RS54725B1 - Benzen sulfonamid tiazol i jedinjenja oksazola - Google Patents

Abstract

N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletiI)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorofenil}-2,6-difluorobenzensulfonamid, naznačen time, što predstavlja jedinjenje formule (1a) iliili njegova farmaceutski prihvatljiva so.Prijava sadrži još 18 patentnih zahteva.

Description

OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenjc bcnzen sulfonamid tiazol, na kompozicije koje ovo jedinjenje sadrže, kao i na postupke dobijanja i načine upotrebe ovakvog jedinjenja i kompozicija.

POZADINA PRONALASKA

[0002] I receptorske tirozin kinaze i serin-treonin kinaze su uključene u ćelijske signalne puteve koji kontrolišu ćelijsku funkciju, deobu, rasi. diferencijaciju i smrt (apoptozom) putem reverzibilne fosforilacije hidroksilne grupe tirozinskih ili serinskih i treoninskih ostataka, nabrojanim redosledom, u proteinima. Kod prenosa signala, na primer, ekstracelularni signali se prenose kroz membranu putem aktivacije membranskih receptora, pri čemu se pojačanje i prosliranje signala odvijaju putem složene koreografije kaskada proteinske fosforilacije i defosforilacijc da bi se izbegla nekontrolisana signalizacija. Ovakvi signalni pulevi su strogo regulisani, često složenim i ukrštenim kinaznim putevima gde svaka kinaza ponaosob može i sama biti regulisana jednom ili više drugih kinaza i proteinskih fosfalaza. Biološki značaj ovih fino nastimovanih sistema je takav da su različiti poremećaji u ćelijskoj proliferaciji povezani sa defektima u jednom ili više različitih ćelijskih signalnih puteva posredovanih tirozinskim ili serin/treonin kinazama.

[0003] Receptorske tirozin kinaze (RTKs) katalizuju fosforilaciju odredjenihlirozil-aminokiselinskih ostataka kod različitih proteina, uključujući sebe same, što omogućava upravljanje procesima ćelijskog rasta, proliferacije i diferencijacije.

[0004] Nishodno od nekoliko RTK nalazi se nekoliko signalnih puteva, medju njima je i Ras-Raf-MEK-ERK kinazni put. Trenutno je poznato da aktivacija Ras GTPa/.nih proteina izazvana faktorima rasta, hormonima, citokinima ild. stimulišc fosforilaeiju i aktivaciju Raf kinaza. Ove kinaze zatim fosfori 1 uju i aktiviraju intraćelijske protein kinaze MEKI i MEK2, koje zatim fosforiluju i aktiviraju druge proteinske kinaze. ERK1 i 2. Ovaj signalni put, takodje poznat kao signalni put ili citoplazmatska kaskada proteinske kinaze aktivirane milogenom (MAPK), posreduje u ćeiijskom odgovoru na signale rasta. Krajnja funkcija ovog procesa je povezivanje aktivnosti receptora na ćelijskoj membrani sa promcnom đloplazmatskih ili nuklearnih meta koje upravljaju ćelijskom proliferacijom. diferencijacijom i preživljavanjem. Mutacije, koje su identifikovane kod različitih Ras GTPaza i B-Raf kinaze. mogu dovesti do produžene i konstitutivne aktivacije MAPK signalnog puta. što na kraju dovodi do povećane deobe ćelija i stope preživljavanja. Kao posledica toga, ove mutacije su oduvek usko povezivane sa nastankom, razvojem i napredovanjem široke lepeze humanih kancera. Biološka uloga Raf kinaza, a pogotovu B-Raf, u prenosu signala, opisana je kod Davies, H., i sar.. Nature (2002) 9:1-6; Garnett, M.J. & Marais, R., Cancer Cell (2004) 6:313-319; Zebisch, A. & Troppmair, J.. Cell. Mol. Life Sci. (2006) 63:1314-1330; Midgley, R.S. & Kerr. D.J.. Crit. Rev. Onc/I lemalol.

(2002) 44:109-120; Smith, R.A., i sar., Curr. Top. Med. Chcm. (2006) 6:1071-1089: i Downward, J., Nat. Rev. Cancer (2003) 3:11-22.

[0005] Prirodne mutacije kod B-Raf kinaze koje aktiviraju .VlAPK signalni put pronadjene su kod velikog procenta humanih mclanoma (Davies (2002) videti gornji tekst) i kancera tiroidee (Cohert i sar. J. Nat. Cancer Inst. (2003) 95(8) 625-627 i Kimura i sar. Cancer Res. (2003) 63(7) 1454-1457). kao i sa manjom, ali još uvek značajnom, učestalošću kod: Barret-ovog adenokareinoma (Garnett i sar.. Cancer Cell

(2004) 6 313-319 i Sommerer i sar. Oncogene (2004) 23(2) 554-558). karcinoma žučnih puteva (Zebisch i sar., Cell. Mol. Life Sci. (2006) 63 1314-1330). karcinoma dojke (Davies (2002) videti gornji tekst), cervikalnog kancera (Morcno-Bueno i sar.. Clin. Cancer Res. (2006) 12(12) 3865-3866), holangiokarcinoma (Tannapfcl i sar. Gut (2003) 52(5) 706-712), tumora centralnog nervnog sistema uključujući primarne tumore CNS kao što su glioblastomi, aslrocitomi i cpendimomi (Knobbe i sar. Aeta Neuropathol. (Beri.) (2004) 108(6) 467-470. Davies (2002) videti gore, i Garnell i sar., Cancer Cell (2004) videti gore) i sekundarne tumore CNS (tj. metastaze u centralnom nervnorn sistemu tumora koji potiču izvan centralnog nervnog sistema), kolorektalnog kancera, uključujući karcinome debelog creva (Yuen i sar. Cancer Res.

(2002) 62(22) 6451-6455. Davies (2002) -videti gore i Zebisch i sar.. Cell. Mol. Life Sci. (2006), kancera želuca (Lee i sar. Oncogene (2003) 22(44) 6942-6945), kod karcinoma glave i vrata uključujući karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata (Cohen i sar. J. Nat. Cancer Inst. (2003) 95(8) 625-627 i Wcbcr i sar. Oncogene (2003) 22(30) 4757-4759), kod hematoloških kancera uključujući leukemije (Garnett i sar.. Cancer Cei! (2004) - videti gore, posebno kod akutnih limfoblaslnih leukemija (Garnett i sar.. Cancer Cell (2004) -videti gore i Guslafsson i sar. Lcukcmia (2005) 19(2) 310-312). kod akutne mijelogenc leukemije (AML) (Lee i sar. Leukemia (2004) 18(1) 170-172, i Christiansen i sar. Leukemia (2005) 19(12) 2232-2240). mijelodisplasiičnih sindroma (Christiansen i sar. Leukemia (2005) -videti gore) i hromene mijelogenc leukemije (Mizuchi i sar. Diochcm. Biophvs. Res. Commun. (2005) 326(3) 645-651): Hočkinovog limfoma (Figi i sar. Areh. Dermatol. (2007) 143(4) 495-499). ne-Hočkinovog limfoma (Lee i sar. Br. J. Cancer (2003) 89(10) 1958-1960). megakarioblastne ieukemije (Eyehcne i sar. Oncogene (1995) 10(6) 1159-1165) i multipnog mijeloma (Ng i sar. Br..1. Ilaematol. (2003) 123(4) 637-645). hepatocelularnog karcinoma (Garnett i sar., Cancer Cell (2004). karcinoma pluća (Brose i sar. Cancer Res. (2002) 62(23) 6997-7000, Cohen i sar. J. Nat. Cancer Inst.

(2003) -videti gore i Davies (2002) -videti gore), uključujući sitnoćelijski kancer pluća (Pardo i sar. EMBO J. (2006) 25(13) 3078-3088) i ne-sitnoćelijski kancer pluća (Davies (2002) videti gore), ovarijalnog kancera (Russell & McCiuggage J. Palhol.

(2004) 203(2) 617-619 i Davies (2002) -videti gore), endometrijalnog kancera (Garnett i sar., Cancer Cell (2004) -videti gore, i Moreno-Bueno i sar. Clin. Cancer Res. (2006) -videti gore), kancera pankreasa (Ishimura i sar. Cancer Lett. (2003) 199(2) 169-173). adenoma hipofize (De Martino i sar. J. Endocrinol. Invest. (2007) 30(1) RC1-3), kod kancera prostate (Cho i sar. Im..1. Cancer (2006) I 19(8) 1858-1862), kancera bubrega (Nagy i sar. Int. J. Cancer (2003) 106(6) 980-981), sarkoma (Davies (2002) -videti gore) i kod kancera kože (Rodriguez-Viciana i sar. Science

(2006) 311(5765) 1287-1290 i Davies (2002) -videti gore).

Overekspresija c-Raf je povezana sa AML (Zebisch i sar.. Cancer Res. (2006) 66(7) 3401-3408 i Zebisch (Cell. Mol. Life Sci. (2006)) i sa eritroleukemijom (Zebisch i sar., Cell. Mol. Life Sci. (2006).

[0006] Uzimajući u obzir ulogu kinaza iz Raf familije u nabrojanim vrstama kancera. kao i eksploratorne studije sa nizom pre-kliniekih i terapijskih sredstava, uključujući i jedno takvo sredstvo selektivno ciljano da izazove inhibiciju B-Raf kinaze (King A.J.. i sar., (2006) Cancer Res. 66:11100-11105). opšte je prihvaćeno da će inhibitori jedne ili više kinaza iz Raf familije kinaza biti od koristi za tretman takvih kancera ili drugih stanja povezanih sa Raf kinazom.

[0007] Mutacije B-Raf se javljaju i kod drugih stanja, uključujući kardio-faeio-kulani sindrom (Rodriguez-Viciana i sar. Science (2006) 311(5765) 1287-1290) i policistično oboljenje bubrega (Nagao i sar. Kidnev Int. (2003) 63(2) 427-437).

[0008] Objavljena prijava WO2008/022286 opisuje jedinjenja formule

u kojoj je A odabran iz grupe koju čine ari 1 i heleroaril; gde su Ar<1>i Ar nezavisno odabrani iz grupe koju čine aril, supslituisani aril. heleroaril, i supstituisani heleroaril; gde je R3 odabran iz grupe koju čine vodonik, alki], supstituisani alkil, alkoksi, supstituisani alkoksi, halo, atnino, supstituisani amino, alkiltio. supstituisani alkillio, supstituisani sulfonil, supstituisani sulfinil, aril. supstituisani aril. heteroaril. i supstituisani heteroaril; gde je R(<l>odabran iz grupe koju čine vodonik. alkil. supstituisani alkil, aril, supstituisani aril. heteroaril, i supstituisani heleroaril; gde n predstavlja celi broj od 0 do 3; ili njegov tautomer i/ili farmaceutski prihvatljiva so. pod uslovom da A ne predstavlja 1,3-tiazol-2-il. Ova jedinjenja predstavljaju inhibitore kinurenin-3-monooksigcnaze.

SUŠTINA PRONALASKA

[0009] Ovde su opisana jedinjenja formule (I):

u kojoj:

a predstavlja 0, 1, 2 ili 3:

gde svaki R<1>isti ili različiti i svaki za sebe može nezavisno da bude odabran od halo, alil, haloalkil, -OR<6>, -C02R<6>, -NRV,

i -CN;

gde je prsten A odabran od C.v(, cikloalkil. fenil. 5-očlanog heterocikla i 5-6-oelanog heleroarila, gde pomenuti heterocikl i pomenuli heteroaril svaki ima 1 ili 2 heteroaloma koji su odabrani od N, O i S;

gde svaka od Q', Q<2,>Q<3>i Q<4>predstavlja Cl 1, C-R<2>ili N. gd c ne više od jedne Q'. Q",

Q<3>, i Q<4>predstavlja N;

gde je svaka R<2>ista ili različita i može da bude nezavisno odabrana od halo, alkil, haloalkil, i -OR6;

gde je W odabran od -O- i -S-;

gde je R<3>odabran od II, alkil. haloalkil-, -alkilen-OII. -NR6R7. -C3.6 eikloalkil. - aIkilen-C(0)-OII, -alkilen-NH2.

i Het;

gde pomenuti R<3>predstavlja C3_f, eikloalkil koji je po slobodnom izboru supsliluisan sa 1 ili 2 supstituenta koji su isti ili različiti i koji su nezavisno odabrani od halo. C|_3alkil, haloC|_3alkil, 011, 0-Ci.3alkil. okso. S(C,_3 alkil), S02. NI12, N(H)C,.3 alkil i N(C,.3aIkil)2;

gde Het predstavlja 5-6-očlani heterocikl sa 1 ili 2 hctcroatoma koji su odabrani od N, O i S i koji sup o slobodnom izboru supstituisani sa 1 ili 2 supstituenta koji mogu biti isti ili različiti i koji su svaki za sebe nezavisno odabrani od halo, Ci^alkil. haloCU3alkil, 0-C,.3alkil, C^alkilen-O-tV.uilkil. 011. C,.3alkilen-OI l. okso. S02(i-3alkil), C-.ialkilcn-SOztCi^alkil), NI I2, N(Il)CMa!kil, N(Ci.3alkil)2, CN. i -CH2CN;

gde je R4 odabran iz grupe koju čine II, alkil. haloalkil. alkcnil. -OR<6>. -R<5->OR". -Rfi-C02R<6>, -R<5->S02R<6>, -R<5->Het, -R<5->C(0)-IIci, -N(I i)RK. -N(CII3)R<X>, i -R<5->NR''R<7>; gde svaka R<5>može da bude ista ili različita i koja nezavisno predstavlja C|..|alkilen;

gde svaka R<6>i svaka R<7>može biti ista ili različita i nezavisno odabrana iz grupe koju čine II, alkil, haloalkil, -C(0)-aIkil, i -C(0)-eikloalkil;

gde je RK odabrana od H, alkila (po slobodnom izboru supstituisana -011), haloalkila. CV(i cikloalkila, -R'-C3_fi cikloalkila, Iiet<2>, -R<5->lIci<2>. -R<5->OR". -R<5->0-R''-0R<f>'. -R<5->C(0)2R<6>, -R<5->C(0)NR<6>R<7>, -R<s->N(Il)C(0)-R<f>', -R?-N(i I)C(0)-R5-OR'\ -R<?->N(H)C(0)2-R<6>, -R<5->NR<6>R<7>, -R<5->S(0)2R<6>, -R<5->CN, i -R<5->N{M)S(0)2R<6>;

u kojoj pomenuta Rs grupa predstavlja C3_f, eikloalkil po slobodnom izboru supstituisan sa 1 ili 2 supstituenta koji mogu bili isti ili različiti i nezavisno odabrani od halo, C3nalkil, haloCM alkil, OH. 0-C,.3 alkil. okso, S(C,-3 alkil). S02(C,_3 alkil),

NH2, N(II)C|.3alkil i N(C,_3 alkil)2. i N(H)S02CY3 alkil; i gde I let2 može da bude 4-6-očlani heterocikl sa 1 ili 2 heteroaloma koji su odabrani od N. O i S i po slobodnom izboru supstituisani sa 1, 2, 3, 4 ili 5 CKialkil ili 1 ili 2 supstituenta koji su i.sli ili različiti i koji su svaki za sebe nezavisno odabrani od halo, C|.3alkil, haloC|_ialkil. O-C|.3 alkil, CU3 alkiIcn-O-d.3 alkil, OH. C,.3 alkilcn-OIl, okso. S02(C|_3alkil), C,.3 a]kilen-S02(C,.3alkil), NH2, N(H)C,.3alkil. N(C,.3alkil)2, N(I I)S0?C,.3 alkil. C(0)(C,. 3 alkil), C02(Ci.j alkil), CN. i -CH2CN;

i gde su R9 i R<10>svaki/a sebe nezavisno odabrani od 11 i alkil. i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

[0010] U prvom aspektu iz ovog pronalaska, obezbedjeno je jedinjenje formule ( la)

N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(U difluorobenzensulfonamid, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so. posebno slobodna baza jedinjenja.

[001 i] U narednom aspektu datog pronalaska, dala je farmaceutska kompozicija koja obuhvata jedinjenje formule (Ia) ili njena farmaceutski prihvatljiva so. U jednom izvodjenju, farmaceutska kompozicija dalje obuhvata jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, diluenata ili ekseipijenta.

[0012] Takodje je ovde obelodanjen postupak za dobijanje jedinjenja formule (I) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli. Postupak obuhvata reakciju jedinjenja formule

(VIII):

u kojoj R<10>predstavlja halo ili dometi 1;

sa:

i) molekulskim vodonikom, ili

ii) alkil metalnim reagensom ili alkenil metalnim reagensom, ili

iii) alkoholom, ili

iv) jedinjenjem formule (IX): N(R<a>)-R<s>, u kojoj R" proslavlja II ili CMji gde je R<s>ranije definisan;

za dobijanje jedinjenja formule (I).

[0013] Takodjc je ovđc obelodanjen postupak za dobijanje jedinjenja formule (I) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli. Postupak obuhvata reakciju jedinjenja formule

(XVIII):

sa jedinjenjem formule (VII):

[0014] U narednom aspektu datog pronalaska, predstavljeno je jedinjenje formule (Ia), ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu u terapiji.

[0015] U sledećem aspektu, prikazano je jedinjenje formule (Ia) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu u lečenju neoplazme koja pokazuje osetljivost (npr., Baretovog adenokareinoma; karcinoma žučnih puteva: kancera dojke; cervikalnog kancera; holangiokarcinoma; tumora centralnog nervnog sistema uključujući primarne tumore CNS-a kao što je glioblaslom, asiroeilom (npr., multiformni glioblastom) i ependimom, i sekundarne tumore CNS-a (tj.. metastaze u centralnom nervnom sistemu tumora koji su poreklom izvan centralnog nervnog sistema); kolorektalnog kancera uključujući karcinom kolona debelog ereva; kancera želuca; karcinoma glave i vrata, uključujući karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata; hematoloških kancera uključujući leukemije i limfome. kao što su akutna limfoblastna leukemija, akutna mijeloidna leukemija (AML), mijclodisplastieni sindromi, hronična mijeloidna leukemija, Hodgkinov limfom. ne-IIodgkinov limfom, megakarioblaslna leukemija, multipli mijelom i entroleukcinija: hepalocelularnog karcinoma: kancera pluća uključujući sitnoćelijski kancer pluća i nesitnoćelijski kancer pluća; kancera jajnika; kancera enđometrijuma; kancera pankreasa; adenoma hipofize; kancera prostate; kancera bubrega; sarkoma; kancera kože uključujući melanome; i kancera štitaste žlezde) kod sisara (npr., ljudi) za potrebe lečenja.

[0016] U sledećem aspektu, predstavljeno je jedinjenje formule (Ia) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za primenu u IcČenju kancera dojke, holangiokarcinoma. kolorektalnog kancera, melanoma, nesitnoćelijskog kancera pluća, kancera jajnika, ili kancera štitne žlezde kod sisara (npr.. ljudi) za potrebe lečenja.

[0017] U još jednom aspektu dalog pronalaska, prikazana je upotreba jedinjenja formule (Ia), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli. za dobijanje ieka za lečenje ncoplazme koja pokazuje osetljivost (npr.. Barelovog adenokarcinoma; karcinoma žučnih puteva; kancera dojke; cervikalnog kancera; holangiokarcinoma; tumora centralnog nervnog sistema uključujući primarne tumore CNS-a kao što je glioblastom, astrocilom (npr., multiformni glioblastom) i ependimom, i sekundarne tumore CNS-a (tj., metastaze u centralnom nervnom sistemu tumora koji su poreklom izvan centralnog nervnog sistema); kolorektalnog kancera uključujući karcinom kolona debelog ereva; kancera želuca; karcinoma glave i vrata, uključujući karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata; hematoloških kancera uključujući leukemije i limfome, kao što su akutna limfoblaslna leukemija, akutna mijeloidna leukemija (AML), mijelođisplastiČni sindromi, hronična mijeloidna leukemija. Hodgkinov limfom, ne-Hodgkinov limfom, megakarioblaslna leukemija, multipli mijelom i eritroleukemija; hepatocelularnog karcinoma: kancera pluća uključujući sitnoćelijski kancer pluća i nesitnoćelijski kancer pluća: kancera jajnika; kancera enđometrijuma: kancera pankreasa; adenoma hipofize; kancera prostate: kancera bubrega: sarkoma; kancera kože uključujući melanome; i kancera štitaste žlezde) kod sisara (npr.. ljudi) za potrebe lečenja.

[0018] U još jednom aspektu datog pronalaska, prikazana je upotreba jedinjenja formule (Ia) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli. u dobijanju Ieka za upotrebu u lečcnju kancera dojke, holangiokarcinoma, kolorektalnog kancera. melanoma, nesitnoćelijskog kancera pluća, kancera jajnika, ili kancera štitne žlezde kod sisara (npr., ljudi) za potrebe lečenja.

[0019] U sledećem aspektu predstavljenog pronalaska, prikazana je farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje formule (Ia) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za upotrebu u lečenju neoplazme koja pokazuje osetljivost (npr., Barelovog adenokarcinoma; karcinoma žučnih putova; kancera dojke; cervikalnog kancera; holangiokarcinoma; tumora centralnog nervnog sistema uključujući primarne tumore CNS-a kao Što je glioblastom, astrocitom (npr., multiformni glioblastom) i ependimom, i sekundarne tumore CNS-a (lj., metastaze u centralnom nervnom sistemu tumora koji su poreklom izvan centralnog nervnog sistema); kolorektalnog kancera uključujući karcinom kolona debelog creva; kancera želuca; karcinoma glave i vrata, uključujući karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata; hematoloških kancera uključujući leukemije i limfome, kao što su akutna limfoblaslna leukemija, akutna mijeloidna leukemija (AML), mijelodisplastieni sindromi, kronična mijeloidna leukemija, Hodgkinov limfom, ne-Hodgkinov limfom. megakarioblaslna leukemija, muitipli mijelom i critrolcukemija; hepatocelularnog karcinoma; kancera pluća uključujući siliioćelijski kancer pluća i nesitnoćelijski kancer pluća; kancera jajnika; kancera enđometrijuma; kancera pankreasa; adenoma hipofize; kancera prostate: kancera bubrega; sarkoma; kancera kože uključujući melanome; i kancera štitaste žlezde) kod sisara (npr., ljudi) za potrebe lečenja.

[0020] U sledećem aspektu datog pronalaska, prikazana je farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje formule (Ia) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za upotrebu u lečenju kancera dojke, kolorektalnog kancera, melanoma, nesitnoćelijskog kancera pluća, kancera jajnika, ili kancera štitne žlezde kod sisara (npr.. ljudi) za potrebe lečenja.

[0021] Ovi i drugi aspekti pronalaska su opisani u nastavku u Detaljnom opisu i Primerima koji slede.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0022] Slika 1 predstavlja profil difrakcijc X-zraka na prahu N-[3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(l,l-dimetiletil)-l,3-tiazol-4-iri-2-ntiorofenil}-2,6-dilliK)robenzensulfo namida u određenom obliku čvrste supstanec. Difraktogram je izražen u stepenima 2 - teta i dobijen "PANalvtical" difraktometrom opremljenim filterom od nikla primenom Cu Ka X-zračenja, prema ovde opisanim procedurama. Slika 2 je termogram diferencijalne skenirajuće kalorimelrije (DSC) N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(l,l-dimetilclil)-l,3-tiazol-4-il]-2-(luoro fen i I} -2,6-difluoro benzensulfonamida u određenom obliku čvrste supstanec. DSC analiza je izvedena na "TA Instruments DSC Q100" sistemu pri brzini zagrevanja od 10°C po minulu.

korišćenjcm količine uzorka od 0.4-1.5mg. prema ovde opisanim procedurama.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0023] Kako se ovde koristi, izraz "familija Raf kinaza" se odnosi na Raf kinaze uključujući A-Raf, B-Raf i C-Raf (takode poznata kao Raf-1). Osim ako nije drugačije naznačeno, izraz se odnosi na njihov divlji tip{ wihityptj)kao i na mutanlne varijante.

[0024] Kako se ovde koristi, "jedinjenje(a) formule (I)" označava bilo koje jedinjenje koje ima strukturnu formulu (I) kako jc određeno različitim datim definicijama, moguće solvate, uključujući njegove hidrale, i amorfne i kristalne oblike, uključujući jedan ili više polimorfnih oblika i njihove smeše. U slučaju jedinjenja formule (1) koja imaju jedan ili više hiralnih centara, jedinjenja mogu biti u obliku racemske smeše. ili jednog ili više obogaćenih izomera ili čistih stereoizoinera. uključujući njihove enantiomere i dijastereomere. U takvim izvodjenjima. "jedinjenjefa) formule (1)" uključuje racemski oblik kao i obogaćene ili čiste enantiomere i dijastereomere. Enantiomerno obogaćena ili čista jedinjenja će biti označena korišćenjcm uobičajene nomenklature, uključujući oznake -i-, -, R, S, d, I. D i L, shodnolome koji izomer preovlađuje. Tamo gde jedinjenje pronalaska sadrži alkenil ili alkenilen grupu, moguća je pojava cis (E) i trans (Z) izomerizma. U takvim izvođenjima, "jcdinjenje(a) formule (I)" uključuje pojedinačne stereoizomere jedinjenja pronalaska, što će bili naznačeno korišćenjem uobičajene, cis/trans nomenklature. Trebalakode razumeti da jedinjenja formule (I) mogu da postoje u tautomemim oblicima drugačijim od onih prikazanih u formuli i da su alternativni tautomerni oblici isto tako uključeni u izraz "jeđinjenje(a) formule (I)."

[0025] Kako se ovde koristi, "jedinjenje(a) pronalaska" označava jedinjenje formule (Ia) (kao što je definisano gore) u bilo kojoj varijanti. tj„ kao slobodna baza ili njena farmaceutski prihvatljiva so. Jedinjenje u bilo kojoj varijanti može biti u bilo kom obliku, uključujući amorfni ili kristalni oblik, specifične polimorfne oblike, solvate, uključujući hiđrate (npr., mono-, di- i hemi- hidrale) i smeše različitih oblika.

[0026] Intermedijeri mogu takode da budu prisutni kao soli. Stoga, u odnosu na intermedijcre, izraz "jedinjcnjc(a) formule (broj)" označava jedinjenje koje ima tu strukturnu formulu ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so,

[0027] Izraz "alkil", kako se ovde koristi, odnosi se na nerazgranate ili razgranate ugljovodonične lance koji imaju od I do 8 atoma ugljenika. osim ako nije naznačen drugačiji broj atoma. Primeri za "alkil". kako se ovde koristi, uključuju, ali nisu ograničeni na metil, etii, n-propil, izopropil, n-butil, n-pcntil..vec-bulil, izobutil iIcrc-butii. Izraz "alkil" i njegove varijante (tj., "C1 -4alk.il") je namenjen da nezavisno opiše svakog člana vrste. Slično tome, izraz "alkilen" se odnosi na nerazgranate ili razgranate divalentne ugljovodonične lance koji sadrže od 1 do 8 atoma ugljenika, osim ako nije naznačen drugačiji broj atoma. Primeri za "alkilen", kako se ovde koristi uključuju, ali nisu ograničeni na metilen, etilen, propilen, bulilen i izobutilen. Izraz "alkilen" i njegove varijante (tj., "Cl-3alkilcn") je namenjen da nezavisno opiše svakog člana vrste.

[0028] Kako se ovde koristi, izraz "alkenil" odnosi se na nerazgranate ili razgranate ugljovodonične iance koji imaju od 2 do 8 atoma ugljenika, osim ako nije naznačen drugačiji broj atoma, i najmanje jednu do tri ugljenik-tigljenik dvostruke veze. Primeri za "alkenil", kako se ovde koristi uključuju, ali nisu ograničeni na etenil i propenil. Izraz "alkenil" i njegove varijante (tj., "C2-4alkenil") je namenjen da nezavisno opiše svakog člana vrste.

[0029] Kako se ovde koristi, izraz "eikloalkil" se odnosi na zasićeni monociklični karbociklični prsten koji ima od 3 do 8 atoma ugljenika, osim ako nije naznačen drugačiji broj atoma. "Cikloalkil" uključuje, na primer, eiklopropil. ciklobutil. ciklopentil, cikloheksil, cikloheptil i ciklooktil. Poželjne eikloalkil grupe uključuju supstituisani i nesupstituisani C3-6cikloalkil. Izraz "cikloalkil" i njegove varijante (tj.. "C3-6cikloalkil") je namenjen da nezavisno opiše svakog člana vrste.

[0030] Izrazi "halo" i "halogen" su sinonimi i odnose se na lluoro. hloro. bromo i jodo. U određenim izvođenjima, "halo" se odnosi na lluoro i hloro.

[0031] Kako se ovde koristi, "haloalkil" se odnosi na alkil. kako je definisano gore. supstituisan sa jednim ili više halogenih atoma, lluoro, hloro. bromo ili jodo. Tamo gde haloalkil grupa ima manje od 8 atoma ugljenika, broj atoma ugljenika u grupi je označen kao, na primer, "haloCl-3alkil". što ukazuje na to da haloalkil grupa ima 1. 2 ili 3 atoma ugljenika. Primeri za haloalkil, kako se ovde koristi uključuju, ali nisu ograničeni na, fluorometil, difluorometil, trifluorometil. fluoroetil, trifluoroetil. i slično. Izraz "haloalkil" i njegove varijante (tj.. "haloC 1-3alkil") je namenjen da nezavisno opiše svakog člana vrste.

[0032] Izraz "okso" kako se ovde koristi, odnosi se na grupu =0 direktno vezanu za atom ugljenika ili ugljovodonični prsten (npr., cikloalkil ili cikloalkenil) ili C, N ili S atom heterocikličnog ili heteroarilnog prstena čime nastaju oksidi, N-oksidi. sulfoni i sulfoksidi.

[0033] Kako se ovde koristi, izrazi "heterocikl" i "heteroeiklični" su sinonimi i odnose se na monociklične zasićene ili nezasićene nearomatične grupe, koje imaju od 4 do 6 članova (osim ako nije naznačen drugačiji broj članova) i uključuju 1. 2. ili 3 heteroatoma izabranih od N, O i S. osim ako nije naznačen drugačiji broj heteroatoma. U svim izvođenjima u kojima heterocikl uključuje 2 ili više heteroatoma, heteroatomi mogu biti isti ili različiti i nezavisno su odabrani od K, O ili S. U svim izvođenjima u kojima jedinjenje formule (1) uključuje dve ili više heterocikličnih grupa, heterociklične grupe mogu biti iste ili različite i nezavisno su odabrane. Primeri određenih heterocikličnih grupa uključuju, ali nisu ograničeni na. telrahidrofuran, đihidropiran, tetrahidropiran. pirati, tietan, 1,4-dioksan. 1.3-dioksan. 1,3-dioksalan, piperidin, piperazin, pirolidin, morfolin, liomorfolin, tiazolidin. oksazolidin, tetrahidroliopiran, tetrahidrotiofen i slično. Izraz "heterocikl" i njegove varijante (tj., "N-heterocikl") je namenjen da nezavisno opiše svakog člana vrste.

[0034] Kako se ovde koristi, izraz "N-heterocikl" se odnosi na monociklične zasićene ili nezasićene nearomatične grupe koje imaju od 4 do 6 članova, uključujući najmanje jedan N i po slobodnom izboru 1 ili 2 dodatna heteroatoma odabrana od N, O i S. osim ako nije naznačen drugačiji broj heteroatoma. Pod "dodatnim heteroatomi ma" se podrazumeva 1 ili 2 heteroatoma pored već naznačenog N u N-heterocikličnom prstenu. U svim izvođenjima u kojima heterocikl uključuje 1 ili više dodatnih heteroatoma, heteroatomi mogu biti isti ili različiti i nezavisno su odabrani od N. C) i S. N-heteroeikli uključuju i grupe vezane za N atom u N-heterociklu i grupe vezane za C ili S atom u N-hctcrociklu. U svim izvođenjima u kojima jedinjenje formule (I) uključuje dve ili više N heterociklične grupe, N- heterociklične grupe mogu bili iste ili različite i odabrane su nezavisno. Primeri N-heterocikla uključuju piperidin, piperazin, pirolidin, morfolin, tiomorfolin i slično.

[0035] Kako se ovde koristi, izraz "heteroaril" se odnosi na aromatične, monociklične grupe koje imaju 5 ili 6 članova (osim ako nije naznačen drugačiji broj članova) uključujući 1, 2 ili 3 heteroatoma odabrana od N, O i S, osim ako nije naznačen drugačiji broj heteroatoma. U svim izvođenjima u kojima heleroaril uključuje 2 ili više heteroatoma, heteroatomi mogu biti isti ili različiti i nezavisni) su odabrani od N. O i S. U svim izvođenjima u kojima jedinjenje formule (1) uključuje dve ili više heteroaril grupe, heteroaril grupe mogu biti iste ili različite i nezavisno su izabrane. Primeri određene heteroaril grupe uključuju, ali nisu ograničeni na, furan. tiofen. pirol, imidazol, pirazol, triazol. tetrazol.liazol. oksazol. izoksazol. oksađiazol. tiadiazol, izotiazol, piridin, piridazin, pirazin, pirimidin i triazin. Izraz "heleroaril" i njegove varijante (tj., "N-heteroaril") je namenjen da nezavisno opiše svakog člana vrste.

[0036] Kako se ovde koristi, izraz "N-heteroaril" se odnosi na aromatične, monociklične grupe koje imaju 5 ili 6 članova (osim ako nije naznačen drugačiji broj članova) uključujući najmanje jedan N i po slobodnom izboru 1 ili 2 dodatna heteroatoma odabrana od N. O i S. osim ako nije naznačen drugačiji broj heteroatoma. Pod "dodatni heteroatomi" se podrazumcva 1 ili 2 heteroatoma pored već naznačenog N u N-heteroaril prstenu. U svim izvođenjima u kojima heleroaril uključuje 1 ili više dodatnih heteroatoma, heteroatomi mogu biti isti ili različiti i nezavisno su odabrani od N. O i S. N-heteroaril i uključuju i grupe vezane za N atom iz N-heteroarila i grupe vezane za C ili S atom iz N-heteroarila. U svim izvođenjima u kojima jedinjenje formule (1) uključuje dve ili više N-heteroaril grupe. N-heteroaril grupe mogu biti iste ili različite i odabrane su nezavisno. Primeri N-heleroarila uključuju pirol, imidazol, pirazol, tiazol, izoksazol. piridin. piridazin. pirazin. pirimidin i triazin.

[0037] Kako se ovde koristi, izraz "članovi" (i njegove varijante npr.. "-očlanog") u kontekstu heterocikličnih i heteroarilnih grupa se odnosi na ukupan broj atoma prstena, uključujući ugljenik i heteroatome N, 0 i/ili S. Prema tome, primer 6-očlanog heterocikličnog prstena je piperidin a primer 6-očlanog heteroaril prstena je piridin.

[0038] Kako se ovde koristi, izraz "opciono (po slobodnom izboru) supstiluisan" označava nesupstiluisane grupe ili prstenove (npr., eikloalkil. heterocikl i heteroaril prstenove) i prstenove supstituisane sa jednim ili više supstituenata.

[0039] Tokom opisa ovog pronalaska, lista alternativa, kao što su ove prikazane gore i u nastavku teksta, je namenjena da detaljno opiše svaku vrstu posebno, kao i podgrupe jedne ili više vrsta u okviru liste alternativa (npr., "ili njihov podskup").

[0040] Specifični primeri jedinjenja predmetnog pronalaska obuhvalaju one navedene u Primerima koji slede, kao i farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja koja su navedena u primerima u obliku slobodne baze. i druge farmaceutski prihvatljive soli onih jedinjenja koja su prikazana u obliku soli.

[0041] Predmetni pronalazak donosi jedinjenje formule (la), N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(l,l-dimctiIetil)-l,3-liazol-4-il]-2-tluorofenil}-2,6-dinuorobenzen sulfonamid,

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so. U jednom izvođenju, jedinjenje je slobodna baza. U sledećem izvođenju, jedinjenje je u obliku njegove farmaceutski prihvatljive soli, odabrane od grupe koju čini mezilat. sulfat, hidrohlorid i natrijumova so pomenutog jedinjenja.

[0042] Stručnjacima upućenim u stanje tehnike će biti jasno da jedinjenja formule (1) mogu da se koriste u obliku njihove farmaceutski prihvatljive soli. farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja formule (I) uključuju uobičajene soli đobijene iz farmaceutski prihvatljivih (tj., netoksičnih) neorganskih ili organskih kiselina ili baza kao i iz kvaternernih amonijumovih soli. Reprezentativne soli uključuju sledećc: acetat, benzensulfonat, benzoat, bikarbonal. bisulfat, bilartrat. borat. bromid. kalcijum edetat, kamsilat, karbonat, hlorid, klavulanat, citrat, đihidrohlorid. edetal. edisilal. estolat, esilat, etanol amin. fumarat, gluecptat, glukonal, glulamat. glikolilarsanilat. heksilrezorcinat, hidrabamin, hidrobromid, hidrohlorid, hidroksinafloat, jodid. izetionat, laktat, laktobionat, laurat, malat, maleat, mandelat. mezilat (metansulfonal). metilbromid, metilnilrat, metilsulfat. monokalijum maleat. galaklarat (mukal), napsilat, nitrat, N-mctilglukamin, oksalal, pamoat (embonal), palmitat. panlolenal. fosfat/difosfat, poligalakturonat. kalijum. saliđlat, natrijum, stearat. subacetal, sukcinat, tanat, tarlrat, teoklat. tozilat (metilbenzensulfonat). Irieljođid. trimetilamonijum i valeral. Druge soli, kao što je oksalna i trifluorosirćetna, koje nisu same po sebi farmaceutski prihvatljive, mogu se koristiti za dobijanje soli koje se koriste kao intermedijcri pri đobijanju jedinjenja ovog pronalaska. U jednom izvođenju, jedinjenje formule (I) je u obliku slobodne baze. U jednom izvođenju, jedinjenje formule (I) je u obliku mezilalnc soli. U jednom izvođenju, jedinjenje formule (I) je u obliku sulfatne soli. U jednom izvođenju, jedinjenje formule (I) je u obliku hidrohloriđne soli. U jednom izvođenju, jedinjenje formule (I) je u obliku natrijumove soli. Određene varijante soli jedinjenja mogu biti solvati. naročito hiđrali. U jednom izvođenju, jedinjenje formule (I) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so je u obliku mono-, di-, tri- ili hemi- hidrata.

[0043] Postupci za dobijanje farmaceutski prihvatljivih soli jedinjenja kao što je jedinjenje formule (I) su uobičajeni u slanju tehnike. Videti. npr.. Burgerovu ''Medicinsku herniju i otkrivanje Ieka" 5. izdanje, volumen 1: "Principi i praksa". Kao što će biti očigledno stručnjacima upućenim u stanje tehnike, u postupku za dobijanje jedinjenja formule (I) opisanom dalje u tekstu, pojedini intermedijeri mogu biti u obliku farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja. Postupci za dobijanje farmaceutski prihvatljivih soli intermedijera su poznati u slanju tehnike i slični su postupcima za dobijanje farmaceutski prihvatljivih soli drugih jedinjenja kao što su jedinjenja formule (1).

[0044] Smatra se da jedinjenja pronalaska inhibiraju jednu ili više kinaza i naročito jednu ili više kinaza Raf familije ("Raf inhibitor"). Jedinjenja pronalaska mogu takode da inhibiraju jednu ili više ostalih kinaza, a posebno tirozin kinaze. Pojedina jedinjenja pronalaska mogu da inhibiraju B-Raf ("B-Raf inhibitor"). Dobro je dokumentovano da se Raf inhibitori, uključujući B-Raf inhibilore. smatraju korisnim kao antikancerska i antitumorska sredstva. Videti, npr., Davies (2002) (navedeno gore u tekstu), Garnett (2004) (navedeno gore u tekstu), i Zebisch (2006) (navedeno gore u tekstu). U ovom trenutku se smatra da su anlikancerski i anlitumorski efekti ovih inhibitora kinaza rezultat inhibicije jednog ili više članova familije Raf kinaza, i uticaja takve inhibicije na ćelijske linije čiji rasi i/ili vijabilnosl zavise od kinazne aktivnosti familije Raf kinaza.

[0045] Jedinjenja pronalaska mogu biti Raf inhibitori i opciono takode mogu da inhibiraju jednu ili više kinaza ErbB familije (tj.. EGFR, ErbB2 i ErbB4). Određena jedinjenja pronalaska mogu da inhibiraju B-Raf i da takode inhibiraju jednu ili više kinaza ErbB familije (tj., EGFR. ErbB2 i ErB4).

[0046] Neka jedinjenja pronalaska mogu da budu selektivni inhibitori kinaza Raf familije ("selektivni Raf inhibitor"), što znači da je favorizovana inhibieija jedne ili više kinaza Raf familije značajno veća nego inhibieija bilo koje druge kinaze. na primer za faktor 5 puta ili više.

[0047] U svakom slučaju, predmetni pronalazak nije ograničen na jedinjenja koja su selektivni inhibitori jedne ili više kinaza Raf familije, već predmetni pronalazak izričito podrazumeva da pojedina jedinjenja pronalaska mogu ispoljavati aktivnost protiv više kinaza, uključujući kinaze koje ne pripadaju familiji Raf kinaza. Na primer, određena jedinjenja pronalaska mogu ispoljavati aktivnost protiv više različitih kinaza, uključujući, ali bez ograničenja na, EGFR. HrbB2. ErbB4. IGF-1R, IR, IRR, Src, VEGFR, PDGFR, Met, Lyn, Lek, Alk5, Aurora A i B, JNK, Syk. p38, BTK, FAK, Abl, CK1. Takođje i cKit. Efrinske receptore (na primer EphB4). l'Gl'R. Flt, Fyn, Hck, JAK, MLK, PKCm, Ret, Yes i BRK. Pojedina jedinjenja pronalaska se mogu smatrati neselektivnim, u tom smislu da ih stručnjak upoznat sa stanjem tehnike ne smatra selektivnim za bilo koju određenu kinazu u odnosu na druge.

[0048] Kako se ovde koristi, Raf inhibitor je jedinjenje koje pokazuje pIC50 vrednosl veću od oko 6 prema najmanje jednoj od kinaza Raf familije u enzimskom eseju za Raf inhibiciju opisanom dalje u tekstu, i/ili potencijal, takvu da IC50 vrednosl nije veća od oko 5 mM, prema najmanje jednoj ćelijskoj liniji koja eksprimira matiranu B-Raf kinazu (npr., A375P, Colo205. HT-29, SK-MI-L-3, SK-MEL-28), u metilen plavo i/ili "CellTiter-Glo" eseju ćelijske proliferacijc opisanom dalje u tekstu. U odredjenom izvođenju, Raf inhibitor se odnosi na jedinjenje pronalaska koje pokazuje vrednost pIC50 veću od oko 6.5 prema najmanje jednoj kinazi Raf familije u enzimskom eseju za Raf inhibiciju opisanom dalje u tekstu i polentnost, takvu da IC50 vrednost nije veća od oko 500nM. prema najmanje jednoj ćelijskoj liniji koja eksprimira mutiranu B-Raf kinazu, u metilen plavo i/ili "CellTitcr-Glo" eseju ćelijske proliferacije opisanom dalje u tekstu.

[0049] "B-Raf inhibitor" se odnosi na jedinjenje pronalaska koje pokazuje p[('50 vrednost veću od oko 6.5 prema B-Raf (uključujući B-Raf mutante) u enzimskom eseju za Raf inhibiciju opisanom dalje u tekstu, i potentnost od IC50 vrednosti ne veće od oko 500nM, prema najmanje jednoj ćelijskoj liniji koja eksprimira mutiranu B-Raf kinazu, u metilen plavo i/ili "CellTiter-Glo" eseju ćelijske proliferacije opisanom dalje u tekstu.

[0050] Predmetni pronalazak obezbeduje jedinjenja za upotrebu u medicinskoj terapiji kod sisara, npr., ljudi, za potrebe lečenja. Ovde su opisani postupci za lečenje nekoliko stanja kod sisara, za potrebe lečenja, od kojih svi obuhvataju korak primene terapijski efikasne doze jedinjenja pronalaska. Svi ovde opisani postupci su primenljivi na sisare, i posebno na ljude.

[0051] Kako je ovde korišćen, pojam "tretman" ili "lečenje" u kontekstu terapijskih postupaka, se odnosi na ublažavanje opisanog stanja, otklanjanje ili smanjenje simptoma stanja, usporavanje ili otklanjanje progresije, invazije, ili širenja metastaza stanja i sprečavanje ili odlaganje ponavljanja stanja kod prethodno obolelog ispitanika. Predmetni pronalazak dalje prikazuje upotrebu jedinjenja pronalaska za dobijanje lekova za tretman nekoliko stanja kod sisara (npr.. ljudi) za potrebe lečenja.

[0052] Još konkretnije, predmetni pronalazak obezbeduje jedinjenja za upotrebu u lccenju stanja posredovanih najmanje jednom kinazom Raf familije (npr., B-Ral) kod sisara za potrebe lečenja.

[0053] Jedinjenja pronalaska su od koristi u regulaciji, modulaciji, vezivanju ili inhibiciji jedne ili više kinaza Raf familije (npr., B-Raf) kod sisara. uključujući postupke regulacije, modulacije, vezivanja, ili inhibicije najmanje jedne kinaze Raf familije (npr., B-Raf), primenom terapijski efikasne količine jedinjenja pronalaska. "Regulisanje, modulacija, vezivanje ili inhibieija najmanje jedne kinaze Raf familije" se odnosi na regulisanje, modulaciju, vezivanje ili inhibiciju aktivnosti najmanje jedne kinaze Raf familije, kao i regulisanje, modulaciju, vezivanje ili inhibiciju prekomerne ekspresije ushodnog regulatora najmanje jedne kinaze Raf familije u cilju inhibicije efikasnosti ćelijske signalizacije.

[0054] U određenom izvođenju, pronalazak obezbeduje jedinjenja za primenu u tečenju stanja posredovanog neodgovarajućom aktivnošću jedne ili više kinaza Raf familije (npr., B-Raf), ili ushodnog regulatora jedne ili više kinaza Raf familije kod sisara. U još jednom aspektu, predmetni pronalazak prikazuje korišćenje jedinjenja pronalaska za dobijanje Ieka za lečenje stanja posredovanog neodgovarajućom aktivnošću jedne ili više kinaza Raf familije (naročito B-Raf), kod sisara. Jedan primer stanja posredovanog neodgovarajućom aktivnošću jedne ili više kinaza Raf familije uključuje neoplazme.

[0055] Pod "neodgovarajućom aktivnošću" podrazumeva se aktivnost kinaze Raf familije koja odstupa od očekivane aktivnosti za tu kinazu ili za ushodni aktivalor te kinaze kod određenog sisara. Neodgovarajuća aktivnost člana Raf familije kinaza može da potiče od jedne ili više od A-Raf, B-Raf ili C-Raf ili ushodnog aktivatora kinaze Raf familije. Neodgovarajuća aktivnost kinaze Raf familije se može ispoljiti u vidu, na primer, abnormalnog povećanja aktivnosti, ili odstupanja u vremenu i/ili kontroli aktivnosti kinaze Raf familije proteina. Takva neodgovarajuća aktivnost može da proistekne iz, na primer, prekomerne ekspresije ili mutacije kinaze. ushodnog aktivatora, receptora ili Uganda što vođi neodgovarajućoj ili nckontrolisanoj aktivnosti odgovarajuće kinaze ili receptora. Osim loga, takode sc podrazumeva da neželjena aktivnost kinaze Raf familije može da potiče iz nekog abnormalnog izvora, kao što je neoplazma. Stoga, nivo aktivnosti kinaze Raf familije ne mora da bude abnormalan da bi se razmatrao kao neodgovarajući u slučaju kada aktivnost potiče iz nekog abnormalnog izvora uključujući, ali bez ograničenja, ushodne aktivatore (npr.. aktivirani mutant Ras GTPaze) ili neoplazmu. U jednom pri moru gde neodgovarajuća aktivnost kinaze Raf familije ne potiče od mutacije ili prekomerne ekspresije kinaze Raf familije, neodgovarajuća aktivnost Ras GTPaze može da bude poslediea mutacije ili prekomerne ekspresije Ras GTPaze. na primer G13D mutacije u KRas2, i može da vodi prekomernoj aktivaciji MAPK signalnog puta posredovanog aktivnošću kinaze Raf familije.

[0056] Prema tome, u jednom izvođenju, predmetni pronalazak prikazuje jedinjenja za primenu u lečenju stanja koja direktno ili indirektno proi/.ilaze iz mutacije kinaze Raf familije ili prekomerne ekspresije kinaze Raf familije, ili mutacije ushodnog aktivatora kinaze Raf familije ili prekomerne ekspresije ushodnog aktivatora kinaze Raf familije kod sisara za potrebe lečenja. U još jednom aspektu, predmetni pronalazak prikazuje korišćenje jedinjenja pronalaska za dobijanje Ieka za lečenje stanja koja direktno ili indirektno nastaju kao poslediea mutacije kinaze Raf familije ili prekomerne ekspresije kinaze Raf familije, ili mutacije ushodnog aktivatora kinaze Raf familije ili prekomerne ekspresije ushodnog aktivatora kinaze Raf familije kod sisara. Stanja koja su posredovana najmanje jednom od kinaza Raf familije, a naročito stanja posredovana neodgovarajućom aktivnošću jedne ili više kinaza Raf familije, uključujući one koje direktno ili indirektno proizilaze iz mutacije kinaze Raf familije, prekomerne ekspresije kinaze Raf familije, ili mutacije ushodnog regulatora kinaze Raf familije ili prekomerne ekspresije ushodnog aktivatora kinaze Raf familije su poznata u stanju tehnike i uključuju, ali nisu ograničena na neoplazme.

[0057] Jedinjenja pronalaska mogu istolako da se koriste u lečenju stanja ublaženih inhibicijom kinaze Raf familije (naročito B-Ral). Takode je prikazana upotreba jedinjenja pronalaska za dobijanje Ieka za lečenje stanja ublaženih inhibicijom kinaze Raf familije (naročito B-Raf) kod sisara. Stanja ublažena inhibicijom kinaze Raf familije (uključujući B-Raf) uključuju, ali nisu ograničeni na neoplazme.

[0058] Prema tome, jedinjenja pronalaska mogu da se koriste u lečenju neoplazme. naročito neoplazme koja pokazuje osetljivost (kancera ili tumora) kod sisara. Pronalazak takođe prikazuje upotrebu jedinjenja pronalaska za dobijanje Ieka/.a lečenje neoplazme, posebno neoplazme koja pokazuje osetljivost, kod sisara.

[0059] "Neoplazma koja pokazuje osetljivost" kako se ovde koristi, odnosi se na neoplazme koje su osetljive na tretman inhibitorom kinaze i naročito neoplazme koje su osetljive na tretman Rat" inhibitorom. Neoplazme koje su povezane sa neodgovarajućom aktivnošću jedne ili više kinaza Raf familije i posebno neoplazme koje ispoljavaju mutaciju kinaze Raf familije, prekomernu ekspresiju kinaze Raf familije, ili mutaciju ushodnog aktivatora kinaze Raf familije ili prekomernu ekspresiju ushodnog aktivatora kinaze Raf familije, i koje su stoga osetljive na tretman Raf inhibitorom su poznate u stanju tehnike, i uključuju i primarne i metastatske tumore i kancere. Videti, "Katalog somatskih mutacija kod kancera"

( Catahgue of Somutic Mutadons in Cancer)(COSM1C). "Wcllcome 'l'rust Sanger institute", hjLtpj/AvAVvv.sanger.ac.uk/genelics/ CGIVcosmic/ i reference citirane u osnovi pronalaska.

[0060] Specifični primeri neoplazme koja pokazuje osetljivost u području pronalaska uključuju, ali bez ograničenja na: Baretov adenokarcinom;

karcinom žučnih puteva;

kancer dojke;

cervikalni kancer;

holangio karcinom;

tumore centralnog nervnog sistema uključujući primarne tumore CNS-a kao što je glioblastom, astrocitom (uključujući multiformni glioblastom) i ependimom. i sekundarne tumore CNS-a (tj., metastaze u centralnom nervnom sistemu tumora koji su poreklom izvan centralnog nervnog sistema);

koiorektalni kancer uključujući karcinom kolona (debelog creva);

kancer želuca;

karcinom glave i vrata uključujući karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata: hematološke kancere uključujući leukemije i limfome, kao što su akutna limfoblaslna leukemija, akutna mijeloidna leukemija (AML), mijelodisplastični sindromi, hronična mijeloidna leukemija, Hodgkinov limfom. ne-IIodgkinov limfom, megakarioblaslna leukemija, multipli mijelom i eritroleukemija;

hepatocelularni karcinom;

kancer pluća uključujući sitnoćelijski kancer pluća i nesitnoćelijski kancer pluća: kancer jajnika;

kancer enđometrijuma;

kancer pankreasa;

adenom hipofize;

kancer prostate;

kancer bubrega;

sarkom;

kancer kože uključujući melanome; i

kancer štitaste žlezde.

[0061] Gore navedeni spisak je namenjen da obelodani svaku od navedenih ncoplazmi pojedinačno. U jednom odredjenom izvođjcnju, neoplazma koja pokazuje osetljivost je neoplazma koja ispoljava mutaciju u B-Raf.

[0062] Predmetni pronalazak takodje prikazuje jedinjenje formule (Ia) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za primenu u lečenju npr., Barelovog adenokarcinoma; karcinoma žučnih puteva; kancera dojke; cervikalnog kancera; holangiokarcinoma; tumora centralnog nervnog sistema uključujući primarne tumore CNS-a kao što su glioblastomi, astrocitomi (npr., multiformni glioblastom) i ependimomi, i sekundarne tumore CNS-a (tj., metastaze u centralnom nervnom sistemu tumora koji su poreklom izvan centralnog nervnog sistema); kolorektalnog kancera uključujući karcinom kolona debelog creva; kancera želuca; karcinoma glave i vrata uključujući karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata; hematoloških kancera uključujući leukemije i limfome, kao što su akutna limfoblasina leukemija, akutna mijeloidna leukemija (AML), mijelođisplustični sindromi, hronična mijeloidna leukemija, Ilodgkinov limfom, ne-Hodgkinov limfom, megakarioblastna leukemija, multipli mijelom i eritroleukemija; hepatocelularnog karcinoma; kancera pluća uključujući sitnoćelijski kancer pluća i nesitnoćelijski kancer pluća; kancera jajnika; kancera enđometrijuma: kancera pankreasa; adenoma hipofize: kancera prostate; kancera bubrega; sarkoma; kancera kože uključujući melanome; i kancera štitaste žlezde. ili bilo koje njihove podvrste, kod sisara (npr., ljudi).

[0063] Predmetni pronalazak dalje omogućava primenu jedinjenja formule (Ia) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli za dobijanje Ieka za lečenje Barelovog adenokarcinoma; karcinoma žučnih puteva; kancera dojke; cervikalnog kancera; holangiokarcinoma; tumora centralnog nervnog sistema uključujući primarne tumore CNS-a kao što su glioblastomi, astrocitomi (npr.. multiformni glioblastom) i ependimomi, i sekundarne tumore CNS-a (tj.. metastaze u centralnom nervnom sistemu tumora koji su poreklom izvan centralnog nervnog sistema); kolorektalnog kancera uključujući karcinom kolona (debelog creva); kancera želuca; karcinoma glave i vrata uključujući karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata; hematoloških kancera uključujući leukemije i limfomc. kao što su akutna limfoblastna leukemija, akutna mijeloidna leukemija (AML), mijclodisplastični sindromi, hronična mijeloidna leukemija, Hodgkinov limfom, ne-Hodgkinov limfom, megakarioblaslna leukemija, multipli mijelom i erilroleukemija; hepatoeelularnog karcinoma; kancera pluća uključujući sitnoćelijski kancer pluća i nesitnoćelijski kancer pluća; kancera jajnika; kancera enđometrijuma; kancera pankreasa; adenoma hipofize: kancera prostate; kancera bubrega; sarkoma; kancera kože uključujući melanome; i kancera štitaste žlezde, ili bilo koje njihove podvrste, kod sisara (npr.. ljudi).

[0064] Kao što je dobro poznato u stanju tehnike, tumori mogu da metastazi raj u iz prve ili primarne lokacije tumora u jedno ili više tkiva ili mesla u telu. Naročito su metastaze u centralni nervni sistem (tj., sekundarni CNS tumori), i posebno mozak (tj., metastaze na mozgu), dobro dokumentovane za tumore i kancere kao što su tumori dojke, pluća, melanom, rcnalni i kolorektalni tumori. Kako je ovde korišćeno, reference za upotrebu ili postupke lečenja ili tretmane "neoplazme," "tumora" ili "kancera" kod ispitanika, uključuju primenu u lečenju i lečenje primarne neoplazme, tumora ili kancera, i gde je odgovarajuće,lakodje i primenu u lečenju i lečenje metastaza (tj., metastatskog rasla tumora).

[0065] U sledećem izvođenju, neoplazma koja pokazuje osetljivost je kolorektalni kancer i pronalazak obezbedjuje jedinjenja za upotrebu u lečenju kolorektalnog kancera kod sisara (npr.. ljudi) i upotrebu takvih jedinjenja za pripremu leka za lečenje kolorektalnog kancera kod sisara (npr., ljudi).

[0066] U sledećem izvodjenju, neoplazma koja pokazuje osetljivost je melanom. i pronalazak prikazuje jedinjenja za upotrebu u lečenju melanoma kod sisara (npr.. ljudi) i upotrebu takvih jedinjenja za dobijanje leka za lečenje melanoma kod sisara (npr., ljudi).

[0067] U još jednom izvodjenju, neoplazma koja pokazuje osetljivost je holangiokarcinom, i pronalazak prikazuje jedinjenja za upotrebu u lečenju holangiokarcinoma kod sisara (npr., ljudi) i upotrebu takvih jedinjenja za pripremu leka za lečenje holangiokarcinoma kod sisara (npr., ljudi).

[0068] U sledećem izvođenju, neoplazma koja pokazuje osetljivost je kancer štitne žlezde, i pronalazak obezbeduje jedinjenja za upotrebu u lečenju kancera štitne žlezde kod sisara (npr., ljudi) i upotrebu takvih jedinjenja za dobijanje leka za lečenje kancera štitne žlezde kod sisara (npr., ljudi).

[0069] U jednom odredjenom izvodjenju, neoplazma koja pokazuje osetljivost je kancer dojke i pronalazak prikazuje jedinjenja za upotrebu u lečenju kancera dojke kod sisara (npr., ljudi) i upotrebu takvih jedinjenja za dobijanje Ieka za lečenje kancera dojke kod sisara (npr., ljudi).

[0070] U sledećem izvodjenju. neoplazma koja pokazuje osetljivost je kancer jajnika i pronalazak obezbeduje jedinjenja za upotrebu u lečenju kancera jajnika kod sisara (npr., ljudi) i upotrebu takvih jedinjenja za dobijanje leka za lečenje kancera jajnika kod sisara (npr., ljudi).

[0071] U sledećem izvodjenju, neoplazma koja pokazuje osetljivost je nesitnoćelijski kancer pluća, i pronalazak prikazuje jedinjenja za upotrebu u lečenju nesitnoćelijskog kancera pluća kod sisara (npr., ljudi) i upotrebu takvih jedinjenja za pripremu leka za lečenje nesitnoćelijskog kancera pluća kod sisara (npr., ljudi).

[0072] Jedinjenja pronalaska se mogu koristiti sama u tretmanu svakog od prethodnih stanja ili se mogu koristiti za postizanje dodatnog ili potencijalno sinergističkog efekta sa odredjenim postojećim hemoterapijama, radioterapijom. biološkim ili imunoterapijskim lekovima (uključujući monoklonalna antitela) i vakcinama. Jedinjenja pronalaska mogu biti korisna za obnavljanje efikasnosti određenih postojećih hemoterapija i/ili radioterapija i povećanje osetljivosti na određene postojeće hemoterapije i/ili radioterapije.

[0073] Pored tretmana neoplazmi koje pokazuju osetljivost, jedinjenja pronalaska mogu takođe da se koriste u lečenju drugih stanja koja se ublažavaju inhibicijom kinaze Raf familije, kao što je kardio-facio-kutani sindrom i bolest policističnih bubrega.

[0074] Postupak za lečenje neoplazme koja pokazuje osetljivost kod sisara kojima je to potrebno može, stoga, đa obuhvata sledeće korake: (a) analiziranje uzorka iz pomenute neoplazme da bi se odredilo da li je aktivirajuea mutacija prisutna u kodirajućoj sekvenci za B-Raf u ćelijama pomenute neoplazme; (b) izbor sisara koji ima neoplazmu sa aktivirajućom mutacijom u kodirajućoj sekvenci za B-Raf; i (c) davanja terapijski efikasne količine jedinjenja predmetnog pronalaska sisaiu odabranom u fazi (b).

[0075] U pojedinim izvodjenjima, aktivirajuea mutacija prisutna u kodirajućoj sekvenci za BRAF za rezultat ima BRAF sa supstitucijom aminokiseline odabranom od R462I, 1463S, G464V, G464E, G466A, G466F, G466V, G469A, G469E. D594V, F595L, G596R, L597V, L597R, 15991. V600F, V600D, V600K. V600R. TI I 9S. i K.601E. Videti, na primer, Slika 2, Halilovic i Solvit (2008)"Akluelna mišljenja u farmakologiji"( Current Opinion in Pharmaculog)8:419-26.

[0076] Postupak lečenja neoplazme koja pokazuje osetljivost. kod sisara kojima je lečenje potrebno, može prema tome da se sastoji od sledećih koraka: (a) anaiize uzorka pomenute neoplazme u cilju određivanja da li je mutacija koja kodira supstituciju aminokiseline označenu kao V600E prisutna u kodirajućoj sekvenci za B-Raf u ćelijama date neoplazme; (b) izbora sisara koji ima neoplazmu sa mutacijom koja kodira supstituciju aminokiseline označenu kao V600E u B-Raf; i (c) davanja terapijski efikasne količine jedinjenja predmetnog pronalaska si saru odabranom u koraku (b).

[0077] Aminokiselinska supstitucija označena kao V600E u B-Raf je opisana, na primer, u Kumar i sar. (2004)J Invesl Dcrmalol.122(2):342-8. Ova mutacija obično nastaje kao poslediea T1799A mutacije u sekvenci koja kodira humani B-Raf. Prema tome, korak analiziranja uzorka pomenute neoplazme u cilju utvrđivanja da li je mutacija koja kodira V600E supstituciju aminokiseline prisutna u kodirajućoj sekvenci za B-Raf se izvodi proverom da li sekvenca koja kodira B-Raf u ćelijama neoplazme sadrži TI799A mutaciju.

[0078] Neoplazma može biti odabrana od: Barelovog adenokarcinoma; karcinoma žučnih puteva; kancera dojke; cervikalnog kancera; holangiokarcinoma; tumora centralnog nervnog sistema uključujući primarne tumore CNS-a kao što su glioblastomi, astrocitomi (npr., multiformni glioblastom) i ependimomi. i sekundarne tumore CNS-a (tj., metastaze u centralnom nervnom sistemu tumora koji su poreklom izvan centralnog nervnog sistema); kolorektalnog kancera uključujući karcinom kolona debelog creva; kancera želuca; karcinoma glave i vrata uključujući karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata; hematoloških kancera uključujući leukemije i Hmfome, kao što su akutna limfoblastna leukemija, akutna mijeloidna leukemija (AML), mijelodisplastični sindromi, hronična mijeloidna leukemija, llodgkinov limfom, ne-Hodgkinov limfom, megakarioblaslna leukemija, multipli mijelom i eritroleukemija; hepalocelularnog karcinoma; kancera pluća uključujući sitnoćelijski kancer pluća i nesitnoćelijski kancer pluća; kancera jajnika; kancera enđometrijuma; kancera pankreasa; adenoma hipofize; kancera prostate; kancera bubrega; sarkoma; kancera kože uključujući melanome; i kancera štitaste žlezde.

[0079] U odredjenim izvodjenjima, neoplazma je izabrana iz grupe koju čine: kancer dojke, holangio kare inom, kolorektalni kancer. melanom. nesitnoćelijski kancer pluća, kancer jajnika, i kancer Štitne žlezde. U jednom poželjnom izvodjenju. neoplazma je melanom.

[0080] U jednom izvodjenju, sisar je čovek.

[0081] U jednom izvodjenju, jedinjenje pronalaska je farmaceutski prihvatljiva so N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(l,l-dimclilctil)-l ,3-tiazol-4-il |-2-lluorofcniI) -2,6-difluorobenzensulfonamida. U određenom izvođenju, jedinjenje pronalaska je N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-( 1.1 -dimctiletil)-1,3-tiazol-4-il ]-2-lluoro fen i I J -2.6-difluorobenzensulfonamid mezilat. U sledećem izvođenju, jedinjenje pronalaska je N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-( 1,1 -dimctiletil)-1.3-tiazol-4-il j-2-fluorofcnil} -2.6-difluorobenzensulfonamid.

[0082] Uzorak neoplazme za analizu na prisustvo B-raf aklivirajuće mutacije može bili dobijen iz različitih izvora uključujući, ali bez ograničenja na pojedinačne ćelije, grupu ćelija, tkivo, ćelijsku kulturu, koštanu srž, krv ili druge telesnelečnosti. Izvor tkiva ili ćelije može da uključuje uzorak biopsije tkiva, populaciju sortiranih ćelija, ćelijsku kulturu ili pojedinačnu ćeliju. Pri izboru uzorka, treba uzeli u obzir procentu uzorka koji čine ncoplastične ćelije. U pojedinim izvodjenjima. uzorak neoplazme se fiksira korišćenjem konzervansa pre analize na prisustvo aktiviraj uče mutacije.

[0083] Korak analiziranja uzorka neoplazme u cilju utvrdjivanja da li je aktivirajuea mutacija prisutna u sekvenci koja kodira B-Raf u ćelijama pomenute neoplazme može se izvesti korišćenjcm bilo kog postupka poznatog u stanju tehnike. Na primer, sekvenca koja kodira B-raf u ćelijama uzorka može bili analizirana da se utvrdi da li sadrži mutaciju koja dovodi do ekspresije aktiviranog B-Raf. Postupci za detekciju takvih mutacija su dobro poznati u stanju tehnike. Videti. na primer. VVhitcombc i sar.

(1999)Nature Biotechnology17:804-7, Gibson (2006)Clinica Chimica Adu363: 32-47, Kim i Misra (2007)Anmtal Review of Biomedical lingineering9:289-320. i SAD

Patent br. 6.326.145 i 6.270.967). Alternativno, aklivirajuće mutacije u B-Raf mogu biti identifikovanc neposrednim utvrđivanjem aktiviranog B-raf proteina korišćenjem agensa (npr. antitela) koji selektivno vezuje aktivrani B-raf.

[0084] Kako je ovde korišćen, pojam "terapijski efikasna količina" označava količinu jedinjenja pronalaska koja je dovoljna, kod ispitanika kome je dala, da izazove biološki ih medicinski odgovor ćelijske kulture, tkiva, sistema, sisara (uključujući ljudi) koji se traži, na primer, od sirane istraživača ili lekara kliničara. Izrazlakođje uključuje, unutar svog područja, količine koje su efikasne u poboljšanju normalne fiziološke funkcije. Na primer, terapijski efikasna količina jedinjenja pronalaska za lečenje stanja posredovanog najmanje jednom kinazom Raf familije je količina dovoljna da leči stanje kod konkretnog ispitanika. Slično, terapijski efikasna količina jedinjenja pronalaska za lečenje neoplazme koja pokazuje osetljivost je količina dovoljna da leči određenu oselljivu neoplazmu kod ispitanika. U jednom izvodjenju predmetnog pronalaska, terapijski efikasna količina jedinjenja pronalaska je količina dovoljna da reguliŠe, modulira, veže ili inhibira najmanje jednu kinazu Raf familije. Još odredjenije, u takvom izvođenju, terapijski efikasna količina jedinjenja pronalaska je količina dovoljna za regulaciju, moduliranje, vezivanje ili inhibiciju B-Raf.

[0085] Precizna terapijski efikasna količina jedinjenja pronalaska će zavisili od više faktora. Postoje varijable svojstvene jedinjenju uključujući, ali bez ograničenja na sledeće: molekulska težina, inhibitorna aktivnost prema ciljnoj kinazi. apsorpcija, bioraspoloživost, raspodela u telu, prodiranje kroz tkivo, polu-život, metabolizam, vezivanje proteina i ekskrecija. Varijable određuju koja doza jedinjenja Ireba da se primeni da bi se inhibirala ciljna kinaza u dovoljnom procentu i u dovoljnom vremenskom periodu da bi se dobio željeni efekat na slanje koje se leci (npr., neoplazma). Uopštcno, cilj će biti da se inhibira ciljna kinaza/.a 50% ili više. u što dužem vremenskom periodu. Trajanje izlaganja leku će bili ograničeno samo polu-životom jedinjenja, i neželjenim efektima tretmana koji zahtevaju prekid primene. Primenjena količina jedinjenja će takode zavisiti od faktora povezanih sa pacijentima i bolešću uključujući, ali bez ograničenja na sledeće: starosti, težine, pratećih lekova i medicinskog stanja ispitanika koji se leči,lačnog stanja koje zahleva lečenje i njegove ozbiljnosti, prirode formulacije i puta primene. Konačnu odluku o dozi će doneti nadležni lekar ili veterinar. Uobičajeno, jedinjenje pronalaska će biti dalo u cilju lečenja u opsegu od 0.01 do 30 mg/kg telesne težine primaoca (sisara) dnevno ili po dozi ili po ciklusu tretmana i češće u opsegu od 0.1 do 10 mg/kg telesne težine dnevno ili po dozi ili po ciklusu tretmana. Tako, za odraslu osobu od 70 kg koja se leči zbog stanja posredovanog ili povezanog sa najmanje jednom kinazom Raf familije, konkretna količina dnevno ili po dozi ili po ciklusu tretmana bi obično bila od 1 do 2000 mg i ova količina može da se daje kao pojedinačna doza ili u više doza dnevno ili po dozi ili po ciklusu tretmana. Načini doziranja mogu značajno da se razlikuju i biće određeni i izmenjeni na osnovu kliničkog iskustva sa jedinjenjem. Pun spektar načina doziranja može bili u opsegu od kontinuiranog doziranja (sa dnevnim dozama) do povremenog doziranja. Terapijski efikasna količina farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja formule (T) se može odrediti kao procenat terapijski efikasne količine jedinjenja formule (I) u obliku slobodne baze. Može se predvideti da će slične doze biti pogodne za lečenje gore opisanih osetljivih neoplazmi.

[0086] lako je moguće da, za upotrebu u terapiji, terapijski efikasna količina jedinjenja pronalaska može da se primeni u obliku sirove hemijske supstanec. obično je predstavljena kao aktivni sastojak farmaceutski aktivne kompozicije ili formulacije. Prema tome, pronalazak dalje prikazuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži jedinjenje pronalaska. Farmaceutska kompozicija može dalje da sadrži jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, diluenata. i/ili ekseipijenasa. Kosač(i). diluent(i) i/ili ekscipijens(i) mora bili prihvatljiv u smislu da je kompatibilan sa ostalim sastojcima formulacije i da nije štetan za primaoca. Postupak dobijanja farmaceutske formulacije uključuje mešanje jedinjenja pronalaska sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, diluenata i/ili ekscipijensa.

[0087] Farmaceutske formulacije mogu bili predstavljene u obliku dozne jedinice koja sadrži unapred određenu količinu aktivnog sastojka po jediničnoj dozi. Takva dozna jedinica može da sadrži, na primer. 0.5 mg do 1 g, poželjno I mg do 700 mg. poželjnije 5 mg do 100 mg jedinjenja pronalaska (u obliku slobodne baze. solvata (uključujući hidrat) ili soli, u bilo kom obliku), zavisno od slanja koje se leči. načina davanja, i uzrasta, težine i stanja pacijenta. Poželjne formulacije dozne jedinice su one koje sadrže dnevnu dozu, nedeljnu dozu. mesečnu dozu. sub-dozu ili njihovu odgovarajuću frakciju, aktivnog sastojka. Dalje, takve farmaceutske formulacije mogu da budu pripremljene bilo kojim postupkom dobro poznatim u oblasti farmacije.

[0088] Farmaceutske formulacije mogu biti pnlagodjenc za primenu bilo kojim pogodnim putem, na primer, oralnu (uključujući kapsule,lableie. kapsule punjene tečnošću, tablete koje se razlazu, tablele sa trenutnim, odloženim i konirolisanim oslobađanjem, oralne trake/filmove, rastvore, sirupe, bukalnu i sublingvalnu primenu), rektalnu, nazalnu, inhalaciju, topikalnu (uključujući transđermalnu). vaginalnu ili parcnteralnu (uključujući subkutanu, inlramuskularnu, intravenoznu ili intrađermalnu) primenu. Takve formulacije se mogu dobiti bilo kojim postupkom poznatim u stanju tehnike u oblasti farmacije, na primer povezivanjem aktivnog sastojka sa nosačem(ima), ekscipijensom(ima) ili diluentom. Uopšleno, nosač, ekscipijens ili diluent uključeni u farmaceutsku kompoziciju su "netoksični." u smislu da se smatraju bezbednim za upotrebu u količini koju donosi farmaceutska kompozicija, i "inertni" u smislu da ne reaguju primelno sa aktivnim sastojkom, ili ne

daju nepoželjni efekat na terapijsku aktivnost aktivnog sastojka.

[0089] Farmaceutske formulacije prilagodjene za oralnu primenu mogu da budu u vidu pojedinačnih jedinica kao što su kapsule punjene točnošću ili čvrste kapsule;

tablete sa trenutnim, odloženim i kontrolisanim oslobadjanjcm: praškovi ili granule; rastvori ili suspenzije u vodenim ili nevodenim tečnostima; jestivih pena ili kremova; ulje-u-vodi tečnim emulzijama, voda-u-ulju tečnim emulzijama ili oralni stripovi, kao što su natopljene gel trake/filmovi.

[0090] Na primer, za oralnu primenu u obliku tablete ili kapsule, aktivni sastojak leka može da se kombinuje sa oralnim farmaceutski prihvatljivim nosačem kao što je etanol, glicerol, voda i slično. Praškovi se đobijaju usitnjavanjem jedinjenja do odgovarajuće veličine čestice i mešanjem sa slično usitnjenim farmaceutskim nosačem kao Što je jestivi ugljeni hidrat, kao na primer škrob ili manitol. Poboljšavači ukusa, sredstva za konzervisanje, disperziju i boje mogu takode da budu prisutni.

[0091] Čvrste kapsule se dobijaju pripremom praskaste smeše. kao što je gore opisano, i punjenjem unapred oblikovane želatinske obloge. Glidanli i lubrikanti kao što su koloidna silika, talk, magnezijum stearat, kalcijum stearat ili čvrsti polielilen glikol se mogu dodati praškastoj smeši pre farmaceutske operacije punjenja. Sredstva za dezintegraciju i bolju rastvorljivost kao što su agar-agar, kalcijum karbonat ili natrijum karbonat se takode mogu dodati u cilju poboljšanja raspoloživosti leka nakon gutanja kapsule.

[0092] Osim toga. kada je poželjno ili neophodno, pogodna vezivna sredstva, lubrikanti, sredstva za dezintegraciju i bojenje mogu isto tako da budu sastavni dco smeše. Pogodna vezivna sredstva uključuju škrob, želalin. prirodne šećere kao glukoza ili beta-laktoza, kukuruzni zasladivači. prirodne i sintetičke gume kao akacija, tragakant ili natrijum alginat, karboksimetilceluloza, polielilen glikol. voskovi i slično. Sredstva za podmazivanje (lubrikanti) koji se koriste u ovim doznim oblicima uključuju natrijum oleat. natrijum stearat, magnezijum stearat. natrijum benzoat, natrijum acetat, natrijum hlorid i slično. Sredstva za dezintegraciju uključuju, bez ograničenja, škrob, metil celulozu, agar, bentonit, ksanlan gumu i slično. Tablete su formulisane, na primer, pripremanjem ptaškaste smeše. granulacijom ili sabijanjem, dodavanjem sredstva za podmazivanje i dezintegraciju i presovanjem u tablete. Praškasta smeša se dobija mešanjem jedinjenja, pogodno usitnjenog, sa diluentom ili podlogom kao što je gore opisano, i po slobodnom izboru, sa vezivnim sredstvom kao što je karboksimetilceluloza, alginat, želatin, ili polivinil pirolidon. usporivač rastvora kao što je parafin, sredstva koja ubrzavaju resorpeiju kao što je kvaternerna so i/ili apsorpciono sredstvo kao što je benlonit. kaolin ili dikaleijum fosfat. Praškasta smeša može da bude granulisana vlaženjcm vezivnim sredstvom kao što je sirup, škrobna pasta, akaeija gumirabika ili rastvori celuloznih ili polimernih materijala i proterivanjem kroz sito. Kao alternativa granulaciji, praškasta smeša može da bude propuštena kroz mašinu za tabletiranje cime se dobijaju nepravilno oblikovani briketi razbijeni u granule. Granule se mogu ovlažiti da bi se sprceilo Icpljenje za kalupe za oblikovanje tableta dodavanjem slearinske kiseline, soli stearata, talka ili mineralnog ulja. Ovlažena smeša se zatim komprimuje u tablete. Jedinjenja predmetnog pronalaska takode mogu da se kombinuju sa slobodnim tečnim inertnim nosačem i komprimuju u tablete neposredno, bez prelaženja kroz korake granulacije ili briketiranja. Prozirni ili neprozirni zaštitni sloj za oblaganje koji se sastoji od zaptivajućeg sloja od šelaka. sloja od šećera ili polimernog materijalu i poiirajućeg sloja od voska se može obezbediti. Sredstva za bojenje mogu da se dodaju ovim slojevima za oblaganje u cilju raspoznavanja različitih doznih jedinica.

[0093] Tečnosti za oralnu primenu kao što su rastvori, sirupi i eliksiri mogu da se pripreme u doznoj jedinici tako da dala količina sadrži unapred određenu količinu jedinjenja. Rastvori i sirupi mogu biti napravljeni rastvaranjem jedinjenja u pogodno aromatizovanom vodenom rastvoru, dok se eliksiri pripremaju korišćenjem farmaceutski prihvatljivog nosača na bazi alkohola. Suspenzije se mogu formulisati dispergovanjem jedinjenja u farmaceutski prihvatljivom nosaču. Takodje se mogu dodati sredstva za bolju rastvorljivost i emulgatori kao što su etoksilovani izoslearil alkoholi i polioksi etilen sorbitol etri, konzervansi, aditivi za pojačavanje ukusa kao što je ulje peperminta ili prirodni zasladi vači. ili saharin ili drugi veštački zasladjivači. i slično.

[0094] Gde je potrebno, dozne jedinice formulacije za oralnu primenu mogu bili mikroenkapsulirane. Formulacija može takode da se pripremilako da se produži ili odloži oslobađanje, na primer oblaganjem ili ugrađivanjem čestičnog materijala u polimere, vosak i slično.

[0095] Jedinjenja pronalaska mogu takodje da se primenjuju u obliku lipozomskih sistema za isporuku, kao što su male unilamelarne vezikule, velike unilamelarne vezikule i multilamelarne vezikule. Lipozomi sc mogu formirati od različitih fosfolipida, kao što je holesterol, stearilamin ili foslatidilholin.

[0096] Jedinjenja pronalaska mogu takodje da sc dostave korišćenjcm monoklonskih antitela kao individualnih nosača sa kojima su molekuli jedinjenja kuplovani. Jedinjenja mogu takodje da budu kuplovana sa rastvorljivim polimerima kao ciljanim nosačima leka. Takvi polimeri mogu da uključuju polivinilpiroliđon. pirati kopolimer, polihidroksipropil-metakrilamidfenol, polihidroksiclilaspartamidfcnol, ili polietilenoksid-polilizin supstituisan sa palmitoil ostacima. Osim toga. jedinjenja mogu da budu kuplovana do klase biorazgradljivih polimera korisnih za postizanje kontrolisanog oslobadjanja leka. na primer. poli( kiselina), poli(epsilon-kaprolakton). poli(hidroksi buterna kiselina), poli(ortoestri), poliacetali. poli(dihidropirani). poli(cijanoakrilati) i umreženi ili amlipatieni blok kopolimeri hidrogelova.

[0097] Farmaceutske formulacije prilagođene za transdermalnu primenu mogu da predstavljaju pojedinačne flastere (pečeve) namenjene da ostanu u direktnom kontaktu sa epidermisom primaoca tokom dužeg perioda vremena. Na primer. aktivni sastojak se može isporučiti iz flastera jontoforezom kao što je uopšteno opisano u delu Farmaceutsko istraživanje (1986) 3(6):318.

[0098] Farmaceutske formulacije prilagođene topikalnoj primeni mogu bili formulisane kao masti, kreme, suspenzije, losioni. praškovi, rastvori, paste, gelovi, sprejevi, aerosoli ili ulja. Za tretiranje spoljašnjih tkiva, kao što jc koža, formulacije mogu da se primenjuju kao topikalne masti ili kreme. Kada je formulisan u obliku masti, aktivni sastojak može bili korišten ili sa parafinskom podlogom, ili sa podlogom na bazi masti koja se meša sa vodom. Alternativno, aktivni sastojak može da bude formulisan u obliku kreme sa podlogom ulje-u-vodi ili voda-u-ulju. Farmaceutske formulacije prilagođene topikalnoj primeni u oku uključuju kapi za oči gde je aktivni sastojak rastvoren ili suspendovan u odgovarajućem nosaču, naročito vodenom rastvaraču. Farmaceutske formulacije prilagodjene topikalnoj primeni u ustima uključuju lozenge, pastile i lečnosli za ispiranje usta.

[0099] Farmaceutske formulacije prilagiđene rektalnoj primeni mogu da predstavljaju supozitorije ili klislire.

[0100] Farmaceutske formulacije prilagođene za nazalnu primenu gde jc nosač u čvrstom stanju, uključuju grubi prah čija je veličina čestica, na primer, u opsegu od 20 do 500 mikrona koji se primen i uje na taj način da se ušmrkne. Ij. brzom inhalacijom kroz nazalni prolaz iz posude sa prahom koja se drži blizu nosa. Pogodne formulacije gde je nosač tečnost, za primenu u vidu nazalnog spreja ili nazalnih kapi, uključuju vodene ili uljane rastvore aktivnog sastojka.

[0101] Farmaceutske formulacije prilagođene za primenu inhalacijom uključuju li ne čestice praha i magle, koje mogu da se dobiju upotrebom različitih tipova merno-doznih aerosola pod pritiskom, merno-doznih inhalera, inhalalora za suvi prah, nebulizatora ili aparata za medicinsko uduvavanjc.

[0102] Farmaceutske formulacije prilagođene za vaginalnu primenu mogu da predstavljaju vagitorije, tampone, kreme, gelove, paste, pene ili formulacije u spreju.

[0103] Farmaceutske formulacije prilagodjene parenteralnoj primeni uključuju vodene i nevodene sterilne injekcione rastvore koji mogu da sadrže anli-oksidanle, pufere, bakterioslalike i rastvorene supstanec koje čine da formulacija ima farmaceutski prihvatljivu toničnost sa krvlju pred vid jenog primaoca: vodene i nevodene sterilne suspenzije koje mogu da uključuju sredstva za suspendovanje i sredstva za zgušnjavanje. Formulacije mogu da budu predstavljene u jednodoznim ili multidoznim kontejnerima, na primer zapečaćenim ampulama ili vajlama, i mogu da se čuvaju u liofilizovanom stanju (odnosno u stanju nakon sušenja na temperaturi ispod 0°C) koje zahteva samo dodavanje sterilnog tečnog nosača, na primer vode za injekcije, neposredno prc upotrebe. Ekstemporalni injekcioni rastvori i suspenzije mogu da se dobiju iz sterilnih praškova, granula i tableta.

[0104] Treba razumeti da, pored sastojaka koji su gore posebno pomenuli. formulacije mogu da uključuju druga sredstva uobičajena u stanju tehnike imajući u vidu koja vrsta formulacije je u pitanju, na primer one pogodne za oralnu primenu mogu da uključuju sredstva za poboljšanje ukusa.

[0105] U gore opisanim upotrebama, jedinjenje pronalaska može da se koristi samostalno, u kombinaciji sa jednim ili više drugih jedinjenja pronalaska ili u kombinaciji sa drugim terapijskim postupcima ili sredstvima. Naročito, u metodama lečenja stanja ublaženog inhibicijom najmanje jedne kinaze Raf familije i u metodama lečenja neoplazme koja pokazuje osetljivost, razmatrana je kombinacija sa drugim hemoterapeuticima, biološkim lekovima. hormonima, antitclima i sredstvima palijativne nege, kao i kombinacija sa hirurškom terapijom i radioterapijom. Sredstva palijativne nege uključuju analgetike, anli-emetikc i sredstva koja se koriste za lečenje hematoloških sporednih efekata kao što je neutropenija. Analgetici su dobro poznati u stanju tehnike. Anli-emetici uključuju, ali nisu ograničeni na 51IT3 antagoniste kao što je ondansetron, granisetron, dolasetron, palonosetron i slično: prohlorperazin: metaklopromid; difenhidramin; prometazin; deksamelazon; lorazepam; haloperidol: dronabinol; olanzapin; i neurokinin-1 antagoniste kao stoje aprepilant. fosaprepiiant i kazopitant primenjene pojedinačno ili u različitim kombinacijama.

[0106] Pojam "hemoterapeutik" kako jc ovde korišćen, odnosi se na bilo koje hemijsko sredstvo koje ima terapijski efekat na ispitanika kome je dalo. "Hemoterapeutska" sredstva uključuju, ali nisu ograničena na antineopluslična sredstva. Kako je ovde korišćeno. "anlincoplastična sredstva" obuhvataju i citotoksiena i citostatiČna sredstva uključujući biološke, imunološke i terapije vakcinama. Kombinovanc terapije prema tome obuhvataju primenu najmanje jednog jedinjenja pronalaska i korišćenje najmanje još jednog načina lečenja. U jednom izvođenju, kombinovane terapije obuhvataju primenu najmanje jednog jedinjenja pronalaska i hiruršku terapiju. U jednom izvođenju, kombinovane terapije obuhvataju primenu najmanje jednog jedinjenja pronalaska i radio terapiju. U jednom izvođenju, kombinovane terapije obuhvataju primenu najmanje jednog jedinjenja pronalaska i najmanje jedno sredstvo palijativne nege (npr., najmanje jedno anti-emeličko sredstvo). U jednom izvodjenju, kombinovane terapije obuhvataju primenu najmanje jednog jedinjenja pronalaska i najmanje još jednog hemoterapeutskog sredstva. U jednom određenom izvođenju, pronalazak obuhvata kombinaciju koja sadrži jedinjenje pronalaska i najmanje jedno antineoplastično sredstvo.

[0107] Kao dodatni aspekt, gore opisane upotrebe obuhvataju primenu jedinjenja pronalaska zajedno sa najmanje jednim hemoterapeutskim sredstvom. U jednom određenom izvođenju, hemolerapeulsko sredstvo je antineoplastično sredstvo. U sledećem izvođenju, pronalazak obezbeduje gore opisanu farmaceutsku kompoziciju koja dalje sadrži najmanje još jedno antineoplastično sredstvo.

[0108] Jedinjenja pronalaska i najmanje jedno dodatno antineoplastično sredstvo ili terapija palijativne nege mogu da budu primenjeni u kombinaciji istovremeno ili jedno za drugim u ma kojoj terapijski prikladnoj kombinaciji. Primena jedinjenja pronalaska sa jednim ili više drugih anlineoplastičnih sredstava može da bude u kombinaciji u skladu sa pronalaskom, primenom istovremeno u okviru jedne jedinstvene farmaceutske kompozicije koja uključuje oba ili sva jedinjenja. ili dve ili više odvojenih farmaceutskih kompozicija od kojih svaka uključuje jedno ili više jedinjenja. Komponente kombinacije mogu da se primene odvojeno, jedna za drugom, tako da se prvo primeni jedan aktivni sastojak, a zatim drugi sastojak (sastojci), ili obrnuto. Ovakva sekvencijalna primena može da bude vremenski bliska ili udaljena.

[0109] Kada se jedinjenje pronalaska koristi u kombinaciji sa antineoplastičnim i/ili sredstvom palijativne nege, doza svakog jedinjenja može da se razlikuje od doze kada se jedinjenje primenjuje pojedinačno. Odgovarajuće doze će lako proeeniti stručnjaci upućeni u stanje tehnike. Odgovarajuća doza jedinjenja pronalaska i drugog terapijski aktivnog sredstva (sredstava) i vremenski raspored primene će biti odabrani u cilju postizanja željenog kombinovanog terapijskog efekta, i u okviru stručnosti i slobode odlučivanja nadležnog lekara kliničara.

[0110] Uobičajeno, bilo koje hcmoterapeulsko sredstvo koje pokazuje aktivnost prema osetljivoj neoplazmi koja je predmet tretmana, može da se koristi u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska, uz uslov da je konkretno sredstvo klinički kompatibilno sa terapijom koja uključuje jedinjenje pronalaska. Karakteristična antineoplastična sredstva koja se mogu koristiti u predmetnom pronalasku uključuju, ali nisu ograničena na: alkilirajuća sredstva, antimetabolite, antitumorske antibiotike, antimitotička sredstva, inhibitore topoizomeraze I i II, hormone i analoge hormona: retinoide, inhibitore signalnog puta uključujući inhibitore ćelijskog rasla ili funkcije faktora rasta, inhibitore angiogeneze, i inhibitore serin/lrconin ili drugih kinaza; inhibitore ciklin zavisne kinaze; "antiseiis" terapije i imunoterapeulska sredstva, uključujući monokionska antitela, vakcine ili druga biološka sredstva.

[0111] Alkilirajuća sredstva su fazno nespecifična antineoplastična sredstva i snažni elektrofili. Uobičajeno, alkilirajuća sredstva stvaraju kovalenlnc veze. alkilacijom. sa DNK preko nukleofilnih ostataka DNK molekula kao što su fosfatne. amino i hidroksilne grupe. Ovakva alkilacija narušava funkciju nuklcinskc kiseline što vodi ćelijskoj smrti. Alklirajuća sredstva mogu da se koriste u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska u gore opisanim kompozicijama i postupcima. Primeri alkillirajućih sredstava uključuju, ali nisu ograničeni na azotne i peri te kao što su ciklofosfamidi. temozolamid, melfalan i hlorambucil; oksazafosforine; alkil sulfonate kao šio je busulfan; nitrozouree kao karmustin; triazene kao dakarbazin; i kompleksna jedinjenja platine kao cisplatin, oksaliplatin i karboplatin.

[0112] Antimetabolitička neoplastična sredstva su fazno-specillčna antineoplastična sredstva koja dcluju na S fazu (DNK sinteza) ćelijkog ciklusa putem inhibicije DNK sinteze ili inhibicijom sinteze purinskih ili pirimidinskih baza i na taj način ograničavaju sintezu DNK. Krajnji rezultat prekida S faze jc ćeijska smrt. Anti-metabolitička neoplastična sredstva mogu da sc koriste u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska u gore opisanim kompozicijama i postupcima. Primeri antimetaboliličkih antineoplastičnih sredstava uključuju, ali nisu ograničeni na analoge purina i pirimidina i anti-folatna jedinjenja. i još specifičnije, hidroksiureu. eitozin. arabinozid. ralitreksed, tegafur, fluorouracil (npr., 5 RJ), mctolrcksat, cilarabin, mekaptopurin i

lioguanin.

[0113] Antitumorska antibiotska sredstva su fazno-nespccifičrm sredstva, koja se vezuju za ili interkaliraju DNK. Uobičajeno, takvo delovanje narušava normalno funkcionisanje nukleinskih kiselina, dovodeći do ćelijske smrti. Antitumorski antibiotici mogu da se koriste u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska u gore opisanim kompozicijama i postupcima. Primeri antitumorskih antibiotičkih sredstava uključuju, ali nisu ograničeni na aktinomicine kao daktinomicin: anlraeikline kao daunorubicin, doksorubicin, idarubicin. epirubicin i mitoksanlron: milomicin C i bleomicine. Antimikrotubularna ili antimitotička sredstva su fazno-specifiena sredstva čije je delovanje usmereno prema mikrotubulama tumorskih ćelija tokom M faze ili faze mitoze u okviru ćelijskog ciklusa. Antimitotička sredstva mogu da se koriste u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska u gore opisanim kompozicijama i postupcima. Primeri antimitoličkih sredstava uključuju, ali nisu ograničeni na diterpenoide, vinka alkaloide, inhibitore polo-slične kinaze (Pik) i inhibitore CenpL7. Primeri diterpenoida uključuju, ali nisu ograničeni na paklitaksel i njegov analog docctakscl. Primeri vinka alkaloida uključuju, ali nisu ograničeni na vinblastin, vinkristin, vindezin i vinorelbin. Pik inhibitori su razmatrani dalje u tekstu.

[0114] Inhibitori topoizomeraza uključuju inhibitore topoizomeraze II i inhibitore topoizomeraze I. Inhibitori topoizomeraze II, kao što su cpipodofiloloksini. su antineoplastična sredstva dobijena iz Mandrak biljke, koja uobičajeno deluju na ćelije u S i G2 fazama ćelijskog ciklusa stvaranjem ternarnog kompleksa sa topoizomerazom II i DNK, što dovodi do kidanja DNK lanca. Prekidi u lancu se nagomilavaju i dolazi do smrti ćelije. Primeri epipodoliloloksina uključuju, ali nisu ograničeni na ctopozid i tenipozid. Kamptoteeini, uključujući kamplotecin i derivate kamptotecina, su dostupni ili su u razvoju kao inhibitori topoizomeraze I. Primeri kamptotecina uključuju, ali nisu ograničeni na amsakrin, irinotekan. lopotekan i različite optičke oblike 7-(4-metilpiperazino-mctilen)-l 0,1 l-clilcndioksi-20-kamptotecina. Inhibitori topoizomeraza mogu da se koriste u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska u gore opisanim kompozicijama i postupcima.

[0115] Hormoni i analozi hormona su korisna jedinjenja za lečenje kancera kod kojih postoji veza između hormona i rasta i/ili nedostatka rasta kancera. Antitumorski hormoni i analozi hormona mogu da se koriste u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska u gore opisanim kompozicijama i postupcima, Primeri hormona i analoga hormona za koje se smatra da su korisni u lečenju neoplazmi uključuju, ali nisu ograničeni na antiestrogene, kao tamoksifen, toremifen, raloksifen, fulveslranl. jodoksifen i droloksifen; antiandrogene. kao flutamid, nilutamid, bikalutamid i ciproteron acetat; adrcnokortikosteroide kao prcdnizon i pred nizo Ion: aminoglutetimide i druge inhibitore aromalaze kao anastrozol, lelrazol, vorazol i eksemestan; progestine kao megcslrol aeetat; inhibitore 5u-ređuklaze kao llnasterid i dutasterid; i gonadotropin-oslobađajuee hormone (GnRlI) i njihove analoge, kao što su agonisti i antagonisti luleinizirajući hormon-oslobadajueeg hormona (EURII) kao goserelin luprolid, leuprorelin i buscrelin.

[0116] Retinoid(i) su jedinjenja koja se vezuju za i aktiviraju najmanje jedan reeeptor retinoinske kiseline izabran od RARa. RARfi, i RARy i/ili jedinjenja koja se vezuju za i aktiviraju najmanje jedan od RARa. RARfi. i RARy i takode najmanje jedan retinoidni X reeeptor (RXR), uključujući RXRrx, RXRfi. i RXRy. Relinoidi za upotrebu u predmetnom pronalasku obično ispoljavaju afinitet za RAR. i naročito za RARa i/ili RARfi. U svakom slučaju, pojedini sintetički relinoidi, kao što je 9-cis-retinoinska kiselina takode pokazuju afinitet za oba RAR i RXR. U jednom izvođenju, retinoid ispoljava afinitet za RARa (i RARa agonisl). Primeri specifičnih retinoida koji mogu da sc koriste u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska uključuju: retinoinsku kiselinu; "all-trans" relinoinsku kiselinu ("ATRA" takode poznatu kao "tretinoin"); tamibaroten ("Am80"); 9-eis-retinoinsku kiselinu ((2E.4E.6Z.8E)- 3.7-dimetil-9-(2,6,6-trimctilcikloheks-l-cnil)nona-2,4.6,8-lelraenoinska kiselina) (takode poznata kao "9-eis-tretinoin") (dostupna od proizvođača Sigma); izolrelinoin ((2Z,4E,6E,8E)-3,7-dimetil-9-(2,6,6-trimetil-l-eikloheksenil)nona-2.4.6.8-tetraenoinska kiselina) (poznata i kao " 13-eis-retinoinska kiselina") (ACCUTANEUO); Am580 (4-(5,6,7,8-tetrahidro-5,5.8,8-tetrametil-2-naftamido) benzoeva kiselina), Videti, M. Gianni,Biood1996 87(4): 1520-1531; TTNPI3 (4-( E-2-(5,6,7.8-letrahidro-5,5,8,8-tetramelil-2-naftalenil)-l-propeniljbenzoeva kiselina) (poznata i kao "Ro 13-7410") Videti, M.F. Eoehm i sar.J. Med Chem.1994 37:2930 i R.P. liissonnctle i sar.,Mol. Cell. Biol.1995 15:5576; i BMS753 (4-[[(2,3-dihidro-l. 1.3.3 tetrametil- 2-okso-1 H-inden-5-il)karbonil]amino]bcnzoeva kiselina). Videti. USPN 6184256. Ostali RARa agonisti poznati u slanju tehnike mogu takode da se koriste u predmetnom pronalasku.

[0117] Inhibitori prenosa signala (signalne transdukcijc) su oni inhibitori koji zaustavljaju ili inhibiraju hemijski proces koji izaziva inlracelularne promene. Kako je ovde korišćeno, ove promene uključuju, ali nisu ograničene na ćelijsku pio I i fe raciju ili diferencijaciju ili preživljavanje. Inhibitori prcnosa signala koji mogu da se upotrebe u predmetnom pronalasku uključuju, ali nisu ograničeni na inhibitore receptora tirozin kinaze, ne-receptorske tirozin kinaze, blokatore SII2/SH3 domena, serin/trconin kinaze, fosfatidil inozitol-3-OH kinaze, mioinozitol signalni put i Ras onkogene. Inhibitori prenosa signala mogu da se koriste u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska u gore opisanim kompozicijama i postupcima.

[0118] Nekoliko tirozin-specifičnih protein kinaza katalizuje los fori I ac iju specifičnih tirozinskih ostataka u različitim proteinima uključenim u regulaciju ćelijskog rasta. Takve tirozin-specifične protein kinaze mogu u širem smislu da se klasi likuju kao receptorske ili ne-receptorske kinaze.

[0119] Inhibitori reeeptor tirozin kinaze koji mogu da se kombinuju sa jedinjenjima pronalaska uključuju one koji učestvuju u regulaciji ćelijskog rasta i ove receptorske tirozin kinaze se ponekad označavaju kao "receplori faktora rasta." Primeri inhibitora receptora faktora rasta uključuju, ali nisu ograničeni na inhibitore: receptora za insulinu slične faktore rasta (IG1MR. 1R i IRR); receptora familije epidermalnih faktora rasta (EGFR, ErbB2, i ErbB4); receptora faktora rasta izvedenih iz tromboeita (PDGFRs), receptora vaskularnog endotelijalnog faktora rasta (VEGFRs). tirozin kinaze sa domenima sličnim imunoglobulinu i cpidcrmalnom faktoru rasta (TlE-2). faktora stimulacije kolonija makrofaga (c-fms). c-kit, c-met. receptora faktora rasta fibroblasta (FGFRs), receptora faktora rasta hepatocita (IIGFRs). Trk receptora (TrkA, TrkB, i TrkC), Efrtnskih (Eph) receptora i RET proloonkogena.

[0120] Pojedini inhibitori receptora faktora rasta su u razvoju i uključuji ligande antagoniste, antitela, inhibitore tirozin kinaze, "anti-sens" oligonukleotide i aptamere. Bilo koji od ovih inhibitora receptora faktora rasta mogu biti uključeni u kombinaciju sa jedinjenjima pronalaska u bilo kojoj ovde opisanoj kompoziciji i postupku/upotrebi. Trastuzumab (ilcrccptin®) je primer anli-erbB2 antitela kao inhibitora funkcije faktora rasta. Jedan primer anli-erbBl antitela kao inhibitora funkcije faktora rasta je cetuksimab (Erbilux™, C225). Bcvaeizumab (Avaslin®) je primer monoklonskog antitela usmerenog protiv VEGFR. Primeri inhibitora malog molekula za receptore epidermalnog faktora rasta uključuju, ali nisu ograničeni na lapatinib (Tykerb™) i eriotinib (TARCEVA®). Imatinib (GEEEVEC®) je jedan primer za PDGFR inhibitor. Primeri VEGFR inhibitora uključuju pazopanib. ZD6474, AZD2171, PTK787, sunitinib i sorafenib.

[0121] U jednom izvođenju, pronalazak prikazuje jedinjenje pronalaska u kombinaciji sa EGFR ili ErbB inhibitorom za upotrebu u lečenju bilo kog od različitih gore pobrojanih stanja. U jednom odredjenom izvodjenju datog pronalaska jedinjenje pronalaska se primenjuje u kombinaciji sa lapatinibom. U jednom posebnom izvodjenju prikazanog pronalaska jedinjenje pronalaska se primenjuje u kombinaciji sa trastuzumabom. U jednom odredjenom izvodjenju prikazanog pronalaska jedinjenje pronalaska se primenjuje u kombinaciji sa erlolinibom. U jednom odredjenom izvodjenju datog pronalaska jedinjenje pronalaska se primenjuje u kombinaciji sa gefilinibom.

[0122] U sledećem izvodjenju, predmetni pronalazak prikazuje jedinjenje pronalaska u kombinaciji sa VEGFR inhibitorom za upotrebu u lečenju bilo kog od različitih gore pobrojanih stanja. U jednom odredjenom izvođenju prikazanog pronalaska jedinjenje pronalaska se primenjuje u kombinaciji sa pazopanibom.

[0123] Tirozin kinaze koje nisu transmembranski receptori faktora rasla su označene kao ne-receptorske, ili intracelularne tirozin kinaze. Inhibitori ne-receptorskih tirozin kinaza se ponekad označavaju kao "anti-metastatička sredstva" i mogu da sc koriste u ovom pronalasku. Ciljne ili potencijalno ciljne kinaze za delovanje anti-inetaslaličkih sredstva, uključuju, ali nisu ograničene na e-Src, Lck, Fyn, Yes. Jak. Abl kinazu (c-Abl i Bcr-Abl), FAK (kinaza fokalne ađhezije) i Brulonovu lirozin kinazu (BTK). Ne-receptorske kinaze i sredstva koja inhibiraju funkciju ne-receptorske lirozin kinaze. su opisana u Sinha, S. i Corey, S.J.,(1999)./. Ilcmalother. Stem Cell Res.8:465-80: i Bolcn, J.B.iBruggc, J.S.. ( 1997) Anmt. Rev. oflmimmol.15:371-404.

[0124] Blokatori SH2/SII3 domena su sredstva koja narušavaju vezivanje za SI 12 ili SH3 domene u različitim enzimima ili adaptorskim proteinima uključujući, ali bez ograničenja na PI3-K p85 podjedinicu, familiju Sre kinaza. adaptorske molekule (She. Crk, Nck, Grb2) i Ras-GAP. Primeri Sre inhibitora uključuju, ali nisu ograničeni na dasatinib i BMS-354825( J. Mecl. Chein(2004) 47:6658-6661).

[0125] Inhibitori serin/treonin kinaza mogu isto lako da se koriste u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska u bilo kojoj od kompozicija i postupaka koji su opisani gore u tekstu. Primeri inhibitora serin/treonin kinaza koji takode mogu da se koriste u kombinaciji sa jedinjenjem ovog pronalaska uključuju, ali nisu ograničenih na inhibitore polo-slične kinaze (Pik familija npr., Plkl, PIk2. i Plk3), koja ima ključnu ulogu u regulaciji procesa u ćeiijskom ciklusu uključujući ulazak i izlazak iz miloze; blokatore MAP kinazne kaskade, koji uključuju druge inhibitore Ras/Raf kinaze, mitogenom ili ckstracelulamo regulisane kinaze (MEKs), i ekstracelularno regulisane kinaze (ERKs); inhibitore Aurora kinaze (uključujući inhibitore Aurora A i Aurora B); blokatorc članova familije protein kinaza C (PKC). uključujući inhibitore PKC podtipova (alfa, beta, gama, cpsilon, mi, lambda, jota, zeta); inhibitore familije kapa-B (IkB) kinaza (IKK-alfa, IKK-beta); inhibitore familije PKB/Akt kinaza; i inhibitore TGF-beta reeeptor kinaza. Primeri Pik inhibitora su opisani u PCT patentnim prijavama br. WO04/014899 i V/O07/03036. Drugi primeri inhibitora serin/treonin kinaze su poznati u stanju tehnike. U sledećem izvođenju, predmetni pronalazak prikazuje jedinjenje pronalaska u kombinaciji sa Pik inhibitorom za upotrebu u lečenju bilo kog od gore nabrojanih različitih slanja. U jednom određenom izvođenju ovaj pronalazak obuhvata jedinjenje pronalaska u kombinaciji sa 5-[6-|(4-metilpiperazin-l-il)metil]-lHbenzimidazol-l-il}-3-{(lR)-l-[2-(tri(luoromelil)fenil |

etoksi} tiofen-2-karboksamidom za takvu upotrebu.

[0126J Urokinaza, takode označena kao urokinaza-tip plazminogen aktivatora (uPA), je serin proteaza. Aktivacija serin proleaze plazmina pokreće proteoliličku kaskadu koja je uključena u trombolizu ili razgradnju ekstraceiularnog matriksa. Povećana ekspresija urokinaze i nekoliko drugih komponenti sistema za aktivaciju plazminogena je povezana sa malignošću tumora uključujući nekoliko aspekata biologije kancera kao što je ćelijska adhezija, migracija, kao i ćelijski mitotički putevi. Inhibitori ekspresije urokinaze mogu da se koriste u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska u kompozicijama i na načine opisane gore u tekstu.

[0127] Inhibitori Ras onkogena mogu takodje da budu upotrebljeni u kombinaciji sa jedinjenjima ovog pronalaska. Takvi inhibitori uključuju, ali nisu ograničeni na inhibitore farnezil transferaze, geranil-geranil transferaze i CAAX proteaza kao i "anti-sens" oligonukleotide, ribozime i imunoterapiju. Pokazano je da takvi inhibitori blokiraju Ras aktivaciju u ćelijama koje sadrže imitirani Ras, delujući na taj način kao antiproliferativna sredstva.

[0128] Inhibitori kinaza uključenih u IGF-1R signalni put mogu istolako da se koriste u kombinaciji sa jedinjenjima prikazanog pronalaska. Takvi inhibitori uključuju ali nisu ograničeni na inhibitoreJNKI/2/3.PI3K. AKT i MEK. i 14.3.3 inhibitore signalnog puta. Primeri AKT inhibitora su opisani u PCT publikaciji br. W() 2007/058850, objavljenoj 24. maja 2007. koja odgovara PCT aplikaciji br. PCT/US2006/043513, popunjenoj 9. novembra 2006. Jedan određeni AKT inhibitor koji je tu prikazan jc 4-(2-(4-amino-1.2,5-oksadiazol-34l)-l-elil-7-![(3S)-3-piperidinilmetiljoksi }-l H-imidazo[ 4,5-c]piridin-4-il)-2-metil-3-bulin-2-ol.

[0129] Inhibitori signalnog puta ćelijskog ciklusa, uključujući inhibitore eiklin zavisnih kinaza (CDICs) su takode korisni u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska u gore opisanim kompozicijama i postupcima. Primeri eiklin zavisnih kinaza. uključujući CDK2, CDK4, i CDK.6 i inhibitori istih su prikazani u, na primer, Rosania G. R„ i sar.,Exp. Opin. Ther. Patents(2000) 10:215-230.

[0130] Inhibitori reeeptor kinaze koji inhibiraju angiogenezu mogu takodje da nadju primenu u predmetnom pronalasku. Inhibitori angiogeneze povezani sa VEGFR i TIE-2 su prikazani ranije u tekstu sa aspekta inhibitora pronosa signala (oba su reeeptor tirozin kinaze). Drugi inhibitori mogu da se koriste u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska. Na primer. anli-VEGF antitela, koja ne prepoznaju VEGFR (reeeptor tirozin kinaza), ali se vezuju za ligand; inhibitori malog molekula za integrin (alfa beta3) koji inhibiraju angiogenezu; endoslatin i angioslalin (ne-RTK) mogu takodje da se pokažu korisnim u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska. Jedan primer VEGFR antitela je bevacizumab (AVASTIN®).

[0131] Inhibitori članova familije fosfatidil inozitol-3-OI I kinaze uključujući blokatore PI3-kinaze, ATM, DNAPK. i Ku mogu takodje da se pokažu korisnim u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska.

[0132] Takodje, potencijalno korisni u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska su inhibitori mio-inozitol signalnog puta kao što su blokatori fosfolipaze C i mio-inozitol analozi.

[0133] siRNA, RNAi, polinukleotidi"'zaključanih'<1>{lockeđ)nukleinskih kiselina, i "antisens" terapije mogu takodje da sc pokažu korisnim u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska. Primeri takvih "antisens" terapija uključuju one usmerene ka gore opisanim ciljevima kao stoje ISIS 2503 i pristupi koji ukljeuju gensku terapiju poput onih koji koriste timidin kinazu ili cilozin deaminazu. Sredstva korišćena u imunoterapijskim procedurama mogu takodje da se pokažu korisnim u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska. Imunoterapijske procedure uključuju''ex-vivo" i"in-vivo" pristupe u cilju povećanja imunogenosli tumorskih ćelija pacijenta kao što je transfekcija citokinima (npr. IL-2, IL-4, GMCFS i MCFS). pristupe koji imaju za cilj povećanje aktivnosti T-ćelija, pristupe koji koriste transfektovane imunske ćelije i pristupe koji koriste anti-idiotipska antitela. Još jedan potencijalno koristan imunoterapijski režim su monoklonska antitela sa Fe receptorima "divljeglipa"(u /'/c/- type)koja mogu da izazovu imunski odgovor domaćina (npr.. IGF-1R monoklonska antitela).

[0134] Sredstva upotrebljena u proapoptotskim procedurama (npr., Bcl-2 "antisens" oligonukleotidi) mogu takode da se pokažu korisnim u kombinaciji sa jedinjenjima pronalaska. Članovi Bcl-2 familije proteina zaustavljaju apoplozu. Ushodna regulacija Bcl-2 je na taj način povezana sa hemorezistencijom. Studije su pokazale da epidermalni faktor rasta (EGF) slimuliše antiapoptotične članove Bcl-2 familije (tj., mcl-1). Prema tome, strategije za nishodnu regulaciju Bcl-2 u tumorima su pokazale da imaju kliničku korist i sada su u Fazi II/III ispitivanja, konkretno Genla-ov G3139 bcl-2 "antisens" oligonukleotid. Ovakve proapoptotičke procedure koje koriste strategije "antisens" oligonukleotida za Bcl-2 su diskutovane u Water, J.S., i sar.../.Clin. Oncol(2000) 18:1812-1823; i Kitada, S., i sar.,Ami. sen. se Re. s. Dev.(1994) 4:71-79.

[0135] Jedinjenja formule (I) mogu da se dobiju korišćenjem postupaka koji su opisani u delti teksta koji sledi. U svim shemama koje su opisane dalje u tckslu. jasno je da zaštitne grupe mogu da se koriste kada jc neophodno u skladu sa opštiin principima koji su poznati upućenima u stanje tehnike, kao sto je na primer. Green. T.W. and Wuts, P.G.M. (1991) Protccting Groups in Organic Svnthesis. John Wiley & Sons. Izbor ođređjenih zaštitnih grupa i procesi za uvodjenjc i uklanjanje zaštitnih grupa nalazi se u okviru veština/ znanja onih koji su upućeni u slanje tehnike. Izbor postupaka za uvodjenjc i uklanjanje zaštitnih grupa kao i rcakcionih uslova i redosled njihovog izvršenja biće u skladu sa dobijanjem jedinjenja iz pronalaska.

[0136] Jedinjenja formule (I), dobijaju se uobičajenim postupcima koji su niže navedeni u Shemi 1 .

u kojoj:

R<10>predstavlja halo (najbolje hloro) ili liometil;

gde E predstavlja odgovarajući estar karboksilne kiseline ili ekvivalent estra karboksilne kiseline, posebno metil estar, etil estar, ili Weinrcb-ov amid;

gde R<il>predstavlja H ili CH3;

gde alk označava alkil ili alkenil; i

gde su sve druge promenjive dcfinisane gore u tekstu.

[0137] U ovoj i u reakcionim shemama koje slede, NBS predstavlja N-bromosukein imid.

[0138] Proces za dobijanje jedinjenja formule (I) prema Shemi I (sve formule i sve promenjive su definišane ranije u tekstu) obuhvata faze: a) reakcije jedinjenja formule (II) sa jedinjenjem formule (VII) da bi se dobilo jedinjenje formule (X); b) kondenzovanja jedinjenja formule (X) sa supsliluisanim pirimidinom formule (III) da bi se dobilo jedinjenje formule (XI); c) reakciju jedinjenja formule (XI) sa pogodnim sredstvom za bromovanje . a onda i reakciju sa jednim od sledećih reagenasa:

i) tioureeom,

ii) formamidom,

iii) amidom,

iv) tioamidom, ili

v) ureom;

da bi se dobilo jedinjenje formule (VIII);

d) reakciju jedinjenja formule (VIII) sa jednim od sledećih reagenasa:

i) molekulskim vođonikom

ii) reagensom za alkil metal ili reagensom za alkenil metal

iii) alkoholom, ili

iv) jedinjenjem formule (IX): N(R°)-R<8>, gde R" predstavlja I I ili CH3,

da bi se dobilo jedinjenje formule (I);

e) po slobodnom izboru prcvodjenje jedinjenja formule (I) u farmaceutski prihvatljivu so; i

I) po slobodnom izvodjenju prcvodjenje jedinjenja formule (I) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli u različito jedinjenje formule (I) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so.

[0139] Redosled navedenih koraka nije kritičan za postupke i postupak može da se vrši korišćenjem bilo kojeg odgovarajućeg redosleda koraka.

[0140] Jedinjenja formule (I) u kojoj R'1 predstavlja II mogu da se dobiju reakcijom jedinjenja formule (VIII) sa izvorom molekulskog vodonika u prisustvu katalizatora na bazi prelaznog metala:

gde su sve promenjive definisane ranije u tekstu.

[0141] Odgovarjući uslovi za reakciju redukcije biće očigledni stručnjacima u stanju tehnike i obuhvataju paladijum hidroksid na ugljeniku. paladijum na ugljeniku. sulfonovanu platinu na ugljeniku, ili Rcni nikal uz upotrebu amonijum formata ili drugog odgovarajućeg izvora molekulskog vodonika ili alternativno u atmosferi vodonika. Reakcija se vrši u inertnom rastvaraču ili na atmosferskom ili na povišenom pritisku. Reakcija može da se odigrava na temperaturi od oko 25 °C do 80°C, najbolje na 50-70 °C. Odgovarajući inertni rastvarači obuhvataju ali nisu ograničeni na elanol, melanol, i etil aeetat.

[0142] Jedinjenja formule (I) u kojoj R1 predstavlja alkil, haloalkil. alkenil. -R^-OR<6>, R<5->C02R<6>, -R<5->S02R<6>, -R<5->Het ili -R<5->NR<6>R<7>, mogu da se dobiju reakcijom jedinjenja formule (VIII) sa alkilnim ili alkenilnim metalnim reagensom kao što su jedinjenja sa formulom Alk„MXmili XmMR5-C02R('

u kojoj Alk predstavlja alkil ili alkenil;

n može da bude 1, 2, 3 ili 4;

gde M predstavlja prelaziti metal kao što je Zn. B ili Sn;

gde X predstavlja halo, naročito Cl ili Br;

gde m može da bude 0, 1 ili 2; i

gde su sve ostale promenjive definisane u predhodnom delu teksta:

u kojoj

R4apredstaljva alkil, haloalkil, alkenil, -R<5->OR<6>, ili R5-C02R6; i

gde su sve ostale promenjive definisane u predhodnom delu teksta.

[0143] Odredjcni primeri za odgovarajuće alkil ili alkenil metalne reagense, obuhvataju ali nisu ograničeni na dialkileink, alkilcink, bal ide, alkilborane, alkenilborane, alkcnilboratc i alkcnilstananc, koji se ili mogi naći u prodaji ili se mogu dobiti od strane onih koji su upućeni u stanje tehnike na neki od uobičajenih načina.

[0144] Konkretno, reakcija se izvodi u prisustvu izvora paladijuma, po slobodnom izboru fosfinskog liganda i opciono u prisustvu baze u odgovarajućem inertnom rastvaraču. Primer za odgovarajuće izvore paladijuma obuhvataju ali nisu ograničeni na bis(tri-t-butilfosfin)paladijum (0). tris(dibenzilidenaccton)dipalađijum (0), dihlorobis(trifenilfosfin)-paladijum (II) ili acetato(2*-di-t-bulilfosilno-1,1 '-bifenil-2-il)paladijum (II). Primeri odgovarajućih fosfinskih liganada obuhvataju ali nisu ograničeni na 9,9-dimctil-4,5-bis(đifcnillbsfino)ksanten i trifenilfosfin. Primeri odgovarajućih baza obuhvataju ali nisu ograničeni na kalij um acelat. eezijum karbonat, natrijum metoksid, i trietilamin. Primeri inertnih rastvarača obuhvataju. ali nisu ograničeni na THF, toluen, N,N-dimctilformamid ili 1,4-dioksan, ili izopropanol u slučaju alkenilborata. Reakcija može da se izvodi na temperaturi od oko 25 °C do 100°C.

[0145] Jedinjenje formule (12) u kojoj R1 predstavlja alkenil, može da se prevede (konvertuje) ujedinjenje formule (I) u kojoj R'<1>predstavlja -R^-SOjR<6>, -R<J->Met ili - R<5->NR<6>R<7>reakcijom sa odgovarajućim nukleofilom. Na primer, jedinjenje formule (I) u kojoj R4 predstavlja -R<5->SC)2R<6>, ili -R<3>NR<6>R<7>može da se dobije reakcijom jedinjenja formule (12) u kojoj Rd predstavlja alkenil saliolom ili aminom, tim redosledom. Reakcioni uslovi za takve transformacije, poznali su onima koji su upućeni u stanje tehnike.

[0146] Jedinjenja formule (I) u kojoj R'<1>predstavlja -OR". dobijena su reakcijom jedinjenja formule (VIII) sa odgovarajućim alkoholom:

u kojoj su sve promenjive definisane ranije u tekstu.

[0147] Specifični primeri odgovarajućih alkohola obuhvataju. ali nisu ograničeni na metanol, etanol, n-propanol ili n-butanol. Reakcija može opciono da bude i/.vodena u prisustvu baze, ali nije ograničena na one kao što su eezijum karbonat, natrijum metoksid, i trietilamin. Reakcija se obično izvodi na temperaturi od oko 50-120 °C. na atmosferskom ili povišenom pritisku i po slobodnom izboru u mikrotalasnoj peći.

[0148] Jedi<n>jenja formule (I) u kojoj R4 predstavlja N(H)R8 (tj., jedinjenja formule (14)) dobijaju se reakcijom jedinjenja formule (VIII) sa jedinjenjem formule (IX):

u kojoj R<a>predstavlja H ili CH3i gde su sve druge promenjive prethodno definisane.

[0149] Oni koji su upućeni u stanje tehnike, će prepoznati da se traženi uslovi za gornje reakcije razlikuju u zavisnosti od definicije za R<10>. Kada R1" predstavlja halo (najbolje hloro), reakcija se generalno izvodi u rastvaraču ili bez njega. Odgovarajući rastvarači obuhvataju, ali nisu ograničeni na izopropanol. metanol. 1,4-dioksan. etanol, dimetilacetamid, triflouroetanol, i N,N-dimeliIformamid, Reakcija se obično odigrava na temperaturi od oko 30 do oko 120°C. ili po slobodnom izboru u mikrotalasnom aparatu. U izvodjenju, gde R<1>predstavlja NI h, reakcija se odigrava sa izvorom amonijaka, na primer, amonijaka u metanolu ili po mogućstvu u amonijum hidroksidu. Reakcija sc obično odigrava bez dodatka drugih rastvarača i na temperaturama od oko 60 °C do oko 120 °C, u zatvorenom reakcionom sudu ili po slobodnom izboru u mikrotalasnom aparatu. Kao što će bili jasno stručnjacima iz oblasti organske hernije, takodje može biti poželjno da se uvedu odgovarajuće zaštitne grupe pre nego Što reaguje jedinjenje formule (VIII) sa jedinjenjem formule (IX). Na primer, u izvodjenju, gde R<4>predstavlja grupu koja sadrži prikačeni primarni ili sekundarni amin, dodavanje se poželjno vrši kada jc prikačeni amin zaštićen kao što je to na primer, njegov odgovarajući t-bulil karbamal ili trilluoracetamid. Izbor, uvodjenje i uklanjanje odgovarajućih zaštitnih grupa za reakcije kao što je ova. uobičajeno je u stanju tehnike. Jedinjenja formule (IX) su komercijalno dostupna ili se mogu sintetizovati korišćenjem tehnika koje su uobičajene u stanju tehnike.

[0150] Kada Rm predstavlja tiometil, tiometil se prvo prevodi u poželjniju odlazeću grupu, kao što jc na primer sulfoksid, sulfon, ili hlorid. Tiometil može da se prevede u sulfoksid ili sulfon oksidacijom sa odgovarajućim oksiđacionim sredstvom, kao što je na primer okson, natirjum perjodal, ili meta hloroperbenzoeva kiselina, u odgovarajućem rastvaraču, kao što je na primer dihioromelan, metanol, ili voda. Oni koji su upućeni u stanje tehnike, prepoznaće da se ovako može proizvesti analog jedinjenja formule (VIII) u kojoj R<10>predstavlja sulfoksid ili sulfon. Oksidovani proizvod tada može da reaguje sa jedinjenjem formule (IX) sa bi sc dobilo jedinjenje formule (I).

[0151] Ove reakcije se generalno izvode u odgovarajućem rastvaraču, na primer 2-propanolu, dimetilacetamidu, ili dioksanu, po slobodnom izboru uz dodatak kiseline, na primer hlorovodonične kiseline, i na temperaturi od 25-1 10°C, najbolje od 70-90°C, ili u mikrotalasnom reaktoru na temperaturi od 90-220<u>C. najbolje od 160-190°C.

[0152] Alternativno, pirimidinil sulfoksid ili sulfon može da sc prevede u odgovarajući hidroksil pirimidin reakcijom sa odgovarajućim vodenim rastvorom kiseline, kao stoje na primer hlorovodonična ili sirćelna kiselina, na temperaturi od 25-110°C, najbolje od 70-90°C. Hidroksil pirimidin može da se prevede u hlorid korišćenjem odgovarajućeg reagensa za hlorinaciju, kao što je na primer fosfor oksihlorid ili tionil hlorid, po slobodnom izboru u prisustvu rastvarača, kao što je dihioromelan, na temperaturi od 25-120°C. najbolje od 60-80°C. Oni koji su upućeni u stanje tehnike, prepoznaće da se ovim postupkom može proizvesti jedinjenje formule (VIII) u kojoj R<10>predstavlja hloro. koji može da reaguje sa jedinjenjem formule (IX) kao što jc gore opisano.

[0153] Jedinjenja formule (VIII) mogu da se dobiju reakcijom jedinjenja formule (XI) sa odgovarajućim reagensom za bromovanje, naročito brom ili NBS, što je praćeno reakcijom sa jednim od sledećih reagenasa: 1) tiourca. 2) (bnnamid 3) amid 4) tioamid ili 5) urea u zavisnosti da li jc u pitanju tiazol ili oksazol i gde su poželjni odredjeni supstituenti R<3>:

u kojoj su promenjive prethodno definisane.

[0154] U ovoj i u narednim Shemama, pozivanje na tiourcu, formamid. amid. tioamid ili ureu u vezi sa ovim lipom reakcije odnosi se na nesupstituisanu tiourcu. formamid. amid, tioamid ili ureu i na njene supstiluisanc analoge. Konkretno, tiourea. formamid. amid, tioamid ili urea mogu biti supstituisani sa željenom grupom R"\ Pogodno supstituisani analozi tiouree, formamida. amida.lioamida ili uree komercijalno su dostupni ili se mogu dobili korišćenjem uobičajenih tehnika.

[0155] Kada se žeii aminotiazol (tj.. jedinjenje formule (VIII) u kojoj VV predstavlja S i gde K<3>predstavlja -NR<6>R<7>ili je Het poželjan, reakcija se može postići početnim bromovanjem jedinjenja formule (XI) korišćenjcm odgovarajućeg reagensa za brominaciju, kao što je na primer brom u rastvaraču kao šio je sirćetna kiselina ili

NBS:

[0156] Reakcija se obično vrši u odgovarajućem rastvaraču. na primer u dihlorometanu, N.N-dimetulformamidu. ili N,N-dimetilacelamidu, i na temperaturi od 25-50°C, najbolje od 25°C. Bromovani analog (tj., jedinjenje formule (XI-A)) tada reaguje sa odgovarajuće supstituisanoni tiourcom:

u kokoj W predstavlja S, gde R?a predstavlja -NR(,R<7>ili Het i gde su sve druge promenjive prethodno definisane.

[0157] Reakcija sc obično odigrava u odgovarajućem rastvaraču, kao što jc na primer, N,N-dimetilformamiđ, N,N-đimetiIacetamid, dihioromelan, letrahidrofuran. dioksan. ili acetonitril, po slobodnom izboru u prisustvu odgovarajuće baze. na primer magnezijum karbonata ili natirjum bikarbonata. i na temperaturi od 25-90°C. najbolje od 25-50°C. Oni koji su upućeni u stanje tehnike, ćc prepoznali da tiourea može da bude nesupstituisana, što dovodi do formiranja jedinjenja formule (VIII) u kojoj R<3>predstavlja NH2; ili tiourea može da nosi jedan ili više dodatnih supslitucnata na jednom od atoma azota.

[0158] U ovoj i u narednim reakcijama, jedinjenje, kao što je jedinjenje formule (VIII), u kojoj R<3>predstavlja amino grupu (tj., -NR<f>'R<7>), može dalje da se prevede u odgovarajuće jedinjenje u kojem jc RJ drugačiji od amino (ili supstituisani amino) korišćenjem ovde opisanih tehnika i onih koji su uobičajeni u slanju tehnike.

[0159] Na primer, jedinjenje aminotiazola formule (VlII-A) u kojoj R<3>predstavlja amino grupu, može da se prevede u nesupstituisani tiazol (tj., jedinjenje formule (VIII) u kojoj R3 predstavlja U) korišćenjcm postupaka koji su poznali onima koji su upućeni u stanje tehnike. Na primer, tiazol se može dobiti reakcijom aminotiazola sa odgovarajućim reagensom, na primer t-butil nilritom, u odgovarajućem rastvaraču. na primer tetrahidrofuranu, i na temperaturi od j5-75°C, naročito od 40-60°C.

[0160] Kada se želi supstituisani tiazol, aminotiazol formule (VIII) može da se izmeni u skiadu sa postupcima koji će biti poznati stručnjacima upućenim u stanje tehnike. Na primer, jedinjenje aminotiazola formule (VIII-A) može da se prevede u jedinjenje formule (VIII-B) reakcijom sa reagensima sposobnim da zamene amino grupu sa halidom, najbolje sa bromidom:

u kojoj Hal predstavlja halo, po mogućstvu Br; i gde su sve druge promenjive definisane u predhodnom delu teksta.

[0161] Konverzija u halo-tiazol formule (VIII-B) može da se vrši reakcijom sa na primer, t-butil nitritom i bakar (II) bromidom u odgovarajućem rastvaraču, kao što je tetrahidrofuran ili acetonitril, i na temperaturi od -10°C do 50°C. najbolje od 0°C do 25°C. Halo-tiazol formule (VIII-B), mogu zatim reagovali pod različitim uslovima koji su poznati onima koji su upućeni u stanje tehnike da bi sc proizvela različita jedinjenja tiazola formule (VIII-C) u kojoj R<3>može da predstavlja mnoštvo supstituenata u skladu sa definicijom za R'' u odnosu na jedinjenja Formule (I).

[0162] Jedan primer takve reakcije je sličan postupku od J. Tsuji "Palladium Reagents and Catalvsts: Innovations in Organic Svnlhesis", Wilcy, Chichcstcr. UK. 1995, uključuje reakciju halo-tiazola formule (VIII-B) sa reagensom koji je sposoban da se podvrgne kuplovanju sa paladijumom da bi se dobila jedinjenja formule (VIII-C) u kojoj R<3c>predstavlja alkil, haloalkil, ili alkenil:

u kojoj Hal predstavlja halogen; gde R<3c>predstavlja alkil, haloalkil ili alkil-011; i gde su sve druge promenjive definisane ranije u tekstu. [0163} Halo-tiazol formule (VIII-B) može na primer da reaguje sa bornom kiselinom, estrom borne kiseline, alkii kalajom, alkil cinkom ili Cirinjarovim reagensom. u odgovarajućem rastvaraču, na primer telrahidrofuranu. dioksanu. ili dimetilformamidu, u prisustvu katalizatora koji jc sposoban da indukujc takvu transformaciju, naročito paladijumski katalizator. na primer paladijumdiholorobistrifenilfosfin, i na temperaturi od 25-3 50°C. najbolje od 25-60°C. Oni koju su upućeni u stanje tehnike će prepoznati da ove reakcije kuplovanja često zahtevaju dodatak odgovarajuće baze, kao što je vodeni natrijum karbonat, cezijum karbonat, ili trietilamin i/ili dodatak odgovarajućeg liganda za vrste paladijuma, kao što je na primer trialkilfosfin ili iriarilfosfin, na primer tri I oni l fos fin. [0164] Naredni primer takve reakcije obuhvata reakciju halo-liazola formule (V-B) sa reagensom sposobnim za izmeštanje bromida, na primer amina. kao što je piperidin, metilamin, ili metil piperazin

u kojoj Hal predstavlja halogen;

R<3d>je -NR<6>R<7>; i gde su sve druge promenjive definisane ranije u tekstu.

[0165] U slučaju reakcije halo-tiazola formule (VIII-B) sa aminom ili supstituisanim aminom (na primer, dimetilaminom) reakcija se generalno izvodi reagovanjem jedinjenja formule (V-B) sa aminom ili supslituisanim aminom, po slobodnom izboru u odgovarajućem, rastvaraču, kao što je 2-propanol, dioksan, ili dimetilformamid, na temperaturi od 25°C do 1 50°C, najbolje od 50-90°C, po slobodnom izboru u prisustvu

odgovarajuće kiseline, kao što je na primer hlorovođonična kiselina.

[0i66] Prema narednom postupku za proizvodnju supsliluisanog tiazola formule (VIII), jedinjenje formule (XIA) reaguje sa tioamidom, na primer lioacctamidom. da bi se dobilo jedinjenje formule (VIII-D) u kojoj Pod predstavlja alkil:

gde su sve promenjive definisane ranije u tekstu.

[0167] Alkil supstituisani tioamidi za upotrebu u ovom postupku su komerciajalno dostupni ili se mogu dobiti korišćenjcm konvencionalnih tehnika. Tipično, reakcija se provodi u odgovarajućem rastvaraču, kao što su na primer, dihioromelan, tetrahidrofuran, dimetilformamid, N,N-dimelilacetamid, ili acelonitrik naročito di meti I formamid ili N,N-dimetilacetamid, po slobodnom izboru u prisustvu odgovarajuće baze, kao stoje na primer magnezijum karbonat ili natrijum bikarbonat, i na temperaturi od 35-100°C, najbolje od 50-80°C.

[0168] U izvodjenju gde je poželjan oksazol formule (VIII) u kojoj R3 predstavlja II, reakcija se može izvesti reagovanjem jedinjenja formule (Xl-A) sa formamidom u prisustvu kiseline, kao što je sumporna kiselina, i na temperaturi od 60-150°C. najbolje od 90-130°C:

gde su sve promenjive definisane ranije u tekstu.

[0169] Supstituisani oksazol formule (VII1-F) može da se dobije iz jedinjenja formule

(XI-A):

u kojoj R<3e>predstavlja I let ili -NR<6>R<7>i gde su sve promenjive definisane ranije u tekstu.

[0170] Reakcija se izvodu reagovanjem jedinjenja formule (XI-A) sa urecom ili sa supstituisanom ureeom u odgovarajućem rastvaraču. kao što jc na primer, N,N-dimetilformamid, N,N-đimctilacelamid, dihioromelan, lelrahidrofuran, dioksan. ili acetonitril, po slobodnom izboru u prisustvu odgovarajuće baze, na primer, magnezijum karbonata ili natrijum bikarbonata, i na temperaturi od 25-170°C. najbolje od 60-150°C ili u mikrotalasnom reaktoru na temperaturi od 100-19()°C, najboljle od 120-160°C. Oni koji su upućeni u stanje tehnike moći će da predvide supstituisane uree koje mogu biti korišćene u gorepomenutim postupcima da bi se dobila jedinjenja formule (VIII-F) u kojoj je R<3>" definisano ranije u tekstu. Jedan primer supstitisane uree za upotrebu u ovom postupku je 1-pirolidinkarboksamid. Odgovarajuće supstituisane uree su komercijalno dostupne ili sc mogu dobili korišćenjem tehnika koje su poznate stručnjacima.

[0171] Substituisani oksazoi formule (VI11-G). takodje sc može dobiti iz jedinjenja formule (XI-A):

u kojoj R<3t>predstavlja alkil ili haloalkil i sve ostale promenjive su definisane ranije u tekstu .

[0172] Tipično, reakcija se odigrava tako što reaguje jedinjenje formule (XI-A) sa amidom (tj., jedinjenje formule R31-C(0)NIT), kao što je na primer acetamid, u odgovarajućem rastvaraču, kao što je na primer. dihioromelan. tetrahidrofuran, dimetilformamiđ, ili acelonilril, naročito dimetilformamid ili bez rastvarača, po slobodnom izboru u prisustvu odgovarajuće baze, kao što je na primer magnezijum karbonat ili natrijum bikarbonat, i na temperaturi od 35-170°C\ najbolje od 60-150°C ili mikrotalasnom reaktoru na temperaturi od 100-190°C. najbolje od 130-170°C Odgovarajući amidi za upotrebu u ovoj reakciji biće očigledni onima koji su upućeni u stanje tehnike i komercijano su dostupni ili se mogu dobiti korišćenjem konvencionalnih tehnika.

[0173] Kao što će biti jasno onima koji su upućeni u .stanje tehnike, bromo-supstituisani oksazol formule (VIII-II),

u kojoj su sve promenjive definisane ranije u tekstu;

može da se dobije i konverzijom oksazoia formule (VIII-F) (u kojoj R<3>predstavlja aminilisupstituisanu amino grupu) u bromo analog korišćenjem tehnika koje su poznate stručnjacima, uključujući one koje su opisane ranije u tekstu.

[0174] Stručnjaci će prepoznati da neke od gore opisanih reakcija mogu biti nekompatibilne sa jedinjenjima formule (VIII) u kojoj R<1>" predstavlja hlorid. Ulim izvodjenjima , gorenavedene reakcije mogu biti izvedene korišćenjem jedinjenja formule (XI) u kojoj R<10>predstavlja tiometil, i naknadnog konverlovanja tiometil grupe u pogodniju odlazeću grupu, kao šio je sulfoksid, sulfon ili kloride korišćenjem tehnika koje su uobičajene u stanju tehnike, uključujući i one gore opisane.

[0175] Jedinjenja formule (XI) mogu da se dobiju reakcijom jedinjenja formule (X) sa supstituisanim pirimiđinom formule (III):

gde su sve promenjive definisane ranije u tekstu.

[0176] Reakcija se generalno odigrava lako što reaguje jedinjenje formule (X) i jedinjenje formule (III) u prisustvu odgovarajauće baze koja je sposobna da izvrši deprotontzaciju jedinjenja formule (III), na primer litijum heksametildisilazida (LilIMDS), natrijum heksametildisilazida. ili litijum diizopropilamida. naročito LilIMDS,uodgovarajućem rastvaraču. kao što jc TI !f. i na temperaturi od oko -78°C do oko 25°C, posebno od oko 0°C do oko 25°C.

[0177] Jedinjenje formule (X) može da sc dobije reakcijom jedinjenja formule (II) sa jedinjenjem formule (VII):

[0178] Ova reakcija može da se izvede korišćenjcm uslova koji su uobičajeni u stanju tehnike za takve reakcije kuplovanja (sprezanja). uključujući upotrebu rastvarača kao što je tetrahi dro turan, 1,4-dioksan ili dihioromelan na sobnoj temperaturi ili uz zagrevanje na temperatuama od oko 40°C do oko 100°C. Stručnjaci koji su upućeni u stanje tehnike prepoznaće da može biti poželjno da se ova reakcija vrši u prisustvu odgovarajuće baze, kao što je na primer piridin ili trictilamin. Jedinjenja formule (VII) su komercijalno dostupna ili se mogu sintetizovali korišćenjem tehnika koje su uobičajene u stanju tehnike.

[0179] Jedinjenja formule (II) u kojoj Q\ Q<2,>Q<3><i>Q4<p>redstavljaju CI I su komercijalno dostupna. Jedinjenja formule (II) u kojoj jedna od Q', Q<2.>Q3 i Q' predstavlja C-R"mogu da se dobiju redukcijom jedinjenja formule (XIII). Odgovarajući uslovi za reakciju redukcije biće očigledni stručnjacima upućenim u stanje tehnike i obuhvataju paladijum na ugljeniku u atmosferi vodonika, sulfonovanu platinu na ugljeniku u atmosferi vodonika. ili gvozdeni prah u sirćetnoj kiselini. U jednom izvodjenju, redukcija se može postići korišćenjem Reni nikla u atmosferi vodonika. Reakcija se vrši u inertnom rastvaraču ili na atmosferskom ili na povišenom pritisku. Odgovarajući inertni rastvarači obuhvataju ali nisu ograničeni na etanol, metanol, i etil acetat.

[0180] Jedinjenja formule (XIII) mogu da se dobiju oksidacijom jedinjenja formule (XX) korišćenjem odgovarajućeg oksidacionog sredstva koje nije ograničeno na hrom trioksid ili kalijum permanganat da bi se dobila jedinjenja formule (XXI). U jednom izvodjenju, reakcija sc izvodi sa hrom trioksidom u jako kiselim uslovima. u prisustvu sumporne kiseline. Reakcija se izvodi na temperaturi od oko 80 °C do 100°C. Jedinjenja formule (XXI) mogu tada da se prevode li jedinjenja formule (XIII) esterifikacijom kiselinske funkcionalne grupe korišćenjcm uslova koji su standardni za takve transformacije, naročito u metanolu u prisustvu kalaliličke količine sumporne kiseline:

gde su sve promenjive ranije definisane.

[0181] Alternativno, jedinjenja formule (II) u kojoj Q', Q<2>. 0/ i Q'1 predstavljaju C-R<2>mogu da se dobiju reakcijom jedinjenja formule (XV) sa izvorom azota kao što je benzofenon imin ili t-butil karbamat korišćenjem uslova koji su uobičajeni za ukrštene reakcije (reakcije unakrsnog sprezanja) po Buhvaldu. Konkretno, u prisustvu izvora paladijuma, po slobodnom izboru fosfinskog Uganda, i baze u odgovarajućem inertnom rastvaraču. Primeri odgovarajućih izvora paladijuma obuhvataju ali nisu ograničeni na tris(dibenzilidenaceton)dipaladijum (0), dihlorobis(trifenilfosfin)-paladijum (II) ili acetato(2'-di-t-butilfosriiio-l.r-bifenil-2-il)paladijum (II). Primeri odgovarajućih fosfinskih liganada obuhvataju ali nisu ograničeni na 9,9-dimetil-4,5-bis(difenilfosfino)ksantcn i trifenilfoslin. Primeri odgovarajućih baza uključuju ali nisu ograničeni na kalijum acetat, cezijum karbonat, natrijum metoksid, i trictilamin. Primeri za odgovarajuće inertne rastvarače obuhvataju, ali nisu ograničeni naloluen, N,N-dimetilformamid ili 1,4-dioksan. Reakcija može da se vrši na temperaturi od oko 80 °C do 150°C, po slobodnom izboru u mikrotalasnom aparatu:

gde X predstavlja halo, naročito Br:

gde P predstavlja zaštićeni azot, naročito benzofenon imin ili t-butil karbamat;

i gde su sve druge promenjive ranije delinišane.

[0182] Konverzija jedinjenja formule (XVI) ujedinjenja formule (II) može se postići reakcijom sa jakom kiselinom u odgovarajućem organskom rastvaraču korišćenjcm uobičajenih tehnika za uklanjanje (deprolekciju) kiselih grupa. Odgovarajuće kiseline koje se koriste u tim transformacijama, obuhvataju ali nisu ograničene na hlorovodoničnu kiselinu. Odgovarajući rastvarači za te transformacije uključuju, ali nisu ograničeni na tetrahidrofuran i 1,4-dioksan. Videti, Kocienski. P.J. Protecling Groups, Georg Thicme Verlag, Stuttgart, 1994; and Greene, T.W., VVuts, P. G. M. Protecting Groups in Organic Svnthesis (2nd IZdilion). J. Wiley and Sons. 1991.

[0183] Kao Što je ranije naveden, redosled navedenih koraka nije kritičan. U narednom izvodjenju, jedinjenja formule (I) mogu da sc dobiju i prema Schcmi 2. koja prikazuje alternativni redosled koraka u Shemi 1.

u kojoj:

R<10>predstavlja halo (najbolje hloro) ili tiometil; gde E predstavlja odgovarajući estar karboksilne kiseline iii ekvivalentni estar. naročito metil estar, etil estar, ili Weinreb-ov amid: gde Alloc predstavlja alilhloroformat;

Bu3SnH predstavlja tri-n-butil kalaj hidrid; i

gde su sve druge promenjive ranije definisane.

[0184] Postupak prema Shemi 2 obuhvata korake: a) uvodjenja zaštitne grupe kao stoje alilhloroformal. na jcdinjcnju formule (II) da bi se dobilo jedinjenje formule (II-A); b) kondenzovanja jedinjenja formule (II-A) sa supstituisanim jedinjenjem pirimidina formule (III) da bi se dobilo jedinjenje formule (IV); c) reakciju jedinjenja formule (IV) sa odgovarajućim agensom za bromovanje što jc praćeno sa jednim od sledeći reagenasa:

i) tiourea,

i i) formamid,

iii) amid,

iv) tioamid, ili

v) urea;

da bi se dobilo jedinjenje formule ( V); d) reakciju jedinjenja formule (V) u prisustvu Paladijumskog katalizatora da bi se dobilo jedinjenje formule VI; e) reakciju jedinjenja formule (VI) sa jedinjenjem formule (VII) da bi se dobilo jedinjenje formule (VIII);

f) reakciju jedinjenja formule (VIII) sajednim od sledećih reagenasa:

i) molekulski vodonik

ii) reagens za alkil metale ili reagens za alkenil metal

iii) alkohol, ili

iv) jedinjenje formule (IX),

da bi se dobilo jedinjenje formule (I); g) po slobodnom izboru prcvodjenje jedinjenja formule (I) u farmaceutski prihvatljivu so; i h) po slobodnom izboru prevodjenje jedinjenja formule (I) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli u različito jedinjenje formule (I)ili njegovu farmaceutski prihvatljivu

so.

[0185] Uvodjenjc i uklanjanje Alloc zaštitne grupe se može postići pomoću uobičajenih sredstava. Na primer. jedinjenje formule (II) može da reaguje sa alilhlorofonnatom korišćenjcm uobičajenih uslova za acilaciju od strane onih koji su upućeni u stanje tehnike za uvodjenje zaštitnih grupa za karbamat. Uklanjanje zaštitne grupe postiže se reakcijom jedinjenja formule (V) sa tributilkalaj hidridom u prisustvu Pd katalizatora i slabe kiseline. U jednom izvodjenju dihlorobis(tirfenilfosfin)-palađijum (II) se koristi zajedno sa sirćctnom kiselinom. Različiti rastvaraČi mogu da se koriste, uključujući ali bez ograničenja na dihloromctan. toluen, dietil etar, aeelon i N,N-dimetilformamid. Videti, Koeienski, P.J. i<>>rolccting Groups. Georg Thicme Verlag, Stuttgart, 1994; and Grcene, T.\V.. Wuts, P. G. M. Protceting Groups in Organic Synthesis (2nd Edition), j. Wiley and Sons, 1991.

[0186] Preostale faze reakcije mogu se sprovesti generalno na način koji je ranije opisan za analogne korake u Shemi 1.

[0187] Kao naredni primer menjanja redosleda faza, jedinjenja formule (I) mogu da se dobiju prema Shemi 3.

u kojoj R<10>predstavlja halo (najbolje hloro) ili tiometil, i gde su ostale promenjive definisane ranije.

[0188] Generalno, postupak za dobijanje jedinjenja formule (I) prema Shemi 3 (sve formule i sve promenjive variables su definisane ranije) obuhvata faze:

a) reakcije jedinjenja formule (V) sa jednini od sledećih reagenasa:

i) molekulski vodonik

ii) alkil ili alkenil metalni reagens

iii) alkohol, ili

iv) jedinjenje formule (IX),

da bi se dobilo jedinjenje formule (XVIII);

b) reakcijom jedinjenja formule (XVII) u prisustvu Paladijumskog katalizatora da bi se dobilo jedinjenje formule

(XVIII);

c) reakcija jedinjenja formule (XVIII) sa jedinjenjem formule (VII) da bi se dobilo jedinjenje formule (I); d) po slobodnom izvodjenju prevodjenjc jedinjenja formule (I) u njegovu farmaceutski prihvatljivu so; i e) po slobodnom izvodjenju prcvodjenje jedinjenja formule (I) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli u različito jedinjenje formule (I) ili njegovu

farmaceutski prihvatljivu so.

[0189] Svaki od gore navedenih koraka može biti izveden korišćenjem tehnika koje su ranije opisane za analogne reakcije sa različitim polaznim materijalima.

[0190] Biće jasno stručnjacima upućenim u slanje tehnike da optimalan izbor reakcione sekvence koja se upotrebljava za dobijanje odredjenog jedinjenja iz pronalaska zavisi od odredjenog jedinjenja iz pronalaska koje se želi kao i prednosti i dostupnosti polaznih materijala.

[0191] Kao Što će biti jasno stručnjacima upućenim u slanje tehnike, jedinjenje formule (I) prevodi se u drugo jedinjenje formule (I) korišćenjem tehnika koje su dobro poznate u stanju tehnike. Na primer, jedinjenja formule (I) mogu da modi likuju korišćenjem konvencionalnih tehnika da bi sc izmenile ili preinačile grupe definisane pomoću promenjive R<3>i čime predstavljaju različita jedinjenja formule (1). Posebno, jedinjenje formule (1-1) (u kojoj R3 predstavlja -NHi) može da se konvertuje u jedinjenje formule (1-2) reduktivnom animacijom amina sa acetonom i nalrijum cijanoborohidridom:

u kojoj su sve promenjive ranije opisane u tekstu.

[0192] Jedinjenje formule (1-1) može da se prevede u jedinjenje formule (1-3) reakcijom samezil hloridom:

u kojoj su sve promenjive ranije definisane.

[0193J Na osnovu ovog opisa i ovde sadržanih primora, stručnjaci mogu lako da prevode (konvertuju) jedinjenje formule (I) ili njenu farmaceutski prihvatljivu so u različito jedinjenje formule (I), ili njenu farmaceutski prihvatljivu so.

[0194] Dati pronalazak dalje obezbedjuje radioaktivno obeležena jedinjenja formule (I) i biotinilovana jedinjenja formule (I) i njihove verzije vezane za čvrsti nosač tj.. jedinjenje formule (I) koje ima takvu radioaktivno obeleženu ili biotinilovanu vezu. Radioaktivno obeležena jedinjenja formule (I) i biotinilovana jedinjenja formule (I) mogu da se dobiju korišćenjem uobičajenih tehnika. Na primer, radioaktivno obeležena jedinjenja formule (I) mogu da se dobiju reakcijom jedinjenja formule (I) sa tricijumskim gasom u prisustvu odgovarajućih katalizatora da bi se dobila radioaktivno obeležena jedinjenja formule (I). U jednom izvodjenju. jedinjenja formule (I) se prevode u tricijum.

[0195] Radioaktivno obeležena jedinjenja formule (I) i biotinilovana jedinjenja formule (I) korisna su u ogledima identifikacije jedinjenja koja inhibiraju barem jednu familiju Raf kinaza, za identifikovanje jedinjenja za tretman stanja koja mogu da se tretiraju sa Raf inhibitorom, na primer., za trcatman neoplazmi oselljivih na tretman sa Raf inhibitorom. Takav postupak iz ogleda za identifikaciju takvih jedinjenja. obuhvata korak specifičnog vezivanja radioaktivno obeleženog jedinjenja ili biotinilovanog jedinjenja iz pronalaska za ciljni protein ili ćelijski homogenat. Preciznije, odgovarajući postupci iz ogleda obuhvataju oglede sa kompetitivnim vezivanjem. Radioaktivno obeležena jedinjenja iz pronalasku i biotinilovana jedinjenja iz pronalaska i njihove verzije vezane za čvrsti nosač, mogu takodje da se koriste u ogledima na osnovu postupaka koji su uobičajeni u slanju tehnike.

[0196] Sledeći primeri su namenjeni za ilustrovanje i ni na koji način nemaju nameru da ograniče obim pronalaska . Pronalazak je definisan pomoću patentnih zahteva koji slede u daljem delu teksta.

PRIMERI

[0197] Kako sc ovde koriste, simboli i konvencije koje se koriste u ovim procesima, shemama, i primerima u skladu su sa onima koji se koriste u savremenoj naučnoj literaturi, na primer uJournal of the American Chemical Sociclyili theJournal of Biological Chemistry.Standardne skraćenice sa jednim slovom ili skraćenice sa tri slova se generalno koriste za označavanje aminokiselinskih ostataka, za koje se prcdpostavlja da imaju L-konfiguraciju, ukoliko drugačije nije naznačeno. Ukoliko drugačije nije navedeno, svi polazni materijali se dobi jaju od strane komercijalnih dobavljača i koriste se bez daljeg prečišćavanja. Sledeće skraćenice mogu da se koriste u primerima i kroz sam tekst prijave: atm (atmosfera); CI ICI3 (hloroform);

g (grama); mCPBA (meta-hloroperbenzocva kiselina);

mg (miligrami); DCC (diciklohckslkarbodiimid);

h (čas(ovi)); DCE (dihloroetan);

min (minuti); DCM (CH2CI2; dihioromelan);

Hz (Herc); DIEA (N,N-Diizopropiletilamin):

MHz (megaherc); DMA (dimetil acetamid); i. v. (intravenski); DMAP (4-dimetilaminopiridin);

L (litri); DME (1,2-dimetoksietan);

mL (milililri); DMEM (Dulbccco's modificd Eagle medij um)

mL (mikrolitri););

M (molar); DMF (N,dimctilformamid);

mM (milimolarni); DMSO (dimetilsulfoksid);

mol (molovi); EDC (etilkarbodiimid hidrohlorid);

mmol (milimolovi); EDTA (etilendiaminetetrasirćetna kislina);

mp (tačka topljenja); Et (etil; -CH2CH3)

psi (funti po kvadratnom inču); ElOH (etanol);

s. t. (sobna temperatura); EtOAc (etil acetat);

TLC (tankoslojna hromatografija); FBS (fetalni govedji serum);

r. v. (retenciono vreme); FMOC (9-f!uorenilmetoksikarbonil);

R. f. (reverzna faza; IIATU (0-(7-Azabenzotriazol-l-il-

H2 (vodonik); N,N,N',N'-tetramctiluronijum

N2 (azot) heksafluorofosfat);

Ac (acetil); HC1 (hlorovođonična kiselina)

ACN (acetonitril); HEPES (4-(2-hidroksietil)-l-piperazin

AC2O (anhidrid sirćetne kiseline); ctan sulfonska kiselina);

ATP (adenozin trifosfat); IIcx (hcksani);

BOC (terc-butiloksikarbonil); HOAc (sirćelna kiselina);

BSA (govedji serum albumin)

HPLC (tečna hromatografija visokih performansi); NallSO.i (natrijum bisulfat): NBS je N-bromosukcinamid; i-PrOH (izopropanol); NH4OH (amonijum hidroksid);

K2CO3(kalijum karbonat); Pd(PPli3)2CI2 (bis(trifeiiilfosfm)- paladijum (II) hlorid) KOH (kalijum hidroksid);

LiHMDS (litijum heksametildisilazid); PdCl2(dppf) (dihloro[lJ'bis(diienil-fosfino)ferocen]paIadijum (II) dihloromelanski adukt;

LiOII (littjum hidroksid); LiOH IEO (litijum hidroksid monohidral); TBAF (tetrabuilamonijum fluorid);

Me (metil; -CH3) TEA (trietilamin);

MeOH (metanol); TFA (trifluorosirćetna kiselina);

MgC03(magnezijum karbonat); THF (tetrahidrofuran);

MgS04(magnezijum sulfat); TIPS (triizopropilsilil);

Na2C03 (natrijum karbonat); TMS (trimetilsilil); i

NaHC03(natrijum bikarbonat); TMSE (2-(lrimetiIsilil)eiil); i

NaH (natrijum hidrid) TsOH (p-Toluensulfonska kiselina).

Na2S04(natrijum sulfat);

[0198] Sve reference koje se odnose na clar, odnose se na dietil etar; koncenlrovani rastvor soli se odnosi na zasićeni vodeni rastvor NaCl. Ukoliko drugačije nije naznačeno, sve temperature su izražene u °C (stepenima Celzijusa). Sve reakcije se sprovode u inertnoj atmosferi na sobnoj temperaturi ukoliko drugačije nije naznačeno.

[0199] 1II-NMR spektri su snimani na Varian VXR-30(). a Varian Unily-300. a Varian Unity-400 instrumentu. General Electric QE-300, Brukcr 300, ili na Brukcr 400. Hemijska pomeranja su izražena u delovima po milionu (ppm, 8 jedinice). Konstante sprezanja (kuplovanja) su izražene u jedinicama herca (I Iz). Obrasci cepanja spektara opisuju očigledne multiciplitete i oni su označeni kao (singlet), d (dublet), t (triplet), q (kvartet), m (multiplet ili više preklapajućih signala), br (širok

signal od spektra).

[0200] Maseni spektri niske rezolucije (MS) se snimaju na Agilcnt LCMS, JOEL JMS-AX505HA, JOEL SX-102, SCIEX-APIiii, Finnegan MSQ, Waters SQD. Watcrs ZQ, ili na Finnegan LCQ spektromctru; maseni spektri (MS) visoke rezolucije se dobijaju korišćenjem JOEL SX-102A spektrometra. Svi maseni spektri se uzimaju na osnovu sledećih postupaka: ionizacijom elcklrosprejom (ESI), hemijskom jonizacijom (CI), sudarom elektrona (EI) ili bombardovanjem brzim atomom (FAB). Sve reakcije su praćene tankoslojnom hromalografijom na pločama presvučenim si lika gelom debljine 0.25 mm E. Merck (60F-254), koje se vizuelizuju pod UV lampom, uz korišćenje 5%-tnog ctanolskog rastvora fosfomolibdenskc kiseline ili rastvora p-anisaldehida ili masenom speklrometrijom (elcklrosprej ili AP). Fleš hromalogralija na koioni se vrši na silika gelu (230-400 meša, Merck) ili korišćenjcm automatizovane hromatogralije na silika gelu (Isco, Ine. Sq I6x ili lOOsg Combiflash). Retenciona vremena (RT) za HPLC se dobijaju na Walcrs 2795 instrumentu koji je spojen sa detektorom VVaters 996 diode array (detekcija se očitava na 210-500 nm). Kolona koja se koristi je Svnergi Max-RP (50 x 2 mm) model »00 B-4337-B0. Gradijent rastvarača iznosi 15% McOILvoda so 100% MeOII (0.1% mravlja kiselina) u vremenu od 6 min. Protok iznosi 0.8 mL/min. Injekeiona zapremina jc 3 mL.

Intermedijer 1: 2- Metilpropantioamid

[0201]

[0202] Rastvor 2-metiIpropanamida (6.53 g, 75.0 mmol) i 2,4-bis(4-meioksifenil)-l ,3-ditia-2,4-difosfetan-2,4-disulfida (15.17 g, 37.51 mmol) u THF-u (100 mL) se zagrcva tokom 4 h na refluksu. Reakciona smeša se tada hladi do sobne temperature i sipa u zasićeni vodeni rastvor NaHC03(200 mL). Smeša se ekstrahuje sa elrotn (4 x 100 mL). Organske frakcije se sakupljaju, suše na NajSOi, filtriraju i konecntruju. Prečišćavanjem fleš hromalografijom na koloni (20 %-lna smeša rastvarača EtOAe:heksani) dobija se 4.77 g (62%) jedinjenja iz naslova. III-NMR (400 MI Iz. CDC13) 5 7.63 (brs, 1 H), 6.90 (brs, 1 I I). 2.88 (m, 1 II), i 1.27 (d, 611, .1- 6.8 I lz).

Intermedijer 2: 1- Pirolidinkarbotioamid

[0203]

[0204] Da bi se dobilo jedinjenje iz naslova, pirolidin (1.5 g, 21 mmol) se slavlja u balon sa okruglim dnom u atmosferi N2uz mešanje. Dodaje se THF (4mL) a žalim u kapima i 4N HC1 u dioksanu (5.3 mL, 21 mmol). Tada se iz jedne porcije uz mešanje dodaje kalijum tiocijanat (2.0 g, 21 mmol) u rastvor pirolidin hidrohlorida. Ova smeša se tada meša tokom 30 minuta na soboj temperaturi što je praćeno zagrevanjem u vremenu od 2 h na temperaturi od 100 °C. Rcakciona smeša se onda hladi do sobne temperature, dodaje se MeOH (50 mL), i čvrsti ostaci se otliltriraju. Naknadna koncentracija MeOH/reakcioni rastvor daje 3.0 g sirovog 1-pirolidinkarbotioamida. 1H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 8.60 (brs. 2 H), 3.07 (m, 4 U), and 1.82 (m. 4 I I).

Intermedijer 3: 2, 2- Dimetilpropantioamid

[0205]

[0206] Jedinjenje iz naslova (3.2 g, 36%) sc dobija iz 2,2-dimelilpropanamida (7.59 g. 75.0 mmol) i 2,4- bis(4-metoksitenil)-l,3-dilia-2,4-difosfetan-2,4-disuinda (15.17 g. 37.51 mmol) postupkom koji je analogan onome za dobijanje Intermedijera I. 111-NMR (400 MHz, CDC13) 6 7.92 (brs, 1 II), 7.03 (brs, 1 H), and 1.38 (s. 9 11).

Intermedij er 4: N- n-[( Z)- 2-( 2- hloro-4-pirimidinil)-l-hidroksict cnil]l'enil j -2.6-difluorobenzcnsulfonamid

[0207]

Faza A: Etil 3-{[(2,ć-dilfuorofenil)suIfbnil]amino}benzoat

[0209] U rastvor etil-3-aminobenzoata (50 mL, 333 mmol) i 2.6-difluorobenzcnsulfonil hlorida (44.2 mL. 333 mmol) u DCM-u (300 mL) na temperaturi od 0 °C dodaje se piridin (32.2 mL. 400 mmol). Reakeiona smeša se zagreje do sobne temperature, meša 36 h, i gasi sa 2 mL Nlli (7 M in MeOll). Suspenzija se ispire sa 10 %-tnim NallSOt i organski ekstrakti se kombinuju i propuštaju kroz kratku kolonu sa silika gelom. Preostali materijal sc ispire sa kolone sa 10% MeOH/EtOAc. Organski ekstrakti se kombinuju i rastvarao se uklanja na sniženom pritisku da bi se dobilo 107.9 g (95 %) jedinjenja iz naslova iz faze A. 111-NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 ppm 11.20(s, 1 II). 7.77 (s. 1 II). 7.71 (t, J = 7.4 I Iz. 1 H), 7.63 (d, J = 7.3 Hz, 1 H), 7.35 - 7.49 (m, 2 H), 7.29 (l..1 = 9.3 I Iz. 2 II), 4.28 (q..1 = 7.1 Hz, 2H), i 1.29 (l,J = 7.1 Hz. 3 li).

Faza B: N-{3-[(Z)-2-(2-hloro-4-pirimidinii)-l-hidroksietenil jfenil {-2.6-difluorobenznesulfonamid

[0210] U mešani rastvor etil 3-{[(2,6-difluorofenil)su]fonil]aminojbenzoata (47.9 g. 140 mmol) u 100 mL anhidrovanog THF-a na temperaturi od 0 °C, dodaje se 1 M LiHMDS u THF-u (421 mL, 421 mmol). Rastvor 2-hloro-4-metilpirimidin (19.9 g. 154 mmol) u 100 mL anhidrovanog THF-a dodaje se u reakcionu smešu u vremenu od 30 min i zagreva se do sobne temperature. Reakeiona smeša sc hladi dodatkom 50 mL MeOH i koncentruje na vakuumu do pojave čvrstog proizvoda crne boje. Ostatak se razdvaja izmedju DCM-a i 10% NallSO.i. Čvrsti ostaci u rastvoru i suspenziji se ekstrahuju 2X sa DCM-om i kombinovani organski ekstrakti sc 11 Uri raj u kroz sloj Celita, zatim se koncentruju, i propuštaju kroz kratku kolonu sa silika gelom (eluiranje sa THF-om) da bi se dobillo 57 g (96 %) jedinjenja iz naslova iz faze B. 1H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) 8 ppm 11.03 - 11.34 (m, 1 II), 8.49 - 8.91 {m. 1 II). 7.79 (d, J = 7.4 Hz, 1 H), 7.65 - 7.76 (m, 2 11). 7.55 - 7.63 (m, 1 I I). 7.50 (t. J = 7.7 Hz, 1 H), 7.35 - 7.47 (m, 1 H), 7.22 - 7.34 (m, 2 II), 6.43 (s, 1 II), i 4.60 (s, 1 M); FS-LCMSm/z 423.93 (M+II).

Intermedijer 5: N-{ 3-| 5-( 2- hloro- 4- pirimidinil)-2-(l-pirol idinil)- 1. 3- tia/, ol-4-|lenil|- 2, 6- difluorobenzensulf onam i d

[0211]

[0212] U mešanu suspenziju A-{3-[(Z)-2-(2-hloro-4-pirimidinil)-l-hidroksietenil]fenil}-2,6-difluorobcnzcnsulfonamida (1.0 g. 2.36 mmol. 1.0 ekv.) u DCM-u (~5 mL) dodaje se NBS (0.44 g, 2.48 mmol. 1.05 ekviv.). Nakon formiranja crvenog rastvora (-10 minula), reakeiona smeša sc konccnlruje do pojave čvrstog proizvoda i razmuti u dioksanu (10 mL), U ovaj rastvor se dodaje MgCOj(0.38 g) a zatim i l-pirolidinkarbotioamid (0.384 g, 2.95 mmol, 1.25 ekv.). Nakon mešanja u vremenu od 3 h, smeša se hladi sa vodom (50 mL) i 1 N IIC1 (10 mL) i meša se 0.25 h. Smeša se filtrira i dobijeni čvrsti proizvod se trituriše (pretvara u prah) sa smešom rastvarača EtOAc/Heksani da bi se dobilo 0.52 g (41%) jedinjenja iz naslova. II I-NMR (400 MHz, DMSO-c/6) 5 ppm 11.11 (s, 1 H), 8.14 (d, ./= 5.7 Hz. 1 II). 7.65 - 7.74 (m, 1 H), 7.41(t, J= 7.7Hz, 1H), 7.18 - 7.29 (m. 5 II), 6.44 (d, J = 5.5 Hz.1 11). 3.45 - 3.52 (m, 4 H), i 1.98 - 2.05 (m. 4 I I).

Intermedijer 6: 2- Propen- l- il{ 3-[( 2- hloro- 4- pirimidinil) acctil | fenil j karbamat

[0213]

Faza A: Etil 3-{[(2-propen-l-iloksi)karbonilJamino] benzoal

[0214]

[0215] Rastvor etil-3-aminobcnzoata (25.0 g, 151.33 mmol) u DCM-u (500 ml.) sc hladi do temperature od 0 °C. U rastvor se dodaje 2,6-Lutidin (1 9.46 g, 181.60 mmol) a zatim i 2-propen-l-il hloridokarbonat (20.07 g, 166.46 mmol). Nakon dodatka, reakeiona smeša se uklanja sa ledenog kupatila i meša 30 min na sobnoj temperaturi. Reakeiona smeša sc gasi sa zasićenim Nal ICO; i slojevi se razdvajaju. Smeša se ekstrahuje 3 puta sa DCM-om, i kombinovani organski slojevi se ispiraju sa 10%-tnim HCI/H2O x 3, suše na MgS04i rastvarao se uklanja da bi se dobilo jedinjenje iz naslova iz faze A (38.80 g, prinos 80 %). 1II-NMR (400 MI Iz, DMS0-d6) 6 9.96 (s. I H), 8.15 (s, I H), 7.66 - 7.72 (m, 1 II), 7.59 (d,./ = 7.7 Hz. 1 U), 7.43 (t../ - 7.9 II/. 1 H), 5.94 - 6.04 (m, 1 11), 5.37 (dd, ./= 17.4 and 1.7 I iz. 1 II). 5.24 (dd../= 10.6 i 1.5 Hz, 1 H), 4.63 (d,J=5.5 Hz, 2 H), 4.31 (q.,/ = 7.3 Hz, 2 II), and 1.31 (t, .7=7.1 I Iz. 3 H); ES- LCMS m/z 250 (M+H).

Faza B: 2-Propen-l-il{3-[(2-hloro-4-pirimidinil)acetil]fenilJ karbamat

[0216]Etil 3-{[(2-propen-l-iloksi)karbonilJaminojbenzoat (20.0 g, 80.24 mmol) se rastvara u 1 M LiHMDS u THF-u (260 mL) i hladi do temperature od 0 °C. Rastvor koji sadrži 2-hloro-4-metilpirimidin (10.32 g, 80.24 mmol) u 20 mL suvog TlIF-a se dodaje u reakcionu smešu. Reakeiona smeša se meša 2 h na temperaturi od 0 °C. gasi sa MeOH (100 mL), direktno suši na silika gelu. i pročišćava llcš hromatogralijom korišćenjem smeše rastvarača EtOAc/CILCL i 0-100%) gradijenta u preko 60 min. Željene frakcije se kombinuju i rastvarač sc uklanja da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (13.6 g, prinos 51%); ES-LCMS m/z 332 (M+H).

Intermedijer 7: 2-Propen-l -il{3-[5-(2-hloro-4-pirimidiniI)-2-(! -meti leti I )-l ,3-tiazoL4-iljfenil} karbamat

[0217]

[0218] Na osnovu postupka koji je analogan postupku opisanom u Intermedijeru 5. korišćenjem 2-propen-l-il {3-[(2-hloro-4-pirimidinil)aceti]]feniljkarbamata (10.0 g. 30.14 mmol), i 2-metilpropantioamida (3.73 g, 36.17 mmol). dobijenog analognim postupkom za Intermedijer 1, dobija sc 5.74 g jedinjenja iz naslova. MS (ESI): 415

[M+H]+.

Intermedijer 8: 3- f5-( 2- hloro- 4- pirimidinil)- 2-( l- metilctil)- 1. 3-tiazol-4-ir|anilin

[0219]

[0220] U rastvor koji sadrži 2-propen-l-il (3-[5-{2-hloro-4-pirimidinil)-2-( I-meliIetil)-l,3-tiazol-4-il]fenil} karbamat (5,3 g. 12.77 mmol) i DCM (225 mL) dodaje se tri-n-butiltin hidrid (5.95 g, 20.43 mmol). a zatim transdihlorobis(trifenilfosfin)paladijum (II) (0.53 g. 0.64 mmol) i HOAc (1.84 g. 30.65 mmol). Na kraju reakcije, dodaje se silika gel i ispirarljive supstanec se uklanjaju na sniženom pritisku. Ostatak se pročišćava fleš hromatografljom na koloni sa (84% DCM, 15% MeOH, i l%o NM40M): DCM 0%, do 100% što donosi 3.4 g jedinjenja iz naslova. 1H-NMR (400 MHz. DMSO-d6) 5 8.57 (d..1=5.1 I Iz. I 11). 7.16 (d, J=5.I Hz, 1 11), 7.10 (t, J=7.7 Hz, 1 II), 6.72 - 6.75 (m, 1 II), 6.64 - 6.69 (m. 1 li). 6.60 - 6.63 (m, 1 H), 5.28 (s, 2 H), 3.27 - 3.40 (m. 1 H), and 1.38 (d..1 7.0 Hz, 6 li). MS (ESI): 331 [M+H]+.

Intermedijer 9: N-{ 3-[ 5-( 2- hloro- 4- pirimidi nil)- 2-( l- mctilctil)- l, 3- tiazol-4-il|lemij-2.6- difluorobenzensulfonam id

[0221]

[0222] U rastvor 3-[5-(2-hloro-4-pirimidinil)-2-( 1 -meliletil)-1,3-tiazol-4-il jlenil amina (1.0 g, 3.0 mmol), i piridina (360 mL. 4.5 mmol) u DCM-u (50 mL) dodaje sc rastvor 2,6-difluorobenzensuIfonil hlorida (620 mL, 4.5 mmol) u DCM-u (25 mL). Reakeiona smeša se meša 48 h na sobnoj temperaturi. Reakeiona smeša se koncentruje, adsorbuje na silika gelu, i pročišćava fleš hromatografljom sa 0-50% EtOAc/DCM da bi se dobilo 1.39 g (prinos 91%) jedinenja iz naslova u obliku praha bele boje. ES-LCMS m/z 507 (MM1).

Intermedijer H)j N-{ 3-[( 2- hlor o- 4-piri m idi ni Ijaccti l|-2- lfuoroi' cnili-2. 6-difluorobenzensulfonamid

[0223]

Step A: Metil 3-bromo-2-fluorobenzoat

[0224]

[0225] U balon sa okruglim dnom od 100 mL dodaju sc 3-bromo-2-lluorobenzoeva kiselina (10.4 g, 47.5 mmol), MeOH (100 mL, 2472 mmol) i sumporna kiselina (6 mL, i 13 mmol). Reakeiona smeša se retluktuje tokom 1 h. Nakon hlad jenja do sobne temperature, MeOIi se uklanja na sniženom pritisku i kiselinski ostatak se uliva u hladnu vodu i EtOAc, slojevi se razdvajaju i vodeni sloj se ekstrahuje sa EtOAc. Organski slojevi se kombinuju, ispiru sa koncenlrovanim rastvorom soli, suše na NaS04i koncentruju na sniženom pritisku da bi se dobilo 10.02 g metil 3-bromo-2-lluorobenzoata. 1HNMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 7.95 (ddd..1 = 8.1. 6.4. and 1.7 Hz. I H), 7.82 - 7.87 (m, 1 H), 7.26 (t, J = 7.9 Hz, 1 H). i 3.86 (s, 3 I I).

Faza B: Metil 3-amino-2-fluorobcnzoat

[0226]

[0227] U balon od 500 mL stavlja se 1,1 -dimctiletil karbamat (6.03 g. 51.5 mmol). metil 3-bromo-2-fluorobenzoat (10 g. 42.9 mmol), Pd2(dba).1.CUCI3(0.89 g, 0.86 mmol), ksantfos (1.49 g, 2.57 mmol) i eezijum karbonat (16.8 g, 51.5 mmol). Balon se zatvara sa gumenim čepom, postavlja pod visokim vakuumom, i dodaje se loluen (200 mL). Izvode se tri ciklusa pod visokim vakuumom/Ni i reakeiona smeša se meša tokom noći na temperaturi od 90 °C. Reakeiona smeša se filtrira kroz sloj celita sa EtOAc, ispire i koncentruje. U ostatak sc dodaje DCM (200 mL) a potom i TFA (50 mL, 649 mmol), i smeša se meša 1 h na sobnoj temperaturi. Isparljivc komponente se uklanjaju na sniženom pritisku i ostatak se apsorbuje u zasićenom rastvoru NaIIC(>3 i koncentrovanom rastvoru soli. Organski sloj se suši na NaSOi. propušta kroz silika gel i hromatografiše na koloni na silika gelu sa 5% do 50% EtOAc:!ieksan da bi se dobilo 5.53 g (76%) jedinjenja iz naslova iz faze B. 1H-NMR (400 MI Iz. DMSO-d6) 8 6.92 - 7.01 (m, 3 H), 5.37 (s, 2 H), and 3.81 (s, 3 II). MS (ESI): 170 [M-M|+.

Faza C: Metil 3-{[(2.6-difluorofeniI)sulfoniI]amino}-2-nuorobenzoat

[0228]

[0229] U balon od 500 mL stavlja se metil 3-amino-2-fluorobenzoat (5.5 g. 32.5 mmol) i DCM (100 mL), i dodaje se piridin (2.9 mL. 35.8 mmol). 2.6-Difluorobenzensulfonil hlorid (7.6 g, 35.8 mmol) u DCM-u (50 mL) se dodaje u kapima kroz levak i reakeiona smeša se ostavlja da se meša tokom noći na sobnoj temperaturi. Reakeiona smeša se uklanja na silika gelu i podvrgava hromatograliji na koloni napunjenoj sa silika gelom sa 5% do 100%> ElOAcd leksan da bi sc dobilo 9.75 g (87%) jedinjenja iz naslova iz faze C. 1H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 1 0.98 (s, 1 H), 7.64 - 7.82 (m, 3 H), 7.46 - 7.61 (m. 1 11), 7.29 (t, .1 = 8.8 Hz, 2 11), and 3.81 (s. 3 H). MS (ESI): 346 [M+ILJ+.

Faza D: N-{3-[(2-hloro-4-pinmidiniI)acetil|-2-nuorofcnilj -2,6-difluorobenz.cn sulfonamid

[0230] U balon od 1000 mL stavlja se metil 3-{ j(2,6-dinuorofenil)sullbniljaminoj-2-fluorobenzoat (9.64 g, 27.9 mmol) i dodaje se TUF (200 mL). Balon se slavlja u kupatilo led/voda i dodaje se LiHMDS (90 ml,, 90 mmol). 2-hloro-4-mctilpirimidin (4.5 g, 35.0 mmol) u THF-u (60 mL) se dodaje u kapima u levak. Nakon što je dodavanje završeno, reakeiona smeša se ostavlja da se zagrcje tokom Ih na temperaturi od 20°C.Zapremina THF-a se smanjuje do pola pod sniženim pritiskom i tada sc obradjuje sa 6 N IIC1. Dodaje se EtOAc i slojevi se razdvajaju. Vodeni sloj se ekstrahuje dva puta sa F-tOAc i kombinivani organski sloj sc ispire sa koncentrovanim rastvorom soli, suši na NaSO,(, i koncentruje. Ostatak se triturišc u smeši rastvarača EtOAc/etar da bi se dobilo 8.71 g (71 %) jedinjenja iz naslova iz faze D. MS (ESI): 442 [M+H]+.

Alternativni postupak za dobij anje metil 3-umino-2-fluorobenzoata (Faza B od

Intermedijera 10, gore u tekstu)

[0231]

Faza A: 2-Fluoro-3-nitrobcnzocva kiselina

[0232]

[0233] K.oncentrovana sumporna kiselina (195 mi) se pažljivo dodaje uz mešanje u rastvor 2-fluoro-3-nitrotoluena (100 g, 645 mmol) u sirćetnoj kiselini (1000 ml). Smeša se zagreva do temperature od 95°C i rastvor hrom trtoksida (226 g, 2.25 mol) u vodi (200 ml) se dodaje tokom 2h u kapima uz mešanje. Nakon dodatka, smeša se zagreva uz mešanje naredna 3h, ostavlja da se ohladi do sobne temperature i sipa u vodu (3 L). SmeŠa se ekstrahuje sa etil aeetatom (3 x 1 L), kombinovani organski slojevi se suše na NaiSO.; i koncentrujii na sniženom pritisku da bi se dobio čvrsti proizvod svetlozelenc boje koji sc ispire sa dihloromctanom (3 x 300 ml) i suši na vakuumu da bi se dobilo jedinjnjc iz naslova u obliku čvrstog proizvoda svetložute boje (75 g, 62.8%). III NMR(300MHz, DMSO) 6' ppm 8.27 (m. 111), 8.15 (m. 111). 7.48 (m, IH).

Faza B: Metil 2-fluoro-3-nitrobenzoat

[0234]

[0235] 2-FIuoro-3-nilrobenzoeva kiselina (75 g) se rastvara u 300 ml metanola. i onda se dodaje 20 ml koneenlrovane HiSO.(. Smeša se meša tokom noći na temperaturi od 70 °C i hladi do sobne temperature, rezultujući čvrsti proizvod sc filtrira i ispire sa vodom (3 x 200 ml), dodaje se voda (400 ml), rezultujući precipitat se filtrira i ispire sa vodom (2x 100 ml) dajući drugu seriju proizvoda. Čvrsti ostaci sc kombinuju i suše na vakuumu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova u obliku čvrstog proizvoda svetložute boje (78 g, 96%).

Faza C: Metil 3-amino-2-lluorobenzoat

[0236] U rastvor metil 2-fluoro-3-nitrobenzoata (78 g) u TUF-u (400 ml) u metanola (100 ml) dodaje se Reni Ni (40 g), smeša se zagreva do temperature od 70 °C. i tada se dodaje 25 ml hidrazin hidrat (N21EH20, 85%) u kapima. Reakcija se prati pomoću TLC, i kada se polazni materijal u potpunosti potroši, zaustavlja se dodavanje hidrazina. Smeša se hladi do sobne temperature i filtrira, fillral se koncenlruje na vakuumu nakon čega ostaje ulje braon boje. koje se pročišćava hromalografijom (Si02, 300-400 meša, PK: ElOAc=l 1:2) da bi se dobilo jedinjenje iz naslova u obiku ulja žute boje (45 g, 68%). IH NMR (300MHz. DMSO) 5 ppm 6.96 (m, 311), 5.36 (s. 2H), 3.81 (s, 3H).

Intermedijer 11: N-{3-[5-(2-hloro-4-pirimidinil)-2-( 1.1 -dimctiletil)-1.3-liazol-4-il|-2-fluorofenil}-2,6-dilfuorobenzensulfonamid

[0237]

[0238] U rastvor N-{3-[(2-hloro-4-pirimidinil)acelilJ-2-lluorolenil)-2,6-difluorobenzensulfonamida (2.0 g, 4.53 mmol) u 40 mL DMA. dodaje se 1.0 ekv. NBS (0.806 g, 4.53 mmol) i rastvor sc ostavlja da sc meša 15 min na sobnoj temperaturi. Tada se dodaje 2,2-dimetilpropantioamid (0.531 g, 4.53 mmol) na sobnoj temperaturi. Reakeiona smeša sc zagreva tokom 2 časa na temperaturi od 60 °C. Reakcija nije završena što se utvrdjuje pomoću LC-MS. Reakeiona smeša se onda zagreva dodatnih sat vremena do temperature od 80 °C. Reakeiona smeša se razbiažuje sa vodom i ekstrahuje x 2 sa EtOAc. Kombinovani esklrakti koji sadrže EtOAc se ispiraju sa vodom x 3 da bi se uklonio DMA. suše na MgSO,|. filtriraju i koncentruju na silika gelu. Sirovi materijal se hromatograliše u 10-80% EtOAc u Heksanima, da bi se dobilo željeni proizvod. 1.6 g (64%). MS (ESI): 530.1 [M- I! |+.

Intermedijer T2j 2- Prope n- l- il{ 3-[(2 -h 1 oro-4- pi ri m i d i n i l)ac e t i IJ-2-fluorofenil) karbamat

[0239]

Faza A: Metil 3-(aliloksikarbonilamino)-2-fiuorobenzoat

[0240]

[0241] U rastvor metil 3-amino-2-fluorobenzoata (200.0 g, 1183 mmol. 1 ekviv.) u THF-u (500 mL), dodaje se zasićeni NaIICO_i (1600 mL). Nakon toga sc dodaje 2-propen-I-il hloridokarbonat (170.0 g. 1420 mmol. 1.2 ekviv.) u kapima na temperaturi od 0 °C. Smeša sc meša tokom 2 h na sobnoj temperaturi. Rastvor se ekstrahuje sa EtOAc (1 L x 3). Kombinovani organski slojevi sc sukcesivno ispiraju sa vodom i koncentrovanim rastvorom soli. suše na NaiSO.i, filtriraju i koncentruju na sniženom pritisku da bi se dobio sirovi proizvod (260 g, prinos 86.9%), koji sc koristi direktno u sledećoj fazi reakcije. IH NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6" ppm 9.66 (s, 1 H), 7.96 (t, J = 7.6 Hz, 1 H), 7.64 (t, .1 = 6.4 I iz, 1 H),7.33 (L .1 " 8.0 Hz, 1 H). 6.07-6.00 (m, 1 H), 5.43 (dd. J = 1.6, 17.6 Hz. I H). 5.30 (dd, J - 1.2. 10.4 Hz, ! II) 4.67 (d,J = 5.6 Hz, 2 H), 3.91 (s, 3 H).

Faza B: 2-Propen-l -il {3-[(2-hloro-4-pirimidinil)acetil]-2-f1uorofeni! j karbamat

[0242] U rastvor metil 3-(aliloksikarbonilamino)-2-fiuorobcnzoala (86.7g. 342 mmol.

1 ekv.) u suvom THF-u (500 mL) na temperaturi od -10 °C, dodaje se u kapima LiHMDS (1 M u THF, 1198 mmol, 1198 mL, 3.5 ekv.) i rastvor sc ostavlja da se meša 1 h na temperaturi od 0 °C. Rastvor pirimidin hlorida (48.0 g, 376 mmol, 1.2 ekviv.) u THF-u (200 mL) sc tada dodaje u kapima u rastvor estra i baze na temperaturi od 0 °C u periodu od 20 min. Rastvor se ostavlja da se meša 1 h na sobnoj temperaturi. TLC (tanko si oj na hromalograflja) je pokazala da je reakcija završena. Rekcija se zaustavlja dodatkom zasićenog vodenog rastvora NH.-iCl (800 ml.) na temperaturi od 0 °C. Reakeiona smeša sc ekstrahuje sa FlOAc (1 L x 3). Kombinovani organski slojevi se ispiraju sa vodom i konccntrovanhn rastvorom soli. suše na Na2SO.i, filtriraju i koncentruju na sniženom pritisku da bi se dobio sirovi proizvod, koji se prečišćava fleš hrom. na koloni sa silika gelom, i ispire DCM-om. Ovaj rastvor sc koncentruje da bi se dobio čvrsti proizvod. Čvrsti proizvod narandžaste boje se trituriše sa malom količinom EtOAc i filtrira, ispire sa dictil etrom da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (240.1 g, 67.0%, tri serije u kombinciji). IH NMR (400 MHz, DMSO-dfi) 5 ppm 13.70 (s, 1 II), 8.52 (dd..1 - 0.8, 4.8 Hz, 0.3 H), 8.34 (dd, j = 0.8, 5.2 Hz, 1 II), 8.27 (s, 0.4 II), 8.10 (s. 1 II), 7.47 (t, .1 = 8.0 Hz, 1.4 H), 7.22-7.12 (m, 1.8 H), 6.96 (s, 1.4 II). 6.85 (d, J = 4.2 Hz. 1 I I). 6.07 (s. 1 II), 5.97-5.86 (m, 1.4 H), 5.32 (d, .1 = 15.6 I Iz, 1.4 U), 5.24 (d, .1 = 6.4 Hz. 1.4 I I). 4.64 (d, J = 6.0 Hz, 2.8 H), 4.38 (d, J = 2.8 I Iz. 0.8 11).

Intermedijer 13: 2- Propen- l-il {3-[5-( 2- hloro- 4- pirimidinil)- 2-( 4- morfolinil)-l .3-

tiazol- 4- ii1- 2- fluorofeni U karbamat

[0243]

[0244] U rastvor 2-propcn-l-il {3-((2-Idoro-4-pirimiđini])acetil J-2-fluorofenil}karbamata (20 g, 57 mmol) (Intermedijer 12) u DMA (300 mL), dodaje se NBS (10.2 g, 57 mmol). Reakeiona smeša se meša na sobnoj temperaturi u vremenu od 1 h. Tada se dodaje morfolin-4-karbolioamid (9.2 g, 63 mmol) na temperaturi od 0 °C. Smeša se meša tokom 2 h na sobnoj temperaturi. Smeša je sipana u vodu i ekstrahuje se sa EtOAc (1 L x 3). Kombinovani organski slojevi se sukcesivno ispiraju sa vodom i koncentrovanim rastvorom soli, suše na Na2SO|. filtriraju i koncentruju na sniženom pritisku da bi se dobio sirovi proizvod, koji se prečišćava hromatografljom na koloni sa silika gelom (DCM:pelroletar 2:1) što za rezulal ima dobijanje jedinjenja iz naslova (20 g, prinos 83.5%). III NMR (400 MHz, CDC1.0 6 ppm 8.20-8.27 (m, III), 8.19 (d, J=5.5 Hz, IH), 7.20-7.26 (m. IM), 7.08-7.12 (m, IH), 6.92-6.98 (br, IH), 6.62 (d, J=5.5 I Iz, 1 U), 5.90-6.03 (m. 1 II), 5.25-5.41 (m. 2U). 5.65-5.70 (m, 2H), 3.57-3.63 (m, 4H). 3.77-3.86 (m, 4H). m/z (HS i): 476 |M-■ 11| i

Intermedijer 14: 3-(5-(2-hloropirimidin-4- il)- 2- morfolinotiazol- 4- iI)- 2- nuoroanilin

[0245]

[0246] U rastvor 2-propcn-l-il {3-[5-(2-hloro-4-pirimidinil)-2-{4-morlblinil)-1.3-tiazol-4-il]-2-fluorofenil}karbamata (57 g, 120 mmol) (dobijenom prema postupku koji je analogan sa onim koji jc opisan za Intermedijer 13) u DCM-u (500 mL). dodaju se HOAc (17.3 g, 288 mmol), Pd(PPh3)2Cl2(1.68 g. 2.4 mmol). Tada sc u smešu na temperaturi od 0 °C dodaje tri-n-buliltin hidrid (38.4 g, 132 mmol) u kapima. Smeša se meša 30 min na sobnoj temperaturi. Reakcija se gasi laganim dodatkom zasićenog NaHCOj(300 mL). Dva sloja sc razdvajaju. Vodeni sloj se ekstrahuje sa DCM-om (1 L x 2). Kombinovani organski slojevi sc uzastopno ispiraju sa vodom i koneentrovanim rastvorom soli, suše na Na2SO.|, filtriraju i koncentruju na sniženom pritisku da bi se dobio sirovi proizvod, koji sc ispire sa petrolelrom (500 mL) nakon čega se dobija jedinjenje iz naslova (43 g. prinos 91.6%). 11I NMR (400 MHz, CDC13) 8 ppm 8.15 (d, J=5.5 Hz. HI). 6.95-7.07 (m, 1 II). 6.83-6.92 (m. I II). 6,74-6.80 (m, 1 H), 6.70 (d, .1-5.5 I Iz, 1 II). 3.57-3.63 (m, 411). 3.75-3.88 (m. 411).

R eferentni primer A: N-{ 3-[ 5-( 2- Amino-4 -p i rim idini l)-2-(4-morfolinil)-1.3 - ti azo1-4 -

il |- 2- fluorofenil} eiklopropansuI fona rn id

Faza A: N-{3-f5-(2-hloro-4-pirimidinil)-2-{4-morfolinil)-1,3-tiazol-4-il |-2-fluorofenil}cikIopropansulfonamid

[0248]

[0249] Na osnovu postupka koji je analogan sa onim koji je opisan za dobijanje Intermedijera 9, koriste se 3-(5-(2-hloropirimidin-4-il)-2-morfolinotiazol-4-il)-2-fluoroanilin (150 mg, 0.383 mmol) i ciklopropansuifonil hlorid (0.039 mL, 0.383 mmol) da bi se dobilo jedinjenje iz naslova iz faze A u obliku čvrstog proizvoda žute boje (125 mg, prinos 66%). IH NMR (400 MHz. DMSO-d6) 5 ppm 9.71 (s. 1 H). 8.27 - 8.39 (m, 1 H), 7.54 (td, J=7.6, 1.7 Hz, 1 H), 7.22- 7.42 (m. 2 U), 6.62 - 6.72 (m, 1 H), 5.30 (s, 1 H), 3.68 (t, J=4.7 Hz, 4 H). 3.52 (t. J=4.6 Hz. 4 H). 2.59 - 2.70 (m. 1 11). 0.75 -0.93 (m, 3 II).

Faza B: N-{3-[5-(2-Amino-4-pirimidinil)-2-(4-morfolinil)-l ,3-tiazol-4-il |-2-fluorofeniljciklopropansulfonamid

[0250] Suspenzija N-{3-[5-(2-hloro-4-pirimidinil)-2-(4-morfolinil)-l ,3-tiazol-4-il |-2-fluorofenil}ciklopropansulfbnamida (125 mg, 0.252 mmol) i 7M amonijaka u MeOI!

(7 mL, 49 mmol) se zagreva u epruveti zatvorenoj parali I mom tokom 2 dana na temperaturi od 80°C. Reakeiona smeša se razblažuje sa DCM-om i dodaje se silika gel i vrši se koncentrovanje. Sirovi proizvod se htomatograliše na silika gelu eluiranjem sa 100% DCM do 1:1 [DCM:(9:1 EtOAc:McOH)]. Čiste frakcije se koncentruju da bi se dobio sirovi proizvod u obliku čvrstog proizvoda žute boje (62 mg). Sirovi proizvod se ponovo prečišćava I1PLC reverzne faze (gradijent acetonitrihvoda sa 0.1%TFAuoba). Kombinovane čiste frakcije se koncentruju onda se razdvajaju izmedju DCM-a i zasićenog NaHCO;i. DCM sloj se razdvaja i suši na Na2SC>4. Jedinjenje iz naslova se dobij a u obliku čvrstog proizvoda žute boje (26 mg. prinos 21%). IH NMR (400 MHz, DMSO-df>) 5 ppm 9.67 (s, 1 II), 7.86 (d..1 5.4 Hz. 1 H), 7.49 (td, J=7.4, 2.2 Hz, 1 H), 7.11 - 7.38 (m, 2 II), 6.53 (s. 2 II), 5.84 (d..1 5.3 Hz, 1 H), 3.68 (t, J=4.7 Hz, 4 II), 3.43 (t, .1=4.7 Hz. 4 II). 2.53 - 2.68 (m. 1 I I), 0.74 - 0.92 (m, 4 H). MS (ESI): 477.0 [M+HJ+.

Primer la: N-( 3- r5-(2-Ami no- 4- pirimidinil)- 2-( l. l- dimetiletil)-l .3:-1 i azo I -441] -2 -fluorofeniU- 2, 6- difluorobenzensu 1 fonam i d

[0251]

[0252] Na osnovu postupka koji jc analogan sa onim koji je opisan u Referentnom primeru A, Faza B upotrebljavaju se N-{3-|5-(2-hloro-4-pirimidiniI)-2-(l.l-dimetiletil)-l,3-tiazol-4-il]-2-fluorofcnil}-2,6-đinuorobenzensulfonamid (196 mg, 0.364 mmol) i 7M amonijak u metanolu (8 ml, 56.0 mmol) i nakon 24 h zagrcvanja na temperaturi od 90 °C, dobija se jedinjenje iz naslova, N-(3-|5-(2-amino-4-pirimidinii)-2-(] ,1-dimctiletil)-l,3-tiazol-4-il|-2-nuorofenilj -2,6-dilluorobcnzensulfo namid (94 mg, prinos 47 %). IH NMR (400 Ml Iz, DMSO-dr,) ft ppm 10.83 (s, 1 11). 7.93 (d, J=5.2 Hz, 1 H), 7.55 - 7.70 (m.l I i), 7.35 - 7.43 (m, 1 11). 7.31 (t. J=6.3 I Iz. I H), 7.14 - 7.27 (m, 3 H), 6.70 (s, 2 H). 5.79 (d, .1=5.13 Hz, 1 II), 1.35 (s, 9 II). MS (ESI): 519.9 [M+H]+.

Pr imer lb: N-{ 3-| 5-( 2- Amino- 4- pirimidinil)- 2-( 1, 1 - dimctiletil)-1.3-tiaz oM-il|-2-fluorofenil}- 2, 6- dilfuorobenzensulfonamid

[0253] 19.6mgN-{3-[5-(2-Amino-4-pirimidinil)-2-(El-dimetileLi])-l,3-tiazol-4-il|-2-fluorofenil}-2,6-difluorobenzensulfonamida (koji može da se dobije prema primeru 1

a) sc kombinuje sa 500 mL etil acetata u lioli od 2-mE na sobnoj temperaturi. Talog se obradjuje ciklično na temperaturi izmedju 0-40°C u vremenu od 48 h. Dobijeni

talog se ostavlja da se hladi do sobne temperature i čvrsti ostaci se sakupljaju vakuum filtracijom. Čvrsti proizvodi se analiziraju pomoću Ramanove speklroskopijc. PXRD. DSC/TGA analiza, koje ukazuju na kristalni oblik koji jc različit od kristalnog oblika koji se dobija iz primera la, gore u tekstu.

Primer lc: N-( 3- r5-( 2- Amino-4- pirimidinil)- 2-( l, l- dimetiletil)- 1. 3- tiazo 1 -4 - i 1]-2-fluorofeniI}- 2, 6- difluorobcnzens u I fonamid

[0254]

Faza A:Metil 3-{[(2,6-difluorofenil)sulfonil]amino}-2-nuorobenzoai

[0255]

[0256] Metil 3-amino-2-fluorobenzoat (50 g, 1 eq) se dodaje u reaktor, a onda i dihlorometan (250 mL, 5 vol). Sadržaji su mcšani i hladjeni do temperature od~15°C i dodaje se piridin (26.2 mL. 1.1 ekviv.). Nakon dodatka piridina, temperatura reaktora se podešava do~15°C i dodatak 2,6-difluorobcnzenesulfonl lilorida (39.7 mL, 1.0 ekv.) počinje preko levka za dodavanje. Temperature se tokom dodavanja održava <25°C. Po završetku dodavanja, reakeioni sadržaj se zagreva do temperature od 20-25°C i održava tokom noći. Dodaje se etil acetat (150 mL) i dihlorometan se uklanja destilacijom. Po završetku destilacije, reakeiona smeša se još jednom razblažuje sa etil acetatom (5 vol) i koncenlruje. Reakeiona smeša se razblažuje sa etil acetatom (10 vol) i vodom (4 vol) i sadržaj se zagreva do temperature od 50-55°C uz mešanje dok se ne rastvori sav čvrsti materijal. Slojevi se razdvajaju. Organski sloj se razblažuje sa vodom (4 vol) i sadržaji sc zagrevaju do 50-55° u vremenu od 20-30 min. Slojevi se stalože i onda se razdvajaju i sloj etil acelata se uparava pod sniženim pritiskom do~3 zapreminc. Dodaje sc etil acetat (5 zapr.) i ponovo se uparava na sniženom pritisku do~3 zapreminc. Tada se u reaktor dodaje cikloheksan (9 zapr.) i sadržaji se zagrevaju tokom 30 min na relluksu i onda se hlade do 0 °C. Čvrsti ostaci se fdtriraju i ispiru sa cikloheksanom (2 x 100 mL). Čvrsti ostaci se tokom noći suše na vazduhu da bi se dobilo metil 3-{ [(2,6-dinuororenil)suUbnir]amino)-2-fluorobenzoat (94.1 g, 91%).

Faza B: N-{3-[(2-hloro-4-pirimidiniI)acetil j-2-fluorofenil J -2.6-difluorobcnzensulfonamid

[0257]

[0258] Metil 3-{[(2,6-difluorofcnil)sulfonil]amino}-2-nuorobenzoat (490 g, 1 ekviv.). koji se generalno dobija prema fazi A, gore, rastvara sc u TIIF-u (2.45 L, 5 zaprem.) i meša i hladi do temperature od 0-3 °C. IM litijum bis(trimeti!silil)amid u rastvoru THF-a (5.25 L, 3.7 ekviv.) se sipa u reakcionu smešu a zatim se dodaje 2-hloro-4-metilpirimidin (238 g, 1.3 ekviv.) u THF-u (2.45 L, 5 zaprem.). Reakeiona smeša se meša tokom 1 h. Reakcija se gasi sa 4.5M HC1 (3.92 L, 8 zapremina). Vodeni sloj (donji sloj) se uklanja i odbacuje. Organski sloj se koncentruje na sniženom pritisku do~2L. Dodaje se IPAC (izopropil acetat) (2.45L) u reakcionu smešu koja se tada koncentruje do~2L. Zatim se dodaju IPAC (0.5L) i MTBL7 (2.45 L) i smeša se meša tokom noći u atmosferi N2. Čvrst proizvodi se Hitri raj u. Čvrsti ostavi i matični llltrat se zajedno dodaju i mešaju nekoliko sati. Čvrsti ostaci se Hitri raj u i ispiru sa MTBL (~5 vol). Čvrsti ostaci se tokom noći stavljaju u vakuumsku peć na temperaturi od 50 °C. Čvrsti ostaci se tokom vikenda suše u vakumskoj peći na temperaturi od 30 °C da bi se dobio N-{3-[(2-hloro-4-pirimidini])aeetil]-2-nuorofcnil}-2.6-dilluorobenzen

sulfonamid (479 g, 72%).

Faza C: N-{ 3-[5-(2-hioro-4-pirimidi ni 1 )-2-( 1,1 -dimctiletil )-L3-tiazol-4-i 11-2-fluorofcniI}-2,6-dilfuorobenzensulfonamid

[0259]

[0260] Reakeiona posuda sc puni dodatkom N-{3-[(2-hloro-4-pirimidinil)acctil|-2-fluorofenil}-2,6-difliiorobenzensulfonamida (30 g, 1 ekviv.) a zatim dihlorometanom (300 mL). Reakcioni talog se hladi do temperature od~10°C i dodaje se N-bromosukcinimid ("NBS") (12.09 g, 1 ekv.) u 3 približno jednaka dela, uz mešanje u vremenu od 10-15 minuta izmedju svakog dodatka. Nakon finalnog dodatka NBS. reakeiona smeša se zagreje do približno~20°C i meša 45 min. Voda (5 vol) se zatim dodaje u reakcioni sud i smeša se meša i tada se slojevi razdvajaju. Dodaje se ponovo voda (5 vol) u dihlorometanski sloj i smeša se meša i slojevi se razdvajaju. Dihlorometanski slojevi se koncentruju do zapreminc od -120 mL. Dodaje se etil acetat (7 vol) u reakcionu smešu i ona sc koncentruje do -120 mL.Tada sc u reakcionu smešu dodaje dimetilacetamid (270 mL) i ona se hladi do~10°C. Dodaje sc 2.2-Dimetilpropantioamid (1.3 g, 0.5 ekviv.) u 2 jedanaka dela u reaktor uz mešanje~5 minuta izmedju dodavanja. Reakeiona smeša se zagreva do 20-25 °C. Nakon 45 min. sadržaj posude se zagreva do temperature od 75°C i održava 1.75 h. Reakeiona smeša se tada hladi do temperature od 5°C i voda se (270 ml) lagano dodaje uz održavanje temperature ispod 30°C. Tada se dodaje etil acetat (4 zapr.) i smeša se meša i slojevi se razdvajaju. Ponovo se dodaje etil acetat (7 zapr.) u vodeni sloj i sadržaji se mešaju i razdvajaju. Etil acetat (7 zapr.) se ponovo dodaje u vodeni sloj i sadržaji se mešaju i razdvajaju. Organski slojevi se spajaju i ispiraju sa vodom (4 zapr.) 4 puta i mešaju tokom noći na temperaturi od 20-25°C. Organski slojevi se tada koncentruju uz toplotu i na vakuumu do 120 mL Sadržaji posude se onda zagrevaju do temperature od 50°C i lagano se dodaju heptani (120 mL). Nakon dodatka heplana, sadržaj posude se zagreva na refluksu i onda se hladi do temperature od 0°C i održava na toj temperaturi~2 h. Čvrsti ostavi sc filtriraju i ispiru sa heptaniina (2x2 zapr.). Čvrsti proizvo se tada suši na vakuumu na temperaturi od 30°C. Čime se dobija N-{3-[5-(2-hIoro-4-pirimiđinil)-2-(l ,1 -dimetilelil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorofenil} -2.6-difluorobenzensulfonamid (28.8 g, 80%).

Korak D: N-{3-[5-(2-Amino-4-pirimidinil)-2-( 1,1 -dimctiletil)-1,3-tiazo!-4-i I ]-2-iluorofenil}-2,6-dilfuorobenzensulfonamid

[0261] U reaktoru zapremine 1 gal(ona) pod pritiskom, smeša N-{3-[5-(2-hloro-4-pirimidinil)-2-(l,l-dimetiletil)-L3-tiazol-4-il|-2-nuorofenil }-2,6-dil1uorobenzensuIfo namida (120 g) dobijena prema fazi C, iznad, i amonijum hidroksida (28-30%), 2.4 L, 20 vol) se zagreva u zatvorenom reaktoru pod pritiskom do temperature od 98-103 °C i meša 2 časa na toj temperaturi. Reakeiona smeša se lagano hladi do sobne temperature (20 °C) i meša tokom noći. Čvrsti ostaci sc filtriraju i ispiraju sa minimalnom količinom matičnog rastvora i suše na vakuumu. Čvrst! ostaci se dodaju u smešu ElOAc (15 zapr.)/ voda (2 zapr.) i zagrevaju do potpunog rastvaranja na temperaturi od 60-70°Ci vodeni sloj se uklanja i odbacuje. Dodaje se voda (1 zapr.) u sloj EtOAc i neutrališe se sa vod. HC1 do ~plf 5.4-5.5. i ponovo se dodaje voda (1 zapr.). Vodeni sloj se uklanja i odbacuje na temperaturi od 60-70 °C. Organski sloj se ispire sa vodom (1 zapr.) na temperaturi od 60-70 °C i vodeni sloj sc uklanja i odbacuje. Organski sloj se filtrira na temperaturi od 60 °C i koncentruje do 3 zapremine. EtOAc (6 vol) se dodaje u smešu i ona se meša i zagreva tokom 10 min na 72 °C, zatim se hladi do 20°C i meša tokom noći. EtOAc se uklanja vakuum destilacijom da bi se koncentrovala reakeiona smeša do~3 zapremine. Reakeiona smeša se održava na temperaturi od približno 65-70°C tokom —30 minuta. Kristali proizvoda koji imaju isti kristalni oblik kao i oni koji su dobijeni u primeru 1 b (i koji se dobijaju prema postupku iz primera 1 b). gore. dodaju sc u neplanski talog. Heptan (9 zapr.) se lagano dodaje na temperaturi od 65-70 °C. Talog se meša na temperaturi od 65-70 °C tokom 2-3 časa i onda lagano hladi do temperature od 0-5°C. Proizvod se filtrira, ispire sa smešom rastvarača EtOAc/hcptan (3/1 v/v, 4 zapr.) i suši na temperaturi od 45°C na vakuumu da bi sc dobio N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(l,1 -dimetiletil)-l,3-tiazol-4-il]-2-fiuoroienil}-2,6 difiuorobenzensulfonamid (102.3 g, 88%).

Primer ld: N-{ 3-f5-( 2- amino- 4- pirimidinil)-2-( 1, 1 - dimet i teti 1) - 1. 3- tiazol-4-i 1J-2-fluorofenil}- 2, 6- diflLior obenzensuH' onamid metansulfonal

[0262]

[0263] LI rastvor N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-( 1.1 -dimctiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorofcnil}-2,6-dilfuorobcnzensulfonamid (204 mg, 0.393 mmol) u izopropanolu (2 mL), dodaje se melansulfonska kiselina (0.131 mL. 0.393 mmol) i rastvor se ostavlja tokom 3 časa na sobnoj temperaturi. Dobijeni beli talog i mulj sc filtriraju i ispiraju sa dietil elrom da bi se dobilo jedinjenje iz naslova u obliku belog kristalnog proizvoda (210 mg, prinos 83%). IH NMR (400 MHz, DMSO-đ6)6ppm 10.85 (s, I II) 7.92 - 8.05 (m, 1 II) 7.56 - 7.72 (m, 1 M) 6.91 - 7.50 (m, 7 II) 5.83- 5.98 (m. 1 II) 2.18 - 2.32 (m, 3 H) 1.36 (s, 9 H). MS (ESI): 520.0 [MMI|+.

Primer le: N-{3-r5-(2-a mino- 4-p irimidi »il)-2-(1J-dimcti lctil)-l .3-li azol-4- il |-2-

fIuorofeniU-2.,6- difluorobenzensulfonamid mct ancsulfonal

[0264J N-{3-[5-(2-Amino-4-pirimidini])-2-(1,1 -dimctiletil)-l,3-liazol-4-il]-2-fluoro

fenil}-2,6-đifluorobenzensulfonamid (koji može bili pripremljen prema primeru 1 a)

(2.37g, 4.56 mmol) se kombinujc sa prcdhodno filtriranim aeelonitrilom (5.25 zapr.. 12.4 mL). Prethodno filtrirani rastvor metansulfonske kiseline (1.1 ekviv.. 5.02 mmol. 0.48 g) u H20 (0.75 ekviv., 1.78 mL) se dodaje na temperaturi od 20°C. Temperatura rezu kuj uće smeše se podiže do 50-60°C uz održavanje male brzine meša nj a. Kada temperatura smeše dostigne vrednost od 5()-60°C, dodaje se talog N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-( 1,1-dimctiletil)-1.3-tiazol-4-il j-2-nuorofeniI j -2,6-dinuorobenzen

sulfonamid metansulfonata (1.0 %vv/w se razmuti u 0.2 zapr. prethodno filtriranog acetonitrila), i smeša jc ostavljena da stoji, dok se meša pri brzini koja jc dovoljna da se spreČi taloženje čvrstih proizvoda tokom 2 h. a na temperaturi od 50-60°C. Smeša se onda ohladi do temperature od 0-5°C na 0.25°C7po min i zadržava tokom 6 h na 0-5°C. Smeša se filtrira i vlažni filter kolač se ispire dva puta sa prcdhodno filtriranim acetonitrilom. Prvo ispiranje se sastoji od 14.2 ml (6 zapr.) prethodno filtriranog acetonitrila i drugo ispiranje se sastoji od 9.5 ml (4 zapr.) prethodno filtriranog acetonitrila. Vlažna Čvrsta supstanca se suši na temperaturi od 5()<n>C na vakuumu, nakon čega se dobija 2.39 g (prinos 85.1%) proizvoda.

Biološki primeri

[0265] Inhibitorno dejstvo jedinjenja formule (I) na B-Raf protein kinazu je testirano u okviru testova fosforilacije supstrata i testova ćelijske proliferacije.

A. B-Raf enzimski test:

[0266J Jedinjenja formule (I) testirana su na inhibiciju B-Raf protein sei inske kinaze u testu MEK ATPaze ubrzanom B-Ral-om (BRAMA). U BRAMA teslu je korišćen BRAFV600E pune dužine (aminokiseline 2-766) eksprimiran u baku lov i rusu i sa His6 tagom. BRAMA test je test visoke osetljivosti u kojem je moguće morili prirodnu hidrolizu ATP posredovanu MEK-om. odvojenu od nishodne fosforilacije ERK kuplovanjem nastanka ATP sa oksidacijom NADU putem enzima piruvat-kinaze i laktat-dehidrogenaze. Kada se proizvodnja ADP inicira dodavanjem katalitičkih količina aktiviranog Raf enzima i nefosforilovane MEK, delekluje se znatan stepen proizvodnje ADP paralelno sa fosforilacijom MEK posredovanom Raf enzimom. Postupak je opisan u: C. Rominger, M. Schaber. E. May. Assav for B-Raf

Activitv Bascd on Intrinsic MEK ATPase Activily. Statutorv Invcntion Registralion 11/084,993 (mari, 2005) koji uključuje slcdcćc izmene: 1)lesl je izvodjen sa finalnom MEK koncentracijom od 150 nM i 2) test je očitavan u jednoj krajnjoj tački umesto kinetičkog očitavanja.

[0267] Ubrzavanje aktivnosti MEK ATPaze određjivano je na osnovu rezultata i nanošeno na dijagram kao funkcija koncentracije inhibitora. da bi se dobile krive u odnosu na koncentraciju, iz kojih su zatim odredjivanc vrednosli plC50, uz korišćenje standardnog protokola za fitovanjc pIC50 vrednosli.

[0268] Navedeno jedinjenje iz Primora 1 je korišćeno u navedenom testu (A). Rezultati su navedeni u sledećoj Tabeli la u kojoj je najviša vrednosl pIC50 za jedan ili više krugova za svako testirano jedinjenje kalegorizovana kako je navedeno. U sledećoj tabeli: "+" označava da nema nijedne izmerenc vrednosli plC50 veće od 6 u odnosu na B-Raf

"++" označava bar jednu izmerenu vrednost plC50 veću od 6 u odnosu na B-Raf ali bez ijedne izmerene vrednosli pIC50 veće od 7; i

"+++" označava bar jednu izmerenu vrednost pIC50 veću od 7 u odnosu na B-Raf.

Tabela 1 a/ Aktivnost B Raf

[0269] Nakon izvodjenja teslova prikazanih u Tabeli la, iznad, prikazana jedinjenja iz Primera 1 su korišćena i u ponovljenom testu (A). Rezultati su izloženi u sledećoj Tabeli lb u kojoj je prosečni plC50 za jednu ili za više rundi za svako testirano jedinjenje kategorizovan kako jc navedeno. U sledećoj tabeli:

Vrednosti pIC50 za jedinjenja iz Primera su kategorizovanc na osnovu relativne inhibicije B-Raf. Rezultati su sumarizovani u tabelama koje slede.

B. Ćelijski testovi - test inhibicije ćelijskog rasla

[0270] Tumorske ćelije humanog kolona (Colo205) su gajene u RPM1 medij um u (Mcdiatech 50-020-PB) koji je sadržao 10% PBS i 1% kombinacije penicilin-streptomicin. Kanccrske ćelije humanog melanoma (SK-MEL-28) su gajene u EMEM medij umu sa neesencijalnim aminokiselinama (Mcdiatcch 50-011-PB) koji je sadržao 10% FBS, 1% natrijum-piruvala (JT Baker 3354-04) i 1% kombinacije penieilin-streptomicin. Sve ćelijske linije su održavane na 37°C u inkubatoru sa vlažnim vazduhom u atmosferi sa 5% C02. 95% vazduha. Ćelije su požnjevene pomoću tripsin/EDTA (Invitrogen 25200), izbrojane u hemocitomclru i zasejane. Za testove u 96 bunarčića (bele ploče sa bunarčićima na celoj površini, NUNC kal. Br.II] 36102),ćelije su zasejavane u 105 mL pri sledećoj gustini (ćelije/bunarčić): Colo2()5. 500: SKMEL-28, 500. Za testove u 384 bunarčića (bele ploče sa bunarčićima na celoj površini, NUNC kat. Br. #781080), ćelije su zasejavane u 48 mL pri sledećoj gustini (ćelije/bunarčić): Colo205, 500; SK-MEL-28, 500.

[0271] Sledcćcg dana, jedinjenja su razblaživana na sledeći način: za testove u 96 bunarčića, 13,5 mL jedinjenja u DMSO-uje razblaživano pomoću devet (9) serijskih 1:3 razblaženja od 4,5 mL u 9 mL DMSO-a. Medijum (270 mL/bunarčić RI'Ml medijuma sa 10% FBS i 1% penicilin-streplomieina) je dodat na ploče. Alikvoli (7 mL) su dodavani na ćelije u finalnom testu dajući krajnju koncentraciju DMSO-a od 0,2%. Za testove izvodjene u 384 bunarčića, 15 mL jedinjenja u DMSO-u je razblaživano pomoću devet (9) serijskih 1:3 razblaženja od 5 mL u 10 mL DMSO-a. praćeno daljim razblaženjem od 5 mL jedinjenja sa 95 ml. medijuma, od kojih su 2 mL dodata na ćelije u finalnom testu dajući konačnu koncentraciju DMSO-a od 0.2%. Ćelije su inkubirane na 37°C, 5%> CO?tokom 3 dana.

[0272] Meren je ukupan ATP (za približnu procenu broja ćelija) pomoću CellTiter-Glo® reagensa (Promcga G7571). Ukratko, ploče su izvađjene iz inkubatora i temperirane na sobnoj temperaturi 30 minuta. CellTiicr-Glo® (25 mL ili 55 ml. za test u 384 bunarčića odnosno 96 bunarčića. redosleđom) reagens je dodavan u svaki bunarčić i ploče su stavljene 2 minula na orbitalni šejker za ploče. Ploče su inkubirane bez trešenja sledećih 30 minuta i očitavane na LJL Analvst GT čitaču u luminometrijskom program sa integracionim vremenom od 0.5 sekundi po bunarčieu. Procenat inhibicije ćelijskog rasla je izračunat u odnosu na kontrolne bunarčiće tretirane DMSO-om kao nosačem. Koncentracija jedinjenja potrebna da se dobije 50% inhibicije ćelijskog rasta kontrola tretiranih nosačem (IC50) je interpolirana pomoću fita 4-parametra za odredjivanje IC50 pomoću sledeće j cd načine: Y~-'A<;>((B-A)/(1+((C/X)<A>D))) gde je X - IC50.

[0273] Jedinjenja iz Primera 1 su testirana u ponovljenom teslu i rezultati su prikazani

u Tabeli 2a koja sledi. U sledećoj tabeli:

"+" označava da je jedinjenje pokazalo aktivnost od >1 mM u Colo205 tumorskim ćelijama; "++" označava da je jedinjenje pokazalo aktivnost od izmedju 100 niVl i 1 mM u Colo205 tumorskim ćelijama; i "+++" označava da je jedinjenje pokazalo aktivnost od manje od 100 nM u Colo205 tumorskim ćelijama.

[0274] Nakon izvodjenja testova prikazanih u Tabeli 2a. iznad, prikazana jedinjenja iz Primera 1 su korišcena i u ponovljenom testu (B). Rezultati su izloženi u sledećoj Tabeli 2b u kojoj je prosečna inhibieija za jednu ili za više rundi za svako testirano jedinjenje kalegorizovana kako je navedeno. U sledećoj tabeli:

Vrednosti IC50 (nM) za jedinjenja iz izabranih primera su kategorizovane na osnovu relativne inhibicije ćelijske proliferacije. Rezultati su sumarizovani u tabelama koje slede.

[0275] Jedinjenja iz Primera 1 su testirana u ponovljenom testu i rezultati su prikazani u Tabeli 3a koja sledi. U sledećoj tabeli: "+" označava da je jedinjenje pokazalo aktivnost od >I mM u SK-MEL-28 tumorskim ćelijama; "++" označava da je jedinjenje pokazalo aktivnost izmedju 100 nM i 1 mM u SK-MEL-28 tumorskim ćelijama; i "+++" označava da je jedinjenje pokazalo aktivnost manju od 100 nM u SK-MliL-28 tumorskim ćelijama.

[0276] Nakon izvodjenja testova prikazanih u Tabeli 3a, iznad, prikazana jedinjenja iz

Primera 1 su korišcena jednomiliviše puta i u ponovljenom testu (B). Rezultati su izloženi u sledećoj Tabeli 3b u kojoj je prosečna inhibieija za jednu ili za više rundi za svako testirano jedinjenje kategorizovana kako je navedeno. U sledećoj tabeli :

Vrcdnosti IC50 (nM) za jedinjenja iz izabranih Primera su kategorizovana na osnovu relativne inhibicije ćelijske proliferacije. Rezultati su sumarizovani u tabelama koje slede.

C. Mutantne kancerske ćelijske linije

[0277] Dvadeset i dve (22) kancerske ćelijske linije koje kodiraju mutaciju u B-Raf V600E, u principu gajene prema instrukcijama dobijenim od dobavljača ćelijskih kultura American Type Cullure Collcction, Manassas, VA. testirane su na osetljivost prema jedinjenju iz Primera lau trodnevnom teslu proliferacije. Rezultati su pokazali da je 16 od 22 kancerske ćelijske linije koje kodiraju B-Raf V600I2 oselijivo. sa gIC50 <100nM dok su 2 od 22 pokazale mešoviti odgovor (giC50>10()nM i <1000nM) a 4 od 22 su bile ncosetljive (glC50>IO()OM) na jedinjenje. Aktivnost jedinjenja iz Primera la na B-Raf V600E mutantnim kancerskim ćelijskiin linijama je prikazano u Tabeli 4.

D. Eksperimentiin vivo

E Dozno-zavisna inhibieija tumora jedinjenjem iz Primera la

[0278] A375P Flls su gajene u medij umu RPM1 1640 u koji je dodato 10% letalnog govedjeg seruma. 1% penieillin-streptomieina i 1% nalrijum-piruvata. Tumorske ćelije (2 xl06 A375P Fl ls) su implanlirane polkožno u desnu slabinu alimičnog miša Dana 1. Da bi sc olakšao rast, A375P Fl ls ćelije su prc impkintacije suspenđovanc u Matrigelu razblaženom 1:1 fiziološkim rastvorom. Kada su (umori dostigli približnu veličinu od 200 mm3 u zapremini {dan 19-22), miševi sa tumorima su randomizovani u studijske grupe (n=7 ili 8). Životinje su dozirane oralno jednom ili dvaput dnevno tokom 14 dana. Jedinjenje iz Primera la je dozirano sa nosačem od 0.5% IIPMC/0,2% Tvveen 80 pll 7-8. Tumorski rast je mercn dvaput nedeljno pomoću kalipera tokom celog trajanja studije. Zapremine tumora su računate kao proizvod (dužina x širina x širina)/2 i srednje vrednosli su korišćene za poredjenjc grupa. Potpuna regresija (CR) je definisana kao tri uzastopna mercnja tumora od < 13,5 mm3. Parcijalna regresija je definisana kao tri uzastopna mercnja od < 50% početne zapremine tumora. Odloženi tumorski rast je definisan kao razlika u vremenu koje je bilo potrebno tretiranim i kontrolnim grupama da dostignu 1000 mm3 (T-C1000).

[0279] U sledećoj tabeli:

"-" označava odsustvo odgovora

"+" označava odloženi rast ( l-2x dupliranjc)

"++" označava odloženi rast (>2x dupliranjc)

"+++" označava stabilno oboljenje

"++++" označava parcijalnu regresiju

"+++++" označava potpunu regresiju

2. Farmakodinamički efekal različitih jedinjenja

[0280] Aktivnost izabranih jedinjenja formule (I) testirana jein vivana A375PFlls (melanomska ćelijska linija koja kodira B-Raf V600R mutaciju) ksenograflnom mišjem modelu. A375P Flls ćelijska linija, koja kodira mutaciju za BRAFV600E. bila je subklonirana od A375P humane melanomske ćelijske linije (dobijenc od ATCC, kat. Br. # CRL-1619) ograničavajući razblaženja i selektujući na osnovu visoke osetljivosti (90%) na BRAF inhibitor, SB-590885 (komercijalno dostupan), u trodnevnim testovima proliferacije. Izabrani klon (A375P Fl ls) je izolovan i mutacija u B-Raf (T1799A) koja kodira V600E aminokiselinsku izmenu je ponovo polvrdjena.

[0281] Ženski CD-3 nu/nu miševi stari 8-10 nedelja su korišćeni u ovim testovima; svi miševi su nabavljeni od Charles River Laboratories (Wilmington. Dl'.). Životinje su držane u sredini bez patogena i manipulisano jc aseptičnim tehnikama. A375P Flls su sakupljene iz flaskova za ćelijske kulture izlaganjem 0.25% tripsin/EDTA tokom 5 min na 37°C. Oslobodjcne ćelije su sakupljene, cenlrifugirane (1500 rpm, 5 min. 4°C) i isprane da bi se uklonio rastvor tripsina. Ćelije su resuspendovane u PBS-u bez magnezi j uma i kalcijuma i izbrojane. Ćelije su centrifugirane kao prethodno da bi sc uklonio PBS a potom je napravljena suspenzija pojedinačnih ćelija bilo u 50%i Matrigel: 50% PBS (v:v) ili u 100% PBS tako da se subkutanom injekcijom od 100 mL može naneti potreban broj ćelija po životinji. A375P Flls melanomska linija je injicirana sa Malrigel-om tako da se dobije količina od 4 miliona ćelija po mišu. Tumori su se pojavili (-150-300 mm3) za sve ćelijske linije u okviru 2-4 nedcljc nakon injekcije.

[0282] Jedinjenje iz Primera 1 i devet ostalih referentnih jedinjenja u okviru formule (I) su pripremljeni u formulacijama bilo od 0.5% IIPMC/0.2%, TVVEEN 80 ph 7-8 ili sa 20% enkapsinom/l%DMSO-om. Pripremljeni uzorci su primenjivani oralno na miševima kao jedinstvena oralna doza od 1 OOmg/kg.

[0283] 2h nakon oralne primene jedinjenja. miševi su eulanazirani ugljen-dioksiđom. Tumori su pažljivo ekscizirani. a zatim homogenizovani u Medimaehine (BD Bioscience) sa 1 ml pufera za lizu (25 mM Tris-HCI (pll 7.5). 2 mM EDTA (pl l 8.0).

2 mM EGTA (pH 8,0), l % Trilon X-10(). 0,1% SDS. 50 mM Na-B-P04. 2 mM

NaV04, 4 mM Na- Pir-P04. 2x koktelom inhibitora fosfalaze. Sirovi homogena! je prebačen u polipropilenskti fiolu od 12 ml koja jc sadržala 1.5 ml pufera za li/u i držana na ledu. Nakon homogenizacije svih uzoraka, I ml od svakog homogenata je preneseno u ependorf tubu i centrifugirani su na 14.000 rpm tokom 15 min na 4°C. Pet stotina mikrolitara izbislrenog lizala je preneseno u novu tubu. instant zamrnuto i procesovano za kvanlifikaciju pERK ilERK pomoću Wcstern blota ili Hl iza (MSD) testova. Pre odredjivanja odnosa pERK/lERK a da bi se osigurala linearna zavisnost, napravljena je BSA standardna kriva izvodjenjem serijskih razblaženja da bi se dobile finalne koncentracije od 20, 13,3, 8,9, 5,9, 3.9, 2.6. 1.7, 1.2. 0,8. 0.5 i 0 mg/ml. BioRad boja je dodala u BSA razblaženja i u razblažene lizale za testiranje. Uzorci su inkubirani 15 min na sobnoj temperaturi i očitavani na SpeetraMax čitaču za ploče na 595 nM. Porcdjenje rezultata sa standardnom krivom omogućava odredjivanje relativne koncentracije proteina. U cilju odredjivanja odnosa pERK/tERK vveslern blot analizom, 50 mikrograma tumorskih li/ata je podvrgnuto elektrofbre/i na Invitrogen 4 12% bis-Tris MCI SDS-PAGE elektroforezi. Sadržaj gelova je prenesen na nitrocelulozne membrane u i Blot transfer aparatu, zatim jc izvršeno blokiran je membrana i one su na kraju inkubirane sa različitim primarnim antilelima preko noći na 4°C. Western blot membrane istovremeno testirane na pERK i tLRK su skenirane pomoću LI-COR Odyssey@ čitača. Izračunat je odnos imunofluoreseenlne gustinc dobijen za pERK/tERK i izražen (u procentima) u odnosu na kontrolne nelrclirane uzorke. Za odredjivanje odnosa pERK/tERK ELISA teslom, korišćene su McsoSeale Discovery (MSD) (kat. Br. // Kl5107) ploče prema uputslvima proizvodjaća. Ukratko, MSD ploče su blokirane sa 150 ml pufera za blokiranje po bunarčiću tokom 1 sata, a nakon toga isprane 4 puta sa po 200 ml pufera za ispiranje. Trideset mikrolitara (30 ml) serijski razblaženih uzoraka je dodalo u bunareiće i ploče su inkubirane preko noći na 4°C pri sporom mešanju (-500 rpm). Ploče su isprane 4 puta u 200 ml IX Tris pufera za ispiranje a zatim je dodalo 25 ml rastvora za detekciju antitela u sve bunarčiće i ploče su inkubirane na sobnoj temperaturi tokom 1 sala (-500 rpm). Ploče su isprane 4 puta u 200 ml pufera za ispiranje i u svaki bunareić je dodato po 150 ml pufera za očitavanje. Ploče su očitavane u MSD.SI6000. U okviru ovog tesla, uzorci tretirani nosačem ili jedinjenjem su testirani u 4 različita razblaženja da bi sc dobila linearna pokrivenost tesla. Vrednosl pozadinskog (BSA signala) je oduzeta od pERK i tERK signala, zatim jc ođređjen odnos pERK/iERK i normalizovan u odnosu na netretirane uzorke nosača, arbitrarno setovanc na 100%.

[0284] Inhibieija pBRK B-Raf inhibitorima je dobar farmakodinamički marker (l<*>!) marker) za inhibiciju BRAF-a. Jedinjenje iz Primera I i devet ostalih jedinjenja pokazali su inhibiciju pERK (pERK/tFRK) jednaku ili veću od 30%.

3. Efikasnostin vivostudije kod miševa.

[0285] Od 10 jedinjenja testiranih na inhibiciju pERK. u C.2 u prethodnom tekstu, osam jedinjenja (jedinjenje opisano u Primeru 1 i sedam drugih jedinjenja) je testirano u studiji efikasnosti sličnoj studiji D.3 u gornjem tekstu. Rezultati pokazuju da je šest od osam testiranih jedinjenja izazvalo regresiju tumora (srednja zapremina tumora manja nakon 14 dana tretmana u odnosu na početnu zapre min u tumora) ili stabilizovalo oboljenje (srednja zapremina tumora slična nakon 14 dana tretmana u odnosu na srednju vrednosl zapremine tumora na početku), u poredjenju sa životinjama tretiranim nosačem.

Primer farmace utske formulacije —priprema kaps ula koj e sadrže jedinjenje iz ovog

p ronalaska ( slobodna baza):

[0286]

• sastav svake kapsule:

=60 mg aktivnog farmaceutskog sastojka (AP1) + 60 mg Avicela + 13 mg SSG.

* 133 mg ukupnog praska u tvrdoj želatinskoj kapsuli veličine 0. Odnos težina Avicel/SSG može biti razumno približan.

Postupak:

[0287] 1. Odvojiti polovine tvrdih želatinskih kapsula i svaku odgovarajuće obeležiti prema potrebi.

2. Staviti donju polovinu kapsule u punjač kapsula sa levkom za punjenje na vrhu.

3. Odvagati komponente (Avicel, natrijum škrobni glikolat (SSG), aktivnu supslaneu) na jedan papir za vaganje (tariran na analitičkoj vagi izmedju dva mercnja).

4. Zabeležiti težine svake komponente..

5. Pažljivo i potpuno izmešati suve sastojke na papiru za merenje malom špatulom.

6. Pažljivo prcneli pomešane praškove u kapsulu preko levka.

7. Staviti gornju polovinu kapsule na donju i zatvoriti tako da jc sigurna, a zatim protresti kapsulu da bi se sadržaj pomešao i rasporedio. 8. AKO prah počinje da izlazi na vrhu kapsule, lagano prslima udariti kapsulu i prašak bi trebalo da se slegne. 9. Staviti kapsulu u malu, odgovarajuće obeleženu flašu (ali dovoljno veliku da bi se lako odstranila).

P rimer farmaceutske form ulacij e - dobijanje tableta koje sadrže jedinjenje iz ovog

pronalaska ( slobodna baza):

[02881

Postupak:

[0289] 1. Prosejati laktozu, silicijum dioksid, krospovidom i polovinu poviđona.

2. Dodati API.

3. Granulisati u granulaloru velike snage sa rastvorom za granulaclju koji sadrži rastvoreni Polisorbat i drugu polovinu povidona u prečišćenoj vodi

4. Samleti pomoću Comil 197 mlina, 0,375" ekrana.

5. Osušiti u Fluid Bed sušaču

6. Samleti pomoću Comil 197 mlina, 0,075" ekrana

7. Dodati krospovidon i magnezijum stearat.

8. Mešati 5 min u blenderu

9. Kompresovati tabletu

10. Naneti omotač u obliku filma na vodenoj bazi.

Kristalografija X- zracim a Primera br. 1:

[0290] Mustra difrakcije X-zraka na prahu Oblika 1 iz Primera br. 1 može se odrediti konvencionalnim tehnikama i opremom poznatim stručnjacima u oblasti analitičke hernije i fizičke karakterizacije. Difrakeioni motiv Slike 1 je dobijen PANalvtical difraktometrijskim sistemom uz korišćcnje bakar K X-zračenja i opremljen automatskim divergentnim usccima, Hitrom od nikla i mullipnim strip detektorom koji meri u realnom vremenu. Uzorak praha koji je korišćen za dobijanje podataka na osnovu difrakcije X zraka je nanesen na silikonsku ploču sa nultom pozadinskom emisijom. Na Slici 1, 2 teta ugla u slepenima (x-osa) je plolovan u odnosu na intenzitet pika (y-osa). XRD model za svaki oblik Primera br. 1 je jedinstven za odredjeni oblik; svaki oblik ispoljava jedinstven sci dilrakcionih pikova koji se mogu izraziti kao 2 teta uglovi, d-razmaci (A) i/ili relativnim intenzitetima pikova.

[0291] S obzirom daje izvesna margina greške moguća u pridruživanju 2 teta uglova i d-razmaka, najpoželjniji postupak poredjenja XRD mustri u cilju identifikacije odredjenog oblika uzorka je preklapanje XRI) mustre nepoznatog uzorka preko XRD mustre poznatog oblika. Na primer, stručnjaci u ovoj oblasti mogu preklopiti XRD mustru nepoznatog uzorka iz Primera br. 1, dobijenu ovde opisanim postupcima, preko Slike 1 i, svojom ekspertizom i poznavanjem oblasti, lako utvrditi da li je XRI) mustra nepoznatog uzorka značajno ista kao i XRD mustra Oblika 1 iz Primera br. I. Ako je XRD mustra praktično ista kao i Slika 1, prethodno nepoznat oblik može se brzo i tačno identifikovati kao Oblik 1 iz Primera br. 1.

[0292] Iako su 2 teta uglovi iii d-razmaci primarni postupci identifikacije odredjenog kristalnog oblika, može biti poželjno takodje uporediti relativni intenzitet pikova. Kako je već naglašeno, relativni intenziteti pikova mogu varirali u zavisnosti od konkretnog difraktometra koji se primenjuje, kao i od načina pripreme uzorka. Pikovi intenziteta se prikazuju kao intenziteti u odnosu na intenzitet najjačeg pika. jedinice intenziteta na XRD su otkucaji/sek. Apsolutan broj otkucaja - broj otkucaja/vreme x vreme brojanja = otkucaji/sek x 10 sek.

Di ferencijalna sken kal o ri metrija Oblika 1 iz P r i i nera 1.

[0293] Diferencijalna sken kalorimetrija jc izvedena na sistemu TA Instruments DSC" Q100 DSC. Stepen zagrevanja je bio 10°C po minuti. Veličina uzorka je bila 0.4-1.5 mg. Termogram jc predstavljen na Slici 2.

[0294] Kao dodatni aspekt, ovaj pronalazak obezbeđjujc poseban čvrsti oblik, identifikovan kao "Oblik 1" N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-( 1,1-dimctiletil)-!.3-tiazol-4-il]-2-fluorofenil}-2,6-dinuorc)benzensulfonamid.

Claims (19)

1. N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(l ,1-đimoiilt;iil)-1.3-liiizol-4-ilJ-2-lluororcnilJ-2,6-difluorobenzensullbnamiđ, naznačen lime. što predstavlja jedinjenje formule (Ia) ili ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

2. Farmaceutski prihvatljiva so N-(3-|5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(I,l-dimetilelil)-l,3-tiazof-4-il]-2-fluorofenil}-2,6-dinuorobenzensulfonamida, koja predstavlja jedinjenje formule (la)

3. N-{3-[5-(2-andno-4-pirimidinil)-2-(l.[-dimctiletil)-1.3-tiazol-4-ir]-2dluorofenil|-2,6-difluorobenzensulfonamid mezilat.

4. N-{3-[5~(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,l^^ 2,6-difluorobenzensulfonamid.

5. Farmaceutska kompozicija koja obuhvata jedinjenje formule (Ia) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so prema bilo kojem od patentnih zahleva od 1 do 4 i koja po slobodnom izboru dalje obuhvata jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, diluenata ili ekscipijenata.

6. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 5, naznačena time što se nalazi u jediničnom doznom obliku.

7. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahlcvu 6, naznačenlime, što jedinični dozni oblik sadrži od 1 mg do 700 mg jedinjenja formule (la) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so prema bilo kojem od palenlnih zahtevu od 1 do 4.

8. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahlcvu 7. naznačen time, šio jedinični dozni oblik sadrži od 5 mg do 100 mg jedinjenja formule (Ia) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

9. Kombinacija koja obuhvata jedinjenje formule (Ia) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 4 i najmanje jedno anti-neoplastično sredstvo.

10. Kombinacija prema patentnom zahlcvu 9, naznačen lime. Sto je anti neoplastično sredstvo inhibitor serin/treonin kinaza.

11. Kombinacija prema patentnom zahlcvu 10, naznačen time, što inhibitor serin/treonin kinaze predstavlja inhibitor mitogena ili ekslracclularno regulisane kinaze (MEKs).

12. Jedinjenje formule (Ia) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 4. ili kombinacija prema bilo kojem od patentnih zahteva od 9 do II, za upotrebu u terapiji.

13. Jedinjenje formule (Ia) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 4, ili farmaceutska kompozicija prema bilo kojem od patentnih zahteva od 5 do 8, ili kombinacija prema bilo kojem od patentnih zahleva od 9 do 11, za upotrebu u tretmanu susceptibilne neoplazme kod ljudi.

14. Upotreba jedinjenja formule (Ia) ili farmaceutski prihvatljiva soli prema bilo kojem od patentnih zahleva od 1 do 4. ili farmaceutska kompozicija prema bilo kojem od patentnih zahleva od 5 do 8. ili kombinacija prema bilo kojem od palenlnih zahteva od 9 do 11, za dobijanje leka za tretman susceptibilne neoplazme kod ljudi.

15. Jedinjenje, farmaceutska kompozicija, ili kombinacija za upotrebu prema patentnom zahtevu 13 ili upotreba jedinjenja, farmaceutske kompozicije, ili kombinacije prema patentnom zahtevu 14, gde je pomenuta suseeplibilna neoplazma odabrana iz grupe oboljenja kao što su karcinom dojke, holangiokareinom (rak žučnog kanala), kolorektalni kancer. melanom, nesitnoćelijski karcinom pluća, rak jajnika i tiroidni karcinom.

16. Jedinjenje, farmaceutska kompozicija, ili kombinacija za upotrebu prema patentnom zahtevu 13 ili upoteba jedinjenja, farmaceutske kompozicije, ili kombinacije prema patentnom zahtevu 14, gde je pomenuta suseeplibilna neoplazma melanom.

17. Jedinjenje, farmaceutska kompozicija, ili kombinacija za upotrebu ili upoteba jedinjenja, farmaceutske kompozicije, ili kombinacije prema patentnom zahtevu 16. naznačen time, što je pomenuti melanom metastatski melanom.

18. Jedinjenje, farmaceutska kompozicija, ili kombinacija za upotrebu prema patentnom zahtevu 13 ili upoteba jedinjenja. farmaceutske kompozicije, ili kombinacije prema patentnom zahtevu 14. gde je suseeplibilna neoplazma. neoplazma koja pokazuje mutaciju u 13Raf.

19. Jedinjenje, farmaceutska kompozicija, ili kombinacija za upotrebu ili upotrebu jedinjenja, farmaceutske kompozicije, ili kombinacija prema patentnom zahtevu 18. naznačen time, što se mutacijom dobija URaf sa aminokiselinskoin supstitucijom V600E.