RS66220B1

RS66220B1 - Uređaj za detekciju krevetnih stenica

Info

Publication number: RS66220B1
Application number: RS20241315A
Authority: RS
Inventors: William John Hall; Andy Sturman; Min Wang; Benedict Louis Zin
Original assignee: Redcoat Solutions Inc
Priority date: 2015-10-21
Filing date: 2016-10-21
Publication date: 2024-12-31
Also published as: ES2995063T3; US20250137998A1; LT3370515T; MD3370515T2; EP3370515B1; EP4063862A1; EP3370515A4; US11913943B2; SMT202500064T1; EP4063862C0; ES2920331T3; WO2017070594A1; CY1125172T1; HRP20220538T1; PT3370515T; DK3370515T3; AU2024201061B2; US20240302357A1; SMT202200238T1; CA3041459A1

Description

Opis pronalaska

OBLAST TEHNIKE

[0001] Primeri izvođenja se uopšteno odnose na detekciju prisustva štetočina, a tačnije, na elektronski uređaj za detekciju, traku za testiranje, odgovarajući komplet i postupak za detekciju insekata štetočina u domaćinstvu uključujući, na primer, krevetne stenice.

STANJE TEHNIKE

[0002] Studije i ankete u protekloj deceniji sugerišu da su infestacije krevetnim stenicama postale sve zastupljenije kako u Sjedinjenim Državama tako i širom sveta. Da bi počeli da tretiraju infestaciju krevetnih stenica, operaterima za kontrolu štetočina su potrebni efikasni i tačni postupci za otkrivanje i identifikaciju prisustva krevetnih stenica.

[0003] U tipičnom primeru, operater za kontrolu štetočina je pozvan da pregleda stambenu jedinicu (npr. kuću, stan, hotel ili bolnicu) u kojoj mogu biti prisutne krevetne stenice. Trenutne opcije detekcije uključuju vizuelnu inspekciju sumljive prostorije, koja je neefikasna i nepouzdana, ili dobijanje uzorka sumnjivih ostataka krevetnih stenica za testiranje van laboratorije za testiranje. Često će operater za kontrolu štetočina možda morati da koristi skupu opremu za DNK testiranje van lokacije da bi analizirao sumnjive ostatke u potrazi za dokazima o krevetnim stenicama.

[0004] Dodatno, oprema za testiranje krevetnih stenica (npr., oprema za testiranje DNK) često se ne može koristiti na licu mesta i može zahtevati 24 do 48 sati da bi se proizveo rezultat testiranja.

[0005] US 8 375 626 opisuje postupake i trake za testiranje za detekciju krevetnih stenica korišćenjem IgE antitela i kolorimetrijskih indikatora.

SAŽETAK

[0006] Predmetni pronalazak se odnosi na elektronski uređaj za detekciju za analizu tečnosti za testiranje radi određivanja prethodnih ili sadašnjih infestacija krevetnim stenicama, koji sadrži test za analiziranje bočnog protoka koji se obrađuje unutar uređaja za detekciju, pri čemu test za analiziranje bočnog protoka sadrži traku za testiranje za prijem tečnosti za testiranje blizu prvog kraja trake za testiranje, pri čemu traka za testiranje sadrži: (a) deo reagensa koji sadrži monoklonska antitela ili njihove fragmente za vezivanje antigena koji su konjugovani sa obojenim česticama i sposobni da se vežu sa antigenima krevetnih stenica unutar tečnosti za testiranje da bi se formirali molekuli krevetne stenice, pri čemu monoklonska antitela ili njihovi fragmenti za vezivanje antigena sadrže regione koji određuju komplementarnost teškog i lakog lanca (CDR) antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u Američkoj kolekciji kultura sojeva (ATCC - American Tipe Culture Collection) pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili pristupnim brojem PTA-122645 [BB7], i (b) reakcioni deo koji sadrži imobilizovana monoklonska antitela ili njihove fragmente za vezivanje antigena koji su sposobni da se vežu za molekule krevetne stenice, pri čemu monoklonska antitela ili njihovi fragmenti za vezivanje antigena sadrže regione koji određuju komplementarnost teškog i lakog lanca (CDR) antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili pristupnim brojem PTA-122645 [BB7].

[0007] Pronalazak se dalje odnosi na postupak za analizu tečnosti za testiranje za određivanje prethodnih ili sadašnjih infestacija krevetnim stenicama pomoću uređaja i kompleta koji ga sadrži kao što je detaljno opisano u priloženim patentnim zahtevima. U daljem aspektu, pronalazak se odnosi na traku za testiranje za detekciju prethodnih ili sadašnjih infestacija krevetnim stenicama, koja sadrži, redom, prvi kraj, deo reagensa koji sadrži obojene čestice, reakcioni deo, i drugi kraj, pri čemu je traka za testiranje konfigurisana da primi tečnost za testiranje blizu prvog kraja i: (a) deo reagensa sadrži monoklonska antitela ili njihove fragmente za vezivanje antigena koji su konjugovani sa obojenim česticama i sposobni da se vežu sa antigenima krevetnih stenica unutar tečnosti kza testiranje da bi se formirali molekuli krevetne stenice, pri čemu monoklonska antitela ili njihovi fragmenti za vezivanje antigena sadrže regione koji određuju komplementarnost teškog i lakog lanca (CDR) antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u Američkoj kolekciji kultura sojeva (ATCC) pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili pristupni broj PTA122645 [BB7], i (b) reakcioni deo sadrži imobilizovana monoklonska antitela ili njihove fragmente za vezivanje antigena koji su sposobni da se vežu za molekule stenica, pri čemu monoklonska antitela ili njihovi fragmenti za vezivanje antigena sadrže regione koji određuju komplementarnost teškog i lakog lanca (CDR) antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili pristupnim brojem PTA-122645 [BB7].

[0008] Dalja tehnička rešenja su sumirana u priloženim zavisnim patentnim zahtevima.

[0009] U skladu sa određenim aspektima prema ovom otkriću, obezbeđen je sistem i postupak za određivanje, pomoću uređaja za detekciju, da li je detektovano prisustvo jednog ili više štetočina insekata. Uređaj za detekciju može biti konfigurisan da čuva profile štetočina, svaki sa pragovima za jednu ili više karakteristika profila. U jednom primeru izvođenja, uređaj za detekciju detektuje, unutar određenog vremenskog perioda, prisustvo uzorka tečnosti (ili testirane tečnosti) koji se testira tokom testa za analiziranje bočnog protoka koji se obrađuje u uređaju za detekciju. Uređaj za detekciju dalje proverava da li je dovoljna količina obojenih čestica prošla zonu testiranja, tako da se može otkriti prisustvo jednog ili više štetočina u tečnosti uzorka. Zatim, otkriveni uređaj upoređuje rezultate testiranja sa jednim ili više profila štetočina da bi utvrdilo da li je prisutna jedna ili više štetočina.

[0010] U primeru izvođenja, uređaj za detekciju prima tečnost za testiranje blizu prvog kraja trake za testiranje unutar uređaja za detekciju, pri čemu tečnost za testiranje protiče pored dela reagensa trake za testiranje koji obuhvata obojene čestice i kroz reakcioni deo trake za testiranje, pri čemu deo reagensa obuhvata antitela konjugovana sa obojenim česticama, i pri čemu su konjugovana antitela sposobna da se vežu sa bilo kojim antigenom krevetnih stenica unutar tečnosti za testiranje da bi formirali molekule krevetnih stenica. Prvi optički senzor unutar uređaja za detekciju prati intenzitet boje reakcije reakcionog dela trake za testanje dok se imobilizovana antitela unutar reakcionog dela vezuju za molekule krevetnih stenica. Drugi optički senzor unutar uređaja za detekciju prati intenzitet boje pozadine dela trake za testanje u blizini reakcionog dela. Uređaj za detekciju utvrđuje da je početna količina tečnosti za testiranje protekla pored reakcionog dela na osnovu praćenog intenziteta boje reakcije i praćenog intenziteta boje pozadine. Uređaj za detekciju utvrđuje da je data količina obojenih čestica iz dela reagensa prošla pored reakcionog dela na osnovu praćenog intenziteta boje reakcije i praćenog intenziteta boje pozadine. Uređaj za detekciju detektuje da je proteklo vremensko kašnjenje od utvrđivanja da je data količina obojenih čestica prošla pored reakcionog dela. Uređaj za detekciju određuje rezultat profila krevetnih stenica koristeći praćene intenzitete boja i pragove minimalnog i maksimalnog intenziteta boje, pri čemu se vremensko kašnjenje, prag minimalnog intenziteta boje i prag maksimalnog intenziteta boje čuvaju u memoriji uređaja za detekciju, i pri čemu rezultat profila pokazuje da li je u testiranoj tečnosti otkriveno prisustvo krevetnih stenica. Zatim, uređaj za detekciju prikazuje rezultat profila krevetnih stenica pomoću vizuelnog prikaza.

[0011] U određenim primerima izvođenja, antitelo je proizvedeno od hibridoma deponovanog u Američkoj kolekciji kultura sojeva (ATCC) pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2], ili njegov fragment za vezivanje antigena.

[0012] U određenim primerima izvođenja, antitelo je proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7], ili njegov fragment za vezivanje antigena.

[0013] Antitelo korišćeno u elektronskom uređaju i traci za testiranje pronalaska je monoklonsko antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena koji sadrži regione koji određuju komplementarnost teškog i lakog lanca (CDR) antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog na ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7]. U određenim primerima izvođenja, antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena sadrži teški i laki lanac antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7]. U određenim primerima izvođenja, antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena sadrži teški i laki lanac antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog na ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7].

[0014] U određenim primerima izvođenja, antitelo ili fragment za vezivanje antigena bilo kog od gore navedenih primera izvođenja je sposoban da se veže za antigen krevetnih stenica u lizatu celih krevetnih stenica ili ekstraktu papira za prikupljanje koji sadrži otpadni materijal krevetnih stenica.

[0015] U određenim aspektima, antitelo je mutant antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili mutant antitela proizveden od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [ BB7], pri čemu je mutant sposoban da se veže za antigen krevetnih stenica u lizatu celih krevetnih stenica ili ekstraktu papira za prikupljanje koji sadrži otpadni materijal krevetnih stenica.

[0016] U određenim primerima izvođenja, antitelo je konjugovano monoklonsko antitelo ili konjugovani fragment za vezivanje antigena koji sadrži bilo koje od antitela, fragmenata za vezivanje antigena ili mutante i sredstvo za detekciju. U određenim primerima izvođenja, sredstvo za detekciju je koloidno zlato. U određenim primerima izvođenja, konjugovano antitelo ili konjugovani fragment za vezivanje antigena sadrži antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2], ili njegov fragment za vezivanje antigena, ili antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7], ili njegov fragment za vezivanje antigena.

[0017] Određeni aspekti mogu uključiti kompoziciju koja sadrži bilo koje od prethodno navedenih antitela, fragmente za vezivanje antigena, mutante, ili konjugovana antitela ili konjugovane fragmente za vezivanje antigena, ili njihovu kombinaciju. U određenim aspektima, kompozicija sadrži antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] i antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7]. U određenim aspektima, kompozicija sadrži antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2], i konjugovano antitelo koje sadrži antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7] i sredstvo za detekciju. U određenim aspektima, kompozicija sadrži antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7], i konjugovano antitelo koje sadrži antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] i sredstvo za detekciju.

[0018] Određeni primeri izvođenja mogu uključiti komplet koji sadrži bilo koji od prethodnih pronalazaka ili primera izvođenja, ili njihovu kombinaciju.

[0019] Određeni aspekti mogu uključiti hibridom sposoban da proizvodi antitelo, pri čemu je hibridom deponovan u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili pri čemu je hibridom deponovan u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7].

[0020] Određeni aspekti mogu uključiti izolovanu ćeliju koja proizvodi antitelo, fragment za vezivanje antigena ili mutant.

[0021] Određeni aspekti mogu uključiti postupak pravljenja antitela, fragmenta za vezivanje antigena ili mutanta koji obuhvata kultivisanje izolovane ćelije koja proizvodi antitelo, fragment za vezivanje antigena ili mutant, i izolovanje antitela, fragmenta za vezivanje antigena, ili mutanta iz kultivisane ćelije.

[0022] Određeni aspekti mogu uključiti postupak detekcije krevetnih stenica, koja obuhvata dovođenje u kontakt uzorka koji sadrži antigen krevetne stenice sa bilo kojim od antitela, fragmentima za vezivanje antigena, mutantima, konjugovanim antitelima ili konjugovanim fragmentima za vezivanje antigena, ili kompozicijama ili njihovom kombinacijom, i otkrivanje vezivanja antigena krevetne stenice za antitelo ili fragment za vezivanje antigena, mutant, konjugovano antitelo ili konjugovani fragment za vezivanje antigena, kompoziciju ili njihovu kombinaciju. U određenim aspektima, uzorak je u kontaktu sa antitelom prema bilo kom od gore navedenih pronalazaka ili primera izvođenja i konjugovanim antitelom. U određenim primerima izvođenja, antitelo se proizvodi od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2], a konjugovano antitelo sadrži antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7] i sredstvo za detekciju. U određenim aspektima, antitelo se proizvodi od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7], a konjugovano antitelo sadrži antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] i sredstvo za detekciju. Prema pronalasku, detekcija obuhvata izvođenje analize bočnog protoka. U određenim aspektima, postupak dalje sadrži sakupljanje uzorka koji sadrži antigen krevetne stenice pomoću uređaja za sakupljanje i ekstrakciju antigena iz uzorka. U određenim primerima izvođenja, uređaj za sakupljanje je bris.

KRATAK OPIS SLIKA

[0023]

SLIKA 1 je dijagram detekcionog uređaja za detekciju prisustva krevetnih stenica SLIKA 2 je rastavljen prikaz uređaja za detekciju sa SLIKE

SLIKA 3 je uvećani prikaz elevacionog preseka uređaja za detekciju sa SLIKE 1.

SLIKA 4 je uvećani prikazani presek uređaja za detekciju sa SLIKE 3 pre nego što se ukloni deo poklopca.

SLIKA 5 je fragmentarni prikazani elevacioni presek uređaja sa SLIKE 3 kada se deo poklopca uklanja.

SLIKA 6 je uvećani prikaz preseka na SLICI 5 nakon što se ukloni deo poklopca.

SLIKA 7 je blok dijagram koji ilustruje komponente unutar procesora uređaja za detekciju SLIKE 8-13 su dijagrami protoka koji ilustruju postupke koje izvodi uređaj za detekciju. SLIKA 14 je dijagram koji ilustruje primere rezultata dobijenih za testove analiza bočnog protoka uzorka analizirane pomoću uređaja za detekciju.

SLIKA 15 prikazuje rezultate analize sendvič hvatanja koristeći BB2 i BB7 monoklonska antitela protiv krevetnih stenica. Nitrocelulozne trake su prikazane sa vezivanjem antigena krevetnih stenica označenim tačkama povezanim sa prisustvom BB2 ili BB7 monoklonskog antitela konjugovanog zlatom ("Detektor Ab"), sa pH vrednosti antitela konjugovanog zlatom kao što je naznačeno. Trake za testiranje su označene sa "krevetna stenica" za antigen. Negativne kontrolne trake su označene sa "nema" za antigen, pri čemu je PBS dodat u trake umesto antigena krevetnih stenica. Antitela za hvatanje povezana sa trakama 1-3 bila su zečja poliklonska antitela protiv krevetnih stenica (traka 1), BB2 monoklonsko antitelo (traka 2) i BB7 monoklonsko antitelo (traka 3).

SLIKE 16-21 pokazuju rezultate imunoanalize sa bočnim protokom za uzorke briseva dobijenih iz zabeleženih nivoa infestacije krevetnih stenica, pri čemu nivo 0 ne obuhvata stenice, a nivo 8 obuhvata najviši nivo krevetnih stenica. Uzorci briseva su ekstrahovani u puferu za ekstrakciju 1 koji obuhvata 1X Tris-HCl (pH 7.6), 0.05% NaN3, 0.1% BSA i 0.1% Tween-20 i navedena razblaženja su primenjena na trake za testiranje. "Pufer" označava negativnu kontrolnu traku za testiranje u koju je primenjen pufer 1 umesto uzorka brisa. Sve trake obuhvataju pozitivnu kontrolnu traku kozjeg anti-mišjeg antitela, koja se nalazi iznad trake BB7 antitela za hvatanje, za vezivanje antigena krevetne stenice. Trake postaju vizuelno uočljive tek nakon vezivanja monoklonskog BB2 antitela miša konjugovanog zlatom za pozitivnu kontrolnu traku kozjeg anti-mišjeg ili za imobilisani antigen krevetne stenice koji je uhvaćen BB7 trakom. Linija na "pufer" traci i odgovarajuće linije na trakama za testiranje su pozitivne kontrole koje ukazuju na vezivanje kozjeg antimišjeg antitela za detektorsko BB2 antitelo konjugovano zlatom. Samo pozitivne kontrole se mogu detektovati na SLICI 16 zbog odsustva antigena. Linije ispod pozitivnih kontrolnih linija na SLIKAMA 17-21 ukazuju na vezivanje BB2 antitela konjugovanog sa zlatom za imobilisani antigen krevetne stenice uhvaćen BB7 trakom. SLIKE 20-21 pokazuju primetnu prljavštinu i ostatke za manje razblažene uzorke na dnu traka za testiranje povezane sa višim nivoima infestacije krevetnim stenicama.

SLIKE 22A i 22B su grafikoni zasnovani na merenjima koja je izvršio Axxin čitač traka za testiranje uzoraka briseva za nivoe 2, 4 i 8 ekstrahovanih u puferu 1. Na SLICI 22A, "koncentracija" na x-osi je razblaživanje povezano sa izmerenim uzorcima briseva, a y-osa je vrednost za "površinu linije za testiranje" koju obezbeđuje Axxin čitač traka za testiranje.

Na SLICI 22B, vrednost dobijena za pufer 1 kao negativnu kontrolu (tj. "Bo") podeljena je sama po sebi da bi se dobila normalizovana vrednost od 1. Očitavanje negativne kontrole (Bo) je zatim podeljeno sa površinom linije za testiranje (B) za svaki test razblaživanje uzorka u nivou, gde manje vrednosti ispod 1 ukazuju na veće količine antigena krevetnih stenica, a vrednosti iznad 1 ukazuju na odsustvo antigena krevetnih stenica.

SLIKE 23-25 pokazuju rezultate imunoanalize sa bočnim protokom za uzorke brisa dobijenih iz zabeleženih nivoa infestacije krevetnim stenicama. Uzorci briseva su ekstrahovani u puferu za ekstrakciju 2 koji obuhvata 1X Tris-HCl (pH 7.6), 0.05 % NaN3, 0.1 % BSA i 0.2 % Tween-20 i navedena razblaženja su primenjena na trake za testiranje.

SLIKA 25 pokazuje primetne prljavštine i ostatke za manje razblažene uzorke na dnu traka za testiranje koje su povezane sa višim nivoima infestacije krevetnim stenicama. Označavanje traka i tumačenje rezultata je kao što je opisano za SLIKE 16-21.

SLIKE 26A i 26B su grafikoni zasnovani na merenjima koje je uradio Axxin čitač traka za testiranje uzoraka briseva za nivoe 4, 5 i 8 ekstrahovanih u puferu 2. Obeležavanje grafikona je kao što je opisano za SLIKE 22A i 22B.

SLIKE 27-31 pokazuju rezultate imunoanalize sa bočnim protokom za uzorke brisa dobijenih iz zabeleženih nivoa infestacije kreventim stenicama. Uzorci briseva su ekstrahovani u puferu za ekstrakciju 3 koji obuhvata 1X Tris-HCl (pH 7.6), 0.05 % NaN3, 0.25 % BSA i 0.1 % Tween-20 i navedena razblaženja su primenjena na trake za testiranje. SLIKE 30-31 pokazuju primetnu prljavštinu i ostatke za manje razblažene uzorke na dnu traka za testiranje povezane sa višim nivoima infestacije krevetnim stenicama. Označavanje traka i tumačenje rezultata je kao što je opisano za SLIKE 16-21.

SLIKE 32A i 32B su grafikoni zasnovani na merenjima koje je uradio Axxin čitač traka za testiranje za uzorke briseva za nivoe 2, 5 i 8 ekstrahovanih u puferu 3. Obeležavanje grafikona je kao što je opisano za SLIKE 22A i 22B.

SLIKE 33A i 33B su grafikoni zasnovani na merenjima koje je uradio Axxin čitač traka za testiranje koji pokazuju poređenje rezultata za uzorke briseva nivoa 8 ekstrahovanih u puferima 1, 2 i 3. Obeležavanje grafikona je kao što je opisano za SLIKE 22A i 22B.

SLIKA. 34 je grafikon zasnovan na merenjima koje je uradio Axxin čitač traka za testiranje za devet ponavljanja pufera za ekstrakciju 1 kao negativne kontrole i devet ponavljanja svakog od 1/2048, 1/512 i 1/128 razblaženja za uzorke briseva nivoa 7 ekstrahovanih u puferu 1. X-osa označava devet ponavljanja pomoću "probnog" broja; yosa je kao što je opisano za SLIKU 22A.

[0024] Slika nacrta na komoj se element prvi put pojavljuje je obično označena cifrom krajnje levo ili ciframa koje odgovaraju referentnim brojevima. Na slikama nacrta, slični referentni brojevi mogu označavati identične ili funkcionalno slične elemente.

DETALJAN OPIS

[0025] Ono što je potrebno je prenosivi i pouzdan uređaj za detekciju koji se može koristiti na licu mesta za identifikaciju i otkrivanje prisustva krevetnih stenica u roku od nekoliko minuta. U skladu sa određenim aspektima stavljenim na uvid javnosti prema ovom otkriću, obezbeđen je sistem i postupak za određivanje, pomoću uređaja za detekciju, da li je detektovano prisustvo jednog ili više štetočina insekata. Uređaj za detekciju može biti konfigurisan da čuva profile štetočina, svaki sa pragovima za jednu ili više karakteristika profila štetočina. U jednom primeru izvođenja, uređaj za detekciju detektuje, unutar određenog vremenskog perioda, prisustvo uzorka tečnosti koji se testira tokom testa za analiziranje bočnog protoka koji se obrađuje u uređaju za detekciju. Uređaj za detekciju dalje proverava da li je dovoljna količina obojenih čestica prošla zonu testiranja, tako da se može otkriti prisustvo jednog ili više štetočina u tečnosti uzorka. Zatim, otkriveni uređaj upoređuje rezultate testiranja sa jednim ili više profila štetočina da bi utvrdilo da li je prisutan jedan ili više štetočina.

Implementacija sistema

[0026] SLIKA 1 je dijagram koji ilustruje uređaj 100 za detekciju za otkrivanje prisustva krevetnih stenica. Uređaj 100 za detekciju se može primeniti slično uređaju za testiranje analiziranja opisanom u američkom patentu br. 7,220,597, pod naslovom "Assay Test Device and Method of Making Same" i američkom patentu br. 7,214,542, "Method of Processing Assay Test Results,".

[0027] Kao što je prikazano, uređaj 100 za detekciju može da sadrži izduženo kućište 12 prilagođeno da se drži u ruci korisnika, kao što je operater za kontrolu štetočina. U jednom primeru izvođenja, kućište 12 može da sadrži poklopac 14 koji se može ukloniti dodatno pričvršćenu za pokretač 47 prekidača koji se proteže kroz otvor 52. Kao što je dalje detaljno prikazano na SLICI 5 u nastavku, kada se ukloni poklopac 14, uređaj 100 za detekciju se može aktivirati (npr. uključiti) da bi započeo izvršavanje softverskog programa za detekciju da bi se identifikovalo i otkrilo prisustvo krevetnih stenica. U jednom primeru izvođenja, umesto poklopca 14 koja se može ukloniti, uređaj 100 za detekciju može da sadrži otvor 13 tako da uređaj 100 za detekciju može da se aktivira kada se detektuje svetlo koje ulazi u otvor 13. U jednom primeru izvođenja, uređaj 100 za detekciju može da sadrži prekidač ili dugme za aktiviranje uređaja 100 za detekciju.

[0028] Prikaz 25 rezultata može da sadrži žutu svetleću diodu (LED) 27, zelenu LED 29 i crvenu LED 32 postavljene u nizu na gornjoj površini kućišta 12 i pozicionirane unutar odgovarajućih rupa 34, 36 i 38 na SLICI 2. Specifičnim jednim ili više LED-ova 27, 29 i 32 može se kontrolisati procesor 21 SLIKE 2 da naznači, na primer, uključivanjem, da li rezultat detekcije ukazuje na prisustvo krevetnih stenica, ili je rezultat detekcije neodređen. U jednom aspektu, LED displej, LCD ekran ili druga elektronika displeja se može koristiti umesto toga za prikaz rezultata detekcije.

[0029] SLIKA 2 je dijagram koji ilustruje primer eksplodiranog prikaza uređaja 100 za detekciju sa SLIKE 1. SLIKA 3 dalje ilustruje uvećani elevacioni prikaz uređaja 100 za detekciju sa SLIKE 1. Kućište 12 može uključivati donji deo 69 koji je pričvršćen za gornji deo 72 za zatvaranje štampane ploče 19 i izdužene trake 16 za testiranje postavljene uzdužno unutar kućišta 12. Takođe je prikazan poklopac 14 koji se može ukloniti povezan sa pokretačem 47 prekidača uključujući izolacionu traku 49, koja može biti u obliku krute trake od pogodnih materijala kao što je termoplastika ili drugi takav materijal. Uređaj 100 za detekciju se može aktivirati kada se izolaciona traka 49 ukloni iz i kroz otvor 52.

[0030] Traka 16 za testiranje može biti u obliku trake za testiranje otkrivene u evropskoj patentnoj prijavi br. EP0,962,771A1. U jednom primeru izvođenja, traka 16 za testiranje obezbeđuje okruženje za izvođenje testa analize bočnog protoka ili testa imunoanalize koji koristi uređaj 100 za detekciju za određivanje da li su krevetne stenice prisutne ili otkrivene. U zavisnosti od prisustva tipa trake 16 za testiranje i materijala/komponenti ugrađenih na ili unutar trake 16 za testiranje, detektor uređaja 100 takođe može da otkrije prisustvo drugih vrsta štetočina insekata (npr. bubašvabe ili termiti) ili više štetočina, uključujući krevetne stenice.

[0031] Da bi se izvršila analiza bočnog protoka, traka 16 za testiranje uključuje traku 54 za pozadinu koja ima podlogu za uzorke ili fitilj 56 za prijem i apsorpciju tečnosti uzorka koja potencijalno sadrži antigene krevetnih stenica. Na primer, tečnost uzorka može biti ekstrakt proizveden od uzorka koji potencijalno sadrži ostatke krevetnih stenica kao što su otpad i/ili tkiva. U jednom primeru izvođenja, da bi dobio uzorak tečnosti, operater za kontrolu štetočina može prvo da koristi materijal za bris (npr. pamučni bris) da obriše mesta sa velikim brojem krevetnih stenica na datoj lokaciji. Primeri mesta sa velikim brojem krevetnih stenica mogu da obuhvataju posteljinu, okvire postolja za dušek, nogare postolja za dušek, utičnice, pragovi prozora, površine nameštaja ili druge delove u blizini mesta za spavanje (npr. dušek, futon ili kauč). Nakon brisanja mesta sa velikim brojem krevetnih stenica, operater za kontrolu štetočina može zatim umočiti materijal za bris, koji potencijalno sadrži ostatke krevetnih stenica, u pufer za ekstrakciju (tj. tečnost koja može da izdvoji antigene krevetnih stenica iz uzorka) u vijalicama ili drugim bočicama za proizvodnju uzorka tečnosti. Zatim, operater za kontrolu štetočina može kapati delove puferske tečnosti na podlogu za uzorke ili fitilj 56, koji prima mešavinu puferske tečnosti i brisa kao uzorka tečnosti.

[0032] U aspektu gde uređaj 100 za detekciju uključuje poklopac 14 koji se može ukloniti, traka 16 za testiranje može da izađe iz kućišta 12 i da bude prekrivena poklopcem 14 koji se može ukloniti ili delom poklopca kada se montira na kućište 12. Kada se poklopac 14 koji se može ukloniti, ukloni iz kućišta 12, fitilj 56 je izložen tako da se tečnost uzorka može primeniti kako je opisano. U jednom primeru izvođenja bez poklopca 14, koji se može ukloniti, fitilj 56 umesto toga može da primi tečnost uzorka koja se primenjuje kroz otvor 13 kao što je prikazano na SLICI 1.

[0033] Traka 16 za testiranje uključuje poroznu noseću traku 58 koja ima deo za reagens ili podlogu 61 pričvršćenu za fitilj 56, i deo za upijanje tečnosti ili apsorpcionu podlogu 63 na suprotnom kraju dela trake 16 za testiranje od fitilja 56. Porozna noseća traka 58 omogućava uzorku tečnosti da protiče od fitilja 56 kroz podlogu 61 za reagens i zonu 65 formiranja linije do apsorpcione podloge 63 gde se apsorbuje višak uzorka tečnosti.

[0034] Deo za hvatanje ili zona 65 formiranja linije na gornjoj površini srednjeg dela porozne noseće trake 58 je postavljena naspram reakcionog senzora ili prednjeg senzora 23. U zoni 65 formiranja linije, linija specifičnog intenziteta boje i obojenosti se formira jednom reakcija koja uključuje antigene krevetnih stenica se dešava ako je dovoljna količina antigena krevetnih stenica prisutna u tečnosti uzorka, što ukazuje da su krevetne stenice prisutne u prostoriji za koju se sumnja da ima krevetne stenice. U jednom aspektu, uređaj 100 za detekciju može da pročita merenje prednjeg senzora 23 da bi utvrdio da li je detektovano prisustvo krevetnih stenica. U jednom primeru izvođenja, da bi se povećala tačnost i smanjio (ili eliminisao) tajming kalibracije, uređaj 100 za detekciju može da koristi merenja sa više od jednog senzora, kao što su prednji senzor 23 i zadnji senzor 18.

[0035] U jednom primeru izvođenja, podloga 61 za reagens može obuhvatati rastvorljivu mešavinu antitela protiv krevetnih stenica konjugovanih sa obojenim česticama. Primeri obojenih čestica mogu uključivati, na primer, koloidno zlato, mikrosfere od lateksa ili fluorescentne oznake. Obojena čestica se koristi kao sredstvo za detekciju tako da što više obojenih čestica detektuje uređaj 100 za detekciju tokom procene profila (koji će dalje biti opisan u odnosu na SLIKU 7), veća je verovatnoća prisustva štetočina, kao što su krevetne stenice, u uzorku. Kako uzorak tečnosti primljen na fitilj 56 migrira kroz podlogu 61 za reagens do srednjeg dela noseće trake 58, uzorak tečnosti se može mešati sa smešom koja se može rastvoriti na podlozi 61 sa reagensom da bi se formirala smeša uzorak-konjugat. Antigeni krevetnih stenica prisutni u uzorku tečnosti mogu da se vežu za konjugovana antitela protiv krevetnih stenica da bi formirali molekule uzorak-konjugat. Kada uzorak tečnosti rasprši ili rastvori smešu koja se može rastvoriti, tečnost uzorak-konjugat protiče prema apsorpcionoj podlozi 63 sve dok senzor pozadine ili zadnji senzor 18 koji se nalazi nasuprot srednjeg dela noseće trake 58 otkrije prisustvo tečnosti uzorak-konjugat zbog promena boje navlažene porozne noseće trake 58. U jednom aspektu, da bi se povećala tačnost i smanjila (ili eliminisala) kalibracija, uređaj 100 za detekciju određuje odnos između merenja više od jednog senzora, uključujući prednji senzor 23 i zadnji senzor 18, da bi se utvrdilo da li je prisutna tečnost uzorak-konjugat.

[0036] Da bi se omogućila merenja senzora, svetleća dioda koja emituje svetlost (LED) 67 se može postaviti ili montirati na donju stranu štampane ploče 19 između zadnjeg senzora 18 i prednjeg senzora 23 da osvetli srednji deo porozne noseće trake 58 da bi se reflektovala svetlost odatle do senzora. Svetleći LED 67 može proizvesti svetlost u vidljivom opsegu elektromagnetnog spektra. Bela LED može da obezbedi preciznija merenja, ali druga LED u boji, kao što je zelena LED, takođe može da se koristi kao svetleća LED 67, u zavisnosti od boje linije formirane u zoni 65 formiranja linije. U jednom aspektu, uređaj 100 za detekciju može pokrenuti svetleći LED 67 da svetli kad god treba da se očita merenje sa zadnjeg senzora 18 ili prednjeg senzora 23.

[0037] Zona 65 formiranja linije može uključivati region (npr. liniju) jednog ili više tipova imobilizovanih antitela koja se mogu vezati sa antigenima krevetnih stenica molekula uzorakkonjugat unutar tečnosti uzorak-konjugat koja protiče pored zone formiranja linije 65. U jednom primeru izvođenja, imobilizovana antitela mogu uključivati deo antitela protiv krevetnih stenica konjugovanih antitela protiv krevetnih stenica na ili unutar podloge 61 za reagens. Kako tečnost uzorak-konjugat iz podloge 61 za reagens protiče kroz zonu 65 formiranja linije ka apsorpcionoj podlozi 63, veća količina molekula konjugovanih sa uzorkom može dalje da reaguje sa (ili da se veže za) imobilizovana antitela. U jednom primeru izvođenja gde je konjugovana čestica obojena čestica poput koloidnog zlata, pošto se više reakcija javlja u zoni 65 formiranja linije zbog većeg prisustva antigena krevetih stenica u tečnosti uzorka, obojenost unutar zone 65 formiranja linije može se intenzivirati pri većoj stopi. U jednom primeru izvođenja, u zavisnosti od tipa konjugovane čestice, nivo luminescencije ili fluorescencije se može intenzivirati.

[0038] Zadnji senzor 18 (pozadinski senzor) i prednji senzor 23 (reakcioni senzor) mogu da se montiraju na donju stranu štampane ploče 19. Prednji senzor 23 se može postaviti direktno nasuprot zone 65 formiranja linijetrake 16 za testiranje da bi se uhvatila reakcija kolorimetrijske refleksije, tj. intenzitet boje u zoni 65 formiranja linije. Zadnji senzor 18 se može postaviti blizu zone 16 formiranja linije (ali ne direktno preko zone 16 formiranja linije) između zone 16 formiranja linije i apsorpcione podloge 63. U jednom primeru izvođenja, zadnji senzor 18 umesto toga može da se postavi između zone 16 formiranja linije i podloge 61 za reagens. Zadnji senzor 18 na sličan način meri ili hvata intenzitet boje regiona trake za testiranje koji se nalazi nasuprot zadnjem senzoru 18. Iako uređaj 100 za detekciju može da koristi samo očitavanja sa zadnjeg senzora 18 da bi detektovao prisustvo tečnosti uzorakkonjugat dok protiče duž trake 16 za testiranje, u poboljšanom primeru izvođenja, uređaj za detekciju može da koristi očitavanja merenja sa zadnjeg senzora 18 i prednjeg senzora 23. Slično, uređaj 100 za detekciju može da koristi očitavanja sa prednjeg senzora 23 ili oba zadnjeg senzora 18 i prednjeg senzora 23 da bi se utvrdilo da li je prisustvo krevetnih stenica otkriveno iz zone 65 formiranja linije.

[0039] Svaki od zadnjeg senzora 18 i prednjeg senzora 23 može biti foto-optički senzor uključujući, na primer, foto provodnu ćeliju ili otpornik zavisan od svetlosti kojem varira otpor u zavisnosti od detektovanog i izmerenog intenziteta upadne svetlosti zbog kolorimetrijske difuzne refleksije unutar zone 65 formiranja linija. Izmerena kolorimetrijska difuzna refleksija može biti reprezentativna za intenzitet boje u zoni 65 formiranja linija. Na primer, kako se boja u zoni 65 formiranja linija intenzivira, zona 65 formiranja linija može da apsorbuje više svetlosti, tj. manje svetlosti može da se reflektuje pomoću zone 65 formiranja linije, a fotokonduktivna ćelija može proizvesti povećan otpor zbog nižeg intenziteta upadne svetlosti. U jednom primeru izvođenja, foto-optički senzor može da sadrži fotodiodu koja proizvodi struju curenja koja je direktno proporcionalna intenzitetu upadne svetlosti. U zavisnosti od konjugovane čestice, mogu se koristiti i drugi tipovi senzora, kao što je senzor sa Hall-ovim efektom za hvatanje gustine magnetnog fluksa.

[0040] Napajanje koje je generalno naznačeno u području 41 napajanja je montirano na gornjoj površini štampane ploče 19. Područje 41 napajanja može uključivati bateriju 43 koja električno napaja štampanu ploču 19 i njene komponente uključujući, na primer, žutu LED 27, zelenu LED 29, crvenu LED 32, zadnji senzor 18, svetleći LED 65, prednji senzor 23 i procesor 21.

[0041] Procesor 21 se može montirati na gornju površinu štampane ploče 19 i programirati da počne da otkriva prisustvo krevetnih stenica kada se uređaj 100 za detekciju aktivira ili uključi. Procesor 21 može da sadrži ulazne portove za prijem snage i očitavanje merenja sa prednjeg senzora 23 i zadnjeg senzora 18 i uključuje izlazne portove za kontrolu svetleće LED 65 i LED 32, 27 i 29 prikaza 25 rezultata. U jednom primeru izvođenja, procesor 21 može biti mikroprocesor (npr. 8-bitni ili 16-bitni mikrokontroler) koji ima ograničene mogućnosti obrade i memorije zbog ograničenja veličine, snage i troškova uređaja 100 za detekciju. Da bi efikasno otkrio prisustvo krevetnih stenica s obzirom na ograničen hardver, procesor 21 može uključuju uskladištene algoritme za efikasnu obradu kalibracije i tačne rezultate detekcije krevetnih stenica. U jednom aspektu, procesor 21 može da otkrije različite vrste štetočina insekata ili prisustvo više od jedne vrste štetočina, uključujući krevetne stenice.

[0042] SLIKE 4-6 su dijagrami koji ilustruju konfiguracije unutar uređaja 1100 za detekciju. Kao što je prikazano, SLIKA 4 je uvećani prikaz preseka uređaja za detekciju sa SLIKE 3 pre nego što se skine poklopac 14 i uključi se uređaj 100 za detekciju. SLIKA 5 ilustruje fragmentarni elevacioni prikaz preseka uređaja sa SLIKE 3 kada se uklanja poklopac 14 koji može da se ukloni. SLIKA 6 ilustruje uvećani prikaz preseka sa SLIKE 5 nakon što je uklonjen poklopac 14 koji može da se ukloni.

[0043] U jednom aspektu, pokretač 47 prekidača 47 u obliku izolacione trake 49 proteže se kroz otvor 52 u ugaonom delu zida kućišta 12 do prekidača 45 kada je poklopac 14 koji se može ukloniti montiran na kućište 12 kao što je prikazano na SLIKAMA 1 i 3. Kada se ukloni poklopac 14 kojeg je moguće ukloniti, sa kućišta 12 kao što je prikazano na SLICI 5, pokretač 47 prekidača se može povući od prekidača 45 kao što je prikazano na SLIKAMA 4 i 6 da bi se dovelo do toga da se baterija 43 električno poveže na štampanu ploču 19 za energiziranje ili napajanje uređaja 100 za detekciju.

[0044] Iako uređaj 100 za detekciju, kao što je prikazano, može biti uređaj za jednokratnu upotrebu koji je precizan i brz u određivanju prisustva krevetnih stenica, uređaj 100 za detekciju može da se koristi kao uređaj za višestruku upotrebu. Na primer, uređaj 100 za detekciju višestruke upotrebe može da sadrži kućište 12 koje se može rastaviti kao što je prikazano na SLICI 2 da bi se omogućilo da se traka 16 za testiranje zameni novom trakom za testiranje za izvođenje dodatnih testova analiza bočnog protoka. Izolaciona traka 49 pokretača 47 prekidača može biti u obliku čvrste trake od odgovarajućih materijala kao što je termoplastika ili drugi takav materijal. U tom smislu, izolaciona traka 49 se može ponovo umetnuti kroz otvor 52 i ispod baterije 43 da bi se baterija 43 električnim putem odvojila od štampane ploče 19.

[0045] SLIKA 7 je blok dijagram 700 koji ilustruje komponente unutar procesora 700 uređaja za detekciju, kao što je uređaj 100 za detekciju sa SLIKA 1-3. Procesor 700 može biti primer implementacije procesora 21 sa SLIKA 2, 3 i 5. Procesor 702 može uključivati memoriju 704, portove 714A i B, takt 728 i komponente 730-742.

[0046] Portovi 714A mogu biti ulazni portovi uključujući port 720 za napajanje, koji napaja procesor 702 iz izvora napajanja, kao što je baterija 43 štampane ploče 19 sa SLIKE 2. Ulazni portovi 714A mogu dalje da uključuju prednji senzorski port 716 i zadnji senzorski port 718, koji primaju merenja senzora od prednjeg senzora 23 i zadnjeg senzora 18 sa SLIKE 2, redom. Portovi 714B mogu uključiti izlazne portove za izlaz rezultata koji pokazuje da li je procesor 702 naišao na grešku i da li je procesor 702 utvrdio prisustvo jednog ili više štetočina uključujući, na primer, krevetne stenice. Kao što je prikazano, izlazni portovi 714B mogu uključivati žuti LED port 722, zeleni LED port 724 i crveni LED port 726 za kontrolu žute LED 27, zelene LED 29 i crvene LED 32 SLIKE 2, redom. U jednom primeru izvođenja, jedan LED port može da kontroliše više od jedne LED.

[0047] Memorija 704 može uključivati registre, RAM, ROM, keš memoriju ili druge tipove memorije. Memorija 704 skladišti profil štetočina 706, radne parametre 712, brojač 709 i očitavanja 713A i B senzora. Radni parametri 712 mogu uključivati prag tečnosti, prag boje i minimalni i maksimalni prag za svaki od prednjeg senzora 23 i zadnjeg senzora 18. Prag tečnosti može biti reprezentativan za minimalnu početnu količinu ili koncentraciju tečnosti konjugovanog uzorka koji protiče pored zone 65 formiranja linije koja može biti potrebna pre nego što procesor 702 nastavi da utvrđuje da li su krevetne stenice otkrivene. Prag boje može biti reprezentativan za vrednost intenziteta boje proporcionalnu minimalnoj količini ili koncentraciji tečnosti konjugovanog uzorka koja protiče pored zone 65 formiranja linije koja može biti potrebna za validaciju bilo kakvog konačnog određivanja detekcije koju izvrši procesor 702. Drugi operativni parametri 712 mogu uključivati opseg vrednosti snage (npr. minimalni i maksimalni naponi snage) tako da sve vrednosti snage izvan opsega ukazuju na to da se procesor 702 ne napaja pravilno preko porta 720 za napajanje, i opseg vrednosti senzora (npr. minimalne i maksimalne vrednosti senzora ) tako da su vrednosti senzora izvan opsega senzora nevažeće. U zavisnosti od tipa senzora koji se koristi ili metodologije merenja, vrednosti opsega senzora mogu biti, na primer, otpori, struje ili naponi. Na primer, senzor može biti fotodioda (tj. uređaj koji pretvara primljeno svetlo u struju) ili fotokonduktivna ćelija (tj. uređaj koji pretvara primljeno svetlo u otpor). Izmerena vrednost senzora za svaki tip senzora može biti, na primer, vrednost napona.

[0048] Brojač 709 može biti registar koji se povećava za takt 728 procesora 702. Izbrojana vrednost brojača 709 može biti reprezentativan za vremenski period ili cikluse takta od kada je brojač 709 aktiviran ili inicijalizovan. U jednom primeru izvođenja, vrednost brojača može biti reprezentativna za vremenski period od kada je brojač 709 obrisan ili resetovan na 0 procesorom 702.

[0049] Profil 706 štetočina može uključivati pragove ili parametre konfigurisane za karakteristike profila specifičnih štetočina insekata, kao što su krevetne stenice, povezane sa profilom 706 štetočina. Karakteristike profila mogu uključiti vremenski period testiranja i izmereni opseg intenziteta boje. Kao što je prikazano, konfigurisani pragovi uključuju prag 708 intenziteta i prag 710 vremena testiranja, tako da procesor 702 utvrđuje prisustvo štetočina kada procesor 702 izračunava vrednost rezultata koja premašuje prag 708 intenziteta nakon što izbrojana vrednost brojača 709 premaši prag 710 vremena testiranja. U jednom primeru izvođenja, prag 708 intenziteta može uključiti opseg pragova intenziteta, kao što su minimalni prag i maksimalni prag, tako da procesor 702 ukazuje na detektovano prisustvo štetočina samo kada izračunata vrednost rezultata premaši ili ispuni maksimalni prag. Ako izračunata vrednost padne ispod minimalnog praga, procesor 702 može da ukaže na odsustvo štetočine. Ali, ako izračunata vrednost padne između minimalnog i maksimalnog praga, procesor 702 može naznačiti ili ispisati neodređeni rezultat da bi se smanjio broj lažno pozitivnih rezultata, tj. pogrešno određivanje prisustva štetočina. Slično, prag 710 vremena testiranja može uključiti opseg pragova vremena testiranja, kao što je minimalni prag vremena testiranja i prag maksimalnog vremena testiranja. Rezultat testiranja određen procesorom 702 može biti tačan samo ako se koriste merenja između minimalnog i maksimalnog praga vremena testiranja.

[0050] Profil 706 štetočina može uključivati dva ili više profila štetočina za odgovarajuće štetočine insekata. Svaki profil štetočina može uključiti, za najmanje jednu karakteristiku profila, opseg praga koji se ne preklapa ili seče sa odgovarajućim opsegom praga (tj. opsegom praga istih karakteristika profila) bilo kog drugog profila štetočina. Na primer, profil 706 štetočina može uključivati profil krevetnih stenica i profil bubašvaba. Profil krevetnih stenica može biti konfigurisan tako da uključuje, na primer, pragove 710 vremena testiranja od 3 min i 5 min i pragove 708 intenziteta u rasponu od 18 do 100. Nasuprot tome, profil bubašvaba može uključivati pragove 708 intenziteta od 15 do 30 koji se preklapaju sa pragovima intenziteta profila krevetnih stenica između 18 i 30. Ali, profil bubašvaba može takođe uključiti pragove 710 vremena testiranja od 9 min do 10 min koji se ne preklapa ni sa jednim od pragova 710 vremena testiranja svih drugih profila 706 štetočina, uključujući profil krevetne stenice (npr.9-10 min se ne preklapa sa 3-5 min u profilu krevetnih stenica).

[0051] Očitavanja 713A i 713B senzora mogu da čuvaju očitavanja senzora sa prednjeg senzora 23 i zadnjeg senzora 18, redom. Očitavanja 713A senzora i očitavanja 713B senzora mogu da uključuju odgovarajuća početna očitavanja senzora i odgovarajuća naknadna očitavanja senzora sa prednjeg senzora 23 i zadnjeg senzora 18, redom. Početno očitavanje senzora svakog prednjeg senzora 23 i zadnjeg senzora 18 može se ažurirati u zavisnosti od toga kada procesor 702 izvršava komponentu 740 za proveru boje (biće u nastavku opisano). Praćenjem narednih očitavanja senzora u vezi sa praćenim vremenom tokom procesa detekcije štetočina, procesor 702 može da odredi i otkrije da li su ispunjena dva ili više profila 706 štetočina, i da naznači ili prikaže odgovarajuće rezultate određivanja. U jednom primeru izvođenja, jedan profil 706 štetočina je ispunjen ili zadovoljen ako je ispunjen svaki konfigurisani prag unutar istog profila 706 štetočina.

[0052] Procesor 702 može uključiti različite komponente 730-742 za implementaciju funkcionalnosti detekcije uređaja 100 za detekciju. Radi lakšeg razumevanja, opisi komponenti SLIKE 7 će se odnositi na SLIKE 1-3, koje ilustruju primere struktura ili fizičkih komponenti uređaja 100 za detekciju. Komponenta procesora 702 može uključiti izbor sačuvanih operacija koje, kada se izvršavaju u procesoru 702, izazivaju procesor 702 da izvrši operacije komponente.

[0053] SLIKA 8 je dijagram protoka postupka 800 za generalizovani algoritam za otkrivanje da li je prisutan jedan ili više insekata štetočina. Postupak 800 se može izvesti pomoću logične obrade unutar jedne ili više komponenti, kao što su komponente 730-742 procesora 702 sa SLIKE 7, koji može da sadrži hardver (npr. kola, namensku logiku, programabilnu logiku, mikrokod, itd.), softver (npr. instrukcije koje se pokreću na uređaju za obradu) ili njihovu kombinaciju. Radi lakšeg snalaženja, opisi sledećih koraka mogu se odnositi na komponente sa SLIKE 7 i strukture sa SLIKE 2.

[0054] U koraku 802, komponenta 732 za testiranje uključivanja aktivira uređaj 100 za detekciju. Kada se aktivira, uređaj 100 za detekciju počinje da analizira test analiziranja bočnog protoka na prisustvo jednog ili više štetočina insekata, uključujući krevetne stenice. Komponenta 732 za testiranje uključivanja može aktivirati uređaj 100 za detekciju kada je, na primer, uređaj 100 za detekciju uključen ili se napaja. Komponenta 732 za testiranje uključivanja može dodatno pokrenuti sekvencu samotestiranja da bi se verifikovao radni status uređaja 100 za detekciju, dalje opisan u odnosu na SLIKU 7 u nastavku. U jednom primeru izvođenja, komponenta 732 za testiranje uključivanja svetli ili treperi jednom ili više LED da bi označila da se korak 802 izvodi. Na primer, komponenta 732 za testiranje uključivanja može da treperi zeleno LED 29 i treperi žuto LED 27.

[0055] U koraku 804, po završetku koraka 802, komponenta 732 za testiranje uključivanja uzima (ili zahteva da komponenta 740 uzorkovanja uzme) početno očitavanje prednjeg senzora i početno očitavanje zadnjeg senzora. Ova početna očitavanja mogu biti sačuvana u očitavanjima 713 A i B senzora.

[0056] U koraku 806, komponenta 734 za proveru tečnosti proverava da li početna količina detektovane tečnosti protiče pored zone 65 formiranja linije. Tečnost može biti tečnost sa uzorkom i konjugatom koja protiče od podloge 61 za reagens ka apsorpcionoj podlozi 63, opisanoj u vezi sa SLIKOM 2 prethodno navedenom. Pošto detekcija vrha i procena profila (kao što je objašnjeno u vezi sa SLIKOM 7 u nastavku) mogu biti vremenski kritični, uređaj 100 za detekciju treba da počne da prati proteklo vreme samo kada se detektuje da se test analiziranja bočnog protoka javlja. Na primer, na osnovu specifičnog konjugovanog antitela protiv krevetnih stenica i njegove koncentracije u podlozi 61 za reagens, određivanje prisustva krevetnih stenica koje je izvršio procesor 700 može biti validno samo u određenom opsegu proteklog vremena od početka testa analiziranja bočnog protoka.

[0057] U koraku 808, komponenta 736 za proveru boje proverava da li je dovoljno obojenih čestica unutar tečnosti uzorak-konjugato prošlo zonu 65 formiranja linije. Kada se koristi koloidno zlato, ovo se može nazvati proverom "migracije zlata". U jednom primeru izvođenja, ako je premalo tečnosti uzorak-konjugat migriralo preko zone 65 formiranja linije, onda svi sledeći rezultati procene profila mogu biti nevažeći. To je zato što procesor 702 utvrđuje prisustvo krevetnih stenica, tj. rezultat testa zadovoljava profil krevetnih stenica, na osnovu najmanje detektovanog intenziteta boje zone 65 formiranja linija. Stoga, u primeru, iako ostatak krevetnih stenica može biti prisutan u tečnosti konjugata uzorka, intenzitet boje u zoni 65 formiranja linija možda neće dostići prag minimalnog intenziteta ako nije dovoljno, na primer, koloidnog zlata proteklo pored zone 65 formiranja linije. U jednom primeru izvođenja, komponenta 736 za proveru boje se može upaliti ili treptati jedna ili više LED da bi označile da se korak 808 izvodi. Na primer, komponenta 736 za proveru boje može da treperi crveno LED 32 i trepće žuto LED 27.

[0058] U koraku 810, komponenta 742 procene profila određuje rezultat procene profila za profil 706 štetočina, kao što je profil krevetne stenice. U jednom aspektu, postoji samo jedan profil za evaluaciju. U drugom aspektu, više od jednog profila može biti konfigurisano u profilu 706 štetočina, a komponenta 742 za procenu profila određuje rezultat procene profila za svaku štetočinu insekata koja ima konfigurisan profil štetočina. Rezultat evaluacije profila može biti jedna od tri mogućnosti: otkriveno prisustvo štetočina insekata, otkriveno odsustvo štetočina insekata i neodređeni rezultat.

[0059] U aspektu, ako bilo koji od koraka 804 do 810 vrati nevažeći rezultat, postupak 800 prelazi na korak 818. U koraku 818, procesor 702 može kontrolisati jednu ili više LED da ukaže da je došlo do greške. Na primer, procesor 702 može da uključi žutu LED 27. U jednom aspektu, uključena LED može nastaviti da svetli sve dok se baterija 43 uređaja 100 za detekciju ne isprazni.

[0060] Koraci 812-816 uključuju moguće LED izlaze koji ukazuju na validan rezultat profila štetočina iz koraka 810. U aspektu, komponenta 742 za procenu profila može ukazivati na rezultat profila štetočina koristeći različite izlazne transduktore, uključujući jednu ili više LED, LCD, zvučnici ili haptički motori sa povratnom spregom. U koraku 812, kada je rezultat procene profila iz koraka 810 negativan ili je otkriveno odsustvo štetočina insekata, komponenta 742 za procenu profila uključuje zelenu LED 29. U koraku 814, kada je rezultat procene profila iz koraka 810 neodređen, komponenta 742 procene profila uključuje zelenu LED 29 i crvenu LED 32. I u koraku 816, kada je rezultat procene profila iz koraka 810 pozitivan ili je otkriveno prisustvo štetočina insekata, komponenta 742 za procenu profila uključuje crvenu LED 32. Postupak 800 se završava u koraku 820.

[0061] SLIKE 9-13 su dijagrami protoka koji detaljno opisuju različite korake postupka 800. Postupci 900-1300 se mogu izvesti pomoću logike obrade unutar jedne ili više komponenti, kao što su komponente procesora 702 sa SLIKE 7, koji može da sadrži hardver (npr. kola, namensku logiku, programabilnu logiku, mikrokod, itd.), softver (npr. instrukcije koje se pokreću na uređaju za obradu) ili njihovu kombinaciju. Radi lakšeg snalaženja, opisi sledećih koraka mogu se odnositi na komponente sa SLIKE 7 i strukture sa SLIKE 2.

[0062] SLIKA 9 je dijagram protoka postupka 900. Postupak 900 detaljno opisuje operacije koraka 806, koji proverava da li ima tečnosti, u skladu sa primerom primera izvođenja. U koraku 902, komponenta 734 za proveru tečnosti inicijalizuje, postavlja na 0, resetuje ili briše brojač 709.

[0063] U koraku 904, komponenta 734 za proveru tečnosti poziva komponentu 740 uzorkovanja da bi pročitala merenja sa zadnjeg senzora 18 i prednjeg senzora 23. Komponenta 734 za proveru tečnosti prima izračunati rezultat (Calc) ili indikaciju da je došlo do greške, tj. da je izračunati rezultat nevažeći. Ako je došlo do greške, komponenta 734 za proveru tečnosti vraća nevažeći rezultat u koraku 914.

[0064] U koraku 906, komponenta 734 za proveru tečnosti utvrđuje da li primljeni izračunati rezultat premašuje prag tečnosti u okviru operativnih parametara 712. Ako je prag tečnosti premašen, komponenta 734 za proveru tečnosti vraća ispravan rezultat u koraku 916. Izračunati rezultat koji premašuje prag tečnosti može ukazivati na to da je u toku analiza bočnog testa za, na primer, detekciju krevetnih stenica.

[0065] U koraku 908, komponenta 734 za proveru tečnosti određuje da li je proteklo maksimalno vreme (npr. 24 sata). Ako jeste, komponenta 734 za proveru tečnosti vraća nevažeći rezultat u koraku 914.

[0066] U koraku 910, komponenta 734 za proveru tečnosti određuje da li je potrebno ponovo izvršiti početna očitavanja prednjeg i zadnjeg senzora. U jednom primeru izvođenja, komponenta 734 za proveru tečnosti određuje da li je sledeća nejednakost zadovoljena: "|Prednje očitavanje- početno prednje očitavanje| > UDALJAVANJE i |Calc| < MIN. " Trenutno očitavanje prednjeg senzora koje se previše udaljava od sačuvanog početnog prednjeg očitavanja, na primer, UDALJAVANJE premašuje vrednost od 20, treba ponovo kalibrisati ako je izračunati rezultat (Calc) ispod MIN, kao što je 3. Izračunati rezultat u nastavku određenog minimuma, npr. 3, može ukazivati da je izračunati rezultat uzrokovan šumom u merenjima senzora.

[0067] U koraku 912, komponenta 734 za proveru tečnosti ponovo kalibriše prednje i zadnje senzore tako što postavlja početna prednja i početna zadnja očitanja na trenutno prednje i trenutno zadnje očitavanje, redom.

[0068] SLIKA 10 je dijagram protoka postupka 1000. Postupak 1000 detaljno opisuje operaciju koraka 808 provere dovoljno obojenih čestica kao što je koloidno zlato, u skladu sa primerom izvođenja. U koraku 1002, komponenta 734 za proveru tečnosti inicijalizuje, postavlja na 0, resetuje ili briše brojač 709.

[0069] U koraku 1004, komponenta 736 za proveru boje poziva komponentu uzorkovanja 740 da bi pročitala merenja sa zadnjeg senzora 18 i prednjeg senzora 23. Komponenta 736 za proveru boje prima izračunati rezultat (Calc) ili indikaciju da je došlo do greške, tj. da je izračunati rezultat nevažeći. Ako je došlo do greške, komponenta 736 za proveru boje vraća nevažeći rezultat u koraku 1018.

[0070] U koraku 1006, komponenta 736 za proveru boje poziva komponentu 738 za detekciju vrhova. Komponenta 738 za detekciju vrhova proverava da li postoji vrh, a komponenta 736 za proveru boje prima rezultat detekcije vrha od komponente 738 detekcije vrhova. Detekcija vrhova je dalje opisana u nastavku u odnosu na SLIKU 12.

[0071] U koraku 1008, ako rezultat detekcije vrha ukazuje da nije pronađen nikakav vrh, postupak 1000 prelazi na korak 1012. U suprotnom, postupak 1000 prelazi na korak 1010.

[0072] U koraku 1010, komponenta 736 za proveru boje određuje da li izračunati rezultat (Calc) premašuje parametar PRAG BOJE iz radnih parametara 712. PRAG BOJE može ukazivati na to da je dovoljna količina ili koncentracija obojenih čestica otkrivena unutar tečnosti uzorak-konjugat koja protiče kako test anliziranja bočnog protoka napreduje. Kada izračunati rezultat premaši PRAG BOJE, komponenta 736 za proveru boje vraća validan rezultat u koraku 1016. U suprotnom, postupak 1000 prelazi na korak 1012 gde se brojač 709 povećava. U primeru izvođenja, umesto koraka 1012, brojač 709 se može povećati za takt 728 dok komponenta 736 za proveru boje izvodi korake 1004-1010 i 1014-1018.

[0073] U koraku 1014, komponenta 736 za proveru boje proverava da li vrednost brojača 709 premašuje MAKSIMALNO ODLAGANJE, npr. 172 sekunde ili odgovarajući broj ciklusa takta.

[0074] SLIKA 11 je dijagram protoka postupka 1100. Postupak 1100 koja opisuje rad komponente 740 uzorkovanja (pozvana jednim ili više koraka postupka 800 sa SLIKE 8) za čitanje vrednosti senzora i izračunavanje rezultata. Postupak 1100 počinje od koraka 1102.

[0075] U koraku 1104, komponenta 740 uzorkovanja određuje da li je vreme uzorkovanja proteklo pre nego što je počelo očitavanje sa zadnjeg senzora 18 i prednjeg senzora 23. U jednom primeru izvođenja, brojač uzorkovanja (nije prikazan) u memoriji 704 može da poveća svaki ciklus takta i da se resetuje u koraku 1106 nakon što je vreme uzorkovanja dostignuto ili prekoračeno.

[0076] U koraku 1106, komponenta 740 za uzorkovanje uključuje svetleću LED 67 tako da se merenje optičke refleksije može očitati prednjim senzorom 23 i zadnjim senzorom 18. U koraku 1108, komponentu 740 za uzorkovanje učitava prednji senzor 23 i zadnji senzor 18, i čuva očitana merenja u očitavanju 713A i B senzora. Nakon očitavanja ili memorisanja merenja, komponenta 740 uzorkovanja isključuje svetleću LED 67. Postupak 1100 može da izostavi korake 1106 i 1110 da bi uštedio na brzini obrade. Ali, možda će biti potrebno više snage da bi LED 67 bio uključen u dužem vremenskom periodu.

[0077] U koraku 1112, komponenta 740 uzorkovanja proverava da li je svako očitavanje prednjeg senzora 23 i zadnjeg senzora 18 u važećem radnom opsegu kao što je konfigurisano u radnim parametrima 712. Na primer, komponenta 740 uzorkovanja može da proveri da li su ispunjeni svi sledeći uslovi: očitavanje prednjeg senzora > MIN PREDNJI SENZOR, očitavanje zadnjeg senzora > MIN ZADNJI SENZOR, očitavanje prednjeg senzora < MAKSIMALNI PREDNJI SENZOR i očitavanje zadnjeg senzora < MAKSIMALNI ZADNJI SENZOR. Promenljive sa velikim slovima označavaju minimalne i maksimalne vrednosti praga za očitavanje merenja prednjih i zadnjih senzora. Ako jedan ili više uslova ne uspe, postupak 1100 prelazi na korak 1116 i vraća grešku ili nevažeći rezultat.

[0078] U koraku 1114, komponenta 740 uzorkovanja vraća važeći izračunati rezultat izračunat korišćenjem očitavanja merenja sa zadnjeg senzora 18 i prednjeg senzora 23. Na primer, komponenta 740 uzorkovanja može izračunati rezultat korišćenjem sledeće jednačine rezultata:

Rezultat = [(Ri/R)-(Fi/F)]*SF

gde,

Fi = početno očitavanje sa prednjeg senzora 23;

F = trenutno očitavanje sa prednjeg senzora 23;

Ri = početno očitavanje sa zadnjeg senzora 18;

R = trenutno očitavanje sa zadnjeg senzora 18; i

SF = faktor skaliranja, gde je faktor skaliranja veliki pozitivan ceo broj (npr., 666) i koristi se da bi se izbegle vrednosti manje od jedan u izračunatom rezultatu.

[0079] SLIKA 12 je dijagram protoka postupka 1200. Postupak 1200 detaljno opisuje rad koraka 1006 postupka 1000, koji određuje da li je pronađen vrh. Vrh može predstavljati maksimalni intenzitet boje u zoni 65 formiranja linija pošto je većina tečnosti sa uzorkom i konjugatom protekla pored zone 65 formiranja linije ka apsorpcionoj podlozi 63. Kao što je prethodno opisano, određivanje da li je štetočina, kao što su krevetne stenice, prisutna u tečnosti uzorak-konjugat može biti vremenski kritičan postupak. Utvrđeni rezultat testa ili procene profila može biti validan samo u određenom opsegu proteklog vremena od detektovanja vrha.

[0080] U koraku 1202, komponenta 738 za detekciju vrhova prima izračunati rezultat (Calc) od komponente 736 za proveru boja. Dodatno, tokom prve iteracije koraka 1202, vrednost vrha (Pik) može biti inicijalizovana na 0.

[0081] U koraku 1204, komponenta 738 za detekciju vrhova utvrđuje da li je vrh pronađen u prethodnoj iteraciji postupka 1200. Tokom prve iteracije koraka 1204, postupak 1200 može da pređe na korak 1206.

[0082] U koraku 1206, komponenta 738 za detekciju vrhova upoređuje izračunati rezultat sa vrhom. Ako izračunati rezultat premašuje vrh, postupak 1200 prelazi na korak 1210, gde komponenta 738 za detekciju vrhova dodeljuje vrh trenutno izračunatom rezultatu.

[0083] U koraku 1208, komponenta 738 za detekciju vrhova detektuje da li razlika između vršne vrednosti i izračunatog rezultata premašuje vrednost ŠUMA, npr. 9. Komponenta 738 za detekciju vrhova će možda morati da primeni korak filtriranja šuma kao što je korak 1208 da eliminiše lažno-pozitivnu detekciju vrha, odnosno otkrivanje vrha koji nije dostignut.

[0084] U koraku 1212, ako razlika između vrha i izračunatog rezultata premašuje ŠUM, tada komponenta 738 za detekciju vrhova može biti sigurnija da je vrh pronađen. U narednim iteracijama postupka 1200, korak 1204 može ukazivati da je vrh prethodno pronađen, tj. u koraku 1212 prethodne iteracije postupka 1200.

[0085] U koraku 1214, komponenta 738 za detekciju vrhova vraća da li je vrh pronađen.

[0086] SLIKA13 je dijagram protoka postupka 1300. Postupak 1300 detaljno opisuje izvođenje koraka 810 postupka 800, koji određuje rezultat testa ili rezultat procene profila za profil štetočina. U koraku 1302, komponenta 742 za procenu profila inicijalizuje, postavlja na 0, resetuje ili briše brojač 709.

[0087] U koraku 1304, komponenta 742 za procenu profila poziva komponentu uzorkovanja 740 da bi pročitala merenja sa zadnjeg senzora 18 i prednjeg senzora 23. Komponenta 742 za procenu profila prima izračunati rezultat (Calc) ili indikaciju da je došlo do greške, tj. da je izračunati rezultat nevažeći. Ako je došlo do greške, komponenta 742 za procenu profila vraća nevažeći rezultat u korak 1306.

[0088] U koraku 1308, komponenta 742 za procenu profila određuje da li je brojač 709 dostigao ili premašio parametar VREMENSKOG PRAGA, kao što je prag 710 vremena testiranja , za profil 706 štetočina. Parametar VREMENSKI PRAG je unapred određen vremenski period koji je specifičan za određeni profil 706 štetočina. Ako prag 710 vremena testiranja nije dostignut, postupak 1300 prelazi na korak 1304, gde se vrednosti senzora ponovo uzorkuju.

[0089] U koraku 1310, komponenta 742 procene profila određuje da li je primljeni izračunati rezultat iz koraka 1304 premašio parametar MAKSIMALNOG PRAGA, kao što je prag maksimalnog intenziteta praga 708 testiranja za profil 706 štetočina. Ako izračunati rezultat premašuje MAKSIMALNI PRAG, u koraku 1312, komponenta 742 procene profila utvrđuje da je profil 706 štetočina zadovoljen i da je detektovano prisustvo štetočine povezano sa profilom 706 štetočina.

[0090] U koraku 1314, komponenta 742 procene profila određuje da li primljeni izračunati rezultat iz koraka 1304 pada ispod parametra MINIMALNI PRAG, kao što je prag minimalnog intenziteta praga 708 testiranja za profil 706 štetočina. Ako izračunati rezultat ne prelazi ili dostiže MINIMALNI PRAG, u koraku 1316, komponenta procene 742 profila utvrđuje da profil 706 štetočina nije zadovoljen i detektovano je odsustvo štetočine povezano sa profilom 706 štetočina.

[0091] U koraku 1318, komponenta 742 za procenu profila utvrđuje da zbog izračunatog rezultata koji pada između MINIMALNOG PRAGA i MAKSIMALNOG PRAGA, rezultat procene profila je neodređen. Vraćanjem neodređenog izlaza, iako postupak 1300 ne može uvek da proizvede definitivan rezultat, tj. detektovano prisustvo ili odsustvo, postupak 1300 smanjuje lažno pozitivne rezultate u otkrivanju štetočina.

[0092] U koraku 1320, vraća se utvrđeni rezultat koraka 1312, 1316 ili 1318.

[0093] Iako je postupak 1300 opisan u odnosu na jedan profil štetočina, postupak 1300 se može prilagoditi da bi se utvrdilo da li je višestruki profil štetočina (npr. iz profila 706 štetočina) zadovoljen. Komponenta 742 za procenu profila može biti konfigurisana da izvrši postupak 1300 za svaki konfigurisani profil štetočina u profilu 706 štetočina, tako da je rezultat procene profila određen za svaki konfigurisani profil.

[0094] Vraćajući se na SLIKU 7, svaka komponenta komponenti 730-742 je dalje opisana u nastavku:

[0095] Komponenta 730 konfiguracije profila konfiguriše jedan ili više profila 706 štetočina da bi se uključili specifični pragovi za karakteristike profila unutar profila 706 štetočina. Pragove može obezbediti, na primer, proizvođač uređaja 100 za detekciju. Komponenta 730 konfiguracije profila može biti izborna komponenta. U jednom aspektu, uređaj 100 za detekciju je jednostavno unapred učitan ili unapred konfigurisan sa jednim ili više profila 706 štetočina. Prema tome, uređaj 100 za detekciju može da pokrene jedan test analiziranja bočnog protoka i otkrije prisustvo više od jedne štetočine.

[0096] U jednom aspektu, uređaj 100 za detekciju može uključivati komunikacioni interfejs (npr. USB port ili mrežni port) za prijem novih profila 706 štetočina ili ažuriranja profila 706 štetočina. Na primer, uređaj 100 za detekciju može sadržati Bluetooth mrežni čip (nije prikazan) kuplovan sa mrežnim portom procesora 702 (tj. procesorom 21 na Slici 1) tako da korisnik ili proizvođač uređaja može dodati ili programirati nove profile u profile 706 štetočina, dodati karakteristike profila postojećim profilima 706 štetočina, ili ažurirati jedan ili više graničnih vrednosti u okviru postojećih profila 706 štetočina. Prema tome, profil 706 štetočina se može dinamički konfigurisati preko komponente 730 konfiguracije profila da analizira trenutno ugrađenu traku 16 za testiranje u specifičnom testu analiziranja bočnog protoka.

[0097] Komponenta 732 za testiranje uključivanja može odrediti kada da aktivira procesor 702 da počne da otkriva prisustvo jednog ili više štetočina. U jednom aspektu, komponenta 732 za testiranje uključivanja može da aktivira procesor 702 kada se detektuje signal za aktiviranje. Na primer, signal za aktiviranje se može detektovati kada se procesor 702 napaja (npr., port 720 za napajanje prima napajanje) ili kada najmanje jedan senzor detektuje ambijentalno svetlo (npr. očitavanja sa porta 716 prednjeg senzora ili porta 718 zadnjeg senzora ). U jednom primeru izvođenja, tokom pokretanja procesora 702, komponenta za testiranje uključivanja može da inicijalizuje portove 714 i spiskove ili podatke unutar memorije 704.

[0098] Nakon inicijalizacije, komponenta 732 za testiranje uključivanja može pokrenuti sekvencu samotestiranja da bi potvrdilo da su radni parametri 712 ispunjeni. Na primer, komponenta 732 za testiranje uključivanja može da kruži kroz svaku LED, koju kontroliše procesor 702, da odredi da li svaka od LED funkcioniše. U jednom aspektu, nakon pokretanja ili inicijalizacije, sekvenca samotestiranja može uključivati utvrđivanje da li je detektovano ambijentalno svetlo iznad praga koji je sačuvan u radnim parametrima 712. Komponenta 712 za testiranje uključivanja može kontrolisati jednu ili više LED da trepću ili svetle da bi ukazale na trenutni napredak ili rezultat samotestiranja. Kada se samotestiranje završi, od komponente 740 uzorkovanja može se tražiti da izvrši početno očitavanje prednjeg senzora 23 i početno očitavanje zadnjeg senzora 18.

[0099] Komponenta 734 za proveru tečnosti može da otkrije da li se test analiziranja bočnog protoka trenutno izvodi na traci 16 za testiranje sa Sl. 2 na osnovu merenja očitanih sa porta 716 prednjeg senzora ili porta 718 zadnjeg senzora. Kao što je opisano u odnosu na SLIKU 2, očitavanje sa senzora može biti vrednost napona reprezentativna za optičku refleksiju upadne svetlosti, na primer, intenzitet boje, koju detektuje senzor. U jednom primeru izvođenja, komponenta 734 za proveru tečnosti može da pozove ili prizove komponentu 740 uzorkovanja. Komponenta 740 uzorkovanja čita sa jednog ili više senzora da bi dobila očitana merenja koja se koriste za izračunavanje rezultata koji koristi komponentu 734 za proveru tečnosti da bo se kalibrisao prednji senzor 23 i zadnji senzor 18, dalje prethodno objašnjeno u odnosu na SLIKU 9.

[0100] U tipičnom izvođenju testa analiziranja bočnog protoka na traci 16 za testiranje, tečnost uzorka može da protiče od fitilja 56, kroz podlogu 61 za reagens pored zone 65 formiranja linije ka apsorpcionoj podlozi 63. U jednom primeru izvođenja, komponenta 734 za proveru tečnosti dobija izračunati rezultat komponente 740 uzorkovanja. Komponenta 734 uzorkovanja onda može da uporedi izračunati rezultat sa pragom tečnosti u radnim parametrima 712 pre nego što odluči da se nastavi sa algoritmom ili postupkom detekcije. Kada izračunati rezultat premaši prag tečnosti, najmanje deo tečnosti uzorka je dostigao deo trake 16 za testiranje naspram prednjeg senzora 23 ili zadnjeg senzora 18. Komponenta 734 za proveru tečnosti može dalje da koristi primljeni izračunati rezultat za kalibraciju početnog prednjeg i očitavanja zadnjeg senzora (npr., ponovnu inicijalizaciju početnog očitavanja senzora) ako trenutno očitavanje prednjeg senzora odstupi od prethodnog početnog očitavanja prednjeg senzora i izračunati rezultat je blizu 0 što ukazuje da se ne detektuje tečnost za protok.

[0101] Komponenta 736 za proveru boje može da otkrije da li je dovoljna količina obojenih čestica unutar podloge 61 za reagens prošla kroz zonu 65 formiranja linije naspram prednjeg senzora 23. U jednom aspektu, ako nedovoljno obojenih čestica migrira ili protiče pored zone 65 formiranja linije , ne može biti zarobljeno dovoljno molekula uzorak-konjugat. Kao rezultat toga, procesor 702 može otkriti lažno negativan rezultat (tj. otkriti odsustvo jednog ili više štetočina insekata iako bi insekti štetočine mogli biti prisutni). Komponenta 736 za proveru boje može da prizove ili pozove komponentu 740 uzorkovanja. Komponenta 740 uzorkovanja čita sa prednjeg senzora 23 i zadnjeg senzora 18 da bi dobila očitavanja senzora. Očitavanja su potrebna komponenti 736 za proveru boje da bi se utvrdilo da li je otkrivena dovoljna količina obojenih čestica. U jednom aspektu, komponenta 736 za proveru boje se može pozvati da počne da se izvršava kada komponenta 734 za proveru tečnosti detektuje tečnost uzorka.

[0102] U tipičnom izvršavanju testa analiziranja bočnog protoka, kako više tečnosti konjugata sa uzorkom protiče pored zone 65 formiranja linije, obojene čestice (npr. koloidno zlato) unutar tečnosti uzorka sa konjugatom mogu da intenziviraju obojenost koju detektuje prednji senzor 23 na suprotnoj zoni 65 formiranja linije. Kada većina tečnosti uzorak-konjugat migrira na apsorpcionu podlogu 63, može se detektovati sve manje obojenih čestica koje prolaze kroz zonu formiranja linije 65. Komponenta 736 za proveru boje može da koristi izračunati rezultat iz prizvane komponente 740 uzorkovanja da bi odredilo vršni intenzitet obojenosti, što ukazuje da je većina tečnosti sa uzorkom-konjugatom migrirala pored zone 65 formiranja linije. Komponenta 736 za proveru boje može da prizove ili pozove komponentu za detekciju vrha 736 da izvrši detekciju vrha.

[0103] Komponenta 740 uzorkovanja može da potvrdi da svaki od prednjeg senzora 23 i zadnjeg senzora 18 ispravno funkcioniše pre očitavanja sa senzora da bi se izračunao rezultat. U jednom primeru izvođenja, nakon kašnjenja uzorkovanja, komponenta 740 uzorkovanja može uzorkovati i uskladištiti očitavanja sa prednjeg senzora 23 i zadnjeg senzora 18 u očitavanja 713A i B senzora, redom. Komponenta 740 uzorkovanja takođe može da skladišti izračunati rezultat u memoriji 704. U jednom aspektu, komponenta 740 uzorkovanja može da utvrdi da li senzor radi ispravno tako što će potvrditi da je vrednost očitavanja senzora između radnih pragova za senzor definisanih u radnim parametrima 712.

[0104] U jednom aspektu, komponenta 740 uzorkovanja može izračunati rezultat prema sledećoj jednačini:

Rezultat = [(Ri/R)-(Fi/F)] SF

gde,

Fi = početno očitavanje sa prednjeg senzora 23;

F = trenutno očitavanje sa prednjeg senzora 23;

Ri = početno očitavanje sa zadnjeg senzora 18;

R = trenutno očitavanje sa zadnjeg senzora 18; i

[0105] U jednom aspektu, obezbeđena jednačina "rezultat = [(Ri/R)-(Fi/F)]*SF" može da se koristi za komponentu 734 za proveru tečnosti, komponentu 736 za proveru boje, kao i komponentu 742 za procenu profila.

[0106] U jednom aspektu, uzimajući u obzir odnos između početnih i trenutnih očitavanja senzora i prednjeg senzora 23 i zadnjeg senzora 18 pre testiranja, izračunati rezultat uzima u obzir uslove sredine da bi se obezbedio precizniji rezultat testiranja. Aspekti koji opisuju upotrebu i prednosti koje obezbeđuje prethodna jednačina opisani su u američkom patentu br.

7,499,170 B2 pod naslovom "System and Method for Reading a Test Strip,". U zavisnosti od tipa senzora koji se koristi, izračunati rezultat može koristiti modifikovanu jednačinu. Na primer, u aspektu, gde je senzor fotodioda, može se koristiti sledeća jednačina: rezultat = [(R/Ri)-(F/Fi)]*SF.

[0107] Na primer, tokom inicijalizacije i pre testiranja, i prednji senzor 23 i zadnji senzor 18 mogu da obezbede proporcionalni odgovor ili očitavanja merenja, a oba senzora mogu da se prate na sličan način, jer su oba senzora izložena istim uslovima okoline i oba senzora su izložena sličnom izvoru svetlosti, tj. osvetljavaju LED 67. Da bismo razjasnili šta se podrazumeva pod frazama "proporcionalni odgovor" i "prati na sličan način", pretpostavimo da su oba senzora izložena izvoru svetlosti određene talasne dužine i intenziteta. Takođe pretpostavite da je razmak između oba senzora i izvora svetlosti sličan. Svetlost bi prouzrokovala da svaki senzor proizvede izlazni odgovor ili merenje očitavanja unutar određenog radnog opsega svakog senzora. Jedan izlazni odgovor može biti veći ili manji od drugog izlaznog odgovora bez uticaja na rezultat testiranja. Sada uzmite ista dva senzora i izložite ih izvoru svetlosti iste talasne dužine, ali nižeg intenziteta. Izlazni odgovor svakog senzora može biti manji od prethodnog izlaznog odziva, što znači da se prate na sličan način.

[0108] Komponenta 742 za procenu profila može da uporedi ili uskladi izračunati ili uskladišteni izračunati rezultat sa profilom 706 štetočina da bi utvrdio da li je jedan ili više profila štetočina unutar profila 706 štetočina zadovoljen. Komponenta 742 za procenu profila može da pozove ili prizove komponentu 740 uzorkovanja da izračuna ili dobije izračunati rezultat. U jednom aspektu, za svaki profil konfigurisan u profilu 706 štetočina, komponenta 742 za procenu profila može da sačeka minimalno vreme unutar vremenskog praga 710 testiranja pre nego što uporedi izračunati rezultat sa svakim profilom. Ovo daje rezultat procene profila za svaku štetočinu insekata. Vremensko odlaganje može biti neophodno da bi dovoljno molekula konjugata uzorka reagovalo sa imobilisanim antitelima u zoni 65 formiranja linije tako da komponenta 742 za procenu profila može da odredi validan rezultat.

[0109] U jednom aspektu, komponenta 742 za procenu profila može da uporedi izračunati rezultat sa, na primer, pragom maksimalnog intenziteta unutar profila 706 štetočina. Ovo određuje da li je otkriveno prisustvo štetočine insekata povezano sa profilom 706 štetočina. Druga poređenja se mogu napraviti u zavisnosti od karakteristika profila uskladištenih u profilima 708 štetočina. Na primer, karakteristika profila može uključivati stopu promene intenziteta svetlosti.

[0110] Nakon utvrđivanja da li je ispunjen jedan profil štetočina profila 706 štetočina, komponenta 742 za procenu profila može prouzrokovati da izlazni portovi 714 zasvetle jednu ili više LED. Ovo ukazuje na rezultat procene profila. Na primer, komponenta 742 za procenu profila može da napaja ili upali crvenu LED 32 da ukaže na detektovano prisustvo krevetnih stenica. To jest, rezultat procene profila je pozitivan, što ukazuje da je profil 506 štetočina krevetnih stenica ispunjen. Nasuprot tome, komponenta 742 za procenu profila može da upali zelenu LED 29 kada detektuje odsustvo krevetnih stenica, tj. rezultat procene profila je negativan. U jednom aspektu, komponenta 742 za procenu profila može da isporuči rezultat (npr. pali i zelenu LED 29 i crvenu LED 32) da ukaže da je rezultat procene profila neodređen.

[0111] U aspektu, komponenta 742 za procenu profila može da ukaže na rezultat procene profila za svaki konfigurisani profil štetočina u okviru profila 706 štetočina. Na primer, prikaz 25 rezultata može uključivati uređaj zasnovan na LED za svaki konfigurisani profil koji je kontrolisan da svetli ili menja u određenu boju da bi ukazao na svaki određeni rezultat procene profila. U jednom primeru izvođenja, komponenta 742 za procenu profila može da prikaže ozbiljnost otkrivenog prisustva štetočina insekata na osnovu intenziteta obojenosti zone 65 formiranja linija.

[0112] SLIKA 14 je dijagram koji ilustruje primere rezultata dobijenih za testove analiziranja bočnog protoka uzorka analiziranih komponentama uređaja 100 za detekciju sa SLICI 1. Kao što je prikazano, tabela vrednosti intenziteta infestacije na levoj strani pokazuje izračunate rezultate za šest testova analiziranja bočnog protoka uzoraka koji su sprovedeni na istom uređaju za detekciju, kao što je uređaj 100 za detekciju na SLICI 1. Za svaki test analiziranja, komponenta 740 uzorkovanja može da uskladišti izračunate rezultate u tri vremena uzorkovanja: 3 min, 5 min i 10 min.

[0113] Profil 706 štetočina može uključiti profil krevetnih stenica uključujući, na primer, prag minimalnog intenziteta od 9, prag maksimalnog intenziteta od 15, i prag vremena testiranja između 4 minuta i 6 minuta. Na primer, prag vremena testiranja može biti 5 minuta. Ovaj prag vremena testiranja je unapred određeno vreme specifično za profil krevetnih stenica. Rezultati uzoraka testa 1-3 analiziranja prelaze prag maksimalnog intenziteta na 5-minutnoj oznaci. Rezultat uzorka testa 6 analiziranja je između minimalnog i maksimalnog praga intenziteta. I, izračunati rezultat testa 5 analiziranja pada ispod praga minimalnog intenziteta. Prema tome, komponenta 742 za procenu profila može da kontroliše LED da bi ukazala na prisustvo krevetnih stenica za testove 1-3 analiziranja, odsustvo krevetnih stenica za test 5 analiziranja i neodređeni rezultat za test 6 analiziranja. U jednom aspektu, profil krevetnih stenica može uključiti pragove ozbiljnosti tako da rezultati procene profila za testove 1-3 analiziranja ukazuju na srednju ozbiljnost, nisku ozbiljnost i visoku ozbiljnost, redom. Jedna ili više LED se mogu kontrolisati da ukažu na ozbiljnost nivoa infestacije, na primer, paljenjem, treptanjem određenom brzinom ili emitovanjem svetlosti određenog intenziteta.

[0114] U aspektu, profil 706 štetočina može uključivati opisani profil krevetnih stenica i profil bubašvaba uključujući, na primer, prag minimalnog intenziteta od 11, prag maksimalnog intenziteta od 14 i prag vremena testiranja između 9 minuta i 11 minuta. Iako u vremenu uzorkovanja od 10 minuta, testovi 1-3 i 6 analiziranja mogu svaki premašiti prag maksimalnog intenziteta od 14, komponenta evaluacije profila 742 može samo ukazati na otkriveno prisustvo bubašvaba za test analize 6. Stoga, procesor 702 može biti prioritetni detektor štetočina insekata. Tipovi mogućih otkrivenih štetočina mogu se odrediti prioritetom na osnovu vremenskih pragova testiranja od najmanjeg kašnjenja do najvećeg kašnjenja. Na primer, procesor 702 se može konfigurisati da prvo otkrije da li su krevetne stenice prisutne u vremenu uzorkovanja od 5 minuta pre nego što drugi detektuje da li su bubašvabe prisutne u vremenu uzorkovanja od 10 minuta.

[0115] Za testiranje na terenu efikasnost uređaja 100 za detekciju sa SLIKE 1, koji ima procesor 702 sa SLIKE 7 i radi prema postupcima sa SLIKA 8-13, testirano je 17 kreveta zaraženih krevetnim stenicama. U ovom terenskom testu, vizuelno je potvrđeno da svaki od 17 kreveta ima najmanje 10 živih krevetnih stenica. U ovom primeru terenskog testa, napravljen je uzorak tečnosti za svaki od 17 kreveta i primenjen na uređaj 100 za detekciju za otkrivanje prethodne ili sadašnje infestacije krevetnih stenica. Ukratko, kako je opisano u odnosu na SLIKU 1, tečnost uzorka je napravljena tako što se prvo koristi materijal za bris i standardizovani postupak sakupljanja za bris svakog kreveta, a zatim potapanje materijala za bris u pufer za ekstrakciju.

[0116] U ovom primeru terenskog testa, rezultat detekcije krevetnih stenica za svaki od 17 kreveta je generisan i prikazan nakon 10 minuta. Kao što je prethodno pomenuto u vezi sa profilom 706 štetočina, ovo vreme testiranja od 10 minuta je primer specifičnog vremenskog perioda za krevetne stenice. Primenom postupaka sa SLIKA 8-13, uređaj 100 za detekciju je detektovao prethodne ili sadašnje infestacije krevetnih stenica u 13 od 17 kreveta infestiranih krevetnim stenicama. Stoga, ovaj primer terenskog testa pokazuje da korišćenjem uređaja 100 za detekciju, operater za kontrolu štetočina može da odredi infestaciju krevetnih stenica na licu mesta i u kratkom vremenskom periodu, na primer, u roku od 10 minuta, sa visokom preciznošću. Operater za kontrolu štetočina ne bi morao da se oslanja na trenutne postupke detekcije kao što je dobijanje uzorka sumnjivih ostataka krevetnih stenica za testiranje van laboratorije za testiranje, što često zahteva 24 do 48 sati da bi se dobio rezultat testa.

[0117] Bilo koji od prethodnih aspekata može uključiti sledeća monoklonska antitela protiv krevetnih stenica ili njihove fragmente za vezivanje antigena, mutante, konjugovana antitela ili konjugovane fragmente za vezivanje antigena, kompozicije, komplete, hibridome, polinukleotide, polipeptide, vektore, ćelije ili postupke, kao što je otkriveno u američkoj privremenoj patentnoj prijavi br.62/244,189 podnetoj 21. oktobra 2015. pod naslovom „Antibed bug monoclonal antibodies and methods of making and uses thereof,“ Terminologija

[0118] Kako je upotrebljen ovde, termin "krevetna stenica" odnosi se na bilo koju Cimex vrstu ili njen soj.

[0119] Termini "antitelo" i "antitela" su termini iz oblasti tehnike i mogu se ovde koristiti naizmenično za označavanje jednog molekula ili više molekula sa mestom za vezivanje antigena koje specifično vezuje antigen.

[0120] Termin "monoklonsko antitelo" se odnosi na homogenu populaciju antitela koja je uključena u specifično prepoznavanje i vezivanje jedne antigene determinante, ili epitopa. Ovo je u suprotnosti sa poliklonskim antitelima koja tipično uključuju različita antitela usmerena protiv različitih antigenskih determinanti. Štaviše, "monoklonsko antitelo" se odnosi na takva antitela napravljena na bilo koji način, uključujući, ali ne ograničavajući se na, hibridom, selekciju faga, rekombinantnu ekspresiju i transgene životinje.

[0121] Termin "fragment za vezivanje antigena" odnosi se na deo antitela koji je sposoban da se specifično vezuje za antigen. Primeri fragmenata antitela uključuju, ali se ne ograničavaju na, fragmente varijabilnog regiona teškog lanca, fragmente varijabilnog regiona lakog lanca, Fab, Fab', F(ab')2, scFv fragmente, Fv fragmente, linearna antitela, jednolančana antitela, multispecifična antitela , minitela, dijatela, trijatela i tetratela.

[0122] Termini „varijabilni region“ ili „varijabilni domen“ su pojmovi iz oblasti tehnike i mogu se ovde koristiti naizmenično da se odnose na deo antitela koji se u velikoj meri razlikuje u sekvenci među antitelima i koristi se u vezivanju i specifičnosti određenog antitela za svoj određeni antigen. Svaki varijabilni region teškog i lakog lanca sastoji se od četiri okvirna regiona (FR) povezana sa tri regiona koji određuju komplementarnost (CDR) takođe poznati kao hipervarijabilni regioni. CDR u svakom lancu doprinose formiranju mesta antitela za vezivanje antigena.

[0123] Termin "specifično se vezuje" odnosi se na molekule koji se vezuju za antigen (npr. epitop ili imuni kompleks) pošto takvo vezivanje razume stručnjak u ovoj tehnici. Na primer, molekul koji se specifično vezuje za antigen može da se veže za druge peptide ili polipeptide, generalno sa nižim afinitetom kao što je određeno, na primer, imunoanalizama, BIAcore®, KinExA 3000 instrumentom (Sapidyne Instruments, Boise, ID) ili drugim poznatim analizama u tehnici.

[0124] Kako je upotrebljen ovde, termin "detekcija" obuhvata kvantitativnu i kvalitativnu detekciju.

[0125] Kako je upotrebljen ovde, termin "efikasna količina" odnosi se na količinu kojom se postiže željeni efekat.

[0126] Kako su upotrebljeni ovde, termini "ćelija domaćin" i "ćelija" mogu se koristiti naizmenično i mogu se odnositi na bilo koji tip ćelije, npr. primarnu ćeliju, ćeliju u kulturi ili ćeliju iz ćelijske linije, uključujući hibridom.

[0127] Antitelo, fragment za vezivanje antigena, ćelija domaćina i ćelija kako se ovde pominju obuhvataju „izolovane“ oblike koji su odvojeni ili vraćeni iz komponente njihovog prirodnog okruženja, kao što je odvajanje ili uklanjanje od zagađivača koji bi ometali upotrebe antitela, fragmenta za vezivanje antigena, ćelije domaćina ili ćelije, u kojoj takvi zagađivači mogu uključivati enzime, hormone i druge proteinske ili neproteinske materijale.

[0128] Određeni aspekti mogu uključivati antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u Američkoj kolekciji kultura sojeva (ATCC) pod pristupnim brojem PTA-122644, ili njegov fragment za vezivanje antigena. Monoklonsko antitelo protiv krevetnih stenica koje je ovde označeno kao BB2 se proizvodi od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644.

[0129] Određeni aspekti mogu uključivati antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645, ili njegov fragment za vezivanje antigena. Monoklonsko antitelo protiv krevetnih stenica koje je ovde označeno kao BB7 se proizvodi od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645

[0130] Određeni aspekti mogu uključivati monoklonsko antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena koji sadrži regione koji određuju komplementarnost teškog i lakog lanca (CDR) antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [ BB2] ili antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7] (videti, na primer, raspravu o CDR u Kabat et al., U.S. Dept. of Health and Human Services, "Sequences of Proteins of Immunological Interest" (1983), i Chothia et al., J. Mol. Biol. 196:901-917 (1987)). Postupci za određivanje CDR su dobro poznati, uključujući pristup zasnovan na varijabilnosti sekvenci među vrstama (tj., Kabat et al. Sequences of Proteins of Immunological Interest, (5th ed., 1991, National Institutes of Health, Bethesda, MD)), i pristup zasnovan na kristalografskim studijama kompleksa antigenantitela (Al-lazikani et al., J. Molec. Biol.273:927-948 (1997)). Pored toga, kombinacije ova dva pristupa mogu se koristiti za određivanje CDR. CDR se takođe mogu odrediti prema Lefranc M-P, The Immunologist 7: 132-136 (1999); Lefranc M-P, et al., Nucleic Acids Res 27: 209-212 (1999); MacCallum RM et al., J. Mol. Biol. 262: 732-745 (1996); Martin A. "Protein Sequence and Structure Analysis of Antibody Variable Domains," u Antibody Engineering, Kontermann i Dübel, izd., poglavlje 31, str. 422-439, Springer-Verlag, Berlin (2001); i softveru za modelovanje AbM antitela od Oxford Molecular (Oxford Molecular Group, Inc.).

[0131] Određeni aspekti mogu uključivati antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena koji sadrži varijabilne regione teškog i lakog lanca antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7]. Generalno, varijabilni region se nalazi na oko 110 do 120 aminokiselina amino-kraja u zrelom teškom lancu i oko 90 do 115 aminokiselina amino-kraja u zrelom lakom lancu.

[0132] Određeni aspekti mogu uključivati antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena koji sadrži teške i lake lance antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitelo proizvedeno od hibridom deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7]. Svaki teški lanac sadrži varijabilni region teškog lanca i konstantni region teškog lanca. Konstantni region teškog lanca obuhvata tri domena, CH1, CH2 i CH3. Svaki laki lanac sadrži varijabilni region lakog lanca i konstantni region lakog lanca. Konstantni region lakog lanca obuhvata jedan domen (CL1).

[0133] Monoklonska antitela uključena u otkriće mogu biti, ali se ne ograničavaju na, rekombinantno proizvedena antitela, humana antitela, humanizovana antitela, himerna antitela, multispecifična antitela kao što su bispecifična antitela, fuzioni proteini koji sadrže deo antitela za određivanje antigena i bilo koji drugi modifikovani molekul imunoglobulina koji sadrži mesto za prepoznavanje antigena sve dok antitela pokazuju željenu aktivnost. Antitela mogu biti bilo kog tipa (npr. IgG, IgE, IgM, IgD, IgA ili IgY), bilo koje klase (npr.

IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgA1ili IgA2), ili bilo koje podklase (npr. IgG2aili IgG2b) molekula imunoglobulina. Tehnike za proizvodnju antitela biće očigledne stručnjaku.

[0134] Monoklonska antitela se mogu pripremiti, na primer, korišćenjem postupaka hibridoma, kao što su oni koji su opisali Kohler i Milstein, Nature 256:495 (1975). Koristeći postupak hibridoma, miš, hrčak ili druga odgovarajuća životinja domaćin se imunizuje da bi se izazvala proizvodnja antitela od strane limfocita koja će se specifično vezati za imunizujući antigen. Limfociti se takođe mogu imunizovati in vitro. Posle imunizacije, limfociti se izoluju i spajaju sa odgovarajućom ćelijskom linijom mijeloma koristeći, na primer, polietilen glikol, da bi se formirale ćelije hibridoma koje se zatim mogu odabrati dalje od nefuzionisanih limfocita i ćelija mijeloma.

[0135] Monoklonska antitela se takođe mogu napraviti korišćenjem postupaka rekombinantne DNK kao što je opisano u američkom patentu 4,816,567. Polinukleotidi koji kodiraju monoklonsko antitelo se izoluju iz zrelih B-ćelija ili ćelija hibridoma, kao što je RT-PCR korišćenjem oligonukleotidnih prajmera koji specifično amplificiraju gene koji kodiraju teške i lake lance antitela, a njihova sekvenca se određuje korišćenjem konvencionalnih postupaka. Izolovani polinukleotidi koji kodiraju teške i lake lance se zatim kloniraju u pogodne vektore ekspresije, koji omogućavaju stvaranje monoklonskih antitela kada se transfektuju u ćelije domaćina, uključujući, ali ne ograničavajući se na, ćelije E. coli, COS ćelije majmuna, ćelije jajnika kineskog hrčka (CHO) ili ćelije mijeloma. Takođe, rekombinantna monoklonska antitela ili njihovi fragmenti željene vrste mogu se izolovati iz biblioteka za prikaz faga koje eksprimiraju CDR željene vrste (videti, npr., McCafferty et al., Nature 348:552-554 (1990); Clackson et al., Nature 352:624-628 (1991); i Marks et al., J. Mol. Biol.222:581-597 (1991)).

[0136] Fragmenti za vezivanje antigena u primerima izvođenja mogu biti proizvedeni bilo kojim poznatim postupkom i uključuju deo antitela koji je sposoban da se specifično vezuje za antigen. Primeri fragmenata antitela uključuju, ali se ne ograničavaju na, fragmente varijabilnog regiona teškog lanca, fragmente varijabilnog regiona lakog lanca, Fab, Fab', F(ab')2, scFv fragmente, Fv fragmente, linearna antitela, jednolančana antitela, multispecifična antitela, minitela, dijatela, trijatela i tetratela (videti, npr., Hudson i Souriau, Nature Med. 9: 129-134 (2003) i američki patent 5,641,870). Tradicionalno, ovi fragmenti se dobijaju proteolitičkom varenjem intaktnih antitela (videti, na primer, Morimoto et al., Journal of Biochemical and Biophysical Methods 24:107-117 (1993); Brennan et al., Science 229:81 (1985)). U određenim primerima izvođenja, fragmenti antitela se proizvode rekombinantno. Na primer, fragmenti antitela mogu biti eksprimirani i izlučeni iz E. coli ili drugih ćelija domaćina, čime se omogućava proizvodnja velikih količina fragmenata. Takvi fragmenti antitela se takođe mogu izolovati iz biblioteka antitela faga. Druge tehnike za proizvodnju fragmenata antitela biće očigledne stručnjaku.

[0137] U određenim aspektima, bilo koje od antitela ili njihovih fragmenata za vezivanje antigena može biti sposobno da se veže za antigen krevetne stenice u lizatu celih krevetnih stenica ili ekstraktu papira za prikupljanje koji sadrži otpadni materijal krevetnih stenica. Postupci za proizvodnju lizata celih krevetnih stenica i ekstrakata papira za prikupljanje koji sadrže otpadni materijal krevetnih stenica biće očigledni stručnjaku na osnovu poznatih tehnika ekstrakcije i postupaka koji su ovde otkriveni. Cele krevetne stenice uključuju nimfe, mužjake i/ili ženke mogu se dobiti iz oblasti infestacije ili eksperimentalno ili komercijalno održavane kolonije krevetnih stenica, i mogu uključivati bilo koju Cimex vrstu ili soj, uključujući, ali ne ograničavajući se na, Cimex lectularius i Harlan soj. Papir za prikupljanje koji sadrži otpadni materijal krevetnih stenica može uključivati izmet krevetnih stenica i/ili tkiva, na primer, i može se dobiti iz komercijalnih izvora (npr. i2LResearch USA Inc., Baltimor, Marilend, SAD).

[0138] Otkriće može uključiti mutant antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7]. Mutanti mogu da sadrže, na primer, konzervativne supstitucione mutacije, tj. supstituciju jedne ili više aminokiselina sličnim aminokiselinama. Na primer, konzervativna supstitucija se odnosi na supstituciju jedne aminokiseline drugom u okviru iste opšte klase kao što je, na primer, jedna kisela aminokiselina sa drugom kiselom aminokiselinom, jedna bazna aminokiselina sa drugom baznom aminokiselinom ili jedna neutralna aminokiselina drugom neutralnom aminokiselinom. Ono što se podrazumeva pod konzervativnom supstitucijom aminokiselina je dobro poznato u tehnici. Mutacije takođe mogu uključivati delecije, insercije, inverzije i ponavljanja. Mutacije mogu biti uvedene opštim postupcima molekularne biologije koje su poznate u tehnici, uključujući, ali ne ograničavajući se na, PCR sklon greškama, mutagenezu usmerenu na oligonukleotide, mutagenezu usmerenu na mesto i mešanje teškog ili lakog lanca.

[0139] Otkriće može uključiti monoklonsko antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena koji ima jednu ili više karakteristika koje su suštinski slične onima antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7]. Termin "suštinski sličan" kako je upotrebljen ovde označava dovoljno visok stepen sličnosti između dve karakteristike tako da bi stručnjak u ovoj tehnici smatrao da je razlika od malog ili nikakvog biološkog i/ili statističkog značaja. U određenim primerima izvođenja, razlika između dve numeričke vrednosti može biti manja od oko 15%, 10%, 5%, 2% ili 1%. Karakteristike deponovanih antitela mogu uključiti jedno ili više svojstava, kao što su, ali ne ograničavajući se na, specifičnost vezivanja (npr. Kd vrednost), antigenske determinante/epitop i polinukleotidne ili polipeptidne sekvence. U određenim aspektima, monoklonsko antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena ima polinukleotidnu ili polipeptidnu sekvencu koja je najmanje 90%-99%, najmanje 95%-99%, najmanje 90%, najmanje 95%, najmanje 96 %, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična polinukleotidnoj ili polipeptidnoj sekvenci antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7]. U određenim aspektima, monoklonsko antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena ima jednu ili više istih karakteristika kao antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7]. U određenim aspektima, monoklonsko antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena vezuje se za istu antigensku determinantu/epitop kao antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7].

[0140] Termin "epitop" ili "antigenska determinanta" se ovde može koristiti naizmenično da se odnosi na onaj deo antigena koji može da bude prepoznat i specifično vezan za određeno antitelo. Epitop tipično uključuje najmanje 3, a češće, najmanje 5 ili 8-10 aminokiselina u jedinstvenoj prostornoj konformaciji. Epitop može biti, na primer, susedne aminokiseline polipeptida (linearni ili susedni epitop) ili epitop može, na primer, biti spojen iz dva ili više nesusednih regiona jednog polipeptida ili više polipeptida (konformacioni, nelinearni, diskontinuirani ili nekontinuirani epitop). Epitop za koji se antitelo vezuje može se odrediti npr. NMR spektroskopijom, studijama rendgenske difrakcije kristalografijom, ELISA analizama, razmenom vodonik/deuterijum kuplovan sa masenom spektrometrijom (npr. tečna hromatografija elektrosprej masenom spektrometrijom), analize skeniranja oligopeptida zasnovane na nizu, i/ili mapiranje mutageneze (npr., mapiranje mutageneze usmereno na mesto). Za rendgensku kristalografiju, kristalizacija se može postići korišćenjem bilo koje od poznatih postupaka u tehnici (npr. Giegé R et al., (1994) Acta Crystallogr D Biol Crystallogr 50(Pt 4): 339-350; McPherson A (1990) Eur J Biochem 189: 1-23; Chayen NE (1997) Structure 5: 1269-1274; McPherson A (1976) J Biol Chem 251: 6300-6303). Kristali antitelo:antigen se mogu proučavati korišćenjem dobro poznatih tehnika difrakcije rendgenskih zraka i mogu se rafinisati korišćenjem kompjuterskog softvera kao što je X-PLOR (Univerzitet Jejl, 1992, distriburan od strane Molecular Simulations, Inc.; videti, npr., Meth Enzymol (1985) tomovi 114 & 115, izd. Wyckoff HW et al.,; U.S. 2004/0014194) i BUSTER (Bricogne G (1993) Acta Crystallogr D Biol Crystallogr 49(Pt 1): 37-60; Bricogne G (1997) Meth Enzymol 276A: 361-423, izd Carter CW; Roversi P et al., (2000) Acta Crystallogr D Biol Crystallogr 56(Pt 10): 1316-1323). Studije mapiranja mutageneze mogu se izvršiti korišćenjem bilo kog postupka poznatog stručnjaku u tehnici. Videti, npr., Champe M et al., (1995) J Biol Chem 270: 1388-1394 and Cunningham BC & Wells JA (1989) Science 244: 1081-1085 za opis tehnika mutageneze, uključujući tehnike skeniranja mutageneze alanina.

[0141] Otkriće može uključiti konjugovano monoklonsko antitelo ili konjugovani fragment za vezivanje antigena koji sadrži bilo koje od antitela, fragmenata za vezivanje antigena ili mutanata koji su ovde opisani i sredstvo za detekciju, uključujući detekciona sredstva prethodno opisana. Sredstvo za detekciju može biti konjugovano direktno ili indirektno sa antitelom, fragmentom za vezivanje antigena ili mutantom. Sredstvo za detekciju može se detektovati samo po sebi ili, u slučaju enzimske oznake, može katalizovati hemijsku promenu jedinjenja ili kompozicije supstrata koji se mogu detektovati. Sredstvo za detekciju uključuje, ali se ne ograničava na, radiooznaku, fluorofor, hromofor, sredstvo za snimanje ili metal, uključujući metalni jon. U određenim primerima izvođenja, sredstvo za detekciju je koloidno zlato ili nanočestice zlata. U određenim primerima izvođenja, koloidno zlato ili nanočestice zlata se sastoje od čestica zlata koje imaju veličinu od 1-300 nm, 1-250 nm, 10-200 nm, 20-150 nm, 20-100 nm, 20-80 nm, 20 -60 nm, 20-50 nm, 20 nm, 30 nm, 40 nm, 50 nm, 60 nm, 70 nm, 80 nm, 90 nm, 100 nm, 150 nm, 200 nm, 250 nm ili 300 nm U određenim primerima izvođenja, konjugovano antitelo ili konjugovani fragment za vezivanje antigena obuhvata antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2], ili njegov fragment za vezivanje antigena, ili antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7], ili njegov fragment za vezivanje antigena.

[0142] Otkriće može uključiti kompoziciju koja sadrži bilo koje od antitela ili njihovih fragmenata za vezivanje antigena, mutante, ili konjugovana antitela ili konjugovane fragmente za vezivanje antigena ovde, ili njihovu kombinaciju. U određenim aspektima, kompozicija sadrži antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] i antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7]. U određenim primerima izvođenja, kompozicija sadrži antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2], i konjugovano antitelo koje sadrži antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog na ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7] i sredstvo za detekciju. U određenim aspektima, kompozicija sadrži antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7], i konjugovano antitelo koje sadrži antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] i sredstvo za detekciju.

[0143] Otkriće može uključiti komplet koji sadrži bilo koje od antitela ili njihovih fragmenata za vezivanje antigena, mutante, konjugovana antitela ili konjugovane fragmente za vezivanje antigena, ili kompozicije ovde, ili njihovu kombinaciju. U određenim aspektima, komplet sadrži najmanje jednu komponentu u jednom ili više bočica. U nekim aspektima, komplet sadrži komponente neophodne i/ili dovoljne za izvođenje analize detekcije, uključujući kontrole, uputstva za izvođenje analiza, bilo koji neophodan uređaj i/ili softver za analizu i prezentaciju rezultata. Pogodni uređaji uključuju one otkrivene u američkim patentima br.

7,220,597 i 7,214,542

[0144] Otkriće može uključiti hibridom sposoban da proizvodi antitelo, pri čemu je hibridom deponovan u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili pri čemu je hibridom deponovan u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7].

[0145] Otkriće može uključiti izolovani polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu najmanje 90% -99%, najmanje 95% -99%, najmanje 90%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98% ili najmanje 99% identičnu sekvenci aminokiselina varijabilnog regiona teškog ili lakog lanca, ili teškog ili lakog lanca, antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7]. U određenim aspektima, polipeptid sadrži aminokiselinske sekvence CDR varijabilnog regiona teškog ili lakog lanca antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7]. U određenim aspektima, polipeptid sadrži aminokiselinske sekvence varijabilnog regiona teškog ili lakog lanca, ili teškog ili lakog lanca, antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7].

[0146] Otkriće može uključiti izolovani polinukleotid koji sadrži sekvencu nukleinske kiseline najmanje 90% -99%, najmanje 95% - 99%, najmanje 90%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98% ili najmanje 99% identičnu sekvenci nukleinske kiseline koja kodira varijabilni region teškog ili lakog lanca, ili teški ili laki lanac, antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7]. U određenim aspektima, polinukleotid sadrži sekvence nukleinske kiseline koje kodiraju CDR varijabilnog regiona teškog ili lakog lanca antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7]. U određenim aspektima, polinukleotid sadrži sekvencu nukleinske kiseline koja kodira varijabilni region teškog ili lakog lanca, ili teški ili laki lanac, antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7].

[0147] Primer izvođenja može uključiti vektor koji sadrži jedan ili više izolovanih polinukleotida pronalaska. U određenim primerima izvođenja, vektor je ekspresioni vektor.

[0148] Otkriće može uključiti izolovanu ćeliju koja proizvodi antitelo, fragment za vezivanje antigena ili mutant prema pronalasku. U određenim aspektima, ćelija je hibridom. U određenim aspektima, ćelija sadrži jedan ili više vektora prema pronalasku. U određenim aspektima, ćelija sadrži jedan ili više polinukleotida prema pronalasku.

[0149] Otkriće može uključiti postupak pravljenja antitela, fragmenta za vezivanje antigena ili mutanta prema pronalasku, koji obuhvata kultivisanje izolovane ćelije koja proizvodi antitelo, fragment za vezivanje antigena ili mutant, i izolovanje antitela, fragmenta za vezivanje antigena ili mutanta iz kultivisane ćelije.

[0150] Ćelije uključuju, ali se ne ograničavaju na, hibridome, prokariote, kvasce, insekte ili više eukariotske ćelije. Hibridomi koji proizvode monoklonska antitela mogu se razmnožavati ili in vitro kulturom korišćenjem standardnih postupaka (Goding, Monoclonal Antibodies: Principles and Practice, Academic Press, 1986) ili in vivo kao tumori ascitesa kod životinje. Prokarioti uključuju gram negativne ili gram pozitivne organizme, na primer E. coli ili bacile. Više eukariotske ćelije uključuju, ali se ne ograničavaju na, uspostavljene ćelijske linije koje vode poreklo od sisara. Primeri pogodnih ćelijskih linija sisara uključuju COS-7, L, C127, 3T3, jajnike kineskog hrčka (CHO), HeLa i BHK ćelijske linije. U određenim aspektima, bilo koje od antitela, fragmenata za vezivanje antigena ili mutanata prema pronalasku proizvode izolovane ćelije nakon transfekcije ćelija vektorima koji sadrže polinukleotide koji kodiraju sekvence antitela, fragmente za vezivanje antigena ili mutante. Pouwels et al. su opisali odgovarajuće vektore za kloniranje i ekspresione vektore za upotrebu sa ćelijskim domaćinima bakterija, gljiva, kvasca i sisara (Cloning Vectors: A Laboratory Manual, Elsevier, N.Y., 1985). Ekspresioni vektori kod sisara mogu sadržati netranskribovane elemente kao što su izvorno nakon replikacije, odgovarajući promoter i pojačivač povezan sa genom koji se eksprimira, i druge 5' ili 3' bočne netranskribovane sekvence, i 5' ili 3' netranslatirane sekvence, kao što su neophodna mesta vezivanja ribozoma, mesto poliadenilacije, mesta spajanja donora i akceptora i sekvence za završetak transkripcije. Baculovirus sisteme za proizvodnju heterolognih proteina u ćelijama insekata su pregledno prikazali Luckow and Summers, Bio/Technology 6:47 (1988).

[0151] Antitela, fragmenti za vezivanje antigena ili mutanti mogu se izolovati iz ćelija ili medijuma kulture, ili iz ascitesne tečnosti za in vivo razmnožavanje hibridoma. Izolacija antitela, fragmenata za vezivanje antigena ili mutanata može biti prema bilo kom pogodnom postupku. Takvi standardni postupci uključuju hromatografiju (npr. razmenu jona, hromatografiju na koloni sa afinitetom i dimenzionisanjem), centrifugiranje, diferencijalnu rastvorljivost ili bilo koju drugu standardnu tehniku za prečišćavanje proteina. Postupci poznati u tehnici za prečišćavanje antitela i drugih proteina uključuju, na primer, one opisane u objavama američkih prijava patenata br.2008/0312425, 2008/0177048 i 2009/0187005.

[0152] Otkriće može uključiti postupak detekcije krevetnih stenica, koji sadrži dovođenje u kontakt uzorka koji sadrži antigen krevetne stenice sa bilo kojim od antitela, fragmenata za vezivanje antigena, mutanta, konjugovanih antitela ili konjugovanih fragmenata za vezivanje antigena, ili kompozicija, ili njihove kombinacije, i detekciju vezivanja antigena krevetne stenice za antitelo ili fragment za vezivanje antigena, mutant, konjugovano antitelo ili konjugovani fragment za vezivanje antigena, kompoziciju ili njihovu kombinaciju. „Uzorak“ uključuje, ali se ne ograničava na, cele krevetne stenice, delove krevetne stenica, otpadni materijal krevetnih stenica, lizate ili njihove ekstrakte, ekstrakte papira za prikupljanje koji sadrže otpadni materijal krevetnih stenica i tečnosti koje ih sadrže.

[0153] Kontaktiranje može biti bilo kojim pogodnim postupkom. U određenim aspektima, kontakt je primenom uzorka koji sadrži antigen krevetne stenice na antitelo, fragment za vezivanje antigena, mutant, konjugovano antitelo ili konjugovani fragment za vezivanje antigena, ili kompoziciju pronalaska, ili njihovu kombinaciju koja je imobilizovana ili na drugi način locirana na površini. Može se koristiti bilo koja prihvatljiva površina, kao što će iskusni stručnjak oceniti, uključujući, ali ne ograničavajući se na, nitroceluloznu membranu ili podlogu sastavljenu od pogodnog materijala, i može uključivati sendvič, udubljenje ili dizajn bočnog protoka. U određenim aspektima, uzorak je u kontaktu sa antitelom i konjugovanim antitelom. Antitelo se proizvodi od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2], a konjugovano antitelo sadrži antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7] i sredstvo za detekciju. U određenim aspektima, antitelo se proizvodi od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7], a konjugovano antitelo sadrži antitelo proizvedeno od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] i sredstvo za detekciju. U određenim aspektima, kontaktiranje dalje obuhvata dovođenje u kontakt antitela, fragmenta za vezivanje antigena, mutanta, konjugovanog antitela ili konjugovanog fragmenta za vezivanje antigena, ili kompozicije, ili njihove kombinacije sa kontrolnim uzorkom za poređenje sa testiranim uzorkom.

[0154] Otkrivanje može biti bilo kojim pogodnim postupkom i može uključivati kvantitativnu ili kvalitativnu detekciju. Takvi postupci uključuju, ali se ne ograničavaju na, analize vezivanja antigena koji su dobro poznati u tehnici, kao što su analize bočnog protoka, imunoradiometrijska analiza, ELISA (enzimski imunosorbentni test), „sendvič“ imunoenzimske analize, analize imunoprecipitacije, fluorescentne imunoenzimske analize, imunoenzimske analize protein A i imunohistohemija (IHC). Detekcija može uključiti vizuelnu analizu kolorimetrijske, fluorescentne ili luminiscentne reakcije, na primer, ili može uključiti upotrebu uređaja koji meri takve reakcije. Pogodni uređaji uključuju one koji su otkriveni u američkim patentima br.7,220,597 i 7,214,542, kao i uređaj koji je ovde otkriven. U određenim primerima izvođenja, detekcija sadrži izvođenje analize bočnog protoka. U određenim aspektima, detekcija se dešava za 1-20 minuta, 1-15 minuta, 1-10 minuta, 1-5 minuta, 20 minuta ili manje, 15 minuta ili manje, 10 minuta ili manje, 5 minuta ili manje, u roku od 20 minuta, u roku od 15 minuta, u roku od 10 minuta ili u roku od 5 minuta.

[0155] Količina antitela, fragmenta za vezivanje antigena, mutanta, konjugovanog antitela ili fragmenta za vezivanje antigena, kompozicije, ili njihove kombinacije može uključivati bilo koju efektivnu količinu, što će biti očigledno iskusnom stručnjaku na osnovu poznatih postupaka detekcije i postupaka otkrivenih u primerima. Uzorak može biti razblažen ili nerazblažen.

[0156] U određenim aspektima, postupak dalje obuhvata sakupljanje uzorka koji sadrži antigen krevetne stenice pomoću uređaja za sakupljanje i ekstrakciju antigena iz uzorka. Uzorak se može uzeti sa bilo koje površine povezane sa infestacijom krevetnih stenica, uključujući, ali ne ograničavajući se na, posteljinu, dušeke, presvlake, tepihe, prostirke i nameštaj. Uređaj za sakupljanje može biti bilo koji pogodan uređaj, uključujući, ali ne ograničavajući se na bris, kao što je pamučni bris, usisivač ili bilo koji materijal koji se može koristiti za sakupljanje ostataka uključujući, ali ne ograničavajući se na, vlažnu maramicu, maramicu ili vlažni peškir. U određenim aspektima, uređaj za sakupljanje je bris. U određenim aspektima, ekstrakcija antigena iz uzorka obuhvata rastvaranje antigena u uzorku pomoću pufera za ekstrakciju. Odgovarajući puferi za ekstrakciju biće očigledni iskusnom stručnjaku s obzirom na dobro poznate pufere za ekstrakciju i one otkrivene u primerima..

[0157] Svojstva BB2 i BB7 antitela su otkrivena u sledećim primerima, koji su ponuđeni kao ilustracija, a ne kao ograničenje.

Primer 1: Stvaranje monoklonskih antitela protiv krevetnih stenica

[0158] Miševi su imunizovani lizatima celih krevetnih stenica i ekstraktima papira krevetnih stenica (tj. ekstraktima iz papira za prikupljanje krevetnih stenica koji sadrže otpadni materijal iz kolonije krevetnih stenica).

[0159] Celi lizati krevetnih stenica su proizvedeni od nimfi, mužjaka i ženki iz kolonije krevetnih stenica (Harlan soj, i2LResearch USA Inc., Baltimor, Marilend, SAD) koji su zamrznuti i triturirani u fiziološkom 1X fosfatnom puferu (PBS). Lizati su izbistreni pomoću filtera za špric od 0.45 mikrona. Koncentracija proteina je određena standardnom Bradfordovom analizom proteina. Prečišćeni, kvantifikovani ekstrakti su alikvotirani u 1.5 mL Eppendorf epruvetama i čuvani na -80 °C.

[0160] Papir za prikupljanje krevetnih stenica (i2LResearch USA Inc., Baltimor, Marilend, SAD) je isečen na delove veličine približno 1 cm<2>i stavljen u plastične epruvete za centrifugiranje od 2 mL. Ekstrakcija je izvedena dodavanjem 1.0 mL 50 mM PBS (pH 7.4) i mešanjem epruveta tokom 30 minuta na rocker mašini za mešanje epruveta. Posle 30 minuta, ekstrakt je potpuno ekstrahovan propuštanjem smeše kroz špric od 5 mL. Ovaj sakupljeni ekstrakt je zatim korišćen za dobijanje više ekstrakta iz svežeg papira za sakupljanje serijskim dodavanjem ekstrakta na novo isečeni papir i ponavljanjem postupka. Finalni ekstrakt je zatim centrifugiran na 12.000 rpm tokom 10 minuta da bi se uklonile čestice. Supernatant je uklonjen i zadržan, a peletirani materijal je odbačen. Koncentracija proteina supernatanta je određena Bradford-ovom analizom na 0.6 mg/mL. Konačni rastvor (tj. "ekstrakt papira za krevetne stenice") je čuvan na -20 °C.

[0161] Četiri Balb/c miša stara 4-5 nedelja (Harlan Laboratories, Inc., Indianapolis, Indiana, USA) su imunizovana supkutano u leđima sa 50 µg lizata cele krevetne stenice pomešanog sa 100 µl ađuvansa. Ađuvans koji se koristio za dva miša bio je tradicionalni ađuvans (Freund’s Adjuvant, Sigma-Aldrich Co. LLC, St. Luis, Misuri, SAD), a ađuvans korišćen za preostala dva miša je bio ađuvans rastvorljiv u vodi (ImmuQuik®, KCH Scientific, San Hoze, Kalifornija, SAD).

[0162] 14. dana nakon inicijalne imunizacije, imunizovani miševi su pojačani sa 50 µg lizata cele krevetne stenice pomešanog sa 100 µl ađuvansa kako je prvobitno korišćeno za svakog miša. Dana 37, serumi miševa su testirani titrom korišćenjem standardne enzimske imunološke analize, koristeći kozje anti-mišje konjugovano antitelo peroksidazom rena kao sekundarno antitelo/enzim konjugat i 3,3',5,5'-tetrametilbenzidin kao hromogeni supstrat i 10 µg/ml lizata cele krevetne stenice kao izvora antigena. Dva miša imunizovana lizatom celih krevetnih stenica u vodi rastvorljivom ađuvansu dala su veće titre. Međutim, pošto titri u celini nisu bili jaki, sva četiri imunizovana miša su pojačana dvostrukom količinom lizata celih krevetnih stenica (tj. 100 µg) 51. dana, a zatim ponovo 78. dana. 107. dana, četiri miša su pojačana sa 15 µl ekstrakta papira za krevetne stenice. Dana 117, miš sa najvišim prethodnim titrom je testiran titrom korišćenjem lizata celih krevetnih stenica ili ekstrakta papira krevetnih stenica kao izvora antigena. Uočena je slaba reakcija za ekstrakt papira za krevetne stenice. Dana 134, sva četiri miša su pojačana sa 100 µl ekstrakta papira za krevetne stenice koristeći ImmuQuik® kao ađuvans. 151. dana, miševi su testirani titrom korišćenjem ekstrakta papira za krevetne stenice kao izvora antigena, a miš sa najvećim titrom je pojačan sa 100 µl ekstrakta papira krevetnih stenica.

[0163] Ćelije slezine su sakupljene od dva miša sa najvećim titrom, jednog 154. i drugog 216. dana, i spojene sa mišjim SP 2/0 ćelijama mijeloma korišćenjem polietilen glikola. Spojene ćelije su kultivisane u medijumu za selekciju 10 dana, nakon čega je usledio skrining sa ekstraktom papira krevetnih stenica kao izvora antigena. Oko 41 pozitivan klon je identifikovan iz primarnog skrininga, a oko 25 pozitivnih klonova je potvrđeno u sekundarnom skriningu. Stabilne ćelijske linije su subklonirane, ascites je proizveden za više od 25 klonova, a antitela su prečišćena (npr. u količinama od 2-5 mg). Za dva antitela koja se ovde pominju kao BB2 i BB7 antitela utvrđeno je enzimskom imunološkom analizom da imaju snažnu reakciju sa ekstraktom papira krevetnih stenica u poređenju sa antitelima iz drugih klonova i odabrana su za dalje istraživanje. Hibridomi koji proizvode BB2 i BB7 antitela su deponovani u skladu sa Budimpeštanskim ugovorom u Američkoj kolekciji kultura sojeva, Patent Depository, 10801 University Boulevard, Manasas, VA 20110-2209, 8. oktobra 2015, i dobili su ATCC pristupni broj PTA-122644 i ATCC pristupni broj PTA-122645, redom.

Primer 2: Analiza sendvič hvatanja monoklonskih antitela protiv krevetnih stenica

[0164] Analiza sendvič hvatanja je izvedena korišćenjem antitela BB2 ili BB7 kao antitela za hvatanje i ili BB2 konjugovanog zlatom ili BB7 konjugovanog zlatom kao detektorskog antitela. Ekstrakt papira za krevetne stenice kao što je opisano u Primeru 1 korišćen je kao izvor antigena krevetenih stenica. Poliklonsko antitelo zeca protiv krevetenih stenica kao što je opisano u objavi američke prijave br. 2015-0064727 korišćeno je kao antitelo za hvatanje pozitivne kontrole, a PBS je korišćen kao negativna kontrola za antigen.

[0165] Antitela za hvatanje u koncentracijama od 2.0 mg/ml primećena su kao 0.3 µl tačke na nitroceluloznim papirnim trakama. Ekstrakt papira od krevetnih stenica je dodat u trake za testiranje, a PBS je dodat negativnim kontrolnim trakama. BB2 antitelo konjugovano zlatom (na pH 7 ili 9) ili konjugovano BB7 antitelo zlatom (na pH 9) dodato je kao detektorsko antitelo na trake kao što je prikazano na SLICI 15. Negativne kontrolne trake su pokazale odsustvo vezivanja detektorskim antitelima. Trake za testiranje su pokazale crveno bojenje tačaka za hvatanje koje ukazuje na vezivanje detektorskih antitela konjugovanih zlatom za antigen krevetne stenice imobilisan na nitrocelulozi pomoću antitela za hvatanje. Kao što je sažeto u Tabeli 1, primećene su jake reakcije sa upotrebom ili BB2 ili BB7 antitela kao antitela za hvatanje. Nasuprot tome, primećene su veoma slabe (tj. "+") ili neizvesne (tj. "+/-") reakcije sa upotrebom zečjeg poliklonskog antitela protiv krevetnih stenica kao antitela za hvatanje.

Tabela 1: Uočeni intenziteti u analizi sendvič hvatanja

Primer 3: Imunoanaliza bočnog protoka za detekciju antigena krevetnih stenica

[0166] Primer imunoanalize sa bočnim protokom je dizajniran da detektuje antigene krevetnih stenica iz uzoraka uzetih brisanjem područja sa različitim nivoima infestacije krevetnih stenica. Puferi za ekstrakciju su pripremljeni i testirani za efikasnu ekstrakciju antigena krevetnih stenica iz briseva, pravilan protok na nitroceluloznim trakama za testiranje i nisko ili nikakvo nespecifično vezivanje. Uzorci brisa su ekstrahovani i serijski razblaženi da bi se ispitala osetljivost analize. Preciznost analize je ispitana testiranjem replika i očitavanjem intenziteta signala korišćenjem čitača traka za testiranje.

[0167] Priprema nitrocelulozne membrane: Nitrocelulozne membrane (CN 140, 25 mm, Sartorius Corp., Bohemia, Njujork, SAD) su poprskane sa 1.0 mg/mL BB7 antitela protiv krevetnih stenica kao linija za testiranje i 0.5 mg/mL kozjeg anti-mišjeg antitela (Lampire Biological Laboratories, Pipersvil, Pensilvanija, SAD) kao kontrolna linija koristeći Biodot Air Jet (Biodot, Irvin, Kalifornija, SAD) za pravljenje traka na nitroceluloznim membranama. Pufer za pravljenje traka je bio 1X PBS, 0.2 % saharoze, pH 7.4. Linija za testiranje i kontrolna linija su prskane na razmaku od 7 mm, pri čemu se linija za testiranje nalazi 10 mm od dna membrane. Trake na membrani su pravljene brzinom od 1.0 µl/cm. Membrane su sušene na 37°C 1 sat i čuvane u kesici od isušene folije. Membrane sa trakama su osušene preko noći pre blokiranja.

[0168] Blokiranje nitrocelulozne membrane: Nakon sušenja preko noći, membrane sa trakama su stavljene u rastvor za blokiranje (25 mM KPO4, 0.2% kazein, 0.5% borna kiselina, 0.02% saharoza, 0.1% surfaktant 10G, 0.5% PVA) sa orijentacijom linije za testiranje na dnu nitroceluloze i kontrolne linije na vrhu nitroceluloze. Ostavljeno je da rastvor za blokiranje iscuri na vrh membrane. Membrane su uklonjene iz rastvora za blokiranje i stavljene u stalak sa prstastim izduženim delovima da se suše na 37°C tokom 1 sata. Blokirane membrane su držane osušene u plastičnoj vrećici i čuvane u suvoj prostoriji.

[0169] Konjugacija antitela zlatnom: kaseta za disalizu Slide-A-Lyzer™ (10000 isecanje molekularne težine, Thermo Fisher Scientific Inc., Karlsbad, Kalifornija, SAD) je korišćena za dijalizu BB2 antitela protiv krevetnih stenica preko noći u 10 mM KPO4, pH 7.4. Konačna koncentracija BB2 antitela nakon dijalize bila je 0.875 mg/ml. Rastvor koloidnog zlata koji sadrži 40 nm čestice i optičku gustinu (OD) od 2.28 na 525 nm je podešen na sobnoj temperaturi na pH 8.6 sa sveže napravljenim 0.1 M K2CO3. Dijalizovano BB2 antitelo je dodato u rastvor koloidnog zlata tokom vorteksiranja. Rastvor je inkubiran 30 minuta na rotatoru na sobnoj temperaturi. Konjugat je blokiran sa 10 µl (za svaki 1 ml OD 2 koloidnog zlata) pufera za blokiranje konjugata zlata (25 mM KPO4, 0.2% Bioterge-a, 6% BSA, 0.3% saharoze) na rotatoru na sobnoj temperaturi tokom 10 minuta. Zlatni konjugat je centrifugiran na 12000 RPM, 4°C tokom 20 minuta i supernatant je odbačen. Pelet konjugata je resuspendovan sa 0.2 ml (za svaki 1 ml OD 2 koloidnog zlata) pufera za resuspenziju (1:5 razblaživanje pufera za blokiranje konjugata zlata u 25 mM KPO4, 0.05% natrijum azida). OD BB2 konjugovanog antitela zlatom je proverena korišćenjem spektrofotometra i podešena na 10. BB2 antitelo konjugovano zlatom je čuvano na 4°C.

[0170] Priprema podloge konjugata zlatna: Korišćena je pipeta P-1000 za zasićenje 300 mm podloge konjugata od staklenih vlakana Ahlstrom 8950 (Ahlstrom, Helsinki, Finska) puferom za blokiranje (25 mM KPO4, 0.2% kazein, 0.5% borna kiselina, 0.02% saharoze. 0.1% surfaktant 10G, 0.5% PVA). Posle 15 minuta, zasićene podloge konjugata su prebačene na papirni peškir na minut. Zatim su podloge konjugata stavljene na stalak sa prstastim izduženim delovima da se osuše na 37 °C tokom 1 sata. Blokirane podloge konjugata su stavljene u plastičnu kesicu sa eksikatorima i čuvani u suvoj prostoriji. OD10 BB2 antitelo konjugovano zlatom je pripremljeno dodavanjem 10% saharoze i 5% trehaloze u konjugat. Antitelo konjugovano zlatom je naneto na konjugatne podloge pomoću automatskog pravljenja traka (Matrix 160, Kinematic Automation, Inc., Tvejn Hart, Kalifornija, SAD) brzinom od 10 µl/cm. Podloge konjugata su sušene na 37°C 1 sat, upakovane u kesicu od isušene folije i čuvane u suvoj prostoriji.

[0171] Laminacija i sečenje trake za testiranje: Nitrocelulozna membrana sa testiranim BB7 antitelom i kontrolnim kozjim anti-mišjim antitelom je laminirana na vinilnu karticu podloge (G&L Precision Die Cutting, San Hose, Kalifornija, SAD). Podloga fitilja (30250, EMI Specialty Papers, Reding, Konektikat, SAD) postavljena je na gornji deo podloge, preklapajući membranu za 2 mm. Podloga konjugata od 10 mm je preklopljena na membranu za 2 mm. Podloga uzorka (Surewick C048 cellulose pad, Millipore, Darmštadt, Nemačka) stavljena je na vrh konjugatne podloge sa preklopom od 15 mm od dna podloge kartice. Sastavljene kartice su isečene na trake od 4 mm pomoću rezača (CM4000, Biodot, Irvin, Kalifornija, SAD).

[0172] Ekstrakcija briseva za testiranje: Uzorci briseva su dobijeni sa mesta za ispitivanje sa različitim nivoima infestacije krevetnim stenicama, označenim kao nivoi od 0, 2, 3, 4, 5, 7 i 8, pri čemu nivo 0 ima najniži nivo (tj. nema krevetne stenice) i 8 najviši nivo. Brisevi su ekstrahovani u 350 µl pufera za ekstrakciju tokom 15 minuta na sobnoj temperaturi u Eppendorf epruveti. Testirana su tri pufera za ekstrakciju: pufer za ekstrakciju 1 je sadržao 1X Tris-HCl (pH 7.6), 0.05 % NaN3, 0.1 % BSA i 0.1 % Tween-20; pufer za ekstrakciju 2 je sadržao 1X Tris-HCl (pH 7.6), 0.05 % NaN3, 0.1 % BSA i 0.2 % Tween-20; i pufer za ekstrakciju 3 je sadržao 1X Tris-HCl (pH 7.6), 0.05 % NaN3, 0.25 % BSA i 0.1 % Tween-20. Serijska razblaženja ekstrakata brisa vršena su od 1/2 do 1/4096.

[0173] Postupci analiziranja ispitivanja: 70 µl pufera za ekstrakciju (negativna kontrola) ili uzorka brisa od krevetnih stenica u puferu za ekstrakciju je pipetirano na podlogu za uzorke. Intenzitet linije za testiranje je očitan vizuelno na 15 minuta.

[0174] Rezultati pufera za ekstrakciju 1: Kao što je prikazano na SLIKAMA 16-21, sve trake su pokazale pozitivne kontrolne linije za vezivanje kozjeg anti-mišjeg antitela za BB2 antitelo konjugovano zlatom. Sve trake su pokazale odsustvo linija za testiranje za negativnu kontrolnu traku u koju je dodat pufer za ekstrakciju umesto uzorka brisa. SLIKA 16 prikazuje samo pozitivne kontrolne linije za razblaženja uzoraka briseva nivoa 0 pošto antigen krevetnih stenica nije bio prisutan. Na SLIKAMA 17-21, pozitivne kontrole linije su gornje linije, a sve linije za testiranje koje pokazuju prisustvo antigena krevetnih stenica su ispod pozitivnih kontrolnih linija. Prljavština ili nerastvorljive čestice iz briseva bile su prisutne blizu dna membrane za trake za testiranje nivoa 3, 5, 7 i 8. Uzorak brisa nivoa 2 (SLIKA 17) imao je vidljive linije za testiranje od razblaženja 1/16 do razblaženja 1/2. Uzorak brisa nivoa 3 (SLIKA 18) imao je vidljive linije za testiranje od razblaženja 1/128 do razblaženja 1/2. Uzorak brisa nivoa 4 (SLIKA 19) imao je vidljive linije za testiranje od razblaženja 1/1024 do razblaženja 1/2. Uzorak brisa nivoa 7 (SLIKA 20) imao je vidljive linije za testiranje od razblaženja 1/4096 do razblaženja 1/2. Uzorak brisa nivoa 8 (SLIKA 21) imao je vidljive linije za testiranje od razblaženja 1/2048 do razblaženja 1/2. Iako su vizuelno posmatrane, neke od zabeleženih linija za testiranje nisu lako uočljive za određena razblaženja na SLIKAMA 17-21 zbog fotografskih ograničenja. Sve linije za testiranje su bile bez mrlja. Intenzitet signala 1/2 razblaženja iz briseva nivoa 2 bio je približno jednak onom od 1/32 razblaženja iz briseva nivoa 3, razblaženja 1/64 iz brisa nivoa 4, razblaženja 1/1024 iz briseva nivoa 7, i 1/512 razblaženja iz briseva nivoa 8. Zbog toga je intenzitet vidljivog signala 1/2 razblaženja iz briseva nivoa 2 bio najslabiji, u poređenju sa intenzitetom 1/2 razblaženja iz briseva nivoa 3, 4, 7 i 8. Signal 1/2 razblaženja iz brisa nivoa 8 bio je najjači.

[0175] Intenzitet signala je takođe određen korišćenjem Axxin čitača traka za testiranje (Axxin, Fairfield, Victoria, Australia) za merenje površine linija za testiranje za različite koncentracije (1/2048 do 1/2) nivoa 0, 2, 3, 4, 7, i 8 uzoraka brisa ekstrahovanih u 350 µl pufera 1. Rezultati su prikazani u tabeli 2.

Tabela 2: Površine linija za testiranje iz različitih koncentracija uzoraka briseva (pufer 1)

[0176] Za svaki nivo je dobijeno očitavanje za pufer kao negativnu kontrolu (tj. koncentracija "0"). Očitavanje negativne kontrole (Bo) je podeljeno samo po sebi da bi se dobila normalizovana vrednost od 1. Očitavanje negativne kontrole (Bo) je zatim podeljeno sa površinom linije za testiranje (B) za svako razblaživanje u nivou, gde manje vrednosti ispod 1 ukazuju na veće količine antigena krevetnih stenica a vrednosti iznad 1 ukazuju na odsustvo antigena krevetnih stenica. Podaci izraženi kao Bo/B obezbeđeni su u tabeli 3.

Tabela 3: Izračunat Bo/B sa površine linija za testiranje iz različitih koncentracija uzoraka briseva (pufer 1)

[0177] Tabele 2-3 i SLIKA 22A pokazuju, generalno, da su izmerene vrednosti koncentracija iz briseva nivoa 8 (koji odgovaraju najvećem nivou infestacije krevetnih stenica) bile najveće, a vrednosti koncentracija iz briseva nivoa 2 (koji odgovaraju najmanjem nivou infestacije krevetnih stenica) bile najniže. Tabela 2 i SLIKA 22B pokazuju da su brisevi nivoa 8 proizveli bolji intenzitet signala od briseva nivoa 2 i nivoa 4. Tabela 3 ukazuje da brisevi nivoa 8 sadrže više antigena krevetnih stenica nego drugi nivoi.

[0178] Rezultati pufera za ekstrakciju 2: Kao što je prikazano na SLIKAMA 23-25, sve trake su pokazale pozitivne kontrolne linije za vezivanje kozjeg anti-mišjeg antitela za BB2 antitelo konjugovano zlatom. Sve trake su pokazale odsustvo linija za testiranje za negativnu kontrolnu traku u koju je dodat pufer za ekstrakciju umesto uzorka brisa. Na SLIKAMA 2325, linije pozitivne kontrole su gornje linije, a sve linije za testiranje koje pokazuju prisustvo antigena krevetnih stenica su ispod pozitivnih kontrolnih linija. Prljavština ili nerastvorljive čestice iz briseva bile su prisutne blizu dna membrane za trake za testiranje nivoa 4, 5 i 8. Uzorak brisa nivoa 4 (SLIKA 23) imao je vidljive linije za testiranje od razblaženja 1/512 do razblaženja 1/2. Uzorci briseva nivoa 5 i 8 (SLIKE 24 i 25, respektivno) imali su vidljive linije za testiranje od razblaženja 1/1024 do razblaženja 1/2. Iako su vizuelno posmatrane, neke od zabeleženih linija za testiranje nisu lako uočljive za određena razblaženja na SLIKAMA 23-25 zbog fotografskih ograničenja. Sve linije za testiranje su zamazane. Intenzitet signala razblaženja 1/16 iz briseva nivoa 4 bio je približno jednak onom od 1/64 razblaženja iz briseva nivoa 5 i 8. Intenzitet signala je bio najslabiji za bris nivoa 4, a sličan je između briseva nivoa 5 i 8.

[0179] Intenzitet signala je takođe određen korišćenjem Axxin čitača traka za testiranje (Axxin, Fairfield, Victoria, Australia) za merenje površine linija za testiranje za različite koncentracije (1/2048 do 1/2) nivoa 4, 5 i 8 uzoraka briseva ekstrahovanih u 350 µl pufera 2. Rezultati su prikazani u tabeli 4.

Tabela 4: Površine linija za testiranje iz različitih koncentracija uzoraka briseva (pufer 2)

[0180] Podaci izraženi kao Bo/B izračunati sa površina linija za testiranje obezbeđeni su u tabeli 5.

Tabela 5: Izračunat Bo/B sa površine linija za testiranje iz različitih koncentracija uzoraka briseva (pufer 2)

[0181] Tabele 4-5 i SLIKA 26A pokazuju da su generalno izmerene vrednosti briseva nivoa 8 bile najviše, a vrednosti briseva u nivou 4 najniže. Iako je vidljivost linija za testiranje iz briseva nivoa 5 bila slična brisevima nivoa 8 (SLIKE 24 i 25, respektivno), rezultati Axxin čitača u tabeli 4 i SLIKA 26A pokazuju da su brisevi nivoa 8 proizveli bolji intenzitet signala od briseva nivoa 4 i 5. Tabela 5 ukazuje da brisevi nivoa 8 sadrže više antigena krevetnih stenica nego drugi nivoi.

[0182] Rezultati pufera za ekstrakciju 3: Kao što je prikazano na SLIKAMA 27-31, sve trake su pokazale pozitivne kontrolne linije za vezivanje kozjeg anti-mišjeg antitela za BB2 antitelo konjugovano zlatom. Sve trake su pokazale odsustvo linija za testiranje za negativnu kontrolnu traku u koju je dodat pufer za ekstrakciju umesto uzorka brisa. Na SLIKAMA 27-31, pozitivne kontrole linije su gornje linije, a sve linije za testiranje koje pokazuju prisustvo antigena krevetnih stenica su ispod pozitivnih kontrolnih linija. Prljavština ili nerastvorljive čestice iz briseva bile su prisutne blizu dna membrane za trake za testiranje nivoa 3, 5, 7 i 8. Uzorak brisa nivoa 2 (nije prikazan) imao je vidljive linije za testiranje od 1/8 razblaženja do 1/2 razblaženja. Uzorak brisa nivoa 3 (slika 27) imao je vidljive linije za testiranje od razblaženja 1/128 do razblaženja 1/2. Uzorak brisa nivoa 4 (SLIKA 28) imao je vidljive linije za testiranje od razblaženja 1/1024 do razblaženja 1/2. Uzorak brisa nivoa 5 (SLIKA 29) imao je vidljive linije za testiranje od razblaženja 1/512 do razblaženja 1/2. Uzorak brisa nivoa 7 (SLIKA 30) imao je vidljive linije za testiranje od razblaženja 1/4096 do razblaženja 1/2. Uzorak brisa nivoa 8 (SLIKA 31) imao je vidljive linije za testiranje od razblaženja 1/2048 do 1/2 razblaženja. Iako su vizuelno posmatrane, neke od zabeleženih linija za testiranje nisu lako uočljive za određena razblaženja na SLIKAMA 27-31 zbog fotografskih ograničenja. Sve linije za testiranje su zamazane. Intenzitet signala 1/2 razblaženja iz briseva nivoa 2 bio je približno jednak onom od 1/64 razblaženja iz briseva nivoa 3, razblaženja 1/64 iz briseva nivoa 4, razblaženja 1/64 iz briseva nivoa 5, 1/1024 razblaženja iz briseva nivoa 7, i 1/512 razblaženja iz briseva nivoa 8. Zbog toga je intenzitet vidljivog signala 1/2 razblaženja iz briseva nivoa 2 bio najslabiji u poređenju sa intenzitetom 1/2 razblaženja sa drugih nivoa. Signal 1/2 razblaženja iz briseva nivoa 8 bio je najjači.

[0183] Intenzitet signala je takođe određen korišćenjem Axxin čitača traka za testiranje (Axxin, Fairfield, Victoria, Australia) za merenje površina linija za testiranje za različite koncentracije (1/2048 do 1/2) iz uroraka briseva nivoa 4, 5 i 8 ekstrahovanih u 350 µl pufera 3. Rezultati su prikazani u tabeli 6.

Tabela 6: Površine linija za testiranje iz različitih koncentracija uzoraka briseva (pufer 3)

[0184] Podaci izraženi kao Bo/B izračunati sa površina linija za testiranje obezbeđeni su u tabeli 7.

Tabela 7: Izračunat Bo/B sa površine linija za testiranje iz različitih koncentracija uzoraka briseva (pufer 3)

[0185] Tabele 6-7 i SLIKA 32A pokazuju da su generalno izmerene vrednosti briseva nivoa 8 bile najviše, a vrednosti briseva nivoa 2 najniže. Tabela 7 i SLIKA 32A pokazuju da su brisevi nivoa 8 proizveli bolji intenzitet signala od ostalih nivoa.

[0186] Poređenje pufera za ekstrakciju: Za pufer za ekstrakciju 1, sve linije za testiranje su bile čiste i nisu imale mrlje, dok su puferi za ekstrakciju 2 i 3 rezultovali razmazanim linijama za testiranje. Za briseve nivoa 4, ekstrakcija sa puferima 1 i 3 je rezultovala signalima koji počinju sa razblaženjem 1/1024, ali ekstrakcija sa puferom 2 je rezultovala signalima koji počinju sa razblaženjem 1/512. Međutim, ekstrakcija nivoa 5 sa puferom 2 dala je signal pri nižoj koncentraciji (razblaživanje 1/1024) nego ekstrakcija puferom 3 (razblaživanje 1/512). Puferi 1 i 3 su dali signale u istoj koncentraciji za briseve nivoa 3 i 7. Međutim, ekstrakcija briseva nivoa 2 sa puferom 1 rezultovala je signalom pri nižoj koncentraciji (razblaživanje 1/16) od ekstrakcije puferom 3 (razblaživanje 1/8). Generalno, izmerene vrednosti svih testiranih nivoa briseva bile su veće za ekstrakciju sa puferom 1 nego za pufere 2 i 3.

[0187] Precizna studija korišćenjem Axxin čitača: Pripremljeno je devet replika pufera za ekstrakciju 1 kao negativne kontrole i devet replika svaki od 1/2048, 1/512 i 1/128 razblaživanja briseva nivoa 7 ekstrahovanih puferom 1 i izmerene su površine linija za testiranje korišćenjem Axxin čitača traka za testiranje (Axxin, Fairfield, Viktorija, Australija). Površine linija za testiranje su prikazana u Tabeli 8 i na SLICI 34.

Tabela 8: Rezultati precizne studije repliciranih površina linija za testiranje

[0188] Procenat koeficijenta varijacije (% CV) bio je manji od 20%, što je dobar % CV za Axxin merenja.

Zaključak

Claims

Patentni zahtevi

1. Elektronski uređaj za detekciju za analizu tečnosti za testiranje za određivanje prethodnih ili sadašnjih infestacija krevetnim stenicama, koji sadrži test za analiziranje bočnog protoka koji se obrađuje unutar uređaja za detekciju, pri čemu test za analiziranje bočnog protoka sadrži traku za testiranje za prijem tečnosti za testiranje blizu prvog kraja trake za testiranje, pri čemu traka za testiranje sadrži:

(a) deo reagensa koji sadrži monoklonska antitela ili njihove fragmente za vezivanje antigena koji su konjugovani sa obojenim česticama i sposobni da se vežu sa antigenima krevetne stenice unutar tečnosti za testiranje da bi se formirali molekuli krevetne stenice, pri čemu monoklonska antitela ili njihovi fragmenti za vezivanje antigena sadrže regione koji određuju komplementarnost teškog i lakog lanca (CDR) antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u Američkoj kolekciji kultura sojeva (ATCC) pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili pristupnim brojem PTA-122645 [BB7], i

(b) reakcioni deo koji sadrži imobilizovana monoklonska antitela ili njihove fragmente za vezivanje antigena koji su sposobni da se vežu za molekule krevetne stenice, pri čemu monoklonska antitela ili njihovi fragmenti za vezivanje antigena sadrže regione koji određuju komplementarnost teškog i lakog lanca (CDR) antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u Američkoj kolekciji kultura sojeva (ATCC) pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili pristupnim brojem PTA-122645 [BB7].

2. Traka za testiranje za detekciju prethodnih ili sadašnjih infestacija krevetnim stenicama koja sadrži, redom, prvi kraj, deo reagensa koji sadrži obojene čestice, reakcioni deo, i drugi kraj, pri čemu je traka za testiranje konfigurisana da primi tečnost za testiranje blizu prvog kraja i:

(a) deo reagensa sadrži monoklonska antitela ili njihove fragmente za vezivanje antigena koji su konjugovani sa obojenim česticama i sposobni da se vežu sa antigenima krevetne stenice unutar tečnosti za testiranje da bi se formirali molekuli krevetne stenice, pri čemu monoklonska antitela ili njihovi fragmenti za vezivanje antigena sadrže regione koji određuju komplementarnost teškog i lakog lanca (CDR) antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u Američkoj kolekciji kultura sojeva (ATCC) pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili pristupnim brojem PTA-122645 [BB7], i

(b) reakcioni deo sadrži imobilizovana monoklonska antitela ili njihove fragmente za vezivanje antigena koji su sposobni da se vežu za molekule krevetne stenice, pri čemu monoklonska antitela ili njihovi fragmenti za vezivanje antigena sadrže regione koji određuju komplementarnost teškog i lakog lanca (CDR) antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u Američkoj kolekciji kultura sojeva (ATCC) pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili pristupnim brojem PTA-122645 [BB7].

3. Elektronski uređaj za detekciju prema patentnom zahtevu 1 ili traka za testiranje prema patentnom zahtevu 2, pri čemu traka za testiranje sadrži: (a) traku za pozadinu koja sadrži fitilj za prijem i apsorpciju tečnosti za testiranje, (b) poroznu noseću traku koja sadrži podlogu za reagens pričvršćenu za fitilj, pri čemu podloga za reagens sadrži deo reagensa, (c) zonu formiranja linije koja sadrži deo reagensa, i (d) apsorpcionu podlogu na suprotnom kraju dela trake za testiranje od fitilja.

4. Elektronski uređaj za detekciju prema patentnom zahtevu 1 ili 3, ili traka za testiranje prema patentnom zahtevu 2 ili 3, pri čemu monoklonska antitela ili njihovi fragmenti za vezivanje antigena u delu reagensa i/ili reakcionom delu sadrže varijabilne regione teškog i lakog lanca antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili pristupnim brojem PTA-122645 [BB7].

5. Elektronski uređaj za detekciju prema patentnom zahtevu 1 ili 3, ili traka za testiranje prema patentnom zahtevu 2 ili 3, pri čemu monoklonska antitela ili njihovi fragmenti za vezivanje antigena u delu reagensa i/ili reakcionom delu sadrže teški i laki lanac antitela proizvedenog od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2] ili pristupnim brojem PTA-122645 [BB7].

6. Elektronski uređaj za detekciju prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 ili 3 do 5, ili traka za testiranje prema bilo kojem od patentnih zahteva 2 do 5, pri čemu monoklonska antitela ili njihovi fragmenti za vezivanje antigena u delu reagensa i/ili reakcionom delu su sposobni da se vežu sa antigenom krevetnih stenica u lizatu celih krevetnih stenica ili ekstraktu papira za prikupljanje koji sadrži otpadni materijal krevetnih stenica.

7. Elektronski uređaj za detekciju prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 ili 3 do 6, ili traka za testiranje prema bilo kojem od patentnih zahteva 2 do 6, pri čemu deo reagensa sadrži monoklonska antitela proizvedena od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2], ili njihov fragment za vezivanje antigena.

8. Elektronski uređaj za detekciju prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 ili 3 do 6, ili traka za testiranje prema bilo kojem od patentnih zahteva 2 do 6, pri čemu deo regensa sadrži monoklonska antitela proizvedena od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7], ili njihov fragment za vezivanje antigena.

9. Elektronski uređaj za detekciju prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 ili 3 do 8, ili traka za testiranje prema bilo kojem od patentnih zahteva 2 do 8, pri čemu reakcioni deo sadrži monoklonska antitela proizvedena od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122644 [BB2], ili njihov fragment za vezivanje antigena.

10. Elektronski uređaj za detekciju prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 ili 3 do 8, ili traka za testiranje prema bilo kojem od patentnih zahteva 2 do 8, pri čemu reakcioni deo sadrži monoklonska antitela proizvedena od hibridoma deponovanog u ATCC pod pristupnim brojem PTA-122645 [BB7], ili njihov fragment za vezivanje antigena.

11. Elektronski uređaj za detekciju prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 ili 3 do 10, ili traka za testiranje prema bilo kojem od patentnih zahteva 2 do 10, pri čemu su obojene čestice u delu reagensa koloidno zlato, mikrosfera od lateksa, ili fluorescentna oznaka.

12. Postupak za analizu tečnosti za testiranje za određivanje prethodnih ili sadašnjih infestacija krevetnim stenicama, koji obuhvata dovođenje u kontakt tečnosti za testiranje sa trakom za testiranje elektronskog uređaja za detekciju prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 ili 3 do 11 ili trakom za testiranje prema bilo kojem od patentnih zahteva 2 do 11.

13. Komplet koji sadrži elektronski uređaj za detekciju prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 ili 3 do 11 ili traka za testiranje prema bilo kojem od patentnih zahteva 2 do 11.