RS51308B - Konjugati jedinjenja specifičnog makrolida imunske ćelije sa anti-inflamatornim jedinjenjima za poboljšano ćelijsko ciljanje u anti-inflamatornoj terapiji - Google Patents

Description

Opis pronalaska

Ovaj se pronalazak odnosi na nova anti-inlfamatorna jedinjenja prikazana opštom strukturom I, na njihove soli i solvate, na postupke za njihovo pripremanje i na upotrebu ovih jedinjenja u lečenju infiamatornih oboljenja i stanja, kod ljudi i životinja.

Stanje tehnike

Anti-inflamatorni lekovi mogu da se podele na steroidne i nesteroidne. Steroidna anti-inlfamatorna jedinjenja su još uvek najefikasnija u tretiranju infiamatornih oboljenja i stanja, kao što su: astma, hronično opstruktivno oboljenje pluća, inflamatoraa oboljenja nosa, kao što su alergijski rinitis, nosni polipi, bolesti creva, kao što su Kronova bolest, kolitis, ulcerativni kolitis, dermatološke inflamacije, kao što su ekcemi, psorijaza, alergijski dermatitis, neurodermatitis, pruritis, konjunktivitis i reumatoidni artritis. Uz izvanrednu potentnost i efikasnost, kod ove vrsta lekova se javljaju i brojni neželjeni efekti, npr. na metabolizam ugljenih hidrata, resorpciju kalcijuma, lučenje endogenih kortikosteroida, kao i na fiziološke funkcije hipofize, kore nadbubrežne žljezde i timusa. Do danas razvijeni steroidi imaju veliku efikasnost prema inflamatornim stanjima i procesima jer inhibiraju mnoge medijatore inflamacije, dok su im sistemski neželjeni efekti smanjeni. U patentnim prijavama WO 94/13690, WO 94/14834, WO 92/13873 i WO 92/13872, opisani su takozvani "soft" steroidi, ili kortikosteroidi koji mogu da hidrolizuju, dizajnirani da budu primenjeni lokalno na zapaljenom mestu, a njihov sistemski neželjeni efekt je smanjen, zbog nestabilnosti "soft" steroida u serumu, pri čemu aktivni steroid brzo hidrolizuje do neaktivnog oblika. Međutim, još uvek nije pronađen idealan steroid koji ne bi imao neželjeni efekt, pri dugotrajnoj i neprekidnoj terapiji koja je potrebna za kontrolisanje bolesti, kao što su astma ili Kronova bolest, pa se intenzivno radi na pronalaženju i razvoju steroida sa poboljšanim terapijskim profilom.

Nesteroidni anti-inflamatorni lekovi različitim mehanizmima deluju na pojedine inflamatorne medijatore, dovodeći tako do terapijskog efekta. Zbog različitih mehanizama delovanja i razlika u inhibiciji pojedinih infiamatornih medijatora, steroidni i nesteroidni lekovi imaju različite profile anti-inflamacionih efekata, pa se u pojedinim stanjima primenjuju ili alternativno ili preferencijalno. Na žalost, ni steroidni anti-inflamatorni lekovi nisu apsolutno specifični, pošto pokazuju neželjene efekte pri većim koncentracijama ili pri dugotrajnoj primeni. Zna se, npr. da su mnogi anti-inflamatorni lekovi inhibitori endogenog COX-l enzima, vrlo važnog u očuvanju integriteta sluzokože želuca, tako da upotreba ovakvih lekova dovodi, kod većeg broja pacijenata, do oštećenja sluzokože i do krvarenja. Za neka anti-inlfamatorna jedinjenja (teofilin) se zna da im je terapijski indeks vrlo uzan što ograničava njihovu upotrebu.

Makrolidni antibiotici imaju svojstvo da se nagomilavaju (akumuliraju) u različitim ćelijama organizma, a naročito u fagocitnim ćelijama, kao što su mononuklearne ćelije periferne krvi, peritonealni i alveolarni makrofagi, kao i u tečnosti koja oblaže bromhoalveolarni epitel (Gladue R. P. et al„Antimicrob. Agents Chemother., 331989, 277 -282; Olsen K M. et al.Antimicrob. Agents Chemother., 401996, 2582 - 2585). Pored toga, u literaturi su opisani i relativno slabi anti-inlfamatorni efekti nekih makrolida. Tako je, na primer, nedavno opisan anti-inlfamatorni efekt derivata eritromicina(/. Antimicrob. Chemother., 41,1998, 37 -46; WO 00/42055) i azitromicina (EP 0283055). Na osnovuin vitroiin vivostudija na eksperimen-talnim životinjama poznat je takođe anti-inflamatorni efekt nekih makrolida, kao zimozanom izazvan peritonitis kod miševa( J. Antimicrob. Chemother., 30,1992, 339 -348), kao i nagomilavanje neutrofila u trahejama pacova, izazvano endotoksi-nom( J. Immunol, 159,1997, 3395 -4005). Poznat je takođe i modulirajući uticaj makrolida na citokine, kao što su interleukin 8 (11^8){ Am. J. Respir. Crit. Care. Med., 156,1997,266 -271) ili interleukin 5 (IL-5) (EP 0775489 i EP 0771564).

Rešenje tehničkog problema

Jedinjenja strukture I razlikuju se od dosadašnjih po novom mehanizmu delovanja za koji je karakteristično selektivno nagomilavanje u onim organima i ćelijama koji su ciljni u gore navedenim inflamatornim stanjima i oboljenjima. Ovakvo delovanje novih jedinjenja, prikazanih strukturom I, potiče od makrolidnog dela M, zbog navedenih specifičnih farmakokinetičkih svojstava. Ovakva farmakokinetička svojstva omogućavaju jedinjenjima prikazanim strukturom I, da deluju isključivo na zapaljenom mestu i to u samim zapaljenim ćelijama, inhibirajući produkciju infiamatornih medijatora. Na ovaj se način izbegava neželjeni sistemski efekt, kako kortikosteroida tako i nestereoidnih anti-inflamatornih jedinjenja. Posle lokalne aplikacije, molekuli se brzo nagomilavaju u zapaljenim ćelijama pri čemu deluju inhibirajući produkciju citokina i hemokina, kao i drugih inflamacionih medijatora, pa na taj način suzbijaju inflamaciju. Na osnovu poznatog i utvrđenog stanja tehnike, jedinjenja prikazana strukturom I, a koja su predmet ovog pronalaska, njihove farmakološki prihvatljive soli i farmaceutski preparati koji ih sadrže, do danas nisu opisani. Takođe, nijedno od jedinjenja koja su predmet ovog pronalaska, nije opisano kao anti-inflamatorna supstanca niti kao inhibitor nagomilavanja eozinofila u zapaljenim tkivima.

Predmet ovog pronalaska su nova jedinjenja, njihove soli i solvati, prikazani strukturom I:

naznačeni time, što M predstavlja makrolidnu podjedinicu, sa svojstvom da se nagomilava u zapaljenskim ćelijama, A predstavlja anti-inflamatornu steroidnu podjedinicu, a L predstavlja lanac koji povezuje M i A, kao i poboljšano terapijsko dejstvo ovakvih jedinjenja u lečenju infiamatornih oboljenja i stanja. Podrobnije, ovaj se pronalazak odnosi na jedinjenja, na njihove soli i solvate, prikazane strukturom I, naznačena time, što M predstavlja makrolidnu podjedinicu prikazanu formulama

gde:

Rjje vodonik ili metil grupa,

R2i R3su oba vodonici, ili zajedno obrazuju vezu, ili

R2je amino grupa prikazana podstrukturom

gde R' i R", nezavisno jedan od drugoga, predstavljaju vodonik ili bilo koju alkil ili cikloalkil grupu, sa 1-6 atoma ugljenika, uz uslov da je R3, u tom slučaju, vodonik,

R4je hidroksil grupa ili kladinozil grupa, prikazana strukturom:

ili R4i R5zajedno obrazuju karbonil grupu, uz uslov da je Ri, u tom slučaju, metil grupa;

gde:

Ri je vodonik ili metil grupa,

R2i R3su oba vodonici, ili zajedno obrazuju vezu, ili

R2je amino grupa prikazana podstrukturom

gde R' i R", nezavisno jedan od drugoga, predstavljaju vodonik ili bilo koju alkil ili cikloalkil grupu, sa 1-6 atoma ugljenika, uz uslov da je R3, u tom slučaju, vodonik, R4predstavlja bilo koju alkil grupa koja sadrži 1-4 atoma ugljenika, prvenstveno metil grupa;

gde:

Rije vodonik ili metil grupa,

R2i R3su oba vodonici, ili zajedno obrazuju vezu, ili

R2je amino grupa prikazana podstrukturom

-NR'R"

gde R' i R", nezavisno jedan od drugoga, predstavljaju vodonik ili bilo koju alkil ili cikloalkil grupu, sa 1-6 atoma ugljenika, uz uslov da je R3, u tom slučaju, vodonik,

R4je hidroksil grupa ili kladinozil grupa, prikazana strukturom:

ili R4i R5zajedno obrazuju karbonil grupu, uz uslov da je R1( u tom slučaju, metil grupa;

gde:

Rije vodonik ili metil grupa,

R2i R3su oba vodonici, ili zajedno obrazuju vezu, ili

R2je amino grupa prikazana podstrukturom gde R' i R", nezavisno jedan od drugoga, predstavljaju vodonik ili bilo koju alkil ili cikloalkil grupu, sa 1-6 atoma ugljenika, uz uslov da je R3, u tom slučaju, vodonik,

R4je hidroksil grupa ili kladinozil grupa, prikazana strukturom:

u kojoj:

Rtje vodonik ili metil grupa,

R2i R3su oba vodonici, ili zajedno obrazuju vezu, ili

R2je amino grupa prikazana podstrukturom

gde R' i R", nezavisno jedan od drugoga, predstavljaju vodonik ili bilo koju alkil ili cikloalkil grupu, sa 1-6 atoma ugljenika, uz uslov da je R3, u tom slučaju, vodonik,

R4je hidroksil grupa ili kladinozil grupa, prikazana strukturom:

R5predstavlja bilo koju alkil grupu koja sadrži 1-4 atoma ugljenika, prvenstveno metil grupa;

u kojoj:

Rije vodonik ili acetil grupa,

R2i R3su oba vodonici, ili zajedno obrazuju vezu, ili

R2 je amino grupa prikazana podstrukturom

gde R' i R", nezavisno jedan od drugoga, predstavljaju vodonik ili bilo koju alkil ili cikloalkil grupu, sa 1-6 atoma ugljenika, uz uslov da je R3, u tom slučaju, vodonik,

R4je hidroksil grupa ili kladinozil grupa, prikazana strukturom:

R5predstavlja bilo koju alkil grupu koja sadrži 1-4 atoma ugljenika, prvenstveno metil grupa,

a A je anti-inflamatorna podjedinica prikazana formulama:

u kojoj Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, Rjje vodonik ili hidroksil ili O-acil ili 0-alkil grupa,

R2predstavlja vodonik ili metil grupu, koja može biti orijentisana u a- ili p-položaju,

Xjje vodonik ili halogen,

X2je vodonik ili halogen,

a pod halogenom se podrazumevaju fluor, hlor ili brom,

1,2-pozicija predstavlja duplu ili prostu vezu ugljenik-ugljenik;

u kojoj Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, Rjje vodonik ili hidroksil ili O-acil ili 0-alkil grupa,

R2predstavlja vodonik ili acil grupu,

Xije vodonik ili halogen,

X2je vodonik ili halogen,

a pod halogenom se podrazumevaju fluor, hlor ili brom;

u kojima jel,2-položaj zasićena veza, ili je nezasićena dupla veza, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu,

R\je vodonik, prav ili razgranat ugljovodonični lanac sa 1-4 atoma ugljenika,

R2je vodonik, prav ili razgranat ugljovodonični lanac sa 1-10 atoma ugljenika,

uz uslov da Rji R2nisu jednovremeno vodonik,

Xije vodonik ili halogen,

X2je vodonik ili halogen,

a pod halogenom se podrazumevaju fluor, hlor ili brom;

u kojima je 1,2-položaj zasićena veza, ili nezasićena dupla veza, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu,

Rije vodonik, prav ili razgranat ugljovodonični lanac sa 1-4 atoma ugljenika,

R2je vodonik, prav ili razgranat ugljovodonični lanac sa 1-10 atoma ugljenika,

uz uslov da R\i R2nisu jednovremeno vodonik,

Xjje vodonik ili halogen,

X2je vodonik ili halogen,

a pod halogenom se podrazumevaju fluor, hlor ili brom;

u kojima je 1,2-položaj zasićena veza, ili nezasićena dupla veza,

R]je vodonik, prav ili razgranat ugljovodonični lanac sa 1-4 atoma ugljenika, R2je vodonik, prav ili razgranat ugljovodonični lanac sa 1-10 atoma ugljenika, uz uslov da Rji R2nisu jednovremeno vodonik,

Xije vodonik ili halogen,

X2je vodonik ili halogen,

a pod halogenom se podrazumevaju fluor, hlor ili brom, prvenstveno fluor;

gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, Rije vodonik ili hidroksil grupa ili O-acil ili O-alkil grupa,

R2je vodonik ili metil grupa, koja može biti orijentisana u a- ili p-položaju,

R3je vodonik ili radikal neke kiseline sa 1-4 atoma ugljenika,

Xije vodonik ili halogen,

X2je vodonik ili halogen,

pod halogenom se podrazumevaju fluor, hlor ili brom, prvenstveno fluor,

a 1,2-položaj može da predstavlja duplu ili prostu vezu ugljenik-ugljenik,

i Lje lanac prikazan formulom -CR1R2(CR3R4)nCR5Rs-,

gde Rj, R2, R3, R4, R5R$predstavlja vodonik, Ci.? -alkil, aril, metoksi, halogeno, hidroksi ili merkapto grupe, gde n označava broj od 1 do 10, a

jedna ili više -CR3R4-grupa mogu biti supstituisane sa kiseonikom, sumporom, aromatskim jezgrom ili amino grupom koja dodatno sadrži vodonik ili Cj.4-alkil ili aril grupu, uz uslov daje bar jedna metilen grupa smeštena na kraju vezne grupe L,

ili Ri, R2, R3, R4, R5R$mogu takođe zajedno da obrazuju jednu ili više dvostrukih ili trostrukih veza u lancu, čineći ga tako alkenilnim ili alkinilnim, uz uslov da se bar jedna metilen grupa nalazi na kraju vezne grupe L.

Lanac kovalentno povezuje podjedinice M i A, preko funkcionalnih grupa, kao što su amidi, ureati, karbamati, etri, estri, ili alkil-alkil i ugljenik-ugljenik vezom.

Nazivi korišćeni u ovom pronalasku definisani su kao što je dole navedeno, osim ako nije drugojačije specificirano.

"Alkil" označava monovalentan alkan (ugljovodonik) od kojega je izveden radikal koji može biti linearan, razgranat, cikličan, ili kombinacija linearnih i cikličnih ugljovodonika, ili razgranatih i cikličnih ugljovodonika. Linearni ili razgranati alkili, koji imaju prednost, obuhvataju metil, etil, propil,žzo-propil,butil, sec-butil it-butil grupe. Cikloalkili, koji imaju prednost, obuhvataju ciklopentil i cikloheksil grupe. Alkil takođe predstavlja i linearnu ili razgranati alkil grupu koja sadrži, ili koja je prekinuta cikloalkil delom.

"Alkenil" označava ugljovodonični radikal koji je linearan, razgranat, cikličan ili kombinacija lineranih i cikličnih ugljovodonika, ili razgranatih i cikličnih ugljovodonika, a sadrži bar jednu dvostruku vezu, ugljenik-ugljenik. Ovde se najčešće misli na etenil, propenil, butenil i cikloheksenil grupe. Kao što je već gore opisano za "alkile", i alkenili takođe mogu biti linerani, razgranati ili ciklični, a deo alkenil grupe može da sadrži dvostruke veze i može takođe da bude supstituisan, kada se radi o supstituisanoj alkenil grupi. Alkenil takođe predstavlja i linearnu ili razgranatu alkenil grupu koja sadrži, ili koja je prekinuta cikloalkenil delom.

"Alkinil" označava ugljovodonični radikal koji je linearan ili razgranat, a sadrži bar jednu, a najviše tri trostruke veze, ugljenik-ugljenik. Ovde se najčešće misli na etinil, propinil i butinil grupe.

"Aril" označava aromatski prsten, kao što je fenil grupa, supstituisane fenil ili slične grupe, kao i prstenovi koji su kondenzovani, kao što su naftil i slični. Aril sadrži bar jedan prsten sa najmanje 6 atoma ugljenika, ili dva prstena koji zajedno sadrže 10 atoma ugljenika,

sa naizmeničnim dvostrukim (rezonantnim) vezama između atoma ugljenika (najčešće fenil i naftil prstenovi). Aril grupe mogu dodatni biti supstituisane sa jednim ili sa dva supstituenta, koji mogu biti halogen (fluor, hlor ili brom), kao i hidroksi, CrC7 -alkil, CrC7-alkoksi ili ariloksi, CrC7 -alkiltio ili ariltio, alkilsulfonil, cijano ili amino grupe.

Dalji predmet ovog pronalaska odnosi se na postupak za pripremanje jedinjenja prikazanih strukturom I.

Ova se jedinjenja mogu pripremiti od odgovarajućeg steroidnog dela, prikazanog opštim strukturama od Al do A6, u kojima svi radikali i simboli imaju značenja kao što su definisana za podstrukture Al do A6, i makrolidnih intermedijera prikazanih opštim strukturama Ml do M6, putem njihovog vezivanja preko odgovarajućih funkcionalnih grupa L. Na analogan način, takođe je moguće pripremiti jedinjenja prikazana strukturom I, sa nesteroidnim anti-inflamatornim podjedinicama, preko njihovih slobodnih fukcionalnosti pogodnih za povezivanje.

Jedinjenje opšte formule I može da se pripremi od karboksilnih kiselina, steroidnih podjedinica prikazanih strukturama Al do A4 i A6, koje su dobijene kao što je opisano u literaturi (Suzuki, T. etal.,Chem. Soc, Perkin Trans. 1,1998,3831-3836),(McLean, H. M. et al.,/.Pharm. Sci. 83,1994, 476-480),(Little, R. J. et al.,Pharm. Res. 16,1999, 961-967), (Kertesz, D. J. et al.,/.Org. Chem. 51,1986, 2315-2328), (Bodor, N. S.,US Patent 4, 710, 495,1987), ako se za stvaranje amidne veze koristi aktivacija sa karboksidiimidom i benzotriazolom (HOBT), u anhidrovanom đihlormetanu, u prisustvu neke baze, kao što je trietilamin, na sobnoj temperaturi, u struji argona (Shema 1).

Ako se povezivanje makrolidne podjedinice sa steroidnom podjedinicom vrši preko estarske veze, sinteza se izvodi preko makrolidnog intermedijera M7. Esterifikacija u položaju 2' makrolida može da se izvede reakcijom sa nekom kise-linom supstituisanom sa halogenom, u suvom dihlormetanu, u prisustvu pivaloil hlorida, trietilamina i dimetilaminopiridina (DMAP), pri čemu nastaju intermedijeri M7 za povezivanje sa karboksilnim kiselinama podjedinice A (shema 2).

Takav intermedijer može dalje da reaguje sa karboksilnom funkcionalnošću podjedinice A, kada se radi o steroidnoj podjedinici kao što je ona prikazana strukturama Al do A4 i A6.

Reakcija se izvodi u suvom DMF, u prisustvu baze kao što je kalijum-karbonat (K2CO3), u struji argona, pri čemu nastaje kalijumova so kiseline, koja u reakciji sa makrolidnim intermedijerom daje jedinjenje I, na osnovu ovog pronalaska (shema 3).

Kada je M2 makrolidna podjedinica (makrolid bez kladinoze u položaju 3), tada je takođe moguće izvesti kuplovanje sa anti-inflamatornom podjedinicom A preko estarske veze, pri čemu je potrebno pripremiti intermedijere M8 i M9 (shema 4). Esterifikacija sa karboksilnom grupom podjedinice A odigrava se selektivno, zahvaljujući zaštićenoj 2' hidroksil grupi makrolida M9, koja je takođe reaktivna. Sinteza jedinjenja strukture I, od makrolidne podjedinice koja je označema sa Ml, izvedena je sa intermedijerom, čija je sinteza opisana u radu (Agouridas C, /.Med. Chem., 41,1998, 4080-4100), na način i sa reagensima koji su tamo navedeni. Od navedenog intermedijera MIO, sintetizovano je jedinjenje strukture I, reakcijom sa anti-inflamatornom podjedinicom A koja sadrži karboksilnu funkcionalnost, korišćenjem kalijum-karbonata, u suvom DMF na sobnoj temperaturi (shema 6). Jedinjenja opšte strukture I, koja kao makrolidnu jedinicu sadrže jedinjenje M3, sintetizovana su povezivanjem modifikovane anti-inflamatorne jedinice A8 sa makrolidom M3, koji je pripremljen prema već opisanom postupku (Agouridas C,/ Med. Chem., 41,1998,4080-4100). Anti-inflamatorni intermedijer A8 pripremljen je od kiseline anti-inflamatornog jedinjenja i odgovarajućeg zaštićenog diamina O^ojem je Boe zaštita samo sa jedne strane), u prisustvu hidroksibenzotriazola i EDC, u pogodnom rastvaraču, prvenstveno dihlormetanu ili DMF. Posle dobijanja odgovarajućeg amida A7, uklanjanje zaštite sa terminalne amino grupe izvedeno je korišćenjem TFA, u dihlormetanu na sobnoj temperaturi (shema 7).

Intermedijer dobijen prema shemi 7 reagovao je, u acetonitrilu pod strujom azota, sa makrolidnom podjedinicom M12, koja je aktivirana sa karboksidiimidom i ima zaštićene hidroksilne grupe u položajima 2' 4" (shema 8).

U slučaju kada je steroidna podjedinica opisana kao što je prikazano za opštu strukturu A5, u kojoj sve grupe i radikali imaju značenja opisana kao u gore navedenim definicijama, reakcija kuplovanja sa makrolidnom grupom je izvedena esterifikacijom intermedijera A9, dobijenog prema literaturi (HU 55409), i hidroksil grupe makrolida (shema 9).

Dalji predmet ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja opšte strukture I za primenu, kao anti-inflamatornih, anti-anafilaktičkih i imunomodulirajućih agenasa, koji mogu biti različito primenjeni, u zavisnosti od zapaljenog mesta, npr. perkutano, oralno, bukalno, rektalno, parenteralno ili inhalatorno, kada se radi o lokalnoj primeni u respiratornom traktu.

Dalji predmet ovog pronalaska odnosi se na pripremanje takvih farmaceutskih oblika ovih jedinjenja kako bi se postigla optimalna bioraspoloživost aktivnog jedinjenja I. Za perkutanu primenu, jedinjenje I može biti pripremljeno u obliku masti ili krema, gela ili losiona. Masti, kremovi i gelovi mogu biti formulisani sa vodenom ili uljanom bazom, uz dodatak odgovarajućeg emulgatora ili sredstva za želiranje ako se formuliše gel. Formulacija je naročito značajna za respiratornu inhalaciju, gde jedinjenje I može biti u obliku aerosola pod pritiskom. Za sve oblike aerosolnih formulacija preporučuje se mikronizacija jedinjenja I, koje je prethodno homogenizovano u laktozi, glukozi, višim masnim kiselinama, natrijumovoj soli dioktilsulfosukcinske kiseline ili, najpoželjnije je u karboksimetil-celulozi, tako da najveći broj čestica bude veličine od 5 um. Za inhalacionu formulaciju aerosol može biti pomešan sa potisnim gasom (propelentom) koji služi za raspršivanje aktivne supstance.

Jedinjenje I za inhalacionu primenu može biti aplicirano u obliku suvog praha sa mikroniziranim česticama.

Jedinjenje može biti uneto u formulaciju za lečenje Kronove bolesti, bilo da se primenjuje oralno ili rektalno. Formulacija za oralnu primenu mora biti tako pripremljena da jedinjenje može biti bioraspoloživo na zapaljenom delu creva. To se može postići različitim kombinacijama sporo-otpuštajućih formulacija. Jedinjenje I može takođe da se upotrebi za tretiranje Kronove bolesti i zapaljenskih oboljenja creva ako se jedinjenje primeni u obliku klizme, za šta se može koristiti pogodna kombinacija.

Odgovarajaći preparati jedinjenja, koji su predmet ovog pronalaska, mogu se primenjivati u profilaksi ili lečenju različitih oboljenja i patoloških infiamatornih stanja, uključujući astmu, hronično obstruktivno oboljenje pluća, inflamatorna oboljenja nosa, kao što su alergijski rinitis, nosni polipi, oboljenja creva, kao što su Kronova bolest, kolitis, zapaljenje creva, ulcerativni kolitis, dermatološke inflamacije, kao što su ekcemi, psorijaza, alergijski dermatitis, neurodermatitis, pruritis, konjunktivitis i reumatoidni artritis.

Terapeutski efekti jedinjenja prema ovom pronalasku određeni su sledećimin vitroiin vivoeksperimentima.

Ispitivanje vezivanja za humani glukokortikoidni receptor

Gen za alfa izomorfni oblik humanog glukokortikoidnog receptora kloniran je reverznom lančanom reakcijom polimeraze. Totalna RNK je izolovana iz humanih limfocita periferne krvi, prema uputstvu proizvođača (Qiagen), transkribovana je u cDNK, AMV reverznom transkriptazom (Roche), pa je gen umnožen specifičnim prajmerima

Dobijeni proizvod reakcije kloniran je u XhoI/BamHI mesto Bluescript KS plazmida (Stratagene), sekvenciran dideoksi fluorescentnom metodom sa prajmerima M13 i M13rev (Mycrosynth), pa je zatim kloniran u XhoI/BamHI mesto pcDNK3.1 hygro(+) plazmida (Invitrogen). U ploču sa 12 bunarića (Falcon) zasejano je 1 x IO<5>COS-1 ćelija, u DMEM medijumu (Life Technologies), sa 10% FBS (Biowhitaker), pa je uzgajano do 70% konfluentnosti, na 37 °C u atmosferi sa 5 % C02. Medijum je uklonjen, pa je u svaki bunarić dodato 1 ug DNK, 7 ul PLUS reagensa i 2 u.1 Lipofectamine-a (Life Technologies), u 500 ul DMEM. Ćelije su inkubirane na 37 °C u atmosferi sa 5 % CO2pa je posle 5 sati dodata ista zapremina 20 % FBS/DMEM. Posle 24 sata u potpunosti je promenjen medijum. 48 sati posle transfekcije, dodaju se jedinjenja koja se testiraju, u različitim koncentracijama, i 24 nM [<3>H]deksametazona (Pharmacia) u DMEM medijumu. Ćelije su inkubirane 90 minuta na 37 °C u atmosferi sa 5 % C02, oprane triput sa PBS puferom (Sigma), ohlađenim na 4 °C (pH = 7,4), pa su lizirane u Tris puferu (pH = 8,0) (Sigma) sa 0,2 % SDS (Sigma). Posle dodavanja UltimaGold (Packard) scintilacione tečnosti, preostala radioaktivnost je određivana u Tricarb (Packard) p-scintilacionom brojaču.

Jedinjenja 9, 10 i 27 u stanju su da konkurišu (kompetiraju) radioaktivnom deksametazonu na mestu vezivanja na glukokortikoidnom receptom.

Ispitivanje unošenja steroida u ćelije

CHO i COS-1 ćelije odgajane su do konfluentnosti u bocama od 75 cm<2>, u Hamm--ovom F12 medijumu (Life Technologies) sa 10 % FBS (CHO), ili u DMEM medijumu sa 10 % FBS (COS-1). U ćelije je dodavan 1 uM radiokativnog jedinjenja 10, ukupne aktivnosti 2 u.Ci, pa su inkubirane 90 minuta na 37 °C u atmosferi sa 5 % CO2. Ćelijski supernatant je sakupljen, ćelije su lizirane, pa je određivana radioaktivnost u ćelijskom lizatu kao i u ćelijskom supernatantu. Jedinjenje 10 je uspevalo da se akumulira u ćelijama u većoj koncentraciji nego u supernatantu.

Ispitivanje inhibicije proliferacije mišjeg T-ćelijskog hibridoma 13 kao rezultat indukcije apoptoze

U ploči sa 96 bunarića pripremljenu su triplikati testiranih steroida rastvoreni u PvPMI medijumu (Imunološki zavod) sa 10 % PBS. U rastvore jedinjenja doda se 20.000 ćelija po bunariću, inkubira se preko noći na 37 °C u atmosferi sa 5 % CO2, onda se dodaje 1 u,Ci [<3>Hjtimidina (Pharmacia), pa se inkubira još 3 sata. Ćelije se sakupljaju usisavanjem preko GF/C filtra (Packard). U svaki bunarić se dodaje 30 ul Microscvnt O scintilacione tečnosti (Packard) pa se inkorporirana radioaktivnost meri na p-scintilacionom brojaču (Packard). Specifičnost indukcije apoptoze glukokortikoidima dokazana je antagoniziranjem inhibicije proliferacije pomoću mifepristona (Sigma).

Jedinjenja 8,9,10 i 27 pokazuju inhibiciju proliferacije ćelijskog hibridoma 13. Ispitivanje inhibicije stvaranja interleukina-2

U ploču sa 96 bunarića (Nunc) doda se 15 ng 2C11 antitela (Pharmigen), po bunariću, pa se ostavi da se adsorbuju, u PBS puferu (pH = 7,4), tokom noći na 4 °C. PBS se ukloni, ploča ispere sa RPMI medijumom, doda se 50.000 ćelija po bunariću, pa se ćelije inkubiraju u medijum, sa i bez razblaživanja ispitivanih jedinjenja. Koncentracija IL-2 u supernatantu meri se ELISA-om specifičnom za mišji IL-2 (R&D Systems).

Jedinjenja 9, 10 i 27 pokazuju inhibiciju stvaranja interleukina 2 izazvanu stimulacijom preko CD3 receptora.

Model edema uva izazvanog krotonskim uljem

Mužjaci pacova Sprague Dawley, mase tela od 200-250 g, nasumice su podeljeni u grupe, obeleženi, pa im je početna debljina uva izmerena pomoću digitalnog šestara-merača debljine O^aliperom).

Kontrolnoj grupi je aplicirano 50 ul rastvarača (aceton, Kemika) po jednom uvetu. Na isti način aplicirani su jedinjenje koje se ispituje, sa dozom od 1 mg/uvu, odnosno standard (1 mg/uvu deksametazona, Krka), rastvoreni u acetonu. Posle trideset minuta izazivan je edem uva sa 20 %-nim krotonskim uljem (Sigma). Zapaljenje dostiže maksimalni intenzitet pet sati posle aplikacije krotonskog ulja. Procenat inhibicije edema uveta određivan je upoređivanjem ušiju tretiranih životinja i kontrolnih životinja. U ovom je modelu testirano jedinjenje 10 koje je pokazalo aktivnost sličnu testiranom standardu.

Model plućne eozinofilije kod miševa

Mužjaci Balb/C miževa, telesne mase od 20-25 g, nasumice su podeljeni u grupe. Senzibilizirani su i.p. injekcijom ovalbumina (OVA, Sigma), nultog dana i četrnaestog dana Dvadesetog dana, miševi su podvrgnuti provokativnom testu, i.n. aplikacijom OVA (pozitivna kontrola ili test grupe) ili PBS-a (negativna kontrola). Posle 48 sati od i.n. aplikacije OVA, životinje su anestezirane pa su pluća isprana sa 1 ml PBS-a. Ćelije su razdvojene na Cvtospin 3 centrifugi (Shandon). Ćelije su obojene u Diff-Quick-u (Dade), a procenat eozinofila je određen diferencijanim brojanjem najmanje 100 ćelija.

Kao standardne supstance, uz pozitivnu i negativnu kontrolu, korišeni su flutikazon i beklometazon.

Jedinjenja su aplicirana dnevno, i.n. ili i.p. u različitim dozama, 2 dana pre provokativnog testa, pa sve do kraja testiranja.

Jedinjenja 8, 9 i 10 su statistički znatno smanjila (t-test, p < 0,05) broj eozinofila u isplaci pluća, u odnosu na pozitivnu kontrolu.

Uticaj jedinjenja na masu timusa

Mužjaci Sprague Dawley pacova, telesne mase od 200 g, nasumice su podeljeni u grupe od po šest životinja. Anesteziranim životinjama su dorsalno s.c. inplantirani sterilisani, odmereni peleti filter hartije. U kontrolnoj grupi, peleti su bili natopljeni acetonom, dok su u test grupama bili natopljeni ili sa standardom (prednisolon, Sigma) ili sa jedinjenjem 10. Posle 7 dana životinje se uspavaju, timus im se vadi i meri mu se masa. Sistemski efekti se procenjuju upoređivanjem mase timusa u test grupi, prema kontrolnoj grupi.

Standard statistički značajno smanjuje mase timusa, u odnosu na kontrolu, dok jedinjenje 10 nije uticalo na mase timusa.

Postupci pripremanja sa primerima

Ovaj pronalazak je ilustrovan sledećim primerima, koji ga ni u kom pogledu ne ograničavaju.

Primer 1

Intermediier Mll. u koiem R4 predstavlja kladinoznu stu<p>u ( 9- dezokso- 9a- aza- 9a-( Y- aminopropiD- 9a- homoeritromicin A)

U rastvor 9-dezokso-9a-aza-9a(|3-cijanoetil)-9a-homoeritromicina A (3 g; 3,8 mmol) u etanolu (100 ml), dodato je 500 mg Pt02. Reakcija je izvođena u autoklavu u toku 2 dana, pod pritiskom od 40 bar. Posle toga, reakciona smeša je profiltrirana i etanol je uparen u rotacionom uparivaču. Ostatak je prečišćen na koloni sa silikagelom (eluent: CH3OH : CH2C12: NH4OH = 50 : 30 : 2). Dobijeno je 700 mg čistog proizvoda. MS(ES<+>): 793 (MH<+>).

Intermedijer Mll, u kojem R4predstavlja hidroksil grupu

Intermedijer Mll pripremljen je prema postupku opisanom u primeru 1, od 3-dekladinozil-9-dezokso-9a-aza-9a(p-cijanoetil)-9a-homoeritromicina A (3,5 g; 5,55 mmol). Dobijeno je 985 mg proizvoda. MS (ES<+>): 635 (MH<+>).

Primer 2

Intermediier M7. u kojem R4predstavlja kladinoznu grupu

U rastvor 5-bromovalerijanske kiseline (1,282 g; 7,07 mmol) u suvom CH2C12(10 ml), dodati su 1 ml (7,23 mmol) trietilamina, 868 mg (7,10 mmol) 4-dimetilaminopiridina i 0,940 ml (7,63 mmol) pivaloil hlorida. Rastvor je mešan 2 sata na sobnoj temperaturi u struji argona pa je onda dodat rastvor azitromicina (2 g; 2,67 mmol) u 10 ml suvog CH2C12. Reakciona smeša je mešana tri dana na sobnoj temperaturi. Zatim je u reakcionu smešu dodato 60 ml zasićenog rastvora NaHC03pa su slojevi razdvojeni. Vodeni sloj je još dvaput ekstrahovan sa po 40 ml CH2C12. Sjedinjeni organski ekstrakti su oprani sa zasićenim rastvorom NaCl, osušeni preko K2C03pa upareni u rotacionom uparivaču. Dobijeni uljasti ostatak je prečišćen na koloni sa silikagelom (eluent: CH2C12: CH3OH : NH4OH = 90 : 9 :1,5). Dobijeno je 511 mg čistog proizvoda. MS(ES<+>): 912 (MH<+>).

Intermedijeri M7 i M9 pripremljeni su prema postupku opisanom u primeru 2.

Intermediier M7. u kojem predstavlja hidroksil<g>ru<p>u

Intermedijer M7 pripremljen je od 3-dekladinozil azitromicina (1 g; 1,71 mmol) i 5-bromovalerijanske kiseline (929 mg; 5,13 mmol). Dobijeno je 400 mg proizvoda. MS(ES+):754 (MH+).

Intermediier M9

Intermedijer M9 pripremljen je od 2'-acetil-3-dekladinozil azitromicina (1,1 g; 1,70 mmol) i 5-bromvalerijanske kiseline (921 mg; 5,09 mmol). Dobijeno je 329 mg proizvoda. MS(ES<+>): 795 (MH<+>).

Primer 3

Jedinjenje 1

U suspenziju 9a-hloro-6a-fluoro-lip,17a-dihidroksi-16a-metil-3-oksoandrosta-l,4-dien-17p4carboksilne kiseline (100 mg; 0,29 mmol) u suvom CH2C12(5 ml), ohlađenu ma 0 °C, pod argonom, dodato je 0,380 ml (2,73 mmol) trietilamina, 80 mg (0,59 mmol) 1-hidroksibenzotriazola, 230 mg (0,29 mmol) 9-dezokso-9a-aza-9a-(y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A i 235 mg (1,23 mmol) l-(3-dimetilamino-propil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorida. Reakciona smeša je mešana 24 sata na sobnoj temperaturi u struji argona, zatim je u rotacionom uparivaču uparena na malu zapreminu pa je prečišćena na koloni sa silikagelom (eluent CHC13: CH3OH : NH4OH = 6:1: 0,1). Dobijeno je 244 mg belih kristala.

Jedinjenja 2-12 pripremljena su od 9-dezokso-9a-aza-9a-(y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A i odgovarajućih steroidnih kiselina, prema postupku opisanom u primeru 3 i prikazanim u tabeli 1.

Jedinjenje 2

Reakcijom 9-dezokso-9a-aza-9a-(Y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A (230 mg; 0,29 mmol) i lip,17a-dihidroksiandrosta-l,4-dien-3-on-17p-karboksilne kiseline (100mg; 0,29 mmol) dobijeni su beli kristali (285 mg).

Jedinjenje 3

Reakcijom 9-dezoksch9a-aza-9a-(y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A (197 mg; 0,25 mmol) i lip-hidroksi-17a-metoksiandrost-4-en-3-on-17p-karboksilne kiseline (90 mg; 0,25 mmol) dobijeni su beli kristali (115 mg).

Jedinjenje 4

Reakcijom 9-dezoksch9a-aza-9a-(7-aminopropil)-9a-homoeritromicina A (174 mg; 0,22 mmol) i 9a-fluoro-lip-hidroksi-16a-metilandrosta-l,4-dien-3-on-17p-karboksi-lne kiseline (80 mg; 0,22 mmol) dobijeni su beli kristali (224 mg).

Jedinjenje 5

Reakcijom 9-dezokso-9a-aza-9a-(y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A (230 mg; 0,29 mmol) i llp-hidroksi-androst-4-en-3-on-17p-karboksilne kiseline (96 mg; 0,29 mmol) dobijeni su beli kristali (238 mg).

Jedinjenje 6

Reakcijom 9-dezokso-9a-aza-9a-(Y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A (230 mg; 0,29 mmol) i 9a-fluoro-lip,17a-dihidroksiandrosta-l,4-dien-3-on-17p-karboksilne kiseline (106 mg; 0,29 mmol) dobijeni su beli kristali (225 mg).

Jedinjenje 7

Reakcijom 9-dezokso-9a-aza-9a-(Y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A (230 mg; 0,29 mmol) i 6a-fluoro-lip,17a-dihidroksi-16a-metilandrosta-l,4-dien-3-on-17p-karboksilne kiseline (110 mg; 0,29 mmol) dobijeni su beli kristali (107 mg).

Jedinjenje 8

Reakcijom 9-dezokso-9a-aza-9a-(Y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A (230 mg; 0,29 mmol) i llp,17a-dihidroksiandrost-4-en-3-on-17p-karboksilne kiseline (100 mg; 0,29 mmol) dobijeni su beli kristali (75 mg).

Jedinjenje 9

Reakcijom 9-dezokso-9a-aza-9a-(Y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A (230 mg; 0,29 mmol) i 6a,9a-difluoro-llp,17a-dihidroksi-16a-metilandrosta-l,4-dien-3-on-17p-karboksilne kiseline (115 mg; 0,29 mmol) dobijeni su beli kristali (258 mg).

Jedinjenje 10

Reakcijom 9-dezokso-9a-aza-9a-(Y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A (230 mg; 0,29 mmol) i 9a-fluoro-lip,17a-dihidroksi-16a-metilandrosta-l,4-dien-3-on-17p-karboksilne kiseline (110 mg; 0,29 mmol) dobijeni su beli kristali (224 mg). Jedinjenje 11

Reakcijom 9-dezokso-9a-aza-9a-(Y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A (197 mg; 0,24 mmol) i 9a-hlorc)-llp,17a-dihidroksi46a-metilandrosta-l,4-dien-3-on-17p-karboksilne kiseline (96 mg; 0,24 mmol) dobijeni su beli kristali (170 mg).

Jedinjenje 12

Reakcijom 9-dezokso-9a-aza-9a-(y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A (230 mg; 0,29 mmol) i 17a-hidroksiandrost-4-en-3,ll-dion-17p-karboksilne kiseline (100 mg; 0,29 mmol) dobijeni su beli kristali (247 mg).

Primer 4

Jedinjenje 13

Smeša 6a,9a-difluoro-llp,16a,17a-trihidroksi-3-oksoandrosta-l,4-dien-17p-karbok-silne kiseline-16,17-acetonida (104 mg; 0,24 mmol), diizopropiletilamina (45 ml; 0,26 mmol), 1-hidroksibenzotriazola (65 mg; 0,48 mmol), 9-dezokso-9a-aza-9a-(y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A (190 mg; 0,24 mmol) i l-(3-dimetilami-nopropil)-3-eitl-karbodiimid hidrohlorida (184 mg; 0,96 mmol), u suvom DMF (10 ml), zagrevana je 4 sata, uz refluks i mešanje na 100 °C, u atmosferi argona. Zatim je reakciona smeša ohlađena i uparena u rotacionom uparivaču. Ostatak je prečišćen na koloni sa silikagelom (eluent: CHC13: CH3OH : NH4OH = 6:1: 0,1). Dobijen je 31 mg čistog proizvoda (tabela 1).

Jedinjenje 14

Jedinjenje 14 pripremljeno je prema postupku opisanom u primeru 4, od 6a,9a-difluoro-lip,16a,17a-trihidroksi-3-oksoandrosta-l,4-dien-17p-karboksilne kiseline-16,17-acetonida (104 mg; 0,24 mmol) i 3-dekladinozil-9-dezokso-9a-aza-9a-(Y-ami-nopropil)-9a-homoeritromicina A (150 mg; 0,24 mmol). Dobijeno je 60 mg proizvoda (tabela 1).

Primer 5

Jedinjenje 15

U suspenziju 9a-hloro-6a-fluoro-lip,17a-dihidroksi-16a-metil-3-oksoandrosta-l,4-dien-3-on-17p-karboksilne kiseline (110 mg; 0,27 mmol), u suvom CH2C12(5 ml) ohlađenu na 0 °C u struji argona, dodato je 0,348 ml (2,5 mmol) trietilamina, 73 mg (0,54 mmol) 1-hidroksibenzotriazola, 169 mg (0,27 mmol) 3-dekladinozil-9-dezokso-9a-aza-9a-(y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A i 215 mg (1,12 mmol) l-(3-dimetilaminopropil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorida. Reakciona smeša je mešana 24 sata na sobnoj temperaturi, zatim je uparena na malu zapreminu u rotacionom uparivaču, pa je prečišćena na koloni sa silikagelom (eluent: CHC13: CH3OH : NH4OH = 6:1:0,1). Dobijeno je 235 mg belih kristala (tabela 1).

Jedinjenja 16-19 pripremljena su prema postupku opisanom u primeru 5 i prikazana su u tabeli 1.

Jedinjenje 16

Reakcijom 6a-fluoro-lip,17a-dihidroksi-16a-metil-3-oksoandrosta-l,4-dien-17p-karboksilne kiseline (90 mg; 0,24 mmol) i 3-dekladinozil-9-dezokso-9a-aza-9a-(y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A (150 mg; 0,24 mmol), dobijeni su beli kristali (138 mg).

Jedinjenje 17

Reakcijom 6a,9a-difluoro-lip,17a-dihidroksi-16a-metil-3-oksoandrosta-l,4-dien-17p-karboksilne kiseline (94 mg; 0,24 mmol) i 3-dekladinozil-9-dezokso-9a-aza-9a-(y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A (150 mg; 0,24 mmol), dobijeni su beli kristali (163 mg).

Jedinjenje 18

Reakcijom llp,17a-dihidroksiandrosta-4-en-3-on-17p-karboksilne kiseline (84 mg; 0,24 mmol) i 3-deMadinozil-9-dezokso-9a-aza-9a-(y-aminopropil)-9a-homoeritromi-cina A (150 mg; 0,24 mmol), dobijeni su beli kristali (112 mg).

Jedinjenje 19

Reakcijom 9a-fluoro-lip,17a-dihidroksi-16a-metil-3-oksoandrosta-l,4-dien-17p-kar-boksilne kiseline (110 mg; 0,29 mmol) i 3-dekladinozil-9-dezokso-9a-aza-9a-(y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A i (185 mg; 0,29 mmol), dobijeni su beli kristali (155 mg).

Primer 6

Jedinjenje 20

U suspenziju stereoizomerne kiseline (207?,S)4ip,17,20-trihidroksi-3-oksoandro-sta-l,4-dien-21-karboksilne kiseline (200 mg; 0,53 mmol) u suvom CH2C12(5 ml), pod argonom, dodato je 0,760 ml trietilamina, 160 mg (1,2 mmol) 1-hidroksibenzotriazola, 460 mg (0,58 mmol) 9-dezokso-9a-aza-9a-(y-aminopropil)-9a-homoeritromicina A i 470 mg (2,45 mmol) l-(3-dimetilaminopropil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorida. Reakciona smeša je mešana 24 sata na sobnoj temperaturi, zatim je uparena na malu zapreminu u rotacionom uparivaču, pa prečišćena na koloni sa silikagelom (eluent: CHCI3: CH3OH : NH4OH = 6:1:0,1). Dobijeno je 405 mg proizvoda (tabela 1).

Primer 7

Jedinjenje 21

U rastvor 9a-fluoro-l 1 p, 17a-dihidroksi-16a-meitl-3-oksoandrosta-1,4-dien-17p-kar-boksilne kiseline (135 mg; 0,35 mmol) u suvom DMF (3 ml), dodat je kalijum--karbonat (49 mg; 0,35 mmol). Reakciona smeša je mešana na 0 °C u struji argona pa je zatim dodat rastvor 311 mg (0,39 mmol) intermedijera M9 u 4 ml suvog DMF. Posle mešanja tokom 5 dana na sobnoj temperaturi, DMF je otparen u rotacionom uparivaču a ostatak je prečišćen na koloni sa silikagelom (eluent: CHCI3: CH3OH : NH4OH = 10:1:0,1). Dobijeno je 53 mg čistog proizvoda (tabela 1).

Primer 8

Jedinjenje 21

U rastvor 6a,9a-fluoro-llp,17a-dihidroksi-16a-metil-3-oksoandrosta-l,4-dien-17f3-karboksilne kiseline (100 mg; 0,25 mmol) u suvom DMF (3 ml), dodat je kalijum--karbonat (35 mg; 0,25 mmol). Reakciona smeša je mešana na 0 °C u struji argona pa je zatim dodat rastvor 252 mg (0,28 mmol) intermedijera M7, u kojem je R4kladinoza, u 4 ml suvog DMF. Posle mešanja tokom 2 dana na sobnoj temperaturi, DMF je otparen u rotacionom uparivaču a ostatak je prečišćen na koloni sa silikagelom (eluent: CHC13 : CH3OH : NH4OH = 12 : 1 : 0,1). Dobijeno je 42 mg čistog proizvoda (tabela 1).

Jedinjenja 23 i 24 pripremljena su prema postupku opisanom u primeru 8, a prikazana su u tabeli 1.

Jedinjenje 23

Reakcijom 9a-fluoro-lip,17a-dihidroksi-16a-metil-3-oksoandrosta-l,4-dien-17p-kar-boksilne kiseline (99 mg; 0,26 mmol) i 285 mg (0,31 mmol) intermedijera M7, u kojem je R4kladinoza, dobijeni su beli kristali (42 mg).

Jedinjenje 24

Reakcijom 9a-hloro-6a-fluoro-l 1 p, 17a-dihidroksi-l 6a-metil-3-oksoandrosta-l ,4-dien-17p-karboksilne kiseline (81 mg; 0,20 mmol) i 222 mg (0,24 mmol) intermedijera M7, u kojem je R4kladinoza, dobijeni su beli kristali (54 mg) (tabela 1).

Primer 9

Jedinjenje 25

U rastvor 9a-fluoro-llp,17a-dihidroksi46a-meitl-3-oksoandrosta-l,4-dien-17p-kar-boksilne kiseline (83 mg; 0,22 mmol) u suvom DMF (3 ml), dodat je kalijum--karbonat (30 mg; 0,22 mmol). Reakciona smeša je mešana na 0 °C u struji argona pa je zatim dodat rastvor 182 mg (0,24 mmol) intermedijera M7, u kojem je R4hidroksil grupa, u 4 ml suvog DMF. Posle mešanja tokom 24 sata na sobnoj temperaturi, DMF je otparen u rotacionom uparivaču a ostatak je prečišćen na koloni sa silikagelom (eluent: CHC13: CH3OH : NH4OH = 10 :1: 0,1). Dobijeno je 57 mg čistog proizvoda.

Jedinjenja 26 i 27 pripremljena su prema postupku opisanom u primeru 9, a prikazana su u tabeli 1.

Jedinjenje 26

Reakcijom 6ot-fluoro-l 1 p, 17a-dihidroksi-16a-metil-3-oksoandrosta-l ,4-dien-17p-kar-boksilne kiseline (85 mg; 0,22 mmol) i 225 mg (0,22 mmol) intermedijera M7, u kojem je R4hidroksil grupa, dobijeni su beli kristali (20 mg).

Jedinjenje 27

Reakcijom 9a-hloro-6a-fluoro-lip,17a-dihidroksi-16a-metil-3-oksoandrosta-l,4-dien-17p-karboksilne kiseline (100 mg; 0,24 mmol) i 200 mg (0,26 mmol) intermedijera M7, u kojem je R4hidroksil grupa, dobijeni su beli kristali (59 mg).

Primer 10

Jedinjenje 28

U rastvor 9a-fluoro-llp,17a-dihidrok boksilne kiseline (80 mg; 0,21 mmol) u suvom DMF (3 ml), dodat je kalijum--karbonat (30 mg; 0,21 mmol). Reakciona smeša je mešana jedan sat na sobnoj temperaturi, u struji argona, pa je zatim dodat rastvor 163 mg (0,23 mmol) 3-O-dekladinozil-6-0-metil-3-oksoeritromicin-9-0-(2-bromoetil)oksima, u 3 ml suvog DMF. Reakciona smeša je grejana 4 sata na 100 °C. Zatim je ohlađeno na sobnu temperaturu pa je u reakcionu smešu dodato 40 ml etilacetata i vode (1 : 1). Organski sloj je odvojen, opran vodom, pa osušen preko anhidrovanog kalijum-karbonata. Ostatak je pre-čišćen na koloni sa silikagelom, pomoću sistema rastvarača, hloroform : metanol: amonijak = 10 : 1 : 0,1. Dobijeno je 160 mg belih kristala (tabela 1.).

Claims (40)

1. Jedinjenje formule I u kojoj, M predstavlja makrolidnu podjedinicu, koja poseduje osobinu akumulacije u zapaljenskoj ćeliji odabranoj iz grupe koja se sastoji od Ml, M2, M3, M4, M5 i M6: i) gde: Rije vodonik ili metil grupa, R2i R3su oba vodonici, ili zajedno obrazuju vezu, ili R2je amino grupa prikazana podstrukturom gde R' i R", nezavisno jedan od drugoga, predstavljaju vodonik ili bilo koju alkil ili cikloalkil grupu, sa 1-6 atoma ugljenika, uz uslov da je R3, u tom slučaju, vodonik, R4je hidroksil grupa ili kladinozil grupa, prikazana strukturom: ili R4i R5zajedno obrazuju karbonil grupu, uz uslov da je R?, u tom slučaju, metil grupa; ii) gde: Rije vodonik ili metil grupa, R2i R3su oba vodonici, ili zajedno obrazuju vezu, ili R2je amino grupa prikazana podstrukturom gde R' i R", nezavisno jedan od drugoga, predstavljaju vodonik, alkil ili cikloalkil grupu, sa 1-6 atoma ugljenika, uz uslov da je R3, u tom slučaju, vodonik, R4predstavlja alkil grupa koja sadrži 1-4 atoma ugljenika; Hi) gde: Rtje vodonik ili metil grupa, R2i R3su oba vodonici, ili zajedno obrazuju vezu, ili R2je amino grupa prikazana podstrukturom gde R' i R", nezavisno jedan od drugoga, predstavljaju vodonik, alkil ili cikloalkil grupu, sa 1-6 atoma ugljenika, uz uslov da je R3, u tom slučaju, vodonik, R4je hidroksil grupa ili kladinozil grupa, prikazana strukturom: ili R4i R5zajedno obrazuju karbonil grupu, uz uslov da je Ri, u tom slučaju, metil grupa; iv) gde: Rije vodonik ili metil grupa, R2i R3su oba vodonici, ili zajedno obrazuju vezu, ili R2je amino grupa prikazana podstrukturom gde R' i R", nezavisno jedan od drugoga, predstavljaju vodoni, alkil ili cikloalkil grupu, sa 1-6 atoma ugljenika, uz uslov da je R3, u tom slučaju, vodonik, R4 je hidroksil grupa ili kladinozil grupa, prikazana strukturom: v) u kojoj: Rxje vodonik ili metil grupa, R2i R3su oba vodonici, ili zajedno obrazuju vezu, ili R2je amino grupa prikazana podstrukturom gde R' i R", nezavisno jedan od drugoga, predstavljaju vodonik, alkil ili cikloalkil grupu, sa 1-6 atoma ugljenika, uz uslov da je R3, u tom slučaju, vodonik, R4 je hidroksil grupa ili kladinozil grupa, prikazana strukturom: Rspredstavlja alkil grupu koja sadrži 1-4 atoma ugljenika; vi) u kojoj: Rije vodonik ili acetil grupa, R2i R3su oba vodonici, ili zajedno obrazuju vezu, ili R2je amino grupa prikazana podstrukturom gde R' i R", nezavisno jedan od drugoga, predstavljaju vodonik, alkil ili cikloalkil grupu, sa 1-6 atoma ugljenika, uz uslov da je R3, u tom slučaju, vodonik, R4 je hidroksil grupa ili kladinozil grupa, prikazana strukturom: R5predstavlja alkil grupu koja sadrži 1-4 atoma ugljenika; A predstavlja anti-inlfamatornu steroidnu podjedinica odabranu iz grupe koja se sastoji od Al, A2, A3, A4, A5 i A6: i) u kojoj 1,2-pozicija predstavlja duplu ili prostu vezu ugljenik-ugljenik; Z predstavlja kiseonik ili NH grupi, Rjpredstavlja vodonik, hidroksi, O-acil ili O-alkil grupu, R2predstavlja vodonik ili metil grupu orijentisanu u a- ili p-položaju, Xjpredstavlja vodonik, fluor, hlor ili brom, X2predstavlja vodonik, fluor, hlor ili brom; ii) u kojoj Z predstavlja kiseonik ili NH grupi, I? predstavlja vodonik, hidroksi, O-acil ili O-alkil grupu, R2predstavlja vodonik ili acil grupu, X]predstavlja vodonik, fluor, hlor ili brom, X2predstavlja vodonik, fluor, hlor ili brom; iii) u kojima 1,2-pozicija predstavlja duplu ili prostu vezu ugljenik-ugljenik; Z predstavlja kiseonik ili NH grupi, Ripredstavlja vodonik, pravi ili razgranati ugljovodonični lanac koji ima 1-4 ugljenikova atoma, R2predstavlja vodonik, pravi ili razgranati ugljovodonični lanac koji ima 1-10 ugljenikova atoma, uz uslov da Rji R2nisu istovremeno vodonici, Xipredstavlja vodonik, fluor, hlor ili brom, X2predstavlja vodonik, fluor, hlor ili brom; iv) u kojima 1,2-pozicija predstavlja duplu ili prostu vezu ugljenik-ugljenik; Z predstavlja kiseonik ili NH grupi, Ripredstavlja vodonik, pravi ili razgranati ugljovodonični lanac koji ima 1-4 ugljenikova atoma, R2predstavlja vodonik, pravi ili razgranati ugljovodonični lanac koji ima 1-10 ugljenikova atoma, uz uslov da Rii R2nisu istovremeno vodonici, X]predstavlja vodonik, fluor, hlor ili brom, X2predstavlja vodonik, fluor, hlor ili brom; v) u kojima 1,2-pozicija predstavlja duplu ili prostu vezu ugljenik-ugljenik; Ripredstavlja vodonik, pravi ili razgranati ugljovodonični lanac koji ima 1-4 ugljenikova atoma, R2predstavlja vodonik, pravi ili razgranati ugljovodonični lanac koji ima 1-10 ugljenikova atoma, uz uslov da Rji R2nisu istovremeno vodonici,Xipredstavlja vodonik, fluor, hlor ili brom, X2predstavlja vodonik, fluor, hlor ili brom; vi) u kojoj 1,2-pozicija predstavlja duplu ili prostu vezu ugljenik-ugljenik; Z predstavlja kiseonik ili NH grupi, Ripredstavlja vodonik, hidroksi, O-acil ili O-alkil grupu, R2predstavlja vodonik ili metil grupu orijentisanu u a- ili (3-položaju, R3predstavlja vodonik ili radikal kiseline koja ima 1-4 ugljenikova antoma, Xjpredstavlja vodonik, fluor, hlor ili brom, X2predstavlja vodonik, fluor, hlor ili brom; L predstavlja vezujući lanac podjedinice M sa A formule: -CR1R2(CR3R4)nCR5Rg-, u kome nje 1-10, Ri, R2, R3, R4, R5,Rqpredstavljaju vodonik, CrC4 alkil, aril, metoksi, halogen, hidroksi ili merkapto grupu, a jedna ili više -CR3R4- grupa su opciono supstituisane sa kiseonikom, sumporom, aromatičnim nukleusom ili amino grupom koja dodatno vezuje vodonik ili C1-C4alikil ili aril grupu uz uslov da je bar jedna metilen grupa postavljena na kraju vezujuće L grupe, ili Ri, R2, R3, R4, R5, Rq zajedno obrazuju jedan ili više dvostrukih ili trostrukih veza u lacu, formirajući na taj način alkenil ili alkinil grupu, uz uslov da je bar jedna metilen grupa postavljena na kraju vezujuće L grupe; ili njegovu so ili solvat "alkil" označava monovalentni alkan, odakle je izveden radikal, koji je pravog lanca, razgranatog lanca, cikličan ili kombinacija pravog lanca i cikličnog ugljovodonika i razgranatog lanca i cikličnog ugljovodonika; "alkenil" označava radikal ugljovodonika, koji je pravog lanca, razgranatog lanca, cikličan ili kombinacija pravog lanca i cikljičnog ugljovodonika i razgranatog lanca i cikličan ugljovodonika i obuhvata bar jednu dvostruku ugljenik-ugljenik vezu; "alkinil" označava radikal ugljovodonika, koji je pravog lanca, razgranatog lanca i obuhvata bar jedan i najviše tri trostruke ugljenik-ugljenik veze; "aril" označava bar jedan prsten koji ima bar 6 ugljenikovih atoma ili dva prstena koja zajedno imaju 10 ugljenikovih atoma, posedujući naizmeničnu dvostruku vezu između ugljenikovih atoma, koja se može dodatno supstituisati sa jednim ili dva supstituenta odabranih od fluora, hlora, broma, hidroksi, CrC7alkil, CrC7 alkoksi ili ariloksi, CrC7alkiltio ili ariltio, alkilsufonil, cijano i amino grupe.

2. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno time, što makrolidna podjedinica M je Ml, gde, Rjje metil grupa, R2je dimetilamino grupa, R3je vodonik, R4je kladinozil grupa, ili R4i R5zajedno obrazuju karbonil grupu, steroidna podjedinica A je odabrana iz: i) Al, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, Rije hidroksil grupa, ili O-alkil grupa koja ima 1-4 ugljenikova atoma, R2je vodonik ili metil grupa,X\je vodonik ili fluor, X2je vodonik; ii) A2, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, Ri je vodonik, R2je vodonik, Xj je fluor, i X2je vodonik, iii) A3, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, Rii R2su metil grupe, Xj je fluor, i X2je fluor; iv) A4, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, Rji R2su metil grupe, Xi je fluor, i X2je fluor; v) A6, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, R\je hidroksil grupa, R2je vodonik ili metil grupa u a- ili p-položaju, prvenstveno u oc-položaju, R3je vodonik, Xjje vodonik, fluor ili hlor; i X2 je vodonik ili fluor, i L je -CR1R2(CR3R4)nCR5R6-, gde n je 1-10, a Rb R2, R3i R4su svaki vodonik.

3. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno time, što makrolidna podjedinica M je M2, gde, Ri je vodonik, R2 je dimetilamino grupa, R3je vodonik, i R4je metil grupa; steroidna podjedinica A je odabrana iz: i) Al, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, Rije hidroksil grupa, ili O-alkil grupa koja ima 1-4 ugljenikova atoma, R2je vodonik ili metil grupa, X]je vodonik ili fluor, i X2je vodonik; ii) A2, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, Ri je vodonik, R2je vodonik, Xi je fluor, i X2je vodonik; iii) A3, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, Rii R2su metil grupe, X]je fluor, i X2 je fluor; iv) A4, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza,Rxi R2su metil grupe, Xj je fluor, i X2je fluor; v) A6, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka veza ugljenik-ugljenik, Rije hidroksil grupa, R2je vodonik ili metil grupa u a- ili (3-položaju, R3je vodonik,X\je vodonik, fluor ili hlor, i X2je vodonik ili fluor; a L je -CR1R2(CR3R4)nCR5R6-, gde n je 1-10, a RltR2, R3i R4su svaki vodonik.

4. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno time, što makrolidna podjedinica M je M3, gde, Rtje vodonik, R2je dimetilamino grupa, R3je vodonik, R4i R5zajedno obrazuju karbonil grupu; steroidna podjedinica A je odabrana iz: i) Al, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, Rije hidroksil grupa, ili O-alkil grupa koja ima 1-4 ugljenikova atoma, R2je vodonik ili metil grupa, X\je vodonik ili fluor, i X2 je vodonik; ii) A2, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, Rije vodonik, R2je vodonik, Xi je fluor, i X2je vodonik, iii) A3, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, Rii R2su metil grupe, X]je fluor, i X2je fluor; iv) A4, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, Ri i R2su metil grupe, X!je fluor, i X2je fluor; v) A6, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, Ri je hidroksil grupa, R2je vodonik ili metil grupa u a- ili [3-položaju, R3je vodonik, Xije vodonik, fluor ili hlor, i X2 je vodonik ili fluor; i Lje -CR1R2(CR3R4)nCR5R6-, gde n je 1-10, a Rh R2, R3i R4su svaki vodonik.

5. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno time, što makrolidna podjedinica M je M4, gde, Ri je vodonik, R2je dimetilamino grupa, R3je vodonik, i R4je kladinozna ili hidroksil grupa; steroidna podjedinica A je odabrana iz, i) Al, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, Rjje hidroksil grupa ili O-alkil grupa koja ima 1-4 ugljenikova atoma, R2 je vodonik ili metil grupa, Xjje vodonik ili fluor, i X2je vodonik; ii) A2, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, Rije vodonik, R2je vodonik, Xi je fluor, i X2 je vodonik; iii) A3, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, Rii R2su metil grupe, X!je fluor, i X2je fluor; iv) A4, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, Rii R2su metil grupe, X!je fluor, i X2je fluor; v) A6, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, Rlje hidroksil grupa, R2je vodonik ili metil grupa u a- ili p-položaju, R3je vodonik, i Xxje vodonik, fluor ili hlor, i X2 je vodonik ili fluor; i L je -CR1R2(CR3R4)nCR5rV, gde n je 2-10, a R1;R2, R3i R4su svaki vodonik.

6. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno time, što makrolidna podjedinica M je M5,gde, Ri je vodonik, R2 je dimetilamino grupa, R3je vodonik, R4je kladinozna ili hidroksil grupa, i R5 je metil grupa; steroidna podjedinica A odabrana iz, i) Al, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, Rije hidroksil grupa ili O-alkil grupa koja ima 1-4 ugljenikova atoma, R2 je vodonik ili metil grupa,Xije vodonik ili fluor, i X2 je vodonik; ii) A2,gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, Rjje vodonik, R2 je vodonik,X\ jefluor, i X2je vodonik; iii) A3, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, Rii R2su metil grupe, X!je fluor, i X2je fluor, iv) A4, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, Rji R2su metil grupe, X\je fluor, i X2je fluor; v) A6, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, Rjje hidroksil grupa, R2 je vodonik ili metil grupa u a- ili p-položaju, R3je vodonik, Xjje vodonik, fluor ili hlor, i X2 je vodonik ili fluor; i L je -CR1R2(CR3R4)nCR5R(r, gde n je 2-10, a RlfR2, R3i R4su svaki vodonik.

7. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno time, što makrolidna podjedinica M je M6, gde, Rjje vodonik, R2 je dimetilamino grupa, R3je vodonik, Rjje kladinozna ili hidroksil grupa, i R5je metil grupa; steroidna podjedinica A je odabrana iz, i) Al, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, Rije hidroksil grupa ili O-alkil grupa koja ima 1-4 ugljenikova atoma, R2je vodonik ili metil grupa, Xije vodonik ili fluor, i X2je vodonik; ii) A2, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, Ri je vodonik, R2je vodonik, Xi je fluor, i X2je vodonik; iii) A3, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, Rii R2su metil grupe,Xxje fluor, i X2je fluor; iv) A4, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, R]i R2su metil grupe, Xi je fluor, i X2je fluor; v) A6, gde Z predstavlja kiseonik ili NH grupu, 1,2-položaj je dvostruka ugljenik-ugljenik veza, Ri je hidroksi] grupa, R2 je vodonik ili metil grupa u a- ili p-položaju, R3 je vodonik, X]je vodonik, fluor ili hlor, i X2je vodonik ili fluor; i Lje -CR1R2(CR3R4)nCR5R6-, gde nje 2-10, a R1;R2, R3i R4su svaki vodonik.

8. Jedinjenje , prema zahtevu 1, naznačeno formulom (1):

9. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (2):

10. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (3):

11. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (4):

12. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (5):

13. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (6):

14. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (7):

15. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (8):

16. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (9):

17. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (10):

18. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (11):

19. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (12):

20. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (13):

21. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (14):

22. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (15):

23. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (16):

24. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (17):

25. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (18):

26. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (19):

27. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (20):

28. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (21):

29. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (22):

30. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (23):

31. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (24):

32. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (25):

33. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (26):

34. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (27):

35. Jedinjenje, prema zahtevu 1, naznačeno formulom (28):

36. Upotreba jedinjenja, prema bilo kom od zahteva 1 do 35, ili njegove soli ili solvata u proizvodnji medikamenta za lečenje inflamatornog stanja ili obolenja koja su izazvana prekomernom neregularnom produkcijom citokina i inflamacionih medijatora.

37. Upotreba, prema zahtevu 36, gde je inflamatorno stanje ili obolenje odabrano iz astme, hroničnog obstruktivnog pulmonarnog obolenja, aregijskog rhinitisa, nazalnih polipa, Kronove bolesti, kolitis, ulcerativnog kolitisa, ekcema, psorijaze, alergijskog dermatitisa, neurodermatitisa, pruritisa, konjuktivitisa i reumatoidnog artritisa.

38. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 do 35, ili njegova so ili solvat za primenu u medicinskoj terapiji.

39. Jedinjenje, prema bilo kom od zahteva 1 do 35, ili njegova so ili solvat, za lečenje inflamatornog stanja i obolenja koji su izazvani preteranom neregularnom produkcijom citokina ili inflamacionih medijatora.

40. Jedinjenje, prema zahtevu 39, gde inflamatorno stanje ili obolenje je odabrano iz astme, hroničnog obstruktivnog pulmonarnog obolenja, alergijskog rhinitisa, nazalnih polipa, Kronove bolesti, kolitisa, ulcerativnog kolitisa, ekcema, psorijaze, alergijskog dermatitisa, neurodermatitisa, pruritisa, konjuktivitisa i reumatoidnog artritisa.