RS55263B1

RS55263B1 - Derivati azetidina i ciklobutana kao jak inhibitori

Info

Publication number: RS55263B1
Application number: RS20160911A
Authority: RS
Inventors: James D Rodgers; Stacey Shepard; Yun-Long Li; Jiacheng Zhou; Pingli Liu; David Meloni; Michael Xia
Original assignee: Incyte Holdings Corp
Priority date: 2008-03-11
Filing date: 2009-03-10
Publication date: 2017-02-28
Also published as: JP2011514909A; MX2010010012A; LTC2288610I2; CA2718271A1; TWI444382B; WO2009114512A1; SG191660A1; MA32219B1; CY1118176T1; LT2288610T; CN102026999B; ECSP10010475A; KR20120108042A; US20130225556A1; BRPI0909040A8; HRP20161390T1; UA101493C2; TW200942545A; JP5275371B2; HUE029767T2

Description

POLJE PRONALASKA

[0001]Ovaj pronalazak se odnosi na derivat azetidina, kao i na njegove kompozicije i postupke za upotrebu i izradu, koji je JAK inhibitor koristan u tretmanu bolesti povezanih sa JAK uključujući, na primer, inflamatorne i autoimune poremećaje kao i kancer.

POREKLO PRONALASKA

[0002JProtein kinaze (PKe) su grupa enzima koja reguliše različite, važne biološke procese, uključujujći, između ostalog, rast ćelija, preživljavanje i diferencijaciju, formiranje i morfogenezu organa, neovaskularizaciju, oporavak i regeneraciju tkiva. Protein kinaze ispoljavaju svoje fiziološke funkcije katalizirajući fosforilaciju proteina (ili substrata) i na taj način moduliraju ćelijske aktivnosti substrata u različitim biološkim kontekstima. Pored funkcija u normalnim tkivima/organima, mnoge protein kinaze takođe imaju mnogo specifičniju ulogu u mnoštvu humanih bolesti, uključujući kancer. Podgrupa protein kinaza (takođe označene kao onkogenične protein kinaze), kada je poremećena regulacija, može da dovede do formiranja i rasta tumora i da dalje doprinese održavanju i progresiji tumora. Iz tog razloga, onkogenične protein kinaze predstavljaju jednu od najvećih i najinteresantnijih grupa ciljanih proteina za lečenje kancera i razvoj lekova.

[00031Janus Kinaza (JAK) familija igra ulogu u citokin-zavisnoj regulaciji proliferacije i funkcije ćelija uključenih u imuni odgovor. U ovom trenutku, poznata su četiri člana JAK familije sisara: JAKI (takođe poznata kao Janus kinaza-1), JAK2 (takođe poznata kao Janus kinaza-2), JAK3 (takođe poznata kao Janus kinaza, leukocita; JAKL; L-JAK i Janus kinaza-3) i TYK2 (takođe poznata kao protein-tirozin kinaza 2). Veličina JAK proteina je u rasponu od 120 do 140kDa i uključuje sedam zatvorenih domena JAK homologa (JH); jedan od ovih je

domen funkcionalno katalitičke kinaze a drugi je domen pseudokinaze koji potencijalno služi u regulatornoj funkciji i/ili služi kao mesto vezivanja za STATe.

[0004]Blokiranje transdukcije signala na nivou JAK kinaza daje nadu za unapređenje

tretmana inflamatornih bolesti, autoimunih bolesti, mijeloproliferativnih bolesti i kancera kod ljudi, da se nabroje samo neki. Predviđa se da inhibicija JAK kinaza može da ima terapeutske benefite kod pacijenata sa imunim oboljenjima kože kao što su psorijaza i senzitizacija kože. U skladu sa tim, inhibitori Janus kinaza ili povezanih kinaza su predmet velikih istraživanja i u više publikacija su objavljene delotvorne grupe jedinjenja. Na primer, neki JAK inhibitori, uključujući pirolopiridin i pirolopirimidin, su objavljeni u US patentnoj publikaciji broj 2007/0135461, podnetoj 12. decembra 2006.

[0005]Prema tome, nova ili poboljšana sredstva koja inhibiraju kinaze kao što su Janus kinaze su kontinuirano potrebna za razvoj novih i još efikasnijih farmaceutskih sredstava za lečenje kancera i drugih bolesti. Jedinjenja i procesi koji su ovde opisani imaju za cilj da zadovolje ove i druge potrebe.

KRATAK SADRŽAJPRONALASKA

[0006]Ovaj pronlazak obezbeđuje {l-(etilsulfonil)-3-[4-(7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il)-lH-pirazol-l-il]azetidin-3-il}acetonitril, ili njegovu farmaceutskii prihvatljivu so.

[0007]Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje farmaceutske kompozicije koje uključuju {1-(etilsulfonil)-3-[4-(7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il)-lH-pirazol-l-il]azetidin-3-il} acetonitril, ili njegovu farmaceutskii prihvatljivu so i najmanje jedan farmaceutski prihvatljiv nosač.

[0008]Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje {l-(etilsulfonil)-3-[4-(7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il)-lH-pirazol-l-il]azetidin 3-il} acetonitril ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, za upotrebu u terapiji.

[0009]Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje postupke za izradu {l-(etilsulfonil)-3-[4-(7H-pirolo[2,3d]pirimidin-4-il)-1 H-pirazol-1 -il]azetidin-3-il} acetonitrila.

DETALJANOPIS

[0010]Ovaj pronalazak obezbeđuje,interalia,JAKinhibitor {l-(etilsulfonil)-3-[4-(7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il)-lH-pirazol-l-il]azetidin-3-il}acetonitril.

[0011]Razumljivo je da izvesne karakteristike pronalaska, koje su zbog jasnoće opisane u kontekstu odvojenih aspekata, mogu takođe da se obezbede u kombinaciji u pojedinačnom aspektu. Nasuprot tome, različite karakteristike pronalaska koje su zbog sažetosti opisane u kontekstu pojedinačnog aspekta, mogu takođe da se obezbede odvojeno ili u bilo kojoj pogodnoj subkombinaciji.

[0012]Jedinjenje iz pronalaska takođe uključuje tautomerne oblike. Tautomerni oblici nastaju zbog zamene jednostruke veze sa susednom dvostrukom vezom zajedno sa pratećom migracijom protona. Tautomerni oblici uključuju prototropične tautomere koji su u stanju izomeme protonacije i imaju istu empirijsku formulu i ukupno naelektrisanje. U primere prototropnih tautomerna spada IH- -pirazol. Tautomerni oblici mogu da budu u ravnoteži ili odgovarajućom supstitucijom sterično zatvoreni u jednom obliku.

[0013]Jedinjenje iz pronalaska dalje uključuje hidrate i solvate, kao i anhidrovane ili ne-solvatne oblike.

[0014]Naziv "jedinjenje," kako se ovde koristi, treba da obuhvati sve stereoizomere, geometrijske izomere, tautomere i izotope navedenih struktura.

[0015]Svako jedinjenje i njegove farmaceutski prihvatljive soli mogu da se nađu zajedno sa drugim supstancama kao što su voda i rastvarači (na primer, hidrati i solvati) ili može da bude izolovano.

[0016]Jedinjenje iz pronalaska može takođe da uključi sve izotope atoma koji se pojavljuju u međuproizvodima ili finalnim jedinjenjima. Izotopi uključuju one atome koji imaju isti atomski broj ali različite masene brojeve. Na primer, u izotope vodonika spadaju tricijum i deuterijum.

[0017]U nekim otelotvorenjima, jedinjenje iz pronalaska i njegove soli su suštinski izolovani. Pod "suštinski izolovanim" se smatra da je jedinjenje bar delimično ili potpuno odvojeno iz sredine u kojoj je formirano ili detektovano. Parcijalno razdvajanje može da uključi, na primer, kompoziciju obogaćenu jedinjenj em iz pronalaska. Suštinsko razdvajanje može da uključi kompozicije koje sadrže najmanje približno 50%, najmanje približno 60%, najmanje približno 70%, najmanje približno 80%, najmanje približno 90%, najmanje približno 95%, najmanje približno 97% ili najmanje približno 99% težine jedinjenje iz pronalaska, ili njegovu so. Postupci za izdvajanje jedinjenja i njihovih soli su rutina u tehnici.

[0018]Izraz "farmaceutski prihvatljiv" se ovde koristi da označi jedinjenje, materijale, kompozicije i/ili dozne oblike koji su u okviru medicinske procene pogodni za upotrebu u kontaktu sa tkivima ljudi i životinja bez prevelike toksičnosti, iritacije, alergijskog odgovora ili drugih problema ili komplikacija, proporcionalnih sa prihvatljivim odnosom benefit/rizik.

[0019]Izrazi, "temperatura sredine" i "sobna temperatura," kako se ovde koriste, su poznati u tehnici i generalno se odnose na temperaturu, na primer, temperaturu reakcije, koja je približna temperaturi u prostoriji u kojoj se izvodi reakcija, na primer, temperaturi od približno 20 °C do približno 30 °C.

[0020]Ovaj pronalazak takođe uključuje farmaceutski prihvatljive soli ovde opisanog jedinjenja. Kako se ovde koristi, "farmaceutski prihvatljive soli" se odnose na derivate otkrivenog jedinjenja pri čemu je osnovno jedinjenje modifikovano konverzijom postojećeg ostatka kiseline ili baze u oblik soli. U primere farmceutski prihvatljivih soli spadaju, ali bez ograničenja na, soli mineralnih ili organskih kiselina baznih ostataka kao što su amini, alkalne ili organske soli kiselih ostataka kao što su karboksilne kiseline; i slično. Farmaceutski prihvatljive soli ovog pronalaska uključuju uobičajene netoksične soli osnovnog jedinjenja formirane, na primer, od netoksičnih neorganskih ili organskih kiselina. Farmaceutski prihvatljive soli iz ovog pronalaska mogu da se sintetišu od osnovnog jedinjenja koje sadrži bazni ili kiseli ostatak uobičajenim hemijskijm postupcima. Generalno, ovakve soli mogu da se izrade reakcijom slobodnih kiselih ili baznih oblika ovih jedinjenja sa stehiometrijskom količinom odgovarajuće baze ili kiseline u vodi ili u organskom rastvaraču, ili u mešavini dva; generalno, preferirani su nevodeni medijumi kao što su etar, etil acetat, etanol, izopropanol ili acetonitril (ACN). Lista odgovarajućih soli može da se nađe u Remington's Pharmaceutical Sciences, 17th ed., Mack Publishing Companv, Easton, Pa., 1985, strana 1418 i u Journal of Pharmaceutical Science, 66,2 (1977), koji su svaki u celini ovde inkorporirani kao referenca.

Sinteze

[0021]Jedinjenje iz pronalaska, uključujući njegove soli, može da se izradi po poznatim tehnikama organskih sinteza i može da se sintetiše u skladu sa bilo kojim od brojnih mogućih puteva sinteze.

[0022]Reakcije za izradu jedinjenja iz pronalaska mogu da se izvode u pogodnim rastvaračima koje stručnjak sa iskustvom u tehnici organskih sinteza može lako da izabere. Pogodni rastvarači mogu da budu u potpunosti ne-reaktivni sa početnim materijalima (reaktantima), međuproizvodima ili produktima na temperaturama na kojima se reakcije izvode, na primer, na temperaturama koje mogu da budu u rasponu od temperature zamrzavanja rastvarača do temperature ključanja rastvarača. Određena reakcija može da se izvede u jednom rastvaraču ili u smeši više od jednog rastvarača. U zavisnosti od određene faze reakcije, stručnjak sa iskustvom može da izabere pogodne rastvarače za određenu fazu reakcije.

[0023]Izrada jedinjenja iz pronalaska može da uključi zaštitu i deprotekciju različitih hemijskih grupa. Potreba za zaštitom i deprotekcijom i izbor odgovarajućih zaštitnih grupa može na jednostavan način da odredi stručnjak sa iskustvom u tehnici. Hemijske reakcije zaštitnih grupa mogu da se nađu, na primer, u T. W. Greene and P. G. M. Wuts, Protective Groups in Organic Svnthesis, 3rd Ed., Wiley & Sons, Inc., New York (1999), koja je ovde u celini inkorporirana kao referenca.

[0024]Reakcije mogu da se prate u skladu sa bilo kojim pogodnim postupkom poznatim u tehnici. Na primer, formiranje produkta može da se prati spektroskopski, kao što je nuklearna magnetna rezonantna spektroskopija (na primer, 'H ili<13>C), infracrvena spektroskopija, spektrofotometrija (na primer, UV-vidljivi spektar), masena spektrometrija ili hromatografskim metodama kao što su visoko efikasna tečna hromatografija (HPLC) ili hromatografija na tankom sloju (TLC).

[0025]Jedinjenje može da se izradi u skladu sa sintetičkim procedurama kako je niže opisano u delu Primeri.

Postupci

[0026]Jedinjenje iz pronalaska može da modulira aktivnost jedne ili više Janus kinaza

(JAKa). Naziv "modulira" treba da označi sposobnost da poveća ili smanji aktivnost jednog ili više članova JAK familije kinaza. U skladu sa tim, jedinjenje iz pronalaska može da se koristi u postupcima moduliranja JAK dovođenjem u kontakt JAK sa jedinjenjem ili kompozicijama koje su ovde opisane. U nekim otelotvorenjima, jedinjenja iz ovog pronalaska mogu da deluju kao inhibitori jednog ili više JAKa. U narednim otelotvorenj ima, jedinjenje iz pronalaska

može da se koristi za moduliranje aktivnosti JAK kod pojedinca kod koga je potrebno moduliranje receptora primenom modulirajuće količine jedinjenja Formule I, II, III ili IV.

[0027]JAKe za koje se jedinjenje iz ovog pronalaska vezuje i/ili modulira uključuju bilo koji član JAK familije. U nekim otelotvorenj ima, JAK je JAKI, JAK2, JAK3 ili TYK2. U nekim otelotvorenj ima, JAK je JAKI ili JAK2. U nekim otelotvorenj ima, JAK je JAK2. U nekim otelotvorenj ima, JAK je JAK3.

[0028]U narednom aspektu, ovaj pronalazak se odnosi na postupke za lečenje bolesti ili poremećaja povezanih sa JAK kod pojedinca (na primer, pacijenta) primenom na pojedincu kome je potreban takav tretman, terapeutski efektivne količine ili doze jedinjenja iz ovog pronalaska ili njegove farmaceutske kompozicije. Bolesti povezane sa JAK mogu da uključe bilo koju bolest, poremećaj ili stanje koje je direktno ili indirektno vezano za ekspresiju ili aktivnost JAK, uključujući prekomernu ekspresiju i/ili nivoe nenormalne aktivnosti. Bolest povezana sa JAK može takođe da uključi bilo koju bolest, poremećaj ili stanje koje može da se spreči, poboljša ili izleči moduliranjem JAK aktivnosti.

[0029] Primeri bolesti povezanih sa JAK obuhvataju bolesti koje uključuju imuni sistem, uključujući, na primer, odbacivanje transplantiranog organa (na primer, odbacivanje alografta ili bolest graft protiv domaćina).

[0030] Naredni primeri bolesti povezanih sa JAK obuhvataju autoimune bolesti kao što su multiple skleroza, reumatoidni artritis, juvenilni artritis, psorijatični artritis, dijbetes tip I, lupus, psorijaza, inflamatorna bolest creva, ulcerativni kolitis, Kronova bolest, mijastenija gravis, imunoglobulinska nefropatija, autoimuni poremećaj štitaste žlezde, i slično. U nekim otelotvorenj i ma, autoimuna bolest je autoimuni bulozni poremećaj kože kao što su pemfigus vulgaris (PV) ili pemfigoidni bulouz (BP).

[0031] Naredni primeri bolesti povezanih sa JAK uključuju alergijska stanja kao što su astma, alergije na hranu, atopični dermatitis i rinitis. Naredni primeri bolesti povezanih sa JAK uključuju virusne bolesti, kao što su Epštajn Barov virus (EBV), Hepatitis B, Hepatitis C, HIV, HTLV 1, varičela-zoster virus (VZV) i humani papiloma virus (HPV).

[0032] Naredni primeri bolesti ili stanja povezanih sa JAK uključuju poremećaje kože kao što su psorijaza (na primer, psorijaza vulgaris), atopični dermatitis, osip na koži, iritaciju kože, preosteljivost kože (na primer, kontaktni dermatitis ili alergijski kontaktni dermatitis). Na primer, izvesne supstance, uključujući neke farmaceutske preparate, kada se primene topično, mogu da dovedu do preosteljivosti kože. U nekim otelotvorenj ima, istovremena primena ili odvojena primena najmanje jednog JAK inhibitora iz pronalaska zajedno sa sredstvom koje izaziva neželjenu preosteljivost može da bude od pomoći u lečenju ovakve neželjene preosteljivosti ili dermatitisa. U nekim otelotvorenj ima, poremećaj kože se tretira topičnom primenom najmanje jednog JAK inhibitora iz pronalaska.

[0033] U narednim otelotvorenj ima, bolest povezana sa JAK je kancer, uključujući kancere koje karakterišu čvrsti tumori (na primer, kancer prostate, kancer bubrega, kancer jetre, kancer pankreasa, kancer želuca, kancer dojke, kancer pluća, kancer glave i vrata, kancer štitaste žlezde, glioblastoma, Kapošijev sarkom, Kastelmanova bolest, melanoma, itd.), hematološke kancere (na primer, limfoma, leukemija kao što je akutna limfoblastična leukemija, akutna mijelogenozna leukemija (AML) ili multiple mijeloma) i kancer kože kao što su limfoma T-ćelija kože (CTCL) i limfoma B-ćelija kože. U primere limfoma T-ćelija kože spadaju Sezarv sindrom i mukozni fongoidi.

[0034]Bolesti povezane sa JAK mogu dalje da uključe bolesti koje karakteriše ekspresija mutanta JAK-2, kao što je mutant koji ima najmanje jednu mutaciju u pseudo-kinaza domenu (na primer, JAK2V617F).

[0035]Bolesti povezane sa JAK mogu dalje da uključe mijeloproliferativne poremećaje (MPDe), kao što su policitemija vera (PV), esencijalna trombocitemija (ET), mijelofibroze sa mijeloidnom metaplazijom (MMM), hronična mijelogena leukemija CML), hronična mijelomonocitna leukemija (CMML), hipereozinofilni sindrom (HES), sistemska bolest mast ćelija (SMCD), i slično. U nekim otelotvorenj ima, mijeloproliferativni poremećaj je primarna mijelofibroza (PMF) ili postpolicitemija vera/esencijalna trombocitemija mijelofibroza (Post-PV/ET MF).

[0036]Naredne bolesti povezane sa JAK uključuju inflamaciju i inflamatorne bolesti. U primere inflamatornih bolesti spadaju inflamatorne bolesti oka (na primer, iritis, uveitis, skleritis, konjuktivitis, i slične bolesti), inflamatorne bolesti respiratornog trakta (na primer, gornjeg respiratornog trakta, uključujući nos i sinuse, kao što su rinitis ili sinuzitis, ili donjeg respiratornog trakta uključujući bronhitis, hroničnu opstruktivnu bolest pluća i slično), inflamatornu miopatiju kao što je miokarditis i druge inflamatorne bolesti.

[0037]Ovde opisani JAK inhibitor može dalje da se koristi za lečenje ishemičnih reperfusionih oštećenja ili bolesti ili stanja povezanih sa inflamatornim ishemičnim slučajevima kao što su šlog ili srčani zastoj. Ovde opisani JAK inhibitor može dalje da se koristi za lečenje anoreksije, kaheksije ili iznurenosti kao što su one koje su posledica kancera ili su povezane sa njim. Ovde opisani JAK inhibtor može dalje da se koristi za lečenje restenoze, sklerodermitisa ili fibroze. Ovde opisani JAK inhibtor može dalje da se koristi za lečenje stanja povezanih sa hipoksijom ili astrogliozama kao što su, na primer, dijabetična retinopatija, kancer ili neurodegeneracija. Videti, na primer, Dudlev, A.C. i saradnici, Biochem. J. 2005, 390(Pt 2):427-36 i Sriram, K. i saradnici, J. Biol. Chem. 2004, 279(19): 19936-47. Epub 2004 Mar 2. Ovde opisani JAK inhibtor može da se koristi za lečenje Alzheimer-ove bolesti.

[0038]Ovde opisani JAK inhibtor može dalje da se koristi za lečenje drugih inflamatornih bolesti kao što su sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS) i septički šok.

[0039]Ovde opisani JAK inhibtor može dalje da se koristi za lečenje creva i uvećane prostate zbog, na primer, benigne hipertrofije prostate ili benigne hiperplazije prostate.

[0040]Ovde opisani JAK inhibtor, kao i drugi JAK inhibitori sposobni da utiču na IL-6/STAT3 signalizaciju, mogu dalje da se koriste za lečenje proliferativnih bolesti povezanih sa inflamacijom. Pokazano je daje inflamacija povezana sa razvojem nekih tipova kancera. Na primer, pokazano je da pacijenti koji pate od inflamatornog oboljenja creva, kao što je ulcerativni kolitis, imaju mnogo veći rizik za razvoj kolorektalnog kancera. Ovi tipovi kancera povezani sa inflamacijom su označeni kao kolitis-povezani kanceri (CAC). Više studija je pokazalo daje IL-6/STAT3 signalizacija uključena u pojavu CAC. Na primer, miševi bez STAT3 interstinalnih epitelijalnih ćelija imaju smanjenje veličine tumora i smanjenje incidence u modelu CAC kod životinja. Bromberg, i saradnici,, "Inflammation and cancer: IL-6 and STAT3 complete the link", Cancer Cell, 15:79-80 (2009). Slični rezultati su uočeni sa miševima bez IL-6, kod kojih se razvijaju redi i manji adenomi nego kod miševa izvornog oblika. Grivennikov, i saradnici, "TL-6 and STAT3 are required for survival of intestinal epithelial cells and the development of colitis-associated cancer", Cancer Cell, 15:103-111 (2009). Videti takođe, Bollrath, i saradnici, "gpl30-Mediated STAT3 activation in enterocvtes regulatres cell survival and cell-cycle progression during colitis-associated tumorigenesis", Cancer Cell, 15:91-102 (2009); i Kortylewski, i saradnici, "Regulation of the IL-23 and IL-12 balance by Stat3 signaling in the tumor microenvironment", Cancer Cell, 15:114-123 (2009).

[0041]U skladu sa tim, u nekim otelotvorenj ima JAK inhibitor iz pronalaska i oni koji utiču na IL-6/STAT3 signalizaciju mogu da se koriste za lečenje kancera povezanih sa inflamacijom. U nekim otelotvorenj ima, kancer je povezan sa infiamatornim oboljenjem creva. U nekim otelotvorenj ima, inflamatorno oboljenje creva je ulcerativni kolitis. U nekim otelotvorenj ima, inflamatorno oboljenje creva je Kronova bolest. U nekim otelotvorenj ima, kancer povezan sa inflamacijom je kancer povezan sa kolitisom. U nekim otelotvorenj ima, kancer povezan sa inflamacijom je kancer kolona ili kolorektalni kancer. U nekim otelotvorenj ima, kancer je kancer želuca, gastrointestinalni karcinoidni tumor, gastrointestinalni stromalni tumor GTST), adenokarcinom, kancer tankog creva ili kancer rektuma. Pored jedinjenja koja su ovde data, primeri JAK inhibitora koji mogu da se koriste u tretmanu kancera povezanih sa inflamacijom, uključuju inhibitore opisane u US 2006/0106020; US 2006/0183906; US 2007/0149506; US 2007/0135461; US 2008/0188500; US 2008/0312258; US 2008/0312259; i U.S. serijski broj 12/270,135.

[0042]JAK inhibitori mogu da se testiraju na životinjskim modelima na potencijalnu efikasnost u lečenju kancera povezanih sa inflamacijom. Na primer, CAC može da se indukuje kod lečenih (na primer sa JAK inhibitorima) ili nelečenih miševa postupkom koji su sumirali Grivennikov i saradnici, "IL-6 and STAT3 are required for survival of intestinal epithelial cells and the development of colitisassociated cancer", Cancer Cell, 15:103-111

(2009). Progresija bolesti može da se prati merenjem telesne težine i praćenjem znakova rektalnog krvarenja i dijareje. Nakon žrtvovanja životinja, delovi distalnog kolona se uzmu za analizu.

[0043]U nekim otelotvorenj ima, ovde opisan JAK inhibitor može dalje da se koristi za lečenje poremećaja suvog oka. Kako se ovde koristi, "poremećaj suvog oka" obuhvata bolesna stanja sumirana u skorašnjem zvaničnom izveštaju u Dry Eye Workshop (DEWS), u kome se suvo oko definiše kao "multifaktorijalna bolest suza i površine oka koja za rezultat ima simptome neprijatnosti, poremećaja vida i nestabilnost suznog filma uz potencijalno oštećenje površine oka. Ovo je praćeno povećanim osmolaritetom suznog filma i inflamacijom površine oka" Lemp, "The Definition and Classification of Dry Eye Disease: Report of the Definition and Classification Subcommittee of the International Dry Eye WorkShop", The Ocular Surface, 5(2), 75-92 April 2007, koji je ovde u celini inkorporiran kao referenca. Suvo oko se takođe ponekad označava kao keratokonjuktivitis sika. U nekim otelotvorenj ima, tretman poremećaja suvog oka obuhvata poboljšanje određenog simptoma poremećaja suvog oka, kao što su neprijatnost u oku, poremećaj vida, nestabilnost suznog filma, hiperosmolaritet suza i inflamacija površine oka.

[0044]Kako je sumirano u DEWS izveštaju, suvo oko može da se klasifikuje u dve različite grupe: suvo oko zbog nedostatka vode u suzama i evaporativno suvo oko, koje s druge strane obuhvataju različite podgrupe. U skladu sa tim, u nekim otelotvorenj ima, poremećaj suvog okaje suvo oko zbog nedostatka vode u suzama (ADDE). U drugim otelotvorenj ima, poremećaj suvog okaje evaporativno suvo oko. U narednim otelotvorenj ima, poremećaj suvog okaje izabran iz bilo koje podgrupe poremećaja ADDE ili evaporativnog suvog oka, ili njihovih odgovarajućih kombinacija. Međutim, kako su autori DEWS izveštaja naveli, različite grupe i podgrupe se međusobno ne isključuju. Tz tog razloga, do suvog oka može da dođe preko različitih mehanizama u različitim podgrupama ili bolesno stanje suvog oka koje potiče iz jedne podgrupe može da dovede do slučajeva koji uzrokuju suvo oko mehanizmom iz druge podgrupe.

[0045]Prva grupa suvog oka, suvo oko zbog nedostatka vode u suzama (ADDE), je takođe poznata kao suzno deficijentno suvo oko i lakrimalna suzna deficijencija. U ADDE, veruje se da do suvogo oka dolazi zbog insuficijencije sekrecije lakrimalnih suza. Bez namere da se vežemo za bilo koju teoriju, veruje se da je suvoća rezultat smanjene sekrecije i zapremine lakrimalnih suza, što izaziva hiperosmolaritet suza. Hiperosmolaritet suznog filma može da izazove hiperosmolaritet epitelijalnih ćelija na površini oka, stimulišući inflamatorne pojave koje uključuju različite kinaze i puteve signalizacije.

[0046]Dve podgrupe ADDE su Sjogren-ov sindrom suvog oka (SSDE), gde su suzne žlezde meta autoimunog procesa i non-Sjogren-ov sindrom suvog oka (NSSDE). U skladu sa tim, u nekim otelotvorenj ima, poremećaj suvog okaje SSDE. U narednim otelotvorenj ima, poremećaj suvog okaje non-Sjogren-ov sindrom suvog oka. U SSDE, veruje se da aktivirane T-ćelije mogu da se infiltriraju u suzne žlezde dovodeći do ćelijske smrti acinarnih i duktularnih ćelija i hiposekrecije suza. Efekti lokalno oslobođenih citokina ili cirkulišućih antitela mogu da pojačaju efekte hiposekrecije. Dva osnovna oblika SSDE su primarni i sekundarni oblici. Primerni SS može da se javi u kombinaciji sa suvim ustima (kserostomija). Sekundarni SSDE se javlja sa simptomima primarnog SSDE zajedno sa autoimunim oboljenjem vezivnog tkiva kao što su reumatoidni artritis (RA), sistemski lupus eritematoza, poliarteritis nodoza, Wegener-ova granulomatoza, sistemska skleroza, primarna žučna skleroza ili bolest više različitih vezivnih tkiva. Kriterijum za dijagnozu svakog od ovih oboljenja vezivnog tkiva je poznat u tehnici. Osim toga, Primarni SSDE može da bude povezan sa sistemskim manifestacijama bolesti koje mogu da obuhvate pluća, bubrege, jetru, krvne sudove i zglobove.

[0047]U NSSDE, isključene su sistemske autoimune karakteristike Sjogren sindroma suvog oka. Oblici NSSDE uključuju primarne deficijencije suznih žlezda (uključujući suvo oko povezano sa godinama starosti, kongenitalnu alakrimu i familijarnu disautonimiju), sekundarne lakrimalne deficijencije (uključujući inflamatornu infiltraciju sarkoidnih granulomata, limfomatoznih ćelija i T-ćelija povezanih sa AIDS u suznu ćeliju; posledice povezane sa oboljenjem graft protiv domaćina; i posledice koje su rezultat ablacije suzne žlezde i denervacije suzne žlezde), obstrukciju kanala suzne žlezde (uključujući obstrukcije izazvane ožiljcima od konjuktivitisa obuhvatajući trahomu, ožiljke od pemfigoida i pemfigoidnu mukoznu membranu, multioblike eriteme i hemijske ili toplotne opekotine) i refleksnu hiposekreciju (uključujući refleksnu senzornu blokadu, kao što je blokada povezana sa korišćenjem kontaktnih sočiva, dijabetes melitus i neurotrofični keratitis i refleksni blok motorike, uključujući onaj koji je povezan sa oštećenjem VII kičmenog nerva, multiple neuromatozu i izlaganje sistemskim lekovima kao što su antihistamini, beta blokeri, antispazmolitici, diuretici, triciklični antidepresanti, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i drugi psihotropni lekovi).

[0048] Druga velika klasa poremećaja suvog okaje evaporativno suvo oko, do koga dolazi povećanim gubitkom vode sa izložene površine oka u prisustvu normalne funkcije lakrimalne sekrecije. Bitni uzroci evaporativnog suvog oka uključuju disfunkciju Meibomian-ove žlezde (MGD) (uključujući onu izazvanu smanjenim brojem žlezda zbog stečene kongenitalne deficijencije-MGD; MGD povezane sa distihijazom, distihijaza limfedema sindrom i metaplazija; hipersekretorna MGD povezana sa Meibomian seborejom, hipersekretorna MGD povezana sa retinoidnom terapijom, primarna i sekundarna obstruktivna MGD, fokalna ili difuzna obstruktivna MGD, prosta ili obstruktivna MGD sa ožiljcima, atrofična ili inflamatorna obstruktivna MGD; primarna ili sekundarna prosta MGD za prednji blefaritis, akne rozacee, seboroični dermatitis, ektrodaktilni sindrom, Rurner-ov sindrom, sistemska toksičnost sa 13-cis retinoičnom kiselinom, polihlorirani bifenili i epinefrin; i primarni ili sekundarni MGD sa ožiljcima od hemijskih opekotina, pemfigoida, akne rozacee, multiformne eriteme, VKC i AKC), poremećaji otvora kapka i podešenosti ili dinamike kapak/jabučica (kao što su poremećaji do kojih dolazi zbog kraniostenoze, endokrinih i drugih oblika proptoza, miopije i nakon plastične operacije kapka) i sporo treptanje (uključujući ono do koga dolazi zbog ekstrapiramidalnih poremećaja kao što je Parkinsonova bolest). Spoljni uzroci evaporativnog suvog oka obuhvataju poremećaje površine oka (uključujući kseroftalmiju izazvanu nedostatkom vitamina A; i poremećaje povezane sa lokalnim lekovima i konzervansima kao što su lokalna anestezija i benzalkonijum hlorid), korišćenje kontaktnih sočiva, bolest površine oka (uključujući alergijska oboljenja oka), alergijski konjuktivitis (uključujući sezonski alergijski konjuktivitis, prolećni keraktokonjuktivitis i atopični keratokonjuktivitis) i upotreba antihistamina.

[0049] Pacijenti kojima je potreban tretman poremećaja suvih očiju mogu da se identifikuju različitim dijagnostičkim postupcima poznatim u tehnici, uključujući dijagnostičke postupke koje su sumirali Bron, i saradnici, "Methodologies to Diagnose and Monitor Dry Eye Disease: Report of the Diagnostic Methodology Subcommittee of the International Dry Eye Workshop

(2007)", The Ocular Surface, 5(2), 108-152 (April 2007), koji su ovde u celini inkorporirani kao referenca. Ovo uključuje, ali se ne ograničava samo na: (1) upitnike o simptomima (na primer, Beglev, i saradnici, "Use of the dry eye questionnaire to measure svmptoms of ocular irritation in patients with aqueous tear deficient dry eye", Comea, 2002:21:664-70); (2) bojenje površine oka da se proveri oštećenje površine (na primer, bojenje bengal rozem ili fluorescein natrijumom ili drugim postupcima bojenja kao što su tehnike koje su sumirali Barr i saradnici, "Corneal scarring in the Collaborative Longitudinal Evaluation of Keratoconus

(CLEK) Study: baseline prevalence and repeatability of detection", Cornea 1999; 18(l):34-46; Lemp, "Report of the National Eye Institute/Industry Workshop on clinical trials in dry eyes", CLAO J 1995;21(4):221-31; Nichols, i saradnici, "The repeatability of clinical measurements of dry eye", Cornea 2004;23:272-85; Bron, i saradnici, "Grading of corneal and conjunctival staining in the context of other dry eye tests", Cornea 2003;22(7):640-50); (3) merenje vremena prekidanja suznog filma da se ispita stabilnost suznog filma (na primer, Abelson, i saradnici, "Alternate reference values for tear film break-up time in normal and dry eye populations", Adv Exp Med Biol 2002;506, Part B: 1121-1125; Bron AJ, i saradnici, "Grading of corneal and conjunctival staining in the context of other dry eye tests", Cornea 2003;22:640-50; Cho i saradnici, "Review of the tear break-up time i closer look at the tear break-up time of Hong Kong Chinese", Optom Vis Sci 1993;70(l):30-8; Craig i saradnici, "Tear lipid layer structure and stability following expression of the meibomian glands. Ophthalmic Physiol Opt 1995, 15(6):569-74; Eliason, i saradnici, "Staining of the conjunctiva and conjunctival tear film", Br J Ophthalmol 1990;74:519-22; Farrell i saradnici, "A classification for dry eyes following comparizon of tear thinning time with Schirmer tear test", Acta Ophthalmol (Copenh) 1992; 70(3):357-60; Johnson i saradnici, "The effect of instilled fluorescein solution volume on the values and repeatability of TBUT measurements", Cornea 2005;24:811-7; Lemp i saradnici, "Corneal desiccation despite normal tear volume", Ann Ophthalmol 1970;284:258-261; Lemp "Report of National Eye Institute/Industry Workshop on clinical trials in dry eyes", CLAO J 1995;21:221-232; Madden i saradnici, Poredbeni study of two non-invasive tear film stability techniques. Curr Eye Res 1994; 13(4):263-9; Marquardt i saradnici, "Modification of tear film break-up time test for increased reliability" in Holly ed. The Preocular Tear Film inHealth, Disease and Contact Lens Wear. Lubbock, Texas: Dry Eye Institute, 1986:57-63; Mengher i saradnici, "Non-invasive tear film break-up time: sensitivity and specificity", Acta Ophthalmol (Copenh) 1986; 64(4):441-4; Nichols i saradnici, "The repeatability of clinical measurements of dry eye" Cornea 2004;23:272-85; Pflugfelder i saradnici, "Evaluation of subjective assessments and objective

diagnostic tests for diagnosing tear-film dizorders knovra to cause ocular irritation. Cornea 1998; 17(l):38-56; Vitali i saradnici, "The European Communitv Study Group on diagnostic criteria for Sjogren's svndrome. Sensitivity and specificity of tests for ocular and oral involvement in Sjogren's syndrome." 1992; Ann Rheum Dis 53(10):637-47; Welch i saradnici, "An approach to a more standardized method of evaluating tear film break-up time" Invest Ophthalmol Vis Sci 2003; 2485/B324.); (4) Schirmer test (procena refleksno stimulisanog protoka suza unošenjem filter papira u konjuktivalnu kesicu) (na primer, van Bijsterveld, "Diagnostic tests in the sicca syndrome" Arch Ophthalmol 1969;82:10-14; Holly i saradnici, "Lacrimation kinetics as determined by a novel technique", in Holly FJ (ed). The preocular tear film. Lubbock TX, Lubbock Dry Eye Institute, 1986, pp 76-88); (5) merenje osmolariteta suza (na primer, Farris, "Tear osmolarity—a new gold standard?" Adv Exp Med Biol 350:495-503, 1994; Nelson i saradnici, "Tear film osmolality determination: an evaluation of potential errors in measurement" Curr Eye Res Sep;5(9):677-81, 1986; Sullivan i saradnici, "4th International Conference on the Lacrimal Gland, Tear Film & Ocular Surface and Dry Eye Syndromes, 11/20/04"; White i saradnici, "Human basic tear fluid osmolality. I. Importance of sample collection strategy", Acta Ophthalmol (Copenh) Aug;71(4):524-9, 1993; (6) merenje poluprečnika meniskusa, visine i poprečnog preseka suza zbog dijagnostikovanja nedostatka vode u suzama (na primer, Cermak i saradnici, "Is complete androgen insensitivity syndrome associated with alterations in the meibomium gland and ocular surface", Cornea 2003;22:516-521; Farrell i saradnici, "A clinical procedure to predict the value of temporary occlusion therapy in keratoconjunctivitis sicca" Ophthal Physiol Opt 2003;23:1-8; Glasson i saradnici, "Differences in clinical parameters and tear film of tolerant and intolerant contact lens wearers", Invest Ophthalmol Vis Sci 2003;44:5116-5124; Mainstone i saradnici, "Tear meniscus measurement in the diagnosis of dry eye", Curr Eye Res 1996; 15:653-661; Nichols i saradnici, "The repeatability of clinical measurements of dry eye", Cornea 2004a; 23:272-285; Nichols i saradnici, "The lack of association između signs and symptoms in patients with dry eye disease", Cornea 2004b; 23:762-770; Oguz i saradnici, "The height and radius of the tear meniscus and methods for examining these parameters", Cornea 2000;19:497-500; Yokoi i saradnici, "Non-invasive methods of assessing the tear film", Exp Eye Res 2004;78:399-407); (7) interferometrija lipidnog sloja suznog filma za dijagnostikovanje nedostatka vode u suzama suvog oka (ATD) ili deficijencije prekornealnog lipida suza (Danjo i saradnici, "Observation of precorneal tear film in patients with Sjogren's svndrome", Acta Ophthalmol Scand 1995;73:501-5; Doane, "An instrument for in vivo tear film interferometrv", Optom Vis Sci 1989; 66: 383-8; Goto i saradnici, "Computer-svnthesis of an interference color chart of human tear lipid layer by a colorimetric approach", Invest Ophthalmol Vis Sci 2003;44:4693-7; Goto i saradnici, "Differentiation of lipid tear deficiency dry eye by kinetic analysis of tear interference images", Arch Ophthalmol 2003;121:173-80; Goto E, i saradnici, "Kinetic analysis of tear interference images in aqueous tear deficiency dry eye before and after punctal occlusion. Invest Ophthalmol Vis Sci 2003 ;44:1897-905; Goto i saradnici, "Color mapping of tear lipid layer thickness distribution from the image analysis in DRI tear lipid layer interference images (ARVO abstract). ARVO 2004; Guillon, "Tear film photography and contact lens wear", J Br Contact Lens Assoc 1982;5:84-7; King-Smith i saradnici, "Three interferometric methods for measuring the thickness of layers of the tear film", Optom Vis Sci 1999;76:19-32; Korb, i saradnici, "Increase in tear film lipid layer thickness following treatment of meibomian gland dysfunction", Adv Exp Med Biol 1994;350:293-8; Korb i saradnici, "The effect of two novel lubricant eye drops on tear film lipid layer thickness in subjects with dry eye symptoms", Optom Vis Sci 2005; 82: 594-601; Mathers i saradnici, "Assessment of the tear film with tandem scanning confocal microscopy", Cornea 1997;16:162-8; Maruyama i saradnici, "Effect of environmental conditions on tear dvnamics in soft contact lens wearers", Invest Ophthalmol Vis Sci 2004;45(8):2563-8; Tiffany, "Refractive index of meibomian and other lipids", Curr Eye Res 1986;5:887-9; Tiffany i saradnici, "Meniscometry using the Tearscope-plus (ARVO abstract). Invest Ophthalmol Vis Sci 2001 ;42, s37; Yokoi i saradnici, "Correlation of tear lipid layer interference patterns with the diagnosis and severity of dry eye", Am J Ophthalmol 1996;122:818-24; Yokoi i saradnici, "Assessment of meibomian gland function in dry eye using meibometry", Arch Ophthalmol 1999;117:723-9); (8) Sistem analiza stabilnosti suza (TSAS) za dijagnostikovanje nestabilnosti suza (na primer, Goto i saradnici, "Tear Film Stability Analysis System: Introducing a new application for videokeratography", Cornea 2004a; Nov;23(8):S65-S70; Goto i saradnici, "Evaluation of the tear film stability after laser in situ keratomileusis using the tear film stability analysis system", Am J Ophthalmol 2004b Jan; 137(1): 116-20; Kojima i saradnici, "A new noninvasive tear stability analysis system for the assessment of dry eyes" Invest Ophthalmol Vis Sci 2004;May;45(5): 1369-74); (9) meibometrija za procenu disfunkcije Meibomian žlezde (na primer, Chew i saradnici, "An instrument for quantifying meibomian lipid on the lid margin: the Meibometer", Curr Eye Res 1993a; 12:247-254; Chew i saradnici, "The casual level of meibomian lipids in humans", Current Eye Research 1993b; 12:255-259; Komuro i saradnici, "Assessment of meibomian gland function by a newly developed laser meibometer", Adv Exp Med Biol 2002;506:517-520; Yokoi i saradnici, "Assessment of meibomian gland function in dry eye using meibometry" Arch Ophthalmol 1999;117:723-729); (10) meibografija ili meiboskopija za merenje disfunkcije Meibomian žlezda (na primer, Kaercher, "Ocular symptoms and signs in patients with ectodermal dysplasia symdromes", Grafes Arch Clin Exp Ophthalmol 2004;495-500; Jester i saradnici, "In vivo biomcroscopy and photography of meibomian glands in a rabbit model of meibomian gland dysfunction", Invest Ophthalmol Vis Sci 1982;22:660-7; Mathers i saradnici, "Video imaging of the meibomian gland", Arch Ophthalmol 1994;112:448-9; Pflugfelder, i saradnici, "Evaluation of subjective assessments and objective diagnostic tests for diagnosing tear-film dizorders known to cause ocular irritation", Cornea 1998;17(l):38-56; Robin i saradnici, "In vivo transillumination biomicroscopy and photography of meibomian gland dysfunction. Ophthalmology 1985;92:1423-6; Shimazaki i saradnici, "Meibomian gland dysfunction in patients with Sjogren syndrome", Ophthalmology 1998; 105(8): 1485-8; Yokoi i saradnici, "A newly developed video-meibography system featuring a newly designed probe", Jpn J Ophthalmol 2007; 51: 53-6); (11) Citologija tehnikom četkice (na primer, Fukagawa i saradnici, "Histological evaluation of brush cytology of rabbit conjunctiva", Nippon Ganka Gakkai Zasshi 1993;97:1173-8; Fujihara i saradnici, "Evaluation of human conjunctival epithelium by a combination of brush cytology and flow cytometry: an approach to the quantitative technique", Diagn Cvtopathol 1997;17:456-60; Miyoshi i saradnici, "Interleukin-8 concentrations in conjunctival epithelium brush cytology samples correlate with neutrophil, eosinophil infiltration, and corneal damage", Cornea 2001;20:743-7; Takano i saradnici, "Inflammatory cells in brush cytology samples correlate with the severity of corneal lesions in atopic keratoconjunctivitis", Br J Ophthalmol 2004;88:1504-5; Tsubota i saradnici, "Brush cytology for the evaluation of dryeye", Nippon Ganka Gakkai Zasshi 1990a ;94:224-30; Tsubota i saradnici, "Conjunctival brush cytology", Acta Cytol 1990 b;34:233-5; Tsubota i saradnici, "Detection by brush cytology of mast cells and eosinophils in allergic and vernal conjunctivitis"; Cornea 1991;10:525-31); (12) Citometrija protoka u impresionoj citologiji za detektovanje inflamacije konjuktive (na primer, Baudouin i saradnici, "Flow cytometry in impression cytology specimens. A new method for evaluation of conjunctival Inflammation", Invest Ophthalmol Vis Sci 1997a;38:1458-1464; Bourcier i saradnici, "Expression of CD40 and CD40 ligand in the human conjunctival epithelium", Invest Ophthalmol Vis Sci 2000;41:120-126; Brignole i saradnici, "Expression of Fas antigen (CD95) in the human conjunctival epithelium. Positive correlation with class II HLA DR expression in inflammatorv conditions", Exp Eye Res 1998;67:687-697; Brignole i saradnici, "Flow cvtometric analysis of inflammatory markers in conjunctival epithelial cells of patients with dry eyes" Invest Ophthalmol Vis Sci 2000; 41:1356-1363; Brignole i saradnici, "Flow cytometric analysis of inflammatory markers in KCS: 6-month treatment with topical cyclosporin A", Invest Ophthalmol Vis Sci 2001;42:90-95; Brignole i saradnici, "Flow cytometry in conjunctival impression cytology: a new tool for exploring ocular surface pathologies", Exp Eye Res 2004;78:473-481; Fujihara i saradnici, "Evaluation of human conjunctival epithelium by a combination of brush cytology and flow cytometry: an approach to the quantitative technique" Diagn Cvtopathol 1997;17:456-460; Pisella i saradnici, "Flow cvtometric analysis of conjunctival epithelium in ocular rosacea and keratoconjunctivitis sicca. Ophthalmology 2000; 107:1841-1849; Pisella, i saradnici, "Conjunctival proinflammatory and proapoptotic effects of latanoprost, preserved timolol and unpreserved timolol: an ex vivo and in vitro study. Invest Ophthalmol Vis Sci 2004; 45:1360-1368); (13) Ferning test za dijagnostikovanje kvaliteta suza (koncentracija elektrolita), KCS i hiperosmolariteta (na primer, Albach i saradnici, "Diagnosis of keratoconjunctivitis sicca in rheumatoid arthritis. The value of various tests", Ophthalmologe 1994 Apr; 91(2):229-34; Golding i saradnici, "X-ray and scanning electron microscopic analysis of the structural composition of tear ferns", Cornea 1994 Jan;13(l):58-66; Norn, "Quantitative tear ferning. Clinical investigations", Acta

Ophthalmol (Copenh)1994 Jun; 72(3):369-72; Pearce i saradnici, "Spatial location studies on the chemical composition of human tear ferns", Ophthalmic Physiol Opt 2000; Jul; 20(4):306-13; Pensyl i saradnici, "The repeatability of tear mucus ferning grading", Optom Vis Sci 1998 Aug;75(8):600-4; Rolando, "Tear mucus ferning test in normal and keratoconjunctivitis sicca eyes. Chibret Tnt J Ophthalmol 1984; 2(4):32-41; Rolando i saradnici, "Tear mucus ferning test in keratoconjunctivitis sicca", u: Holly FJ, Lamberts DW, MacKeen DL (eds.): The preocular tear film in health, disease, and contact lens wear,. 1 st Intern Tear Film Symposium. Lubbok (Texas, USA), Dry Eye Institute, 1986, 203-210; Rolando i saradnici, "The effect of hyperosmolarity on tear mucus ferning", Fortschr Ophthalmol 1986;83:644-646; Rolando i saradnici, "Tear mucus crystallization in children with cystic fibrosis", Ophthalmologica 1988; 197(4):202-6); (14) Indeks zaštite oka (OPI) za procenu zaštite površine oka i rizika od oštećenja površine oka (na primer, Ousler i saradnici, "Factors that influence the inter-blink interval (IBI) as measured by the ocular protection index (OPI)", (Poster presentation) ARVO 2002; Nally i saradnici, "Ocular discomfort and tear film break-up time in dry eye patients: A correlation", Invest Ophthalmol Vis Sci 2000; 41:4:1436; Abelson i saradnici, "Alternate reference values for tear film break-up time in normal and dry eye populations", Lacrimal Gland, Tear Film, and Dry Eye Syndromes 3 Part B", Adv Exp Med Biol 2002; 506:1121-1125; Abelson i saradnici, "Dry eye syndrome: diagnosis, clinical trials, and pharmaceutical treatment-'improving clinical trials'. Lacrimal Gland, Tear Film, and Dry Eye Syndromes 3 Part B", Adv Exp Med Biol 2002; 506:1079-86); (15) fluorofotometrija (fluorimetrija) protoka suza za procenu promena u protoku suza u slučaju nedostatka vode u suzama (ATD) (na primer, Gobbels i saradnici, "Tear secretion in dry eyes as assessedby objective fluorophotometry. Ger J Ophthalmol 1992; 1:350-353; Kuppens i saradnici, "Basal tear turnover and topical timolol in glaucoma patients and healthy controls by Fluorophotometry", Invest Ophthalmol Vis Sci 1992; 33:3442-3448; Mishima, "Some physiological aspects of the precorneal tear film", Arch Ophthalmol 1965; 73:233-241; Mishima S, "Determination of tear volume and tear flow", Invest Ophthalmol 1966; 5:264-275; Mathers i saradnici, "Tear film and evaporation in patients with and without dry eye", Ophthalmology 1996; 103:664-669; Mathers i saradnici, "Tear film changes associated with normal aging", Cornea 1996; 15:229-334; Mathers, "Evaporation from the ocular surface", Exp Eye Res 2004; 78:389-394; Van Best i saradnici, "Measurement of basal tear turnover using a standardized protocol", Graefe's Arch Clin Exp Ophthalmol 1995; 233:1-7; McNamara i saradnici, "Fluorometry in contact lens research: The next step", Optom Vis Sci 1998; 75:316-322; Pearce, "An improved fluorophotometric method for tear turnover assessment", Optom Vis Sci 2001; 78:30-36), i kombinacije ovih dijagnostičkih testova, otkrića u svakoj od referenci su ovde u celini inkorporirani kao referenca. Ovi postupci mogu takođe da se koristi za procenu kliničke efikasnosti ovde opisanih jedinjenja u lečenju poremećaja suvog oka.

[0050]U narednom aspektu, ovaj pronalazak obezbeđuje postupak za lečenje konjuktivitisa, uveitisa (uključujući hronični uveitis), horioditisa, retinitisa, ciklitisa, sklieritisa, episkleritisa ili iritisa; lečenje inflamacije ili bola povezanih sa transplantacijom kornee, LASIK (korišćenje lasera na mestu keratomileusisa), fotorefraktivne keratektomije ili LASEK (korišćenje lasera pri sub-epitelijalnom keratomileuzisu); za inhibiciju gubitka oštrine vida zbog transplantacije kornee, LASIK, fotorefraktivne keratektomije ili LASEK; ili inhibicju odbacivanja transplanta kod pacijenata kojima je to potrebno, uključujući primenu na pacijentu terapeutski efektivne količine jedinjenja Formule I, njegove farmaceutski prihvatljive soli ili njegovog N-oksida. U nekim otelotvorenj ima, jedinjenje, njegova farmaceutski prihvatljiva so ili njegov N-oksid se primenjuje preoperativno na pacijentu koji treba da se podvrgne proceduri izabranoj od transplantacije kornee, LASIK, fotorefraktivne keratktomije i LASEK. U nekim otelotvorenj ima, jedinjenje, njegova farmaceutski prihvatljiva so ili njegov N-oksid, zaustavlja ili smanjuje inflamaciju ili bol u toku i nakon procedure. U nekim otelotvorenj ima, jedinjenje, njegova farmaceutski prihvatljiva so ili njegov N-oksid se primenjuje približno 1 dan do približno 2 dana pre procedure. U nekim otelotvorenj ima, jedinjenje, njegova farmaceutski prihvatljiva so ili njegov N-oksid se primenjuje postoperativno na pacijentu koji je podvrgnut proceduri izabranoj od transplantacije kornee, LASIK, fotorefraktivne keratktomije i LASEK. U nekim otelotvorenj ima, inhibicija gubitka oštrine vida znači smanjenje gubitka oštrine vida. U nekim otelotvorenj ima, postoperativni ili preoperativni tretman smanjuje količinu ožiljaka i nagomilavanje fibroznih vlakana nakon procedure. U nekim otelotvorenj ima, inhibicija gubitka oštrine vida znači da pacijent zadržava oštrinu vida. U nekim otelotvorenj ima, inhibicija odbacivanja transplanta znači da je jedinjenje, njegova farmaceutski prihvatljiva so ili njegov N-oksid imunosupresiv, i na taj način sprečava potpuno odbacivanje transplantirane kornee.

[0051] Kako se ovde koristi, naziv "kontakt" se odnosi na dovođenje u vezu određenih ostataka uin vitrosistemu ili uin vivosistemu. Na primer, "kontakt" JAK sa jedinjenj em iz pronalaska uključuje primenu jedinjenja iz pronalaska na pojedincu ili pacijentu, kao što su ljudi, koji imaju JAK, kao i, na primer, uvođenje jedinjenja iz pronalaska u uzorak koji sadrži ćelijski ili prečišćeni preparat koji sadrži JAK.

[0052] Kako se ovde koristi, nazivi "pojedinac" ili "pacijent," se koriste kao sinonimi, odnose se na bilo koju životinju, uključujući sisare, preferirano miševe, pacove, druge glodare, zečeve, pse, mačke, svinje, goveda, ovce, konje ili primate, a posebno na ljude.

[0053] Kako se ovde koristi, izraz "terapeutski efektivna količina" se odnosi na količinu aktivnog jedinjenj a ili farmaceutskog sredstva koje pobuđuje biološki ili medicinski odgovor koji je vidljiv u tkivu, sistemu, životinji, pojedincu ili ljudima od strane istraživača, veterinara, lekara i drugih kliničara.

[0054] Kako se ovde koristi, naziv "lečenje" ili "tretman" se odnosi na jedno ili više od (1) prevenciju bolesti; na primer, prevenciju bolesti, stanja ili poremećaja kod pojedinaca koji imaju predispozicije za bolest, stanje ili poremećaj ali još uvek nisu iskusili ili nema pojave patologije ili simptomatologije bolesti; (2) inhibiciju bolesti, na primer, inhibiciju bolesti, stanja ili poremećaja kod pojedinca, koji su iskusili ili kod kojih ima pojava patologije ili simptomatologije bolesti, stanja ili poremećaja; i (3) poboljšanje bolesti, na primer, poboljšanje bolesti, stanja ili poremećaja kod pojedinaca koji su iskusili ili imaju pojavu patologije ili simptomatologije bolesti, stanja ili poremećaja (to jest, zaustavljanje patologije i/ili simptomatologije) kao što je smanjenje ozbiljnosti bolesti.

Kombinovane terapije

[0055]Za tretman bolesti, poremećaja ili stanja povezanih sa JAK u kombinaciji sa jedinjenjima iz ovog pronalaska može da se koristi jedno ili više drugih farmaceutskih sredstava, kao što su, na primer, hemoterapeutici, anti-inflamatorna sredstva, steroidi, imunosupresanti, kao i Bcr-Abl, Flt-3, RAF i FAK kinaza inhibitori kao što su, na primer, oni opisani u WO 2006/056399, ili druga sredstva. Jedno ili više dodatnih farmaceutskih sredstava mogu da se primene na pacijentu istovremeno ili odvojeno.

[0056]U primere hemoterapeutika spadaju inhibitori proteozome (na primer, bortezomib), talidomid, revlimid i sredstva koja oštećuju DNK kao što su melphalan, doksorubicin, ciklofosfamid, vinkristin, etopozid, karmustin i slično.

[0057]U primere steroida spadaju kortikosteroidi kao što su deksametazon ili prednizon.

[0058]U primere Bcr-Abl inhibitora spadaju jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive soli, vrsta i roda otkrivenih u U.S. Patentu broj 5,521,184, WO 04/005281 i U.S. serijski broj 60/578,491.

[0059]U primere odgovarajućih Flt-3 inhibitora spadaju jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive soli, kako je otkriveno u WO 03/037347, WO 03/099771 i WO 04/046120.

[0060]U primere odgovarajućih RAF inhibitora spadaju jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive soli, kako je otkriveno u WO 00/09495 i WO 05/028444.

[0061]U primere odgovarajućih FAK inhibitora spadaju jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive soli, kako je otkriveno u WO 04/080980, WO 04/056786, WO 03/024967, WO 01/064655, WO 00/053595 i WO 01/014402.

[0062]U nekim otelotvorenj ima, jedinjenje iz pronalaska može da se koristi u kombinaciji sa jednim ili više drugih inhibitora kinaze, uključujući imatinib, posebno za lečenje pacijenata rezistentnih na imatinib ili inhibitore kinaze.

[00631U nekim otelotvorenj ima, JAK inhibitor iz pronalaska može da se koristi u kombinaciji sa hemoterapeuticima u tretmanu kancera, kao što je multiple mijeloma i može da poboljša odgovor na tretman u poređenju sa odgovorom samo na hemoterapeutsko sredstvo,

bez pogoršanja njegovih toksičnih efekata. Primeri dodatnih farmaceutskih sredstava koja se koriste u tretmanu multiple mijeloma, na primer, mogu da uključe, bez ograničenja, melfalan, melfalan plus prednizon [MP], doksorubicin, deksametazon i Velcade (bortezomib). Druga dodatna sredstva koja se koriste u tretmanu multiple mijelome uključuju inhibitore Bcr-Abl, Flt-3, RAF i FAK kinaze. Dodatni ili sinergistički efekti su poželjan rezultat kombinacije JAK inhibitora iz ovog pronalaska sa dodatnim sredstvom. Osim toga, rezistencija ćelija multiple mijelome na sredstva kao što je deksametazon može da bude reverzibilna nakon tretmana sa JAK inhibitorom iz ovog pronalaska. Sredstva mogu da se kombinuju sa jedinjenj em iz ovog pronalaska u pojedinačnom ili odvojenom doznom obliku, ili sredstva mogu da se primene istovremeno ili po redu kao dovojeni dozni oblici.

[0064]U nekim otelotvorenj ima, kortikosteroid kao što je deksametazon se primenjuje na pacijentu u kombinaciji sa najmanje jednim JAK inhibitorom pri čemu se deksametazon primenjuje naizmenično nasuprot istovremenoj primeni.

[0065]U još nekim otelotvorenj ima, kombinacije JAK inhibitora iz pronalaska sa drugim terapeutskim sredstvima mogu da se primene na pacijentu pre, u toku i/ili nakon transplantacije kosne srži ili transplantacije matičnih ćelija.

[0066]U nekim otelotvorenj ima, najmanje jedno dodatno terapeutsko sredstvo može da se koristi u konekciji sa tretmanom poremećaja suvog oka i drugih poremećaja oka. U nekim otelotvorenj ima, dodatno terapeutsko sredstvo je fluocinolon acetonid (Retisert®), ili rimeksolon (AL-2178, Vexol, Alcon). U nekim otelotvorenj ima, dodatno terapeutsko sredstvo je ciklosporin (Restasis®). U nekim otelotvorenj ima, dodatno terapeutsko sredstvo je kortikosteroid. U nekim otelotvorenj ima, kortikosteroid je triaminolon, deksametazon, fluocinolon, kortizon, prednizolon ili flumetolon.

[0067]U nekim otelotvorenj ima, dodatno terapeutsko sredstvo može da bude Dehydrex™

(Holles Labs), Civamid (Opko), natrijum hijaluonat (Vismed, Lantibio/TRB Chemedia), ciklosporin (ST-603, Sirion Therapeutics), ARG101(T) (testosteron, Argentis), AGR1012(P)

(Argentis), ekabet natrijum (Senju-Ista), gefarnat (Santen), 15-(s)-hidroksieikozatetraenoinska kiselina (15(S)-HETE), cevilemin, doksiciklin (ALTY-0501, Alacritv), minociklin, iDestrin™

(NP50301, Nascent Pharmaceuticals), ciklosporin A (Nova22007, Novagali), oksitetraciklin (Duramvcin, MOLU901, Lantibio), CF101 (2S,3S,4R,5R)-3,4-dihidroksi-5-[6-[(3-j odfenil)metilamino]purin-9-il] -N-metil-oksolan-2-karbamil, Can-Fite Biopharma), voklosporin (LX212 or LX214, Lux Biosciences), ARG103 (Agentis), RX-10045 (sintetički analog resolvina, Resolvyx), DYN15 (Dvanmis Therapeutics), rivoglitazon (DE011, Daiichi

Sanko), TB4 (RegeneRx), OPH-01 (Ophtalmis Monaco), PCS101 (Pericor Science), REV1-31 (Evolutec), Lacritin (Senju), rebamipid (Otsuka-Novartis), OT-551 (Othera), PAI-2 (University of Pennsvlvania and Temple University), pilokarpin, takrolimus, pimekrolimus (AMS981, Novartis), loteprednol etabonat, rituksimab, dikvafosol tetranatrijum (INS365, Inspire), KLS-0611 (Kissei Pharmaceuticals), dehidroepiandrosteron, anakinra, efalizumab, mikofenolat natrijum, etanercept (Embrel®), hidroksihlorokvin, NGX267 (TorreyPines Therapeutics) ili talidomid.

[0068]U nekim otelotvorenj ima, dodatno terapeutsko sredstvo je anti-angiogenično sredstvo, holinergični agonist, modulator TRPI receptora, bloker kalcijumovog kanala, sekretagog mucina, MUC 1 stimulant, inhibitor kalcineurina, kortikosteroid, agonist P2Y2 receptora, agonist muskarinskog receptora, drugi JAK inhibitor, inhibtor Bcr-Abl kinaze, inhibitor Flt-3 kinaze, inhibitor RAF kinaze, i inhibitor FAK kinaze, kao što su, na primer, oni opisani u WO 2006/056399. U nekim otelotvorenj ima, dodatno terapeutsko sredstvo je derivat tetraciklina (na primer, minociklin ili doksiciklin).

[0069]U nekim otelotvorenj ima, dodatno terapeutsko sredstvo(a) su demulcentne kapi za oči (takođe poznate kao "veštačke suze"), koje uključuju, ali bez ograničenja na, kompozicije koje sadrže polivinilalkohol, hidroksipropil metilcelulozu, glicerin, polietilen glikol (na primer PEG400) ili karboksimetil celulozu. Veštačke suze mogu da pomognu u tretmanu suvog oka tako što kompenzuju smanjenu vlažnost i lubrikantni kapacitet suznog filma. U nekim otelotvorenj ima, dodatno terapeutsko sredstvo je mukolitični lek, kao što je N-acetil-cistein, koji može da stupa u interakciju sa mukoproteinima i na taj način smanjuje viskozitet suznog filma.

[0070]U nekim otelotvorenjima, u dodatna terapeutska sredstva spadaju antibiotici, anvirusna, antifungalna, anestetična, anti-inflamatorna sredstva uključujući steroidne i ne-steroidne anti-inflamatore i anti-alergijska sredstva. U primere pogodnih medikamenata spadaju aminoglikozidi kao što su amikacin, gentamicin, tobramicin, streptomicin, netilmicin i kanamicin; fluorokvinoloni kao što su ciprofloksacin, norfloksacin, ofloksacin, trovafloksacin, lomefloksacin, levofloksacin i enoksacin; naftiridin; suflonamidi; polimiksin; hloramfenikol; neomicin; paramomomicin; colistimetat; bacitracin; vankomicin; tetraciklini; rifampin i njegovi derivati ("rifampini"); cikloserin; beta-laktamin; cefalosporini; amfotericini; flukonazol; flucitozin; natamicin; mikonazol; ketokonazol; kortikosteroidi; diklofenak; flurbiprofen; ketorolak; surpofen; komolin; lodoksamid; levokabastin; nafazolin; antazolin; feniramiman; ili azalid antibiotik.

Farmaceutske formulacije i dozni oblici

[0071] Kada se primenjuje kao farmaceutski preparat, jedinjenje iz pronalaska može da se primeni u obliku farmaceutskih kompozicija. Ove kompozicije mogu da se izrade na način dobro poznat u farmaceutskoj tehnici i mogu da se primene različitim putevima u zavisnosti od toga da li se želi lokalni ili sistemski tretman i u zavisnosti od oblasti koja se tretira. Primena može da bude topična (uključujući transdermalnu, epidermalnu, oftalmičku i na mukoznim membranama uključujući intranazalno, vaginalno i rektalno oslobađanje), pulmonarno (na primer, inhalacijom ili insuflacijom praškova ili aerosola, uključujući nebulizer; intratrahealno ili intranazalno), oralno ili parenteralno. Parenteralna primena uključuje intravenoznu, intraarterijsku, subkutanu, intraperitonealnu, intramuskularnu ili injekciju ili infuziju; ili intrakranijalnu, na primer, intratrahealnu ili intraventrikularnu primenu. Parenteralna primena može da bude u obliku jedne bolus doze ili može da bude, na primer, kontinuiranom perfusionom pumpom. Farmaceutske kompozicije i formulacije za topičnu primenu mogu da uključe transdermalne flastere, masti, losione, kreme, gele, kapi, supozitorije, sprejove, tečnosti i praškove. Uobičajeni farmaceutski nosači, vodene, praškaste ili masne podloge, učvršćivači i slično mogu da budu potrebni ili poželjni. Obloženi kondomi, rukavice i slično mogu takođe da budu korisni.

[0072] Ovaj pronalazak takođe uključuje farmaceutske kompozicije koje kao aktivni sastojak sadrže prethodno navedeno jedinjenje iz pronalaska u kombinaciji sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača (ekscipijenta). Za izradu kompozicija iz pronalaska, aktivni sastojak se obično meša sa ekscipijentom, razblaži sa ekscipijentom ili zajedno sa takvim nosačem zatvori u obliku, na primer, kapsule, sahete, kesice ili nekog drugog kontejnera. Kada ekscipijent služi kao razblaživač, on može da bude čvrsti, polu-čvrsti ili tečni materijal koji ima ulogu vehikuluma, nosača ili medijuma za aktivni sastojak. Prema tome, kompozicije mogu da budu u obliku tableta, pilula, praškova, lozengi, sahete, kaheta, eliksira, suspenzija, emulzija, rastvora, sirupa, sprejova (kao čvrsti ili u tečnom medijumu), masti koje sadrže, na primer, aktivno jedinjenje do 10% težine, mekih i čvrstih želatinskih kapsula, supozitorija, sterilnih injektibilnih rastvora i sterilno pakovnih praškova.

[0073] Za izradu formulacije, aktivno jedinjenje može da bude usitnjeno da se obezbedi odgovarajuća veličina čestica pre kombinacije sa drugim sastojcima. Ukoliko je aktivno jedinjenje skoro u potpunosti nerastvorljivo, može da se usitni do veličine čestica koja je manja od 200 meša. Ukoliko je aktivno jedinenje skoro u potpunosti rastvorljivo u vodi, veličina čestica može mlevenjem tako da se podesi da se obezbedi potpuna ujednačena distribucija u formulaciji, na primer, približno 40 meša.

[0074]Jedinjenja iz pronalaska mogu da se usitnjavaju poznatim procedurama mlevenja, kao što je vlažno mlevenje, da se dobiju veličine čestica koje odgovaraju za formiranje tableta i za druge tipove formulacije. Izrada fino usitnjenih (nanopartikule) jedinjenja iz pronalaska može da se izvede procesima koji su poznati u tehnici, na primer, videti Internacionalnu patentnu aplikaciju broj WO 2002/000196.

[0075]U neke primere odgovarajućih ekscipijenata spadaju laktoza, dekstroza, saharoza, sorbitol, manitol, škrobovi, akacija guma, kalcijum fosfat, alginati, tragakanta, želatin, kalcijum silikat, mikrokristalna celuloza, polivinilpirolidon, celuloza, voda, sirup i metil celuloza. Formulacije mogu dodatno da uključe: lubrikanse kao što su talk, magnezijum stearat i mineralno ulje; sredstva za vlaženje; emulgatore i sredstva za suspendovanje; konzervanse kao što su metil- i propilhidroksi-benzoati; zaslađivače i sredstva za poboljšanje ukusa. Kompozicije iz pronalaska mogu da se formulišu tako da obezbede brzo, kontinuirano ili odloženo oslobađanje aktivnog sastojka nakon primene na pacijentu, primenom procedura koje su poznate u tehnici.

[0076]Kompozicije mogu da se formulišu u jediničnom doznom obliku pri čemu svaka doza sadrži od približno 5 do približno 1000 mg (1 g), mnogo češće približno 100 do približno 500 mg aktivnog sastojka. Naziv "jedinični dozni oblici" se odnosi na fizički odvojene jedinice pogodne za unitarne doze za humane subjekte i druge sisare, pri čemu svaka jedinica sadrži prethodno određenu količinu aktivnog materijala izračunatu da produkuje željeni terapeutski efekat, zajedno sa odgovarajućim farmaceutskim ekscipijentom.

[0077]Aktivno jedinjenje može da bude efikasno u širokom opsegu doza i generalno se primenjuje u farmaceutski efektivnoj količini. Međutim, jasno je daje uobičajeno da lekar odredi količnu jedinjenja koje se trenutno primenjuje, u skladu sa relevantnim okolnostima, uključujući stanje koje se tretira, odabrani način primene, jedinjenje koje se primenjuje, godine starosti, težinu i odgovor pojedinačnog pacijenta, ozbiljnosti simptoma kod pacijenta i slično.

[0078]Za izradu čvrstih kompozicija kao što su tablete, osnovni aktivni sastojak se meša sa farmaceutskim ekscipijentom da se izradi čvrsta preformulacija kompozicije koja sadrži homogenu smešu jedinjenja iz ovog pronalaska. Da bi ove preformulacije kompozicija bile homogene, aktivni sastojak se obično ravnomerno rasporedi u kompoziciji tako da kompozicija može lako da se podeli u podjednako efikasne jedinične dozne oblike, kao što su tablete, pilule i kapsule. Ove čvrste preformulacije se nakon toga podele u tip jediničnih doznih oblika koji je prethodno opisan a koji sadrži od, na primer, približno 0.1 do približno 1000 mg aktivnog sastojka iz ovog pronalaska.

[0079] Tablete ili pilule iz ovog pronalaska mogu da se oblože ili na drugi komponuju da se obezbedi dozni oblik koji pruža prednosti produženog delovanja. Na primer, tableta ili pilula može da sadrži unutrašnju doznu i spoljašnju doznu komponentu, od kojih spoljašnja može da bude u obliku omotača oko unutrašnjeg sloja. Dve komponente mogu da budu razdvojene enteričkim slojem koji služi da spreči raspadanje u želucu a dozvoljava unutrašnjoj komponenti da prođe nepromenjena u duodenum ili da se kasnije oslobodi. Za ovakve enteričke slojeve ili omotče mogu da se koriste različiti materijali u koje spadju brojne polimerne kiseline i smeše polimernih kiselina sa ovakvim materijalima, kao što su šelak, cetil alkohol i celuloza acetat.

[0080] Tečni oblici u kojima jedinjenja i kompozicije iz ovog pronalaska mogu da budu inkorporirani za primenu oralno ili injekcijama uključuju vodene rastvore, sirupe odgovarajućeg ukusa, vodene ili uljane suspenzije i emulzije poboljšanog ukusa sa jestivim uljima kao što su ulje pamuka, susamovo ulje, kokosovo ulje ili kikirikijevo ulje, kao i eliksiri i slični farmaceutski vehikulumi.

[0081] Kompozicije za inhalaciju ili insuflaciju uključuju rastvore i suspenzije u farmaceutski prihvatljivim vodenim ili organskim rastvaračima ili njihovim mešavinama i praškove. Tečne ili čvrste kompozicije mogu da sadrže pogodne farmaceutski prihvatljive ekscipijente kako je prethodno opisano. U nekim otelotvorenj ima, kompozicije se primenjuju oralno ili nazalnim respiratornim putevima za lokalno ili sistemsko delovanje. Kompozicije u kontejneru mogu da budu nebulizovane upotrebom inertnih gasova. Nebulizovani rastvori mogu da se udahnu direktno iz uređaja za nebuliziranje ili uređaj za nebuliziranje može da bude povezan sa drenom maske za lice ili povezan sa uređajem za udisanje sa povremenim pozitivnim pritiskom. Rastvor, suspenzija ili praškaste kompozicije mogu da se primene oralno ili nazalno iz uređaja koji na odgovarajući način oslobađa formulaciju.

[0082] Količina jedinjenja ili kompozicije koja se primenjuje na pacijentu će da varira u zavisnosti od toga šta se primenjuje, od svrhe primene, kao što su profilaksa ili terapija, stanja pacijenta, načina primene i slično. U terapeutskim aplikacijama, kompozicije mogu da se primene na pacijentu koji je već oboleo u količini dovoljnoj da izleči ili bar delimično smanji simptome bolesti i prateće komplikacije. Efektivna doza će da zavisi od stanja bolesti koja se tretira kao i od procene ordinirajućeg lekara u zavisnosti od faktora kao što su ozbiljnost bolesti, godine starosti, težina i opšte stanje pacijenta i slično.

[0083]Kompozicije primenjene na pacijentu mogu da budu u obliku farmaceutskih kompozicija koje su prethodno opisane. Ove kompozicije mogu da se sterilišu uobičajenim tehnikama sterilizacije ili mogu da se sterilišu filtriranjem. Vodeni rastvori mogu da se pakuju za upotrebu kao takvi ili kao liofilizati, a liofilizirani preparati se pre primene kombinuju sa sterilnom vodom kao nosačem. pH preparata jedinjenja je obično između 3 i 11, još poželjnije od 5 do 9 a najpoželjnije od 7 do 8. Jasno je da upotreba izvesnih prethodno pomenutih ekscipijenata, nosača ili stabilizatora dovodi do formiranja farmaceutskih soli.

[0084]Terapeutska doza jedinjenja iz ovog pronalaska može da varira u skladu sa, na primer, konkretnom upotrebom za koji tretman se koristi, načinom primene jedinjenja, zdravstvenog i fizičkog stanja pacijenta i procene ordinirajućeg lekara. Odnos ili koncentracija jedinjenja iz pronalaska u farmaceutskoj kompoziciji može da varira u zavisnosti od brojnih faktora uključujući dozu, hemijske karakteristike (na primer, hidrofobnost) i način primene. Na primer, jedinjenje iz pronalaska može da se nalazi u vodenom rastvoru fiziološkog pufera koji sadrži približno 0.1 do približno 10% m/v jedinjenja za parenteralnu primenu. Neki uobičajeni rasponi doza su od približno 1 ^g/kg do približno 1 g/kg telesne težine po danu. U nekim otelotvorenj ima, opseg doze je od približno 0.01 mg/kg do približno 100 mg/kg telesne težine po danu. Doza će verovatno da zavisi od takvih promenljivih kao što je tip i stepen progresije bolesti ili poremećaja, ukupni zdravstveni status određenog pacijenta, relativna biološka efikasnost izabranog jedinjenja, formulacije ekscipijenta i načina primene. Efektivne doze mogu da se procene iz krive odgovora na dozu dobijene iz test sistemain vitroili životinjskog modela.

[0085]U nekim otelotvorenj ima, jedinjenje iz pronalaska, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, se primenjuje kao oftalmička kompozicija. U skladu sa tim, u nekim otelotvorenj ima, postupci uključuju primenu jedinjenja ili njegove farmaceutski prihvatljive soli i oftalmički prihvatljivog nosača. U nekim otelotvorenj ima, oftalmička kompozicija je tečna kompozicija, polu-čvrsta kompozicija, insert, film, mikropartikule ili nanopartikule.

[0086]U nekim otelotvorenj ima, oftalmička kompozicija je tečna kompozicija. U nekim otelotvorenj ima, oftalmička kompozicija je polu-čvrsta kompozicija. U nekim otelotvorenj ima, oftalmička kompozicija je topična kompozicija. Topične kompozicije uključuju, ali bez ograničenja na, tečne i polu-čvrste kompozicije. U nekim otelotvorenj ima, oftalmička kompozicija je topična kompozicija. U nekim otelotvorenj ima, topična kompozicija uključuje vodeni rastvor, vodenu suspenziju, mast ili gel. U nekim otelotvorenj ima, oftalmička kompozicija se topično nanosi na površinu oka, ispod gornjeg kapka, na donji kapak i u mrtvi ugao oka. U nekim otelotvorenj ima, oftalmička kompozicija se steriliše. Sterilizacija se izvodi poznatim tehnikama kao što su sterilizacija rastvora filtracijom ili zagrevanjem rastvora u ampulama spremnim za upotrebu. Oftalmičke kompozicije iz pronalaska mogu dalje da sadrže farmaceutske ekscipijente pogodne za izradu oftalmičkih formulacija. Primeri ovakvih ekscipijenata su konzervansi, sredstva za puferovanje, helatna sredstva, antioksidansi i soli za regulaciju osmotskog pritiska.

[0087]Kako se ovde koristi, naziv "oftalmički prihvatljiv nosač" se odnosi na bilo koji materijal koji može da sadrži i oslobodi jedinjenje, njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili njegov oksid i da je kompatibilno sa okom. U nekim otelotvorenj ima, oftalmički prihvatljiv nosač je voda ili vodeni rastvor ili suspenzija, a takođe uključuje ulja kao što su ona koja se koriste za izradu masti i polimer matrikse kao što su oni koji se koriste u okularnim insertima. U nekim otelotvorenj ima, kompozicija može da bude vodena suspenzija koja uključuje jedinjenje, njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili njegov oksid. Tečne oftalmičke kompozicije, uključujući i masti i suspenzije, mogu da imaju viskozitet koji je pogodan za izabrani način primene. U nekim otelotvorenj ima, oftalmička kompozicija ima viskozitet u rasponu od približno 1,000 do približno 30,000 centipoaza.

[0088]U nekim otelotvorenj ima, tečna kompozicija dalje uključuje polimer. Ovi polimeri mogu da se koriste za poboljšanje bioraspoloživosti, za povećanje viskoznosti ili smanjenje drenaže iz oka za tečnu formulaciju. U nekim otelotvorenj ima, polimeri uključuju, ali bez ograničenja na, one koji su opisali Wagh, i saradnici, "Polvmers used in ocular dosage form and drug deliverv svstems", Asian J. Pharm., pages 12-17 (Jan. 2008), koji je ovde u celini inkorporiran kao referenca. U nekim otelotvorenj ima, polimer je natrijum hijaluronaza, hitozan, ciklodekstrin (na primer, hidroksipropil P-ciklodekstrin), poligalaktoronska kiselina, ksiloglukan, ksantan guma, gelan guma, tiomer, poli(orto estar) (na primer, kako je opisano u Einmahl, Adv. Drug. Deliv. Rev. 53:45-73 (2001), koji je ovde u celini inkorporiran kao referenca), polisaharid semena indijske urme (na primer, kako su opisali Ghelardi, i saradnici, Antimicrob. Agents Chemother. 48:3396-3401 (2004), koji je ovde u celini inkorporiran kao referenca).

[0089]U nekim otelotvorenjima, oftalmičke kompozicije mogu dalje da uključe jedan ili više surfaktanata, adjuvansa, pufera, antioksidanasa, podešivača toničnosti, konzervansa (na primer, EDTA, BAK (benzalkonijum hlorid), natrijum hlorit, natrijum perborat, polikvaterijum-1), učvršćivača ili modifikatora viskoziteta (na primer, karboksimetil celulozu, hidroksimetil celulozu, polivinil alkohol, polietilen glikol, glikol 400, propilen glikol hidroksimetil celulozu, hidroksipropil-guar, hijaluronsku kiselinu i hidroksipropil celulozu) i slično. Aditivi u formulaciji mogu da budu, ali bez ograničneja na, natrijum hlorid, natrijum bikarbonat, sorbatna kiselina, metil paraben, propil paraben, hlorheksidin, ricinusovo ulje i natrijum perborat.

[0090]Vodene oftalmičke kompozicije (rastvori ili suspenzije) generalno ne sadrže fiziološki ili oftalmički štetne konstituente. U nekim otelotvorenj ima, u kompoziciji se koristi prečišćena ili dejonizovana voda. pH može da se podesi dodavanjem bilo koje fiziološki i oftalmički prihvatljivekiseline, baze ili pufera koji podešavaju pH u rasponu od približno pH 5.0 do 8.5. Oftalmički prihvatljivi primeri kiselina uključuju sirćetnu, bornu, limunsku, mlečnu, fosfornu, hlorovodoničnu i slično a primeri baza uključuju natrijum hidroksid, natrijum fosfat, natrijum borat, natrijum citrat, natrijum acetat, natrijum laktat, trometamin, trishidroksimetilamino-metan i slično. Soli i puferi uključuju citrat/dekstroza, natrijum bikarbonat, amonijum hlorid i smeše prethodno pomenutih kiselina i baza.

[0091]U nekim otelotvorenj ima, osmotski pritisak oftalmičke kompozicije može da bude od približno 10 miliosmomola (mOsM) do približno 400 mOsM, ili od 260 do približno 340 mOsM. U nekim otelotvorenj ima, osmotski pritisak može da se podesi upotrebom odgovarajućih količina fiziološki ili oftalmički prihvatljivih soli ili ekscipijenata. U narednim otelotvorenj ima, natrijum hlorid može da se koristi za izradu približno fiziološke tečnosti. U drugim otelotvorenj ima, kompozicija uključuje natrijum hlorid u rasponu od približno 0.01% do približno 1% težinski, ili od približno 0.05% do približno 0.45% težinski, na osnovu ukupne težine kompozicije. Ekvivalentne količine jedne ili više soli koje se sastoje od katjona kao što su amonijum i slično i anjona kao što su hlorid, citrat, askorbat, borat, fosfat, bikarbonat, sulfat, tiosulfat, bisulfat, natrijum bisulfat, amonijum sulfat i slično mogu takođe da se koriste kao dodatak ili umesto natrijum hlorida da se postigne osmolaritet u okviru prethodno datog opsega. Isto tako, šećeri kao što su manitol, dekstroza, sorbitol i slično, mogu takođe da se koriste za podešavanje osmolariteta.

[0092]U nekim otelotvorenj ima, postupci uključuju formiranje ili nagomilavanje depoa terapeutskog sredstva u kontaktu sa spoljašnjom površinom oka. Depo se odnosi na izvor terapeutskog sredstva koje se ne uklanja brzo pomoću suza ili drugim mehanizmima čišćenja oka. Ovo omogućava da se jednom aplikacijom obezbedi kontinuirano, stalno prisustvo visokih koncentracija terapeutskog sredstva u tečnosti na spoljašnjoj površini oka. Bez želje da se vežemo za bilo koju teoriju, veruje se da apsorpcija i penetracija mogu da zavise i od koncentracije rastvorenog leka i dužine kontakta spoljašnjeg tkiva sa tečnošću koja sadrži lek. Kako se lek uklanja čišćenjem očnom tečnošću i/ili apsorpcijom u tkivo oka, više leka se obezbedi, na primer, iz depoa rastvaranjem u očnoj tečnosti. U skladu sa tim, upotreba depoa može mnogo lakše da omogući da nerastvorno terapeutsko sredstvo dospe u tkivo oka. U nekim otelotvorenj ima, depo može da ostane do osam sati ili više. U nekim otelotvorenj ima, oblici oftalmičkog depoa uključuju, ali bez ograničenja na, vodene polimerne suspenzije, masti i čvrste inserte.

[0093] U nekim otelotvorenj ima, polu-čvrsta kompozicija je tečna formulacija čiji se viskozitet povećava nakon aplikacije na oko, obično zbog polimera u tečnoj formulaciji. Ovaj porast viskoziteta može da bude izazvan promenom u temperaturi, pH ili koncentraciji elektrolita. U nekim otelotvorenj ima, polimer uključuje, ali bez ograničenja na, one koji su opisani za polu-čvrste dozne oblike od strane Wagh, i saradnici, "Polvmers used in ocular dosage form and drug deliverv svstems", Asian J. Pharm., stranice 12-17 (Jan. 2008), koji je ovde u celini inkorporiran kao referenca. U nekim otelotvorenj ima, polimer je celulozaacetoftalat, poliakrilna kiselina, gelan guma, hijaluronaza, hitozan, soli alginatne kiseline (na primer, natrijum alginat), ili blok kopolimer etilen oksida i propilen oksida (na primer, Pluronic®, BASF; poloksamer). U nekom otelotvorenju, poliakrilna kiselina je upareno vezana akrilna kiselina (na primer, Carbopol®). U nekim otelotvorenj ima, polu-čvrsta kompozicija uključuje smešu karbopola i blok kopolimera etilen oksida i propilen oksida; smešu metil celuloze i hidroksietil celuloze; ili smešu polietilen glikola i blok kopolimera etilen oksida i propilen oksida.

[0094] U nekim otelotvorenjima, oftalmička kompozicija je mast ili gel. U nekom otelotvorenju, oftalmička kompozicija je vehikulum dobijen na bazi ulja. U nekim otelotvorenjima, kompozicija uključuje vazelin ili lanolin bazu u koju se dodaju aktivni sastojak obično kao 0.1 do 2% i ekscipijenti. U uobičajene baze mogu da budu uključeni, ali bez ograničenja na, mineralno ulje, vazelin i njihove kombinacije. U nekim otelotvorenjima, mast se nanosi kao traka na donji kapak.

[0095] U nekom otelotvorenju, oftalmička kompozicija je oftalmički insert. U nekim otelotvorenjima, oftalmički insert je biološki inertan, mekan, biorastvorljiv, viskozno elastičan, stabilan na sterilizaciju nakon izlaganja terapeutskim sredstvima, rezistentan na infekcije sa bakterijama u vazduhu, biorastvorljiv, biokompatibilan i/ili viskozno elastičan. U nekim otelotvorenjima, insert uključuje oftalmički prihvatljiv matriks, na primer, polimer matriks. Matriks je obično polimer a terapeutsko sredstvo je generalno dispergovano u njemu ili je vezano za polimer matriks. U nekim otelotvorenjima, terapeutsko sredstvo može polako da se oslobađa iz matriksa rastvaranjem ili hidrolizom kovalentne veze. U nekim otelotvorenjima, polimer je biorastvorljiv (rastvorljiv) a brzinom njegovog rastvaran)a može da se kontroliše brzina oslobađanja terapeutskog sredstva koje je dispergovano u njemu. U narednom obliku, poloimer matriks je biorazgradiv polimer koji se raspada, na primer, hidrolizom i na taj način oslobađa terapeutsko sredstvo koje je vezano za njega ili je dispergovano u njemu. U narednim otelotvorenjima, matriks i terapeutsko sredstvo mogu da budu okruženi dodatnim polimernim omotačem za dodanu kontrolu oslobađanja. U nekim otelotvorenjima, insert uključuje biorazgradiv polimer kao što su polikaprolakton (PCL), etilen/vinil acetat kopolimer (EVA), polialkil cijanoakrilat, poliuretan, najlon, ili poli (dl-laktid-ko-glikolid) (PLGA), ili kopolimer bilo koga od ovih. U nekim otelotvorenjima, terapeutsko sredstvo je dispergovano u matriks materijal ili dispergovano između monomera kompozicije koja se koristi za izradu matriks materijala pre polimerizacije. U nekim otelotvorenjima, količina terapeutskog sredstva je od približno 0.1 do približno 50%, ili od približno 2 do približno 20%. U narednim otelotvorenjima, biorastvorivi ili biorazgradivi polimer matriks se koristi tako da utrošeni insert ne mora da bude uklonjen. Kada se biorazgradivi ili biorastvorljivi polimer razgradi ili rastvori, oslobađa se terapeutsko sredstvo.

[0096] U narednim otelotvorenjima, oftalmički insert sadrži polimer, uključujući, ali bez ograničenja na, one koji su opisali Wagh, i saradnici, "Polvmers used in ocular dosage form and drug deliverv svstems", Asian J. Pharm., stranice 12-17 (Jan. 2008), koji je ovde u celini inkorporiran kao referenca. U nekim otelotvorenjima, insert sadrži polimer izabran od polivinilpirolidona (PVP), akrilat ili metakrilat polimera ili kopolimera (na primer, Eudragit® grupa polimera proizvodjača Rohm ili Degussa), hidroksimetil celuloze, poliakrilne kiseline, poli(amidoamin) dendrimera, poli(dimetil siloksan), polietilen oksida, poli(laktid-ko-glikolid), poli(2-hidroksietilmetakrilat), poli(vinil alkohol), ili poli(propilen fumarat). U nekim otelotvorenjima, insert uključuje Gelfoam® R. U nekim otelotvorenjima, insert je poliakrilna kiselina 450 kDa-cistein konjugata.

[0097] U nekim otelotvorenjima, oftalmička kompozicija je oftalmički film. Polimeri pogodni za ovakve filmove uključuju, ali bez ograničenja na, one koje su opisali Wagh, i saradnici, "Polvmers used in ocular dosage form and drug deliverv svstems", Asian J. Pharm., stranice 12-17 (Jan. 2008), U nekim otelotvorenjima, film je meko-kontraktno sočivo, kao što su ona izrađena od kopolimera N,N-dietilakrilamida i metakrilne kiseline upareno vezane sa etilenglikol dimetakrilatom.

[0098]U nekim otelotvorenjima, insert uključuje jezgro koje sadrži terapeutsko sredstvo i spoljašnji kanal (videti na primer, U.S. Patent Pub. No. 20040009222, koji je ovde u celini inkorporiran kao referenca). U nekim otelotvorenjima, spoljašnji kanal može da bude propustljiv, polu-propustljiv ili nepropustljiv za lek. U nekim otelotvorenjima, spoljašnji kanal, polimer matriks jezgra leka ili oba mogu da budu biorastvorljivi. U nekim otelotvorenjima, ko-ekstrudirani produkt može da bude segmentiran u sredstvima za oslobađanje leka. U nekim otelotvorenjima, sredstva mogu da budu ostavljena neobložena tako da su njihovi odgovarajući završeci otvoreni, ili sredstva mogu da budu obložena sa, na primer, slojem koji je propustljiv za terapeutsko sredstvo, polu-propustljiv za terapeutsko sredstvo ili biorastvorljiv. U izvesnim otelotvorenjima, terapeutsko sredstvo i najmanje jedan polimer su izmešani u obliku praška. U nekim otelotvorenjima, insert se formira istiskivanjem polimernog materijala u sredstvo prve ekstruzije, istiskivanjem terapeutskog sredstva u sredstvo druge ekstruzije, ko-ekstruzijom mase koja sadrži polimerni materijal i terapeutsko sredstvo i formiranjem mase u najmanje jedno sredstvo za oslobađanje ko-ekstrudiranog leka koji uključuje jezgro sa terapeutskim sredstvom i spoljašnji sloj od polimernog materijala. U izvesnim otelotvorenjima, terapeutsko sredstvo istisnuto u sredstvo za drugu ekstruziju je u smeši sa najmanje jednim polimerom. U izvesnim otelotvorenjima, terapeutsko sredstvo i najmanje jedan polimer su izmešani u obliku praška. U izvesnim otelotvorenjima, ovaj čin uključuje istiskivanje više od jednog leka u sredstvo za drugu ekstruziju. U izvesnim otelotvorenjima, polimerni materijal je nepropustljiv, polu-propustljiv ili propustljiv za terapeutsko sredstvo. Polimerni materijal može da bude biorastvorljiv i/ili je pogodan za lečenje zračenjem. U ovom drugom slučaju, insert može da se zrači.

[0099]U izvesnim otelotvorenjima, insert je u obliku cevi i može da se podeli u više kratkih produkata. U izvesnim otelotvorenjima, insert dalje uključuje umotavanje većeg broja kratkih prdukata sa jednim ili više slojeva koji uključuju najmanje jedan sloj koji je propustljiv za terapeutsko sredstvo, sloj koji je polu-propustljiv za terapeutsko sredstvo i sloj koji je biorastvorljiv. Polimerni materijal može da uključi bilo koji biokompatibilni polimer, kao što su polikaprolakton (PCL), etilen/vinil acetat kopolimer (EVA), polialkil cijanoakrilat, poliuretan, najlon ili poli (dl-laktid-ko-glikolid) (PLGA), ili kopolimer bilo koga od ovih.

[0100]U nekim otelotvorenjima, insert uključuje terapetuski efektivnu količinu najmanje jednog terapeutskog sredstva obloženog sa ili dispergovanog u polimer matriksu, pri čemu je terapeutsko sredstvo u obliku granula ili partikula. U nekim otelotvorenjima, terapeutsko sredstvo se iz formulacije oslobađa kao lek iz granula rastvorenih u matriks ili unutar matriksa, difuzijom kroz matriks i oslobađa se u okolni fiziološki fluid. U nekim otelotvorenjima, brzina oslobađanja je primarno ograničena brzinom rastvaranja terapeutskog sredstva iz granula/partikula u matriks; faze difuzije kroz matriks i disperzija u okolni fluid nisu primarni faktori ograničavanja brzine oslobađanja. U izvesnim otelotvorenjima, polimer matriks nije biorastvorljiv, dok je u drugim otelotvorenjima biorastvorljiv. Primeri ne-biorastvorljivog polimer matriksa mogu da se formiraju od poliuretana, polisilikona, poli(etilen-ko-vinil acetat) (EVA), polivinil alkohola i njihovih derivata i kopolimera. Primeri biorastvorljivih polimer matriksa mogu da se formiraju od polianhidrida, polilaktatne kiseline, poliglikolne kiseline, poliortoestra, polialkilcijanoalkilata i njihovih derivata i kopolimera.

[0101] U nekim otelotvorenjima, insert uključuje kolageni materijal. U nekim otelotvorenjima, insert može da bude rastvorljivi oftalmički lekoviti insert (SODI, na primer, polimerni ovalni film koji može da se unese u gornji deo konjuktivne kesice za oslobađanje leka; eliptički insert kao što je OCUSERT® (pilokarpin okularni terapeutski sistem, proizvođača Alza Corporation) koji je izrađen od etilen vinil acetata; OCUFIT® (razvijen u Escalon Ophthalmics Inc., Skillman, NS), koji je silikonski elastomer u obliku šipke; Lacrisert®, insert u obliku šipke je izrađen od celuloze; New Ophthalmic Drug Deliverv Svstems (NODS), izrađen od poli (vinil alkohola); i inserti opisani u Fabrizio, Advanced Drug Deliverv Reviews 16: 95 -106, 1998, koji je ovde u celini inkorporiran kao referenca. U narednim otelotvorenjima, insert može da stave, u zavisnosti od lokacije i mehanizma koji se koristi za držanje inserta na poziciji, ili pacijent ili doktor. U narednim otelotvorenjima, insert uključuje kolagen, želatin ili polimer, pri čemu je polimer izabran od polikaprolaktona (PCL), etilen/vinil acetat kopolimera (EVA), polialkil cijanoakralata, poliuretana, najlona, poli(dl-laktid-ko-glikolida) (PLGA), ili kopolimera bilo kojih od prethodno pomenutih. U nekim otelotvorenjima, insert se implantira ispod gornjeg kapka. U nekim otelotvorenjima, insert se implantira u zadnjem delu oka, u hroidalnom prostoru ili u beonjaču. U nekim otelotvorenjima, insert se implantira inbravitrealno ili sub-retinalno. U nekim otelotvorenjima, insert se injektuje sub-retinalno. Postupci primene i tehnike za njihovu izradu su navedeni u Remington's Pharmaceutical Sciences, koji je ovde u celini inkorporiran u referenci.

[0102] U narednim otelotvorenjima, insert obezbeđuje kontinuirano oslobađanje terapeutskog sredstva u staklasto telo oka. Kako se ovde koristi, "kontinuirano oslobađanje" znači da kompozicija oslobađa terapeutsko sredstvo u toku dužeg vremenskog perioda na kontrolisani način. U nekim otelotvorenjima, insert oslobađa terapeutsko sredstvo takvom brzinom da u toku oslobađanja koncentracija terapeutskog sredstva u vodi ostaje manja nego koncentracija terapeutskog sredstva u staklastom delu oka. U nekim otelotvorenjima, koncentracija terapeutskog sredstva u vodi je od približno 0.002 |ug/mL do približno 0.01 ug/mL, ili od približno 0.01 ug/mL do približno 0.05 |ug/mL, ili manja od pribižno 0.05 |ug/mL. U nekim otelotvorenjima, terapeutsko sredstvo se oslobađa brzinom od pribliižno 1 ug/dan do približno 50 |ug/dan ili od približno 1 ug/dan do približno 10 |xg/dan. U nekim otelotvorenjima, insert dalje uključuje dodatno terapeutsko sredstvo, kako je prethodno detaljno opisano, na primer, fluocinolon acetonid (kao što je ono koje se nalazi u oftalmičkom insertu Retisert®).

[0103]U nekim otelotvorenjima, oftalmička kompozicija uključuje mikrosfere ili nanopartikule. U nekom otelotvorenju, mikrosfere sadrže želatin. U nekim otelotvorenjima, mikrosfere se injektuju u zadnji segment oka, u hroidalni prostor, u beonjaču, intravitrealno ili sub-retinalno. U nekim otelotvorenjima, mikrosfere ili nanopartikule sadrže polimer uključujući, ali bez ograničenja na, one koje su opisali Wagh, i saradnici, "Polvmers used in ocular dosage form and drug deliverv svstems", Asian J. Pharm., stranice 12-17 (Jan. 2008), koji je ovde u celini inkorporiran kao referenca. U nekim otelotvorenjima, polimer je hitozan, polikarboksilna kiselina kao što su poliakrilna kiselina, partikula albumina, estri hijaluronske kiseline, poliitakonska kiselina, poli(butil)cijanoakrilat, polikaprolakton, poli(izobutil)kaprolakton, poli(mlečna kiselina-ko-glikolna kiselina) ili poli(mlečna kiselina). U nekim otelotvorenjima, mikrosfere ili nanopartikule sadrže partikule čvrstog lipida.

[0104]U nekim otelotvorenjima, oftalmička kompozicija sadrži smole jonskih izmenjivača. U nekim otelotvorenjima, smola jonskih izmenjivača je neorganski zeolit ili sintetička organska smola. U nekim otelotvorenjima, smola jonskih izmenjivača uključuje, ali bez ograničenja na, one koje su opisali Wagh, i saradnici, "Polvmers used in ocular dosage form and drug deliverv svstems", Asian J. Pharm., stranice 12-17 (Jan. 2008), koji je ovde u celini inkorporiran kao referenca. U nekim otelotvorenjima, smola jonskih izmenjivača je delimično neutralisana poliakrilna kiselina.

[0105]U nekim otelotvorenjima, oftalmička kompozicija je vodena polimerna suspenzija. U nekim otelotvorenjima, terapeutsko sredstvo ili polimerno sredstvo za suspendovanje je suspendovano u vodenom medijumu (na primer, ima osobine kako je prethodno opisano). U nekom otelotvorenju, terapeutsko sredstvo je suspendovano. U nekim otelotvorenjima, terapeutsko sredstvo je u obliku rastvora. U narednim otelotvorenjima, sredstvo za suspendovanje služi da se obezbedi stabilnost suspenzije, da se poveća vreme zadržavanja doznog oblika na oku ili da se pojača kontinuirano oslobađanje leka u funkciji dužeg vremena oslobađanja i mnogo ujednačenijeg oslobađanja. U primere polimernih sredstava za suspendovanje spadaju, ali bez ograničenja na, dekstrani, polietilen glikoli, polivinilpirolidon, polisaharidni geli, Gelrite®, celulozni polimeri kao hidroksipropil metilceluloza i polimeri koji sadrže karboksi grupu kao što su polimeri ili kopolimeri akrilne kiseline, kao i drugi polimerni demulcenti. U nekim otelotvorenjima, polimemo sredstvo za suspendovanje je polimer koji bubri u vodi, polimer nerastvoran u vodi, posebno unakrsno vezan polimer koji sadrži krboksilnu grupu. U nekim otelotvorenjima, polimerno sredstvo za suspendovanje sadrži od najmanje približno 90% do približno 99.9%, ili od približno 95% do približno 99.9%, težine na bazi ukupne težine prisutnih monomera, jednog ili više monoetileničnih nezasićenih monomera koji sadrže karboksilnu grupu. U nekim otelotvorenjima, u monoetilenični nezasićeni monomer koji sadrži karboksilnu grupu spadaju akrilna kiselina, metakrilna kiselina, etakrilna kiselina, metilakrilna kiselina (krotonska kiselina),cis-a-metilkrotonska kiselina (angelinska kiselina), trans-a-metilkrotonska kiselina (tiglinska kiselina), a-butilkrotonska kiselina, a-fenilakrilna kiselina, a-benzilakrilna kiselina, a-cikloheksilakrilna kiselina, fenilakrilna kiselina (cinaminska kiselina), kumarinska kiselina (o-hidroksicinaminska kiselina) i umbelinska kiselina (p-hidroksikumarinska kiselina). U nekim otelotvorenjima, polimeri mogu da budu unakrsno upareni sredstvom za polifunkcionalno unakrsno uparivanje, (na primer, sredstvo za difunkcionalno unakrsno uparivanje). U narednim otelotvorenjima, količina unakrsnog uparivanja treba da bude dovoljna da se formiraju partikule nerastvornog polimera ali ne toliko velika da nepoželjno utiče na kontinuirano oslobađanje terapeutskog sredstva. U nekom otelotvorenju, polimeri su samo malo unakrsno upareni. U nekim otelotvorenjima, sredstvo za unakrsno uparivanje je prisutno u količini od približno 0.01% do približno 5% ili od približno 0.1% do približno 5.0% ili od približno 0.2% do približno 1%, na bazi ukupne težine prisutnog monomera. U nekim otelotvorenjima, sredstva za unakrsno uparivanje su nonpolialkenil polietar monomeri za difunkcionalno unakrsno uparivanje kao što su divinil glikol, 2,3-dihidroksiheksa-l,5-dien, 2,5-dimetil-l,5-heksadien, divinilbenzen, N,N-dialilakrilamid, N,N-dialilmetakrilamid; polialkenil polietar sredstva za unakrsno uparivanje koja sadrže dve ili više grupa alkenil etra po molekuli, na primer, alkenil etar grupe koje sadrže terminalne H2C=C<grupe, izrađene eterifikacijom polihidroksilnog alkohola koji sadrži najmanje četiri atoma ugljenika i najmanje tri hidroksilne grupe sa alkenil halidom kao što je alil bromid ili slično, na primer, polialil saharoza, polialil pentaeritritol, ili slično; diolefinska non-hidrofilna makromerična sredstva za unakrsno uparivanje koja imaju molekulsku težinu od približno 400 do približno 8,000, kao što su nerastvomi diakrilati i poliakrilati i metakrilati diola i poliola, diizocijanat hidroksialkil akrilat ili metakrilat kao produkt reakcije prepolimera terminisanog izocijanatom dobij enih od poliestar diola, polietar diola ili polisiloksan diola sa hidroksialkilmetakrilatima i slično.

[0106] U nekim otelotvorenjima, unakrsno vezani polimeri mogu da budu od monoetileničnog nezasićenog monomera ili nezasićenih monomera koji sadrže karboksilnu grupu kao pojedinačnog nezasićenog monomera koji je prisutan zajedno sa sredstvom ili sredstvima za unakrsno uparivanje. U nekim otelotvorenjima, polimeri su oni u kojima je približno do 40% a bolje je od približno 0% do približno 20% težine monoetilenično nezasićenog monomera ili nezasićenih monomera koji sadrže karboksilnu grupu zamenjeno sa jednim ili više monoetileničnim nezasićenim monomerom ili nezasićenim monomerima koji ne sadrže karboksilnu grupu a sadrže samo fiziološki i oftalmološki neškodljive supstituente, uključujući estre akrilne i metakrilne kiseline kao što su metil metakrilat, etil akrilat, butil akrilat, 2-etilheksilakrilat, oktil metakrilat, 2-hidroksietil metakrilat, 3-hidroksipropilakrilat i slično, vinil acetat, N-vinilpirolidon i slično (videti Mueller i saradnici, U.S. Patent broj 4,548,990, čiji je celokupan sadržaj ovde inkorporiran kao referenca, kao širi listing ovakvih dodatnih monoetileničnih nezasićenih monomera). U nekim otelotvorenjima, polimeri uključuju polikarbofil (Noveon AA-1), Carbopol® i DuraSite®. U nekim otelotvorenjima, unakrsno upareni polimeri se izrađuju polimerizacijom suspenzije ili emulzije monomera, koristeći kao katalizator polimerizacije uobičajeni slobodni ostatak, do suvih partikula veličine ne više od 50 um u ekvivalentnom sferičnom promeru. U nekim otelotvorenjima, prosečna veličina suve partikule je od približno 1 do približno 30 um, ili od približno 3 do približno 20 um u ekvivalentnom sferičnom promeru. U nekim otelotvorenjima, partikule polimera se dobij aju mehaničkim mlevenjem većih partikula polimera. U narednim otelotvorenjima, ovakvi polimeri će da imaju molekulsku težinu od približno 250,000 do približno 4,000,000 i od 3,000,000,000 do 4,000,000,000. U drugim otelotvorenjima, čestice unakrsno uparenog polimera su monodisperzne, što znači da imaju takvu distribuciju veličine čestica daje najmanje približno 80%, približno 90% ili približno 95% partikula u okviru grupe um distribucije većine veličine čestica. U narednim otelotvorenjima, monodisperzna veličina partikula znači da nema više od približno 20%, približno 10% ili približno 5% partikula veličine ispod 1 um. U nekim otelotvorenjima, vodena polimerna suspenzija sadrži od približno 0.05 do približno 1%, od približno 0.1 do približno 0.5% ili od približno 0.1 do približno 0.5% terapeutskog sredstva i od približno 0.1 do približno 10%, od približno 0.5 do približno 6.5%, od približno 0.5 do približno 2.0%, od približno 0.5% do približno 1.2%, od približno 0.6 do približno 0.9% ili od približno 0.6 do približno 0.8% sredstva za suspenziju polimera. Mada je dato u jednini, razumljivo je da može da se koristi jedna ili više vrsta sredstava za suspenziju polimera tako da ukupna količina ulazi u okvir datih raspona. U jednom otelotvorenju, količina partikula nerastvorljivog slabo unakrsno uparenog polimera, pH i osmotski pritisak mogu da budu u međusobnoj korelaciji i sa stepenom unakrsnog uparivanja da se dobije kompozicija koja ima viskozitet u rasponu od 500 do približno 100,000 centipoaza a poželjno je od približno 1,000 do približno 30,000 ili približno 1,000 do približno 10,000 centipoaza, mereno na sobnoj temperaturi (približno 25° C.) koristeći Brookfield Digital LVT viskozimetar opremljen sa vretenom 25 i 13R adapterom malog uzorka na 12 opm. U nekim otelotvorenjima, viskozitet je od približno 10 do približno 400 centipoaza, od približno 10 do približno 200 centipoaza ili od približno 10 do približno 25 centipoaza.

[0107] U nekim otelotvorenjima, vodene polimerne suspenzije mogu da se formulišu tako da zadrže isti ili skoro potpuno isti viskozitet u oku kao što su imale pre primene na oku. U nekim otelotvorenjima, mogu da se formulišu tako da im se povećava geliranje nakon kontakta sa suznom tečnošću. Na primer, kada se formulacija koja sadrži DuraSite® ili drugi sličan polimer poliakrilne kiseline primeni na oku pri pH manjem od približno 6.7, polimer može da nabubri nakon kontakta sa suznom tečnošću zbog toga što ona ima veći pH (približno 7). Ovo geliranje ili povećanje geliranja može da dovede do blokiranja suspendovanih partikula, čime se povećava vreme zadržavanja kompozicije u oku. U nekim otelotvorenjima, terapeutsko sredstvo se polako oslobađa kako se suspendovane partikule vremenom rastvaraju. U nekim otelotvorenjima, ovaj način oslobađanja povećava komfor pacijenta i povećava vreme kontakta terapeutskog sredstva sa tkivom oka, čime se povećava stepen apsorpcije leka i trajanje delovanja formulacije u oku. Terapeutska sredstva koja sadrže ove sisteme oslobađanja leka mogu da se oslobode iz gela brzinom koja zavisi od takvih faktora kao što su sam lek i njegov fiziološki oblik, stepena popunjenosti lekom i pH sistema, kao i od bilo kog drugog adjuvansa za oslobađanje leka, kao što su smole jonskih izmenjivača kompatibilne sa površinom oka, koje mogu takođe da se koriste.

[0108]Kompozicije iz pronalaska mogu dalje da uključe jedno ili više dodatnih farmaceutskih sredstava kao što su hemoterapeutici, steroidi, anti-inflamatorno jedinjenje ili imunosupresant, čiji su primeri ovde prethodno navedeni.

[0109]Pronalazak će da bude detaljnije opisan preko specifičnih primera. Niže dati primeri su samo u cilju ilustracije i ni na jedan način ne treba da ograniče pronalazak. Stručnjak sa iskustvom u tehnici će lako da prepozna različite nekritične parametre koji mogu da se promene ili modifikuju da se dobiju u osnovi isti rezultati.

PRIMERI

Primer 1.{l-(etilsulfonil)-3-[4-(7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il)-lH-pirazol-l-il]azetidin-3-il} acetonitrilsotriflurosirćetne kiseline

[0110]

Faza 1. terc- butil 3-( cijanometilen) azetidin- l- karboksilat

[0111]

[0112]U suspenziju natrijum hidrida (60% disperzija u mineralnom ulju, 0.257 g, 6.42 mmol) u tetrahidrofuranu (32 mL) se na 0 °C, u atmosferi azota, doda dietil cijanometilfosfonat (1.19 g, 6.72 mmol) (nabavljen od firme Aldrich). Reakcija se nakon toga meša 45 minuta na sobnoj temperaturi. U kapima se doda rastvor terc-butil 3-oksoazetidinl-karboksilata (1.00 g, 5.84 mmol) (nabavljen od firme Alfa Aesar) u tetrahidrofuranu (8.8 mL) i smeša se meša 16 sati. Dodaju se slani rastvor i etil acetat i slojevi se razdvoje. Vodeni sloj se ekstrahuje sa tri porcije etil acetata. Kombinovani ekstrakti se suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju da se dobije produkt koji se koristi bez naknadnog prečišćavanja u Fazi 2(1.12 g, 99%). 'H NMR (300 MHz, CDCb): 8 5.38 (p, IH), 4.73-4.68 (m, 2H), 4.64-4.59 (m, 2H), 1.46 (s, 9H).

Faza 2. terc- butil 3-{ cijanometil)- 3-[ 4-( 7-[ 2-( trimetilsilil) etoksi] metil- 7H- pirolo[ 2, 3-d] pirimidin- 4- il)- lH- pirazol- l- il] azetidin- l- karboksilat

[0113]

[0114]U rastvor 4-(lH-pirazol-4-il)-7-[2-(trimetilsilil)etoksi]metil-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina (4.61 g, 14.6 mmol) (izrađen u skladu sa postupkom iz WO 2007/070514 u Primeru 65, Faza 2) i terc-butil 3-(cijanometilen)azetidin-l-karboksilata (2.84 g, 14.6 mmol) u acetonitrilu (100 mL) se doda 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undek-7-en (2.19 mL, 14.6 mmol). Reakcija se meša 16 sati na sobnoj temperaturi. Acetonitril seukloni pod vakuumoma ostatak se rastvori u etil acetatu. Ovaj rastvor se po redu ispere sa IN rastvorom HC1 i slanim rastvorom, suši preko natrijum sulfata, filtrira i koncentruje. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na koloni, uz eluiranje sa smešom 80% etil acetat/heksani da se dobije traženi produkt (5.36 g, 72%). 'H NMR (300 MHz, CDC13): 8 8.86 (s, IH), 8.44 (s, IH), 8.34 (s, IH), 7.42 (d, IH), 6.80 (d, IH), 5.68 (s, 2H), 4.54 (d, 2H), 4.29 (d, 2H), 3.59-3.51 (m, 2H), 3.33 (s, 2H), 1.47 (s, 9H), 0.96-0.89 (m, 2H), -0.06 (s, 9H); LCMS (M+H)<+>: 510.2.

Faza 3. 3-[ 4-( 7-[ 2-( trimetilsilil) etoksi] metil- 7H- pirolo[ 2, 3- d] pirimidin- 4- il)- lH^

U] azetidin- 3- ilacetonitril

[0115]

[0116]U rastvor terc-butil 3-(cijanometil)-3-[4-(7-[2-(trimetilsilil)etoksi]metil-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin4-il)-lH-pirazol-l-il]azetidin-l-karboksilata (5.36 g, 10.5 mmol) u 1,4-dioksanu (100 mL) se doda 4.00 M rastvor vodonik hlorida u 1,4-dioksanu (40 mL, 160 mmol) i smeša se meša 16 sati na sobnoj temperaturi. Reakcija se sipa u zasićeni rastvor natrijum bikarbonata u količini dovoljnoj da dovede do neutralizacije. Produkt se ekstrahuje sa tri porcije etil acetata. Kombinovani ekstrakti se isperu sa slanim rastvorom, suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju da se dobije produkt koji se koristi bez naknadnog prečišćavanja (3.0 g, 69%). 'H NMR (400 MHz, CDCb;): 8 8.85 (s, IH), 8.42 (s, IH), 8.32 (s, IH), 7.41 (d, IH), 6.80 (d, IH), 5.68 (s, 2H), 4.30 (d, 2H), 3.88 (d, 2H), 3.58-3.51 (m, 2H), 3.42 (s, 2H), 0.96-0.89 (m, 2H), -0.06 (s, 9H); LCMS (M+H)<+>: 410.2.

Faza 4. l-( etilsulfonil)- 3-[ 4-( 7-[ 2-( trimetilsilil) etoksi] metil- 7H- pirolo[ 2J- d] pirimidin^

lH- pirazol- l- il] azetidin- 3- ilacetonitril

[0T17]

[01181U rastvor 3-[4-(7-[2-(trimetilsilil)etoksi]metil-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il)-lH-pirazol-l-il]azetidin-3-ilacetonitrila (0.100 g, 0.244 mmol) u tetrahidrofuranu (2 mL) koji sadrži N,N-diizopropiletilamin (0.085 mL, 0.49 mmol) se doda etansulfonil hlorid (0.023 mL, 0.24 mmol). Nakon 1.5 sat mešanja, reaktivna smeša se sipa u razblaženu HC1 i ekstrahuje sa tri porcije etil acetata. Kombinovani ekstrakti se isperu sa slanim rastvorom, suše preko natrijum sulfata, dekantuju i koncentruju da se dobije produkt koji se koristi bez naknadnog prečišćavanja u Fazi 5(111 mg, 91%).

'H NMR (300 MHz, CDC13): 8 8.86 (s, IH), 8.63 (s, IH), 8.35 (s, IH), 7.45 (d, IH), 6.83 (d, IH), 5.68 (s, 2H), 4.63 (d, 2H), 4.26 (d, 2H), 3.54 (t, 2H), 3.42 (s, 2H), 3.09 (kinaza, 2H), 1.41 (t, 3H), 0.92 (t, 2H), -0.06 (s, 9H); LCMS (M+H)<+>: 502.1.

Faza 5. l-( etilsulfonil)- 3-[ 4-( 7H- pirolo[ 2, 3- d] pirimidin- 4- il)- lH- pirazol- l- il] azetidin- 3-

ilacetonitril trifluoroacetatna so

[0119]U rastvor l-(etilsulfonil)-3-[4-(7-[2-(trimetilsilil)etoksi]metil-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il)-lHpirazol-l-il]azetidin-3-ilacetonitrila (0.111 g, 0.22 mmol) u metilen hloridu (3 mL) se doda trifluoroacetatna kiselina (2 mL) i rastvor se meša 1.5 sat. Rastvarači seuklone pod vakuumoma ostatak se rastvori u metanolu (3 mL) i doda se etilendiamin (0.1 mL). Nakon 3 sata mešanja, zapremina sesmanji pod vakuumomi produkt se prečisti preparativnom-HPLC/MS, (SunFire Cl8 kolona, uz eluiranje sa gradijentom MeCN/FbO koji sadrži 0.1% TFA) da se dobije produkt kao so triflurosirćetne kiseline (50 mg, 47%). 'H NMR (400 MHz, de-đmso): 5 h 12.55 (br d, IH), 9.03 (s, IH), 8.83 (s, IH), 8.56 (s, IH), 7.79-7.75 (m, IH), 7.24-7.19 (m, IH), 4.59 (d, 2H), 4.26 (d, 2H), 3.71 (s, 2H), 3.25 (kinaza, 2H), 1.24 (t, 3H); LCMS (M+H)<+>: 372.1.

[0120]Alternativno, faze deprotekcije i sulfonilacije mogu da se izvedu obrnutim redosledom, kao u Primeru 2.

Referentni Primer 2. l-(ciklopropilsulfonil)-3-[4-(7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il)-lH-

pirazol-l-il]azetidin-3ilacetonitril so triflurosirćetne kiseline

[0121]

Faza 1. 3-[ 4-( 7H- pirolo[ 2, 3- d] pirimidin- 4- il)- lH- pirazol- l- il] azetidin- 3- ilacetonitril so

triflurosirćetne kiseline

[0122]

[0123]Rastvor terc-butil 3-(cijanometil)-3-[4-(7-[2-(trimetilsilil)etoksi]metil-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il)-lH-pirazol-l-il]azetidin-l-karboksilata, kako je izrađen u Primeru 1, Faza 2

(0.60 g, 1.2 mmol) u trifluorosirćetnoj kiselini (10 mL) i metilen hloridu (40 mL) se meša 5 sati. Rastvarači se uklonepod vakuumoma ostatak se meša u rastvoru metanola (40 mL) i 14.50 M rastvoru amonijum hidroksida u vodi (10 mL) u toku noći. Rastvarač se upari, ostatak rekonstituiše u metanolu i prečisti preparativnom-HPLC/MS (SunFire C18 kolona, uz eluiranje sa gradijentom MeCN/FbO koji sadrži 0.1% TFA) da se dobije produkt kao so triflurosirćetne kiseline (526 mg, 88%).

'H NMR (400 MHz, d6-dmso): 8 h 12.36 (br s, IH), 9.37 (br s, IH), 9.15 (br s, IH), 9.05 (s, IH), 8.77 (s, IH), 8.56 (s, IH), 7.71 (dd, IH), 7.14 (dd, IH), 4.75-4.65 (m, 2H), 4.48-4.39 (m, 2H), 3.74 (s, 2H); LCMS (M+H)<+>: 280.1.

Faza 2. l-( ciklopropilsulfonil)- 3-[ 4-( 7H- pirolo[ 2, 3- d] pirimidin- 4- il)- lH- pirazol- l-il] azetidin- 3- ilacetonitril trifluoroacetatna so

[0124]U3-[4-(7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il)-lH-pirazol-l-il]azetidin-3-ilacetonitril bis(trifluoroacetat) (0.400 g, 0.788 mmol) u tetrahidrofuranu (38 mL) i trietilaminu (0.55 mL, 3.9 mmol) se doda ciklopropansulfonil hlorid (0.084 mL, 0.83 mmol). Reakcija se meša nekoliko sati na sobnoj temperaturi sa povremenim dodavanjem ciklopropansulfonil hlorida sve dok se pomoću LCMS ne utvrdi daje početni amin utrošen. Doda se metanol (0.16 mL) da se rastvore nerastvorni sastojci. THF seukloni pod vakuumomi MeOH se koristi za rekonstituciju uzorka za prečišćavanje preparativnom-HPLC/MS (SunFire C18 kolona, uz eluiranje sa gradijentom MeCN/H^O koji sadrži 0.1% TFA) da se dobije produkt kao trifluoroacetatna so (193 mg, 49%). 'H NMR (300 MHz, d6-dmso): 8 h 12.53 (br s, IH), 9.05 (s, IH), 8.82 (s, IH), 8.55 (s, IH), 7.76 (dd, IH), 7.21 (dd, IH), 4.65 (d, 2H), 4.31 (d, 2H), 3.70 (s, 2H), 2.90-2.80 (m, IH), 1.07-0.97 (m, 4H); LCMS (M+H)<+>: 384.1.

Primer 61. Izrada na veliko {l-(etilsulfonil)-3-[4-(7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il)-lH-

pirazol-l-il]azetidin-3-il}acetonitrilsofosforne kiseline

[0125]

Faza. 1 terc- butil 3-( cijanometilen) azetidin- l- karboksilat ( 2).

[0126]Dietil cijanometil fosfonat (745 g, 4.20 mol, 1.20 eqiv) i anhidrovani THF (9 L) se dodaju u bocu sa četiri grla opremljenu sa termometrom, dodatnim levkom i kivetom zaštićenom azotom. Rastvor se ohladi u kupatilu sa smešom led-metanol na -14 °C i u toku 20 minuta se dodaje 1.0 M rstvor?-BuOK u THF (3.85 L, 3.85 mol, 1.1 equiv) održavajući temperaturu <-5 °C. Smeša se meša 3 h na -10 °C i u toku 2 h se dodaje rastvorl- terc-butoksikarbonil-3-azetidinona (1, 600 g, 3.50 mol) u THF (2 L) održavajući temperaturu reakcije < -5 °C. Reaktivna smeša se meša na -5 do -10 °C u toku 1 h a nakon toga polako zagreje na sobnu temperaturu i meša na sobnoj temperaturi u toku noći. Reaktivna smeša se nakon toga razblaži sa vodom (4.5 L) i zasićenim slanim rastvorom (4.5 L) i ekstrahuje sa etil acetatom (2x9 L). Kombinovani organski slojevi se kombinuju i isperu sa slanim rastvorom (6 L), suše preko anhidrovanog Na2S04. Organski rastvarač se ukloni pod sniženim pritiskom, razblaži sa dihlormetanom (4 L) i adsorbuje na silika gelu (1.5 kg). Produkt se prečisti gasnom hromatografijom na koloni (Si02, 3.5 kg x 2), svaka kolona se eluira sa 8 L heptana, 8 L 5% AcOEt/heptan, 12 L 10% AcOEt/heptan, 40 L 25% AcOEt/heptan da se dobije čist terc-butil 3-(cijanometilen)azetidin-l-karboksilat (2, 414.7 g, 679.8 g teoretski, 61% prinos) kao bela čvrsta supstanca. Za 2: 'H NMR (300 MHz, CDCb) 5 1.46 (s, 9H), 4.62 (m, 2H), 4.72 (m, 2H), 5.41 (m, IH).

Faza 2. 2-( l-( etilsulfonil) azetidin- 3- iliden) acetonitril ( 4).

[0127]terc-butil 3-(cijanometilen)azetidin-l-karboksilat (2, 1000 g, 5.2 mol) se razblaži sa acetonitrilom (7 L) i 3 N vodenim rastvorom HC1 (7 L). Ova dobij ena reaktivna smeša se meša 18 h na sobnoj temperaturi. Kada to pokaže TLC reakcija se smatra završenom, a reaktivna smeša se koncentruje pod sniženim pritiskom. Preostale čvrste supstance se nakon toga suspenduju u acetonitrilu (12 L) i ohlade na 5°C. U suspenziju se polako dodaje diizopropiletil amin (2.7 L, 15. 6 mol, 3 equiv) održavajući temperaturu < 15°C. Homogeni rastvor se ostavi da se ohladi na 5°C i u toku 1 h se dodaje etansulfonil hlorid (730 mL, 7.73 mol, 1.5 equiv) održavajući temperaturu reakcije < 15°C. Dobijeni rastvor se ostavi da se polako zagreje na sobnu temperaturu i meša na sobnoj temperaturi u toku noći. Doda se nova količina etansulfonil hlorida (100 ml, 1.05 mol, 0.2 equiv) i reaktivna smeša se meša još 2 h na sobnoj temperaturi. Pošto se reakcija smatra završenom, reaktivna smeša se koncentruje pod sniženim pritiskom do zapremine od približno 4 L. Ovaj rastvor se nakon toga stavi u levak za razdvajanje zapremine 50 L, razblaži sa dihlormetanom (10 L) i ispere sa upola zasićenim slanim rastvorom (10 L). Vodena faza se ekstrahuje sa dihlormetanom (5 L). Kombinovani organski slojevi se suše preko natrijum sulfata i adsorbuju na silika gelu (1 Kg) pod sniženim pritiskom. Materijal se nakon toga prenese na kolonu silika gela (2.5 Kg) i eluira sa 20 % etil acetata u heptanu (40 L), 40 % etil acetata u heptanu (80 L) i konačno 60 % etil acetata u heptanu (40 L) da se dobije čist 2-(l-(etilsulfonil)azetidin-3-iliden)acetonitril (4, 567 g, 968.4 g teoretski, 58.6 % prinos) kao beličasta čvrsta supstanca. Za 4: 'H NMR (300 MHz, CDCb) 8 1.38 (t, 3H), 3.05 (kinaza, 2H), 4.72 (m, 2H), 4.79 (m, 2H), 5.41 (m, IH); MS:mlzizračunata 187.05; nađena: 187.1.

Faza 3. 2-( l-( etilsulfonil) azetidin- 3- iliden) acetonitril ( 4) i 2-( 3- hlor- 1 -( etilsulfonil) azetidin- 3-

il) acetonitril ( 4B).

[0128]terc-butil 3-(cijanometilen)azetidin-l-karboksilat (2, 82 g, 0.42 mol) se doda u THF (850 mL) i dobijeni rastvor se ohladi na 0°C pre nego što se u toku 1 h dodaje 4 M rastvor HC1 u 1,4-dioksanu (850 mL, 3.38 mol, 8.0 equiv) održavajući temperaturu < 5°C. Dobijena reaktivna smeša se polako zagreje na sobnu temperaturu i meša 18 h na sobnoj temperaturi. Pošto se reakcija smatra završenom, reaktivna smeša se koncentruje pod sniženim pritiskom a ostatak se podvrgne visokom vakuumu u toku dodatna 3 h a nakon toga tretira sa THF (900 mL) i diizopropiletilaminom (183 mL, 1.06 mol, 2.5 equiv) na sobnoj temperaturi. Dobijeni rastvor se nakon toga ohladi na 0°C i doda se etansulfonil hlorid (56 mL, 0.59 mol, 1.4 equiv) održavajući temperaturu reakcije < 5°C. Ledeno kupatilo se ukloni i reakcija se meša 18 h na sobnoj temperaturi. Kada TLC pokaže daje reakcija završena, reaktivna smeša se razblaži sa etil acetatom (1 L) i ispere sa zasićenim slanim rastvorom (1L). Vodeni sloj se ekstrahuje sa etil acetatom (2 x 500 mL). Kombinovani organski slojevi se suše preko natrijum sulfata i koncentruju pod sniženim pritiskom. Ostatak se razblaži sa dihlormetanom i adsorbuje na silika gelu (150 g). Ova smeša se prečisti liromatografijom na koloni (1.5 Kg silika gel) uz eluiranje sa heptanom (4 L), 10 % EtOAc u heptanu (4 L), 20 % EtOAc u heptanu (8L), 30 % EtOAc u heptanu (12 L) i na kraju sa 40 % EtOAc u heptanu (12 L) da se dobije 2-(l-(etilsulfonil)azetidin-3-iliden)acetonitril (4) i 2-(3-hlor-l-(etil-sulfonil)azetidin-3-il)acetonitril (4B) kao beličasta čvrsta supstanca (58.1 g, 68% prinos), za koju je nađeno daje smeša približno jedan prema jedan jedinjenja 4 i 4B. Za 4: 'H NMR (300 MHz, CDCb) 5 1.38 (t, 3H), 3.05 (kinaza, 2H), 4.72 (m, 2H), 4.79 (m, 2H), 5.41 (m, IH); MS:mlzizračunata 187.05; nađena: 187.1. Za 4B: 'H NMR (300 MHz, CDCb) 51.38 (t, 3H), 3.05 (kinaza, 2H), 3.1 (s, 2H), 4.15 (d, 2H), 4.37 (d, 2H); MS:mlzizračunata 222.9; nađena: 222.9.

Faza 4. 2-( l-{ etilsulfonil)- 3-( 4-( 7-(( 2-( trimetilsilil) etoksi) metil)- 7H- pirolo[ 2J- d] pirimidin- 4-

il- lHpirazol- l- il) azetidin- 3- il) acetonitril ( 6).

[0129]U rastvor 2-(l-(etilsulfonil)azetidin-3-iliden)acetonitrila (4) i 2-(3-hlor-l-(etilsulfonil)azetidin-3-il)acetonitrila (4B) dobijenih iz prethodne reakcije kao približno jedan prema jedan smeša (4 i 4B, 184 g, 919 mmol, 1.2 equiv) i 4-(17f-pirazol-4-il)-7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7if-pirolo[2,3-d]pirimidina (5, 241 g, 766 mmol) u acetonitrilu (6 L) se u kapima u toku 30 min na sobnoj temperaturi dodaje DBU (137 mL, 919 mmol, 1.2 equiv). Dobijena reaktivna smeša se meša u toku noći na sobnoj temperaturi. Pošto se reakcija smatra završenom, rastvarač se ukloni pod sniženim pritiskom. Dobijena čvrsta supstanca se rastvori u 6 L etil acetata i 2 L acetonitrila na 40°C i rastvor se ispere sa smešom slanog rastvora (3 L) i vode (1L). Vodeni sloj se skstrahuje sa etil acetatom (3 x 1.6 L). Kombinovani organski slojevi se isperu sa slanim rastvorom (1.6 L) i rastvarač se ukloni pod sniženim pritiskom. U ostatak se doda toluen (2 L) i azeotropna destilacija se ponovi pod sniženim pritiskom. Ostatak se triturira sa MTBE (1.5 L, metil t-butil etar) i čvrste supstance se sakupe filtriranjem. Mrka čvrsta supstanca se potpuno rastvori u etil acetatu (3 L) na 50°C a nakon toga se rastvor tretira sa aktivnim ugljem (30 g) i silika gelom (30 g). Dobijena smeša se meša 1 h na 45 °C a nakon toga zagrejana filtrira kroz celite ploču. Rastvarač se ukloni pod sniženim pritiskom a ostatak se triturira sa MTBE (3 L). Čvrste supstance se sakupe filtriranjem i isperu sa MTBE (1 L). Čvrste supstance se nakon toga potpuno rastvore u izopropanolu (8.8 L) na 70°C a dobijeni rastvor se postepeno ohladi na sobnu temperaturu uz mešanje u toku noći. Čvrste supstance se sakupe filtriranjem, isperu sa izopropanolom (1.3 L) i heptanom (2 x 490 mL) i suše u pećnici u toku noći da se dobije 2-(l-(etilsulfonil)-3-(4-(7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7if-pirolo[2,3-^pirimidin-4-il)-li<:>f-pirazol-l-il)azetidin-3-il)acetonitril (6, 327 g, 384.3 g teoretski, 85% prinos) kao beličasta čvrsta supstanca. Za 6: 'H NMR (300 MHz, CDCb) 5 0.00 (s, 9H), 0.99 (m, 2H), 1.49 (t, 3H), 3.15 (kinaza, 2H), 3.49 (s, 2H), 3.60 (m, 2H), 4.30 (d, 2H), 4.70 (d, 2H), 5.76 (s, 2 H), 6.83 (s, IH), 7.50 (s, IH), 8.40 (s, IH), 8.50 (s, IH), 8.90 (s, IH); MS:mlzizračunata 502.20; nađena: 502.3.

Faza 5. 2-{ 3-{ 4-{ 7H- pirolo[ 2, 3- đ] pirimiđin- 4- i\)- lH- pirazol- l- i\)- l-( etilsulfom

il) acetonitril (7).

[0130]U rastvor 2-(l-(etilsulfonil)-3-(4-(7-((2-(trirnetilsilil)etoksi)metil)-7//-pirolo[2,3-c/Jpirimidin-4-il)l//-pirazol-l-il)azetidin-3-il)acetonitrila (6, 327 g, 655 mmol) u acetonitrilu (3 L) i vodi (300 mL) se doda LiBF4(614 g, 6.55 mol, 10.0 equiv). Dobijena reaktivna smeša se meša na 75°C u toku noći. Reaktivna smeša se ohladi na 0°C a nakon toga se polako dodaje rastvor amonijum hidroksida (NH4OH, 570 mL) u vodi (2.2 L) da se temperatura održi ispod 10°C (pH 9-10). Smeša se meša na sobnoj temperaturi u toku noći. Pošto se reakcija smatra završenom, doda se voda (10 L) i dobijena smeša se energično meša 3 h na sobnoj temperaturi. Čvrste supstance se sakupe filtriranjem, isperu sa vodom (6.7 L) i heptanom (6.7 L) i suše u vakuumskoj pećnici na 45 °C u toku vikenda. Osušena čvrsta supstanca se nakon toga rastvori u 20 % rastvoru MeOH u dihlormetanu (12 L) i prečisti hromatografijom na koloni sa 1.3 Kg silika gela uz eluiranje sa 20 % rastvorom MeOH u dihlormetanu (18L) da se dobije 2-(3-(4-(7if-pirolo[2,3-</]pirimidin-4-il)-li<:>f-pirazol-l-il)-l-(eitlsulfonil)azetidin-3-il)acetonitril (7, 204 g, 243.3 g teoretski, 83.8% prinos) kao beličasta čvrsta supstanca. Za 7: 'H NMR (300 MHz, d6- DMS>0) 8 1.25 (t, 3H), 3.25 (kinaza, 2H), 3.75 (s, 2H), 4.25 (d, 2H), 4.65 (d, 2H), 7.10 (d, IH), 7.65 (dd, IH), 8.50 (s, IH), 8.70 (s, IH), 8.95 (s, IH), 12.2 (bs, IH); MS:mlzizračunata 372.12; nađena: 372.0.

Faza 6. 2-{ 3-{ 4-{ 7H- pirolo[ 2, 3- d] pirimidin- 4- i\)- lH- pirazol- l- i\)- l-{ etilsulfon^

i\) acetonitril so fosforne kiseline.

[0131]U rastvor 2-(3-(4-(7Jf/-pirolo[2,3-^pirimidin-4-il)-lJf/-pirazol-l-il)-l-(etilsulfonil)azetidin-3-il)acetonitrila (7, 204 g, 550 mmol) u acetonitrilu (5.1 L) i etanolu (1.6 L) se polako, u toku 30 min, na 70°C dodaje rastvor fosforne kiseline (67.4 g, 688 mmol, 1.25 equiv) u etanolu (800 mL). Dobijena reaktivna smeša se meša 2 h na 70°C a nakon toga postepeno hladi na sobnu temperaturu uz mešanje u toku noći. Čvrste supstance se sakupe filtriranjem, isperu sa acetonitrilom (160 mL) i suše u vakuumskoj pećnici 6 h na 45°C da se dobije 2-(3-(4-(7if-pirolo[23-^pirimidin-4-il)-lif-pirazol-l-il)-l-(etilsulfonil)azetidin-3-il)acetonitril so fosforne kiseline (240 g, 258.2 g teoretski, 93% prinos) kao bela čvrsta supstanca. Za finalni produkt: 'H NMR (300 MHz, ck-DMSO) 5 1.25 (t, 3H), 3.25 (kinaza, 2H), 3.75 (s, 2H), 4.20 (d, 2H), 4.61 (d, 2H), 7.10 (d, IH), 7.60 (dd, IH), 8.50 (s, IH), 8.70 (s, IH), 8.95 (s, IH), 12.2 (bs, IH); MS:mlzizračunata 372.12; nađena: 372.0.

Primer 62.4-hlor-7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7//-pirolo[2,3-</|pirimidin (3).

[0132] U bocu opremljenu sa ulazom za azot, dodatnim levkom, termosenzorom i mehaničkom mešalicom se na sobnoj temperaturi dodaju 4-hlor-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin (1, 600 g, 3.91 mol) i N,N-dimetilacetamid (DMAC, 9.6 L). Smeša se ohladi na 0 - 5 °C u kupatilu sa ledom/slani rastvor a nakon toga se u porcijama, na 0 - 5 °C, doda čvrsti natrijum hidrid (NaH, 60 mt%, 174 g, 4.35 mol, 1.1 equiv). Reaktivna smeša prelazi u tamni rastvor u toku 15 minuta. Pomoću dodatnog levka se nakon toga polako dodaje trimetilsililetoksimetil hlorid (2, SEM-C1, 763 mL, 4.31 mol, 1.1 equiv) takvom brzinom da unutrašnja temperatura reakcije ne pređe 5 °C. Reaktivna smeša se nakon toga meša 30 minuta na 0 - 5 °C. Pošto se reakcija smatra završenom kako je određeno pomoću TLC i HPLC, reaktivna smeša se neutrališe sa vodom (1 L). Smeša se nakon toga razblaži sa vodom (12 L) i MTBE (8 L). Dva sloja se razdvoje a vodeni sloj se ekstrahuje sa MTBE (8 L). Kombinovani organski slojevi se isperu sa vodom (2x4 L), slanim rastvorom (4 L) i suše preko natrijum sulfata (NaiSCU). Rastvarači se uklone pod sniženim pritiskom. Ostatak se nakon toga rastvori u heptanu (2 L), filtrira i prenese na kolonu silika gela (Si02, 3.5 Kg) uz eluiranje sa heptanom (6 L), smešom 95% heptan/etil acetat (12 L), 90% heptan/etil acetat (10 L) i na kraju sa 80% heptan/etil acetat (10 L). Frakcije koje sadrže čist traženi produkt se kombinuju i koncentruju pod sniženim pritiskom da se dobije 4-hlor-7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin (3, 987 g, 1109.8 g teoretski, 88.9% prinos) kao bledo žuto ulje koje stajanjem na sobnoj temperaturi delimično očvrsne u uljastu čvrstu supstancu. Za 3: 'H NMR (DMSO-dć, 300 MHz) 8 8.67 (s, IH), 7.87 (d, IH, J = 3.8 Hz), 6.71 (d, IH, J = 3.6 Hz), 5.63 (s, 2H), 3.50 (t, 2H, J = 7.9 Hz), 0.80 (t, 2H, J = 8.1 Hz), 1.24 (s, 9H) ppm; 13C NMR (DMSO-d6, 100 MHz) 8 151.3, 150.8, 150.7, 131.5, 116.9, 99.3,72.9, 65.8, 17.1,-1.48 ppm; Ci2Hi8C]N3OSi (MW 283.83), LCMS (El)mle284/286 (M<+>+ H). Primer 63. 4-(l//-pirazol-4-il)-7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7//-pirolo [ 2, 3- d\ pirimidin(5).

[0133]U posudu opremljenu sa stubnom mešalicom, kondenzatorom, termoventilom i ulazom za azot se na sobnoj temperaturi sipaju voda (H2O, 9.0 L), čvrsti kalijum karbonat (K2CO3, 4461 g, 32.28 mol, 2.42 equiv), 4-hlor-7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7i/-pirolo[2,3-d]pirimidin (3, 3597 g, 12.67 mol), l-(l-etoksietil)-4-(4,4,5,5-tetrametil-l,3,2-dioksaborolan-2-il)-lif-pirazol (4, 3550 g, 13.34 mol, 1.05 equiv) i 1-butanol (27 L). Dobijena reaktivna smeša se degasira tri puta na sobnoj temperaturi i svaki put ponovo napuni sa azotom pre tretiranja sa tetrakis(trifenilfosfin)paladijum(0) (Pd(PPh3)4, 46 g, 0.040 mol, 0.003 equiv). Dobijena reaktivna smeša se pažljivo zagreva na refluksu (približno 90 °C) u toku 1 - 4 sata. Pošto se reakcija smatra završenom kako je određeno pomoću HPLC, reaktivna smeša se postepeno ohladi na sobnu temperaturu a nakon toga filtrira kroz celite ploču. Celite ploča se ispere sa etil acetatom (2 x 2 L) a nakon toga se filtrati i rastvor za ispiranje kombinuju. Dva sloja se razdvoje i vodeni sloj se ekstrahuje sa etil acetatom (12 L). Kombinovani organski slojevi se koncentruju pod sniženim pritiskom da se uklone rastvarači a sirovi 4-(l-(l-etoksietil)-lif-pirazol-4-il)-7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7if-pirolo[2,3-c/]pirimidin (6) se ponovo vrati u reaktor sa tetrahidrofuranom (THF, 4.2 L) da se izvrši reakcija deprotekcije pomoću kiseline bez naknadnog prečišćavanja.

[0134]U suspenziju sirovog 4-(l-(l-etoksietil)-l/f-pirazol-4-il)-7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7i:/-pirolo[2,3-^pirimidina (6), izrađenog kako je prethodno opisano, u tetrahidrofuranu (THF, 4.2 L) u reaktor se na sobnoj temperaturi sipa voda (H2O, 20.8 L) i 10% vodeni rastvor HC1 (16.2 L, 45.89 mol, 3.44 equiv). Dobijena reaktivna smeša se meša 2 - 5 h na 16 - 30 °C. Pošto se HPLC analizom uatvrdi daje reakcija završena, reaktivna smeša se na sobnoj temperaturi tretira sa 30% vodenim rastvorom natrijum hidroksida (NaOH) (4 L, 50.42 mol, 3.78 equiv). Dobijena reaktivna smeša se meša 1 - 2 h na sobnoj temperaturi. Čvrste supstance se sakupe filtriranjem i isperu sa vodom (2x5 L). Vlažna filter pogača se ponovo vrati u reaktor u kome je acetonitril (21.6 L) i dobijena suspenzija se pažljivo zagreva 1 - 2 h pod refluksom. Bistri rastvor se nakon toga postepeno ohladi na sobnu temperaturu uz mešanje a čvrste čestice se istalože iz rastvora uz hlađenje. Smeša se meša na sobnoj temperaturi još 1 - 2 h. Čvrste čestice se sakupe filtriranjem, isperu sa acetonitrilom (2 x 3.5 L) i suše u pećnici pod sniženim pritiskom na 45 - 55 °C do konstantne težine da se dobije 4-(lif-pirazol-4-il)-7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7i<:>/- pirolo[2,3-d]pirimidin (5, 3281.7 g, 3996.8 g teoretski, 82.1% prinos) kao bela kristalna čvrsta supstanca (99.5 % površine pomoću HPLC). Za 5: 'H NMR (DMSO^fe, 400 MHz) 8 13.41 (br. s, IH), 8.74 (s, IH), 8.67 (br. s, IH), 8.35 (br. s, IH), 7.72 (d,IH, J=3.7 Hz), 7.10 (d, IH,J=3.7 Hz), 5.61 (s, 2H), 3.51 (t, 2H,J=8.2 Hz), 0.81 (t, 2H,J=8.2 Hz), 0.13 (s, 9H) ppm; Ci5H2iN5OSi (MW, 315.45), LCMS (El)m/ e316 (M<+>+ H).

Primer 64. l-Benzhidrilazetidin-3-ol hidrohlorid(23).

[0135]Rastvor difenilmetanamina (21, 2737 g, 15.0 mol, 1.04 equiv) u metanolu (MeOH, 6 L) se preko dodatnog levka na sobnoj temperaturi tretira sa 2-(hlormetil)oksiranom (22, 1330 g, 14.5 mol). U toku početnog dodavanja registruje se blaga endotermna reakcija. Dobijena reaktivna smeša se meša 3 dana na sobnoj temperaturi a nakon toga zagreva pod refluksom dodatno 3 dana. Kada se pomoću TLC pokaže daje reakcija završena, reaktivna smeša se prvo ohladi na sobnu temperaturu a nakon toga na 0 - 5 °C u ledenom kupatilu. Čvrste supstance se sakupe filtriranjem i isperu sa acetonom (4 L) da se dobije prva količina sirovog traženog produkta (23,1516 g). Filtrat se koncentruje pod sniženim pritiskom i dobijena polučvrsta supstanca se razblaži sa acetonom (1 L). Ova čvrsta supstanca se nakon toga sakupi filtriranjem da se dobije druga količina sirovog traženog produkta (23,221 g). Nađeno je daje sirovi produkt, l-benzhidrilazetidin-3-ol hidrohlorid (23, 1737 g, 3998.7 g teoretski, 43.4 % prinos), dovoljno čist da se koristi u narednoj reakciji bez naknadnog prečišćavanja. Za 23: 'HNMR (DMSO-J6, 300 MHz), 8 12.28 (br. d, IH), 7.7 (m, 5H), 7.49 (m, 5H), 6.38 (d, IH), 4.72 (br. s, IH), 4.46 (m, IH), 4.12 (m, 2H), 3.85 (m, 2H) ppm; CieHigClNO (slobodna baza 23, Ci6Hi8NO MW, 239.31), LCMS (El)mle240 (M<+>+ H).

Primer65.terc- butil3-hidroksiazetidin-l-karboksilat (24).

[0136] Suspenzija l-benzhidrilazetidin-3-ol hidrohlorida (23, 625 g, 2.27 mol) u 10 %

vodenom rastvoru natrijum karbonata (Na2CC>3, 5 L) i dihlormetanu (CH2CI2, 5 L) se meša na sobnoj temperaturi dok se sve čvrste supstance ne rastvore. Dva sloja se razdvoje i vodeni sloj se ekstrahuje sa dihlormetanom (CH2CI2, 2 L). Kombinovani organski ekstrakti se suše preko natrijum sulfata (Na2SCM) i koncentruju pod sniženim pritiskom. Ova dobijena sirova slobodna baza 23 se nakon toga rastvori u THF (6 L) i rastvor prenese u veliku Parr bombu. U Parr bombu se dodaju di-terc-butil dikarbonat (BOC2O, 545 g, 2.5 mol, 1.1 equiv) i 20 % paladijum (Pd) na ugljeniku (125 g, 50 % wet). U posudi se postigne pritisak od 30 psi pomoću gasa vodonika (H2) i u postojanoj atmosferi vodonika se meša (posuda se tri puta ponovo napuni da se održi pritisak od 30 psi) na sobnoj temperaturi u toku 18 h. Kada HPLC pokaže daje reakcija završena (kada nije potrebno više vodonika), reaktivna smeša se filtrira kroz celite ploču i celite ploča se ispere sa THF (4 L). Filtrati se koncentruju pod sniženim pritiskom da se ukloni rastvarač a ostatak se prenese na Biotage 150 kolonu sa minimalnom količinom dihlormetana (CH2CI2). Kolona se eluira sa 20 - 50 % etil acetata u heptanu a

frakcije koji sadrže čist traženi produkt (24) se sakupe i kombinuju. Rastvarači se uklone pod sniženim pritiskom da se dobije terc-butil 3-hidroksiazetidin-l-karboksilat (24, 357 g, 393.2 g teoretski, 90.8% prinos) kao bezbojno ulje, koje očvrsne stajanjem na sobnoj temperaturi pod

vakuumom. Za 24: 'HNMR (CDCb, 300 MHz), 8 4.56 (m IH), 4.13 (m, 2H), 3.81 (m, 2H), 1.43 (s, 9H) ppm.

Primer 66.terc- butil3-oksoazetidin-l-karboksilat (7).

[0137] Rastvorterc- butil3-hidroksiazetidin-l-karboksilata (24, 50 g, 289 mmol) u etil acetatu (400 mL) se ohladi na 0 °C. Dobijeni rastvor se nakon toga na 0 - 5 °C tretira sa čvrstim TEMPO (0.5 g, 3.2 mmol, 0.011 equiv) i rastvorom kalijum bromida (KBr, 3.9 g, 33.2 mmol, 0.115 equiv) u vodi (60 mL). Dodaju se zasićen vodeni rastvor natrijum bikarbonata (NaHC03, 450 mL) i vodeni rastvor natrijum hipohlorita (NaCIO, 10 - 13 % raspoloživog hlora, 450 mL), održavajući temperaturu reakcije između 0 - 5 °C. Odmah po dodavanju rastvora natrijum hipohlorita, boja reaktivne smeše se promeni. Kada se dodaju nove količine rastvora natrijum hipohlorita, boja reaktivne smeše postepeno bledi. Kada se pomoću TLC pokaže daje utrošen sav početni materijal, boja reaktivne smeše se više ne menja. Reaktivna smeša se nakon toga razblaži sa etil acetatom (EtOAc, 500 mL) i dva sloja se rzdvoje. Organski sloj se ispere sa vodom (500 mL) i zasićenim vodenim rastvorom natrijum hlorida (500 mL) i suši preko natrijum sulfata (Na2S04). Rastvarač se nakon toga ukloni pod sniženim pritiskom da se dobije sirovi produkt, terc-butil 3-oksoazetidin-l-karboksilat (7, 48 g, 49.47 g teoretski, 97% prinos), za koji se konstatuje daje dovoljno čist da se direktno koristi u narednoj reakciji bez naknadnog prečišćavanja. Za sirovi 7: 'H NMR (CDCb, 300 MHz), 8 4.65 (s, 4H), 1.42 (s, 9H) ppm.

Primer 67. terc- butU 3-(cijanometilen)azetidin-l-karboksilat (9).

[0138] Dietil cijanometil fosfonat (8, 745 g, 4.20 mol, 1.20 equiv) i anhidrovani

tetrahidrofuran (THF, 9 L) se na sobnoj temperaturi dodaju u bocu sa četiri grla opremljenu sa termoventilom, dodatnim levkom i kivetom sa zaštitnim azotom. Rastvor se ohladi u kupatilu sa led-metanol na -14 °C i u toku 20 minuta se dodaje 1.0 M rstvor kalijum terc-butoksida( t-BuOK) u anhidrovanom tetrahidrofuranu (THF, 3.85 L, 3.85 mol, 1.1 equiv), održavajući temperaturu reakcije ispod -5 °C. Dobijena reaktivna smeša se meša 3 h na -10 °C i u toku 2 h se dodaje rastvor l-terc-butoksikarbonil-3-azetidinona (7, 600 g, 3.50 mol) u anhidrovanom tetrahidrofuranu (THF, 2 L), uz održavanje unutrašnje temperature ispod -5 °C. Reaktivna smeša se meša na -5 do -10 °C u toku 1 h a nakon toga polako zagreva na sobnu temperaturu

i meša na sobnoj temperaturi u toku noći. Reaktivna smeša se nakon toga razblaži sa vodom (4.5 L) i zasićenim vodenim rastvorom natrijum hlorida (NaCl, 4.5 L) i ekstrahuje sa etil acetatom (EtOAc, 2 x 9 L). Kombinovani organski slojevi se isperu sa slanim rastvorom (6 L) i suše preko anhidrovanog natrijum sulfata (Na2S04). Organski rastvarač se ukloni pod sniženim pritiskom a ostatak se razblaži sa dihlormetanom (CH2CI2, 4 L) a nakon toga apsorbuje na silika gelu (S1O2, 1.5 Kg). Sirovi produkt, koji je apsorbovn na silika gelu, se prečisti gasnom hromatografijom na koloni (Si02, 3.5 Kg, 0 - 25% EtOAc/heksani gradijent eluacije) da se dobije terc-butil 3 -(cijanometilen)azetidin-l-karboksilat (9, 414.7 g, 679.8 g teoretski, 61% prinos) kao bela čvrsta supstanca. Za 9: 'H NMR (CDCb, 300 MHz), 8 5.40 (m, IH), 4.70 (m, 2H), 4.61 (m, 2H), 1.46 (s, 9H) ppm; C10H14N2O2(MW, 194.23), LCMS

(El)w/c217(M+ + Na).

Primer 68. 2-(l-(etilsulfonil)azetidin-3-iliden)acetonitril (TT).

[0139]Rastvor terc-butil 3-(cijanometilen)azetidin-l-karboksilata(9,lOOOg, 5.2 mol) u acetonitrilu (7 L) i 3 N vodeni rastvor HC1 (7 L) se mešaju 18 h na sobnoj temperaturi. Kada HPLC pokaže daje utrošen sav početni materijal (9), reaktivna smeša se koncentruje pod sniženim pritiskom do sušenja. Ostatak koji sadrži sirovi traženi deprotektovan produkt(10),se nakon toga suspenduje u acetonitrilu (12 L) i dobijena suspenzija se ohladi na 0 - 5 °C. Nakon toga se polako dodaje diizopropiletilamin (DIEA, 3.14 L, 18.03 mol, 3.5 equiv) uz održavanje unutrašnje temperature ispod 5 °C. Dobijeni homogeni rastvor se ostavi da se ohladi na 0 °C i u toku 1 h se dodaje etan sulfonil hlorid (EtSChCl, 730 mL, 7.73 mol, 1.5 equiv) uz održavanje unutrašnje temperature ispod 5 °C. Dobijena reaktivna smeša se ostavi da se postepeno zagreje na sobnu temperaturu i meša na sobnoj temperaturi u toku noći. Kada HPLC pokaže daje reakcija završena, reaktivna smeša se koncentruje pod sniženim pritiskom do zapremine od približno 2 L. Temperatura kupatila rotacionog evaporatora se podesi tako da ne prelazi 45 °C. Koncentrovani ostatak se nakon toga razblaži sa dihlormetanom (CH2O2, 10 L) i dobijen rastvor dihlormetana se ispere sa vodenim rastvorom natrijum hlorida (10 L). Vodena faza se ponovo ekstrahuje sa dihlormetanom (CH2CI2, 5 L). Kombinovani organski slojevi se suše preko anhidrovanog natrijum sulfata (Na2S04) a ostatak se apsorbuje na silika gelu (Si02, 1 Kg) pod sniženim pritiskom. Temperatura kupatila rotacionog evaporatora se podesi tako da ne prelazi 45 °C. Materijal se nakon toga prenese na kolonu silika gela (S1O2, 2.5 Kg) i eluira sa 20 - 60 % etil acetata u heptanu da se dobije 2-(l-(etilsulfonil)azetidin-3-iliden)acetonitril (11, 882 g, 968.4 g teoretski, 91 % prinos) kao beličasta čvrsta supstanca. Za 11: 'H NMR (CDCb, 300 MHz) 5 5.46 (m, IH), 4.77 (m, 2H), 4.70 (m, 2H), 3.05 (kinaza, 2H), 1.39 (t, 3H) ppm; C7H10N2O2S (MW, 186.23), LCMS (El)mle187 (M<+>+ H).

Primer 69.2-(l-(etilsulfonil)-3-(4-(7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7^-pirolo [2,3-</|pirimidin-4-il)-l//pirazol-l-il)azetidin-3-il)acetonitril (12).

[0140]Postupak A. U suspenziju 4-(lif-pirazol-4-il)-7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7/f-pirolo[2,3-d]pirimidina (5, 440 g, 1.395 mol) i 2-(l-(etilsulfonil)azetidin-3-iliden)acetonitrila (11, 312.4 g, 1.68 mol, 1.2 equiv) u acetonitrilu (4.4 L) se u kapima doda DBU (249.8 mL, 1.67 mol, 1.2 equiv) da se održi temperatura reakcije između 15-25 °C. Nakon dodavanja DBU, reaktivna smeša postaje homogena, ali se nakon 30 minuta pojavljuje precipitat. Reaktivna smeša se meša 3 h na sobnoj temperaturi. Kada HPLC pokaže daje reakcija završena, reaktivna smeša se neutrališe sa vodom (11 L). Dobijena smeša se meša na sobnoj temperaturi dodatnih 30 minuta i nakon toga filtrira. Čvrsta pogača se ispere sa vodom (4 L), MTBE (2 L) i suši 24 h u vakuumskoj pećnici na 35 °C da se dobije sirovi 2-(l-(etilsulfonil)-3-(4-(7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7if-pirolo[2,3-J]pirimidin-4-il)-lifpirazol-l-il)azetidin-3-il)acetonitril (12, 681 g, 699.8 g teoretski, 97.3 % prinos) kao bela čvrsta supstanca, za koji se konstatuje daje dovoljno čist da se direktno koristi u narednoj reakciji bez naknadnog prečišćavanja. Za 12: 'HNMR (CDCb, 300 MHz), 5 8.86 (s, IH), 8.45 (s, IH), 8.35 (s, IH), 7.43 (d, IH), 6.80 (d, IH), 5.68 (s, 2H), 4.65 (d, 2H), 4.27 (d, 2H), 3.55 (s, 2H), 3.4 (t, 2H), 3.07 (m, 2H), 1.42 (m, 3H), 0.92 (m, 2H), - 0.05 (s, 9H) ppm; C22H3iN703SSi (MW, 501.68), CMS (El)mle502 (M<+>+ H).

Primer 70. 2-(3-(4-(7//-pirolo[2,3-//|pirimidin-4-il)-T //-pirazol-1-il)-1 -

(etilsulfonil)azetidin-3-il)acetonitril (14).

[0141]Postupak A. U rastvor 2-(l-(etilsulfonil)-3-(4-(7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7/f-pirolo[23-^pirimidin-4-il)-lif-pirazol-l-il)azetidin-3-il)acetonitrila (12,400 g, 797 mmol) u acetonitrilu (3.6 L) i vodi (360 mL) se na sobnoj temperaturi doda čvrst litijum tetrafluoroborat (L1BF4, 747.5 g, 7.97 mol, 10.0 equiv). Dobijena reaktivna smeša se zagreje na 80 °C i meša na 80 °C u toku noći. Kada HPLC pokaže daje prva faza deprotekcije završena, čime se dobija odgovarajući hidroksimetil međuproizvod13,reaktivna smeša se postepeno ohladi na sobnu temperaturu a nakon toga na 0 °C. U reaktivnu smešu se polako dodaje rastvor amonijum hidroksida (28 - 30% vodeni rastvor NH4OH, 680 mL) u vodi (2.7 L) da se pH podesi na 9-10 uz održavanje unutrašnje temperature ispod 10 °C. Dobijena smeša se meša na sobnoj temperaturi u toku noći. Kada HPLC pokaže daje druga faza deprotekcije završena, reaktivna smeša se doda u vodu (10 L) i dobijena smeša se energično meša 3 h na sobnoj temperaturi. Čvrste supstance se sakupe filtriranjem, isperu sa vodom (8 L) i heptanom (8 L) i suše u turbo peći na 35 °C u toku vikenda. Suve čvrste supstance se rastvore u 20 % rastvoru MeOH u dihlormetanu (16 L) a nakon toga prečiste hromatografijom na koloni na 1.6 Kg silika gela (Si02). Kolona se eluira sa 20 % rastvorom MeOH u dihlormetanu (CH2Ci2,18 L) da se dobije 2-(3-(4-(7//-pirolo[2,3-J]pirimidin-4-il)-li<:>/-pirazol-l-il)-l-(etilsulfonil)azetidin-3-il)acetonitril (14, 239.5 g, 296.1 g teoretski, 80.9% prinos) kao beličasta čvrsta supstanca. Za14:'H NMR (DMSO-d6, 300 MHz) 8 12.15 (s, IH), 8.94 (s, IH), 8.72 (s, IH), 8.49 (s, IH), 7.63 (d, IH), 7.09 (d, IH), 4.62 (d, 2H), 4.25 (d, 2H), 3.71 (s, 2H), 3.24 (kinaza, 2H), 1.26 (t, 3H) ppm; C16H17N7O2S (MW, 371.42), LCMS (El)mle 372

(M<+>+ H).

Primer 71.2-(3-(4-(7i/-pirolo[2,3-</|pirimidin-4-il)-l^-pirazol-l-il)-l-(etilsulfonil)azetidin-3-il)acetonitril fosfatnaso.

[0142]U rastvor 2-(3-(4-(7Jf/-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il)-lJf/-pirazol-l-il)-l-(etilsulfonil)azetidin-3-il)acetonitrila (14, 471.2 g, 1268.6 mmol) u acetonitrilu (10.86 L) i etanolu (3.75 L) se polako, u toku 50 min, na 70 °C, dodaje 85 % vodeni rastvor fosforne kiseline (H3PO4, 191.6 g, 1661.7 mmol, 1.31 equiv) u etanolu (EtOH, 1.68 L). Dobijena reaktivna smeša se polako ohladi na sobnu temperaturu i meša na sobnoj temperaturi u toku noći. Čvrste supstance se sakupe filtriranjem i isperu sa acetonitrilom (500 mL). Dobijena vlažna pogača se nakon toga suspenduje u etanolu (EtOH, 7.0 L) a nakon toga tretira na sobnoj temperaturi sa 85 % vodenim rastvorom fosforne kiseline (H3PO4, 95.1 g, 824.6 mmol, 0.65 equiv) u etanolu (EtOH, 1.23 L). Dobijena smeša se nakon toga zagreva pod refluksom i meša pod refluksom 1 h a nakon toga polako ohladi na sobnu temperaturu i meša na sobnoj temperaturi u toku noći. Čvrste supstance se sakupe filtriranjem, isperu sa etanolom (2 L) i smešom heptan/etanol (v/v 2/1, 2.1 L) i suše u vakuumskoj pećnici na 40 °C u toku noći da se dobije 2-(3-(4-(7if-pirolo[2,3-<^pirimidin-4-il)-lif-pirazol-l-il)-l-(etilsulfonil)azetidin-3-il)acetonitril fosfatna so (534.8 g, 595.5 g teoretski, 89.8% prinos) kao bela kristalna čvrsta supstanca. Za fosfatnu so: tačka topljenja: 187 °C; osnovna analiza za C16H20N7O6PS, izračunato: C, 40.94; H, 4.29; N, 20.89; P, 6.60; S, 6.83; nađeno: C, 40.65; H, 4.22; N, 20.71; P, 6.53; S, 6.95; FT1R (vmax, cm<1>): 3123 (-CH-), 2254 (CN), 1627 i 1441 (heteroaromatična C=N), 1600 i 1559 (heteroaromatična C=C), 1312 (-SO2-); 'H NMR (DMSO-</6, 300 MHz) 8 12.19 (s, IH), 8.94 (s, IH), 8.71 (s, IH), 8.48 (s, IH), 7.62 (dd, IH, /= 3.5, 2.3 Hz), 7.08 (dd, IH, /= 3.6, 1.5 Hz), 4.60 (d, 2H,J=9.3, 9.2 Hz), 4.23 (d, 2H, /= 9.3, 9.2 Hz), 3.69 (s, 2H), 3.23 (kinaza, 2H,J=7. 2 Hz), 1.23 (t, 3H, /= 7.3 Hz) ppm;<13>C NMR (DMSO-^, 75 MHz) 8 152.3, 150.9, 149.4, 140.0, 129.7, 127.1, 122.2, 116.8, 113.1, 100.1, 58.6, 56.1, 43.3, 26.9, 7.5 ppm; C16H17N7O2S (slobodna baza, MW, 371.42), LCMS (El)m/ e372 (M<+>+ H).

Primer 72. terc-butil 3-(cijanometil)-3-(4-(7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7H-pirolo[2,3-</|pirimidin-4-U)-l//-pirazol-l-il)azetidin-l-karboksilat (15).

[0143] U suspenziju terc-butil 3-(cijanometilen)azetidin-l-karboksilata (9, 417.2 g, 2.15 mol, 1.05 equiv) i 4-(li^-pirazol-4-il)-7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7if-pirolo[2,3-<3]pirimidina (5, 645 g, 2.04 mol) u acetonitrilu (4.9 L) se u kapima, na sobnoj temperaturi, doda DBU (30.5 mL, 0.204 mol, 0.1 equiv). Dobijena reaktivna smeša se nakon toga meša 3 h na sobnoj temperaturi. Nakon približno 1 h, dobija se bistar smeđi rastvor. Kada LCMS pokaže da više nema početnog materijala, doda se silika gel (Si02, 1 Kg) i smeša se koncentruje do sušenja pod sniženim pritiskom. Ovaj materijal koji sadrži sirovi traženi produkt (15) se nakon toga nanese na prethodno upakovanu kolonu silika gela (Si02, 2.5 Kg) i kolona se eluira sa smešom 60 - 80% etil acetat/heptan. Frakcije koji sadrži čist traženi produkt (15) se kombinuju i koncentruju pod sniženim pritiskom da se dobije traženi produkt kao gusto ulje koje se nakon toga meša u heptanu na sobnoj temperaturi sve dok ne dođe do kristalizacije.

Čvrste supstance se sakupe filtriranjem i isperu sa heptanom da se dobijeterc- butil3-(cijanometil)-3-(4-(7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)7if-<p>irolo[23-^pirimidin-4-il)-lH-pirazol-l-ii)azetidin-l-karboksilat (15, 1014.9 g, 1039.7 g teoretski, 97.6% prinos) kao bela čvrsta supstanca. Za 15: 'H NMR (DMSO-c/6, 300 MHz) 5 8.93 (s, IH), 8.77 (s, IH), 8.47 (s, IH), 7.80 (d, IH,J=3.8 Hz), 7.20 (d, IH,J=3.7 Hz), 5.63 (s, 2H), 4.50 (d, 2H,J=9.3 Hz), 4.21 (d, 2H,J=9.3 Hz), 3.66 (s, 2H), 3.52 (t, 2H,J=7.8 Hz), 1.40 (s, 9H), 0.82 (t, 2H,J=8.1 Hz), -0.12 (s, 9H) ppm; CisHssNTOsSi (MW, 509.68), LCMS (El)m/ e510 (M<+>+ H) i 532 (M<+>+ Na).

Primer 73.2-(3-(4-(7-((2-(Trimetilsilil)etoksi)metil)-7//-pirolo[2,3-//|piriitiidin-4-il)-l H-pirazol-l-il)azetidin-3-il)acetonitril (16).

[0144]U rastvor terc-butil-3-(cijanometil)-3-(4-(7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7i<:>f-pirolo[23-^pirirnidin-4-il)-li:/-pirazol-l-il)azetidin-l-karboksilata (15, 389.6 g, 0.765 mol) u dihlormetanu (CH2CI2, 7 L) se u kapima, na sobnoj temperaturi, doda rastvor vodonik hlorida (HC1) u dioksanu (4 M, 1.15 L, 4.6 mol, 6.0 equiv). Dobijena reaktivna smeša se meša 48 h na sobnoj temperaturi. Kada LCMS pokaže daje utrošen sav početni materijal, reaktivna smeša se u porcijama prenese u levak za odvajanje zapremine 22 L koji sadrži vodeni rastvor amonijum hidroksida (NH4OH, približno 4% v/v, 2.5 L). Razvija se gas ali levak ostaje hladan na dodir. Periodično se dodaju ledene kocke iz predostrožnosti. Kada je dodata sva reaktivna smeša, mešanje se nastavi još približno 15 min. Konstatovano je da je pH vodenog sloja približno 11. Dva sloja se razdvoje i organski sloj se ispere sa slanim rastvorom (2 L), suši preko anhidrovanog natrijum sulfata (Na2SC*4) i koncentruje pod sniženim pritiskom do minimalne zapremine. U ostatak se doda heptan (približno 3 L) i dobijena suspenzija se koncentruje do sušenja pod sniženim pritiskom da se dobije sirovi 2-(3-(4-(7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7if-pirolo[2,3-ci]pirimidin4-il)-l/f-pirazol-l-il)azetidin-3-il)acetonitril (16,268.2 g, 313.3 g teoretski, 85.6% prinos) kao narandžasto ulje koje se direktno koristi u narednoj reakciji bez naknadnog prečišćavanja. Za sirovi 16: 'H NMR (300 MHz, CDCb): 8 8.92 (s, IH), 8.45 (s, IH), 8.39 (s, IH), 7.47 (d, IH), 6.87 (d, IH), 5.74 (s, 2H), 4.36 (d, 2H), 3.95 (d, 2H), 3.77 (s, 2H), 3.62 (t, 2H), 1.9 (br. s, IH), 0.99 (t, 2 H), 0.01 (s, 9H) ppm; C2oH27N7OSi (MW, 409.56), LCMS (El)mle410 (M<+>+ H).

Primer 75.2-(l-(etilsulfonil)-3-(4-(7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7^-pirolo [2,3-

</|pirimidin-4-il)-l//pirazol-l-il)azetidin-3-il)acetonitril (12).

[0145]Postupak B. U rastvor sirovog 2-(3-(4-(7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7Jf/-pirolo[2,3-c/]pirimidin-4-il)l/f-pirazol-l-il)azetidin-3-il)acetonitrila (16, 423.7 g, 1.03 mol) u etil acetatu (EtOAc, 6.5 L) se na 0 - 5 °C u kapima doda rastvor etan sulfonil hlorida (EtS02Cl, 117 mL, 1.23 mol, 1.2 equiv) u etil acetatu (110 mL). Dobijena reaktivna smeša se ostavi da se postepeno zagreje na sobnu temperaturu i meša na sobnoj temperaturi u toku noći. Kada LCMS analiza pokaže da nema preostalog početnog materijala, reaktivna smeša se prenese u levak za odvajanje zapremine 22 L i ispere sa vodom (4 L), slanim rastvorom (2 L) i zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (NaHC03, 2 L). Kombinovani vodeni sloj se ponovo ekstrahuje sa etil acetatom (EtOAc, 2 L). Kombinovani organski slojevi se isperu sa slanim rastvorom, suše preko anhidrovanog natrijum sulfata (Na2S04) i koncentruju pod sniženim pritiskom. Sirovi material se prečisti na silika gelu i eluira sa smešom dihlormetan/etil acetat (100/0 do 0/100). Frakcije koji sadrži čist traženi produkt (12) se kombinuju i koncentruju pod sniženim pritiskom do minimalne zapremine a nakon toga tretiraju sa heptanom na sobnoj temperaturi. Čvrste supstance se sakupe filtriranjem i isperu sa heptanom da se dobije 2-(l-(etilsulfonil)-3-(4-(7-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-7i<:>f-pirolo[2,3-J]pirimidin-4-il)-li:/-pirazol-l-il)azetidin-3-il)acetonitril (12, 397 g, 516.7 g teoretski, 76.8% prinos) kao bela čvrsta supstanca, za koju se konstatuje daje identična sa materijalom izrađenim postupkom A u svakom uporedivom aspektu. Za12:'H NMR (CDCb, 300 MHz), 6 8.86 (s, IH), 8.45 (s, IH), 8.35 (s, IH), 7.43 (d, IH), 6.80 (d, IH), 5.68 (s, 2H), 4.65 (d, 2H), 4.27 (d, 2H), 3.55 (s, 2H), 3.4 (t, 2H), 3.07 (m, 2H), 1.42 (m, 3H), 0.92 (m, 2H), - 0.05 (s, 9H) ppm; CiiHsiNrOsSSi (MW, 501.68), LCMS (El)mle502 (M<+>+ H).

Primer76. [4-(lJ&-pirazol-4-il)-7^-pirolo[2,3-</|pirimidin-7-il] metil pivalat (19).

[0146]U bocu okruglog dna sa 4 grla zapremine 3 L osušenu u pećnici i opremljenu sa magnetnom mešalicom, pregradom, termoelementom, dodatnim levkom zapremine 500 mL i ulazom za azot se unesu čvrsti natrijum hidrid (NaH, 60 mt% u mineralnom ulju, 32.82 g, 0.82 mol, 1.20 equiv) i anhidrovani 1,2-dimetoksietan (DME, 500 mL, 4.8 mol) i dobijena smeša se ohladi na 0 - 3 °C. U bocu sa okruglim dnom zapremine 1 L osušenu u pećnici se sipaju 4-hlor-7if-pirolo[2,3-d]pirimidin (1, 105.0 g, 0.684 mol) i 1,2-dimetoksietan (DME, 750 mL, 7.2 mol) i dobijena žitka masa se nakon toga u porcijama na 5 - 12 °C, u toku 30 minuta, doda u suspenziju natrijum hidrida u DME pomoću velike šuplje kanile. Dobijena reaktivna smeša je heterogena. Nakon dodavanja, kupatilo za hlađenje se ukloni i smeša se postepeno zagreje na sobnu temperaturu i ostavi da se meša 1 sat na sobnoj temperaturi a nakon toga ohladi na 0 - 5 °C. U reaktivnu smešu se nakon toga u kapima, uz mešanje na 0 - 5 °C u toku 30 minuta, dodaje hlormetil pivalat (pivaloiloksimetil hlorid, POM-C1, 112 ml, 0.752 mol, 1.1 equiv). Dodavanje hlormetil pivalata je blago egzotermno i temperatura reakcije se podigne do 14 °C. Nakon dodavanja hlormetil pivalata, kupatilo za hlađenje se ukloni i reaktivna smeša se ostavi da se temperatura vrati na sobnu temperaturu i meša na sobnoj temperaturi 90 min. Nakon šato se pomoću HPLC potvrdi daje reakcija završena, reaktivna smeša se pažljivo neutrališe sa vodom (100 mL) i ova neutralisana reaktivna smeša, koja sadrži sirovi POM-zaštićeni hlordeazapurin (17) se direktno koristi u narednoj reakciji Suzuki udvajanja bez naknadnih izrada i prečišćavanja.

[0147]U neutralisanu reaktivnu smešu, koja sadrži sirovi POM-zaštićeni hlordeazapurin (17) izrađen kako je prethodno navedeno, se na sobnoj temperaturi dodaju l-(l-etoksietil)-4-(4,4,5,5-tetrametil-l,3,2-dioksaborolan-2-il)-l//-pirazol (4, 200 g, 0.75 mol, 1.10 equiv) i čvrsti kalijum karbonat (K2CO3, 189 g, 1.37 mol, 2.0 equiv). Dobijena smeša se degasira propuštanjem struje azota kroz rastvor u toku 15 minuta a nakon toga tretira sa tetrakis(trifenilofsfin)paladijum(0) (Pd(PPh3)4, 7.9 g, 0.68 mmol, 0.01 equiv) i dobijena reaktivna smeša se zagreva pod refluksom (približno 82 °C) u toku 10 sati. Kada se pomoću TLC (1:1 heksani/etil acetat) i LCMS utvrdi daje reakcija završena, reaktivna smeša se ohladi na sobnu temperaturu i razblaži sa etil acetatom (2 L) i vodom (1 L). Dva sloja se razdvoje i vodeni sloj se ekstrahuje sa etil acetatom (500 mL). Kombinovani organski slojevi se isperu sa vodom (2 x 1 L) i slanim rastvorom (1 L) a nakon toga koncentruju pod sniženim pritiskom da se dobije sirovi {4-[l-(l-etoksietil)-l//-pirazol-4-il]-7i<:>/-pirolo[2,3-J]pirimidin-7-il]metil pivalat (18) kao bledo žuto ulje, koje se direktno koristi u narednoj reakciji deprotekcije bez naknadnog prečišćavanja.

[0148]Rastvor sirovog18u THF (1 L, 12.3mol) se na sobnoj temperaturi tretira sa 4 N vodenim rastvorom HC1 (500 mL). Dobijena reaktivna smeša se nakon toga meša 5 h na sobnoj temperaturi. Pošto je reakcija završena, reaktivna smeša se ohladi na 0 - 5 °C a nakon toga se pH podesi na 9 -10 sa 1 M vodenim rastvorom natrijum hidroksida (NaOH) (2 L). Smeša se nakon toga koncentruje pod sniženim pritiskom da se ukloni najveći deo THF i dobijena suspenzija se meša 2 h na sobnoj temperaturi. Čvrste supstance se sakupe filtriranjem, isperu sa vodom (3 x 500 mL) i suše u pećnici pod vakuumom da se dobije [4-(l//-pirazol-4-il)-7if-pirolo[2,3c/]pirimidin-7-il]metil pivalat (19,157.5 g, 204.43 g teoretski, 77% prinos u tri faze) kao beličasta čvrsta supstanca, za koju se konstatuje daje dovoljno čista (> 98 % površine pomoću HPLC) da se koristi u narednoj reakciji bez naknadnog prečišćavanja. Za 19: 'H NMR (DMS0-<4 400 MHz) 8 13.42 (br s, IH), 8.76 (s, IH), 8.67 (s, IH), 8.33 (s, IH), 7.68 (d,IH, J=3.8 Hz), 7.11 (d,IH, J=3.8 Hz), 6.21 (s, 2H), 1.06 (s, 9H) ppm; 13C NMR (DMSO-Jć, 100 MHz) 8 177.74, 152.31, 152.09, 151.91, 139.52, 130.39, 120.51, 113.93, 101.91, 67.26, 38.98, 27.26 ppm; C15H17N5O2(MW, 299.33), LCMS (El)m/ e300 (M<+>+ H).

Primer 77. (4-(l-(3-(cijanometU)-l-(etilsulfonil)azetidin-3-il)-lH-pirazol-4-il)-7^-pirolo[2,3-ćflpirimidin-7-il)metil pivalat (20).

[0149] U suspenziju [4-(l/f-pirazol-4-il)-7i<:>f-pirolo[2,3-<i]pirimidin-7-il]metil pivalata (19, 10.0 g, 33.4 mmol) i 2-(l-(etilsulfonil)azetidin-3-iliden)acetonitrila (11, 6.22 g, 33.4 mmol, 1.0 equiv) u A^N-dimetilformamidu (DMF, 20 mL) se u kapima doda DBU (254 mg, 1.67 mmol, 0.05 equiv) da se održi temperatura reakcije između 15-25 °C. Nakon dodavanja DBU, reaktivna smeša postaje homogena u roku od 90 min. Reaktivna smeša se meša 3 h na sobnoj temperaturi. Kada HPLC pokaže daje reakcija završena, reaktivna smeša se neutrališe sa vodom (120 mL) i acetonitrilom (80 mL). Dobijena smeša se meša na sobnoj temperaturi dodatnih 30 min. Čvrste supstance se sakupe filtriranjem, isperu sa smešom acetonitrila i vode (2/3 zapreminski, 2 x 20 mL) i suše 24 h u vakuumskoj pećnici na 40 - 45 °C da se dobije sirovi (4-(l-(3-(cijanometil)-l-(etilsulfonil)azetidin-3-il)-lif-pirazol-4-il)-7/f-pirolo[2,3-c/]pirimidin-7-il)metil pivalat (20, 14.5 g, 16.2 g teoretski, 89.5 % prinos) kao bela čvrsta supstanca, za koju se konstatuje daje dovoljno čista (> 98.0% by HPLC) za sledeću reakciju bez naknadnog prečišćavanja. Za 20: 'HNMR (CDCb, 300 MHz), 8 8.87 (s, IH), 8.43 (s, IH), 8.37 (s, IH), 7.51 (d, IH,J=3.6 Hz), 6.76 (d, IH,J=3.6 Hz), 6.26 (s, 2H), 4.64 (d, 2H, /= 9.6 Hz), 4.25 (d, 2H, /= 9.6 Hz), 3.41 (s, 2H), 3.09 (kinaza, 2H,J=7.6 Hz), 1.42 (t, 3H, /= 7.6 Hz), 1.17 (s, 9H) ppm; C22H27N7O4S (MW, 485.56), LCMS (El)m/ e486 (M<+>+ H). Primer 78.2-(3-(4-(7i/-pirolo[2,3-</|pirimidin-4-il)-lH-pirazol-l-il)-l-(etilsulfonil)azetidin-3-il)acetonitril (14).

[0150]Postupak B. Suspenzija (4-(l-(3-(cijanometil)-l-(etilsulfonil)azetidin-3-il)-li<:>/-pirazol-4-il)-7//-pirolo[2,3-^pirimidin-7-il)metil pivalata (20, 1.0 g, 2.06 mmol) u metanolu (MeOH, 5 mL) i tetrahidrofuranu (THF, 20 mL) se na sobnoj temperaturi tretira sa 1 M vodenim rastvorom natrijum hidroksida (NaOH, 2.3 mL, 2.3 mmol, 1.12 equiv) i dobijena reaktivna smeša se meša 2 - 3 h na sobnoj temperaturi. Kada HPLC pokaže daje reakcija završena, reaktivna smeša se na sobnoj temperaturi neutrališe sa vodom (10 mL) i 1 N vodenim rastvorom HC1 (0.2 mL) da se pH podesi na 7 - 7.5. Dobijena smeša se meša 30 minuta na sobnoj temperaturi a nakon toga se čvrste supstance sakupe filtriranjem. Čvrste supstance se isperu sa smešom acetonitrila i vode (2/3 zapreminski, 2x4 mL) i suše 24 h pod vakuumom na 40 - 45 °C da se dobije sirovi 2-(3-(4-(77f-pirolo[2,3-^pirimidin-4-il)-17f-pirazol-l-il)-l-(etilsulfonil)azetidin-3-il)acetonitril (14, 658 mg, 765 mg teoretski, 86% prinos) kao beličasta čvrsta supstanca, za koju je nađeno daje identična sa materijalom izrađenim po Postupku A. Za sirovi 14: 'H NMR (DMSO-A, 300 MHz) 5 12.15 (s, IH), 8.94 (s, IH), 8.72 (s, IH), 8.49 (s, IH), 7.63 (d, IH), 7.09 (d, IH), 4.62 (d, 2H), 4.25 (d, 2H), 3.71 (s, 2H), 3.24 (kinaza, 2H), 1.26 (t, 3H) ppm; C16H17N7O2S (MW, 371.42), LCMS (El)mle372 (M<+>+ H).

[0151]Postupak C. Alternativno, suspenzija (4-(l-(3-(cijanometil)-l-(etilsulfonil)azetidin-3-il)-lH-pirazol-4-il)-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-7-il)metil pivalata (20,10.0 g, 20.6 mmol) i litijum hidroksid monohidrata (2.59 g, 61.8 mmol) u acetonitrilu (CH3CN 40 mL) i izopropil alkoholu (10 mL) se zagreva 6 sati na 45 - 50 °C. Kada HPLC pokaže daje reakcija završena, reaktivna smeša se ohladi na sobnu temperaturu i na temperaturi ispod 25 °C se doda IM vodeni rastvor hlorovodonične kiseline (41 mL) da se pH podesi na 6-7. Nakon dodavanja kiseline, smeša se meša 1 h na sobnoj temperaturi a precipitat se izdvoji filtriranjem. Vlažna pogača se ispere sa vodom (50 mL) i suši u vakuumskoj pećnici na 50 °C da se dobije sirovi 2-(3-(4-(7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il)-lH-pirazol-l-il)-l-(etilsulfonil)azetidin-3-il)acetonitril (14, 6.0 g, 7.65 g teoretski, 78% prinos) kao beličasta čvrsta supstanca, za koju je nađeno daje identična sa materijalom izrađenim po Postupku A.

PrimerA:In vitroispitivanje JAK Kinaze

[0152]Jedinjenja iz pronalaska su testirana na inhibitornu aktivnost na ciljane JAK u skladu sa narednimin vitroispitivanjima koje su opisali Park i saradnici, Analvtical Biochemistrv 1999, 269, 94-104. Katalitički domeni humanih JAKI (a.k. 837-1142), JAK2 (a.k. 828-1132) i JAK3 (a.k. 781 -1124) sa N-završetkom His repića su ispoljeni pomoću bakulovirusa u ćelijama insekata i prečišćeni. Katalitička aktivnost JAKI, JAK2 ili JAK3 se ispituje merenjem fosforilacije biotiliniranog peptida. Fosforilisani peptid se detektuje vremenski razloženom homogenom fluorescencijom (HTRF). IC50vrednosti jedinjenja se mere za svaku kinazu u reakcijama koje sadrže enzim, ATP i 500 nM peptida u 50 mM Tris (pH 7.8) pufera sa 100 mM NaCl, 5 mM DTT i 0.1 mg/mL (0.01%) BSA. Koncentracija ATP u reakcijama je 90 uM za Jaki, 30 uM za Jak2 i 3 uM za Jak3. Reakcije se izvode na sobnoj temperaturi u toku lh a nakon toga zaustavljaju sa 20 uL 45 mM EDTA, 300 nM SA-APC, 6 nM Eu-Py20 u puferu za analizu (Perkin Elmer, Boston, MA). Vezivanje za europijumom obeleženo antitelo se vrši 40 minuta a HTRF signal se meri na fusionom čitaču ploča (Perkin Elmer, Boston, MA). Nađeno je da jedinjenje iz Primera 1 ima IC50vrednost manju od 60 nM za najmanje jednu od JAKI, JAK2 i JAK3.

Primer B: Ćelijska ispitivanja

[0153] Jedinjenja iz pronalaska mogu da se testiraju na inhibitornu aktivnost na ciljane JAK u skladu sa najmanje jednim od sledećih ćelijskih ispitivanja.

[0154] Zbog rasta, ćelijske linije kancera zavisnih od citokina i prema tome od transdukcije

JAK/STAT signala, se stave u količini od 6000 ćelija po otvoru (format ploče sa 96 otvora) u RPMI 1640, 10% FBS i 1 nG/mL odgovarajućeg citokina. Jedinjenje se doda u ćelije u smeši DMSO/medijum (finalna koncentracija 0.2% DMSO) i inkubira u toku 72 sata na 37 °C, 5% CO2. Uticaj jedinjenja na sposobnost preživljavanja ćelija se ispituje analizom CellTiter-Glo luminescencijom preživljavanja ćelija (Promega) a nakon toga TopCount (Perkin Elmer, Boston, MA) kvantifikacijom. Paralelno se mere potencijalna neželjena dejstva jedinjenja koristeći ćelijsku liniju stvorenu bez JAK po istom postupku analize. Svi eksperimenti se izvode u duplikatu.

[0155] Prethodno navedene ćelijske linije mogu takođe da se koriste za ispitivanje uticaja jedinjenja na fosforiliaciju JAK kinaza ili potencijalnih supstrata amino kiselina ka 3' kraju STAT proteina, Akt, Shp2 ili Erk. Ovi eksperimenti mogu da se izvedu nakon izgladnjavanja citokina u toku noći, zatim kratkom preinkubacijom sa jedinjenj em (2 sata ili manje) i stimulacijom citokina približno 1 sat ili manje. Nakon toga se proteini ekstrahuju iz ćelija i analiziraju tehnikama koje su bliske stručnjacima u tehnici, uključujući Western blotting ili ELISA testove koristeći antitela koja mogu da se diferenciraju između fosforilisanog i ukupnog proteina. Ovi eksperimenti mogu da koriste normalne ili kancerogene ćelije za ispitivanje aktivnosti jedinjenja na biološko preživljavanje ćelija tumora ili za posredovanje u infiamatornim bolestima. Na primer, u vezi sa ovim drugim, citokini kao što su TL-6, TL-12, IL-23 ili IFN mogu da se koriste za stimulaciju aktivnosti JAK, što dovodi do fosforilacije STAT proteina i potencijalno u transkripcionim profilima (ispitivani grupnom ili qPCR tehnologijom) ili produkciji i/ili sekreciji proteina, kao što je IL-17. Sposobnost jedinjenja da inhibira ove efekte u kojima je posrednik citokin može da se meri tehnikama koje su poznate stručnjaku sa iskustvom u tehnici.

[0156]Jedinjenje iz pronalaska može takođe da se testira u ćelijskim modelima koncipiranim za procenu njegovog potencijala i aktivnosti na mutante JAKa, na primer, JAK2V617F mutaciju nađenu u mijeloidnim proliferativnim poremećajima. U ovim eksperimentima se često koriste citokin zavisne ćelije hematološke loze (na primer BaF/3) u kojima su izvorni oblik ili mutant JAK kinaza ektopično izraženi (James, C, i saradnici, Nature 434:1144-1148; Staerk, J., i saradnici, JBC 280:41893-41899). Na kraju su obuhvaćeni efekti jedinjenja na preživaljavanje ćelija, proliferaciju i fosforiliaciju JAK, STAT, Akt ili Erk proteina.

[0157]Jedinjenje iz pronalaska može da se proceni na svoju aktivnost u inhibiciji proliferacije T-ćelija. Kao analiza može da se razmatra ispitivanje pobuđene proliferacije drugog citokina (to jest JAK) i takođe pojednostavljena analiza imune supresije ili inhibicije imune aktivnosti. Niže je dat kratak opis kako mogu da se izvedu ovi eksperimenti. Mononuklearne ćelije periferne krvi (PBMCe) se pripreme iz uzoraka ljudske krvi pomoću Ficoll Hypaque postupka razdvajanja, a elutrijacijom od PBMCa mogu da se dobiju T-ćelije (frakcija 2000). Sveže izolovane humane T-ćelije mogu da se održavaju u medijumu za kulturu (RPMT 1640 opremljen sa 10% seruma fetusa govečeta, 100 U/ml penicilina i 100 ug/ml streptomicina) pri gustini od 2 x 106 ćelija/ml, na 37 °C, do 2 dana. Za analizu proliferacije IL-2 stimulisanih ćelija, T-ćelije se prvo 72h tretiraju sa fitohemaglutininom (PHA) pri finalnoj koncentraciji od 10 ug/mL. Nakon jednog ispiranja sa PBS, 6000 ćelija/otvoru se prenese u ploče sa 96 otvora i tretira sa jedinjenj ima u različitim koncentracijama u medijumu za kulturu, u prisustvu 100 U/mL humanog IL-2 (ProSpec-Tany TechnoGene; Rehovot, Israel). Ploče se inkubiraju 72h na 37 °C, a indeks proliferacije se ispituje pomoću CellTiter-Glo luminescentnih reagenasa po protokolu koji je dao proizvođač (Promega; Madizon, WI).

PrimerC:anti-tumorno delovanjein vivo

[0158]Jedinjenje iz ovog pronalaska može da bude procenjeno na modelima humanog ksenograft tumora kod imuno kompromitovanih miševa. Na primer, tumorigenična varijanta ćelijske linije 1NA-6 plazmacitoma može da se koristi za subkutano inokuliranje kod SC1D miševa (Burger, R., i saradnici, Hematol J. 2:42-53, 2001). Životinje koje imaju tumor mogu nakon toga po principu slučajnog uzorka da se podele u grupe za tretman lekom ili vehikulumom a različite doze jedinjenja mogu da se primene bilo kojim od uobičajenih načina primene, uključujući oralno, i.p. ili kontinuiranom infuzijom koristeći implantabilne pumpe. Rast tumora se prati u toku vremena pomoću kalipera. Osim toga, uzorci tumora za azalize mogu da se uzmu u bilo koje vreme nakon početka tretmana kako je prethodno opisano (Primer B) kako bi se procenila delovanja jedinjenja na JAK aktivnost i puteve signalizacije na dole. Pored toga, selektivnost jedinjenja može da se ispita na modelima ksenograft tumora koji su izazvani drugim poznatim kinazama (na primer Bcr-Abl) kao što je model K562 tumora.

Primer D: Test odlaganja hipersenzitivnog odgovora nakon kontakta sa kožom miša [01591 Jedinjenje iz pronalaska može takođe da se testira na delovanje (inhibiciju izabranih JAK) u test modelu odložene hipersenzitivnosti izazvane T-ćelijama kod miševa. Smatra se da odgovor odloženog tipa hipersenzitivnosti (DTH) nakon kontakta sa kožom miševa može da bude validni model za klinički kontakti dermatitis i druge imune poremećaje kože uz posredovanje T-limfocita, kao što je psorijaza (Immunol Today. 1998 Jan;19(l):37-44). DTH kod miševa ima više zajedničkih karakteristika sa psorijazom, uključujući imuni infiltrat, prateće povećanje inflamatornih citokina i hiperproliferaciju keratinocita. Osim toga, brojne grupe sredstava koja su efikasna u lečenju psorijaze u kliničkim uslovima su takođe efikasni inhibitori DTH odgovora kod miševa (Agents Actions. 1993 Jan;38(l-2):116-21).

[0160] Na dan 0 i 1, Balb/c miševi se nadraže topičnom aplikacijom u obrijani abdomen sa antigenom 2,4-dinitro-fluorobenzenom (DNFB). Na dan 5, meri se debljina ušiju pomoću mehaničkog mikrometra. Ovo merenje se beleži i koristi kao početna vrednost. Oba uha životinja se nakon toga nadraže topičnom aplikacijom DNFB u ukupnoj količini od 20 uL (10 mL na unutrašnji deo upšne školjke i 10 uL na spoljašnji deo ušne školjke) pri koncentraciji od 0.2%. Dvadeset četiri do sedamdeset i dva sata nakon nadražaja, uši se ponovo mere. Tretman sa test jedinjenj ima se vrši za sve vreme senzitizacije i faza nadražaja (dan 1 do dan 7) ili pre i za sve vreme faze nadražaja (obično od posle podne dana 4 do dana 7). Tretman test jedinjenj ima (u različitoj koncentraciji) se vrši ili sistemski ili topično (topična primena tretmana na ušima). Efikasnost test jedinjenja se pokazuje smanjenjem otoka ušiju u poređenju sa situacijom bez tretmana. Smatra se daje efikasno jedinjenje koje dovodi do smanjenja od 20% ili veće. U nekim eksperimentima, miševi se nadraže ali ne senzibilizuju (negativna kontrola).

[0161]Inhibitivni efekat (inhibicija aktivacije JAK-STAT puteva) test jedinjenja može da se potvrdi imunohistohemijskim analizama. Aktivacija JAK-STAT puta(eva) dovodi do formiranja i translokacije faktora funkcionalne transkripcije. Osim toga, influks imunih ćelija i povećanje proliferacije keratinocita bi takođe trebalo da obezbedi jedinstvenu promenu profila ekspresije u ušima koja može da se ispita i kvantifikuje. Delovi uha (uzeti nakon faze nadražaja u DTH modelu) se fiksiraju formalinom i učvrste parafinom i podvrgnu imunohistohemijskim analizama koristeći antitelo koje ima specifičnu interakciju sa fosforilisanim STAT3 (klon 58E12, Cell Signaling Technologies). Zbog poređenja se uši miševa tretiraju sa test jedinjenj ima, vehikulumom ili deksametazonom (klinički efikasan tretman za psorijazu) ili bez bilo kakvog tretmana u DTH modelu. Test jedinjenja i deksametazon mogu da produkuju slične i kvantitativne i kvalitativne transkripcione promene a i test jedinjenja i deksametazon mogu da smanje broj infiltriranih ćelija. I sistemska i topična primena test jedinjenja može da produkuje inhibitivne efekte, to jest, smanjenje broja infiltriranih ćelija i inhibiciju transkripcionih promena.

PrimerE:anti-inflamatorna aktivnost invivo

[0162]Jedinjenje iz pronalaska može da se proceni na modelima glodara ili ne-glodara koncipiranih da ponavljaju pojedinačni ili kompleks inflamacionih odgovora. Na primer, model artritisa kod glodara može da se koristi za procenu terapeutskog potencijala jedinjenja doziranih preventivno ili terapeutski. Ovi modeli uključuju, ali bez ograničenja na, kolagen indukovani artritis kod miševa ili pacova, adjuvans-indukovani artritis kod pacova i kolagen antitelo-indukovani artritis. Autoimune bolesti koje uključuju, ali bez ograničenja na, multiple sklerozu, dijabetes melitus tip I, uveoretinitis, tiroditis, mijasteniju gravis, imunoglobulinske nefropatije, miokarditis, preosteljivost disajnih puteva (astma), lupus ili kolitis mogu takođe da se koriste za procenu terapeutskog potencijala jedinjenja iz pronalaska. Ovi modeli su dobro prihvaćeni među istraživačima i poznati su stručnjaku sa iskustvom u tehnici (Current Protocols in Immunology, Vol 3., Coligan, J.E. i saradnici, Wiley Press.; Methods in Molecular Biology: Vol. 225, Inflammation Protocols., Winyard, P.G. and Willoughby, D.A., Humana Press, 2003.).

PrimerF:modeli životinjazatretmansuvog oka,uveitisa i konjuktivitisa

[0163]Jedinjenje može da se proceni najednom ili više prekliničkih modela suvog oka koji su poznati stručnjaku sa iskustvom u tehnici, uključujući, ali bez ograničenja na, model konkavne A (ConA) suzne žlezde kod zeca, skopolamin model kod miševa (subkutano ili transdermalno), model botulitumne suzne žlezde miševa ili bilo koji broj auto-imunih modela glodara koji sponatno dovode do disfunkcije suzne žlezde (na primer NOD-SCID, MRL/lpr ili NZB/NZW) (Barabino i saradnici, Experimental Eye Research 2004, 79, 613-621 i Schrader i saradnici, Developmental Opthalmologv, Karger 2008, 41, 298-312, koji su ovde u celini inkorporirani kao referenca). Završni deo ovih modela može da uključi histopatologiju suznih žlezda i oka (kornea, itd) i mogućnost klasičnog Schirmer testa ili njegove modifikovane verzije (Barabino i saradnici,) kojim se meri produkcija suza. Aktivnost može da se ispita doziranjem različitim načinima primene (na primer sistemski ili topično) koji mogu da počnu pre ili nakon postojanja izmerivog oboljenja.

[0164]Jedinjenje može da se proceni najednom ili više prekliničkih modela uveitisa poznatim stručnjacima sa iskustvom u tehnici. Ovde spadaju, ali bez ograničenja na, modeli eksperimentalnog autoimunog uveitisa (EAU) i uveitisa indukovanog endotoksinom (EIU). EAU eksperimenti mogu da se izvode na zečevima, pacovima ili miševima i mogu da uključe pasivnu ili aktivnu imunizaciju. Na primer, za senzitizaciju životinja može da se koristi bilo koji od brojnih ili retinalnih antigena kao relevantnih imunogena nakon čega životinje mogu okularno da se nadraže sa istim antigenom. EIU model je mnogo akutniji i uključuje lokalnu ili sistemsku primenu subletalnih doza lipopolisaharida. Po završetku eksperimenta i EIU i EAU modeli mogu da uključe, između ostalog, fundoskopsko ispitivanje, histopatologiju, itd. Ove modele su pokazali Smith i saradnici, (Immunology and Cell Biology 1998, 76, 497-512, koji je ovde u celini inkorporiran kao referenca). Aktivnost može da se ispita doziranjem različitim načinima primene (na primer sistemski ili topično) koji mogu da počnu pre ili nakon postojanja izmerivog oboljenja. Neki od prethodno navedenih modela mogu takođe da razviju skleritis/episkleritis, horioditis, ciklitis ili iritis i stoga su korisni u istraživanju potencijalne aktivnosti jedinjenja za teapeutski tretman ovih bolesti.

[0165]Jedinjenje može takođe da se proceni najednom ili više prekliničkih modela konjuktivitisa koji su poznati stručnjacima sa iskustvom u tehnici. Ovo uključuje, ali bez ograničenja na, modele glodara u koje spadaju zamorci, pacovi ili miševi. Modeli zamoraca obuhvataju one na kojima je primenjena aktivna ili pasivna imunizacija i/ili protokoli imunog nadražaja sa antigenima kao što su ovalbumin ili ragvid (objavili Groneberg, D.A., i saradnici, Allergy 2003, 58, 1101-1113, koji je ovde u celini inkorporiran kao referenca). Modeli pacova i miševa su u osnovi slični sa modelima kod zamoraca (takođe objavljeno od strane Groneberg-a). Aktivnost može da se ispita doziranjem različitim načinima primene (na primer sistemski ili topično) koji mogu da počnu pre ili nakon postojanja izmerivog oboljenja.. Na završetku, ovakve studije mogu da uključe, na primer, histološke, imunološke, biohemijske ili molekularne analize tkiva oka kao što je konjuktiva.

Primer G: komparativne vrednosti

[0166]Niže data tabela 3 obezbeđuje vrednosti potencijala za jedinjenje iz Primera 1 u poređenju sa drugim JAK inhibitorima opisanim u US patentnoj prijavi publikacija broj 2007/0135461.

[0167]JAKI i JAK2 vrednosti u Tabeli 3 su dobijene koristećiin vitroprocedure ispitivanja opisane u prethodno datom Primeru A. INA-6 vrednost u Tabeli 3 je dobijena po proceduri celularnog ispitivanja iz prethodnog Primera B, gde su kao ćelije kancera korišćene INA-6 ćelije (Burger i saradnici, The Hematologv Journal (2001), 2, 42-53). Poredbeni 1 odgovara jedinjenju {1 -[4-( 1 H-pirolo[2,3-b]piridin-4-il)-1 H-pirazol-1 -il]ciklopentil} acetonitril; Poredbeni 2 odgovara j edinj enju {l-[4-(7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il)-lH-pirazol-l-il] ciklopentil} acetonitril; Poredbeni 3 odgovara jedinjenj u 3-{l-[4-(7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il)-lH-pirazol-l-il]ciklopentil}propannitril; Poredbeni 4 odgovara jedinjenj u {l-[4-(7H-pirolo[2,3 -d]pirimidin-4-il)-lH-pirazol-l-il]cikloheksil} acetonitril; i Poredbeni 5 odgovara j edinj enju N' -cij ano-4-(cij anometil)-4-[4-(7H-pirolo[2,3 -d]pirimidin-4-il)-1H pirazol-1 -il]piperidin-1 -karboksimidamid.

Claims

1. {l-(etilsulfonil)-3-[4-(7H-pirolo[2,3-d]pm il}acetonitril ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

2. Jedinjenje u skladu sa patentnim zahtevom 1, naznačeno time što je to njegova so trifluorosirćetne kiseline.

3. Jedinjenje u skladu sa patentnim zahtevom 1, naznačeno time što je to njegova fosfatna so.

4. Kompozicija, naznačena time što uključuje jedinjenje u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1-3 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i najmanje jedan farmaceutski prihvatljiv nosač.

5. Kompozicija u skladu sa patentnim zahtevom 4, naznačena time što je pogodna za topičnu primenu.

6. Jedinjenje u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1-3, naznačeno time što je za lečenje autoimunih bolesti.

7. Jedinjenje za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 6, naznačeno time što je navedena autoimuna bolest poremećaj kože, multiple skleroza, reumatoidni artritis, psorijatični artritis, juvenilni artritis, dijabetes tip I, lupus, inflamatorna bolest creva, Kronova bolest, mijastenija gravis, imunoglobulinska nefropatija, miokarditis ili autoimuni poremećaj štitaste žlezde.

8. Jedinjenje za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 7, naznačeno time što je navedena autoimuna bolest reumatoidni artritis.

9. Jedinjenje za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 7, naznačeno time što je navedena autoimuna bolest poremećaj kože a to je atopični dermatitis, psorijaza, senzibilizacija kože, iritacija kože, osip na koži, kontaktni dermatitis ili alergijska kontaktna senzibilizacija.

10. Jedinjenje u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1-3, naznačeno time što je za upotrebu u lečenju inflamatorne bolesti.

11. Jedinjenje u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1-3, naznačeno time što je za upotrebu u lečenju kancera.

12. Jedinjenje za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 11, naznačeno time što je navedeni kancer kancer prostate, kancer bubrega, kancer jetre, kancer dojke, kancer pluća, kancer štitaste žlezde, Kapošijev sarkom, Kastelmanova bolest ili kancer pankreasa.

13. Jedinjenje za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 11, naznačeno time što je navedeni kancer limfoma, leukemija ili multiple mijeloma.