RS20080019A - Produženo otpuštanje antiinfektivnih sredstava - Google Patents

Abstract

Objavljena su lipidna antiinfektivna sredstva koja suštinski nemaju anjonske lipide, u kojima je odnos lipida i aintiifektivnih sredstava od približno 1:1 do približno 4:1, i gde je srednja vrednost prečnika manja od približno 1 μm. Takođe je obezbeđen postupak dobijanja lipidnog antiinfektivnog preparata koji podrazumeva proces infuzije. Takođe su obezbeđeni lipidni antiinfektivni preparati u kojima je odnos lipida i leka približno 1:1 ili manje, približno 0,75:1 ili manje, ili probližno 0,50:1 ili manje, dobijeni procesom infuzije u vodu. Predmetni pronalazak se takođe odnosi na postupak lečenja pacijenta sa plućnom infekcijom, koji podrazumeva primenu terapeutski delotvorne količine lipidnog antiinfektivnog preparata prema predmetnom pronalasku. Predmetni pronalazak se takođe odnosi na postupak lečenja pacijenta koji pati od cistične fibroze, koji podrazumeva primenu terapeutski delotvorne količine lipidnog antiinfektivnog preparata prema predmetnom pronalasku.

Description

Produženo otpuštanje antiinfektivnih sredstava

Srodne prijave

Ova prijava delimičan je nastavak Patentne prijave Sjedinjenih Američkih Država sa serijskim brojem 11/023,971, podnete 28. decembra 2004, koja je delimičan nastavak Patentne prijave Sjedinjenih Američkih Država sa serijskim brojem 10/696,389, podnete 29. oktobra 2003, koja ima prednost nad uslovnom patentnom prijavom SAD sa serijskim brojem 60/421,923 a koja je podneta 29. oktobra 2002.

Uvod

Određene tehnologije produženog otpuštanja lekova, pogodne za primenu inhalacijom, koriste lipozome i lipidne komplekse da obezbede produženo terapuetsko dejstvo lekova u plućima, kao i sistemski, preko produženog otpuštanja i mogućnosti da se lek usmeri ka ciljnom tkivu, kao i da se poboljša dopremanje leka u oblasti u kojima se razvila bolest. Predmetni pronalazak obezbeđuje lipozomalno antiinfektivno sredstvo i postupke lečenja plućnih infekcija pomoću lipozomalnih antiinfektivnih sredstava ili antiinfektivnih sredstava u lipidnim kompleksima.

Kao što je objavljeno u Goodman and Gilman' s The Pharmaceutical Basis of Therapeutics, osmo izdanje, "Obzirom daje učestalost nefrotoksičnosti i ototoksičnosti

u vezi sa koncentracijom do koje se aminoglikozid nagomilava, od kritičnog je značaja smanjiti dozu održavanja ovih lekova kod bolesnika sa smanjenom bubrežnom funkcijom". Obzirom da aminoglikozidi mogu da dovedu do vestibularne ili auditorne disfunkcije i nefrotoksičnosti, bez obzira na bolest pacijenta, smanjenje doze održavanja je od opšte važnosti. Predmetni pronalazak obezbeđuje dramatično smanjenje toksičnosti čime se omogućava primena viših doza nego stoje to uobičajeno.

Pacijenti koji pate od cistične fibroze (CF) imaju gust mukozni sekret ili sputum u plućima, česte posledične infekcije kao i biofilmove koji su posledica kolonizacije bakterija. Sve ove tečnosti i strukture stvaraju prepreke delotvornom usmeravanju antiinfektivnih sredstava ka infekcijama. Predmetni pronalazak premošćava ove prepreke, te čak dozvoljava upotrebu smanjenih doza (bilo u pogledu količine ili učestalosti), čime se smanjuje količina leka koju pacijenti primaju. Uopšteno posmatrano, u slučaju infekcija pluća, plan doziranja naveden u predmetnom pronalasku obezbeđuje smanjenje količine leka koju pacijenti primaju.

Kod lipozomalnog sistema dopremanja, često je poželjno smanjiti odnos lipida prema leku (L/D) što je više moguće, kako bi se smanjila količina unetih lipida, čime se izbegava efekat zasićenja u organizmu. Kod dopremanja leka u pluća inhalacijom, ova činjenica naročito dolazi do izražaja, obzirom da, pri hroničnoj upotrebi, doza lipozoma može da prevaziđe klirens, čime se ograničava primena, a samim tim i delotvornost leka. Niži odnos L/D omogućio bi primenu veće količine leka pre nego što se dostigne prag za doziranje/klirens.

Kratak opis pronalaska

Pomoću postupaka infuzije koji su ovde opisani dobijeni su relativno mali (< 1 um) lipozomi, koji suštinski nemaju anjonske lipide, a koji u svom centru nose antiinfektivna sredstva u masenom odnosu lipid/antiinfektivno sredstvo koji je obično od 4:1 do 0,5:1. Unutrašnje zapremine lipozoma su izmerene i iz tih vrednosti može da se izračuna teorijska zapremina koju bi lipozom mogao da nosi u centru, kada bi se antiinfektivno sredstvo ponašalo kao idealni rastvor (t.j. u slučaju da ne interaguje sa membranom lipozoma, već daje, zajedno sa vodom, idealno zatvoren u lipozomu). U odnosu na ove vrednosti, uočene vrednosti za količinu aktivnog sastojka zatvorenog u lipozomu su 3 do 5 puta veće od očekivanih, što ukazuje da postoji posebna vrsta interakcija koja omogućava da se lipozomom obuhvati mnogo veća količina antiinfektivnog sredstva, a samim tim i da se postigne manji odnos lipid/antiinfektivno sredstvo. Rastvor u kome nastaju lipozomi sadrži određenu koncentraciju antiinfektivnog sredstva, te bi koncentracija antiinfektivnog sredstva unutar lipozoma mogla da bude približno ista kao koncetracija u rastvoru. Međutim, izračunato je da je unutrašnja koncentracija antiinfektivnog sredstva najmanje oko tri puta veća.

Jednim svojim delom, predmetni pronalazak obezbeđuje preparat antiinfektivnog sredstva u lipozomima koji sadrži preparat lipida i antiinfektivno sredstvo, gde preparat lipida suštinski ne sadrži anjonske lipide, a gde je maseni odnos lipida i antiinfektivnog sredstva približno 4:1 do približno 1:1. U nekim rešenjima, maseni odnos lipida i antiinfektivnog sredstva je približno 3:1 do približno 1:1, približno 2:1 do približno 1:1, ili približno 1:1.

U još jednom rešenju, predmetni pronalazak se odnosi na preparat lipida koji sadrži antiinfektivno sredstvo, u kome je odnos lipida i antiinfektivnog sredstva približno 1:1 ili manji, približno 0,75:1 ili manji ili približno 0,5:1 ili manji.

U nekim rešenjima, lipidni preparat antiinfektivnog sredstva podrazumeva lipozom, čija je srednja vrednost prečnika od približno 0,2 pm do približno 1,0 pm. U nekim drugim rešenjima, srednja vrednost prečnika je od približno 0,2 um do približno 0,5 um. U određenim drugim rešenjima, srednja vrednost prečnika je od približno 0,2 pm do približno 0,3 um.

U nekim rešenjima, antiinfektivno sredstvo može da bude bilo koje antiinfektivno sredstvo koje je poznato u struci. U nekim rešenjima, antiinfektivno sredstvo može da bude aminoglikozid, uključujući, ali se ne ograničavajući na, amikacin, tobramicin ili gentamicin, ili farmaceutski prihvatljiva so takvog jedinjenja.

U nekim rešenjima, preparat lipida podrazumeva neutralni lipid. U nekim rešenjima, preparat lipida nc sadrži anjonske lipide. U nekim drugim rešenjima, navedeni lipid je fosfolipid, uključujući, ali se ne ograničavajući na, fosfatidilholin, kao što je dipalmitoilfosfatidilholin ili dioleilfosfatidilholin; ili, lipid može da bude steroid, kao što je sterol, uključujući, ali se ne ograničavajući na, holesterol; ili, lipid može da bude kombinacija ovakvih jedinjenja.

Jednim svojim delom, predmetni pronalazak obezbeđuje postupak za dobijanje lipidnog preparata antiinfektivnog sredstva koji je opisan u prethodnom izlaganju, koji podrazumeva infuziju vodenog ili alkoholnog rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva, sa rastvorom ili smešom lipid-alkohol, na temperaturi ispod temperature faznog prelaza najmanje jedne od lipidnih komponenti neutralnog lipida, gde se infuzija vrši odozgo. U nekim rešenjima, dati alkohol je etanol.

U nekim rešenjima, koncentracija rastvora ili smeše lipid-alkohol je od približno 10 do približno 30 mg/ml. U nekim rešenjima, koncentracija vodenog ili alkoholnog

rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva je od oko 20 do oko 70 mg/ml. U nekim rešenjima, koncentracija rastvora ili smeše neutralni lipid-alkohol je od približno 10 do približno 30 mg/ml a koncentracija vodenog ili alkoholnog rastvora ili smeše

antiinfektivnog sredstva je od oko 20 do oko 70 mg/ml. Međutim, stručnjaku sa uobičajenim znanjem u ovoj oblasti će biti jasno da koncentracije mogu da se menjaju, ili na drugi način prilagode, u zavisnosti od toga koji se lipid i/ili antiinfektivno sredstvo primenjuje.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni lipidni preparat, u kome je antiinfektivno sredstvo odabrano iz grupe koja se sastoji od: aminoglikozida, tetraciklina, sulfonamida,/?-aminobenzoeve kiseline, diaminopirimidina, kvinolona, p-laktama, (3-laktama i inhibitora p-laktamaze, hlorafenikola, makrolida, linomicina, klindamicina, spektinomicina, polimiksina B, kolistina, vankomicina, bacitracina, izoniazida, rifampina, etambutola, etionamida, aminosalicilne kiseline, cikloserina, kapreomicina, sulfona, klofazimina, talidomida, polienskog antifungalnog sredstva, flucitozina, imidazola, triazola, griseofulvina, terkonazola, butokonazol ciklopiraksa, ciklopiroks olamina, haloprogina, tolnaftata, naftifina, terbinafina i kombinacije ovakvih jedinjenja. U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorepomenuti lipidni preparat, u kome je antiinfektivno sredstvo aminoglikozid. U daljem rešenju, antiinfektivno sredstvo je aminoglikozid izabran iz grupe koja se sastoji od amikacina, gentamicina ili tobramicina. U daljem rešenju, dato antiinfektivno sredstvo je amikacin. U daljem rešenju, dato antiinfektivno sredstvo je gentamicin. U daljem rešenju, dato antiinfektivno sredstvo je tobramicin.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni lipidni preparat, gde lipidni preparat sadrži fosfolipid. U nekim rešenjima, lipidni preparat sadrži steroid. U nekim rešenjima, lipidni preparat sadrži sterol. U nekim rešenjima, lipidni preparat sadrži dipalmitoilfosfatidilholin (DPPC). U nekim rešenjima, lipidni preparat sadrži holesterol. U nekim rešenjima, lipidni preparat sadrži fosfolipid i steroid. U nekim rešenjima, lipidni preparat sadrži fosfolipid i sterol. U nekim rešenjima, lipidni preparat sadrži DPPC i holesterol. U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni lipidni preparat, gde lipidni preparat sadrži DPPC, dioleilfosfatidilholin (DOPC) i holesterol.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni lipidni preparat, gde lipidni preparat sadrži DPPC i holesterol u molskom odnosu od približno 20:1, 10:1,5:1,2:1 ili 1:1.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni lipidni preparat, gde lipidni preparat sadrži DPPC, DOPC i holesterol u molskom odnosu od približno 5-20 : 1-20 : 0,5-1.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni lipidni

preparat, gde je lipidni preparat lipozom a antiinfektivno sredstvo je amikacin.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni lipidni preparat, gde je lipidni preparat lipozom, antiinfektivno sredstvo je amikacin a lipidni preparat sadrži fosfolipid i sterol.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni lipidni preparat, gde je lipidni preparat lipozom, antiinfektivno sredstvo je amikacin a lipidni preparat sadrži DPPC i holesterol.

U još jednom rešenju, predmetni pronalazak se odnosi na pripremu lipidnog preparata koji sadrži antiinfektivno sredstvo, a koji podrazumeva: mešanje mlaza rastvora ili smeše lipida, sa mlazom rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva, gde se ova dva mlaza mešaju u vodu. U nekim rešenjima, ova dva mlaza ulaze u priključak u obliku slova Y pre mešanja u vodu.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde se mlaz rastvora ili smeše lipida i mlaz rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva mešaju pri ukupnoj przini protoka od oko 700 do oko 900 ml/min. U nekim rešenjima, mlaz rastvora ili smeše lipida i mlaz rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva se mešaju pri ukupnoj przini protoka od oko 800 ml/min. U nekim rešenjima, mlaz rastvora ili smeše lipida se dodaje pri protoku od oko 200 do oko 400 ml/min. U nekim rešenjima, mlaz rastvora ili smeše lipida se dodaje pri protoku od oko 300 ml/min. U nekim rešenjima, mlaz rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva se dodaje pri protoku od oko 400 do oko 600 ml/min. U nekim rešenjima, mlaz rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva se dodaje pri protoku od oko 500 ml/min. U nekim rešenjima, mlaz rastvora ili smeše lipida se dodaje pri protoku od oko 300 ml/min a mlaz rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva se dodaje pri protoku od oko 500 ml/min.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde je temperatura mlazova koji se kombinuju 30 do 40 °C. U nekim rešenjima, temperatura rastvora ili smeše lipida je oko 30 °C i temperatura rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva je oko 30 °C. U nekim rešenjima, temperatura rastvora ili smeše lipida je oko 50 °C a rastvor ili smeša antiinfektivnog sredstva je sobne temperature.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde postupak pripremanja lipidnog preparata koji sadrži antiinfektivno sredstvo dalje podrazumeva korak razblaživanja kombinovanih mlazova vodom, najmanje 20 sekundi nakon mešanja.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde je koncentracija rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva oko 30 do oko 50 mg/ml. U nekim rešenjima, koncentracija rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva je oko 40 do oko 50 mg/ml.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde se mlaz rastvora ili smeše lipida dodaje pri protoku od oko 300 ml/min, mlaz rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva dodaje pri protoku od oko 500 ml/min; temperatura kombinovanih mlazeva je oko 30 do 40 °C; kombinovani mlazevi se razblažuju vodom najmanje 20 sekundi nakon mešanja; a koncentracija rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva je oko 40 do oko 50 mg/ml.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde su rastvori ili smeše vodeni ili alkoholni. U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde je lipidni preparat lipozom.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde je antiinfektivno sredstvo odabrano iz grupe koja se sastoji od: aminoglikozida, tetraciklina, sulfonamida, p-aminobenzoeve kiseline, diaminopirimidina, kvinolona, P-laktama, P-laktama i inhibitora P-laktamaze, hlorafenikola, makrolida, linomicina, klindamicina, spektinomicina, polimiksina B, kolistina, vankomicina, bacitracina, izoniazida, rifampina, etambutola, etionamida, aminosalicilne kiseline, cikloserina, kapreomicina, sulfona, klofazimina, talidomida, polienskog antifungalnog sredstva, flucitozina, imidazola, triazola, griseofulvina, terkonazola, butokonazol ciklopiraksa, ciklopiroks olamina, haloprogina, tolnaftata, naftifina, terbinafina i kombinacije ovakvih jedinjenja. U nekim rešenjima antiinfektivno sredstvo je aminoglikozid. U nekim rešenjima, antiinfektivno sredstvo je aminoglikozid izabran iz grupe koja se sastoji od amikacina, gentamicina ili tobramicina. U nekim rešenjima, dato antiinfektivno sredstvo je amikacin. U nekim rešenjima, dato antiinfektivno sredstvo je gentamicin. U nekim rešenjima, dato antiinfektivno sredstvo je tobramicin.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde lipid podrazumeva fosfolipid. U nekim rešenjima, lipid sadrži steroid. U nekim rešenjima, lipid sadrži sterol. U nekim rešenjima, lipid sadrži DPPC. U nekim rešenjima, lipid sadrži holesterol. U nekim rešenjima, lipid sadrži fosfolipid i sterol. U nekim rešenjima, lipidni preparat sadrži DPPC i holesterol.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde je preparat lipida lipozom a antiinfektivno sredstvo'je amikacin.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde je preparat lipida lipozom, antiinfektivno sredstvo je amikacin a lipidni preparat sadrži fosfolipid i sterol.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde je preparat lipida lipozom, antiinfektivno sredstvo je amikacin a lipidni preparat sadrži DPPC i holesterol.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde lipidni preparat ima odnos lipida i antiinfektivnog sredstva od približno 1:1 ili manje.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde lipidni preparat ima odnos lipida i antiinfektivnog sredstva od približno 0,75:1 ili manje.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde lipidni preparat ima odnos lipida i antiinfektivnog sredstva od približno 0,5:1 ili manje.

U nekim rešenjima, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak, gde je preparat lipida lipozom, antiinfektivno sredstvo je amikacin, lipidni preparat sadrži DPPC i holesterol, a odnos lipida i antiinfektivnog sredstva je približno 1:1 ili manje.

U još jednom rešenju, predmetni pronalazak se odnosi na postupak lečenja plućnih infekcija, kod pacijenta kome je potreban takav tretman, koji podrazumeva primenu terapeutski delotvorne količine lipozomskog preparata antiinfektivnog sredstva koji sadrži lipidni preparat i antiinfektivno sredstvo, gde je doza antiinfektivnog sredstva približno 100 mg/dan ili manje. U daljem rešenju, doza antiinfektivnog sredstva je približno 30 mg do približno 50 mg na svaka dva dana. U daljem rešenju, doza antiinfektivnog sredstva je približno 30 mg do približno 50 mg na svaka tri dana.

U još jednom rešenju, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak lečenja, gde lipozom ima srednju vrednost prečnika od oko 0,2 pm do 1,0 um. U daljem rešenju, lipozom ima srednju vrednost prečnika od oko 0,2 pm do oko 0,5 pm, ili oko 0,2 um do oko 0,3 um.

U još jednom rešenju, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak lečenja, gde je plućna infekcija posledica cistične fibroze.

U još jednom rešenju, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak lečenja, gde je maseni odnos lipida i antiinfektivnog sredstva približno 4:1 do približno 0,5:1, približno 3:1 do približno 0,5:1, približno 2:1 do približno 0,5:1, ili približno 1:1 do približno 0,5:1.

U još jednom rešenju, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak lečenja, u kome je antiinfektivno sredstvo odabrano iz grupe koja se sastoji od: aminoglikozida, tetraciklina, sulfonamida,/?-aminobenzoeve kiseline, diaminopirimidina, kvinolona, P-laktama, P-laktama i inhibitora P-laktamaze, hlorafenikola, makrolida, linomicina, klindamicina, korikosteroida, prostaglandina, spektinomicina, polimiksina B, kolistina, vankomicina, bacitracina, izoniazida, rifampina, etambutola, etionamida, aminosalicilne kiseline, cikloserina, kapreomicina, sulfona, klofazimina, talidomida, polienskog antifungalnog sredstva, flucitozina, imidazola, triazola, griseofulvina, terkonazola, butokonazol ciklopiraksa, ciklopiroks olamina, haloprogina, tolnaftata, naftifina, terbinafma i kombinacije ovakvih jedinjenja. U još jednom rešenju, antiinfektivno sredstvo je aminoglikozid. U još jednom rešenju, dato antiinfektivno sredstvo je amikacin.

U još jednom rešenju, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak lečenja, gde lipidni preparat sadrži neutralne lipide. U još jednom rešenju, svi lipidi koji čine lipidni preparat su neutralni lipidi. U još jednom rešenju, u lipozomu nema anjonskih lipida. U još jednom rešenju, preparat lipida sadrži fosfolipid. U još jednom rešenju, preparat lipida sadrži sterol. U još jednom rešenju, preparat lipida sadrži DPPC i holesterol.

U još jednom rešenju, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak lečenja, gde je antiinfektivno sredstvo amikacin, maseni odnos lipida i antiinfektivnog sredstva je od oko 4:1 do oko 1:1a lipidni preparat sadrži DPPC i holesterol. U daljem rešenju, maseni odnos je oko 3:1 do oko 1:1, 2:1 do oko 1:1 ili oko 1:1.

U još jednom rešenju, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak lečenja, gde je antiinfektivno sredstvo amikacin. maseni odnos lipida i antiinfektivnog sredstva je od oko 4:1 do oko 1:1, lipidni preparat sadrži DPPC i holesterol a plućna infekcija je posledica cistične fibroze. U daljem rešenju, maseni odnos je oko 3:1 do oko 1:1,2:1 do oko 1:1 ili oko 1:1.

U još jednom rešenju, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak lečenja, gde je antiinfektivno sredstvo amikacin, maseni odnos lipida i antiinfektivnog sredstva je od oko 4:1 do oko 0,5:1, lipidni preparat sadrži DPPC i holesterol a lipozom ima srednju vrednost prečnika od oko 0,1 um do oko 0,5 pm. U daljem rešenju, lipozom ima srednju vrednost prečnika od oko 0,2 um do oko 0,4 pm, ili oko 0,2 pm do oko 0,3 pm.

U još jednom rešenju, predmetni pronalazak se odnosi na gorenavedeni postupak lečenja, gde je antiinfektivno sredstvo amikacin, maseni odnos lipida i antiinfektivnog sredstva je od oko 4:1 do oko 0,5:1, lipidni preparat sadrži DPPC i holesterol, plućna infekcija je posledica cistične fibroze a lipozom ima srednju vrednost prečnika od oko 0,1 pm do oko 1,0 um. U daljem rešenju, lipozom ima srednju vrednost prečnika od oko 0,2 pm do oko 0,5 pm, ili oko 0,2 pm do oko 0,3 pm.

Ova rešenja predmetnog pronalaska, druga rešenja i njihove osobine biće jasne iz opisa, slika i patentnih zahteva koji slede.

Kratak opis slika

Slika 1 predstavlja poprečni presek sputuma/biofilma koji se sreće kod pacijenata koji pate od cistične fibroze.

Slika 2 predstavlja grafički prikaz efekata ciljanja i depo efekata lekova prema predmetnom pronalasku.

Slike 3 i 4 predstavljaju grafički prikaz bakteriologije amikacina u različitim oblicima.

Slika 5 predstavlja grafički prikaz produženog otpuštanja za lipozomalni kompleks amikacina i tobramicina.

Slika 6 predstavlja podatke o slobodnom ili kompleksiranom ciprofloksacinu.

Slika 7 predstavlja grafički prikaz zardžavanja leka u plućima u odnosu na navedene rasporede doziranja.

Slika 8 grafički predstavlja infuzioni proces u vodu sa dva mlaza za pripremu lipozomalnih antiinfektivnih preparata.

Slika 9 prikazuje mešljivost amikacin sulfata sa etanolom/vodom. Linije predstavljaju maksimalnu koncentraciju amikacina (baze) koja je mešljiva sa alkoholnim rastvorom na sobnoj temperaturi (ST) i na 40 °C. Pri višim koncentracijama, amikacin gradi odvojenu tečnu fazu, koja kasnije precipitira dajući kristale. Vertikalne linije prikazuju koncentraciju etanola u infuzionoj smeši lipid/amikacin (300/500 delova) te nakon dodatka 200 delova vode.

Detaljan opis pronalaska

Predmetni pronalazak opisuje lipidni preparat koji sadrži antiinfektivno sredstvo, u kome su veličina, kao i odnos lipida i leka manje od onih koje su do sada bile poznate u struci. Predmetni pronalazak takođe opisuje i postupak pripremanja ovih lipidnih preparata.

1 . Definicije

Pre daljeg opisa predmetnog pronalaska, pogodno je da ovde navedemo određene pojmove koji se koriste u ovoj specifikaciji, primerima i priključenim zahtevima. Ove definicije treba posmatrati u svetlu ostatka ove prijave, te ih tumačiti kao što bi ih tumačila osoba stručna u ovoj oblasti. Osim ukoliko je drugačije navedeno, svi tehnički i naučni pojmovi koji su ovde navedeni imaju ono značenje koje se podrazumeva među osobama koje su stručne u ovoj oblasti.

Reči navedene kao primeri datog pojma a navedene bez broja{ članovi koji postoje u engleskom jeziku, prim. prev.),kada se koriste u predmetnom pronalasku, mogu da se odnose na jedan ili na više od jednog (t.j. na najmanje jedan) objekta u datoj rečenici. Na primer, "element" znači jedan element, ili više od jednog elementa.

Pojam "biodostupan" je poznat u struci i odnosi se na oblik predmetnog pronalaska koji omogućava da preparat, ili određeni deo od primenjene količine preparata, bude apsorbovan od strane, unesen u, ili na neki drugi način postane dostupan pacijentu kome je dat.

Pojmovi "sadrži" i "podrazumeva" koriste se u njihovom inkluzivnom, otvorenom smislu, koji podrazuieva da i drugi elementi mogu da budu obuvaćeni.

Pojmovi "enkapsuliran" i "enkapsulira" odnose sc na adsorpciju antiinfektivnog sredstva na površini preparata čiju osnovu čine lipidi, asocijaciju molekula antiinfektivnog sredstva u intersticijalnom prostoru dvosloja. ili između dva jednosloja, zarobljavanje antiinfektivnog sredstva između dva dvosloja ili zarobljavanje antiinfektivnog sredstva u prostoru koji je okružen unutrašnjim dvoslojem ili jednoslojem.

Kada se koristi u predmetnoj prijavi, smisao pojma "uključujući" je "uključujući, ali se ne ograničavajući na". "Uključujući" i "uključujući, ali se ne ograničavajući na" se koriste kao sinonimi.

Izrazi "lipidni preparat antiinfektivnog sredstva", "lip-antiinfektivno sredstvo" ili "Lip-An", ovde se odnose na bilo koji oblik preparata antiinfektivnog sredstva u kome je najmanje 1% (u odnosu na masu) antiinfekivnog sredstva u asocijaciji sa lipidom, bilo kao deo kompleksa sa lipidom, bilo kao lipozom, gde antibiotik može da bude u vodenoj fazi ili u hidrofobnoj fazi dvosloja, ili u regionu polarnih glava lipozomnog dvosloja na dodiru dve faze. Poželjno je da najmanje oko 5%, ili najmanje oko 10%, ili najmanje oko 20% ili najmanje oko 25% bude u asocijaciji. Asocijacija može da se određuje razdvajanjem kroz filter, gde se lipid i antiinfektivno sredstvo asocirano sa lipidom zadržavaju na filteru, a slobodno antiinfektivno sredstvo se nalazi u filtratu. "Lipozomski preparat antiinfektivnog sredstva" je lipidni preparat antiinfektivnog sredstva u kome je lipid u obliku lipozoma.

Pojam "sisar" je poznat u struci, a primeri sisara obuhvataju ljude, primate, goveda, svinje, pse, mačke i glodare (npr., miševe i pacove).

"Pacijent", "subjekat" ili "domaćin" koji se podeže tretmanu prema ispitivanom postupku može da bude čovek ili životinja različita od čoveka.

Pojam "farmaceutski prihvatljiva so" poznat je u struci i odnosi se na relativno netoksične neorganske i organske adicione soli kiselina datih jedinjenja, uključujući, na primer, jedinjenja obuhvaćena predmetnim pronalaskom.

Pojam "infuzija rastvarača" odnosi se na proces koji obuhvata rastvaranje jednog, ili većeg broja, lipida, u maloj, poželjno je da to bude minimalna, količini rastvarača koji je kompatibilan sa datim procesom, kako bi se dobila suspenzija ili rastvor lipida (poželjnije je da to bude rastvor) a potom dodavanje rastvora u vodeni medijum koji sadrži bioaktivna sredstva. Obično je rastvarač koji je kompatibilan sa procesom rastvarač koji može da bude ispran u procesu koji se vrši u vodenoj sredini, kao stoje, na primer, dijaliza. Poželjno je da se preparat koji prolazi kroz hladan i topao ciklus dobija infuzijom rastvarača, pri čemu je poželjna etanolna infuzija. Poželjno je da se kao rastvarači koriste alkoholi. "Etanolna infuzija", vrsta infuzije rastvarača, je proces koji obuhvata rastvaranje jednog ili većeg broja lipida u maloj, poželjno je mininmalnoj, količini etanola, kako bi se dobio lipidni rastvor, a potom dodavanje datog rastvora u vodeni nosilac u kome se nalaze bioaktivna sredstva. "Mala" količina rastvarača je količina koja omogućava nastanak lipozoma ili lipidnih kompleksa u procesu infuzije. Pod pojomom "infuzija rastvarača" može da se podrazumeva i proces infuzije u vodu u kome se dva mlaza sastojaka preparata prvo mešaju u vodu.

Izrazi "suštniski bez" ili "suštinski nema" su poznati u struci i označavaju beznačajno malu količinu, ili manje.

Izraz "terapeutsko sredstvo" je poznat u struci i označava bilo koju hemijsku grupu koja je biološki, fiziološki ili farmakološki aktivna supstanca koja deluje lokalno ili sistemski kod pacijenta. Primeri terapeutskih sredstava, koja se označavaju još i kao "lekovi", opisani su u dobro poznatim referencama u literaturi, kao što su Merck Index, Phvsicians Desk Reference i The Pharmacological Basis of Therapeutics, i uključuju, bez ograničenja, medikamente; vitamine; dopunske preparate minerala; supstance koje se koriste u lečenju, prevenciji, dijagnozi, izlečenju ili olakšavanju simptoma bolesti ili stanja; supstance koje utiču na strukturu ili funkciju organizma; ili prekursore lekova, koji postaju biološki aktivni ili aktivniji nakon što dospeju u fiziološku sredinu.

Izraz "terapeutski delotvorna količina" ovde se odnosi na količinu jedinjenja, supstance ili preparata koji podrazumeva lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema predmetnom pronalasku, koja je delotvorna u izazivanju određenog željenog terapeutskog dejstva, inhibicijom plućnih infekcija.

Izraz "lečenje" je poznat u struci i odnosi se kako na izlečenje tako i na poboljšanje najmanje jednog simptoma bilo kog stanja ili bolesti. Izraz "lečenje" se odnosi još i na profilaktičko delovanje koje je odbrana ili prevencija određenog stanja ili bolesti.

2 . Antiinfektivna sredstva

Antiinfektivna sredstva su sredstva koja deluju protiv infekcija, kao što su bakterijske, mikobakterijske, gljivične, virusne ili protozoalne infekcije. Antiinfektivna sredstva obuhvaćena predmetnim pronalaskom obuhvataju, ali nisu ograničena na aminoglikozide (npr. sterptomicin, gentamicin, tobramicin, amikacin, netilmicin, kanamicin i slične), tetracikline (kao što su hlortetraciklin, oksitetraciklin, metaciklin, doksiciklin, minociklin i slični), sulfonamide (npr. sulfanilamid, sulfadiazin, sulfametaoksazol, sulfizoksazol, sulfacetamid i slični), paraaminobenzoevu kiselinu. diaminopirimidine (kao što su trimetoprim, koji se često koristi zajedno sa sulfametoksazolom, pirazinamidom i sličnim), kvinolone (kao što su nalidiksinska kiselina, cinoksacin, ciprofloksacin i norfloksacin i slični), peniciline (kao što su penicilin G, penicilin V, ampicilin, amoksacilin, bakampicilin, karbenicilin, karbenicilin indanil, tikarcilin, azlocilin, mezlocilin, piperacilin i slični), peniciline rezistentne na penicilinazu (kao što su meticilin, oksacilin, kloksacilin, dikloksacilin, nafcilin i slični), cefalosporine prve generacije (kao što su cefadroksil, cefaleksin, cefradin, cefalotin, cefapirin, cefazolin i slični), cefalosporine druge generacije (kao što su cefaklor, cefamandol, cefonicid, cefoksitin, cefotetan, cefuroksim, cefuroksim aksetil, cefmetazol, cefprozil, lorakarbef, ceforanid i slični), cefalosporine treće generacije (kao što su cefepim, cefoperazon, cefotaksim, ceftizoksim, ceftriakson, cefazidim, cefiksim, cefpodoksim, ceftibuten i slični), druge beta-laktame (kao što su imipenem, meropenem, aztreonam, klavulinska kiselina, sulbaktam, tazobaktam i slični), inhibitore beta-laktamaze (kao što je klavulinska kiselina), hloramfenikol, makrolide (kao što su eritromicin, azitromicin, klaritromicin i slični), linkomicin, klindamicin, spektinomicin, polimiksin B, polimiksine (kao što su polimiksin A, B, C, D, El (kolistin A) ili E2, kolistin B ili C i slični), kolistin, vankomicin, bacitracin, izoniazid, rifampin, etambutol, etionamid, aminosalicilnu kiselinu, cikloserin, kapreomicin, sulfone (kao što su dapson, sulfokson natrijum i slični), klofazimin, talidomid ili bilo koja druga antibakterijska sredstva koja mogu da budu enkapsulirana u lipide. Antiinfektivna sredstva mogu da obuhvataju antifungalna sredstva, uključujući polienska antifungalna sredstva (kao što su amfotericin B, nistatin, nantamicin i slična), flucitozin, imidazole (kao što su n-tikonazol, klotrimazol, ekonazol, ketokonazol i slični), triazole (kao što su itraconazol, flukonazol i slični), griseofulvin, terkonazol, butokonazol ciklopiraks, ciklopiroks olamin, haloprogin, tolnaftat, naftifin, terbinafin ili bilo koje drugo antifungalno sredstvo koje može da bude enkapsulirano ili kompleksirano lipidima. Diskusija i primeri prvenstveno se odnose na amikacin, ali bez namere da se opseg zaštite predmetnog pronalaska ograniči na ovo antiinfektivno sredstvo. Mogu da se koriste kombinacije lekova.

Posebno poželjna antiinfektivna sredstva obuhvataju aminoglikozide, kvinolone, polienska antifungalna sredstva i polimiksine.

Takođe su obuhvaćene, kao pogodna antiinfektivna sredstva u lipidnim preparatima antiinfektivnih sredstava prema predmetnom pronalasku, farmaceutski prihvatljive adicione soli i kompleksi antiinfektivnih sredstava. U slučajevima gde navedena jedinjenja mogu da imaju jedan ili više hiralnih centara, predmetni pronalazak obuhvata svaku pojedinačnu racemsku smešu, kao i svako pojedinačno neracemsko jedinjenje, osim ukoliko nije drugačije naznačeno.

U slučaju da antiinfektivna sredstva imaju nezasićene dvogube veze ugljenik-ugljenik, i cis (Z) i trans (E) izomeri su u opsegu zaštite ovog pronalaska. U slučajevima u kojima antiinfektivna sredstva mogu da postoje u tautomernim oblicima, kao što su

keto-enolni tautomeri, kao što su

svaki od tautomernih oblika smatra

se obuhvaćenim opsegom zaštite ovog pronalaska, bilo da oni postoje u ravnoteži ili su zadržani u jednom obliku odgovarajućom supstitucijom sa R'. Značenje svakog od supstituenata, u svakom pojedinačnom slučaju, potpuno je nezavisno od značenja tog, ili bilo kog drugog supstituenta u bilo kom drugom slučaju.

Kao pogodna antiinfektivna sredstva korišćena u lipidnim preparatima prema predmetnom pronalasku, takođe su ouhvaćeni prekursori lekova jedinjenja platine. Prekursorima lekova smatraju se bilo koji kovalentno vezani nosići koji oslobađaju aktivno matično jedinjenjein vivo.

3 . Plućne infekcije

Među plućnim infekcijama (kao što su one koje se sreću kod pacijenata koji pate od cistične fibroze) koje mogu da se leče postupcima prema predmetnom pronalasku su infekcije bakterijama roda Pseudomonas (npr.P. aeruginosa, P. paucimobilis, P. putida, P. fluorescens,iP. acidovorans),stafilokokne infekcije, infekcije meticilin-rezistentnimStaphylococcus aureus(MRSA), streptokokne infekcije (uključujući infekcije koje izazivajuStreptococcus pneumoniae),infekcije koje izazivaju

Escherichia coli, Klebsiella, Enterobacter, Serratia, Haemophilus, Yersinia pesos,

Burkholderia pseudomallei, B. cepacia, B. gladioli, B. multivorans, B. vietnamiensis,

Mycobacterium tuberculosis, M. aviumkompleksom (MAC)( M. aviumiM. intracellulare), M. kansasii, M. xenopi, M. marinum, M. ulcerans,ili kompleksomM.

fortuilum ( M. fortuitum i M. chelonei).

4 . Postupci lečenja

U jednom rešenju, predmetni pronalazak obuhvata postupak lečenja koji podrazumeva primenu terapeutski delotvorne količine lipidnog preparata antiinfektivnog sredstva.

Tamo gde, u tekstu koji sledi, nije navedena doza, poželjna doza prema predmetnom pronalasku je 50% ili manje, 35% ili manje, 20% ili manje, ili 10% ili manje, minimalne količine slobodnog leka (koji, naravno, može da bude u obliku soli) koja je delotvorna, ukoliko se dopremi u pluća pomoću nebulizera, u smanjivanju broja CFU u plućima za jedan red veličine u toku 14-dnevnog tretmana. Komparativna količina slobodnog leka je kumulativna (ukupna) količina, koja bi bila upotrebljena u toku perioda primene, prema predentom pronalasku. Komparativna minimalna količina slobodnog leka koja je definisana u ovom pasusu je "komparativna količina slobodnog leka".

Rešenja predmetnog pronalaska koja se ne odnose na lečenje CF mogu da se koriste kod bilo koje životinje, mada je poželjno da to budu ljudi. Relativne količine kod svake pojedinačne životinje računaju se u odnosu na tu konkretnu životinju.

Poželjno doziranje podrazumeva uzimanje leka jednom dnevno, ili rede. U poželjnim rešenjima, doziranje podrazumeva uzimanje jedne doze svaka dva dana, svaka tri dana, jednom nedeljno ili rede. Na primer, doziranje može da podrazumeva primenu jedne pojedinačne doze svakog drugog dana, ili rede, uz primenu 50% ili manje komparativne količine slobodnog leka. Ili, na primer, doziranje može da podrazumeva primenu 35% ili manje komparativne količine slobodnog leka jednom dnevno. Pogledajte slike 3 i 4 za podatke dobijene kod različitih životinja, koji pokazuju da su lipidni preparati antiinfektivnih sredstava prema predmetnom pronalasku efikasniji od slobodnog leka.

Za lečenje infekcija, klinički lekar će uočiti delotvornu količinu antiinfektivnog sredstva, a ta količina obuhvata količine koje su delotvorne u lečenju, smanjenju, poboljšavanju, eliminaciji ili prevenciji jednog, ili većeg broja simptoma bolesti koja se leči ili stanja koje treba sprečiti ili lečiti, ili da na neki drugi način dovedu do klinički uočljive promene u patologiji date bolesti ili stanja. Poboljšanje obuhvata smanjenje učestalosti pojave ili ozbiljnosti infekcija kod životinja kod kojih je primenjen preventivni tretman. U nekim rešenjima, delotvorna količina je ona koja je delotvorna u lečenju ili poboljšavanju stanja nakon što su se simptomi infekcije pluća javili. U nekim rešenjima, delotvorna količina je ona koja je delotvorna u lečenju ili smanjenju prosečne učestalosti pojave ili ozbiljnosti infekcija kod životinja kod kojih je primenjen preventivni tretman (što se meri u statističkim istraživanjima).

Lipozom, ili neki drugi sistem dopremanja može da se primeni inhalacijom bilo kao nebulizovani sprej, prah ili aerosol, ili može da se primeni intratekalno. Poželjna je primena inhalacijom. Konačni rezultat je manja učestalost primene i poboljšan terapeutski indeks, u odnosu na slobodan lek ili na parenteralni oblik leka. Lipozomi ili drugi lipidni preparati donose posebnu prednost svojom sposobnošću da štite lek, dok su, istovremeno, kompatibilni sa epitelom pluća ili sa plućnim surfaktantom.

Predmetni pronalazak obuhvata postupak lečenja plućnih infekcija gram-negativnim mikroorganizmima. Jedna od infekcija koje je moguće lečiti na odgovarajući način je infekcija rodom Pseudomonas kod pacijenta koji pate od CF. Poznati tretmani plućnih infekcija (kao što su one kod pacijenata koji pate od CF) aminoglikozidom, uopšteno posmatrano, podrazumevaju primenu 200-600 mg amikacina ili tobramicina dnevno, inhalacijom. Predmetni pronalazak omogućava tretman primenom, u jednom poželjnom rešenju, 100 mg ili manje amikacina dnevno (ili, ukoliko se primenjuje rede nego jednom dnevno, doze koja, normalizovano, daje 100 mg na dan ili manje). U još jednom rešenju, navodi se primena 60 mg ili manje amikacina dnevno. U još jednom, daljem, rešenju, navodi se primena približno 30 do 50 mg, ne češće od jednom u svaka dva dana. Najpoželjnije rešenje podrazumeva primenu približno 30 do 50 mg svaka dva ili tri dana.

5 . Lipidi i lipozomi

Lipidi koji se koriste u preparatima predmetnog pronalaska mogu da budu sintetički, polusintetički ili lipidi koji se javljaju u prirodi, uključujući fosfolipide, tokoferole, steroide, masne kiseline, glukoproteine kao što je albumin, anjonske lipide i katjonske lipide. Lipidi mogu da budu anjonski, katjonski i neutralni. U jednom rešenju, lipidni preparat suštinski nema anjonske lipide. U drugom rešenju, lipidni preparat podrazumeva samo neutralne lipide. U još jednom rešenju, u lipidnom preparatu nema anjonskih lipida. U još jednom rešenju, lipid je fosfolipid. Fosfolipidi obuhvataju fosfatidilholin iz jaja (EPC), fosfatidilglicerol iz jaja (EPG), fosfatidilinozitol iz jaja (EP1), fosfatidilserin iz jaja (EPS), fosfatidiletanolamin (EPE) i fosfatidinsku kiselinu iz jaja (EPA); odgovarajuće lipide iz soje, fosfatidilholin iz soje (SPC); SPG, SPS, SPI, SPE i SPA; odgovarajuće hidrogenizovane lipide iz soje i jaja (npr. HEPC, HSPC), druge fosfolipide koji podrazumevaju estarski vezane masne kiseline na 2. i 3. ugljenikovom atomu glicerola, koje sadrže lance od 12 do 26 ugljenikovih atoma i različite grupe glave u položaju 1 na glicerolu, koje obuhvataju holin, glicerol, inozitol, serin, etanolamin, kao i odgovarajuće fosfatidinske kiseline. Ugljovodonični lanci ovih kiselina mogu da budu zasićeni i nezasićeni, te fosfolipid može da se sastoji od masnih kiselina različitih dužina lanca i različitog stepena nezasićenosti. Konkretno, u sastavu preparata mogu da se nađu dipalmitoilfosfatidilholin (DPPC), koji je jedan od glavnih sastojaka surfaktanta pluća koji se javlja u prirodi, kao i dioleilfosfatidilholin (DOPC). Drugi primeri obuhvataju dimiristoilfosfatidilholin (DMPC) i dimiristoilfosfatidilglicerol (DMPG), dipalmitoilfosfatidilholin (DPPC) i dipalmitoilfosfatidilglicerol (DPPG), distearilfosfatidilholin (DSPC) i distearilfosfatidilglicerol (DSPG), dioleilfosfatidilholin (DOPC) i mešovite fosfolipide, kao što su palmitoilstearilfosfatidilholin (PSPC) i palmitoilstearilfosfatidilglicerol (PSPG), driacilglicerol, diacilglicerol, seranid, sfingozin, sfingomijelin i monoacilovane fosfolipide kao što su monooleilfosfatidiletanolamin (MOPE).

Lipidi koji se koriste mogu da obuhvataju amonijum soli masnih kiselina, fosfolipida i glicerida, steroida, fosfatidilglicerola (PG), fosfatidinskih kiselina (PA), fosfatidilholina (PC), fosfatidilinozitola (PI) i fosfatidilserina (PS). Masne kiseline obuhvataju masne kiseline sa ugljovodoničnim lancima od 12 do 26 ugljenikovih atoma, koje mogu da budu zasićene ili nezasićene. Neki konkretni primeri obuhvataju: miristilamin, palmitilamin, laurilamin i stearilamin, dilauroil etilfosfoholin (DLEP), dimiristoil etilfosfoholin (DMEP), dipalmitoil etilfosfoholin (DPEP) i distearil etilfosfoholin (DSEP), N-(2,3-di(9(Z)-oktadeceniloksi)-prop-1 -il)-N,N,N-trimetilamonijum hlorid (DOTMA) i l,2-bis(oleiloksi)-3-(trimetilamonijum)propan (DOTAP). Primeri steroida obuhvataju holesterol i ergosterol. Primeri PG, PA, PI, PC i PS obuhvataju DMPG, DPPG, DSPG, DMPA, DPPA, DSPA, DMPI, DPPI, DSPI, DMPS, DPPS i DSPS, DSPC, DPPG, DMPC, DOPC, PC iz jaja.

Lipozomi ili lipidni preparati antiinfektivnih sredstava, koji se sastoje od fosfatidilholina, kao što je DPPC, pomažu pri unosu u ćelije u plućima, kao što su alveolarni makrofagi, te pomažu produženo oslobađanje antiinfektivnog sredstva u plućima (Gonzales-Rothiet ah,(1991)). Negativno naelektrisani lipidi. kao što su PG, PA, PS i PI, uz smanjivanje agregacija čestica, mogu da igraju ulogu i u produženom otpuštanju leka u preparatima za inhalaciju, kao i u transportu preparata kroz pluća

(transcitozi) za sistemski unos. Smatra se da steroli utiču na osobine oslobađanja i curenja preparata.

Lipozomi su potpuno zatvorene dvoslojne lipidne membrane koje sadrže, zarobljenu u svojoj unutrašnjosti, određenu zapreminu vodenog rastvora. Lipozomi mogu da budu unilamelarne vezikule (koje imaju samo jedan lipidni dvosloj) ili multilamerlarne vezikule (strukture koje podsećaju na crni luk, a koje odlikuju višestruke dvoslojne membrane, od kojih je svaka odvojena od sledeće vodenim slojem). Dvosloj se sastoji od dva pojedinačna jednosloja koji imaju hidrofobnu oblast "repa" i hidrofilnu oblast "glave". Struktura membranskog dvosloja je takva da su hidro fobni (nepolarni) "repovi" lipidnog jednosloj a okrenuti ka centru dvosloja, dok su hidrofilne "glave" okrenute ka vodenoj fazi. Lipidni preparati antiinfektivnih sredstava su asocijacije lipida i antiinfektivnih sredstava. Ove asocijacije mogu biti kovalentne, jonske, elektrostatičke, neko valentne ili sterne. Ovi kompleksi su nelipozomski te nisu u stanju da zarobe dodatne količine rastvornih supstanci rastvorljivih u vodi. Primeri ovakvih kompleksa obuhvataju lipidne komplekse amfotecina B(Janoff et al,Proc. Nat Acad. Sci., 85:6122 6126, 1988) i komplekse kardiolipina sa doksorubicinom.

Lipidni klatrat je trodimenziona strutura nalik kavezu, koja koristi jedan, ili veći broj lipida, a gde data struktura "zarobljava" bioaktivno sredstvo. Takvi klatrati obuhvaćeni su opsegom zaštite predmetnog pronalaska.

Prolipozomi su preparati koji mogu da postanu lipozomi ili lipidni kompleksi kada dodju u dodir sa vodenim rastvorom. Moguće je da će biti neophodno mućkanje ili neki drugi oblik mešanja. Ovakvi prolipozomi obuhvaćeni su opsegom zaštite predmetnog pronalaska.

Lipozomi mogu da se dobiju širokim spektrom postupaka (na primer, videti Bally, Culliset al,Biotechnol Adv. 5(1): 194, 1987). Bangamova procedura (J. Mol. Biol., J Mol Biol. 13(l):238-52, 1965) proizvodi obične multilamelarne vezikule (MLV). Lenket al.(U.S. Pat. br. 4,522,803, 5,030,453 i 5,169,637), Fountainet al.

(U.S. Pat. br. 4,588,578) i Culliset al.(U.S. Pat. br. 4,975,282) opisuju postupke za dobijanje multilamelarnih lipozoma koji imaju suštinski ravnomernu intralamelarnu distribuciju rastvorne supstance u svakom od vodenih odeljaka. Paphadjopouloset al,U.S. Pat. br. 4,235,871 opisuje pripremu oligolamelarnih lipozoma reverzno-faznim uparavanjem.

Unilamelarne vezikule mogu da se dobiju iz MLV većim brojem tehnika, na primer, ekstruzijom prema Culliset al.(U.S. Pat. br. 5,008,050) i Loughrezet al.

(U.S.Pat. br. 5,059,421). Za dobijanje manjih unilamelarnih lipozoma iz većih lipozoma mogu da se koriste sonikacija i homogenizacija (videti, npr. Paphadjopouloset al,Biochim. Biophvs. Acta., 135: 624-638, 1967; Deamer, U.S. Patent br. 4,515,736; i Chapmanet al,Liposome Technol., 1984, str. 1-18).

Ogirinalno dobijanje lipozoma, prema Banghamet al(J. Mol. Biol., 1965, 13:238-252) podrazumeva suspendovanje fosfolipida u organskom rastvaraču koji se, potom, uparava do suva čime u reakcionom sudu zaostaje fosfolipidni film. Potom se dodaje odgovarajuća količina vodene faze, smeša se ostavi da "nabubri" te se nastali lipozomi, koji se sastoje od multilamelarnih vezikula (MLV) mehanički disperguju. Ovaj preparat predstavlja osnovu za razvoj malih sonifikovanih unilamelarnih vezikula prema Papahadjopouloset al.(Biochim. Biophvs. Acta., 1967, 135: 624-638), kao i velikih unilamelarnih vezikula.

Tehnike za dobijanje velikih unilamelarnih vezikula (LUV) kao što su reverzno-fazno uparavanje, procedure infuzije i razblaživanje detergentom mogu da se koriste za dobijanje lipozoma. Pregled ovih, kao i drugih postupaka za dobijanje lipozoma, može da se nađe u tekstu Liposomes, Mare Oštro, urednik, Marcel Dekker, Inc., New York, 1983, Poglavlje 1, čiji su naznačajniji delovi takođe ovde inkorporirani po referenci.

Druge tehnike koje se koriste za dobijanje vezikula obuhvataju one kojima se dobijaju reverzno-fazne uparene vezikule (REV), Papahadjopoulos et al., U.S. Pat. br. 4,235,871. Još jedna vrsta lipozoma koju je moguće koristiti su oni lipozomi čija je odlika da imaju suštinski ravnomeran raspored rastvorene supstance u lamelama. Ova vrsta lipozoma označava se kao stabilne plurilamelarne vezikule (SPLV), kao što je to defmisano u U.S. Pat. br. 4,522,803 od Lenk,et al.i obuhvata monofazne vezikule koje su opisane u U.S. Pat. br. 4,588,578 od Fountain,et al.i zamrznute i otopljene multilamelarne vezikule (FATMLV) kao što je prethodno opisano.

Različiti steroli i njihovi derivati rastvorni u vodi, kao što je holesterol hemisukcinat, korišćeni su za dobijanje lipozoma. Pogledati, konkretno, Janoffet al,U.S. Pat. br. 4,721,612, izdat 26. 01. 1988, pod naslovom "Steroidal Liposomes." Mayhewet al.su opisali postupak za smanjenje toksičnosti antibakterijskih sredstava i antivirusnih sredstava enkapsulacijom u lipozome koji sadrže alfa-tokoferol i određene njegove derivate. Takođe, različiti tokoferoli i njihovi derivati rastvorni u vodi korišćeni su za dobijanje lipozoma, videtiJanoff et al,U.S.Patent br. 5,041,278.

6 . Postupci dobijanja

Proces za dobijanje lipozoma ili lipidnih preparata antiinfektivnih sredstava podrazumeva proces "infuzije rastvarača". Ovo je proces koji obuhvata rastvaranje jednog ili većeg broja lipida u maloj, poželjno je minimalnoj, količini rastvarača koji je kompatibilan sa samim procesom, kako bi se dobila suspenzija ili rastvor lipida (poželjno je da to bude rastvor), a potom infuziju tog rastvora u vodenu sredinu koja sadrži antiinfektivno sredstvo. Obično je rastvarač koji je kompatibilan sa procesom rastvarač

koji može da bude ispran u procesu koji se vrši u vodenoj sredini, kao što je, na primer, dijaliza ili dijafiltracija. "Etanolna infuzija", vrsta infuzije rastvarača, je proces koji obuhvata rastvaranje jednog ili većeg broja lipida u maloj, poželjno je mininmalnoj, količini etanola, kako bi se dobio lipidni rastvor, a potom infuziju datog rastvora u vodeni nosilac u kome se nalazi antiinfektivno sredstvo. "Mala" količina rastvarača je količina koja omogućava nastanak lipozoma ili lipidnih kompleksa u procesu infuzije. Ovakvi procesi su opisani u Leeet al,U.S. Patentnoj prijavi 10/634,144, podnesenoj

04. 08. 2003, Pilkievviczet al,U.S. Patentnoj prijavi 10/383,173, podnesenoj 05. 03. 2003, i Boniet al,U.S. Patentnoj prijavi 10/383,004, podnesenoj 05. 03. 2003, gde su ove prijave ovde inkorporirane u potpunosti po referenci.

Korak infuzije alkoholnog rastvora lipida u vodeni ili alkoholni rastvor ili smešu koja sadrži antiinfektivno sredstvo može da se vrši iznad ili ispod površine vodenog ili alkoholnog rastvora ili smeše koja sadrži antiinfektivno sredsvo. Poželjno je da se ovaj korak izvodi iznad površine navedenog rastvora ili smeše.

Lipozomi mogu da se dobiju i prema postupcima opisanim u srodnim U.S. patentnim prijavama: 10/383,004, podnetoj 05.03.2003; 10/634,144, podnetoj 04.08.2003; 10/224,293 podnetoj 20.08.2002; i 10/696,389 podnetoj 29.10.2003., čiji su navodi ovde inkorporirani u celosti po referenci.

Postizanje željene veličine lipozoma ili preparata lipida može da se izvrši pomoću većeg broja postupaka, kao što su ekstruzija, sonikacija i tehnike homogenizacije, koje su dobro poznate i koje stručnjaci u ovoj oblasti često upotrebljavaju. Ekstruzija obuhvata propuštanje lipida pod pritiskom, jednom ili više puta, kroz filtere sa definisanom veličinom pora. Ovi filteri su, obično, izrađeni od polikarbonata, mada mogu da budu izrađeni od bilo kog trajnog materijala koji ne interaguje sa lipozomima i koji je dovoljno izdržljiv da omogući ekstruziju pod dovoljnim pritiskom. Poželjni filteri obuhvataju filtere kod kojih tečnost prolazi pravo kroz filter, obzirom da oni obično mogu da izdrže visoke pritiske poželjnog procesa ekstruzije prema predmetnom pronalasku. Mogu da se koriste i "Tortuous path" filteri. U procesu ekstruzije mogu da se koriste i asimetrični filteri, kao što su Anapore™ filteri; ovaj proces podrazumeva istiskivanje lipozoma kroz filter od aluminijum oksida sa razgranatim porama.

Veličina lipozoma ili lipidnih preparata nože da se smanji i sonikacijom, pri čemu se upotrebljava energija zvučnih talasa da bi se iscepali ili razbili lipozomi, koji će se potom spontano organizovati u manje lipozome. Sonikacija se vrši potapanjem staklene epruvete sa suspenzijom lipozoma u epicentar zvučnih talasa koji proizvodi zvučno kupatilo. Takođe, moguće je upotrebiti štapićasti sonikator, gde zvučne talase proizvode vibracije titanijumskog štapića koji dolazi u direktan dodir sa suspenzijom lipozoma. Aparati za homogenizaciju i usitnjavanje, kao što su Gifford Wood homogenizator, Polvtron™ ili Microfluidizer, takođe mogu da se koriste za za razlaganje velikih lipozoma ili lipidnih preparata u manje lipozome ili lipidne preparate.

Dobijeni lipozomalni preparati mogu da se razdvoje u homogene populacije pomoću postupaka koji su dobro poznati u struci, kao što je filtracija sa tangencijalnim protokom. U ovoj proceduri, populacija lipozoma ili lipidnih preparata koja je heterogena u pogledu veličine propušta se kroz filtere sa tangencijalnim protokom, čime se dobija populacija lipozoma sa gornjom/donjom granicom veličine. Kada se koriste dva filtera sa različitim veličimana, to jest, čije su pore različitih prečnika, lipozomi koji su manji od prvog prečnika pore filtera prolaze kroz filter. Filtrat može, potom, da se propusti, filtracijom sa tangencijalnim protokom, kroz drugi filter koji ima manju veličinu pora nego prvi filter. Deo koji zaostaje nakon ove druge filtracije, je populacija lipozoma/kompleksa koja ima gornju i donju granicu veličine definisanu veličinama pora prvog i drugog filtera, redom.

Mayeret al.su otkrili da problemi koji su u vezi sa efikasnim zarobljavanjem lipofilnih bioaktivnih sredstava koje je moguće jonizovati, kao što su antineoplastična sredstva, na primer, antraciklini ili vinka alkaloidi, mogu da se prevaziđu upotrebom transmembranskih jonskih gradijenata. Osim što podstiču unos, ovakvi transmembranski gradijenti mogu i da povećaju vreme zadržavanja antiinfektivnog sredstva u lipidnom preparatu.

Lipidni preparati antiinfektivnih sredstava imaju produženo antiinfektivno delovanje i nižu toksičnost, čime se omogućava manja učestalost primene i povećani terapeutski indeks. U prekliničkim studijama na životinjama, u poređenju sa tobramicinom koji je primenjen inhalacijom (ali koji nije zasnovan na lipozomima ili lipidima), primenjenim u ekvivalentnoj dozi, pokazano je da lipozomalni amikacin postiže, u toku vremenskog perioda koji traje od neposredno nakon primene do preko 24 časa kasnije, koncentracije leka u plućima koje su se kretale od dva do nekoliko stotina puta više od koncentracija tobramicina. Uz to, lilpozomalni amikacin održavao je ove koncentracije preko 24 časa. U životinjskim modelima koji su projektovani da imitiraju infekciju bakterijama roda Pseudomonas, koja se sreće kod pacijenata koji pate od CF, pokazano je da lipozomalni amikacin značajno uklanja infekciju u plućima životinja, u poređenju sa slobodnim aminoglikozidima.

Plućni surfaktant omogućava skupljanje i širenje pluća u toku disanja. Ovo se postiže oblaganjem pluća kombinacijom lipida i proteina. Lipid je predstavljen monoslojem u kome su hidrofobni lanci okrenuti ka spolja. Lipidi čine 80% plućnog surfaktanta, pri čemu većinu lipida čini fosfatidilholin, od čega je 50% dipalmitoilfosfatidilholin (DPPC) (Veldhuizenet al,1998). Proteini surfaktanta (SP) koji su prisutni, služe da održavaju strukturu i olakšavaju kako skupljanje, tako i širenje plućnog surfaktanta koje se odvija tokom disanja. Među ovim molekulima, SP-B i SP-C imaju litičko dejstvo i mogu da liziraju lipozome (Hagwoodet al,1998; Johansson, 1998). Ovo litičko dejstvo može da olakša postepenu razgradnju lipozoma. Makrofagi mogu, takode, da unesu lipozome fagocitozom (Couveuret al.,1991; Gonzales-Rothet al,1991; Swensonet al,1991). Unos lipozoma u alveolarne makrofage je još jedan način kojim lek može da bude dopremljen do mesta na kome se razvila bolest.

Lipidi za koje je poželjno da se koriste u pripremi bilo lipozomskih bilo lipidnih preparata za inhalaciju uobičajeno se nalaze među endogenim lipidima koji se sreću u plućnom surfaktantu. Lipozomi su sastavljeni od dvosloj eva koji okružuju ("zarobljavaju") željeni farmaceutski preparat. Oni mogu da budu u obliku multilamelarnih vezikula ili koncentričnih dvosloj eva, pri čemu je farmaceutsko sredstvo zarobljeno bilo unutar različitih slojeva lipida, bilo unutar vodene faze koja se nalazi između slojeva. Predmetni pronalazak koristi jedinstvene procese da proizvede jedinstvene lipozomske ili lipidne preparate antiinfektivnih sredstava. I procesi i proizvodi koji se u njima dobijaju spadaju u opseg zaštite predmetnog pronalaska.

6 . Postupak infuzije u vodu

U jednom posebno poželjnom rešenju, lipozomski preparati antiinfektivnog sredstva prema predmetnom pronalasku dobijaju se u postupku infuzije u vodu, u kome se mlaz rastvora lipida meša sa mlazom rastvora antiinfektivnog sredstva u vodu. Na primer, dva rastvora mogu da se mešaju unutar voda za mešanje, kome prethodi priključak u obliku slova Y, kao što je predstavljeno na slici 8. U ovom smislu, postupak infuzije u vodu razlikuje se od procesa infuzije koji je prethodno opisan, gde se vrši infuzija rastvora lipida, u mlazu, u veću količinu rastvora antiinfektivnog sredstva. Iznenađuje činjenica da postupak infuzije dovodi do manjih odnosa lipida i leka i veće efikasnosti enkapsulacije. Proces dalje može da se poboljša optimizacijom parametara kao što su protok, temperatura, koncentracija antiinfektivnog sredstva i dodavanje soli nakon koraka infuzije.

6 . 1 . a Uticaj protoka

Pojedinačne brzine protoka su menjane, dok je ukupan protok održavan na brzini od 800 ml/min. Da bi se ovo postiglo, korišćene su dve odvojene pumpe podešene na različite brzine pumpanja. Infuzija pomcšanih rastvora u čaši koja sadrži NaCl, u koncentraciji koja daje konačnu koncentraciju NaCl od 1,5% a gde konačna koncentracija etalnola nije prelazila 30%, vršena je tokom 10 sekundi. Nakon mešanja, alikvot od 1 ml propušten je kroz kolonu za gel filtraciju Sephadex G-75, kako bi se odvojio slobodan amikacin od onog koji je enkapsuliran. Za dalju analizu sakupljena je frakcija od 1 ml najveće gustine (što je određeno vizuelnim turbiditetom). Rezultati su dati u tabeli 1. Povećavanje odnosa protoka lipida/amikacina dovelo je do konstantnog odnosa L/D (lipida/leka, prim. prev.) dok nije dostignut odnos od 300/500 ml/min. Sa daljim povećavanjem brzine protoka lipida, L/D je počeo da raste, a i veličina čestica je počela da se povećava. Istovremeno, veće brzine protoka lipida davale su bolji povraćaj amikacina (efikasnost enkapsulacije) sa dodatkom veće mase lipida.

U postavci 3, gde je odnos protoka lipida/amikacina bio 300/500 ml/min dobijen je najbolji odnos L/D kao i najbolja veličina čestica, u kombinaciji sa izrazito velikim povraćaj em amikacina. Stoga je odlučeno da se u daljim eksperimentima koriste ovi protoci.

Kako bi se ponovo dobili ovi rezultati u odabranim uslovima, potpuno isprana količina (postavka 6) dobijena je pomoću dijafiltracije, kao što je predstavljeno u tabeli 2. Pre infuzije, u čašu je dodat 10% rastovr NaCl tako da se dobije konačna koncentracija od 2% (u odnosu na 1,5% u eksperimentu u tabeli 1). Dobijeni odnos L/D (1,71) nije bio tako dobar kao onaj koji je dobijen za postavku 3 u tabeli 1, a i veličina čestica je bila veća. Ovo može da bude posledica negativnog uticaja visoke koncentracije NaCl u dodiru sa lipozomima, u ranim stadijumima nastanka lipozoma. Uzorci koji su odvojeni (isprani) pomoću gel-filtracije u koloni obično imaju bolje odnose L/D od onih koji su isprani dijafiltracijom. Ovo može da bude posledica različitog nivoa stresa kroz koji prolaze lipozomi, ili su, jednostavno, uzorci koji su odvojeni na gelfiltracionoj koloni, sadržali frakciju lipozoma sa boljim L/D, što ne bi predstavljalo ukupnu populaciju.

Tabela 2. Pregled rezultata dobijenih sa potpuno ispranim količinama. Parametri procesa koji su menjani bili su: temperatura, koncentracija koncentrovanog rastvora amikacina, kao i druge (videti tabelu 3 koja sledi). Sve količine koncentrovane su skoro do najviše moguće mere, dok pritisak na ispustu nije dostigao 10 PSI.

6 . 1b Uticaitemperature procesa

Podešavanja su bila ista kao za postavku br. 3 osim što je količina dodatog NaCl bila manja, tako da je konačna koncentracija bila 1,0%. Rastvor je dodat ponovo pre nego što je započeta infuzija, jer je, zbog toga što infuzija traje kratko, bilo teško dodati ga tokom infuzije. Takođe, tokom infuzije se mešalica u vodu pomerila ka kraju voda za mešanje, pod pritiskom samog protoka. Položaj mešalice bio je 5 cm od prednjeg dela voda umesto 0 cm za postavku 3. Ova činjenica može da bude važna, zbog toga što je odnos L/D dobijen pri istim uslovima temperature od 40/40°C u postavci 20, bio 0,55, što je skoro upola manje od onog dobijenog za postavku 3. Kada se uporedi enkapsulacija amikacina na različitim temperaturama infuzije, vidi se, što je iznenađujuće, da niže temperature dovode do boljeg odnosa L/D. Od temperatura koje su ispitivane, temperature lipida/amikacina od 30/30°C i 50/ST dale su slične odnose L/D od 0,32 i 0,37. U postavkama od 1 do 5, vrednosti dobijene od ovih uzoraka koji su isprani gel filtracijom bile su niske, možda niže nego da su date količine isprane dijafiltracijom.

U odvojenim eksperimentima otkriveno je da mešanje 90% etanola i vode. bilo na temperaturama od 30°C i 30°C ili 50°C i 22°C, redom, dovodi do slične konačne temperature od oko 36°C. Ovo ukazuje na to da je za enkapsulaciju amikacina važna temperatura konačne smeše, a ne temperatura pojedinačnih komponenti. U primerima 6 do 15 korišćene su temperature 50°C/ST. U primerima 16 do 18 korišćene su temperature od 30°C i 30°C za oba mlaza, a rezultati koji su dobijeni su uporedivi sa prethodnim rezultatima, iako je uočena neznatno manja enkapsulacija amikacina.

6 . 1 . C Uticaj dodavanja zapremine vodenog rastvora nakon infuzije

Pažnja je, potom, usmerena ka koraku dodavanja rastvora NaCl i procesu ispiranja. Parametri procesa menjani su u različitim pravcima. Neposredno nakon koraka infuzije uz protok<p>d 300/500, koncentracija etanola u smeši dostiže 34%. Pri ovoj koncentraciji, rastvorljivost amikacina je ograničena (videti sliku 9).

Ukoliko se krene od koncentrovanog rastvora amikacina koncentracije 50 mg/ml, nakon mešanja koncentracija ukupnog amikacina biće veća od 30 mg/ml, gde će najmanje polovina (15 mg/ml) biti slobodan amikacin, ukoliko se pretpostavi da je efikasnost enkapsulacije 50%>. Ovo je više od granice rastvorljivosti pri koncentraciji etanola od 34%. Jedno od mogućih rešenja ovog problema podrazumeva dodavanje još vode u sud u kome se nalazi smeša lipid/amikacin, čime se smanjuju koncentracije i amikacina i etanola. Na primer, dodavanje 200 delova vode (ili rastvora NaCl) na 800 delova smeše lipid/amikacin smanjilo bi koncentraciju etanola na 27% (slika 9). Na ovaj način, amikacin postaje rastvorljiv pri koncentraciji od 15 mg/ml, ili čak i više, u zavisnosti od temperature.

Uz to, moguće je da NaCl stabilizuje osmostske uslove. Kada se lipozomi formiraju i kada je amikacin enkapsuliran, pri unutrašnjoj koncentraciji od 200-300 mg/ml, ostaje samo oko 15 mg/ml amikacina koji nije enkapsuliran. U odsustvu rastvora soli, ova razlika bi stvorila poremećaj u osmotskoj ravnoteži, što bi dovelo do curenja amikacina. Dodavanje 150 delova 10% NaCl na 800 delova rastvora lipid/amikacin dovodi do konačne koncentracije od oko 1,5% NaCl (izvan lipozoma).

Napravljen je veći broj postavki u koje je dodata različita količina rastvora NaCl (ili vode, u nekim postavkama) u različito vreme u odnosu na proces infuzije (pogledati tabelu 5, gde su rezultati sakupljeni iz tabela 2 i 3). Iz ove tabele uočava se opšti trend, koji navodi na sledeće zaključke: - Potreban je određeni vremenski interval između infuzije i dodavanja vodenog rastvora kako bi se dobio niži odnos L/D (ukoliko se koristi kratak vod za mešanje). Od postavki 6 do 15, one kod kojih je taj interval bio 20 sekundi i duži imale su niži L/D. Jedno od mogućih objašnjenja je da lipozomi nisu sasvim formirani neposredno nakon mešanja mlazeva. Ukoliko se koristi duži vod za mešanje (postavke 16-18), čime se omogućava duže vreme mešanja,

nije neophodno da postoji navedeni vremenski interval.

- Dodavanje rastvora NaCl visoke koncentracije kako bi se uravnotežio osmomolalitet zapravo ne pomaže u zadržavanju amikacina unutar lipozoma. Zapravo, dodavanjem čiste vode u odgovarajućem vremenskom intervalu

dobijen je najniži odnos L/D i ukupna koncentracija amikacina.

- Dodavanje 100 delova 10% rastvora NaCl (postavka 9) 5 minuta nakon infuzije dalo je odgovarajući L/D odnos, ali nije dalo tako dobru ukupnu koncentraciju amikacina. Moguće je da NaCl, kada je prisutan u ranim stadijumima procesa pri relativno visokim koncentracijama etanola dovodi do pojačane agregacije i viskoziteta.

6 . l . d Uticai koncentrovanos rastvora antiinfektivnos sredstva

Prethodno je otkriveno da se upotrebom koncentrovanog rastvora amikacina koncentracije 50 mg/ml dobijaju najbolji rezultati enkapsulacije. Smanjenje koncetracije koncentrovanog rastvora amikacina na 40 mg/ml u konvencionalnom procesu dovelo je do povećanja odnosa L/D. Kod infuzionog procesa, u vodu sa dva mlaza, koncentracija etanola raste, tako da je moguće da koncentracija od 50 mg/ml amikacina više nije optimalna koncentracija.

U tabeli 6 dat je pregled uticaja primene različitih koncentracija koncentrovanog rastvora amikacina. Upotrebom koncentracije od 40 mg/ml dobijene su uporedive ili bolje vrednosti za odnos L/D, pa čak i bolji povraćaj amikacina. Upotrebom manje količine amikacina, u odnosu na konstantnu količinu lipida, i obezbeđivanjem sličnog odnosa L/D, dobijen je veći procenat enkapsulacije (postavka br. 12). Dalje smanjenje koncentracije koncentrovanog rastvora amikacina na 30 mg/ml dovelo je do neznatnog povećanja L/D, iako su rezultati za povraćaj amikacina i dalje bili odlični (postavka br. 13). Smanjenje koncentracije koncentrovanog rastvora amikacina ima još jednu posledicu. Ono dovodi do smanjenja koncentracije slobodnog amikacina u smeši lipid/amikacin koja se dobija nakon infuzije, čime se obezbeđuje rastvorljivost amikacina i pri povećanoj koncentraciji etanola. Uz pretpostavku da se lipid i amikacin mešaju u odnosu 300/500, daje koncentracija koncentrovanog rastvora amikacina 50 mg/ml, a da je efikasnost enkapsulacije 37%, početna koncentracija slobodnog amikacina bila bi oko 20 mg/ml. Shodno tome, koncentrovani rastvor amikacina koncentracije 40 mg/ml uz enkapsulaciju od 52% doveo bi do koncentracije slobodnog amikacina od oko 12 mg/ml. Koncentrovani rastvor amikacina koncentracije 30 mg/ml uz enkapsulaciju od 46%> doveo bi do koncentracije slobodnog amikacina od oko 10 mg/ml.

7. Odnos lipida i leka

Postoji nekoliko načina da se poveća enkapsulacija antiinfektivnih sredstava (npr. aminoglikozida kao što su amikacin, tobramicin, gentamicin) u lipozome. Jedan od ovih načina je da se grade veoma veliki lipozomi (> lum) gde je veliki odnos zarobljene zapremine i količine lipida. Ovaj pristup postizanju nižeg odnosa L/D nije praktičan za preparate lipozoma namenjene za inhalaciju (nebulizaciju) zbog toga što 1) pritisak koji lipozomi trpe u toku ncbulizacije dovodi do njihovog cepanja, i to na način koji zavisi od veličine, gde se veći lipozomi (> 0,5um) više cepaju i 2) male dimenzije kapi, neophodne za dobro odaganje leka u plućima, i same su manje od oko 3 pm. Dakle, za primenu inhalacijom poželjno je da se veličina lipozoma održava na što nižem nivou kako bi se smanjilo otpuštanje leka iz lipozoma. Trenutno, srednja vrednost prečnika za lipozome koji su ovde opisani iznosi manje od 0,4 pm (pogledati tabelu 4).

Još jedan pristup smanjenju odnosa L/D podrazumeva primenu negativno naelektrisanih lipida. Aminoglikozidi koji su prethodno navedeni imaju veliko pozitivno naelektrisanje, sa 4 do 5 amino grupa po jedinjenju. Obično se u farmaceutskim preparatima koriste sulfati ovih aminoglikozida. Višekatjonski karakter prati jako vezivanje za negativno naelektrisane lipozome. Ovo dovodi do veće enkapsulacije u toku nastanja lipozoma. Svrha preparata antiinfektvnih sredstava je da obezbede produženo otpuštanje u plućima. Brzo uklanjanje lipozoma od strane makrofaga dovodilo bi do suprotnog efekta. Postoje obilni dokazi o tome da makrofagi mnogo brže unose negativno naelektrisane lipozome nego neutralne lipozome. Stoga je poželjno da se koriste neutralni lipozomi.

Jedna grupa tehnologija koja omogućava visok stepen enkapsulacije lekova u male lipozome zasniva se na gradijentnom punjenju, gde se pH gradijent, gradijent amonijum sulfata, ili gradijent Mg-sulfata koriste da napune lipozome amino-lekovima: videti U.S. Patente br. 5,578,320, 5,736,155, 5,837,279, 5,922,350 (pH gradijent);

5,837,282, 5,785,978 (gradijent Mg-sulfata); i 5,361,771 (gradijent amonijum sulfata). Ove tehnike funkcionišu samo za amine koji mogu da prolaze kroz membrane (monoamini čiji neutralni oblik može da prođe kroz membranu, kao što su doksorubicin i daunorubicin). Gradijentno punjenje neće funkcionisati za određena antiinfektivna sredstva kao što su aminoglikozidi, jer su ova sredstva impermeabilna (ne mogu da prođu kroz membranu; prevelika su ili previše naelektrisana).

Svi procesi koji su ovde opisani mogu lako da se prilagode za aseptičnu proizvodnju velikih količina. Konačne dimenzije lipozoma mogu da se prilagode menjanjem lipidnog sastava, koncentracije, ekscipijenata kao i parametara procesa.

Odnos, lipida i leka koji se koristi u procesima prema predmetnom pronalasku je oko 4:1 do oko 1:1. U drugom rešenju, odnos lipida i leka je oko 3:1 do oko 1:1, 2:1 do oko 1:1, oko 1:1 ili manje, oko 0,75:1 ili manje, ili oko 0,5:1 ili manje. Dalje, smanjuje se procenat slobodnog antiinfektivnog sredstva prisutnog nakon dijalize proizvoda u toku određenog vremena.

8 . Rezultati

8 . 1 Prepreke od biofilma kod plućnih infekcija

Prepreka lečenju infektivnih bolesti kakvu izaziva Pseudomonas aeruginosa, vodeći uzročnik hroničnih oboljenja kod pacijenata koji pate od cistične fibroze, je prodor leka u prepreku od sputuma/biofilma na epitelijalnim ćelijama (slika 1). Na slici 1, prstenasti oblici predstavljaju lipozomalni preparat antiinfektivnog sredstva, znak "+" predstavlja slobodno antiinfektivno sredstvo, znak "-" predstavlja mucin, alginat i DNK, dok znak pune linije predstavlja Pseudomonas aeruginosa. Ova prepreka sastoji se i od kolonizovanih i od planktonskihP. aeruginosausađenih u alginat ili egzopolisaharide bakterija, kao i DNK od oštećenih leukocita i mucina iz ćelija plućnog epitela, koji svi imaju negativno ukupno naelektrisanje (Costertonet al,1999). Ovo negativno naelektrisanje se vezuje za pozitivno naelektrisane lekove kao što su aminoglikozidi, čime sprečava njihov prodor i čini ih biološki nedelotvornim (Mendelmanet al,1985). Zarobljavanje antiinfektivnih sredstava u lipozomskim ili lipidnim preparatima moglo bi da zaštiti, ili delimično zaštiti antiinfektivna sredstva od nespecifičnog vezivanja za sputum/biofilm, omogućujući prodor lipozomalnih ili lipidnih struktura (sa enkapsuliranim aminoglikozidom) (slika 1).

Pokazano je da amikacin ima visoku otpornost prema dejstvu bakterijskih enzima, dajući veći broj osetljivih klinički izolovanih sojeva nego drugi aminoglikozidi, uključujući tobramicin i gentamicin (Pričeet al.,1976). Konkretno, izolovani sojeviP. aeruginosasu daleko osetljiviji na amikacin nego na druge aminoglikozide, dok istovremeno ne pokazuju nikakvu ukrštenu rezistentnost (Damasoet al,1976).

Efekti produžnog otpuštanja i depo efekti lipozomskih preparata amikacina jasno se vode na slici 2. U ovom istraživanju, pacovima je dat tobramicin, intratrahealnom i intravenskom primenom. Pacovima je takođe dat lipozomski preparat amikacina, u istoj dozi (4 mg/pacovu). Podaci pokazuju da se efekti produžnog otpuštanja i depo efekti postižu samo upotrebom lipozomalnih preparata. Zapravo, 24 časa nakon primene, samo lipozomalni preparati amikacina pokazuju značajnu koncentraciju leka u plućima životinje, dok su oba preparata tobramicina pokazala zanemarljive koncentracije, što je verovatno posledica brze sistemske apsorpcije. Ovo povećanje koncentracije aminoglikozida u plućima koje je veće od 100 puta, a koje pokazuju lipozomalni preparati antiinfektivnog sredstva, govori u prilog ideji o lipozomalnom preparatu antiinfektivnog sredstva sa produženim otpuštanjem, koji može da se uzima značajno rede nego trenutno primenjivani preparat TOBI® (rastvor tobramicina za inhalaciju koji proizvodi Chiron Corporation, Amervville, CA).

Štaviše, prisustvo sputuma/biofilma sprečava prodor slobodnih aminoglikozida, na taj način što se antiinfektivno sredstvo vezuje za njegovu površinu (slika 1). Stoga, neophodne su doze koje prevazilaze 1000 gm tobramicina/gramu plućnog tkiva kako bi sc, kod pacijenata koji pate od CF, uočilo terapeutsko dejstvo. Primenom lipozomalnih preparata amikacina ovaj problem se prevazilazi. Tako se, u poređenju sa preparatima slobodnog tobramicina, primenom lipozomalnih preparata amikacina duže održavaju terapeutske koncentracije leka. Ovo olakšavanje vezivanja i penetracije takođe bi moglo biti mehanizam kojim lipozomalni preparati amikacina značajno smanjuju rezistenciju bakterija koja se često sreće kada su antibakterijska sredstva prisutnain vivou koncentracijama koje su manje od ihibitornih.

8 . 2 . Farmakokinetika

Farmakokinetički podaci za amikacin određeni su kod pacova, nakon intratrahealne (IT) primene, bilo slobodnog tobramicina ili lipozomalnih preparata amikacina. Ovi podaci upoređeni su sa distribucijom dobijenom u plućima nakon injekcije slobodnog tobramicina u repnu venu. U svim slučajevima, primenjena je doza od 4 mg/pacovu. Kao što se vidi na slici 2, mnogo veće dopremanje aminoglikozida postiže se IT primenom nego putem injekcije. Depo efekat tehnologije lipozomalnih preparata antiinfektivnog sredstva pokazuje se i u poređenju sa tobramicinom, bilo daje on primenjen putem IT ili IV, jer 24 časa nakon primene lipozomalnog preparata amikacina, u plućima zaostaje više nego sto puta veća koncentracija leka. Dakle, terapeutsko dejstvo leka održava se u toku dužeg vremenskog perioda ukoliko se primenjuje lipozomalni preparat amikacina, u odnosu na slobodni tobramicin.

Vezivanje aminoglikozida za sputum kod pacijenata koji pate od CF je razlog za zabrinutost, posebno zbog toga što vezivanje dovodi do smanjenja delotvornosti antiinfektivnog sredstva (Huntet al.,1995). Kako bi se utvrdilo da li lipozomalni preparati amikacina mogu da zadrže biološku aktivnost tokom dužeg vremenskog perioda, normalnim pacovima dati su lipozomalni preparati amikacina intratrahealnim putem. Nakon 2 ili 24 časa, oni su uklonjeni bronhijalnom alveolarnom lavažom (BAL), kako bi se utvrdila biološka aktivnost. Uzorci su koncentrovani ultrafiltracijom pa potom filtracijom (0,2 mikrona) kako bi se uklonili kontaminirajući mikroorganizmi iz pluća. Koncentracija amikacina određena je upotrebom TDX instrumenta, a biološka aktivnost određena je testom razblaživanja u Miler-Hintonovoj tečnoj podlozi{ Pseudomonas aeruginosa).Rezultati su prikazani u tabeli 7.

Kao što se vidi iz prethodne tabele, proceđeni lipozomalni preparat amikacina koji je dobijen iz pluća bio je u stanju da ubijeP. aeruginosau testu u Miler Hintonovoj tečnoj podlozi, čak i nakon 24 časa, sa MIC od 4. Posle 2 časa dobijena je MIC od 2, koja je slična vrednosti dobij enoj za proceđeni koncentrovani rastvor lipozomalnog/kompleksiranog amikacina. Tako je, nakon 24 časa provedena u plućima, lipozomalni preparat amikacina i dalje bio aktivan. Nakon 24 časa, slobodni tobramicin primenjen u istoj dozi nije bilo moguće detektovati u BAL. Ovo ukazuje da ne samo da se lipozomalni preparat amikacina zadržava u plućima, već i da je takođe slobodan da prodire u sputum/biofilm u toku vremena. Ovi podaci, u kombinaciji sa činjenicama koje su očigledne iz slike 2 i tabele 9 (koja sledi), da lipozomalni preparati amikacina otpuštaju slobodno aintiinfektivno sredstvo tokom vremena, istovremeno održavajući visoke koncentracije antiinfektivnog sredstva u plućima, govore u prilog ideji da bi primena ovog sistema dala produženo antiinfektivno dejstvo. Ovaj efekat pokazao bi se značajnim i kod smanjenja bioopterećenja odPseudomonaskao i kod razvoja rezistencije do koga dolazi usled nedovoljnih koncentracija antiinfektivnog sredstva.

Kaoin vitrodemonstracija sporog otpuštanja lipozomalnog preparata amikacina, i njegovog produženog antiinfektivnog dejstva, preparat je inkubiran sa sputumom dobijenim od pacijenata koji pate od hronične obstruktivne bolesti pluća (COPD) koji sadrži PAOI mukoidniPseudomonas.Lipozomalni preparat amikacina takođe je inkubiran u alginatu koji sadrži PAOI mukoidniPseudomonas.U oba slučaja, uočeno je produženo dejstvo i pojačano uništavanjePseudomonas,kao što se vidi u tabeli 8.

Klasične krive uništavanja mikroorganizama nisu primenljive na tehnologiju lipozomalnih preparata antiinfektivnih sredstava, obzirom da lipozomalni preparati pokazuju sporo otpuštanje antiinfektivnog sredstva uz naglašeno antiinfektivno dejstvo. Lipozomalni preparat štiti amikacin od sputuma i/ili alginata do njegovog otpuštanja. S vremenom, uočava se potpuno uništenje mikroorganizama, koje odgovara modelu produženog otpuštanja antiinfektivnog sredstva bez ometanja ili inaktivacije antiinfektivnog sredstva.

Delotvornost lipozomalnih preparata amikacina proučavana je na modelu hronične plućne infekcije (Cashet al,1979) gde jeP. aeruginosa,ugrađena u nosač od agaroznih granula, uvedena u traheje pacova. Ovaj životinjski model mukoidnogPseudomonasrazvijen je tako da odražava infekciju rodomPseudomonaskoja se sreće kod pacijenata koji pate od CF. Neke od kliničkih paralela su: slična patologija pluća; razvoj poremećaja imunih kompleksa; i konverzija u mukoidni fenotip od straneP. aeruginosasojeva (Cantin & Woods, 1999). Pluća pacova inficirana su sa preko IO7 CFU mukoidnogPseudomonas(soj PAOI), izolovanog iz izolata pacijenta koji pati od CF, a potom tretirana (a) slobodnim aminoglikozidom, (b) samo lipidnim vehikulumom, što je služilo kao kontrola bez leka i (c) lipozomalnim preparatom amikacina. Uz to, preparati su prvo ispitani da bi se utvrdilo da li imaju sposobnost uništavanjaP. aeruginosana modifikovanim Kirbi-Bauer pločama.

Ispitivani su različiti lipozomalni preparati amikacina, bilo na osnovu različitog lipidnog sastava ili različitih parametara proizvodnje, što je dovelo do različitih inhibitornih zona uin vitroeksperimentima. Ovaj eksperiment služio je za određivanje povećanja efikasnosti dobijene upotrebom lipozomalnih preparata aminoglikozida u odnosu na primenu slobodnih aminoglikozida. Poređene su slepe probe - kontrole lipidnih preparata, dva različita lipozomalna preparata amikacina, kao i slobodan amikacin i slobodan tobramicin pri istim koncentracijama aminoglikozida kao što su one u lipozomalnim preparatima. Uz to, ispitane su i 10-struka doza slobodnog amikacina i 10-struka doza slobodnog tobramicina. Preparati su primenjivani putem IT u toku 7 dana. Rezultati (slika 3) ukazuju da je lipozomalni amikacin u dva preparata (koji se međusobno razlikuju po sastavu lipida) pokazao značajno smanjenje koncentracije CFU, kao i da su ovi preparati bili efikasniji u smanjenju CFU nego slobodni amikacin ili slobodni tobramicin u desetostrukim dozama. Na slici 3, Lip-An-14 predstavlja DPPC/Chol/DOPC/DOPG (42:45:4:9) (Chol-holesterol, prim.prev.) i 10 mg/ml amikacina, Lip-An-15 predstavlja DPPC/Chol (1:1), takođe uz 10 mg/ml. Svi odnosi lipid-lipid i lipid-lek dati ovde su masa prema masi (w/w).

U sledeći eksperiment (slika 4) zamišljen je tako da pokaže sporo otpuštanje i produžena antiinfektivna svojstva lipozomalnih preparata amikacina. Preparati su primenjivani svakog drugog dana u toku 14 dana, u odnosu na svaki dan u toku 7 dana, što je bio slučaj u prethodnom eksperimentu. Rezultati ukazuju da je lipozomalni amikacin u dva različita preparata (koji se međusobno razlikuju po lipidnom sastavu) imao 10 do 100 puta jače dejstvo (veću sposobnost smanjenja nivoa CFU) od slobodnog amikacina ili slobodnog tobramicina. Dnevna humana doza od 600 mg TOBI® (rastvor tobramicina za inhalaciju koji proizvodi Chiron Corporation, Amervville, CA), ili oko 375 mg/m , odgovara dnevnoj dozi od 9,4 mg kod pacova. Stoga je moguće napraviti neposrednu paralelu ovih rezultata sa 10 do 10-strukim poboljšanjem u delotvornosti kod ljudi. Treba imati u vidu daje dvologaritamsko smanjenje najbolje koje može da se uoči u ovom modelu. Stostruko smanjenjeP. aeruginosau testu sputuma povezano je sa poboljšanjem plućne funkcije (Ramsevet al,1993). Produženo otpuštanje lipozomalnih preparata amikacina ukazuje na to da je moguće primeni ti nižu dozu i/ili rede primenjivati lek kako bi se dobilo veće smanjenje rasta bakterija nego što se dobij a primenom slobodnog aminoglikozida.

Efikasnost lipozomalnog preparata amikacina proučavana je na modelu hronične plućne infekcije gde jeP. aeruginosa,usađena u nosač od agaroznih granula, uvedena u traheje Sprag/Dauli pacova. Tri dana kasnije, počela je primena slobodnog amikacina ili lipozomalnog amikacina, svakoga dana (slika 3) ili svakog drugog dana (slika 4) u dozi od lmg/pacovu ili 10 mg/pacovu primenjenog aminoglikozida ili 1 mg/pacovu lipozomalnog amikacina, kao i primena praznih lipozoma (lipidnog nosioca) kao kontrole, u grupama od po pet pacova.

Nakon 14 dana eksperimenta, homogenizovana pluća pacova (smrznuta) su analizirana da bi se ispitao sadržaj i aktivnost aminoglikozida. Klinički hemijski test izvršen je pomoću TDX instrumenta, dok je biotest vršen merenjem zona inhibicije na agaroznim pločama zasejanimBacillas sabtilis.Rezultati su prikazani u tabeli 9.

Mase leka date su kao normalizovana vrednost za lek u odsustvu bilo kojih oblika soli.

Rezultati u tabeli 10 ukazuju da je aminoglikozid prisutan i aktivan u oba lipozomalna preparata antiinfektivinh sredstava, dok je teško da se bilo šta od slobodnog aminoglikozida može detektovati, čak i kada je primenjena desetostruka doza. Ovi dalji rezultati potvrđuju svojstva produženog otpuštanja lipozomalnih preparata antiinfektivnog sredstva, a potvrđuju i daje antiinfektivno sredstvo koje zaostaje i dalje aktivno. Od svih ovih preparata, samo je slobodni tobramicin (0,1 mikrogram/ml) pokazao bilo kakvu merljivu koncentraciju aminoglikozida u bubrezima.

Efekti produženog otpuštanja i efekti deopa lipozomalnih preparata amikacina dalje su prikazani na slici 5. Kod pacova je izazvana hronična plućna infekcija, tako što jeP. aeruginosa,usađena u nosač od agaroznih granula, uvedena putem traheja, uz upotrebu istih granula koje su korišćene i u studijama efikasnosti. Pacovima je dat slobodan tobramicin ili lipozomalni amikacin (preparat Lip-An-14), intratrahealnom primenom, u istoj dozi (2 mg/pacovu). Podaci, izraženi u mikrogramima antiinfektivnog sredstva po gramu plućng tkiva, u odnosu na proteklo vreme, pokazuju da lipozomalno antiinfektivno sredstvo ispoljava efekat produženog otpuštanja i efekat depoa, dok je slobodni tobramicin dao zanemarljivo male koncentracije u plućima nakon 24 časa, posebno zbog svoje pretpostavljene brze sistemske apsorpcije. Ovo, više nego stostruko povećanje koncentracije antiinfektivnog sredstva u plućima za lipozomalno antiinfektivno sredstvo kod inficiranih pacova govori u prilog ideji o lipozomalnom antiinfektivnom sredstvu sa produženim otpuštanjem, koje može da se uzima značajno rede nego preparat TOBI® (rastvor tobramicina za inhalaciju koji proizvodi Chiron Corporation, Amervville, CA) koji je trenutno u upotrebi.

Farmakokinetičke odlike amikacina određivane su kod pacova, nakon intratrahealne (IT) primene bilo slobodnog tobramicina bilo lipozomalnog amikacina. Primenjena je doza od 2 mg/pacovu. Depo efekat tehnologije lipozomalnog antiinfektivnog sredstva dokazan je time što, u poređenju sa slobodnim tobramicinom koji je primenjen intratrahealno, kod primene lipozomalnog amikacina više od stostrukog povećanja koncentracije leka ostaje u inficiranim plućima dvadeset četiri časa nakon primene. Stoga, terapeutske koncentracije leka se održavaju u toku dužeg vremenskog perioda ako se primenjuje lipozomalni preparat, u odnosu na slobodni tobramicin.

Na slici 7 prikazano je značajno vreme zadržavanja i akumulacija delotvornih količina antiinfektivnog sredstva u plućima, što je rezultat koji potvrđuje da preparat može da se primenjuje sa relativno niskom učestalošću. Svaka doza je 4 časa inhalacijom (kod pacova, sa 3 pacova u grupi, kao što je prethodno objašnjeno) nebulizovanog lipozomalnog preparata amikacina (DPPC/Chol., 1:1) pri koncentraciji amikacina od 15 mg/ml. Doze su primenjene bilo prvog dana; prvog, trećeg i petog dana; ili prvog, drugog, trećeg, četvrtog i petog dana. Pacovi iz kojih su dobijeni podaci za određenu grupu podataka žrtvovani su nakon primene koja je navedena za datu grupu podataka. Preparat je pripremljen kao što je opisano u primeru.

Slična antiinfektivna sredstva mogu da se koriste i za lečenje unutarćelijskih infekcija kao što su plućni antraks i tularemija. Kod plućnog antraksa, spore antraksa dospevaju u pluća putem aerosola. Makrofagi u alveolama unose udahnute spore i odnose ih do lokalnih traheobronhijalnih limfnih čvorova ili do mediastinalnih limfnih čvorova limfnim putevima (Pileet al.,1998; Gleiseret al.,1968). Makrofagi igraju centralnu ulogu u infektivnom putu, kao i glavnu ulogu u samodestrukciji domaćina kod sistemskog (inhalacionog) antraksa. Uz svoje osobine produženog otpuštanja i ciljanja, tehnologija lipozomalnih preparata antiinfektivnog sredstva može da poboljša unos preparata u ćelije i može da koristi alveolarne makrofage i ćelije plućnog epitela u ciljanju i dopremanju leka. Smatra se da ove osobine olakšavaju lečenje ovih unutarćelijskih infekcija, koje se javljaju u plućima a koje raznose makrofagi. Ove osobine čine antiinfektivno sredstvo još efikasnijim upravo zbog toga što su lipozomalna antiinfektivna sredstva fagocitirana upravo od onih ćelija koje u sebi sadrže uzročnike bolesti. Antiinfektivno sredstvo bi se onda oslobađalo unutarćelijski, u tačno ciljanim ćelijama, napadajući infekciju pre nego što se ona raširi u organizmu. Enkapsulirani lek može da bude neko farmaceutsko sredstvo ćija je upotreba već odobrena, kao što je ciprofloksacin, tetraciklin, eritromicin ili amikacin. Razvijeni su lipozomalni preparati ciprofloksacina.

U jednoj studiji, ovo jedinjenje primenjeno je kod miševa, te je poređeno i sa slobodnim ciprofloksacinom primenjenim intratrahealno i sa slobodnim ciprofloksacinom primenjenim oralno, gde su sva tri preparata primenjena u istoj dozi (slika 6). Doza je za svakog miša bila 15 mg/kg, sa tri miša u grupi. Lipozomalni ciprofloksacin bio je u obliku DPPC/holesterola (9:1), uz 3 mg/ml ciprofloksacina, gde je preparat pripremljen kao što je navedeno u primeru. Odnos lipida i leka bio je 12,5:1, u odnosu na masu. U poređenju sa oralno primenjenim ciprofloksacinom, lipozomalni ciprofloksacinin bio je prisutan u plućima miševa u količinama koje su za dva reda veličine veće nego u slučaju slobodnog ciprofloksacina. Staviše, samo lipozomalni ciprofloksacin pokazao je prisustvo u plućima nakon 24 časa, dok oralno primenjeni lek nije više bilo moguće detektovati nakon manje od dva časa. Ovi podaci govore u prilog upotrebi lipozomalnih preparata ciprofloksacina i drugih antiinfektivnih sredstava, kao što su aminoglikozidi, tetraciklini i makrolidi, za lečenje i profilaktičku prevenciju unutarćelijskih bolesti koje koriste bioteroristi.

8 . 3 Parametri lipozoma

Lipidi koji će biti korišćeni rastvaraju se u etanolu kako bi se dobio etanolni rastvor lipida. Etanolni rastvor lipida meša se infuzijom sa vodenim ili etanolnim rastvorom koji sadrži molekul bioaktivnog sredstva koje treba da bude enkapsulirano. Lipidi spontano grade vezikule.

U tabeli 10 dati su parametri lipozomalnih preparata antiinfektivnog sredstva gde su lipidi DPPC i holesterol (označen kao Chol).

Dalje informacije o pripremi lipozomalnih preparata antiinfektivnog sredstva mogu da se nađu u PCT/US03/06847. podnetoj 05.03.2003., koja je ovde inkorporirana u celosti po referenci.

Enkapsulirana (zarobljena) zapremina je osnovna odlika lipozomalnog preparata, a određuje se kao zapremina vodene faze unutar lipozoma, po jedinici lipda. Uopšteno posmatrano, izražava se u plitrima/umolu. Često se pretpostavlja da je, kada dođe do nastanka lipozoma, koncentracija rastvorene supstance unutar lipozoma jednaka onoj izvan lipozoma, u glavnini rastvora. Veća enkapsulirana zapremina vodila bi do višeg odnosa leka/lipida, t.j. do veće ukupne koncentracije leka u krajnjem preparatu.

Kod pripremanja lipozomalnog amikacina, međutim, pronađeno je da je stvarni odnos leka/lipida koji može da se dobije više nego tri puta veći nego što bi se očekivalo na osnovu enkapsulirane zapremine. Tabela 11 prikazuje rezultate za 4 različita lipozomalna preparata antiinfektivnog sredstva koja su pripremljena kao primer (videti primer 2 u odeljku sa primerima).

Uzorci 1 i 2 dobijeni su procedurom etanolne infuzije koja je ovde opisana, a uzorci 3 i 4 dobij eni su tehnikama za pripremu lipozoma koje su poznate u struci.

Koncentracije amikacina merene su imuno fluorescentnim testom, uz upotrebu reagenasa INNOFLUO Seradvn na TDx analizatoru. Lipidi su određivani reverzno-faznom HPLC uz upotrebu C-8 kolone i detektora sa rasipanjem svetla.

Lipozomalna zapremina (zapremina koju zauzimaju lipozomi po jedinici ukupne zapremine) u uzorcima od 1 do 3 određena je merenjem koncentracije fluorescentne probe (sulforodamina 101 ili karboksifluoresceina) u ukupnoj zapremini i u zapremini filtrata preparata dobijenoj centrifugiranjem u CentriSart kiveti za filtriranje. Koncentracija probe u filtratu viša je od prosečne, usled ekskluzije probe iz one zapremine koju zauzimaju lipozomi.

U uzorku 4, lipozomalna zapremina određena je merenjem koncentracije kalijumovih jona u uzorku, nakon dodatka fiksne količine kalijumovih jona, 250 ul KC1 (Vadd) u 10 ml suspenzije lipozoma (V0). Uzorci su potom centrifugirani 30 minuta na 4000 rpm te je supernatant odvojen kako bi u njemu bila izmerena koncentracija kalijuma (K) Kol-Parmerovom elektrodom osetljivom na kalijum. Izmerena koncentracija kalijuma uvek je bila viša od očekivane, usled ekskluzije kalijuma iz zapremine koju zauzimaju lipozomi. U kontroli, jednaka količina KC1 dodata je u 10 ml rastvora soli. Izmerena je koncentracija kalijuma u kontroli, Kc. Vodena i lipozomalna zapremina izračunate su kao:

Ukoliko su poznate lipozomalna zapremina i koncentracija lipida, moguće je utvrditi enkapsuliranu zapreminu gde su L\y i Lmmasena i molarna koncentracija lipida, redom. Smatra se da je gustina lipida približno jednaka 1 mg/ml. Samim tim, moguće je proceniti očekivani odnos lipida/leka (L/D) koji bi uzorak pokazivao kada bi lek bio idealno raspoređen u vodenim fazama unutar i izvan lipozoma:

gde je D0ukupna koncentracija leka u toku

formiranja lipozoma, a Ml je prosečna molekulska masa lipida.

Kao što se vidi, stvarni odnosi L/D za uzorke br. 1 i 2 (1,8 i 1,9) su konzistentno niži nego što se očekuje iz raspodele amikacina (5,6 i 6,0), dok su odnosi L/D za uzorke br. 3 i 4 bliži teoretskim vrednostima.

Slično poređenje napravljeno je između dva preparata lipozomalnog antiinfektivnog sredstva gde je antiinfektivno sredstvo bio gentamicin (videti primer 3 u odeljku sa primerima). Podaci u tabeli 12 ukazuju da postupak koji je ovde opisan omogućava neočekivano visoku enkapsulaciju gentamicina. I u uzorku br. 5 i u uzorku br. 6, stvarni odnosi lipida/leka bili su skoro dva puta veći od očekivane vrednosti.

8 . 4 . Oslobađanje leka u kome posreduje infekcija P . aeru<g>inosa

Oslobađanje leka u aktivnom obliku u blizini infekcija važan je aspekt delovanja lipozomalnih preparata lekova prema predmetnom pronalasku. Potencijal za takvo ciljano otpuštanje ispitan je praćenjem otpuštanja leka po inkubaciji sa sputumom pacijenta koji pati od CF, otpuštanja u plućma pacova koji su prethodno zaraženi saP. aeruginosakao i aktivnosti prema kulturamaP. aeruginosa.

Već je razmatrano otpuštanje amikacina pri neposrednoj inkubacijiP. aeruginosasa lipozomalnim preparatom amikacina prema predmetnom pronalasku. Kako bi se dalje ispitala ova pojava, lipozomalni preparat amikacina inkubiran je sa preparatom sputuma pacijenta koji boluje od cistične fibroze a koji ima i infekcijuP. aeruginosa.Sputum dobijen iskašljavanjem preveden je u tečno stanje dejstvom goveđe DNkaze I i alginat lijaze u toku 2 časa na 37°C. Lipozomalni preparat amikacina ili rastvorni amikacin (1 mg/ml amikacina) pomešani su sa likvifikovanim sputumom ili sa kontrolom u odnosu 1:1 te inkubirani na 37 °C uz blago mućkanje. Alikvoti su analizirani pomoću Abbott TDx aparata, da bi se utvrdila koncentracija amikacina. Intaktni lipozomi lizirani su, u odvojenom aklivotu za svaki od uzoraka, pomoću detergenta, 1% Triton C-100. U analizama su korišćeni supernatanti iz svakog od uzoraka. U periodu od 48 časova, u ovim uslovima (80-90%) amikacina oslobođeno je, na način koji zavisi od vremena, iz lipidnog preparata, ukazujući na to da bi otpuštanje leka moglo da se odigrava na mestima infekcije u plućima pacijenata koji boluju od CF.

Oslobađanje slobodnog leka iz lipozomain vivopoređeno je za pacove koji su inficirani pomoću agarnih granula koje sadržeP. aeruginosa(3,5 x IO<4>CFU po pacovu) i one koji nisu bili inficirani. Tri dana nakon unošenja agarnih granula, pacovima je omogućeno da inhaliraju lipozomalni preparat amikacina prema predmetnom pronalasku (približna dnevna doza od 6 mg/kg) svakog dana (u grupi bez bakterija) ili svakog drugog dana u toku 14 dana (grupa kod koje su unesene granule). 24 časa nakon poslednjeg tretmana, ukupni amikacin i slobodni amikacin mereni su kako je prethodno opisano. Kod pacova koji su primili bakterije, u prošeku oko 50-70% amikacina bilo je u slobodnom obliku, t.j. otpušteno iz lipozoma. Kod pacova koji nisu primili bakterije, približno 20 do 25% leka bilo je u slobodnom obliku. Ovi podaci jasno ukazuju da u oslobađanju slobodnog amikacina iz lipozoma može da posreduje prisustvoP.

aeruginosa.

In vitrotest oslobađanja i aktivnosti izvršen je pod uslovima sličnim farmakinetičkim uslovima u plućima, gde je prethodno pokazano da se slobodni antibiotik uklanja u roku od nekoliko časova. Slobodni amikacin ili lipozomalni preparat amikacina inkuborani su saP. aeruginosaPAOI (~10<8>/ml) u sterilnim kivetama Slide-A-Lyzer od po 0,5 ml, uz različite koncentracije leka. Pod ovim uslovima, slobodni oblik leka dijalizuje iz kiveta u roku od nekoliko časova. Nakon 24 časa, uzorci su izvađeni iz kiveta i zasejani na ploče kako bi se utvrdila CFU. U preliminarnim eksperimentima, slobodni amikacin samo je blago smanjivao CFU ovih uzoraka, dok je dvologaritamsko smanjenje CFU primećeno za amikacin koji je sadržao lipidne preparate, uz jednaku koncentraciju amikacina (5 pg/ml). Ovi podaci ukazuju da se amikacin zaista oslobađa, u svom aktivnom obliku, u prisustvu bakterija, kao i da sporo otpuštanje koje omogućava preparat dovodi do delotvornijeg iskorišćenja leka.

Interakcija lipozomalnog preparata amikacina prema predmetnom pronalasku saP. aeruginosaili njenim faktorima virulentnosti dovodi do oslobađanja amikacina, što možda usmerava oslobađanje leka ka mestu infekcije. Kada se amikacin oslobodi, on je aktivan premaP. aeruginosa,a sporo otpuštanje u blizini bakterija može da ima prednost nad nespecifičnom raspodelom i brzim uklanjanjem (klirensom) slobodnog oblika leka primenjenog inhalacijom.

8 . 5 Uticaj lipozomalnih preparata lekova za inhalaciju na funkciju alveolarnih

makrofaga

Lipozomalni preparati amikacina prema predmetnom pronalasku predstavljaju, u jednom rešenju, amikacin enkapsuliran nanometarskim lipozomom (200-300 nm) koji je pripremljen za lečenje hroničnih infekcijaP. aeruginosakod pacijenata sa cističnom fibrozom. Namenjen je za inhalaciju, uz produženo otpuštanje amikacina u plućima. Obzirom da je poznato da alveolarni makrofagi rado unose čestice tih dimenzija, posebno je interesantno dejstvo lipozomalnih preparata na ove ćelije. Proučavane su bazalna i stimulisana funkcija alveolarnih makrofaga pacova dobijenih lavažom, sa i bez prisustva preparata amikacina, te su poređene sa različitim kontrolama.

Lipozomalni preparati amikacina u obliku aerosola, amikacin, placebo lipozomi i rastvor soli pripremljeni su pomoću PARI LC Star nebulizera i primenjeni inhalacijom kod CD<®>IGS ženki pacova, u inhalacionoj komori koja pokriva samo nos. Inhalaciona terapija sprovođena je 4 časa, svakog dana u toku 14 dana, tako daje procenjena dnevna doza ukunih lipida u plućima bila 12 mg/kg za grupu koja je primala lipozomalni amikacin i 11 mg/kg za grupu koja je primala placebo lipozome. Polovina pacova eutanazirana je petnaestog dana. Ostatak pacova eutanaziran je 43. dana. Prikupljena je tečnost dobijena bronhijalnom alveolarnom lavažom (BALF) iz svakog od pacova, te je čuvana na -80 °C za dalje testove azot monoksida (koga predstavljaju ukupni nitrati) i faktora nekroze tumora alfa (TNF-oc). Ćelije iz BALF odvojene su centrifugiranjem, prebrajane i gajene u podlozi sa i bez lipopolisaharida (LPS) 24 časa. Supernatanti iz ovih kultura odvojeni su centrifugiranjem i ispitani na prisustvo azot monoksida i TNF-oc. Fagocitna funkcija BAL makrofaga ((10<6>)/ml) ispitana je merenjem unosa opsonizovanih fluorescentnih mikrosfera preko noći (0,2 pm, 2(10<9>)/ml).

Inhalacija lipozomalnog preparata amikacina, praznih lipozoma, rastvornog amikacina ili rastvora soli svakog dana u toku 14 dana, nisu dovele do značajnog akutnog ili odloženog inflamatornog odgovora u plućima pacova kao što se vidi iz koncentracija azot monoksida (nitrata) i TNF-a u BALF, koji nisu pokazali značajnu razliku u odnosu na kontrole, iako je postojao rani trend ka višim koncentracijama NO kod svih grupa koje su primale preparate inhalacijom, uključujući i kontrole. Ukupan povraćaj ćelija takođe nije pokazao značajne razlike kod svih grupa, uz rani trend ka većem broju polimorfonuklearnih leukocita kod svih grupa koje su primale preparate inhalacijom. Alveolarni makrofagi pacova pokazivali su normalne funkcije nakon izlaganja aerosolima navedenih preparata, uprkos činjenici da su izgledali uvećano, kod grupa koje su primale lipozome inhalacijom, 15. dana. Koncentracije nitrata i TNF-a izmerene nakon gajenja alveolarnih makrofaga u kulturi 15. ili 43. dana studije pokazale su neznatne razlike u odnosu na kontrole. Makrofagi su pokazivali normalan odgovor na stimulaciju pomoću LPS, proizvodeći značajne koncentracije azot monoksida (20-40 nmol/10<6>ćelija) i TNF-a (5 do 20 ng/10<6>ćelija). Ovi makrofagi su takođe imali normalne fagocitne funkcije, kao što je pokazano identičnim vrednostima za unos fluorescentnih granula u poređenju sa kontrolama koje nisu tretirane.

Inhalacija lipozomalnih preparata amikacina svakog dana, u toku 14 dana, nije značajno uticala na funkciju alveolarnih makrofaga u pogledu fagocitoze opsonizovanih granula i proizvodnje medijatora zapaljenskog procesa, TNF i NO.

9 . Doziranje

Doziranje bilo kog od preparata prema predmetnom pronalasku zavisiće od simptoma, starosti i telesne mase pacijenta, prirode i ozbiljnosti poremećaja koji se leci ili sprečava, puta primene i oblika datog preparata. Bilo koji od navedenih preparata može da se primeni u pojedinačnoj dozi ili da bude podeljen u više doza. Doze za preparate prema predmetnom pronalasku biće lako utvrđene tehnikama koje su poznate u struci, ili na način koji je ovde opisan.

U nekim rešenjima, doza jedinjenja koje se koristi biće u opsegu od oko 0,01 ng do oko 10 g po kg telesne mase, konkretnije, u opsegu od oko 1 ng do oko 0,1 g po kg, a još preciznije u opsegu od oko 100 ng do oko 50 mg po kg.

Moguće je da će za svaki konkretni preparat prema predmetnom pronalasku morati da bude identifikovana delotvorna doza ili količina, kao i bilo koji mogući uticaji na vreme primene preparata. Ovo je moguće utvrditi pomoću rutinskog eksperimenta kao što je ovde opisano, korišćenjem jedne ili većeg broja grupa životinja (poželjno je da se u svakoj grupi nalazi najmanje 5 životinja), ili u ispitivanjima na ljudima, tamo gde je to primenljivo. Delotvornost bilo kog preparata i postupak lečenja ili prevencije može da se oceni primenom preparata i procenom efekata primene, merenjem jednog, ili većeg broja odgovarajućih parametara te poređenjem vrednosti dobijenih za ove parametre posle tretmana sa vrednostima za date parametre pre tretmana.

Precizno vreme primene i količina svakog konkretnog preparata, koje će dovesti do najdelotvornijeg lečenja kod konkretnog pacijenta, zavisiće od aktivnosti, farmakokinetike i biodostupnosti ispitivanog preparata, fiziološkog stanja pacijenta (uključujući starost, pol, vrstu i stadijum bolesti, opšte fizičko satanje, sposobnost odgovora na primenjenu dozu i vrstu leka), puta primene i sličnih parametara. Opšta uputstva koja su ovde data mogu da se koriste za optimizaciju tretmana, npr. za određivanje optimalnog vremena i/ili optimalne količine koja će biti primenjena, što će zahtevati samo rutinske eksperimente koji se sastoje od praćenja pacijenta i prilagođavanja doze i/ili vremena primene.

U toku tretmana, zdravlje pacijenta može da se prati merenjem jednog ili većeg proja relevantnih parametara, u unapred određenim vremenskim intervalima u toku tretmana. Tretman, uključujući aktivno jedinjenje, količine, vreme primene i sastav preparata, može da se optimizuje na osnovu rezultata takvog praćenja. Moguće je vršiti peirodične ponovne procene stanja pacijenta, kako bi se utvrdio stepen poboljšanja merenjem istih parametara. Na osnovu ovih ponovnih procena mogu da se prilagode količine(a) ispitivanog preparata koji se primenjuje, a možda i vreme primene.

Tretman može da započne manjim dozama, koje podrazumevaju doze manje od optimalnih za dato jedinjenje. Nakon toga, moguće je postepeno povećavati dozu, uz mala povećanja, dok se ne postigne optimalno terapeutsko dejstvo.

Upotreba navedenih preparata može da smanji neophodnu dozu za bilo koje pojedinačno sredstvo koje se nalazi u preparatima (npr. antiinfektivno sredstvo), obzirom da početak i trajanje dejstva različitih sredstava mogu da budu komplementarni.

Toksičnost i terapeutska efikasnost navedenih preparata može da se odredi prema standardnim farmaceutskim procedurama u kulturama ćelija ili na eksperimentalnim životinjama, npr. za određivanje LD50i ED50.

Podaci dobij eni testovima ćelijskih kultura i studijama na životinjama mogu da se koriste za pripremu širokog opsega doza koje mogu da se koriste kod ljudi. Poželjno je da doza za svaki konkretan preparat bude u opsegu koncentracija u cirkulaciji, koji obuhvata ED50, uz slabu toksičnost ili bez toksičnosti. Doza može da se menja u ovim okvirima, u zavisnosti od upotrebljenog doznog oblika i puta primene. Efikasna doza za preparate prema predmetnom pronalasku može, za početak, da se proceni iz testova kultura ćelija.

10 . Preparati

Lipidni preparati antiinfektivnih sredstava prema predmetnom pronalasku mogu da sadrže vodenu disperziju lipozoma. Preparat može da sadrži lipidne ekscipijente za izgradnju lipozoma, kao i soli/pufere koji obezbeđuju odgovarajući osmolalitet i pH. Preparat može da sadrži farmaceutski ekscipijent. Farmaceutski ekscipijent može da bude tečnost, diluent, rastvarač ili sredstvo za enkapsulaciju, koje je uključeno u prenos bilo kog preparata ili bilo kog njegovog sastojka iz jednog organa, ili dela tela, u drugi organ ili deo tela. Svaki od ekscipijenata mora da bude "prihvatljiv", u smislu da je kompatibilan sa predmetnin preparatom i njegovim sastojcima, kao i da nije štetan za pacijenta. Pogodni primeri obuhvataju trehalozu, rafinozu, manitol, saharozu, leucin, trileucin i kalcijum hlorid. Primeri drugih pogodnih ekscipijenata obuhvataju (1) šećere, kao što su laktoza i glukoza; (2) škrobove, kao što su kukuruzni škrob ili krompirov škrob; (3) celulozu i njene derivate, kao što su karboksimetilceluloza, etilceluloza i acetat celuloze; (4) tragakant u prahu; (5) slad; (6) želatin; (7) talk; (8) ekscipijente, kao što su kakao buter i voskovi za supozitorije; (9) ulja, kao što su ulje kikirikija, ulje pamukovog semena, ulje šafranike, susamovo ulje, maslinovo ulje, kukuruzno ulje i sojino ulje; (10) glikole, kao što je propilen glikol; (11) poliole, kao što su glicerin, sorbitol i polietilen glikol; (12) estre, kao što su etiloleat i etil laurat; (13) agar; (14) pufere, kao što su magnezijum hidroksid i aluminijum hidroksid; (15) alginsku kiselinu; (16) vodu bez pirogena; (17) izotonični rastvor soli; (18) Ringerov rastvor; (19) etilalkohol; (20) puferisane rastvore fosfata i (21) druge netoksične kompatibilne supstance koje se koriste u farmaceutskim preparatima.

Primeri

Primer 1

Sledi detaljan opis proizvodnje 150 ml lipozomalnog/kompleksiranog amikacina.

Ukupna početna zapremina = 1,5 1

Sadržaj etanola = 23,5% (v/v)

Lipidni sastav: DPPC/holesterol (u molskom odnosu 1:1)

Početna [lipida] = 7,6 mg/ml

Početna [amikacin sulfata] = 57,3 mg/ml

Konačna zapremina proizvoda = 150 ml

I) Određivanje sastava i infuzija

7,47 g DPPC i 3,93 g holesterola rastvoreni su direktno u 352,5 ml etanola u vodenom kupatilu održavanom na 50 °C. 85,95 g amikacin sulfata direktno je rastvoreno u 1147,5 ml PBS pufera. Rastvor je potom titrovan sa ION NaOH ili KOH da se pH dovede na približno 6,8.

352,5 ml etanola sa lipidima dodato je, ili je izvršena njegova infuzija u, 1147,5 ml amikacina u puferu, dajuću ukupnu početnu zapreminu od 1.5 1. Etanol/lipid je pumpan na -30 mUmin (što se naziva još i brzinom infuzije) peristaltičkom pumpom, u rastvor amikacina u puferu, koji je brzo mešan (na 150 rpm) u reakcionom sudu na mešalici, na sobnoj temperaturi.

Proizvod je mešan na sobnoj temperaturi 20 do 30 minuta.

II) Dijafiltracija, ili korak "ispiranja":

Sud za mešanje povezan je na peristaltičku pumpu i kivetu za dijafiltraciju. Kiveta za dijafiltraciju je membrana od šupljih vlakana, sa masom isključivanja od 500 kDa. Proizvod je pumpan iz reakcionog suda kroz kivetu za dijafiltraciju a potom nazad u sud za mešanje, na sobnoj temperaturi. Kroz celu kivetu stvara se povratni pritisak od približno 7 psi. Slobodni amikacin i etanol guraju se kroz membranu od šupljih vlakana popmoću povratnog pritiska, čime lipozomalni amikacin (proizvod) zaostaje. Proizvod se ispira 8 puta na sobnoj temperaturi. Pomoću peristaltičke pumpe, u reakcioni sud se doda sveža količina PBS pufera da bi se kompenzovao gubitak, kao i da bi zapremina proizvoda bila konstantna.

Proizvod je koncentrisan.

Primer 2

Intenzivna enkapsulacija amikacina u lipozome.Četiri uzorka lipidnog preparata antiinfektivnog sredstva pripremljena su, sa različitim koncentracijama lipida i antiinfektivnog sredstva, prema procedurama koje slede.

Uzorak br. 1. 1,72 kg amikacin sulfata rastvoreno je u 23 litra fiziološkog rastvora soli (0,9% NaCl), a pH je podešeno na 6,5 dodavanjem neophodne količine NaOH. Lipidi - 98,2 g DPPC i 51,8 g holesterola rastvoreni su u 7 litara etanola. Lipozomi su formirani infuzijom lipidnog rastvora u rastvor amikacina pri protoku od 600 ml/min i uz stalno mešanje. Dobijena suspenzija je potom isprana dijafiltracijom, uz upotrebu Amersham Hollow Fiber kivete sa veličinom pora od 500 kD, kako bi se uklonio etanol i amikacin koji nije enkapsuliran. Suspenzija je koncentrovana na krajnju zapreminu od 3,5 1.

Uzorak br. 2: Procedura je slična onoj navedenoj za uzorak 1, ali sa stostrukim smanjenjem svih količina. 17,2 g amikacin sulfata rastvoreno je u 230 ml fiziološkog rastvora soli (0,9% NaCl), a pH je podešeno na 6,6 dodavanjem neophodne količine NaOH. Lipidi - 0,982 g DPPC i 0,518 g holesterola rastvoreni su u 70 ml etanola. Lipozomi su formirani infuzijom lipidnog rastvora u rastvor amikacina pri protoku od 300 ml/min i uz stalno mešanje. Dobijena suspenzija je potom isprana dijafiltracijom, uz upotrebu Amersham Hollovv Fiber kivete, kako bi se uklonio etanol i amikacin koji nije enkapsuliran. Suspenzija je koncentrovana na krajnju zapreminu od oko 35 ml.

Uzorak br. 3 Lipozomi su proizvedeni pomoću procedure poznate kao SPLV. 1,4 g amikacin sulfata rastvoreno je u 20 ml fiziološkog rastvora soli (0,9% NaCl), dajući pH od 3,3. Lipidi 0,666 g DPPC i 0,333 g holesterola rastvoreni su u 40 ml dihlormetana. Rastvori amikacina i lipida pomešani su u balonu sa okruglim dnom od 500 ml i, na kratko, sonifikovani, kako bi se dobila emulzija. Balon je potom povezan na BUCH1 sistem za rotaciono uparavanje kako bi se pri niskom vakuumu (-5 inča Hg) i na temperaturi od 50 °C uklonio dihlormetan, sve dok smeša amikacin-lipid nije stvorila gel. Kada je gel na kraju splasnuo, vakuum je postepeno pojačavan do -20 inča Hg te je sušenje nastavljeno još 30 minuta. Konačna zapremina nastale suspenzije lipozoma bila je 22 ml.

Uzorak br. 4: Procedura je slična kao za uzorak br. 3. 1,3 g amikacin sulfata rastvoreno je u 20 ml fiziološkog rastvora soli, a pH je podešen na 6,5 dodatkom NaOH. Lipidi, 0,583 g DPPC i 0,291 g holesterola rastvoreni su u 35 ml dihlormetana. Korak sonikacije je preskočen. Korak uklanjanja rastvarača na rotacionom uparivaču vršenje u toku 2 časa na 40 °C. Konačna zapremina je 20 ml.

Intenzivna enkapsulacija gentamicina u lipozome.

Uzorak br. 5: 20,0 g gentamicin sulfata rastvoreno je u 230 ml fiziološkog rastvora soli (0,9% NaCl), a pH je podešeno na 6,5 dodavanjem neophodne količine sumporne kiseline. Lipidi - 0,982 g DPPC i 0,518 g holesterola rastvoreni su u 70 ml etanola. Lipozomi su formirani infuzijom lipidnog rastvora u rastvor gentamicina pri protoku od 500 ml/min i uz stalno mešanje. Dobijena suspenzija je potom dijafiltrirana, uz upotrebu Amersham Hollow Fiber kivete, kako bi se uklonio etanol i gentamicin koji nije enkapsuliran. Suspenzija je koncentrovana na krajnju zapreminu od oko 35 ml.

Uzorak br. 6: procedura je slična kao za uzorak br. 5, osim što je 17,0 g gentamicin sulfata rastvoreno je u 230 ml 100 mM rastvora Na2S04, a pH je podešeno na 6,5 dodavanjem neophodne količine H2SO4. Lipidi - 0,982 g DPPC i 0,518 g holesterola rastvoreni su u 75 ml etanola.

Primer 4

Enkapsulacija drugih soli amikacina.

Uzorak br. 7: Procedura je slična onoj za uzorak br. 2 u primeru 2. 10,7 g amikacina u obliku baze i 4,2 g limunske kiseline rastvoreno je u 230 ml fiziološkog rastvora soli (0,9% NaCl). pH dobijenog rastvora amikacina-citrata bio je 6,2. Lipidi - 0,982 g DPPC i 0,518 g holesterola rastvoreni su u 70 ml etanola. Lipozomi su formirani infuzijom lipidnog rastvora u rastvor amikacina pri protoku od 500 ml/min i uz stalno mešanje. Dobijena suspenzija je potom dijafiltrirana, uz upotrebu Amersham Hollow Fiber kivete, kako bi se uklonio etanol i amikacin koji nije enkapsuliran. Suspenzija je koncentrovana na krajnju zapreminu od oko 35 ml.

Stvarni odnos lipida/leka (L/D) bio je sličan kao onaj dobijen za uzorak br. 2 a opet niži od očekivanog (enkapsulacija leka viša nego što je očekivano). Obzirom na činjenicu daje enkapsulirana zapremina u uzorku br. 7 bila samo 1,5 (u poređenju sa 2,5 za uzorak br. 2), odnos očekivanog i stvarnog odnosa L/D bio je čak 5,2. Stoga, i lipozomalni amikacin citrat, kao i amikacin sulfat, može da bude enkapsuliran u visokom stepenu.

Primer 5

Biodostupnost amikacina iz lipozomalnog preparata amikacina unesenog

inhalacijom kod pacova.

Brzina otpuštanja amikacina iz lipozoma merena je nakon inhalacije, kod pacova, u poređena sa rastvornim amikacinom, koji je takođe unet inhalacijom.

Ispitivani preparati nebulizovani su pomoću Pari LC Star nebulizera povezanog za komoru za inhalaciju koja pokriva samo nos. CD®IGS pacovi primili su procenjenu dozu amikacina dopremljenog u pluća od 6 mg/kg u obliku lipozomalnog preparata, ili 5 mg/kg u obliku rastvornog amikacina, kao pojedinačnu dozu, ili je lek primenjivan svaki dan u toku 14 dana. Pluća ili druga tkiva homogenizovana su pomoću Polztron aparata. Kinetika uklanjanja (klirensa) amikacina iz pluća ispitivana je analizom plućnih homogenizata u različitim vremenskim intervalima, nakon tretmana pojedinačnom dozom ili 1 dan i 28 dana nakon primene više doza. Koncentracije amikacina, merene su imunofluorescentnom polarizacijom na instrumentu Abbott TDx® u odsustvu ili prisustvu 1% Tritona X-100, koji oslobađa amikacin iz lipozoma. Uzorcima celih pluća dodati su lipozomi pre homongeizacije, kako bi se ispitalo oslobađanje amikacina pod ovim uslovima. Slobodni i ukupni amikacin mereni su sa i bez 1% Tritona X-100 kako bi se procenilo curenje leka.

Lipozomalni amikacin, koji je dodat u uzorke celih pluća, nije pokazivao znake značajnog otpuštanja amikacina kao posledicu homogenizacije tkiva u Polvtron homogenizatoru, u odsustvu ovog detergenta. Međutim, dodatkom 1% Tritona X-100 došlo je do potpunog povraćaj a očekivane količine leka. Stoga je moguće napraviti direktno poređenje ukupne količine amikacina (sa detergentom) i količine koja je dostupna u tkivu pluća.

Visoka ukupna koncentracija amikacina (približno 500-600 pg/g plućnog tkiva) uočena je neposredno nakon pojedinačne doze od 6 mg/kg lipozomalnog amikacina, da bi se postepeno smanjivala za oko 50% u toku 7 dana. Vremenski profil oslobađanja slobodnog amikacina iz ovih lipozoma pokazao je visoku početnu koncentraciju slobodnog leka, koja verovatno potiče od amikacina koji je oslobođen u procesu nebulizacije. Ovu fazu sledilo je opadanje, u toku 24 časa, a potom rast, koji je dostigao svoj maksimum od 279 ug/g 96 časova nakon primene. Na kraju sedmodnevnog eksperimenta, značajan deo leka koji je zaostao u plućima bio je u slobodnom obliku (približno 50 do 70%). Čini se da je i mala količina slobodnog leka, koja je takođe primenjena inhalacijom, takođe ostala u plućima u dugom vremenskom periodu. Međutim, veći deo amikacina koji je primenjen u rastvornom obliku uklonjen je u roku od nekoliko časova, a uočeni AUC slobodnog amikacina u periodu od 7 dana bio je najmanje dva puta veći za životinje koje su primile lipozomalni amikacin nego za one koje su primile rastvorni amikacin. Neki aspekti ovog ponašanja mogu kvantitativno da se modeluju uz upotrebu odgovarajućih konstanti brzine za uklanjanje i sporo otpuštanje lekova iz lipozoma.

Nakon 14 dana svakodnevne primene (24 časa nakon poslednje doze), više od 20% ukupnog amikacina u plućima pacova koji su primili lipozomalni amikacin bilo je prisutno u obliku slobodnog leka (približno 650 pg/g). Ukupna koncentracija slobodnog leka bila je još veća nego kod pacova kojima je inhalacijom dat rastvorni amikacin (približno 500 pg/g).

Slobodni amikacin se polako otpušta iz lipozoma u lipozomalnim preparatima amikacina u plućima zdravih životinja, u toku nekoliko dana. Slobodni lek koji je otpušten ima relativno dug period zadržavanja u plućima, kao što se vidi iz stvaranja značajnog depoa slobodnog leka u plućima.

Primer 6

Infuzioni proces u vodu

Suština infuzionog procesa u vodu je da se mlaz lipidnog rastvora meša sa mlazom rastvora antiinfektivnog sredstva u vodu, putem, na primer, priključka u obliku slova Y koji se povezuje za duži vod, označen kao vod za mešanje, gde mešanje može da se nastavi. U ovom smislu, ovaj novi proces razlikuje se od "konvencionalnog" procesa etanolne infuzije, gde se vrši infuzija lipidnog rastvora, u obliku mlaza, u veću količinu rastvora amikacina.

Priprema rastvora amikacina i lipida.

12,0 g amikacin sulfata rastvoreno je u 200 ml vode, te je pH podešen na 6,5 dodavanjem potrebne količine 25% rastvora NaOH. Lipidi, 1,480 g DPPC i 0,520 g holesterola, rastvoreni su u smeši 60 ml etanola i 10 ml vode. Na ovaj način dobij a se količina od 300 ml nakon infuzije, pri protoku lipida/amikacina od 300/500 ml/min, redom. Zapremine mogu proporcionalno da se povećaju ukoliko je potrebna proizvodnja veće količine, ili ukoliko su poželjne različite brzine protoka.

Pripremanjem rastvora amikacina po ovoj proceduri dobij a se koncentracija od približno 40 mg/ml amikacina (prema bazi). Rastvor lipida, kao što je navedeno, bio je rastvor DPPC/holesterol (u molskom odnosu 60/40) sa ukupnom koncentracijom lipida od približno 20 mg/ml (90% etanol). Lipidi su zagrejani na oko 40 °C kako bi se brže rastvorili.

Tačne količine koje su potrebne za pripremu 300 ml konačnog rastvora su: 150 ml amikacina, 90 ml lipida i 60 ml dodatnog fiziološkog rastvora soli (ili vode) koji se dodaje nakon ili tokom infuzije kako bi se podesila konačna koncentracija etanola.

Proces proizvodnje

Jedno rešenje sistema za infuziju predstavljeno je na slici 8.

Rastvori lipida i amikacina mešaju se u vodu, uz upotrebu priključka u obliku slova Y (ID (unutrašnji prečnik, prim. prev.) 3,2 mm, OD 6,4 mm (spoljašnji prečnik, prim. prev.)) pri protoku od oko 300/500 ml/min (t.j. uz odnos zapremina od 1/1,67 umesto 1/3,25 koji se koristi u konvencionalnom procesu). Cev MasterFlex L/S 25 (ID 4,8 mm) koristi se za dopremanje rastvora lipida, a L/D 17 cev (ID 6,4 mm) koristi se za dopremanje rastvora amikacina. Kako bi se dobile sinhronizovane brzine protoka, koriste se dve glave pumpe sa jednim MasterFlex pogonom. Prema poprečnim presecima ovih vodova, teorijski odnos protoka trebalo bi da bude 4,8<2>/6,4<2>= 0,562 = 1/1,78. Kada je pogon pumpe podešen na 500 ml/min za cev sa amikacinom, L/S 17, izmerene brzine protoka bile su približno 300/500 = 1/1,67.

Obzirom da rastvor lipida sadrži 90% etanol, smeša u vodu imala je oko 34%> etanola. Kako bi se sprečila precipitacija amikacina, može da se doda rastvor NaCl nakon ili u toku procesa infuzije, pri protoku od 100 do 200 ml/min (pretpostavlja se da su, u tom trenutku, lipozomi već formirani). Konačna smeša bi na taj način imala 21% etanola, gde se onda očekuje daje sav slobodni amikacin rastvoran.

Ukupna brzina protoka tečnosti pri infuziji, 800 do 1000 ml/min, uporediva je brzini protoka kroz membranu kada se koriste dve velike kivete za dijafiltraciju. Ovime se omogućava istovremena infuzija i koncnetrovanje dijafiltracijom.

Dobijena suspenzija lipozoma isprana je dijafiltracijom kako bi se uklonio slobodni amikacin, upotreom Amersham kivete sa šupljim vlaknima UFP-500-C-3MA (površina membrane 140 cm , ID vlakna 0,5 mm). U prvom koraku, suspenzija je koncentrovana na skoro polovinu početne zarpemine (150 ml). Potom je, tokom dijafiltracije, suspenzija ponovo propuštena kroz vodove a smeši je dodat svež fiziološki rastvor soli pri protoku od 6 ml/min kako bi se postigla brzina protoka kroz membranu i time očuvala konstantna zapremina. Dijafiltracija je nastavljena sve dok nije utrošena količina fiziološkog rastvora soli 4 puta veća od zapremine suspenzije (t.j. 4 x 150 ml = 600 ml). Ova procedura dijafiltracij e/ispiranja označena je kao 4 "ispiranja". Konačno, suspenzija je koncentrovana (dijafiltracijom bez dodavanja rastvora soli) kako bi se dobio konačni proizvod sa željenom koncentracijom amikacina i lipida. Brzina protoka u toku ponovnog propuštanja suspenzije kroz vodove tokom dijafdtracije bila je oko 350 ml/min, a tokom krajnjeg koraka koncentrovanja postepeno je smanjivana na oko 150 ml/min kako bi se pritisak na ulazu održao ispod 10 PSI.

Inkorporacija po referenci

Publikacije i reference, obuhvatajući, ali se ne ograničavajući na patente i patentne prijave, koje su navedene u patentnoj prijavi ovde su inkorporirane u potpunosti po referenci u celosti, u ukupnom delu koji je naveden, kao da je svaka pojedinačna publikacija ili referenca konkretno i pojedinačno naznačena kao inkorporirana u celosti po referenci i kao da je navedena u celosti. Svaki patent nad kojim ova prijava ima prednost takođe je inkorporiran u potpunosti po referenci, na isti način kao onaj koji je naveden za publikacije i reference.

Ekvivalenti

Iako je predmetni pronalazak opisan sa naglaskom na poželjna rešenja, stručnjacima u ovoj oblasti biće očigledno da mogu da se koriste varijacije poželjnih uređaja i postupaka, te da da postoji namera da se predmetni pronalazak koristi i na druge načine, a ne samo na one koji su ovde opisani. Shodno tome, predmetni pronalazak obuhvata sve modifikacije obuhvaćene duhom i obimom zaštite predmetnog pronalaska, kao što je definisano u patentnim zahtevima koji slede.

Claims (92)

1. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva koji sadrži preparat lipida i antiinfektivno sredstvo, naznačen time stoje preparat lipida u značajnoj meri bez anjonskih lipida, a gde je maseni odnos lipida i antiinfektivnog sredstva 4:1 do 1:1,3:1 do 1:1,2:1 do 1:1 ili 1:1.

2. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što je preparat lipida lipozom.

3. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 2, naznačen time što lipozoma ima srednju vrednost prečnika od 0,1 pm do 1,0 pm, 0,2 pm do 0,5 pm, 0,2<p>m do 0,4 pm ili 0,2 pm do 0,3 pm.

4. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo izabrano iz grupe koja se sastoji od: aminoglikozida, tetraciklina, sulfonamida, ;?-aminobenzoeve kiseline, diaminopirimidina, kvinolona, P-laktama, P-laktama i inhibitora P-laktamaze, hlorafenikola, makrolida, penicilina, cefalosporina, kortikosterioda, prostaglandina, linomicina, klindamicina, spektinomicina, polimiksina B, kolistina, vankomicina, bacitracina, izoniazida, rifampina, etambutola, etionamida, aminosalicilne kiseline, cikloserina, kapreomicina, sulfona, klofazimina, talidomida, polienskog antifungalnog sredstva, flucitozina, imidazola, triazola, griseofulvina, terkonazola, butokonazol ciklopiraksa, ciklopiroks olamina, haloprogina, tolnaftata, naftifina, terbinafina ili njihovih kombinacija.

5. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo aminoglikozid.

6. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo amikacin.

7. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo tobramicin.

8. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo gentamicin.

9. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što preparat lipida sadrži neutralne lipide.

10. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što su svi lipidi koji čine preparat lipida neutralni lipidi.

11. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što nema anjonske lipide.

12. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što preparat lipida sadrži fosfolipid.

13. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što preparat lipida sadrži steroid.

14. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što preparat lipida sadrži sterol.

15. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što preparat lipida sadrži fosfolipid i steroid.

16. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što preparat lipida sadrži fosfolipid i sterol.

17. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što preparat lipida sadrži dipalmitoilfosfatidilholin (DPPC) i holesterol.

18. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što je preparat lipida lipozom koji ima srednju vrednost prečnika od 0,1 pm do 1,0 pm, 0,2 um do 0,5 pm, 0,2 pm do 0,4 pm ili 0,2 pm do 0,3 pm; antiinfektivno sredstvo je amikacin; a lipidni preparat sadrži fosfolipid i steroid.

19. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što je preparat lipida lipozom koji ima srednju vrednost prečnika od 0,1 pm do 1,0 pm, 0,2 pm do 0,5pm,0,2 pm do 0,4 pm ili 0,2 pm do 0,3 pm; antiinfektivno sredstvo je amikacin; a lipidni preparat sadrži fosfolipid i sterol.

20. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 1, naznačen time što je preparat lipida lipozom koji ima srednju vrednost prečnika od 0,1 pm do 1,0 pm, 0,2 pm do 0,5 pm, 0,2 pm do 0,4 pm ili 0,2 pm do 0,3 Lim; antiinfektivno sredstvo je amikacin; a lipidni preparat sadrži DPPC i holesterol.

21. Postupak za dobijanje lipidnog preparata antiinfektivnog sredstva iz zahteva 1, naznačen time što podrazumeva infuziju vodenog ili alkoholnog rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva, sa rastvorom ili smešom lipid-alkohol, na temperaturi ispod temperature faznog prelaza najmanje jednog od lipida, gde se infuzija vodenog ili alkoholnog rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva vrši odozgo.

22. Postupak prema zahtevu 21, naznačen time što rastvor ili smeša lipid-alkohol ima koncentraciju od 10 do 30 mg/ml.

23. Postupak prema zahtevu 21, naznačen time što vodeni ili alkoholni rastvor ili smeša antiinfektivnog sredstva ima koncentraciju od 20 do 70 mg/ml.

24. Postupak prema zahtevu 21, naznačen time što rastvor ili smeša lipid-alkohol ima koncentrciju od 10 do 30 mg/ml, a vodeni ili alkoholni rastvor ili smeša antiinfektivnog sredstva ima koncentraciju od 20 do 70 mg/ml.

25. Postupak prema zahtevu 21, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo izabrano iz grupe koja se sastoji od aminoglikozida, tetraciklina,sulfonamida, p-aminobenzoeve kiseline, diaminopirimidina, kvinolona, P-laktama, P-laktama i inhibitora p-laktamaze, hlorafenikola, makrolida, penicilina, cefalosporina, kortikosterioda, prostaglandina, linomicina, klindamicina, spektinomicina, polimiksina B, kolistina, vankomicina, bacitracina, izoniazida, rifampina, etambutola, etionamida, aminosalicilne kiseline, cikloserina, kapreomicina, sulfona, klofazimina, talidomida, polienskog antifungalnog sredstva, flucitozina, imidazola, triazola, griseofulvina, terkonazola, butokonazol ciklopiraksa, ciklopiroks olamina, haloprogina, tolnaftata, naftifina, terbinafina ili njihovih kombinacija.

26. Postupak prema zahtevu 21, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo aminoglikozid.

27. Postupak prema zahtevu 21, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo amkacin.

28. Postupak prema zahtevu 21, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo tobramicin.

29. Postupak prema zahtevu 21, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo gentamicin.

30. Postupak prema zahtevu 21, naznačen time što rastvor ili smeša lipid-alkohola sadrži fosfolipid.

31. Postupak prema zahtevu 21, naznačen time što rastvor ili smeša lipid-alkohola sadrži sterol.

32. Postupak prema zahtevu 21, naznačen time što rastvor ili smeša lipid-alkohola sadrži DPPC i holesterol.

33. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva naznačen time što sadrži preparat lipida i antiinfektivno sredstvo, naznačen time što je odnos lipida i antiinfektivnog sredstva 1:1 ili manje.

34. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što je odnos lipida i antiinfektivnog sredstva 0,75:1 ili manje.

35. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što je odnos lipida i antiinfektivnog sredstva 0,5:1 ili manje.

36. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo aminoglikozid.

37. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo aminoglikozid izabran iz grupe koja se sastoji od: amikacina, gentamicina i tobramicina.

38. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo amikacin.

39. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo gentamicin.

40. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo tobramicin.

41. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što je preparat lipida lipozom.

42. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što preparat lipida sadrži fosfolipid.

43. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što preparat lipida sadrži steroid.

44. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što preparat lipida sadrži sterol.

45. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što preparat lipida sadrži dipalmitoilfosfatidilholin (DPPC).

46. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što preparat lipida sadrži holesterol.

47. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što preparat lipida sadrži fosfolipid i steroid.

48. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što preparat lipida sadrži fosfolipid i sterol.

49. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što preparat lipida sadrži DPPC i holesterol.

50. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što je preparat lipida lipozom a antiinfektivno sredstvo je amikacin.

51. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što je preparat lipida lipozom, antiinfektivno sredstvo je amikacin a preparat lipida sadrži fosfolipid i sterol.

52. Lipidni preparat antiinfektivnog sredstva prema zahtevu 33, naznačen time što je preparat lipida lipozom, antiinfektivno sredstvo je amikacin a preparat lipida sadrži DPPC i holesterol.

53. Postupak pripreme lipidnog preparata antiinfektivnog sredstva koji sadrži preparat lipida i antiinfektivno sredstvo, naznačen time što podrazumeva: mešanje mlaza rastvora ili smeše lipida sa mlazom rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva, gde se ta dva mlaza mešaju u vodu.

54. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što ta dva mlaza ulaze u priključak u obliku slova Y pre mešanja u vodu.

55. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što su rastvori ili smeše vodeni ili alkoholni.

56. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je preparat lipida lipozom.

57. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo aminoglikozid.

58. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo aminoglikozid izabran iz grupe koja se sastoji od: amikacina, gentamicina ili tobramicina.

59. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo amikacin.

60. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo gentamicin.

61. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je antiinfektivno sredstvo tobramicin.

62. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što se mlaz rastvora ili smeše lipida i mlaz rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva mešaju pri ukupnom protoku od 700 do 900 ml/min.

63. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što se mlaz rastvora ili smeše lipida i mlaz rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva mešaju pri ukupnom protoku od 800 ml/min.

64. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što se mlaz rastvora ili smeše lipida dodaje pri protoku od 200 do 400 ml/min.

65. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što se mlaz rastvora ili smeše lipida dodaje pri protoku od 300 ml/min.

66. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što se mlaz rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva dodaje pri protoku od 400 do 600 ml/min.

67. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što se mlaz rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva dodaje pri protoku od 500 ml/min.

68. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što se mlaz rastvora ili smeše lipida dodaje pri protoku od 300 ml/min, a mlaz rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva se dodaje pri protoku od 500 ml/min.

69. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je temperatura kombinovanih mlazeva 30 do 40 °C.

70. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je temperatura rastvora ili smeše lipida 30 °C i temperatura rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva je 30°C.

71. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je temperatura rastvora ili smeše lipida 50 °C a temperatura rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva je sobna temperatura.

72. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što dalje podrazumeva korak razblaživanja kombinovanih mlazeva vodom, najmanje 20 sekundi nakon mešanja.

73. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je koncentracija rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva 30 do 50 mg/ml.

74. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je koncentracija rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva 40 do 50 mg/ml.

75. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što se mlaz rastvora ili smeše lipida dodaje pri protoku od 300 ml/min, a mlaz rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva se dodaje pri protoku od 500 ml/min; temperatura kombinovanih mlazeva je 30 do 40 °C; kombinovani mlazevi se razblažuju vodom, najmanje 20 sekundi nakon mešanja; a koncentracija rastvora ili smeše antiinfektivnog sredstva 40 do 50 mg/ml.

76. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što lipid sadrži fosfolipid.

77. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što lipid sadrži steroid.

78. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što lipid sadrži sterol.

79. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što lipid sadrži DPPC.

80. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što lipid sadrži holesterol.

81. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što lipid sadrži fosfolipid i sterol.

82. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što lipid sadrži DPPC i holesterol.

83. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je preparat lipida lipozom a antiinfektivno sredstvo je amikacin.

84. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je preparat lipida lipozom, antiinfektivno sredstvo je amikacin a lipid sadrži fosfolipid i sterol.

85. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je preparat lipida lipozom, antiinfektivno sredstvo je amikacin a lipid sadrži DPPC i holesterol.

86. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je odnos lipida i antiinfektivnog sredstva 1:1 ili manje.

87. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je odnos lipida i antiinfektivnog sredstva 0,75:1 ili manje.

88. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je odnos lipida i antiinfektivnog sredstva 0,50:1 ili manje.

89. Postupak prema zahtevu 53, naznačen time što je preparat lipida lipozom, antiinfektivno sredstvo je amikacin, lipid sadrži DPPC i holesterol a odnos lipida i antiinfektivnog sredstva je 1:1 ili manje.

90. Postupak lečenja pacijenta od infekcije pluća naznačen time što podrazumeva primenu terapeutski delotvorne količine lipidnog preparata antiinfektivnog sredstva iz zahteva 1 ili 33 kod pacijenta.

91. Postupak prema zahtevu 90, naznačen time što je plućna infekcija infekcija pseudomonas,P. aeruginosa, P. paucimobilis, P. putida, P. fluorescens,iP. acidovorans,stafilokokna, meticilin-rezistentnimStaphylococcus aureus(MRSA), streptokokna,Streptococcus pneumoniae, Escherichia coli, Klebsiella, Enterobacter, Serratia, Haemophilus, Yersinia pesos, Burkholderia pseudomallei, B. cepacia, B. gladioli, B. multivorans, B. vietnamiensis, Mycobacterium tuberculosis, M. aviumkompleksom (MAC),M. avium, M. intracellulare, M. kansasii, M. xenopi, M. marinum, M. ulcerans, M. fortuitum kompleksom, M. fortuitum ili M. chelonei.

92. Postupak lečenja pacijenta od plućne infekcije izazvane cističnom fibrozom, naznačen time što podrazumeva primenu terapeutski delotvorne količine lipidnog preparata antiinfektivnog sredstva iz zahteva 1 ili 33 kod pacijenta.