DE) Claudia Trautwein (Wuelfrath, DE) Claudia Trautwein (Wuelfrath, DE) Norbert Hilf (Kirchentellinsfurt, DE) Norbert Hilf (Kirchentellinsfurt, DE) Steffan Walter (Reutlingen, DE) Harpreet Singh (Tuebingen, DE) Harpreet Singh (Tuebingen, DE) Assignees: IMMATICS BIOTECHNOLOGIES GMBH
Class et al. Patent application title: COMPOSITION OF TUMOR-ASSOCIATED PEPTIDES AND RELATED ANTI-CANCER VACCINE FOR THE TREATMENT OF GASTRIC CANCER AND OTHER CANCERS Inventors: Jens Fritsche (Tuebingen, DE) Jens Fritsche (Tuebingen, DE) Toni Weinschenk (Aichwald, DE) Steffen Walter (Reutlingen, DE) Steffen Walter (Reutlingen, DE) Peter Lewandrowski (Tuebingen-Hirschau, DE) Peter Lewandrowski (Tuebingen-Hirschau, DE) Harpeet Singh (Tuebingen, DE) Assignees: IMMATICS BIOTECHNOLOGIES GMBH
HK1161106B (en) Composition of tumor-associated peptides and related anti-cancer vaccine for the treatment of glioblastoma (gbm) and other cancers