RS50571B - Postupak za proizvodnju derivata (3-okso-2,3-dihidro-1h-izoindol-1-1l)-acetil-gvanidina - Google Patents

Abstract

Postupak za proizvodnju jedinjenja formule Iu kojoj označavajuRl i R2 nezavisno jedan od drugog vodonik, F, Cl, trifluormetoksi, 2,2,2-trifluoretoksi, trifluormetil, 2,2,2-trifluoretil ili alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;R3 alk-R4 ili trifluorometil;alk alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;R4 vodonik, trifluormetil ili cikloalkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma;kao i njihove soli; naznačen time, što jea) amid formule IV formiliran i zatim cikliziran ujedinjenje formule VI,b) jedinjenje formule VI sa jednim alkoksikarbonilmetilentrifenilfosforanom, sa jednim 1-alkoksi-l-trimetilsiloksietilenom ili sa jednim trialkilfosfono-acetatom prevede u jedinjenje formule VII, ic) jedinjenje formule VII sa gvanidinom prevede u jedinjenje formule I,pri čemu ujedinjenjima formule IV, VI i VII Rl do R3 su definisani kao i u formuli I i R5 je alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma; kao i njihove soli. Prijava sadrži još 22 patentna zahteva.

Description

POSTUPAK ZA PROIZVODNJU

DERIVATA (3-OKSO-2,3-DIHIDRO-lH-IZOINDOL-l-lL)-ACETIL-GVANIDINA

Pođneti pronalazak obuhvata postupak za proizvodnju derivata (3-okso-2,3-dihidro-lH-izoindol-l-il)-acetil-gvanidina preko derivata 3-hidroksi-2,3-dihidrolH-izoindol-1-on ili derivata 3-(2-karbamoil-fenil)-estara akrilne kiselina kao međustupnjeva (intermedijara), jedan postupak za razdvajanje racemata, kao i međuprodukte postupka prema ovome pronalasku.

Dokument WO 02/081443 opisuje derivate (3-okso-2,3-dihidro-lH-izoindol-5-il> gvanidina kao MC4-R-agoniste, koji se mogu primeniti za lečenje dijabetesa.

Derivati (3-okso-2,3-dihiđro-lH-izoindol-l-il)-acetil-gvanidina formule I

su NHE1 - inhibitori i opisani su u WO 03/101450. Tamo opisani način sinteze vodi nastajanju racemske regioizomerne smeše, što zahteva primenu mukotrpnih postupaka razdvajanja i vodi smanjenju prinosa željenog jedinjenja. Do sada je bilo moguć pristup enantiomerima samo preko primene hromatografije na hiralnim nosačima. Količina supstance koja se hromatografski razdvaja je ipak ograničena.

Prema tome, postoji veliki interes za pronalaženjem regioselektivnog postupka proizvodnje derivata (3-okso-2.3-dihidro-lH-izoindol-l-il)-acetil-gvanidina kao i postupka za dobijanje čistih enentiomera. Poboljšana regioselektivna proizvodnja racemata derivata (3-okso-2,3-dihidro-lH-izoindol-l-il)-acetil-gvanidina ostvarena je na dva nezavisna načina, koji su prikazani na šemi 1 i šemi 3. Razdvajanje racemata ostvareno je kristalizacijom soli sa 2,3-O-acilovane D- ili L-vinske kiseline, kao što je to prikazano na šemi 5. Preko blago bazno katalizovane racemizacije neželjenih enantiomera moguće je pri tome značajno prevođenje racemata u željeni enantiomer. Navedeni postupak omogućava jednostavnu proizvodnju enantiomerom obogaćene ili čiste enantiomere derivata (3-okso-2,3-dihidro4H-izoindol-l-il)-acetil-gvanidina. Pomoću novog postupka moguća je jednostavna proizvodnja velikih količina jdinjenja formule I u industrijskim razmerama.

Pođneti pronalazak prema tome obuhvata postupak za proizvodnju jedinejnja formule

I,

u kome označava

Rl i R2 nezavisno jedan od drugog vodonik, F, Cl, trifluormetoksi, 2,2,2-trifluoretoksi, trifluormetil, 2,2,2-trifluoretil ili alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

R3 alk-R4 ili trifluormetil;

alk alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

R4 vodonik, trifluormetil ili cikloalkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma;

kao i njihove soli;

naznačen time, što se kako je to prikazano na šemi 1

a) amid formule IV formiliran i zatim eikliziran ujedinjenje formule VI,

b) jedinjenje formule VI sa jednim alkoksikarbonilmetilentrifenilfosforanom, sa jednim 1-alkoksi-l-trimetilsiloksietilenom ili sa jednim trialkilfosfonoacetatom

prevede ujedinjenje formule VII, i

c) jedinjenje formule VII reakcijom sa gvanidinom prevede u jedinjenje formule

I,

pri čemu su ujedinjenjima formule IV, VI i VII

Rl do R3 definisani kao i u formuli I, a

R5 je alkoksi sa 1,2,3 ili 4 C-atoma;

kao i njihove soli.

Predmet ovoga pronalaska je i postupak za proizvodnju jedinjenja formule I,

pri čemu označava

Rl i R2 nezavisno jedan od drugog vodonik, F, Cl, trifluormetoksi. 2,2,2-trifluor-etoksi, trifluormetil, 2,2,2-trifluoretil ili alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

R3 alk-R4 ili trifluormetil;

alk alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

R4 vodonik, trifluormetil ili cikloalkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma;

kao i njihove soli;

naznačen time, što se kako je to prikazao na šemi 2

a) jedinjenje formule II sa aminom formule III prevede u amid formule IV,

b) amid formule IV u orto poziciji na amidnoj funkciji se formilira u formil-amid formule V,

c) formil-amid formule V se ciklizira u jedinjenje formule VI,

d) jedinjenje formule VI se sa jednim alkoksikarbonilmetilentrifenilfosforanom, sa jednim 1-alkoksi-l-trimetilsiloksietilenom ili sajednim trialkilfosfonoacetatom prevede u jedinjenje formule VII i e) jedinjenje formule VII reakcijom sa gvanidinom se prevede u jedinjenje formule I,

pri tome su ujedinjenjima formule II, II, IV, V, VI i VII

Rl do R3 defmisani kao u formuli I,

R5 je alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma i

X je Cl, Br, OH ili alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

kao i njihove soli.

Jedinjenje formule II se, kao stoje uobičajeno, u jednom inertnom rastvaraču kao što je jedan etar, ugljovodonik ili halogenovani ugljovodonik, na prmer dihlormetan, pri temperaturi između -30 °C i temperature ključanja rastvarača, prioritetno pri sobnoj temperaturi, prevodi sa jednim aminom formule III, najčešće u prisustvu nekog aktivirajućeg sredstva u amid formule IV.

Orto formiliranje može primera radi da se izvede tako što se jedno alkil-metalno jedinjenje, na primer jedno alil-litijum jedinjenje, prioritetno t-BuLi, pomeša sa jednim kompleksirajućim ligandom, prioritetno TMEDA, u jednom inertnom rastvaraču kao što je jedan etar ili ugljovodonik, na primer THF, pri temperaturi između -100 °C i 0 °C, prioritetno između -80 °C i -50 °C. Tada se dodaje amid formule IV i deprotonuje u jednom vremenskom intervalu između 10 minuta i 10 sati, prioritetno između 10 minuta i 60 minuta, pri temperaturi između -100 °C i 0 °C. Zatim se dodaje jedno sredstvo za formiliranje, prioritetno DFA i pri temperaturi između -100 °C i 40 °C, prioritetno između -80 °C i sobne temperature, dovodi do reagovanja sa jednim anjonom. Prioritetno se rastvor posle dodatka DMF u toku vremenskog intervala od 10 minuta do 3 sata, na primer u toku 30 minuta pusti da se zagreje na sobnu temperaturu. Intermedijer nastalog amida formule V se pri tome najčešće ciklizira direktno u izoindolon formule VI.

Izoindolon formule VI se pusti da reaguje sa jednim (Ci-C4)-alkoksikarbonilmetilentrifenilfosforanom u jednom inertnom rastvaraču kao što je etar, ugljovodonik ili halogenovani ugljovodonik, primera radi toluen, pri temperaturi između 0 °C i temperature kljucanja rastvarača, prioritetno između 20 °C i temperature ključanja rastvarača, ili sa jednim tri-(CrC4)-alkilfosfonacetatom u prisustvu jedne baze, primera radi natrijum-hidrida u jednom inertnom rastvaraču kao što je etar, ugljovodonik ili halogenovani ugljovodonik, primera radi 1,2-dimetoksietan, pri temperaturi između 0 °C i temperature ključanja rastvarača, prioritetno između 20 °C i tempertaure ključanja rastvarača. Alternativno se izoindolon formule VI pusti da reaguje sa jednim l^Cj-C^-alkoksi-l-trimetilsiloksietilenom u prisustvu jedne Lewis-ove kiseline, primera radi titan(IV)hloridom ili trimetilsililtriflatom u jednom inertnom rastvaraču kao što je etar, ugljovodonik ili halogenovani ugljovodonik, primera radi dihlormetan, pri temperaturi između -80 °C i temperature ključanja rastvarača, prioritetno između -80 °C i 20 °C (Synth. Commun. 1987, 17, 1).

Estar formule VII može se opšte poznatim postupkom sa gvanidinom prevesti u acilgvanidin formule I. Ova reakcija se odigrava, kao što je stručnjaku poznato prioritetno u jednom protonskom ili aprotonskom, polarnom, ali inertnom organskom rastvaraču. Pri tome su se, pri reakciji metilestra (formula VII; R5 = =CH3) sa gvanidinom, kao posebno dobri pokazali rastvarači kao što su metanol, izopropanol ili THF pri temperaturama između 20 °C i temperature ključanja rastvarača. U najvećem broju slučajeva izvođenja reakcije jedinjenja formule VII sa gvanidinom oslobođenim iz soli radi se primera radi u aprotonskim inertnim rastvaračima, na primer u etrima, kao što je THF, dimetoksietan ili dioksan. U slučaju primene jedne baze, na primer NaOH, pri izvođemju reakcije jedinjenja formule VII sa gvanidinom, može se kao rastvarač koristiti i voda. Pri reakciji jedinjenja formule VII sa solima gvanidina, kao što je na primer gvanidin-hidrohlorid, reakcija se najčešće izvodi u prisustvu jedne baze, na primer kalijum-tert-butoksid, natrijum-metilat ili natrijum-etilat u jednom inertnom rastvaraču, kao što je dimetilformamid, NMP, 2-propanol pri temperaturi između 20 °C i temperature ključanja rastvarača.

Pored estara karbonskih kiselina formule VII mogu se koristiti i drugi aktivirani derivati kiselina pri reakciji sa gvanidinom primera radi hlorid-karbonske kiseline, -tioestar ili anhidrid. Aktiviranje derivata kiselina može se izvesti primera radi sa DCC. Aktivirani derivati kiselina mogu se proizvesti na stručnjaku poznati način direktno iz osnovnog estra karbonske kiseline formule VII ili iz odgovarajućih karbonskih kiselina, koje se mogu dobiti iz estara uobičajenom reakcijom hidrolize. Čitav niz pogodnih metoda za proizvodnju aktiviranih derivata karbonskih kiselina može se naći zajedno sa odgovarajućom literaturom u J. March, Advanced Organic Chemistrv, Third Edition (John Wiley & Sons, 1985, S. 350).

U Šemi 1 i 2 opisani stupnjevi postupka mogu se nezavisno jedan od drugog izvoditi kontinualno ili diskontinualno. Priprema reakcione smeše se može izvoditi posle svakog stupnja postupka. Obrada i eventualno prečišćavanje produkta se izvodi uobičajenim metodama kao Stoje ekstrakcija, pH - razdvajanje, hromatografija ili kristalizacija i uobičajeno sušenje.

Polazna jedinjenja formule II i IH se mogu kupiti, ali se mogu i sintetizovati u literaturi opisanim i stručnjaku poznatim postupcima.

Patentom je zaštićen i postupak proizvodnje jedinjenja formule I

u kojem označavaju

Rl i R2 nezavisno jedan od drugog vodonik, F, Cl, trifluormetoksi, 2,2,2-trifluor-etoksi, trifluormetil, 2,2,2-trifluoretil ili alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

R3 alk-R4 ili trifluormetil;

alk alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

R4 vodonik, trifluormetil ili cikloalkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma;

kao i njihove soli;

naznačen time što se kako je prikazano u šemi 3

a) amin formule IX preko jedne diazonijum soli sa alkilestrom akrilne kiseline prevede u derivat cimetne kiseline formule XI, b) jedinjenje formule XI se sa aminom formule III i sa gvanidinom prevede u acilgvanidin formule I,

pri čemu ujedinjenjima formule III. IX i XI

Rl do R3 su definisani kao u jedinjenju formule I i

R6 je alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

kao i njihove soli.

Ovaj pronalazak obuhvata takođe postupak za proizvodnju jedinjenja formule I,

u kojem označava

Rl i R2 nezavisno jedan od drugog vodonik, F, Cl, trifluormetoksi, 2,2,2-trifluor-etoksi, trifluormetil, 2,2,2-trifluoretil ili alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

R3 alk-R4 ili trifluormetil;

alk alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

R4 vodonik, trifluormetil ili cikloalkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma;

kao i njihove soli;

naznačen time, što se kako je to prikazano u šemi 3

a) nitro jedinjenje formule VIII prevede u amin formule IX,

b) amin formule IX prevede u diazonijum so formule X,

c) diazonijum so formule X sa jednim alkilestrom akrilne kiseline prevede u derivat cimetne kiseline formule XI,

d) jedinjenje formule XI prevede u amid formule XII, i

e) jedinjenje formule XII prevede u acilgvanidin formule 1, ili tako što se jedinjenje formule XII u prisustvu jedne baze prevede u derivat izoindolona formule XIII i zatim preko reakcije sa gvanidinom pri aktivaciji prevede u acilgvanidin formule I (alternativa A), ili posle nastajanja izoindolona formule XIII u prisustvu jedne baze iz jedinjenja formule XII preko prevođenja jedinjenja formule XII u estar formule XIV i zatim reakcijom sa gvanidinom dobija acilgvanidin formule I (alternativa B), ili

prevođenjem jedinjenja formule XII u prisustvu jedne jake baze u estar formule XIV i zatim reakcijom sa gvanidinom prevede u acilgvanidin formule I (alternativa C), ili se direktnom reakcijom jedinjenja formule XII sa gvanidinom u prisustvu jedne jake baze uz istovremeno vezivanje gvanidina i ciklizaciju prevede u izoindolon formule I (alternativa D),

pri čemu su ujedinjenjima formule VIII, IX, X, XI, XII, XIII i XIV

Rl do R3 definisani kao u formuli I i

R6 i R7 nezavisno jedan od drugog alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma,

kao i njihove soli.

Nitrojedinjenje formule VIII može se poznatim metodama (koje su primera radi opisane u "Houben-Weyl. Methoden der organischen Chenie", Band XI/1. Stickstoffverbindungen II, Georg Thieme Verlag Stuttgart, 1957, s. 360 ff) redukovati u anilin formule IX. Prednost ima katalitičko hidriranje, npr. sa Pd/C, primera radi sa 5 % Pd/C ili 10 % Pd/C u jednom rastvaraču kao stoje npr. alkohol, prioritetno etanol, u atmosferi vodonika pod pritiskom od 1 bara do 200 bara, prioritetno od 1 bara do 10 bara.

Diazotiranje anilina formule IX, koje sledi izvodi se u jednom inertnom rastvaraču, prioritetno etanolu, u prisustvu jedne kiseline, čiji anjon ne može da supstituiše diazonijum jon, kao na primer HBF4ili HPF6, prioritetno HBF4, ili na primer H2S04i u prisustvu jednog nitrita, prioritetno NaN02, pri temperaturi između -30 °C i temperature ključanja rastvarača, prioritetno između 0 °C do 30 °C.

Diazonijumova so formule X se prioritetno pusti da reaguje sa jednim (CrC4)-alkilestrom akrilne kiseline, prioritetno etilestrom akrilne kiseline, u prisustvu jednog paladijumskog katalizatora, prioritetno Pd(OAc)2, pri jednoj temperaturi između 0 °C i temperature ključanja rastvarača, prioritetno između 45 °C do 55 °C, pri čemu se dobija derivat cimetne kiseline formule XI.

Funkcija benzoeve kiseline jedinjenja formule XI može se, sa stručnjaku poznatim metodama, prevesti u amid formule XII, prioritetno preko hlorida kiseline ili uz pomoć DCC. Ova reakcija može se i tako voditi da se amid formule XII u reakcionoj smeši direktno ciklizuje u estar formule XIV, što znači da se reakcija jedinjenja formule XI u estar formule XIV izvede u jednom stupnju. To se može izvesti ili već u baznim uslovima izvođenja reakcije nastajanja amida, ili se ciklizacija može izvesti dodatkom baze primera radi trietilamina, Hiinig-base ili kalijum-tetrabutilata. Jedna dalja alternativa sastoji se u tome, da se jedinjenje formule XI direktno prevede u jedinjenje formule I, tako što se sukcesivno nagradi amid, odigra ciklizacija i reakcija sa gvanidinom i to u istom rcakcionom sudu, pri čemu reakcija može da se odigrava bez izolovanja međustupnjeva.

Za dalje prevođenje jedinjenja formule XII u acilgvanidin formule I postoje četiri alternative: Alternativa A: Reakcija amida formule XII se odigrava prevashodno sa vodenim alkalnim rastvorom, prioritetno vodenim NaOH rastvorom, u jednom rastvaraču kao što je alkohol, prioritetno metanol ili etanol, pri temperaturi između -30 °C i temperature ključanja rastvarača, prioritetno pri sobnoj temperaturi. Istovremeno se odigrava kako reakcija hidrolize estra, tako i reakcija ciklizacije i nastajanje derivata izoindolona formule XIII. Jedinjenje formule XIII se na opšte poznati način (i kao sto je to opisano uz šemu 1) aktivira za acilovanje, primera radi preko hlorida kiseline ili sa DDC i tako se dobija acilgvanidin formule I.

Alternativa B: Sinteza karbonske kiseline formule XIII se izvodi kao u alternativi A. Zatim se po standardnom postupku za dobijanje estara, prioritetno sa SOCl2u jednom akoholu kao što je metanol ili etanol, proizvede primera radi metil- ili etilestar formule XIV. Konačno prevođenje estra formule XIV u acilgvanidin formule I se izvodi kao što je to opisano uz šemu 1.

Alternativa C: Reakcija amida formule XII se odigrava u rastvoru neke jake baze, prioritetno metilata ili t-butilata u jednom alkoholu kao što je metanol ili etanol i dobija se metil- ili etilestar formule XIV. Prevođenje estra formule XIV u acilgvanidin formule I se izvodi kao stoje opisano uz šemu 1.

Alternativa D: Amid formule XII se pod uobičajenim uslovima priprema za acilovanje gvanidina. Kao rastvarač se koristi inertan rastvarač kao što je to jedan etar, ugljovodonik ili halogenovani ugljovodonik, prioritetno DMF. Uobičajeno je da se prvo dobija gvanidinijumova so sa jednom jakom bazom, prioritetno KOtBu, pri čemu se oslobađa slobodni gvanidin. Dobijena smeša se dodaju u rastvor jedinjenja formule XII u jednom rastvaraču kao što je jedan alkohol, etar, ugljovodonik ili halogenovani ugljovodonik, primera radi DMF, NMP ili 2-propanol. Pri tome se istovremeno dolazi do vezivanja gvanidina i ciklizacija pri kojoj nastaje izoindolon formule I. Jedna varijanta se sastoji u tome da se sukscesivno sa jednom katalitičkom količinom jake baze, primera radi kalijum-tetrabutilatom ili natrijum-etilatom ili Na-trimetilatom u jednom rastvaraču, primera radi DMF, NMP ili 2-propanolu, jedinjenje formule XI ciklizira u jedinjenje formule XIV i tada in situ prevede u jedinjenje formule I.

Prioritet ima alternativa D pri kojoj se prevođenje derivata benzoeve kiseline formule XI u acilgvanidin formule I izvodi u jednom stupnju.

Stupnjevi postupka opisani u šemi 2 mogu se izvoditi kontinualno ili diskontinualno. Priprema reakcione smeše može se izvoditi posle svakog stupnja postupka. Priprema i eventualno željeno prečišćavanje dobijenog produkta se izvodi uobičajenim metodama kao što su ekstrakcija, pH - razdvajanje, hromatografija ili kristalizacija i uobičajeno sušenje.

Polazna jedinjenja formule III i VIII su komercijalno dostupna, ali se mogu i proizvesti prema literaturnim navodima i stručnjacima poznatim postupcima.

Predmet ovoga pronalaska su takođe i jedinjenja formule XII

u kojem označava

Rl i R2 nezavisno jedan od drugog vodonik, F, Cl, trifluormetoksi, 2,2,2-trifluor-etoksi, trifluormetil, 2,2,2-trifluoretil ili alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

R3 alk-R4 ili trifluormetil;

alk alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

R4 vodonik, trifluormetil ili cikloalkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma;

R6 alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

kao i njihove soli.

Zaštićena je takođe i primena jedinjenja formule XII kao intermedijera pri sintezi.

Jedinjenja formule I u enantiomerom obogaćenom ili enantiomcr čistom obliku mogu se vrlo ugodno proizvesti jednim novim postupkom razdvajanja racemata, koji je takođe predmet podnetog pronalaska. U ovome slučaju se racemat jedinjenja formule I u obliku soli sa 2,3-O-acilovane D- ili L-vinske kiseline dovode do kristalizacije, pri čemu se enantiomeri nagomilavaju u kristalima odnosno u osnovnom rastvoru. Na kraju se oslobode slobodne baze iz nastalih soli.

Podneti pronalazak samim tim obuhvata i jedan postupak za izolovanje jedinjenja formule Ia i lb

pri čemu označava

Rl i R2 nezavisno jedan od drugog vodonik, F, Cl, trifluormetoksi, 2,2,2-trifluor-etoksi, trifluormetil, 2,2,2-trifluoretil ili alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

R3 alk-R4 ili trifluorometil;

alk alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

R4 vodonik, trifluormetil ili cikloalkil sa 3,4, 5, 6 ili 7 C-atoma;

kao i njihove soli;

naznačen time, što se kako je to prikazano u šemi 5

a) jedinjenje formule I se prevede u soli jedne 2,3-O-acilovane D- ili L-vinske kiseline i kristalizacijom se ostvari razdvajanje dve soli formule XVa i XVb, i b) slobodne baze formule Ia, odnosno lb se oslobode iz obe soli formule XVa i XVb,

pri čemu su ujedinjenjima formule I, XVa i XVb

Rl do R3 definisani kao u formuli Ia i lb i

R<*>označava

i

R8 označava alkil sa 1, 2, 3, 4, 5 ili 6 C-atoma ili fenil, koji može da bude nesupstituisan ili supstituisan sa 1, 2 ili 3 supstituenta iz grupe F, Cl, Br, J, alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma ili alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma.

Zaštićen je takođe i gore opisani postupak u kome neželjeni enantiomer formule Ia ili lb može ponovo da bude racemiziran.

Racemat jedinjenja formule I se sa jednim derivatom vinske kiseline R<*>prevede u oblik koji može da kristališe, na primer sa 0,0'-dibenzoil-D-vinska kiselina, 0,0'-dibenzoil-L-vinska kielina, 0,0'-di(4-metilbenzoil)-L-vinska kielina, 0,0'-di(4-metilbenzoil)-D-vinska kielina, 0,0'-di(4-metoksibenzoil)-L-vinska kielina ili 0,0'-di(4-metoksibenzoil)-D-vinska kielina, prioritetno 0,0'-dibenzoil-L-vinska kiselina ili 0,0'-dibenzoil-D-vinska kielina u jednom prigodnom rastvaraču, kao što je jedan etar, na primer dietiletar, diizopropiletar, dimetoksietan, tetrahidrofuran ili dioksan, u jednom halogenovanom ugljovodoniku, na primer dihlormetanu, trihlormetanu, tetrahlormetanu, 1,2-dihloretanu ili trihloretanu, u jednom alkoholu, na primer metanolu, etanolu, n-propanolu, 2-propanolu, butanolu, u jednom estru na primer etilacetatu ili butilacetatu, u vodiili ili u smeši rastvarača, prioritetno u 2-propanolu, dimetoksietanu ili etilacetatu, pri jednoj temperaturi između -10 °C i temperature ključanja rastvarača, prioritetno od 0°C do 40 °C. Jedna varijanta postupka se sastoji u tome da se za razdvajanje koristi smeša od dve ili više 2,3-O-acetilovane D- ili L-vinske kiseline iste konfiguracije, koje nose različite acil grupe.

Nastajanje soli od jedinjenja formule I i derivata vinske kiseline R<*>može da se izvodi sa ekvivalentnim količinama, što znači da se može koristiti 0,5 molova derivata vinske kiseline R<*>, koja sadrži dve karboksilne grupe i jedan mol jedinjenja formule I. Jedinjenje formule I se može kristalizirati i sa manje od = 0,5 mol-ekvivalenata 2,3-O-acilovane D- ili L-vinske kiseline, primera radi sa 0,25 molova d< 0,5 molova derivata vinske kiseline R<*>po molu jedinjenja formule I, a naročito sa 0,25mola do 0,3 mola derivata vinske kiseline R<*>po molu jedinjenja formule I. U tome slučaju željeni enantiomer se izdvaja tako što kristalizira u obliku soli formule XVa i XVb, a neželjeni enantiomer ostaje u osnovnom rastvoru u najvećem delu u obliku enantiomera formule lb, odnosno Ia a ne u obliku soli formule XVa i XVb. Čistoća enentiomera u obliku soli XVa i XVb može se povećati ponovljenom kristalizacijom ili mešanjem primarnih kristala sa svežim rastvaračem pri povišenoj temperaturi i na kraju hlađenjem.

Posle razdvajanja obe soli formule XVa i XVb, odnosno odvajanja soli formule XVa ili XVb od neželjenog enantiomera lb, odnosno la, enantiomerom obogađena jedinjenja formule Ia i lb na kraju na uobičajeni način, dodatkom pomoćne baze, na primer jednog amina kao što je primera radi trietilamin, jedne neorganske baze kao NaHC03, Na2CC>3 ili njihovih vodenih rastvora, oslobađaju iz navedenih soli. To se izvodi na uobičajeni način u jednom pogodnom rastvaraču, primera radi u jednom etru, na primer dietiletar, diizopropiletar, dimetoksietan, tetrahidrofuran ili dioksan, u jednom halogenovanom ugljovodoniku, na primer dihlormetanu, trihlormetanu, tetrahlormetanu, 1,2-dihloretanu ili trihloretilenu, u jednom alkoholu, na primer metanolu, etanolu, n-propanolu, 2-propanolu, butanolu, u jednom estru na primer etilacetatu ili butilacetatu, ili u vodi ili u smeši rastvarača, prioritetno u etilacetatu, 2-propanolu, dihlormetanu ili vodi ili smeši istih, pri čemu reakciona smeša može da bude jedno ili višefazna i to pri jednoj temperaturi između -10 °C i temperature ključanja rastvarača, prioritetno od 10°C do 40 °C.To se može primera radi tako izvesti da se so rastvori u vodenom rastvoru NaHC03i tada se enantiomer formule Ia ekstrahuje sa jednim organskim rastvaračem, primera radi etilacetatom.

Istovremeno nastali neželjeni enantiomeri Ia ili lb mogu se preko postupka racemizacije ponovo prevesti u racemat formule I i tako biti na raspolaganju za novo razdvajanje racemata. Neželjeni enentiomer se u ovome slučaju prioritetno u jednom rastvaraču kao što je alkohol, na primer 2-propanol, pri temperaturi između -10 °C i temperature ključanja rastvarača, prioritetno pri temperaturama od 0 °C do 40 °C obradi sa malom količinom jedne baze, na primer KOH, reakciona smeša zatim neutrališe i racemat izoluje ekstrakcijom sa vodom. Ovaj postupak sc može pogodnim izborom količine baze i reakcione temperature tako izvesti da se odigrava isključivo racemizacija i da praktično ne dolazi do hemijske promene supstance.

Predmet podnetog pronalaska su dalja jedinjenja formule XVa i XVb

u kojima označava

Rl i R2 nezavisno jedan od drugog vodonik, F, Cl, trifluormetoksi, 2,2,2-trifiuor-etoksi, trifluormetil, 2,2,2-trifluoretil ili alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

R3 alk-R4 ili trifluormetil;

alk alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma;

R4 vodonik, trifluormetil ili cikloalkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma;

R<*>

R8 alkil sa 1,2, 3, 4, 5 ili 6 C-atoma, koji je nesupstituisan ili je supstituisan sa 1,2, ili 3 supstituenta iz grupe F, Cl, Br, J, alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma ili alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma.

Ako gore opisana jedinjenja, primera radi, jedinjenja formule I, Ia, lb, VII, XIII, XIV, XVa ili XVb, jedan ili više centara asimetrije, tada ona mogu nezavisno jedno od drugog da imaju S- kao i R-konfiguraciju, ukoliko nije drugačije dato. Jedinjenja mogu da se pojave kao optički izomeri, kao dijastereomeri, kao racemati ili smeša istih, ukoliko ništa tačnije nije navedeno. Dupla veza može da bude prisutna kako u E- tako i Z-konfiguraciji. Ovaj pronalazak obuhvata sve tautomerne oblike gore opisanih jedinjenja, primera radi jedinjenja formule I, Ia, lb, XVa i XVb.

Alkil ostaci mogu da budu linearni ili razgranati. To takođe važi i ako oni nose supstituente ili se pojavljuju kao supstituenti u drugim ostacima, primera radi fluoralkil ostacima ili alkoksi ostacima. Primeri za alkil ostatke su metil, etil, n-propil, izopropil (= 1-metiletil). n-butil (= 2-metilpropil), sec-butil (= 1-metilpropil), ter-butil (= 1,1-dimetiletil), n-pentil, izopentil, tert-fenil, neopentil i heksil. Prioritetni alkil ostaci su metil, etil, n-propil i izopropil, a naročito prioritetni su metil ili etil. U alkilnim ostacima mogu jedan ili više, primera radi 1, 2, 3, 4 ili 5, atoma vodonika da budu supstituisani sa atomima fluora. Primeri za takve fluoroalkil ostatke su trifluorometil, 2,2,2-trifluoretil i pentafluoretil, prioritetno trifluormetil ili 2,2,2-trifluoretil. Supstituisani alkil ostaci mogu da budu supstituisani u makojoj poziciji.

Primeri za cikloalkil ostatke su ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil ili cikloheptil.

Fenilni ostaci mogu da budu nesupstituisani ili jedanput ili više puta supstituisani, primera radi jedanput, dvapt ili triput i to sa istim ili različitim ostacima. Ako je supstituisan jedan fenil ostatak, on nosi prioritetno jedan ili dva ista ili različita supstituenta. U monosupstituisanim fenil ostacima supstituent može da se nalazi u poziciji 2, poziciji 3 ili poziciji 4. Dvaputa supstituisani fenil može da bude supstituisan u 2,3-poziciji, 2,4-poziciji, 2,5-poziciji, 2,6-poziciji, 3,4-poziciji ili 3,5-poziciji. U triput supstituisanim fenil ostacima mogu supstituenti da se nalaze u 2,3,4-poziciji, 2,3,5-poziciji, 2,4,5-poziciji, 2,3,6-poziciji, 2,4,6-poziciji, 2,3,6-poziciji ili 3,4,5-poziciji.

Gore opisana jedinjenja, primera radi jedinjenja formule I, Ia i lb mogu da se koriste obliku njihovih soli u postupku prema ovome pronalasku i/ili izolovani u obliku njihovih soli. Soli mogu da se dobiju uobičajenim metodama, na primer reakcijom sa kiselinama ili bazama u jednom rastvaraču ili iz drugih soli pomoću anjonskog jonoizmenjivača ili kafjonskog jonoizmenjivača. Kao kisele adicione soli, na primer jedinjenja formule I, Ia i lb, pri tome dolaze u obzir primera radi halogenidi, a naročito hidrohloridi, hidrobromidi, laktati, sulfati, citrati, tartarati, acetati, fosfati, metilsulfonati, benzoilsulfonati, p-toluolsulfonati, adipinati, fumarati, glukonati, glicerolfosfati, maleinati, benzoati, oksalati i trifluoroacetati. U slučaju proizvodnje aktivnih supstanci prioritet imaju fiziološki prihvatljive soli i farmaceutski prihvatljive soli. Kao primeri soli jedinjenja formule I, Ia ili lb mogu se navesti soli sa fumarnom kiselinom, a naročito soli koje su dobijene polazeći od jednog mola fumarne kiseline i jednog mola jedinjenja formule I, Ia ili lb i prema tome se nalaze u obliku hidrogenfumarata ili hemifumarata. Zbog svojih prednosti u svojstvima kao što su kristalnost, stabilnost, jedna izuzetno mala higroskopnost, mala sklonost ka racemizaciji i dobra rastvorljivost posebno se ističe primera radi (S)-N-(2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoroetil)-6-trifluoromctil-2,3-dihidro-1 H-izoindol-1 -il]-acetil)-gvanidin hidrogenfumarat hidrat formule XVI, koji je sa svim svojim tautomernim oblicima obuhvaćen ovim pronalaskom.

Ako jedinjenja sadrže kisele grupe, ona mogu sa bazama da nagrade soli, primera radi soli alkalnih metala, prioritetno natrij umove soli ili kalijumove soli ili amonijumove soli, na primer soli sa amonijakom ili organskim aminima ili aminokiselinama. Jedinjenja koja sadrže jednu baznu ijednu kiselu grupu mogu da se pojave u obliku cviter jona.

Jedan oblik izvođenja ovoga pronalaska obuhvata jedinjenja u kojima Rl i R2 nisu oba vodonik, a narošito jedinjenja u kojima Rl označava vodonih i R2 fluor, hlor ili trifluormetil, specijalno trifluormetil. Ujedinjenjima u kojima Rl označava vodonik Supstituent R2 se prioritetno nalazi u para - položaju benzolovog prstena u odnosu na C=0 - grupu u sistemu izoindolona.

Grupa alk stoji prioritetno za alkil sa 1,2 ili 3 C-atoma, naročito sa 1 ili 2 C-atoma, a naročito posebno sa 1 C-atomom. R4 stoji prioritetno za trifluormetil ili cikloalkil sa 3, 5 ili 6 C-atoma, a naročito 3 C-atoma i sasvim prioritetno za trifluorometil. Jedan oblik izvođenja ovoga pronalaska obuhvata jedinjenja u kojima R3 označava trifluormetil ili 2,2,2-trifluoretil, a naročito 2,2,2-trifluoretil.

Jedan specijalan oblik izvođenja ovoga pronalaska obuhvata proizvodnju N-(2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoroetil)-6-trifluorometil-2,3-dihidro-lH-izoindol-l-il]-acetil)-gvanidina, kao i njegove enantiomerne oblike i njihove soli.

X stoji prioritetno za hlor ili metoksi, a narošito hlor. R5 stoji prioritetno za metoksi ili etoksi, a narošito za etoksi grupu. R6 stoji prioritetno za metoksi ili etoksi, a narošito etoksi grupu. R7 stoji prioritetno za metoksi ili etoksi, a narošito prioritetno za etoksi grupu.

U jdnom obliku izvođenja ovoga pronalaska R8 označava fenil grupu, koja može da bude nesupstituisana ili supstituisana sa 1, 2 ili 3 supstituenta iz grupe F, Cl, alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma ili alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma, a naročito nesupstituisani fenil.

Jedinjenja formule I, Ia, lb, XVa i XVb i njihove farmaceutski prihvatljive soli su supstituisani acilgvanidini i inhibiraju ćelijski natrijum-protonski-antiport (Na<+>/H<+>- izmnjivač, NHE), a naročito subtip NHE-1.

Na osnovu svojih NHE-inhibitorskih svojstava jedinjenja formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli podesna su za prevenciju i lečenje obolenja, koja su prouzrokovana usled aktiviranja, odnosno usled neke aktivirane NHE, isto tako i obolenja, koja su prouzrokovana sekundarno usled oštećenja uslovljenih NHE-izmenom.

Jedinjenja formule I, Ia, lb, XVa i XVb mogu se koristiti za lečenje i prevenciju bolesti, pri čemu je NHE samo parcijalno usporeno, primera radi primenom nedovoljnog doziranja.

Pošto NHE inhibitori pretežno deluju tako što utiču na regulaciju pH vrednosti u ćelijama, mogu oni generalno na pogodan način da se kombinuju sa drugim jedinjenjima koja regulišu intraćelijsku pH-vrednost, pri tome kao partneri za kombinaciju dolaze u obzir inhibitori enzimske grupe karboanhidraze, inhibitori sistema koji transportuju bikarbonatne jone, kao što su inhibitori natrijum-bikarbonat-kotrasportera (NBC) ili izmenjivači hlorid-bikarbonat zavisni od natrijuma (NCBE), isto tako NHE inhibitori sa inhibirajućim dejstvom na druge NHE-subtipove, jer preko njih mogu da se pojačaju ili da se moduliraju farmakološki releventni efekati regulacije pH-vrednosti ovde opisanih NHE-inhibitora.

Primena jedinjenja formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI odnosi se na prevenciju i lečenje akutnih i hroničnih bolesti u veterinarskoj i u humanoj medicini. Tako su inhibitori NH-izmene, koji su definisani prema ovom pronalasku, pogodni za lečenje obolenja, koja su nastala usled ishemije ili usled reperfuzije.

Ovde opisana jedinjenja, usled njihovih farmakoloških svojstava dolaze u obzir da se koriste kao antiaritmijska svredstva. Zbog svoje kardio protektivne komponente NHE

-inhibitori izrazito su podesni za sprečavanje infarkta i lečenje infarkta, isto tako i za lečenje angine pectoris, pri tome ona takođe preventivno inhibiraju ili jako umanjuju patofiziološke procese pri nastajanju oštećenja, koja su ishemijski indukovana, naročito pri pojavi ishemijski indukovane srčane aritmije. Zbog njihovog zaštitnog delovanja u odnosu na patološka hipoksična i ishemijska stanja, mogu jedinjenja formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, koja su definisana ovim pronalaskom, usled inhibiranja ćelijske NaVH+- izmene da budu

primenjena kao lek za lečenje svih akutnih ili hroničnih oštećenja nastalih kao posledica ishemije ili time primarno ili sekundarno izazvanih bolesti.

Ovo se odnosi takođe i na njihovu primenu kao leka za operativne zahvate. Tako mogu ova jedinjenja da se primene pri transplantaciji organa, pri čemu se ova jedinjenja mogu da koriste kako za zaštitu organa kod davaoca pre i za vreme uzimanja, za zaštitu uzetog organa primera radi kod njegove obrade ili njegovog čuvanja u fiziološkom rastvoru, isto tako i pri prenošenju u organizam primaoca.

Jedinjenja koja su definisana ovim pronalaskom su isto tako dragoceni lekovi, koji deluju zaštitno pri izvođenju angioplastičnih operativnih zahvata, primera radi na srcu, kao i na perifernim organima i krvnim sudovima.

Nadalje se pokazalo da jedinjenja koja su definisana ovim pronalaskom mogu da se primene pri ugradnji bajpasa, primera radi pri ugradnji bajpasa na koronarnim sudovima i pri Coronarv Arterv Bvpass Graft (CABG).

Shodno njihovom delovanju protiv ishemijski izazvanih oštećenja mogu jedinjenja formule I, definisana ovim pronalaskom, da se koriste za ponovno oživljavanje posle prestanka rada srca.

Pokazalo se da su jedinjenja, koja su definisana ovim pronalaskom, lekovi sa izvanrednim delovanjem protiv smrtonosne aritmije. Podrhtavanja srčane komore prestaju i ponovo se uspostavlja fiziološki sinusni ritam srca.

Pošto NHE 1-inhibitori ne čuvaju efektivno samo ljudsko tkivo i organe, naročito srce, od oštećenja koja su prouzrokovana ishemijom i reperfuzijom, već i od citotoksičnog dejstva lekova, kakvu primenu oni nalaze u terapiji kancera i terapiji autoimunoloških oboljenja, pogodno je kombinovano doziranje sa NHE-inhibitorima da bi se inhibirala citotoksična, naročito kardiotoksična sporedna dejstva navedenih jedinjenja. Smanjenjem citotoksičnih efekata, naročito kardiotoksičnosti, usled lečenja kombinacijom sa NHE 1-inhibitorima može osim toga da se poveća doza citotoksičnog terapeutika i/ili da se produži lečenje sa takvim lekovima. Terapeutsko iskorišćenje jedne takve citotoksične terapije može da se znatno poveća primenom kombinacije sa NHE-inhibitorima.

Osim toga mogu NHE 1-inhibitori da nađu primenu pri nekoj hiperprodukciji hormona štitaste žlezde koja smeta srcu. kod tireotoksikoze, ili pri eksternom uvođenju hormona štitaste žlezde. Jedinjenja formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli su prema tome podesna za poboljšanje terapije sa kardiotoksičnim lekovima.

Odgovarajuće njihovom zaštitnom delovanju od ishemijski indukovanih bolesti, jedinjenja koja su definisana prema ovom pronalasku su podesna kao lek za lečenje ishemija nervnog sistema, naročito centralnog nervnog sistema, pri tome ona dolaze u obzir na primer za lečenje moždanog udara ili edema mozga.

NHE inhibitori dolaze u obzir da se koriste i za terapiju i profilaksu obolenja i smetnji, koje mogu da nastanu usled prenadraženosti centralnog nervnog sistema, naročito za lečenje bolesti u oblasti epilepsije, centralno nastalih kloničnih i toničnih spazmi, stanja psihičkih depresija, bolesti straha i psihoza. Pri tome mogu ovde opisani NHE -inhibitori da se koriste samostalno ili u kombinaciji sa drugim supstancama, koje deluju antiepileptički ili sa antipsihotičnim aktivnim supstancama, ili sa inhibitorima karboanhidraze, primera radi sa acetazolamidom, isto tako i sa drugim inhibitorima NHE-izmene ili sa inhibitorima izmene hlorid-bikarbonat zavisnih od natrijuma (NCBE).

Nadalje, pogodni su NHE-inhibitor isto tako za lečenja raznih oblika šoka, kao primera radi alergijskog, kardiogenog, hipovolemijskog i bakterijskog šoka. Jedinjenja formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli mogu isto tako da se koriste za prevenciju i za lečenje trombotičnih obolenja, pošto ona kao NHE-inhibitori mogu sama da inhibiraju agregaciju pločica. Nadalje mogu ona da uspore ili da spreče prekomerno oslobađanje medijatora zapaljenja ili zgrušavanja, koje se dešava usled ishemije ili usled reperfuzije, naročito Willebrand faktora i trombogenih selectin-proteina. Samim tim može patogeno dejstvo značajnih trombogenih faktora da se smanji ili potpuno isključi. Zbog toga NHE-inhibitori priloženog pronalaska mogu da se kombinuju sa drugim antikoagulacionim i/ili trombolitičnim aktivnim supstancama, kao primera radi sa rekombinacionim ili prirodnim tissui plazminogenim aktivatorom, streptokinazom, urokinazom, acetil-salicilnom kiselinom, antagonistima trombina, antagonistima faktora Xa, lekovima koji deluju fibrinolitično, antagonistima tromboksan receptora, inhibitorom fosfodiesteraze, antagonistima factor-Vlla, clopiđogrelom, ticolopidinom idt. Jedna kombinovana primena prisutnih NHE-inhibitora sa NCBE-inhibitorima i/ili sa inhibitorima karboanhidraze, kao primera radi sa acetazolamidom, je naročito korisna.

Pored toga, pokazuju NHE - inhibitori jako inhibirajuće dejstvo na proliferaciju ćelija, primera radi na ćelijsku proliferaciju fibroblasta i proliferaciju ćelija glatke muskulature krvnih sudova. Zbog toga dolazi u obzir da se jedinjenja formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli koriste kao dragocena terapeutska sredstva za obolenja kod kojih proliferacija ćelija predstavlja primarni ili sekundarni uzrok i mogu sledstveno tome da se koriste kao antiaterosklerotici, sredstva protiv hroničnog obolenja bubrega, sredstva protiv kanceroznih obolenja.

Moglo je da se pokaže da se sa NHE-inhibitorima može da inhibira migracija ćelija. Stoga jedinjenja formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli dolaze u obzir kao cenjeni terapeutici za obolenja kod kojih migracija ćelija predstavlja neki primarni ili sekundarni uzrok, kao primera radi kod kanceroznih obolenja sa izraženom težnjom ka metastaziranju.

NHEl-inhibtori se nadalje odlikuju usporavanjem ili sperečavanjem fibrotičnih obolenja. Oni su stoga podesni kao odlična sredstva za lečenje fibroza srca, isto tako i fibroza pluća, fibroza jetre, fibroza bubrega i drugih fibrotičnih obolenja. Oni mogu zbog toga da se koriste za lečenje hipertrofije i hiperplazije organa, primera radi srca i prostate. Oni zbog toga dolaze u obzir da se koriste za prevenciju i za lečenje srčane insufiencije (congestive heart failure = CHF), isto tako i za lečenje i prevenciju hiperplazije prostate odnosno hipertrofije prostate.

Pošto je kod bolesnika sa esencijalnom hipertonijom znatno povećan NHE, podesna su jedinjenja formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli za prevenciju i za lečenje visokog krvnog pritiska i za lečenje obolenja srčanog krvotoka. Pri tome mogu ona da se koriste pojedinačno ili sa nekim partnerom podesnim za kombinaciju ili za formulaciju za lečenje visokog krvnog pritiska i obolenja srčanog krvotoka. Tako mogu primera radi da se kombinuju jedan ili više diuretika, koji deluju kao tiazid, Loop-diuretika, antagonista aldosterona i pseudoaldosterona, kao hidrohlorotiazid, indapamid, politiazid, furosemid, piretanid, torasemid, bumetanid, amilorid, triamteren, spironolacton ili epleron. Nadalje mogu NHE-inhibitori iz ovoga pronalaska da se koriste u kombinaciji sa antagonistima kalcijuma, kao primera radi što su verapamil, diltiazem, amlodipin ili nifedipin, isto tako sa ACE-usporivačima, kao što su primera radi ramipril, enalapril, lisinopril, fosinopril ili captopril. Dalji pogodni partneri za kombinacije su i p-blokatori kao što su metoprolol, albuterol idt, antagonisti angiotenzin-receptora i njegovih receptorskih subtipovi kao losartan, irbesartan, valsartan, omapatrilat, gemopatrilat, endotelin-antagonisti, renin-inhibitori, adenozin-receptoragonisti, inhibitori i aktivatori kalijumovih kanala, kao što su glibenclamid, glimepirid, diazoksid, cromokalim, minoksidil i njihovi derivati, aktivatori mitohondrialnog ATP-senzitivnog kalijumovog kanala (mitoK(ATP) kanal), inhibitori Kvl.5 itd.

Pokazalo se, da NHE1 - inhibitori imaju znatno antiflogistično dejstvo i zbog toga mogu da se upotrebe kao antiinflamatorna sredstva. Pri tome pada u oči inhibicija oslobađanja medijatora zapaljenja. Ova jedinjenja mogu zbog toga sama ili u kombinaciji sa nekim antiflogistikom da se koriste pri prevenciji ili lečenju hroničnih i akutnih inflamatornih obolenja. U svojstvu partnera za kombinaciju koriste se prvenstveno steroidna i nesteroidna antiinflamatorna sredstva. Nadalje, mogu jedinjenja iz ovoga pronalaska da se koriste za prevenciju i lečenje bolesti izazvanih protozoama, kao što je primera radi malaruja i pileća kokcidioza.

Osim toga je pronađeno da NHE ihibitori pokazuju povoljan uticaj na lipoproteine u krvi. Opšte je prihvaćeno, da za pojavu arteriosklerotičnih promena u krvnim sudovima, naročito za pojavu koronarnih srčanih oboljenja, bitan faktor rizika predstavljaju suviše velike vrednosti masti u krvi, takozvana hiperlipoproteinemija. U cilju profilakse i regresije aterosklerotičnih promena od izvanrednog značaja je zbog toga sniženje povećanih vrednosti lipoproteina u krvi. Pored smanjenja nivoa ukupnog holesterola u krvi značajno je i smanjenje udela specifičnih aterogenih frakcija lipida ovog ukupnog holesterola, naročito lipoproteina male gustine (LDL ) i lipoproteina vrlo male gustine (VLDL ), pošto ove frakcije lipida predstavljaju aterogeni faktor rizika. Nasuprot tome, pripisuje se lipoproteinima velike gustine da imaju zaštitnu funkciju od koronarnih obolenja srca. Odgovarajuće tome treba sredstva za sniženje lipida u krvi da budu u stanju ne samo da smanje ukupan holesterol, nego naročito VLDL i LDL frakcije holesterola u krv i. Sada je pronađeno, da NHE1 - inhibitori u pogledu uticaj a na nivo lipida u krv i pokazuju dragocena terapeutski korisna svojstva. Tako oni snižavaju znatno povećane koncentracije LDL i VLDL u krvi, kakve se zapažaju primera radi kod povećanog dijetetskog uzimanja neke hrane bogate holesterolom i lipidima ili kod patoloških promena metabolizma materija, primera radi genetski uslovljenih hiperlipidemija. Oni mogu zbog toga da budu korišćeni u cilju profilakse i regresije aterosklerotičnih promena, pri čemu odstranjuju jedan uzročni faktor rizika. Ovde se ne ubrajaju samo primarne hiperlipidemije, nego isto tako određene sekundarne hiperlipidemije, kao što se naprimer javljaju kod diabetesa. Nadalje NHE1 - inhibitori dovode do jasne redukcije infarkta indukovanog anomalijama u metabolizmu i naročito do znatnog smanjenja indukovane veličine infarkta i stepena njegove težine.

Jedinjenja formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI nalaze zbog toga prvenstveno primenu za proizvodnju nekog medikamenta za lečenje hiperholesterinemije; za proizvodnju nekog medikamenta za prevenciju i lečenje aterogeneze; za proizvodnju nekog medikamenta za prevenciju i lečenje oboljenja, koja se javljaju kao posledica povećanog nivoa holesterola, za proizvodnju nekog medikamenta za prevenciju i lečenje oboljenja, koja se javljaju kao posledica endotelialne disfunkcije, za proizvodnju nekog medikamenta za prevenciju i lečenje hipertonije koju indukuje ateroskleroza, za proizvodnju medikamenta za prevenciju i lečenje tromboza koje se javljaju kao posledica ateroskleroze, za proizvodnju medikamenta za prevenciju i lečenje ishemijskih oštećenja koja nastaju usled hiperholesterinemije i endotelnih disfunkcija, i postishemijskih reperfuzionih oboljenja, za proizvodnju nekog medikamenta za prevenciju i lečenje srčanih hipertrofija, kardiomiopatija i congestivne insuficiencije srca (CHF), za proizvodnju jednog medikamnta za prevenciju i lečenje hiperholesterinemije i endotelialnom disfunkcijom indukovanih spazmi koronarnih krvnih sudova i miokardialnog infarkta, za proizvodnju nekog medikamenta za lečenje navedenih oboljenja u kombinacijama sa supstancama za sniženje krvnog pritiska, prvenstveno sa Angiotensin Converting Enzvme (ACE) - usporivačima i angiotenzin-receptorskim antagonistima. Kombinacija nekog NHE inhibitora sa nekom aktivnom supstancom za sniženje nivoa masti u krvi, prvenstveno sa nekim inhibitorom HMG-CoA-reduktaze (na primer sa lovastatinom ili sa prevastatinom), pri čemu poslednji daje svoj doprinos hipolipidemijskom dejstvu i na taj način poboljšava hipolipidemijska svojstva NHE - inhibitora, pokazuje se kao povoljna kombinacija sa pojačanim dejstvom i smanjenim unosom aktivne supstance.

Nadalje dovode NHE inhibitori do delotvorne zaštite od oštećenja endotela različitog porekla. Zato što štite krvne sudove od sindroma endotelialne disfunkcije jedinjenja formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli su dragoceni medikamenti za prevenciju i za lečenje spazmi koronarnih krvnih sudova, bolesti perifernih sudova, a naročito claudicatio intermittens, aterogeneze i ateroskleroze, levoventrikularne hipertrofije i proširene kardiomiopatije i tromboidnih oboljenja.

Osim toga, pronađeno je da su NHE - inhibitori podesni za lečenje diabetičara koji nisu zavisni od insulina (NIDDM), pri čemu se potiskuje rezistencija na insulin. Pri tome može da bude povoljno da se u cilju pojačanja antidijabetskog dejstva i kvaliteta dejstva, jedinjenja definisanih ovim pronalaskom kombinuju sa nekim bigvanidom kao što je metformin, sa jednom antidibetskom sulfonilureom, kao što su gliburid, glimepirid, tolbutamid itd., sa nekim inhibitorom glukosidaze, sa nekim PPAP agonistom, kao što su rosiglitazon, pioglitazon itd., sa nekim insulinskim preparatom različitog oblika doziranja, sa nekim DB4 inhibitorom, sa nekim indikatorom insulina ili sa meglitinidom.

Pored dejstva protiv akutnih antidiabetskih efekata deluju NHE - inhibitori protiv nastanka kasnijih diabetskih komplikacija i mogu zbog toga da se koriste kao lek za prevenciju i lečenje diabetskih kasnijih oštećenja, kao što su diabetska nefropatija, diabetska neuropatija, diabetska retinopatija, diabetska kardiomiopatija i drugih obolenja koja nastaju kao posledica diabetesa. Pri tome mogu ona da se pogodno kombinuju sa antidiabetskim lekovima upravo sad opisanim pod NIDDM-lečenje. Kombinacija sa nekim insulinom koji ima pogodan oblik za doziranje trebalo bi da dobije pri tome naročiti značaj.

NHE 1-inhibitori pokazuju pored zaštitnog efekta u odnosu na akutne ishemijske slučajeve i sledeće isto tako akutne reperfuzione slučajeve i još direktno cenjeno terapeutsko dejstvo u odnosu na obolenja i oštećenja celokupnog organizma sisara, koja su povezana sa pojavama hroničnog odvijanja procesa starenja i kojia ne zavise od akutnih stanja nedostatka cirkulacije krvi i pojavljuju se pri normalnim neishemijskim uslovima. Pri ovim patološkim pojavama, prouzrokovanih starošću, koje se pojavljuju u toku dugog vremena starenja, kao što je bolest, nemoć i smrt, koje se odnedavno mogu lečiti primenom NHE-inhibitora, radi se o bolestima i smetnjama, koje su u najvećem obimu prouzrokovane promenama životno važnih organa i njhovih funkcija kao posledica starosti i u organizmu koji stari dobija na značaju.

Obolenja, koja su povezana sa funkcionalnim smetnjama uslovljenim starošću, sa pojavama istrošenosti organa, su primera radi nedovoljan odgovor i reagovanje na kontrakcione i relaksacione reakcije. Starošću uslovljeno smanjenje reagovanja krvnih sudova na kontrakcione i relaksirajuće stimulanse, koji predstavljaju esencijalni proces srčanog krvotoka i samim tim života i zdravlja, može da se znatno ukloni odnosno smanji primenom NHE-inhibitora. Jedna važna funkcija i mera za održavanje reagovanja krvnih sudova je blokada, odnosno sputavanje endotelialne disfunkcije, koja napreduje sa starenjem i koja može da se ukloni u velikoj meri primenom NHE-inhibitora. NHE - inhibitori samim tim su izvanredno podesni za lečenje i prevenciju napredujuće endotelialne disfunkcije, koja je prouzrokovana starenjem, naročito od claudicatio intermittens.

Primer još jedne karakteristične mere za proces starenja je smanjenje kontrakcije srca i smanjenje prilagođavanja srca na zahtevani kapacitet pumpanja srca. Ova smanjena sposobnost rada srca kao posledica procesa starenja je u najvećem broju slučajeva povezana sa jednom disfunkcijom srca, koja je između ostalog prouzrokovana uskladištenjem vezivnog tkiva u srčano tkivo. Ovo uskladištenje vezivnog tkiva je okarekterisano jednim povećanjem mase srca, povećanjem veličine srca i jednom ograničenom funkcijom srca. Bilo je iznenađujuće, da je takva vrsta starenja organa srca skoro potpuno mogla da se inhibira. NHE -inhibitori su samim tim izvanredno pogodni za lečenje i prevenciju insufijencije srca, congestive heart failure (CHF).

Zaustavljanjem proliferacije ćelija moguće je da se leče ne samo već nastala kancerozna obolenja, nego da se i učestalost nastajanja kancera uslovljenog starošću može u velikoj meri smanji i značajno uspori primenom NHE-inhibitora. Naročito je vredan pažnje nalaz da obolenja svih organa koja nastaju kao posledica starenja, a ne samo određenih oblika kancera, se ne pojavljuju, odnosno značajno se usporavaju. NHE - inhibitori su izvanredno pogodna za lečenje i naročito za prevenciju od oblika raka uslovljenog starošću.

Sa NHE - ihibitorima utvrđeno je ne samo značajno vremensko pomeranje i odlaganje nastajanja staračkih obolenja svih ispitivanih organa uključujući srce, krvne sudove, jetru itd., nego isto tako znatno odlaganje staračkog raka. Mnogo više dolazi iznenađujuće i do jednog produžetka života u toj meri, koja do sada nije mogla da se dostigne primenom drugih grupa lekova, odnosno primenom bilo koje prirodne supstance. Ovo jedinstveno dejstvo NHE-inhibitora omogućava takođe i to da se pored samostalne primene aktivne supstance na ljuduma i životinjama ovi NHE-inhibitori kombinuju sa drugim gerontološki primenjenim principima delovanja, merama, supstancama i prirodnim supstancama, koje imaju u osnovi drugi mehanizam delovanja. Takve klase aktivnih supstanci, koje se koriste u gerontološkoj terapiji su: naročiti vitamini i materije koje deluju antioksidaciono. Pošto postoji jedna korelacija između kalorijske opterećenosti odnosno uzimanja hrane i procesa starenja, može da se izvede kombinacija sa dijetetskim merama na primer sa sredstvima za smanjenje apetita. Isto tako može da bude zamišljena jedna kombinacija sa lekovima za sniženje krvnog pritiska, kao sa ACE-usporivačima, antagonistima angiotenzinreceptora, diureticima, Ca<+2->antagonistima itd. ili sa lekovima koji normalizuju metabolizam, kao što su sredstva za sniženje holesterina. NHE -inhibitori samim tim su izvanredno pogodni za prevenciju promena tkiva uslovljenih satarenjem i za produženje života uz održavanje dobrog kvaliteta života.

Jedinjenja, koja su definisana ovim pronalaskom, su delotvorni inhibitori ćelijskog natrijum-proton-antiporta (Na/H- izmenjivač ), koji kod mnogobrojnih obolenja

(esencijalna hipertonija, ateroskleroza, diabetes itd. ) je povećan i u takvim ćelijama koje su lako dostupne za merenja, kao primera radi u eritrocitima, trombocitima ili leukocitima. Jedinjenja primenjena kako je definisano ovim pronalaskom su zbog toga podesna da se koriste kao izvanredno i jednostavno naučno sredstvo, primera radi pri njihovoj primeni kao dijagnostičkog reagensa za određivanje i razlikovanje određenih oblika hipertonije, ali isto tako i ateroskleroze, diabetesa i diabetskih kasnijih komplikacija, proliferacionih oboljenja itd..

Zaštićuje se nadalje jedan medikament za humanu, veterinarsku ili fitoprotektivnu primenu, koji sadrži jedan farmaceutski prihvatljiv nosač i dodatke, jednu aktivnu količinu jednog od većeg broja jedinjenja formule XVa, XVb i XVI i/ili njihove farmaceutski prihvatljivih soli i to samu ili u kombinaciji sa drugim farmakološki aktivnim supstancama ili lekovima. Lekovi, koji sadrže jedinjenje formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, mogu pri tome da budu primenjivani na primer oralno, parenteralno, intravenozno, rektalno, perkutano ili putem inhaliranja, pri čemu optimalni način primene zavisi uvek od fenotipa oboljenja. Jedinjenja formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI mogu pri tome da budu primenjena samostalno ili zajedno sa galenskim pomoćnim supstancama, i to kako u veterinarskoj tako isto i u humanoj medicini. Lekovi koji sadrže aktivne supstance formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli koriste se uopšteno u jednoj količini od 0,01 mg do 1 g po jedinici za doziranje.

Koja pomoćna sredstva dolaze u obzir da se koriste za željenu formulaciju leka, treba da odluči stručnjak na osnovu svog prethodno stečenog stručnog znanja. Pored rastvarača, sredstava za geliranje, osnove za supozitorije, pomoćnih sredstava za tablete i drugih nosača aktivne supstance mogu, primera radi, da se koriste antioksidansi, dispergujuća sredstva, emulgatori, antipenušavci, sredstva za korigovanje ukusa, konzervansi, rastvarački posrednici ili boje.

U cilju dobijanja oblika pogodnog za oralne upotrebe aktivna jedinjenja se zajedno sa podesnim dodacima, kao što su nosači aktivne supstance, stabilizatori ili inertna sredstva za razblaživanje, mešaju i uobičajenim metodama pripremaju se u oblike pogodne za davanje pacijentu, kao što su tablete, dražeje, kapsule, vodeni, alkoholni ili uljni rastvori. U svojstvu inertnog nosača mogu da budu primenjeni na primer gumiarabika, magnezijum-oksid, magnezij um-karbonat, kalij um-fosfat, laktoza, glukoza ili škrob, naročito kukuruzni škrob. Pri tome može preparat da se granulira na suvo ili na mokro. Kao uljni nosači ili kao rastvarači dolaze u obzir biljna ili životinjska ulja, kao suncokretovo ulje ili riblje ulje.

Za subkutanu, intramuskulamu ili intravenoznu primenu pravi se po želji rastvor, suspenzija ili emulzija od aktivnih jedinjenja sa supstancama, koje su uobičajene za tu svrhu, kao što su rastvarački posrednici, emulgatori ili druga pomoćna sredstva. U svojstvu rastvarača dolaze u obzir, na primer: voda, fiziološki rastvor natrijum-hlorida ili alkoholi, na primer etanol, propanol, glicerin, pored toga i rastvori šećera kao što su rastvor glukoze ili rastvor manita, ali isto tako i mešavine različitih navedenih rastvarača.

Kao farmaceutske formulacije za davanje u obliku aerosola ili spreja pogodni su na primer rastvori, suspenzije ili emulzije aktivne supstance formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli u nekom rastvaraču, čija primena u farmaciji ne izaziva bilo kakvu sumnju, kao što su naročito etanol ili voda, ili smeša takvih rastvarača. Formulacija prema potrebi može da sadrži i druga farmaceutska pomoćna sredstva kao što su tenzidi, emulgatori, stabilizatori, isto tako i neki potisni gas. Takav preparat sadrži aktivnu supstancu uobičajeno u jednoj koncentraciji od oko 0,1 do 10 mas.%, a naročito od oko 0,3 do 3 mas. %.

Doziranje aktivne supstance formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI, koja se daje pacijentu kao lek, i učestalost davanja zavise od jačine dejstva i trajanja dejstva primenjenih jedinjenja; osim toga zavise i od vrste i jačine bolesti, koju treba lečiti, kao i od pola, starosti, težine i individualne reaktivnosti bolesnika kojeg treba lečiti.

U prošeku dnevna doza jedinjenja formule I, Ia, lb, XVa, XVb i XVI i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli iznosi kod pecijenta sa masom oko 75 kg, najmanje 0,001 mg/kg, primera radi 0,01 mg/kg, do najviše 10 mg/kg, primera radi 1 mg/kg telesne mase. Kod akutnih naglih izbijanja bolesti, kao neposredno po doživljenom jednom srčanom infarktu, mogu da budu potrebna i još veća i pre svega češća doziranja, na primer sve do 4 pojedinačne doze na dan. Naročito kod intravenozne primene, kao kod nekog pacijenta sa infarktom na intenzivnoj nezi, mogu da budu potrebne doze sve do 700 mg na dan i mogu jedinjenja definisana po ovom pronalasku da budu davana pacijentu preko infuzije.

Lista skraćenica:

DDC dicikloheksifkarbodiimid

DIP diizopropiletar

DC tankoslojna hromatografija

DMF N,N-dimetilformamid

EE etilacetat

eq. Ekvivalent

Et3N trietilamin

Et20 dietiletar

EtOH etanol

h čas (časovi)

HEP n-heptan

HOAc sirćetna kiselina

KOtBu kalijum-2-metil-propan-2-olat

MeOH metanol

min minuta (minute)

mp tačka topljenja (temperatura topljenja)

MTB ter.-butil-metiletar

NMP l-metilpirolidin-2-on

Pd(OAc2) Paladijum(II)-acetat

RT sobna temperatura

rt retenciono vreme

tBu ter.-butil

THF tetrahidrofuran

TMEDA N,N,N' ,N'-tetrametil-etan-1,2-diamin

Retenciona vremena (rt) koja slede odnose se na HPLC - određivanja pri sledećim parametrima:

Metoda A:

Stacionarna faza: Waters Symmetry C8 (5u) 3.9 x 150 mm

Mobilna faza: izokratski CH3CN/0.1 % vodeni rastvor CF3C02H 35:65;

1=220 nm; 1 cm<3>/min.

Metoda B:

Stacionarna faza: Waters Symmetry C8 (5 u.) 3.9 x 150 mm

Mobilna faza: izokratski CH3CN/0.1 % vodeni rastvor CF3C02H 40:60;

A,=230 nm; 1 cm /min.

Metoda C:

Stacionarna faza: Waters Symmetry CB (5 u.) 3.9 x 150 mm

Mobilna faza: izokratski CH3CN/0.1 % vodeni rastvor CF3C02H 50:50;

X=220nm; 1 cm<3>/min.

Primer 1

a) N-(2,2,2-trifiuor-etil)-4-triflormetil-benzamid

5,0 g (24 mmol) 4-trifluormetil-benzoil hiorida i 5,0 mL (36 mmol) trietilamina se

rastvori u 50 mL CH2CI2i pri sobnoj temperaturi lagano ukapava 2,4 g (24 mmol) 2,2,2-trifluoroetilamina. Zatim se meša 4 časa pri sobnoj temperaturi i na kraju iz reakcione smeše pod vakuumom uklone isparljive komponente. Ostatak se unese u 100 mL MTB i zatim ispira prvo sa 30 mL zasićenog vodenog rastvora Na2C03, a potom i sa 30 mL zasićenog vodenog rastvora NaHS04. Posle sušenja iznad MgS04dobija se 6,1 g (94 %) jedne bezbojne smole, koja pri stajanju kristalizira; mp: 117

°C.

b) (R,S)-3-hidroksi-2-(2,2,2-trifluor-etil)-5-trifluormetil-2,3-dihidro-izoindol-l-on

0,37 mL (2,4 mmol) TMEDA i 1,4 mL (2,3 mmol) jednog 1,5 M rastvora t-BuLi u n-pentanu se rastvara u 2 mL THF (oslobođenog vode) pri temperaturi od -75 °C i u ovaj rastvor se zatim pri -75 °C ukapava rastvor od 0,30 g (1,1 mmol) N-(2,2,2-

trifluor-etil)-4-trifluormetil-benzamida u 2 mL THF. Reakciona smeša se mesa 3 časa pri -75 °C, a zatim se ukapava 0,43 mL (5,5 mmol) DMF i za 30 minuta zagreje na sobnu temperaturu. Reakciona smeša se zatim izlije na 100 mL zasićenog vodenog rastvora NaHC03i tri puta ekstrahuje sa po 30 mL EE. Zatim se suši iznad MgC03i rastvarač ukloni pod vakuumom. Hromatografijom na silikagelu sa DIP dobija se 80 mg (R,S)-3-hidroksi-2-(2,2,2-trifluor-etil)-5-trifluormetil-2,3-dihidro-izoindol-l-on-a pored 110 mg smeše sa polaznim materijalima. Ova smeša se sa reverznom faznom HPLC (uslovi su dole navedeni) ponovo razdvaja i tako se dobija daljih 40 mg (R,S)-3-hidroksi-2-(2,2,2-trifluor-etil)-5-trifluormetil-2,3-dihidro-izoindol-1 -on-a; ukupno iskorišćenje 30 %.

HPLC: gradijent, vreme eluiranja 20 min

Sredstvo za eluiranje: 0,1 % vodeni rastvor CF3C02H, acetonitril (Chromasolv; protok: 30 mL/min

Kolona: Waters Xterra™ MS C185 pm, 30 x 100 mm

Gradijent:

Rf (DIP) = 0,50 MS (EI) : 299(M+1)<+>

c) (R,S)-[3-okso-2-(2,2,2-trifluor-etil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindol- 1-il]-etilestar sirćetne kiseline

U atmosferi argona se rastvori 135 mg (0,6 mmol) (dietoksi-fosforil)-etilestra sirćetne kiseline u dimetoksietanu oslobođenog vode (10 mL). Ovome rastvoru pri soboj teperaturi se dodaje 17,6 mg Nali (60 % u ulju) i meša 10 minuta pri sobnoj temperaturi. Zatim se dodaje rastvor (R,S)-3-hidroksi-2-(2,2,2-trifluor-etil)-5-trifluormetil-2,3-dihidro-izoindol-l-on od 120 mg (0,04 mmol) u bezvodnom dimetoksietanu (5 mL) i zatim meša 2 časa uz refluks. Reakcioni rastvor se ostavi da se ohladi i tada se reakcioni rastvor izlije ne 50 mL 5 % rastvora natrijumhidrogen-karbonata, dva puta ekstrahuje sa po 20 mL etilacetata, organska faza se suši iznad MgS04, zatim ugusti pod vakuumom i ostatak prečisti hromatografijom na silikagelu sa DIP kao eluentom. Dobija se 90 mg (61 %) (R,S)-[3-okso-2-(2,2,2-trifluor-etil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l I I-izoindol-1 -ilj- etilestara sirćetne kiseline u obliku bezbojnog ulja, koje iz heptana kristališe u obliku čvrste supstance.

Rf(DIP) = 0,31

NMr- spektar je identičan sa materijalom proizvedenim u primeru 4.

d) (I^S)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluor-etil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-H-izoindol-l-il]-acetil}-gvanidin

(R,S)-[3-okso-2-(2,2,2-trifluor-etil)-64rifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindol-l-il]-etilestar sirćetne kiseline može kao što je opisano u primeru 2g da reaguje sa gvanidinom.

Primer 2

a) 2-nitro-4-trifluormetil-benzoeva kiselina

11,97 g 4-triflormetil-benzoeve kiseline (63 mmol) se polako dodaje u porcijama u 48

mL HN03(100 %) pri sobnoj temperaturi. Smeša se zatim zagreva 1 čas uz refluks, i tada ohladi na sobnu temperaturu i izliva na oko 600 g leda. Smeša se meza 1 čas i zatim nastali talog odvoji filtracijom i opere sa 1 L vode. Filtrat se ekstrahuje sa 300 mL CH2CI2, organska faza sastavi sa talogom i suši iznad Na2S04. Rastvarač se udalji pod vakumom i ostatak prekristališe pošto se prethodno rastvori u 1 litar DIP pri temperaturi od 68 °C, zatim se dodaje 2 litra HEP pri toj temperaturi i na kraju rastvor polako ohladi na sobnu temperaturu. Izkristalizovani produkt se pere sa 1 litrom HEP-a, osuši u vakuumu i pri tome se dobija 7,1 g (48 %), mp 136 °C do 138 °C.

b) 2.amino-4-trifluormetil-benzoeva kiselina

250 g 2-nitro-4-trifluormetil-benzoeve kiseline (1,06 mol) se rastvori u 1 litru EtOH i pomeša sa 7,5 g Pd/C. Smeša se hidrira sa vodonikom pod pritiskoml - 2.5 bara. Za vreme vezivanja vodonika raste temperatura od 10 °C na 104 °C. Posle dva časa završeno je vezivanje vodonika. Na kraju se katalizator otfiltrira, rastvarač odstrani u vakumu i tada se dobije 215 g (99 %) bledo šute čvrste supstance, sa temperaturom topljenja 174- 176 °C.

c) 2-((E)-2-etoksikarbonil-vinil)-4-tri fluormeti 1-bnzoeva ki selina

520 mg NaN02(7,6 mmol) se rastvori u 2 mL vode i ukapava u jedan rastvor od 1,3 g 2-amino-4-trifluormetil-benzoeve kiseline (6,5 mmol) u 2,6 mL 48 % vodenog rastvora HBF4i 30 mL etanola pri 0 °C. 10 minuta se meša pri temperaturi od 0 °C i tada se zagreje na sobnu temperaturu. Zatim se doda 0,3 mL jednog 48 % vodenog rastvora HBF4, a potom 30 mL etanola, 0,9 g etilestra akrilne kiseline (9,0 mmol) i 26,9 mg Pd(OAc)2(0,12 mmol). Na kraju se dobijena smeša meša 1 čas pri temperaturi od 50-60 °C. Zatim se rastvarač odstrani u vakuumu, a ostataku se doda 25 mL EE i zatim ispira prvo sa 25 mL jednog vodenog rastvora HC1, a zatim sa 25 mL zasićenog vodenog rastvora NaCl. Organska faza se suši iznad Na2S04i rastvarač odstrani u vakuumu. Ostatak se suspenduje u 25 mL heptana i istaloženi produkt odfdtrira. Dobija se 1,3 g bledo braon čvrste supstance sa iskorišćenjem od 69 %. Jedna analitička proba se prečišćava kristalizacijom iz smeše heptan/etilacetat. NMR spektar je bio identičan sa materijalom dobijenim u primeru 3a. d) (E)-3-[2-(2,2,2-trifluor-etilkarbamoil)-5-trifluorometil-fenil]-etilestar akrilne kiseline 1,3 g 2-(2-etoksikarbonil-vinil(-4-trifluorometil-benzoeve kiseline (4,5 mmol) i 453 mg 2,2,2-trifluor-etilamina (4,5 mmol) se rastvori u 5 mL DMF i zatim se doda 0,93 g DCC. Smeša se meša 4 časa pri sobnoj temperaturi. Sporedni urea produkt se odstrani fđtracijom i tada se rastvarač ukloni u vakuumu. Ostatak se prekristališe iz DIPa i tako se dobija 1,6 g (96 %) produkta u obliku belih kristala. NMR spektar je bio identišan sa spektrom materijala dobijenog u primeru 3b. e) (R,S)-[3-okso-2-(2,2,2-trifluor-etil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-1 H-izoindol-1 - il]- sirćetna kiselina

2,2 g (E)-3-[2-(2,2,2-trifIuor-etilkarbamoil)-5-trifluorometil-fenil]-etilestara akrilne kiseline (5,9 mmol) se rastvori u 10 mL metanola i doda 1,5 mL jednog 5 M vodenog rastvora NaOH (7,5 mmol). Smeša se meša 18 časova pri sobnoj temperaturi i tada joj se sa vodenim rastvorom HCI dotera kiselost na pH = 7. Rastvarač se odstrani u vakuumu i ostatak suspenduje u 10 mL vode. Suspenziji se sa 2N vodenim rastvorom HCI dovede vrednost pH - 2 i tri puta ekstrahuje sa po 10 mL EE. Zatim se osuši iznad Na2S04 i rastvarač odstrani u vakuumu. Ostatak se prečisti kristalizacijom iz smeše dietiletar/DIP, temperatura topljenja: 202 - 204 °C.

Prinos 1,8 g (89 %).

<!>H-NMR (400 MHz, CDC13): 8-3,07 (dd, i]= 17 Hz, J2= 6 Hz, 1 H), 3,23 (dd, J, = 17 Hz, J2= 5 Hz, 1 H), 4,27 (m, IH), 4,58 (m, 1 H), 5,08 (t, J=5 Hz, 1 H), 7,91 (d, J=8 Hz, 1 H), 7,96 (d, J=8 Hz, 1 H), 8,12 (s, IH), 12,50 (bs, 1 H) ppm. Analza spaljivanja: C13H9F6N03(341,2); ber. C 45,76 H 2,66 N 4,10; gef. C 45.71 H 2.43N4.11.

f) ) (R,S)-[3-okso-2-(2,2,2-trifluor-etil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindol-1 - il]- etilestar sirćetne kiseline

2,6 mL SOCl2(35 mmol) se rastvori u 20 mL etanola i zatim se doda 3,4 g (R,S)-[3-okso-2-(2,2,2-trifluor-etil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-1 H-izoindol-1 -il]- sirćetne kiseline (10 mmol) pri temperaturi od -10 °C. Meša se 18 časova pri sobnoj temperaturi i zatim odstrane otparljive komponente u vakuumu. Ostatak se prečišćava

hromatografski na silikagelu sa smešom HEP/EE 3:1. Dobijeno je 3,0 g (81 %) bezbojnog ulja, koje kristališe iz heptana u obliku čvrste supstance. NMR-spekter je bio identičan sa spektrom materijala proizvedenog u primeru 4.

g) (R,S)-N-{243-okso-2-(2,2,24rifluor-etil)-64rifluormetil-2,3-dihidro-H-izoindol-l-il]-acetil}-gvanidin

Gvanidin-hidrohlorid (11,5 g, 120 mmol) se rastvori u NMP (45 mL) i dodaje KOtBu (11,2 g, 100 mmol) rastvorenog u 45 mL NMP i meša pri sobnoj temperaturi 1,5 čas, a zatim se smeša filtrira. Filtrat se ukapava u rastvor (R,S)-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindol-1 — i 1 ] — etilestara sirćetne kiseline (7,38 g, 20 mmol) u NMP (12 mL) uz mešanje pri sobnoj temperaturi i ostavi daljih 60 minuta pri sobnoj temperaturi uz mešanje. Na kraju se dodaje ledene vode (270 mL), i sa 2N HCI kiselost dotera na pH = 7. Zatim se dodaje etilacetat (60 mL) i na kraju uz dodatak rastvora NaHC03dotera pH vrednost na 8,0 do 8,5. Dobijena smeša se intenzivno meša 1 čas pri sobnoj temperaturi i nastali talog otfiltrira i ispere sa vodom. Dobija se 7,06 g (83 %) (R,S)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluor-etil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-H-izoindol-l-il]-acetil}-gvanidina uključujući 0,5 ekvivalenata etilacetata u obliku svetio žutih kristala, temperatura topljenja 160 - 161 °C pri laganom zagrevanju oslobađa se etilacetat iznd 90 °C.

Rf(etilacetat/metanol) = 0,45

'H-NMR (400 MHz, CDC13): 8 = 2,54 (dd, J, - 8 Hz, J2- 16 Hz, 1 H), 3,09 (dd, J, = 4 Hz, J2= 16 Hz, 1 H), 4,25 (m, IH), 4,64 (m, 1 H), 5,18 (m, 1 H), 6,65 (bs, 2 H), 7,75 (bs, 2 H), 7,88 (d, J = 8 Hz, IH), 7,95 (d, J=8 Hz,l II), 8,02 (s, 1 H) ppm.

C14H12F6N402x<l>AC4H802(426.33): ber. C 45,08, H 3.78, N 13, 14; gef. C 45.07, H 3.75,N 13.01.

Primer 3

a) 2-((E)-2-etoksikarbonil-vinil)-4-trifluorometil-benzoeva kiselina (varijanta primera 2c)

Smeši od 339 g 2-amino-4-trifluorometil-benzoeve kiseline (1,65 mmol) u 6,8 L EtOH (bezvodnog) se pri sobnoj temperaturi dodaje 658 mL jednog 48 - 50 % vodenog rastvora HBF4. Pri tome temperatura poraste od 21 °C na 26 °C. Smeša se zatim ohladi a 0 °C i u nju se ukapava rastvor od 125 g NaN02u 500 mL vode i to u toku od 17 minuta pri temperaturi između 0 °C i 5 °C. Pri tome prvo od bledo žutog rastvora nastaje oranž crvena suspenzija i na kraju svetložuta suspenzija. Tok reakcije se prati pomoću HPLC (Metoda B; rt 2-amino-4-trifluormetil-benzoeva kiselina = 6,4 min; međuprodukt 2-karboksi-5-trifluorometil-benzoildiazonijum so = 1,1 min. Za vreme od 30 minuta dobijanje 2- karboksi-5-trifluorometil-benzoildiazonijum soli sa prnosom >99 % bilo je okončano. Tada se u smešu dodaje 231 g etilestra akrilne kiseline (2,31 mol), 11,1 g Pd(OAc)2(49 mmol) i 6,8 L etanola (bezvodnog) i reakciona smeša zagreje na 49 - 51 °C. Pri tome je uočeno ravnomerno nastajanje azota, koje je povećavano sa porastom temperature. Tok reakcije je praćen pomoću HPLC (Metoda B; rt 2-((E)-2-etoksi4iarbonil-vinil)-4-trifluorometil-benzoeva kiselina =16 min). Posle 45 minuta prinos je već bio iznad 99 %. Smeša se tada ohladi na sobnu temperaturu i rastvarač odstrani pod vakuumom. Ostatak se unosi u 3 L EE i odfiltrira. Filtrat se zatim prvo tri puta ispere sa po 2,1 L vodenog rastvora HCI, a zatim sa 1 L zasićenog vodenog NaCl rastvora. Reakciona smeša se zatim suši iznad Na2S04, rastvarač odstrani pod vakuumom i tako se dobija 449 g jedne svetio braon čvrste supstance. Imajući u vidu količinu nečistoća (4-trifluorometil-benzoeva kiselina; 6,3 %) i ostatke rastvarača (EE; 4 %) dobija se daje prinos 83 %. Uzorci za analitička ispitivanja su prečišćavani kristalizacijom iz smeše heptan/etilacetat. Teperatura topljenja: 132 - 133 °C.

<l>H-NMR (400 MHz, CDC13): 5 = 1,36 (t, J = 7 Hz, 3 H), 4,31 (q, J = 7 Hz, 2 H), 6,41 (d, J - 16, 1 H), 7,72 (d, J = 8 Hz, 1 H), 7,86 (s, 1 H), 8,21 (d, J=8 Hz, 1 H), 8,51 (d, J=16 Hz, 1 H), 8,5-9,5 (bs, 1 H) ppm.

Analza spaljivanja: C13H11F3O4(288,23): ber. C 54,17, H 3,85; gef. C 54,24 H 3,74.

b) (E)-3-[2-(2,2,2-trifluoroetilkarbamoii)-5-trifluormetil-fenil]-etilestar akrilne kiseline

315 g oksalilhlorida (2,48 mol) dodaje se pri temperaturi između 15 °C i 18 °C u vremenu od 24 minuta u smešu od 650 g 2-((E)-2-etoksikarbonil-vinil)-4-trifluorometil-benzoeve kiseline (2,25 mol), 33 mL DMF i 7,8 L CII2C12. Pri dodavanju je uočeno razvijanje gasa. Smeša se meša 1 čas pri sobnoj temperaturi i zatim ohladi na 5 °C, a zatim se dodaje 285 g Et3N (2,81 mol) pri temperaturi između 5 °C i 10 °C u vremenskom intervalu od 27 minuta. 10 minuta se dodatno meša pri 5

°C, a zatim se dodaje 279 g 2,2,2-trifluor-etilamina (2,81 mol) pri temperaturi između 9 °C i 20 °C u vremenskom intervalu od 2 7 minuta. 10 minuta se meša pri sobnoj temperaturi pri čemu se izdvoji gust talog pa se u cilju lakšeg mešanja u smešu dodaje dodatnih 1 L CH2C12. Reakcija se prati pomoću HPLC (Metoda C; 2-((E)-2-etoksikarbonil-vinil)-4-trifluorometil-benzoeva kiselina = 5,9 min; (E)-3-[2-(2,2,2-trifluoroetilkarbamoil)-5-triflumetil-fenil]-etilestar akrilne kiseline = 13,2 min). U toku mešanja još 50 minuta reakcija je završena. Tada se isparljive komponente reakcione smeše odstrane pod vakuumom, a ostatak se unese u 12 L EE i pere prvo tri puta sa po 2,5 L vode, zatim dva puta sa po 2,5 L zasiđenog vodenog rastvora NaHC03i na kraju sa 1,5 L zasićenog rastvora NaCl u vođi. Reakciona smeša se zatim suši iznad MgS04i rastvarač se tada odstrani u vakuumu i tako se dobija 802 g

(E)-3-[2-(2,2,2-trifluoroetilkarbamoil)-5-triflumetil-fenil]-etilestara akrilne kiseline u obliku čvrste supstance braon boje. Sirova supstanca se spoji sa još 177 g produkta

iy druge sinteze i u porcijama dodaje u u 3 L EE pri temperaturi od 60-70 °C i pri toj temperaturi se dodaje 14 L HEP u porcijama od 1 L. Tada se smeša zagreva na 80 °C i pri toj temperaturi meša 1,5 časova. Ova smeša se zatim dodaje u 5,6 L HEP-a zagrejanog na temperaturu od 170 °C i nastala smeša se potom u periodu od 5 časova uz mešanje hladi do sobne temperature. Produkt se zatim odvaja filatracijom i ispira sa 3 L HEP-a i suši na vazduhu. Dobija se 689 g (E)-3-[2-(2,2,2-trifluoroetilkarbamoil)-5-triflumetil-fenil]-etilestar akrilne kiseline (67 %) u obliku svetlobraon čverste supstance. Temperatur topljenja: 161,5 - 162,0 °C.

'H-NMR (400 MHz, CDC13): 5 = 1,33 (t, J = 7 Hz, 3 H), 4,05 (m, 2 H), 4,26 (q, J = 7 Hz, 2 H), 6,19 (bs, 1 H), 6,46 (d, J - 16 Hz ,1 H), 7,63 (d, J=8 Hz, 1 H), 7,68 (d, J=8 Hz, 1 H), 7,87 (s, 1 H), 7,90 (d, J = 16 Hz, 1 H) ppm.

Analza spaljivanja: C15H13F6N03(369,27): ber. C 48,79, H 3,55, N 3,79; gef. C 48, 93, H 3,51, N 3,92.

c) (R,S)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluor-etil)-64rifluormetil-2,3-dihidro-H 1 - i 1] -aceti 1} - g vani din

386 g (E)-3-[2-(2,2,2-trifluoroetilkarbamoil)-5-trifluormetil-fenil]-etilestar akrilne kiseline (1,05 mol) se suspenduje u 600 mL DMF i pri temperaturi između 5 °C i 15 °C u porcijama polako dodaje 4,7 g KOtBu (42 mmol). Ciklizacija u izoindolon je praćena sa DC (HEP/EE = 2:1; etiestar akrilne kiselina: Rf= 0,32; izoindolon: Rf = 0,41). Posle jednog časa reakcija je zavešena. U međuvremenu se 587 g KOtBu suspenduje u 2,2 L DMF i dada 600 g gvanidin-hlorida pri temperaturi između 20 °C i 25 °C. Smeša se meša 1 čas pri 25 °C i tada otfiltrira KC1. Filtrat, sa oslobođenim gvanidinom se dodaje u reakcionu smešu koja sadrži izoindolon i 2 časa meša pri sobnoj temperaturi. Nastajanje acilgvanidina je praćeno preko HPLC (Metoda B; talasna dužina 230 nm i 254 nm; izoindolon: rt = 15,1 minuta; acilgvanidin: rt^2,9 minuta). Na kraju se reakciona smeša izlije na 14 L ledene vode i sa vodenim rastvorom HCI dotera na pH = 8,5 - 9,0 i zatim četiri puta ekstrahuje sa po 3 L EE. Zatim se tri puta opere sa po 3 L zasićenog vodenog rastvora NaCl, osuši iznad Na2S04i rastvaračodstrani pod vakuumom. Dobija se 329 g (82 %) jedne braon čvrste materije. Proizvod se sastavi sa druge tri probe dobijene pri istom postupku proizvodnje; ukupna količina 842 g. Ovih 842 g (2,2 mol) se unese u 2 L EE i 5 L Et20 i digerira 2 časa pri temperaturi od 30 °C. Tada se otfiltrira čvrsta supstanca, opere 2 puta sa po 2 L Et20 i osuši pod vakuumom. Dobija se 693 g (82 % ) jedne skoro bele čvrste materije. Jedinjenje kristališe iz 2-propanola sa 0,5 ekvivalenata 2-propanola.

NMR spektar je bio identičan sa spektrom S-enantiomera proizvedenog u peimeru 5b.

Primer 4

(R,S)-(2-(2.2,24rifluoretil)-3-okso-64rilfuormetil-2,3-dihidro-iri-izoindol-l-il]-etilestar sirćetne kiseline reakcijom u jednom stupnju polazeći od 2-((E)-2-etoksikarbonilvinil)-4-trifluormetil-benzoeve kiseline

U suspenziju 2-((E)-2-etoksikarbonil-vinil)-4-trifluormetil-benzoeve kiseline (2,9 g, 10,1 mmol) u toluolu (30 mL) dodaje se pri sobnoj temperatuei SOCl2(1,98 g, 27,2 mmol). Zatim se meša 5 minuta pri sobnoj temperaturi i tada u intervalu vremena od 30 minuta zagreje na 105 °C (temperatura kupatila). Pri dostizanju temperature od oko 70 °C uočeno je nastajanje gasa. Na temperaturi od 105 °C smeša se zagreva 3 časa uz mešanje i zatim ohladi na sobnu temperaturu i profiltrira kroz sloj kizelgura (2,5 x 0,5 cm), opere sa toluolom i filtrat pod vakuumom ugusti. Dobija se hlorid kiseline u obliku jednog crveno-braon ulja (3,34 g). 2,2,2-trifluoretilamin (1,2 g, 12,1 mmol) i trietilamin (2,58 g, 25,3 mmol) se rastvori u dihlormetanu (15 mL) pri 5 °C i pri hlađenju sa ledom hlorid kiseline rastvoren u dihlormetanu (20 mL) ukapava toliko brzo da se teperatura smeše održava u intervalu od 5 °C do 10 °C. Tada se ukloni ledeno kupatilo i višak trifluoretilamina i jedan de dihlormetana pod umerenim vakuumom oddestiliše. Na kraju se smeša 10 časova zagreva uz refluks. Posle hlađenja smeša se razblaži sa dihlormetanom (50 mL) i dvaputa promućka sa vodenim 2N HCI rastvorom (po 50 mL), objedinjena organska faza se opere sa vodom (100 mL), osuši iznad Na2S04 i pod vakuumom ugusti. Dobija se (R,S)-(2-(2,2,2-trifluoretil)-3-okso-6-trifluormetil-2,3-dihidro-lH-izoindol-l-il]- etilestar sirćetne kiseline (3,51 g, 94 %) u obliku tamno braon ulja, koje se prečišćava prekristalizacijom iz n-heptana. Temperatura topljenja: 54,5 - 55,5 °C.

'H-NMR (400 MHz, CDC13): 5 = 1,15 (t, J = 7 Hz, 3 H), 2,85 (dd,h =6 Hz, J2= 16 Hz, 1 H), 3,01 (dd, J, = 5 Hz, J2= 16 Hz, 1 H), 3,83 (m, 1 H), 4,12 (q, J= 7 Hz, 2 H), 4,73 (m, 1 H), 5,17 (t, J=6 Hz, 1 H), 7,80 (m, 2 H), 8,01 (d, J = 8 Hz, 1 H) ppm. Analza spaljivanja: Ci5H,3F6N03(369,27): ber. C 48,79, H 3,55, N 3,79;

gef. C 48,54, H 3,49, N 3,79.

Primer 5

a) (S)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoinđol-1-il]-acetil}-gvanidin, 0,0'-dibenzoil-L-vinska kiselina

(RS)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindol-1-il]-acetil}- gvanidin (sa primesom etilacetata, sadržaj 87,06 % prema NMR, 44 g, 100 mmol) i 0,0'-dibenzoil-L-vinska kiselina (11,2 g, 31 mmol) se pomešaju kao čvrste supstance i uz mešanje se ukapava 2-propanol (500 mL). Pri tome se čvrste supstance prvo potpuno rastvore, a zatim dolazi do formiranja belog taloga. Posle 30 minuta

smeša se zagreje na 70 °C. Pri tome ponovo nastaje skoro providan rastvor. Smeša se zatim ostavi da se u toku 4 časa polako hladi do sobne temperature i na kraju pri toj temperaturi meša preko noći. Zatim se meša još 4 časa meša pri temperaturi od 10 °C i na kraju odfiltrira. Ostatak se pere dva puta sa po 100 mL 2-propanola i suši na vazduhu. Dobija se 28,05 g (S)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindol-l-il]-acetil}-gvanidina, 0,0'-dibenzoil-L-vinska kiselina (iskorišćenje 74 % u odnosu na (S)-enantiomer), čistoća enentiomera 82 % prema HPLC (Chiracel OD/21, 250 x 4,6 mm, n-heptan/etanol/metanol 50:5:2, 1 mL/min, 30 °C) u obliku bezbojnih kristala. U 20 g (14,6 mmol) ovih kristala se ukapava 2-propanol (400 mL). Smeša se zagreva uz mešanje na temperaturu od 80 °C, a zatim ostavi da se lagano hladi na sobnu temperaturu. Pri ovoj temperaturi se meša još 2 časa i tada se otfiltrira, ostatak se dva puta pere sa 2-propanolom (po 50 mL) i suši na vazduhu. Dobija se 16,3 g (iskorišćenje 100 % računato na S-enentiomer) (S)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindol-l-il]-acetil}-gvanidina, 0,0'-dibenzoil-L-vinska kiselina u obliku bezbojnih kristala, temperatura topljenja 192-193 °C, čistoća eneantiomera >97 % ee prema HPLC (uslovi kao gore). Analza spaljivanja: C14HuF6N402x V2C18H1408(561,43): ber. C 49.21, H 3.41, N 9.97; gef. C 49.17, H 3.30, N 9.97.

b) (S)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindol-1-i l]-acetil} -gvanidin

(S)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluor-etil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindol-1-il]-acetil}-gvanidin, 0,0'-dibenzoil-L-vinska kiselina (113 mg, 0,20 mmol) se rastvori u

jednoj smeši od vode (1 mL) i etilacetata (5 mL) i doda se rastvor NaHC03(50 mg) u vodi (7,5 mL). Smeša se meša 16 časova pri sobnoj temperaturi i tada triputa ekstrahuje sa po 5 mL etilacetata. Objedinjena organska faza se jedanput mućka sa rastvorom NaHC03(50 mg) u vodi (20 mL) i zatimsa čistom vodom (20 mL), osuši

sa Na2S04i u vakuumu otpare isparljive komponente. Dobija se 75 mg (97 %) (S)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindol-l-ilJ-acetil}-gvanidina. Produkt kristališe iz 2-propanola zajedno sa 0,5 ekvivalenata 2-propanola, temperatura topljenja: 80-82 °C. Dobijena supstanca može da kristališe i iz etilacetata sa 0,5 ekvivalenata etilacetata, temperatura topljenja: 121,5-122 °C. Čistoća

enantiomera >97 % prema HPLC (Chiracel OD/21, 250 x 4,6 mm, n-heptan/2-propanol 4:1, 1 mL/min, 30 °C).

^-NMR (400 MHz, CDC13): 5 = 2,54 (dd, J, = 8 Hz, J2= 16 Hz, 1 H), 3,09 (dd, J, = 4 Hz,h =16 Hz, 1 H), 4,25 (m, 1 II), 4,64 (m, 1 H), 5,18 (m, 1 H), 6,65 (bs, 2 H), 7,75 (bs, 2 H), 7,88 (d, J = 8 Hz, 1 H), 7,95 (d, J=8 Hz, 1 H), 8,02 (s, 1 H) ppm. Analza spaljivanja (kristali sa 0,5 ekvivalenata 2-propanola): C14Hi2F6N402x ViC3HgO (412,32): ber. C 45.15, H 3.91, N 13.59; gef. C 45.23, H 4.27, N 13.10.

Primer 6

(RS)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetiL2,3-dihidro-l H-izoindol-1-il]-acetil}-gvanidin dobijen racemizacijom (R)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-1 H-izoindol-1 -il]-acetil} -gvanidina

(R)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindol-1-il]-acetil}-gvanidin (iskristalisao sa 0,5 ekvivalenata 2-propanola (M=412,3)), 43 g, 104

mmol; đobijen ugušćivanjem matičnog rastvora, koji je nastao pri taloženju (S)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluor-etil)-6-tri^^ gvanidin, 0,0'-dibenzoil-L-vinska kiseline u primeru 5a i koji je obrađen sa NaHC03kao stoje opisano u primeru 5b) je rastvoren u 2-propanolu (1,8 L) i uz mešanje pri sobnoj temperaturi je dodat jedan rastvoru KOH (85 %, 660 mg, 10 mmol) u 2-propanolu (400 mL). Smeša se meša 24 časa pri sobnoj temperaturi i tada je zakišeljena sa glacijalnom sirćetnom kiselinom (720 mg, 1,5 mL) i zatim u vakuumu pri maksimalnoj temeraturi kupatila 40 °C uparena i ostatak raspodeljen između vode (500 mL) i etilacetata (400 mL). Vodena faza je dva puta mućkana sa etilacetatom (po 300 mL). Objedinjena organska faza je mućkana prvo sa rastvorom NaHC03(10

g) u vodi (500 mL) i zatim još jedanput sa čistom vodom. Organska faza je sušena sa Na2S04i u vakumu pri maksimalnoj temperaturi kupatila od 40 °C uparena. Dobija se

39,8 g (RS)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindol-l-ilj-acetil}-gvanidina, sadržaj 87 % prema NMR, sa uključenih 0,5 ekvivalenata etilacetata u obliku bledo žutih kristala, prinos 87 %, temperatura topljenja: 164-166 °C pri lagano zagrevanju iznad 100 °C dolazi do otpuštanja etilacetata.

Odnos enantiomera 49:51 prema HPLC (Chiracel OD/21, 250 x 4,6 mm, n-hcptan/2-propanol 4:1,1 mL/min, 30 °C).

Primer 7

(S)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-1 H-izoindol-1 -il]-acetil}-gvanidin hidrogenfumarat hidrat

(S)-N-{2-[3-okso-2<2,2,2-trifluoretil)-64rifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindoI-l-il]-acetil}-gvanidin [sa uključkom 0,5 ekvivalenata 2-propanola, (M = 412,3) 110 g, 266 mmol] se rastvori u 2 L dimetoksietana i pomeša sa rastvorom fumarne kiseline (0,5 M u smeši dimetoksietan/voda 9:1, 512 mL) i nastali prozračan rastvor upari u vakuumu. Ostatak se pomeša sa dihlormetanom (2 L) i smeša ponovo upari u vakuumu. Ostatak se suspenduje u vodi (1,5 L), profiltrira pri sobnoj temperaturi i suši preko noći pri sobnoj temperaturi. Dobija se 125,9 g (95 %) (S)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-1 H-izoindol-1 -il]-acetil}-gvanidin hidrogenfumarat hidrata u obliku bezbojnih kristala sa temperaturom topljenja od 210

°C.

Određivanje NHE - inhibicije

Koncentracija inhibiranja IC50za NHE-1 inhibiciju određivana je na sledeći način: IC50za NHE-1 inhibiciju određena je FLIPR - eksperimentom pomoću merenja oporavka pH;u transficiranim ćelijama, koje eksprimiraju humani NHE-1. Eksperiment se izvodi u FLIPR (Fluorescent imaging plate reader) primenom mikrotitarskih ploča sa 96 udubljenja, crnih zidova i sa providnim dnom. Transficirane ćelije, koje eksprimiraju različite NHE - subtipove (parentalne ćelije LAP-1 kao posledica mutageneze i zatim selekcije nisu imale endogenu NHE-aktivnost) zasejane su predhodnog dana sa nekom gustinom od »25000 ćelija / udubljenju. Medijum u kojem rastu transficirane ćelije (Iscove + 10 % fetalni serum teleta) sadrži dodatno G418 u svojstvu selekcionog antibiotika, kako bi se osiguralo postojanje transficiranih sekvenci.

Pravi eksperiment počinje sa udaljavanjem medijuma za rast i dodavanjem 100 pL/udubljenju pufera za punjenje (5 uM BCECF-AM [2',7'-bis-(karboksietil)-5-(i-6)-karboksifluorescein, acetoksimetil -estar] u 20 mM NH4C1, 115 raM holin-hlorida, 1 mM MgCl2, 1 mM CaCl2, 5 mM KC1, 20 mM HEPES, 5 mM glukoze; pH 7,4 [podešen sa KOH]). Ćelije su tada inkubirane tokom 20 min pri temperauri od 37 °C. Ova inkubacija dovodi do punjenja ćelija sa fluorescentnom bojom, čiji intenzitet fluorescencije zavisi od pHi;i punjenja ćelija sa NH4C1, što dovodi do blage alkalizacije ćelija.

Boja koja ne fluorescira - predhodni stupanj BCFCF-AM kao estar prolazi kroz membrane. Preko esteraze intracelularno oslobađa se stvarna boja BCECF, koja ne prolazi kroz membranu.

Posle inkubacije koja je trajala 20 min se pufer za punjenje, koji sadrži NH4C1 i slobodnu BCECF-AM, se odstrane primenom trostrukog pranja u uređaju za pranje ćelija (Tečan Columbus) uvek sa 400 uL pufera za pranje (133,8 mM holin-hlorida, 4,7 mM KC1, 1,25 mM MgCl2, 1,25 mM CaCl2, 0,97 mM K2HP04, 0,23 mM KH2P04, 5 mM HEPES, 5 mM glukoze; pH 7,4 [podešen sa KOH]). Zapremina ostatka preostalog u udubljenju iznosi 90 uL (moguće je 50 - 125 uL). Ovaj korak pranja odstranjuje slobodne BCECF-AM i kao posledicu udaljavanja eksternih NH4<+>

-jona dovodi do inraćelijskog zakišeljavanja (« pHj6.3 - 6.4).

Pošto ravnoteža od unutarćelijskog NH4<+>sa NH3i H<+>se narušava udaljavanjem izvanćelijskog NH4<+>i preko prolaza NFI3, koji se zatim trenutno odvija kroz ćelijske membrane, proces pranja dovodi do toga da unutarćelijski H<+>ostaje, što je uzrok za unutarćelijsko zakišeljavanje. Ovo može na kraju da dovede do smrti ćelija, ako se dovoljno dugo traje. Na ovom mestu bilo je važno, da pufer za pranje ne sadrži natrijum (<1 mM), pošto bi izvanćelijski natrijumovi joni doveli do trenutnog oporavka pHjpreko aktivnosti kloniranih NHE-izoformi.

Isto tako je važno, da svi korišćeni puferi (pufer za punjenje, pufer za pranje, pufer za regenerisanje) ne sadrže HC03" jone, pošto prisustvo bikarbonata bi moglo da vodi ka aktiviranju štetnih zavisnih od bikarbonata pHr regulacionih sistema, koji postoje u parentalnim LAP-1 ćelijama.

Mikrotitarske ploče sa zakišeljenim ćelijama prenose se tada (do 20 minuta posle zakišeljavanja) u FLIPR. U FLIPR se pobuđuje unutarćelijska fluorescentna boja pomoću svetlosti sa talasnom dužinom od 488 nm, koju proizvodi jedan argonski laser, i parametri merenja (kapacitet lasera, vreme osvetljavanja i blenda CCD-kamere ugrađene u FLIPR) izaberu se tako, da prosečan fluorescentni signal po udubljenju iznosi između 30000 i 35000 relativnih jedinica fluorescentnosti.

Stvarno merenje u FLIPR-u počinje time, što softver reguliše da se svake dve sekunde pravi snimak sa CCD - kamerom. Posle deset sekundi sprovodi se obnavljanje unutarćelijskogpHsdodavanjem 90 uL pufera za regenerisanje (133,8 mM NaCl, 4,7 mM KC1, 1,25 mM MgCl2, 1,25 mM CaCl2, 0,97 mM K2HP04, 0,23 mM KH2PO4, 10 mM HEPES, 5 mM glukoze; pH 7.4 [podešen sa NaOH]) pomoću uređaja za pipetiranje za 96-udubljenja, koji je ugrađen u FLIPR.

Kao kontrola pozitivnog dejstva (100 % NHE -aktivnost) služila su udubljenja u koja je dodat čist pufer za regenerisanje, a za kontrolu negativnog dejstva (0 % NHE - aktivnost) služila su udubljenja u kja sadrže čist pufer za pranje. U sva ostala udubljenja dodat je pufer za regenerisanje sa dvostruko koncentrisanom supstancom za testiranje. Merenje u FLIPR-u završava se posle 60 mernih tačaka (2 minuta).

Sirovi podaci se šalju u program ActivitvBase. Pomoću ovog programa izračunavaju se najpre NHE-aktivnosti za svaku testiranu koncentraciju supstance i iz toga vrednosti IC50za supstance. Pošto tok oporavka pH; za vreme čitavog opita nije linearan, već na kraju usled smanjujuće NHE-aktivnosti se zakrivljuje (opada) pri većim pHrvrednostima, važno je, za obradu rezultata merenja da se izabere deo u kojem je linearno povećanje fluorescentnosti kontrole pozitivnog dejstva.

Claims (23)

1. Postupak za proizvodnju jedinjenja formule I u kojoj označavaju Rl i R2 nezavisno jedan od drugog vodonik, F, Cl, trifluormetoksi, 2,2,2-trifluoretoksi, trifluormetil, 2,2,2-trifluoretil ili alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma; R3 alk-R4 ili trifluorometil; alk alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma; R4 vodonik, trifluormetil ili cikloalkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma; kao i njihove soli; naznačen time, što je V Sema 1 a) amid formule IV formiliran i zatim cikliziran u jedinjenje formule VI, b) jedinjenje formule VI sa jednim alkoksikarbonilmetilentrifenilfosforanom, sa jednim 1-alkoksi-1-trimetilsiloksietilenom ili sa jednim trialkilfosfonoacetatom prevede ujedinjenje formule VII, i c) jedinjenje formule VII sa gvanidinom prevede ujedinjenje formule I, pri čemu ujedinjenjima formule IV, VI i VII Rl do R3 su definisani kao i u formuli I i R5 je alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma; kao i njihove soli.

2. Postupak za proizvodnju jedinjenja formule I prema patentnom zahtevu 1 pri čemu oznašava Rl i R2 nezavisno jedan od drugog vodonik, F, Cl, trifluormetoksi, 2,2,2-trifluoretoksi, trifluormetil, 2,2,2-trifluoretil ili alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C- atoma; R3 aIk-R4 ili trifluorometil; alk alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma: R4 vodonik, trifluormetil ili cikloalkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma; kao i njihove soli; naznačen time, što je a) reakcijom jedinjenja formule II sa aminom formule III dobijen amid formule IV, b) amid formule IV u orto poziciji na amidnoj funkciji se formilira u formil-amid formule V, c) formil-amid formule V se ciklizira u jedinjenje formule VI, d) jedinjenje formule VI se sa jednim alkoksikarbonilmetilentrifenilfosforanom, sa jednim 1 -alkoksi- 1-trimetilsiloksietilenom ili sa jednim trialkilfosfonoacetatom prevede ujedinjenje formule VII i e) jedinjenje formule VII se sa gvanidinom prevede ujedinjenje formule I, pri tome su ujedinjenjima formule II, II, IV, V, VI i VII Rl do R3 definisani kao u formuli I, R5 je alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma i X je Cl, Br, OH ili alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma; kao i njihove soli.

3. Postupak prema jednom od patentnih zahteva 1 i/ili 2, naznačen time što se stupnjevi postupka nezavisno jdan od drugog mogu izvoditi kontinualno ili diskontinualno.

4. Postupak prema jednom od patentnih zahteva 1, 2 ili 3, naznačen time što je jedinjenje formule I defmisano kao N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindol-l-il]-acetil}-gvanidin, kao i njegove farmaceutski prihvatljive soli.

5. Postupak za proizvodnju jedinjenja formule I, u kojoj označava Rl i R2 nezavisno jedan od drugog vodonik, F, Cl, trifluormetoksi, 2,2,2-trifluoretoksi, trifluormetil, 2,2,2-trifluoretil ili alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C- atoma; R3 alk-R4 ili trifluorometil; alk alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma; R4 vodonik, trifluormetil ili cikloalkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma; kao i njihove soli; naznačen time što se a) amin formule IX preko jedne diazonijum soli sa alkilestrom akrilne kiseline prevede u derivat cimetne kiseline formule XI, b) jedinjenje formule XI sa aminom formule III i sa gvanidinom prevede u acilgvanidin formule I, pri čemu su ujedinjenjima formule III, IX i XI Rl do R3 definisani kao ujedinjenju formule I, i R6 je alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma; kao i njihove soli.

5. Postupak za proizvodnju jedinjenja formule I prema patentnom zahtevu 5, pri čemu označavaju Rl i R2 nezavisno jedan od drugog vodonik, F, Cl, trifluormetoksi, 2,2,2-trifluoretoksi, trifluormetil, 2,2,2-trifluoretil ili alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C- atoma; R3 alk-R4 ili trifluorometil; alk alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma; R4 vodonik, trifluormetil ili cikloalkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma; kao i njihove soli; naznačen time što se a) nitro jedinjenje formule VIII prevede u amin formule IX, b) amin formule IX se prevede u diazonijum so formule X, c) diazonijum so formule X sa jednim alkilestrom akrilne kiseline prevede u derivat cimetne kiseline formule XI, d) jedinjenje formule XI prevede u amid formule XII, i e) jedinjenje formule XII prevede u acilgvanidin formule I, ili tako što se jedinjenje formule XII u prisustvu jedne baze prevede u derivat izoindolona formule XIII i zatim preko reakcije sa gvanidinom pri aktivaciji prevede u acilgvanidin formule I (alternativa A), ili posle nastajanja derivata izoindolona formule XIII u prisustvu jedne baze iz jedinjenja formule XII preko prevođenja jedinjenja formule XII u estar formule XIV i na kraju reakcijom sa gvanidinom dobija acilgvanidin formule I (alternativa B), ili prevođenje jedinjenja formule XII u prisustvu jedne jake baze u estar formule XIV i zatim reakcijom sa gvanidinom prevede u acilgvanidin formule I (alternativa C), ili se direktnom reakcijom jedinjenja formule XII sa gvanidinom u prisustvu jedne jake baze uz istovremeno vezivanje gvanidina i ciklizaciju prevede u izoindolon formule I (alternativa D), pri čemu su ujedinjenjima formule VIII, IX, X, XI, XII, XIII i XIV Rl do R3 definisani kao u formuli I i R6 i R7 nezavisno jedan od drugog alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma; kao i njihove soli.

7. Postupak prema patentnom zahtevu 6, naznačen time što se primenjuje korak postupka e) alternativa D.

8. Postupak prema patentnim zahtevima 6 i/ili 7, naznačen time što se koraci postupka d) i e) izvode istovremeno u jednom reaktoru.

9. Postupak prema patentnim zahtevima 5 i/ili 6, naznačen time što se koraci postupka d) i e) nezavisno jedan od drugog izvode kontinualno ili diskontinualno.

10. Postupak prema jednom ili više patentnih zahteva od 5 do 9, naznačen time što je jedinjenje formule I definisano kao N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindol-l-il]-acetil}-gvanidin, kao i njegove farmaceutski prihvatljive soli.

11.Jedinjenje formule XII naznačeno time što u njoj označava Rl i R2 nezavisno jedan od drugog vodonik, F, Cl, trifluorometoksi, 2,2,2-trifluoro-etoksi, trifluorometil, 2,2,2-trifluoroetil ili alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma; R3 alk-R4 ili trifluorometil; alk alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma; R4 vodonik, trifluormetil ili cikloalkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma; R6 alkoksi sa I, 2, 3 ili 4 C-atoma; kao i njihove soli.

12. Jedinjenja formule XII prema patentnom zahtevu 11, naznačena time što se koriste kao intermedijeri pri sintezi.

13. Postupak za izolovanje jedinjenja formule Ia i lb u kojima označava Rl i R2 nezavisno jedan od drugog vodonik, F, Cl, trifluorometoksi, 2,2,2-trifluoro-etoksi, trifluorometil, 2,2,2-trifluoroetil ili alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma; R3 alk-R4 ili trifluormetil; alk alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma; R4 vodonik, trifluormetil ili cikloalkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma; kao i njihove soli; naznačen time, što se a) jedinjenje formule I prevede u soli jedne 2,3-O-acilovane D- ili L-vinske kiseline i kristalizacijom se ostvari razdvajanje dve soli formule XVa i XVb, i c) slobodne baze formule Ia, odnosno lb se oslobode iz obe soli formule XVa i XVb, pri čemu su ujedinjenjima formule I, XVa i XVb Rl do R3 defmisani kao u formuli Ia i lb R<*>označava R8 označava alkil sa 1, 2, 3,4, 5 ili 6 C-atoma ili fenil, koji može da bude nesupstituisan ili supstituisan sa 1, 2 ili 3 supstituenta iz grupe F, Cl, Br, J, alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma ili alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma.;

14. Postupak prema patenom zahtevu 13, naznačen time što enentiomer formule Ia ili lb može opet da racemizira.;

15. Postupak prema patentnim zahtevima 13 i/ili 14, naznačen time što su jedinjuenja formule Ia i lb definisana kao (R)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l Pl-izoindol-l-iLJ-acetil}-gvanidin i (S)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trifluoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-l H-izoindol-1-il]-acetil}-gvanidin.;

16. Jedinjenja formule XVa i XVb u kojima označava Rl i R2 nezavisno jedan od drugog vodonik, F, Cl, trifluorometoksi, 2,2,2-trifluor-etoksi, trifluorometil, 2,2,2-trifluoroetil ili alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma; R3 alk-R4 ili trifluormetil; alk alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma; R4 vodonik, trifluormetil ili cikloalkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma; R<*>označava R8 alkil sa 1, 2, 3, 4, 5 ili 6 C-atoma ili fenil, koji je nesupstituisan ili je supstituisan sa 1, 2 ili 3 supstituenta iz grupe F, Cl, Br, J, alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma ili alkoksi sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma.

17. (S)-N-{2-[3-okso-2-(2,2,2-trilfuoretil)-6-trifluormetil-2,3-dihidro-lH-izoindol -1-il]-acetil}-gvanidin hidrogenfumarat hidrat formule XVI.

18. Jedinjenje formule XVa ili XVb prema patentnom zahtevu 16 ili formule XVI prema patentnom zahtevu 17, naznačena time što se primenjuju kao medikamenti.

19. Primenu jednog jedinjenja formule XVa ili XVb prema patentnom zahtevu 16 ili formule XVI prema patentnom zahtevu 17 samog ili u kombinaciji sa drugim lekovima ili aktivnim supstancama za proizvodnju jednog medikamenta za lečenje i profilaksu akutnih ili hroničnih oštećenja, obolenja ili indirektnih posledičnih obolenja organa i tkiva, koja su prouzrokovana ishemijskim ili reperfuzionim zbivanjima, za lečenje ili za profilaksu aritmija, opasnih po život treptanja srčanih komora, srčanog infarkta, angine pectoris, za lečenje ili za profilaksu ishemijskih stanja srca, ishemijskih stanja perifernog i centralnog nervnog sistema ili moždanog udara ili ishemijskih stanja perifernih organa i tkiva, za lečenje ili za profilaksu stanja šoka, obolenja, kod kojih proliferacija ćelija predstavlja primami ili sekundarni uzrok, kancera, metastaze, hipertrofije prostate, odnosno hiperplazije prostate, ateroskleroze ili anomalija u metabolizmu masti, visokog krvnog pritiska, esencijalne hipertonije, obolenja centralnog nervnog sistema, oboljenja, koja rezultiraju usled prenadraženosti centralnog nervnog sistema, kao što je epilepsija ili centralno izazvanih grčeva, obolenja centralnog nervnog sistema, naročito stanja straha, depresija ili psihoza, za lečenje ili za profilaksu od non insulin dependent diabetes mellitus (NIDDM) ili diabetskih kasnijih komplikacija, tromboza, obolenja usled endotelialne disfunkcije, od claudicatio intermittens, za lečenje ili profilaksu fibroznih obolenja unutrašnjih organa, fibroznih obolenja jetre, fibroznih obolenja bubrega, fibroznih obolenja krvnih sudova i fibroznih obolenja srca, za lečenje ili profilaksu srčane insuficijencije ili congestive heart failure, akutnih ili hroničnih inflamatornih obolenja, obolenja, koja su prouzrokovana preko protozoa, malarije i pileće kokcidioze i za primenu pri hirurškim operacijama i transplantacijama organa, za konzerviranje i čuvanje transplantanata za hirurške namene, za primenu pri ugradnji Bypass-a, za primenu pri oživljavanju posle prestanka rada srca, za sprečavanje promena tkiva prouzrokovanih starenjem, za proizvodnju jednog leka usmerenog protiv starenja ili za produžavanje života, za lečenje i smanjenje kardiotoksičnog dejstva u tireotoksikozi ili za proizvodnju nekog dijagnostičkog sredstva.

20. Lek za humanu, veterinarsku i/ili fitoprotektivnu primenu, naznačen time što sadrži jednu aktivnu količinu jednog jdinjenja formule XVa ili XVb prema patentnom zahtevu 16 zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem ili drugim pomoćnim supstancama.

21. Lek za humanu, veterinarsku i/ili fitoprotektivnu primenu, naznačen time što sadrži jednu aktivnu količinu jednog jdinjenja formule XVa ili XVb prema patentnom zahtevu 16 zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem ili drugim pomoćnim supstancama u kombinaciji sa drugim farmakološki aktivnim supstancama ili lekovima.

22. Lek za humanu, veterinarsku i/ili fitoprotektivnu primenu, naznačen time što sadrži jednu aktivnu količinu jednog jdinjenja formule XVI prema patentnom zahtevu 17 zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem ili drugim pomoćnim supstancama.

23. Lek za humanu, veterinarsku i/ili fitoprotektivnu primenu, naznačen time što sadrži jednu aktivnu količinu jednog jdinjenja formule XVI prema patentnom zahtevu 17 zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem ili drugim pomoćnim supstancama u kombinaciji sa drugim farmakološki aktivnim supstancama ili lekovima.