RS51606B - Preparat koji sadrži nadh/nadph - Google Patents

Abstract

Preparat, naznačen time, što sadrži najmanje jedan izolovan antioksidans A, koji potpomaže zdravlje, sa redoks-potencijalom ispod -180 mV, odabran iz grupe koju čine, NADH, NADPH, FADH2, FMNH2, FADH i FMNH, i najmanje jedan izolovan antioksidan B, koji stabilizuje antioksidans A, sa standardnim redoks-potencijalom koji je ispod standarnog redoks-potencijala antioksidansa A, pri čemu antioksidans B jeste hlorofil i/ili redukovani ferredoksin. Prijava sadrži još 15 zavisnih patentnih zahteva.

Description

Ovaj se pronalazak odnosi na preparat, kao i na postupak za njegovo pripremanje i na primenu preparata.

Kao heterotrofhom biću čoveku su svaki dan potrebni makromolekuli (belančevine, masnoće, ugljenihidrati) da bi zadovoljio svoje energetske i materijske potrebe. U okviru energetske razmene materije humane ćelije sagorevaju proizvode razlaganja hranljivih makro-supstanci, pri čemu one prenose elektrone tih proizvoda razlaganja na molekulski kiseonik koji se diše. Pritom se stvara toplotna energija i, kao depo, biohemijska akumulirana energija, u obliku ATP i drugih energijom bogatih fosfata. Međutim, veliki deo tih proizvoda razlaganja biva takođe iskorišćen za biosinteze i regeneraciju novih bioloških struktura (npr. enzima, hormona, telesnih ćelija, supstanci vezivnog tkiva). Takođe, i ovom procesu izgradnje potrebni su, kako elektroni tako i biohemijska energija (npr. ATP), koja se oslobađa prilikom procesa sagorevanja. Isto tako, oksidacija (pri kojoj se razlaganjem hemijskih struktura oslobađa energija) kao i redukcija (pri kojoj se energija troši pri izgradnji novih bioloških struktura), jesu procesi razmene materije, pri kojima se elektroni prenose iz makromolekula hranljivih supstanci. Prema tome, svi procesi razmene materije, u čovečjem telu, jesu oksidaciono-redukcioni porocesi, tzv. redoks-procesi, pri kojima su za to važni antioksidansi, kao "sredstva koja potpomažu zdravlje".

Pošto prilikom biohemijskih procesa elektroni ne mogu izolovano da se prenose, ćelijama su potrebni molekuli prenosioci, koji se takođe još nazivaju nosačima elektrona. U principu, svaki atom, svaki molekul, koji elektrone prenosi na nekog reakcionog partnera, jeste nosač elektrona, odn. - u odnosu na nekog partnera na koga elektron biva prenet - jeste donator elektrona, odn. redukciono sredstvo, odn. antioksidans. Od molekula do molekula, potencijal potreban za prenošenje elektrona je različit. Taj standardni redoks-potencijal je utoliko niži, ukoliko taj molekul vrši jači elektronski pritisak, a utoliko je viši ukoliko je niži taj elektronski pritisak. Molekuli sa niskim standardnim redoks-potencijalom nose elektrone bogatije energijom, koji pritiču, ili u biohemijsku energiju ili u izgradnju novih uređenijih bioloških struktura, što znači, da na kraju, vitalitet čovečjeg tela zavisi od toga koliko je, u hrani, veliki udeo elektrona bogatih energijom. NADH se ubraja, na primer, na osnovu njegovog izuzetno niskog standardnog redoks-potencijala od -320 mV, u najznačajnije i najbogatije nosače elktrona, u čovečjoj razmeni materija. NADH prenosi elektrone (kao vezan "hidrid"), pretežno za potrebe dobijanja energije (uz jednovremeno stvaranje ATP), na molekulski kiseonik koji se diše. Ova reakcija - ozna-čena kao oksidativno fosforilovanje ili disajni lanac - odigrava se u ćelijskim mitohon-drijama. Zbog toga je NADH, u neku ruku, simbol ćelijske energije.

NADH pojačava kognitivne, intelektualne i motorističke radnje kod Parkinsonove bolesti i Alchajmerove bolesti, a tako isto kod umora, smanjene pokretljivosti i kod sindroma hronične zamorenosti. NADH takođe poboljšava životnu radost, radnu sposobnost, posebno se navodi, da smetnje u libidu i potenciji, mogu da budu odstranje pomoću NADH, Depresije, teškoće u učenju i koncentraciji, takođe mogu da potiču od ograničene endogene sinteze NADH, kao i smanjena telesna radna sposobnost, pri oterećivanju tela i u sportu u kojem je potrebna snaga. Najzad, NADH potpomaže procese sinteza i odstranjivanja otrova u jetri.

Postoji još jedan drugi niz takvih antioksidanasa "koji potpomažu zdravlje", koje najvećim delom proizvodi sam organizam. U principu, čovečji organizam je dakle u stanju i sam da izgrađuje takve antioksidanse, kao npr. NADH. NADH nastaje putem više stupnjeva razmene materije, enzimski i uz veliki utrošak energije, iz nijacina, odn. njegovog proizvoda u prvom stupnju, L-triptofana i iz šećera koji sadrži fosfor, 5-fosforibozil-l-pirofosfata (PRPP), riboze sa tri fosfatna ostatka. Na nikotinat-ribonukleotid, stvoren od toga, prenosi se jedan molekulski ostatak iz ATP (naime AMP). Kao poslednji stupanj sinteze je prenošenje jedne amino grupe glutamina, odakle nastaje NAD<+>. Ako se na ovaj molekul nadoveže dalji fosfat (iz ATP), tako od toga nastaje ("regcncracioni molekul") NADP. Specifično biološko aktiviranje NAD<+>- putem prenošenja nekog hidrida iz molekula hranljivih materija - odigrava se takođe putem ATP-razgrađivanja, dakle uz veliki utrošak energije. Prema tome, nijacin i glutamin potpomažu endogenu NADH-sintezu, pod pretpostavkom da je ostvaren obilan skup ćelija na ATP-u i sintetizovanih enzima, bogatih energijom.

U principu, takođe bi bilo moguće da se željeni i za zdravlje organizma važni antioksidansi unose takođe egzogeno, preko namirnica. Takvi antioksidans i su zbog svojeg veoma malog standardnog redoks-potencijala ustvari izuzeno osetljivi prema kiseoniku pa su zbog toga u redukovanom obliku praktično neupotrebljivi.

Zbog toga je zadatak ovog pronalaska u tome da se pripreme antiksidansi, koji potpomažu zdravlje, sa malim redoks-potencijalom, ispod -180 mV, u obliku stabilnom za skladištenje, tako da se antioksidansi, dodatno endogenoj produkciji, takođe mogu uzimati egzogeno. Pritom, stabilnost pri skladištenju mora biti tako velika da su antioksidansi u toku bar 6 meseci zaštićeni od oksidativnog i hemijskog razlaganja.

Ovaj zadatak je na osnovu pronalaska rešen pomoću preparata, za koji je karakteristično da sadrži, u najmanju ruku, jedan izolovan, antioksidans A, koji potpomaže zdravlje, čiji je redoks-potencijal ispod -180 mV, odabran iz grupe koju čine, NADH, NADPH, FADH2, FMNH2, FADH i FMNH, i u najmanju ruku, jedan izolovan, antioksidans B, koji stabilizuje antioksidans A, čiji je standardni redoks-potencijal ispod standardnog redoks-potencijala antioksidansa A.

Uvođenjem antioksidansa B, sa manjim standardnim redoks-potencijalom nego što je redoks-potencila antioksidansa A, neočekivano je utvrđeno da antioksidans A ostaje dovoljno stabilan i zaštićen od raspadanja, za razliku od uobičajenih preparata: Primer je prikazan u publikaciji EP 1 161 884 Al, koja se odnosi na dodatak sredstvima za ishranu, koji sadrži NADH, stabilizovan sa vitaminom E.

Međutim, vitamin E ima viši standardni redoks-potencijal od antioksidansa B, prema pronalasku, na primer, tokoferol ima standardni redoks-potencijal +300 mV.

Patenti US 5,332,727 i US 5,952,312 odnose se na preparat koji sadrži NADH, odn. NADPH, a kao stabilizator, NaHC03, askorbinsku kiselinu, natrijum-askorbat, tokoferol, tokoferol-acetat ili polivinilpirolidon. I ovi stabilizatori takođe, imaju ipak neki standardni redoks-potencijal, koji je viši od potencijala antioksidansa B, na osnovu pronalaska, pa nisu pogodni za optimalno stabilizovanje, na primer, NADH, odn. NADPH, putem nižeg standardnog redoks-potencijala. Askorbinska kiselina ima redoks-poten-cijal od oko +80 mV.

Pritom, antioksidansi predviđeni za preparat mogu da budu, kako sintetičkog tako i prirodnog porekla, pri čemu je važno daje predviđeno da su antioksidansi izolovani, tj. prečišćeni, pri čemu, kao što je već navedeno, može da bude predviđen pojedinačan izolovan antioksidans, ili smeša izolovanih antioksidanasa, pri čemu najmanje jedan od antioksidanasa B ima standardni redoks-potencijal niži od redoks-potencijala antioksidansa A, koji se štiti. Pritom se pod oznakom "izolovan" u daljem podrazumeva, da je prečišćeni antioksidans u preparatu prisutan u koncentraciji koja je veća nego u prirodnom, tj. onom koji se nalazi u prirodi, u smešama. Takve koncentracije su prvenstevno preko 20%, povoljno je preko 40% a još je povoljnije preko 60% preparata, isključujući stabilizatore, soli i druga pomoćna sredstva. Redoks-potencijal antioksidansa B može, na primer, da bude ispod -190 mV, ispod -320 mV, odn. ispod -600 mV.

Pod nazivom "antioksidans A" podrazumevaju se oni, sa redoks-potencijalom ispod

-180 mV, koji potpomažu zdravlje, pri čemu izraz "koji potpomaže zdravlje" znači, da je antioksidans značajan za funkcionisanje čovečjeg ili životinjskog organizma. Pritom, pod tim nazivom se prvenstveno podrazumevaju takvi antioksidansi koji se već stvaraju u čovečjem ili životinjskom organizmu, koji se međutim, zbog urođenih oboljenja ili zbog spoljašnjih

uticaja, u manjim koncentracijama sami endogeno stvaraju u organizmu,, tako daje za optimalno zdravlje važno egzogeno unošenje. Takvi antioksidansi A su, npr. NADH, NADPH, FADH2, FMNH2, FADH, FMNH, itd..

U okviru ove prijave, pod nazivom "antioksidans B" podrazumeva se antioksidans koji ima manji standardni redoks-potencijal, od antioksidansa A prisutnog u preparatu, tako da se antioksidans A stabilizuje antioksidansom B. Pritom, u prvom redu, antioksidans ne vrši direktan uticaj na zdravlje čovečjeg ili životinjskog organizma.

Kada u preparatu postoji samo jedan antioksidans A, kao FADH, sa standardnim redoks-potencijalom od -190 mV, onda je u preparatu dovoljan jedan antioksidans B, sa standardnim redoks-potencijalom ispod -190 mV, da bi FADH bio stabilizovan preko redoks-potencijala. Kada, s druge strane, pored FADH u preparatu postoji još neki drugi ili ima više drugih antioksidanasa A, koji imaju niži redoks-potencijal, možda kao FADH2(-220 mV) i/ili FMNH2(-220 mV), onda u preparatu mora postojati bar jedan antioksidans B, sa standardnim redoks-potencijalom ispod -220 mV. Razume se da dodatno može da bude prisutan i još neki oksidans B, sa redoks-potencijalom ispod -190 mV. U zavisnosti od toga da li su jedan ili više antioksidanasa B prisutni u preparatu, od slučaja do slučaja se odlučuje, što zavisi od mogućnosti primene, na osnovu procesa pripremanja, troškova i drugih faktora. U svakom slučaju je važno daje za stabilizovanje antioksidansa A, sa najmanjim redoks-potencijalom, uvek prisutan antioksidans B sa još manjim redoks-potencijalom.

Razlika između antioksidansa A i antioksidansa B se sastoji u tome, što antioksidans A ima dejstvo sredstva koje potpomaže zdravlje, što antioksidans B ipak nije prisutan samo kao dodatak, nego da u prvom redu služi za to da stabilizuje antioksidans A. Pritom je naročito pogodno ako je antioksidans A odabran iz grupe koju čine, NADH, NADPH, FADH2, FMNH2, FADH, odn. FMNH. Ovi antioksidansi imaju sledeće redoks-potencijale: Redukovana alfa-liponska kiselina: -290 mV, glutation: -230 mV, FADH2: -220 mV, FMNH2: -220 mV, FADH: -190 mV, FMNH: -190 mV i NADH: -320 mV. Ovi antioksidansi su naročito značajni za zdravlje čovečjeg, odn. životinjskog organizma i imaju standardne redoks-potencijale koji su manji od -180 mV. Ove supstance su naročito osetljive pa je zbog toga problematično da se ove supstance pripreme u obliku stabilnom za skladištenje, a da se antioksidansi, npr. ne promene hemijski i da se ne moraju dodavati konzervansi, štetni po zdravlje. Razume se takođe, da svi ti antioksidansi mogu da se zajedno nalaze u preparatu. Pritom je jedino važno da je prisutna dovoljna količina antioksidansa B, kako bi svi antioksidansi A bili stabilizovani.

Pritom, preparat može da bude u svakom od oblika pogodnih za primenu, na primer, u obliku uobičajenih životnih namirnica, sredstava koja dopunjavaju ishranu, dijetetskih proizvoda, lekova itd..

Prvenstveno, antioksidans B je hlorofil i/ili redukovani ferredoksin. Neočekivano je utvrđeno daje hlorofil naročito dobar za zaštitu od razlaganja, antioksidanasa sa redoks-potencijalom ispod -180 mV, pri čemu mogu biti uneti, jedna jedina vrsta hlorofila ali takođe i više vrsti hlorofila, npr. hlorofil A, B, C i/ili D, pri čemu hlorofil iz fotosistema I ima niži redoks-potencijal od hlorofila iz fotosistema II.

Naročito je povoljno da preparat sadrži još i neku supstancu koja maskira kiseonik. Ako se dodatno uz antioksidans B, u preparat doda još i neka supstanca koja maskira kiseonik, time će biti sprečen kontakt antioksidansa A sa kiseonikom, pa time i proces oksidacije antioksidansa A. Razume se da je i ovde takođe moguće da se u preparat unese ne samo jedna supstanca koja maskira kiseonik, nego i dve ili više različitih supstanci, koje maskiraju kiseonik, pri čemu se pod izrazom "supstanca koja maskira kiseonik" podrazumeva svaka supstanca ili dodatak, koji smanjuju kontakt između antioksidansa A i kiseonika, odn. u velikoj meri ga sprečavaju.

Prvenstveno, supstanca koja maskira kiseonik je neka supstanca koja sadrži ulje. Supstance koje sadrže ulje naročito su pogodne kao supstanca koja maskira kiseonik, u preparatu na osnovu pronalaska, pošto one efikasno mogu da spreče nastajanje kontakta između kiseonika i antioksidansa A, u preparatu, odn. da ga u velikoj meri smanje, a osim toga, poznato je da je niz supstanci koje sadrže ulje još i sredstvo koje popomaže zdravlje. I ovde se takođe podrazumeva da je moguće, da se upotrebi ne samo jedna supstanca koja sadrži ulje, već i različite supstance koje sadrže ulje, kao što su različite nezasićene masne kiseline koje sadrži ulje, odn. ulja različitog porekla.

Pritom je naročito povoljno, kada supstanca koja maskira kiseonik jeste neka supstanca koja sadrži ulje, koja je u najmanju ruku i još jedan antioksidans C. Time se zaštita antioksidansa A dodatno povećava, pošto oksidativno razlaganje antioksidansa A nije sprečeno samo sa antioksidansom B, nego takođe i na dvostruki način, pomoću supstance koja sadrži ulje, kao prvo, jer je kontakt između antioksidansa A i kiseonika sprečen ili u velikoj meri smanjen, a kao drugo, u slučaju daje prisutan kiseonik, on se već redukuje pomoću antioksidansa C, u supstanci koja sadrži ulje.

Supstanca koja maskira kiseonik, kao antioksidans C, naročito je povoljno da sadrži vitamin E, posebno tokotrienol. Vitamin E je antioksidans sa dodatnim svojstvima koja potpomažu zdravlje, kao što su svojstva snižavanja holesterina i zaštite ćelija. Pritom, može da se uzme jedna vrsta vitamina E, kao jedna vrsta tokoferola, kao i najmanje dve ili više vrsti vitamina E. Pritom je ipak maročito povoljno kada se uzima tokotrienol, pošto tokotrienol ima 50- do 1000-puta veći antioksidacioni poten-cijal, nego sintetički tokoferol. Kao Hpofilni antioksidansi, tokotrienoli igraju značajnu biološku ulogu u okviru antioksidacione zaštite ćelijskih jezgara (genetski materijal), mitohondrija (ćelijsko snabdevanje energijom), endoplazmatskog retikuluma (ćelijski sintezni kapacitet), kao i na ćelijskim membranama (stabilnost i dužina života tkiva). Nutriciono-medicinski opseg primene tokotrienola obuhvata, na primer, imunski sistem, kardiovaskularni sistem, sistem mišići/ligamenti/zglobovi, jetru kao organ u kojem se uklanjaju otrovi, kožu kao i regenerativne procese nervnog sistema. Razume se, kao supstanca koja maskira kiseonik mogu se predvideti, kako tokotrienoli, tako i tokoferoli.

Naročito pogodan preparat priprema se prema rešenju, što se antioksidans A i antioksidans B uzimaju u odnosu između 10:1 i 1:10, prvenstveno između 3:1 i 1:3.

Pokazalo je se, da su ti odnosi optimalni za zaštitu antioksidansa A, pri čemu odnos, naročito od 1:1 do 1:3, daje sveobuhvatnu zaštitu antioksidansa A.

Prvenstveno, preparat dalje sadrži jedno ili više pomoćnih sredstava. Pomoćna sredstva mogu - već prema načinu primene preparata - da budu, farmaceutski prihvatljivi nosači, emulgatori, stabilizatori, boja, sredstvo koje daje ukus, drugi farmaceutski delotvomi agensi, pomoćna sredstva za životne namirnice i slični. Kao nosač naročito je, na primer, pogodna silicijumova kiselina, pošto je ona neutralna i nema bilo kakvo dejstvo na redoks-potencijal sastojaka.

Jedan dalji aspekt ovog pronalaska odnosi se na upotrebu, za dopunu ishrani, preparata, na osnovu pronalaska, kao što je gore opisan. Na osnovu njega (aspekta) može i čovek koji nije bolestan, i bez lekarskog tretmana, kao npr. u slučaju lomnosti, kao ona što se javlja kod mnogih osoba, naročito u obliku prolećnog zamora, da uzme antioksidans A, jednostavno kao oblik dopune ishrani. Ali, takođe i pri povećanim opterećenjima, kao u intenzivnom sportu, stresu u vezi sa ispitom, itd., preparat može da se uzima u obliku dopune ishrani. Za to se preparat priprema u uobičajenim oblicima, za dopunjavanje ishrane, životnih namirnica, odn. dijetetskih namirnica.

Dalji aspekt ovog pronalaska odnosi se na upotrebu, kao leka, preparata, na osnovu pronalaska, kao što je gore definisan. Pošto uzimanje antioksidansa A, naročito i kod oboljenja, kao hroničan zamor, depresije ili motorističke slabosti, ima pozitivno dejstvo, povoljno je da se preparat, na osnovu pronalaska, predvidi takođe i kao lek, pri čemu su mogući uobičajeni oblici leka.

Dalji aspekt ovog pronalaska odnosi se na upotrebu preparata, prema ovom pronalasku, kao što je gore opisan, za pripremanje nekog sredstva odabranog iz grupe koju čini, sredstvo za poboljšavanje oksidativnog fosforilovanja, sredstvo za poboljšavanje kognitivnih, intelektualnih, odn. motorističkih radnji, sredstvo za poboljšavanje rada jetre, pri sintezi i odstranjivanju otrova, sredstvo za tretiranje lomnosti, smanjene pokretljivosti, smetnji u libidu i potentnosti, depresijama, teškoće u učenju i koncentraciji.

Neočekivano je se pokazalo da je preparat, na osnovu pronalaska, naročito efikasan za pomenute oblasti primene.

Dalje, pogodno je kada je preparat u obliku tableta, tečnosti, kapsula, dražeja, sirupa, losiona, krema, odn. praška.

U zavisnosti od oblasti primene pogodniji su jedan ili drugi oblik, na primer, kao dopuna hrani pogodni su, tablete, kapsule i dražeje, ili sirup. Kada preparat treba da deluje kroz kožu, ili na koži, naročito su pogodni losion, odn. krem. Pritom, za svaki od oblika stručnjak može da odabere potrebne pomoćne supstance.

Jedan dalji aspekt ovog pronalaska odnosi se na postupak za pripremanje preparata, na osnovu pronalaska, kao što je gore opisan, pri čemu se antioksidans A, antioksidans B, kao i, u datom slučaju, supstanca koja maskira kiseonik, međusobno mešaju, pa se, u datom slučaju, preparat uobličava u tablete, tečnost, kapsule, dražeje, sirup, losion, krem, odn. prašak.

Stupanj međusobnog mešanja može da se izvede, na primer, u bubnju za mešanje, ali takođe i u svakoj posudi, automatski ili ručno. Dalja obrada se vrši prema postupcima koji su kao takvi poznati. Pritom, prednost postupka, na osnovu pronalaska, leži u tome što nisu potrebne bilo kakve dodatne mere radi zaštite antioksidansa A, pošto zaštitu već vrši antioksidans B.

Pritom je naročito povoljno, ako se antioksidans A, antioksidans B i, u datom slučaju, supstanca koja maskira kiseonik, mešaju pod inertnim gasom. Takav inertan gas je, na primer, azot, čime se pristup kiseonika preparatu dodatno sprečava ili smanjuje. Na taj se način još smanjuje opasnost od oksidacije antioksidansa A.

Dalje, povoljno je da se preparat oblikuje pod inertnim gasom. I ovde, takođe, inertan gas može, na primer, da bude azot, pri čemu je naročito povoljno da se pod inertnim gasom izvodi, ne samo stupanj mešanja, nego i stupanj oblikovanja u tablete, tečnost, kapsule, dražeje, sirup, losion, krem, odn. prašak, tako da se svi stupnjevi izvode na isti način, čime se prisustvo kiseonika sprečava ili smanjuje.

Ovaj pronalazak će sada biti bliže objašnjen pomoću sledećih primera, kao i slika, ćime se on ipak ne ograničava na njih, pri čemu slike 1 i 2 prikazuju upoređivanje stabilnosti različitih preparata, pri skladištenju.

Primer 1: Pripremanje različitih preparata

U sledećem primeru, kao antioksidans A, korišćen je NADH (-320 mV). Radi objektiviziranja zaštitnog dejstva NADH, pomoću ulja koja maskiraju kiseonik, odn. pomoću jakih antioksidanasa, pripremane su smeše NADH sa uljem bogatim tokotrienolom, iz proklijalog semena pšenice (u daljem označeno kao ulje) i hlorofila kao antioksidansa B, čiji je redoks-potencijal -660 mV, uz dodatak inertnog aerosila, kao pomoćnog sredstva:

RecepturaNo. 1: NADH 20 mg

ulje 20 mg

aerosil 20 mg

Receptura No. 2: NADH 20 mg

ulje 60 mg

aerosil 30 mg

Receptura No. 3: NADH 20 mg

hlorofil 20 mg

aerosil 20 mg

Receptura No. 4: NADH 20 mg

hlorofil 80 mg

aerosil 20 mg

Receptura No. 5: NADH 20 mg

ulje 20 mg

hlorofil 20 mg

aerosil 20 mg

Receptura No. 6: NADH 20 mg

ulje 20 mg

hlorofil 60 mg

aerosil 20 mg

Receptura No. 7: NADH 20 mg

aerosil 20 mg

Receptura No. 8: NADH 20 mg

ulje 20 mg

hlorofil 60 mg

aerosil 20 mg

Sastojci prema recepturama No. 1 do No. 7, mešani su pod azotom, kao inertnim gasom, zatim su punjene kapsule od čvrstog želatina, pa su pakovane u polipropilenske posude.

Sastojci recepture No. 8, mešani su bez azota, kao inertnog gasa, zatim su takođe bez zaštite azotom punjene kapsule, pa su pakovane u polipropilenske posude.

Primer 2:Ispitivanje stabilnosti, tokom skladištenja, pojedinih preparata

Svih 8 uzoraka za ispitivanje skladišteno je pod "longterm-uslovima", na 25 °C i 60% relativne vlažnosti, tokom 6 meseci, pa su u razmacima od po jednog meseca ispitivani hemijskom analizom. Cilj analize je bio da se utvrdi oksidativno razlaganje, NADH u NAD<+>, ili u drugih jedinjenja.

Analitička ispitivanja su vršena pod sledećim uslovima:

Parametri analiza

HPLC: Agilent 1100 Series, sa kvatemernom pumpom, automatsko uzimanje uzorka, termostatirane kolone i Variable Wavelength

Detektor (VWD), odn. fluorescencni detektor (FLD)

kolona za razdvajanje: LiChrospher<®>100 RP-18 (5 um) 250 x 4 mm, sa Guard-kolo-nom 4x4 mm

termostat kolone: 25 °C

eluenti: smeša od 900 ml H20, 60 ml CH3CN, 23 ml THF, 1 ml fosforne kiseline i 1,2 g Na-oktansulfonata (NaOSS)

protok: 1,5 ml/min

detekcija: VWD: 260 nm

FLD: eksitacija: 290 nm, emisija: 395 nm retenciona vremena: NADH: 1,04 min

NAD<+>: 1,34 min.

Standardizovanje

Pomoću niza različitih razblaženja osnovnog rastvora, kupovnog NADH (Pfannen-schmidt GmbH), odn. NAD<+>(Sigma Aldrich), za obe supstance su mogle da se odrede kaiibracione prave, u opsegu 1 - 50 mg/lit. (FLD), odn. 10-200 mg/lit, (VWD).

Za analize preparata, prema recepturama, u zavisnosti od koncentracije korišćen je VWD, a pri manjim količinama bilo je moguće detektovanje i pomoću FLD.

Izvođenje analiza

Sadržina jedne kapsule odmeravana je u boci sa poklopcem koji se zavrće, dodavano je 50 ml dest. H20, pa je 1 min snažno mućkano.

Pomoću špric-filtra (Sartorius Minisart RC 25, 0,45 um) filtriranjem su uklanjane suspendovane čestice pa je rastvor sipan u bočicu, posle čega je pomoću HPLC/VWD određivana koncentracija NADH i NAD<+>, metodom eksternog standarda.

Rezultati:

Rezultati određivanja NADH, u probama No. 1 do No. 8, prikazani su u tabelama i grafički, na dijagramima:

Kako ovi rezultati određivanja pokazuju, NADH bez dodatka zaštitnih supstanci je hemijski nestabilan zbog svoje osetljivosti prema oksidaciji (proba No. 7).

Oksidativno razgrađivanje NADH, u probi No. 1 i probi No. 2 pokazuje, da zaštita od kiseonika pomoću uljnih rastvora (takođe i kada oni sadrže tokotrienole), iako oni imaju izvesno zaštitno dejstvo, ipak ne može tokom vremena da potpuno spreči oksidativno razgrađivanje NADH (mada usporeno).

Nasuprot tome, kao optimalno se pokazalo da dodavanje hlorofila, čiji je redoks-potencijal izuzetno nizak, od -600 mV, očigledno može da spreči oksidaciju NADH (-320 mV), npr. vazdušnim kiseonikom, (proba No. 3). Kao veoma efikasna pokazala je se kombinacija hlorofila i ulja bogatog tokotrienolom, kako pokazuju proba No. 5 i proba 6. Na osnovu podataka za probu No. 8 vidi se da je antioksidaciona zaštita hlorofila i ulja bogaih tokotrienolom očigledno tako snažna da se odgovarajuće smeše čak i bez zaštite inertnim gasom, kapsula, tableta ili drugih oblika leka mogu dalje obrađivati.

Claims (16)

1. Preparat, naznačen time, što sadrži najmanje jedan izolovan antioksidans A, koji potpomaže zdravlje, sa redoks-potencijalom ispod -180 mV, odabran iz grupe koju čine, NADH, NADPH, FADH2, FMNH2, FADH i FMNH, i najmanje jedan izolovan antioksidan Đ, koji stabilizuje antioksidans A, sa standardnim redoks-potencijalom koji je ispod standarnog redoks-potencijala antioksidansa A, pri čemu antioksidans B jeste hlorofil i/ili redukovani ferredoksin.

2. Preparat, prema zahtevu 1, naznačen time, što sadrži još i supstancu koja maskira kiseonik.

3. Preparat, prema zahtevu 2, naznačen time, što supstanca koja maskira kiseonik jeste neka supstanca koja sadrži ulje.

4. Preparat, prema zahtevu 3, naznačen time, što supstanca koja maskira kiseonik jeste supstanca koja sadrži ulje, a sadrži najmanje još jedan antioksidans C.

5. Preparat, prema zahtevu 4, naznačen time, što supstanca koja maskira kiseonik, kao antioksidans C sadrži vitamin E.

6. Preparat, prema zahtevu 5, naznačen time, što vitamin E, kao antioksidan C, sadrži tokotrienol.

7. Preparat, prema nekom od zahteva 1 do 6, naznačen time, što su antioksidans A i antioksidans B, u odnosu od između 10:1 i 1:10.

8. Preparat, prema nekom od zahteva 1 do 7, naznačen time, što su antioksidans A i antioksidans B, u odnosu od između 3:1 i 1:3.

9. Preparat, prema nekom od zahteva 1 do 8, naznačen time, što sadrži još jedno ili više pomoćnih sredstava.

10. Upotreba preparata, prema nekom od zahteva 1 do 9, kao dopune hrani.

11. Upotreba preparata, prema nekom od zahteva 1 do 9, kao leka.

12. Upotreba preparata, prema nekom od zahteva 1 do 9, za pripremanje sredstva odabranog iz grupe koju čini, sredstvo za poboljšavanje oksidativnog fosforilovanja, sredstvo za poboljšavanje kognitivnih, intelektualnih, odn. motorističkih radnji, sredstvo za poboljšavanje rada jetre, na sintezi i na odstranjivanju otrova, sredstvo za tretiranje lomnosti, smanjene pokretljivosti, smetnji u libidu i potentnosti, depresijama, teškoća u učenju i koncentraciji.

13. Preparat, prema nekom od zahteva 1 do 9, naznačen time što može da bude u obliku, tableta, tečnosti, kapsula, dražeja, sirupa, losiona, krema, odn. praška.

14. Postupak za pripremanje preparata, prema nekom od zahteva 1 do 9, naznačen time, što se međusobno mešaju, antioksidans A, antioksidans B, kao i, u datom slučaju, supstanca koja maskira kiseonik, pa se, u datom slučaju, preparat oblikuje u tablete, tečnost, kapsule, dražeje, sirup, losion, krem, odn. prašak.

15. Postupak, prema zahtevu 14, naznačen time, što se antioksidans A, antioksidans B i u datom slučaju, supstanca koja maskira kiseonik, mešaju pod inertnim gasom.

16. Postupak, prema zahtevu 14 ili 15, naznačen time, što se preparat dalje obrađuje pod inertnim gasom.