[go: up one dir, main page]

RS20060290A - Derivati tetrazola i njihovi postupci lečenja poremećaja u vezi sa metabolizmom - Google Patents

Derivati tetrazola i njihovi postupci lečenja poremećaja u vezi sa metabolizmom

Info

Publication number
RS20060290A
RS20060290A YUP-2006/0290A YUP20060290A RS20060290A RS 20060290 A RS20060290 A RS 20060290A YU P20060290 A YUP20060290 A YU P20060290A RS 20060290 A RS20060290 A RS 20060290A
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
compound according
pharmaceutically acceptable
hydrate
solvate
acceptable salt
Prior art date
Application number
YUP-2006/0290A
Other languages
English (en)
Inventor
Graeme Semple
Thomas Schrader
Philip J. Skinner
Steven L. Colletti
Tawfik Gharbaoui
Jason E. Imbriglio
Jae-Kyi Jung
Rui Lian
Subharekha Raghavan
Darby Schmidt
James R. Tata
Original Assignee
Arena Pharmaceuticals Inc.,
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Arena Pharmaceuticals Inc., filed Critical Arena Pharmaceuticals Inc.,
Publication of RS20060290A publication Critical patent/RS20060290A/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D491/00—Heterocyclic compounds containing in the condensed ring system both one or more rings having oxygen atoms as the only ring hetero atoms and one or more rings having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, not provided for by groups C07D451/00 - C07D459/00, C07D463/00, C07D477/00 or C07D489/00
    • C07D491/02—Heterocyclic compounds containing in the condensed ring system both one or more rings having oxygen atoms as the only ring hetero atoms and one or more rings having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, not provided for by groups C07D451/00 - C07D459/00, C07D463/00, C07D477/00 or C07D489/00 in which the condensed system contains two hetero rings
    • C07D491/04—Ortho-condensed systems
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/04—Anorexiants; Antiobesity agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/06—Antihyperlipidemics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/08—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis
    • A61P3/10—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis for hyperglycaemia, e.g. antidiabetics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P43/00—Drugs for specific purposes, not provided for in groups A61P1/00-A61P41/00
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P5/00—Drugs for disorders of the endocrine system
    • A61P5/48—Drugs for disorders of the endocrine system of the pancreatic hormones
    • A61P5/50—Drugs for disorders of the endocrine system of the pancreatic hormones for increasing or potentiating the activity of insulin
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • A61P9/02—Non-specific cardiovascular stimulants, e.g. drugs for syncope, antihypotensives
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • A61P9/10—Drugs for disorders of the cardiovascular system for treating ischaemic or atherosclerotic diseases, e.g. antianginal drugs, coronary vasodilators, drugs for myocardial infarction, retinopathy, cerebrovascula insufficiency, renal arteriosclerosis
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • A61P9/12—Antihypertensives
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D403/00—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, not provided for by group C07D401/00
    • C07D403/02—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, not provided for by group C07D401/00 containing two hetero rings
    • C07D403/04—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, not provided for by group C07D401/00 containing two hetero rings directly linked by a ring-member-to-ring-member bond
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D495/00—Heterocyclic compounds containing in the condensed system at least one hetero ring having sulfur atoms as the only ring hetero atoms
    • C07D495/02—Heterocyclic compounds containing in the condensed system at least one hetero ring having sulfur atoms as the only ring hetero atoms in which the condensed system contains two hetero rings
    • C07D495/04—Ortho-condensed systems

Landscapes

  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Diabetes (AREA)
  • Cardiology (AREA)
  • Heart & Thoracic Surgery (AREA)
  • Obesity (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Endocrinology (AREA)
  • Emergency Medicine (AREA)
  • Vascular Medicine (AREA)
  • Urology & Nephrology (AREA)
  • Child & Adolescent Psychology (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)
  • Plural Heterocyclic Compounds (AREA)
  • Heterocyclic Carbon Compounds Containing A Hetero Ring Having Oxygen Or Sulfur (AREA)
  • Nitrogen Condensed Heterocyclic Rings (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)

Abstract

Ovaj pronalazak se odnosi na neke derivate tetrazola Formule (I) i njihove farmaceutski prihvatljive soli, koji ispoljavaju korisna farmakološka svojstva, na primer kao agonisti receptora RUP25. Ovaj pronalazak daje takođe farmaceutske preparate koji sadrže jedinjenja iz ovog pronalaska, i postupke za upotrebu jedinjenja i preparata iz ovog pronalaska u tretmanu oboljenja povezanih sa metabolizmom, kao što su dislipidemija, ateroskleroza, koronarna bolest srca, rezistentnost prema insulinu, dijabetes tipa 2, sindrom X i slično. Pored toga, ovaj pronalazak daje takođe upotrebu jedinjenja iz ovog pronalaska u kombinaciji sa drugim aktivnim agensima, kao što su oni koji pripadaju klasi inhibitora α-glukozidaze, inhibitora reduktaze aldoze, bigvanida, inhibitora reduktaze HMG-CoA, inhibitora sinteze skvalena, fibrata, poboljšavača katabolizma LDL, inhibitora enzima za konvertovanje angiotenzina (ACE), poboljšavača izlučivanja insulina i slično.

Description

DERIVATI TETRAZOLA I NJIHOVI POSTUPCI LEČENJA
POREMEĆAJA U VEZI SA METABOLIZMOM
Ovaj pronalazak se odnosi na neke derivate tetrazola i njihove farmaceutski prihvatljive soli, koji ispoljavaju korisna farmakološka svojstva, na primer kao agonisti receptora nikotinske kiseline, RUP25. Ovaj pronalazak daje takođe farmaceutske preparate koji sadrže jedno ili više jedinjenja iz ovog pronalaska, i postupke za upotrebu jedinjenja i preparata iz ovog pronalaska u tretmanu oboljenja povezanih sa metabolizmom, kao što su dislipidemija, ateroskleroza, koronarna bolest srca, rezistentnost prema insulinu, dijabetes tipa 2, sindrom X i slično. Pored toga, ovaj pronalazak daje takođe i druge aktivne agense kao što su oni koji pripadaju klasi inhibitora a-glukozidaze, inhibitori reduktaze aldoze, bigvanidi, inhibitori reduktaze HMG-CoA, inhibitori sinteze skvalena, fibrati, poboljšavači katabolizma LDL, inhibitori enzima za konvertovanje angiotenzina (ACE), poboljšavači izlučivanja insulina, tiazolidindion i slično.
Jedinjenja iz ovog pronalaska kao antilipolitički agensi
Ateroskleroza i moždani udar su vodeći uzroci smrti, broj jedan i broj tri, muškaraca i žena u SAD. Dijabetes tip 2 je zdravstveni problem nacije, koji je ozbiljan, raširen i u porastu. Povišeni sadržaji lipoproteina niske gustine (LDL) holesterola, ili visoki sadržaji lipoproteina (HDL) holesterola su, nezavisno, faktori rizika ateroskleroze i povezani su sa kardiovaskularnim patologijama. Pored toga, visoki sadržaji slobodnih masnih kiselina u plazmi su povezani sa rezistentnošću prema insulinu i dijabetesom tipa 2. Jedna strategija za smanjivanje LDL-holesterola, povišenje HDL-holesterola i smanjivanje slobodnih masnih kiselina u plazmi, je inhibiranje lipolize u adipoznom tkivu. Ovaj pristup obuhvata regulisanje hormona osetljivog na lipazu, koji predstavlja enzim koji ograničava brzinu lipolize. Agensi lipolize povećavaju sadržaje cAMP u ćeliji, što dovodi do aktiviranja hormona osetljivog za lipazu sa adipocitima. Suprotno tome, agensi koji snižavaju unutarćelijske sadržaje cAMP, bili bi antilipolitički.
Takođe, vredno je pomenuti pored toga, da porast ćelijskog sadržaja cAMP umanjuje regulisanje izlučivanja adiponektina iz adipocita [Delporte, ML et al.,Biocehm. J.,2002, juli]. Smanjenje sadržaja adiponektina u plazmi povezano je sa poremećajima povezanim sa metabolizmom, uključujući aterosklerozu, koronarnu bolest srca, rezistentnost prema insulinu i dijabetes tip 2 [Matsuda, M et al.,J. Biol. Chem.,2002, juli, i citati u istom].
Nikotinska kiselina (nijacin, piridin-3-karboksilna kiselina) je vitamin rastvoran u vodi, i neophodan humanom telu za zdrav rast i reprodukciju; to jedan deo kompleksa vitamina B. Nikotinska kiselina je takođe jedan od najstarijih upotrebljavanih lekova za tretman dislipidemije. To je vredan lek zato što povoljno utiče na sve parametre lipida navedene gore ["Goodman i Gilman's Pharmacological Basis of Therapeutics", urednici Harmon JG i Limbird LE, 35. glava, Mahlev i Bersot TP, 2001, strane 971-1002], Korist od nikotinske kiseline u tretmanu i prevenciji aterosklerotične kardiovaskularne bolesti je dokumentovana kroz šest velikih kliničkih ispitivanja [Guvton JR,Am. J. Candiol.,1998, 82, 18U-23U]. Nikotinska kiselina i srodni derivati, kao što je acipimox, razmatrani su nedavno [Lorenzen, A et al.,Molecular Phamnacology,2001, 59, 349-357]. Struktura i sinteza drugih analoga ili derivata nikotinske kiseline su diskutovani u publikaciji "Merck lndex, An Encvclopedia of Chemicals, Drugs and Biologicals", deseto izdanje, 1983, koja je ovde u celini priključena kroz citat.
Nikotinska kiselina inhibira stvaranje i oslobađanje slobodnih masnih kiselina iz adipoznog tkiva i istovremeno smanjuje aktivnost hormona osetljivog za lipazu. Agonosti koji umanjuju regulisanje aktivnosti hormona osetljivog za lipazu, koji vode smanjenju sadržaja slobodnih masnih kiselina u plazmi, verovatno je da imaju terapeutsku vrednost. Posledica smanjenja sadržaja slobodnih masnih kiselina u lazmi je dvostruka. Prvo, to konačno snižava sadržaj LDL-holesterola, a povećava HDL-holesterola, nezavisne faktore rizika, čime se umanjuje rizik od smrtnosti usled kardiovaskularnih ispada posle formiranja ateroma. Drugo, to pruža povećanje osetljivosti na insulin kod pojedinaca sa rezistetnošću prema insulinu ili sa dijabetesom tipa 2. Nažalost, upotreba nikotinske kiseline kao terapeutskog sredstva je delimično ograničena brojnim, sa njom povezanim štetnim sporednim efektima. To su crvenilo, ponovno vezivanje slobodnih masnih kiselina i toksičnost prema jetri.
Vredan je racionalni razvoj novih agonista receptora nikotinske kiseline, koji maju manje sporednih efekata, ali do danas to je ometeno nemogućnošću identifikacije receptora nikotinske kiseline na molekulskom nivou. Pored toga, na površini adipocita mogu postojati i drugi receptori iz iste klase, smanjujući slično aktivnost hormona osetljivog za lipazu, preko smanjivanja unutarćelijskog sadržaja cAMP, ali bez ispoljavanja štetnih efekata, kao što je crvenilo, tako da predstavljaju primamljive nove terapeutske ciljeve.
Nedavni rad ukazuje da nikotinska kiselina verovatno deluje preko specifičnog GPCR [Lorenzen A et al.,Molecular Pharmacology,2001, 59, 349-357, i pregled u njemu]. Drugi rad predlaže da nikotinska kiselina utiče na makrofage, slezinu i da verovatno adipociti posreduju preko ovog specifičnog GPCR [Lorenzen, A et al.,Biochemical Pharmacology,2002, 64, 645-548, i pregled u njemu].
Jedan aspekt ovog pronalaska obuhvata derivate tetrazola prikazane Formulom
(I):
gde su:
X je NH ili 0;
Rnse bira iz grupe koju čine H, halogen, hidroksi, tioksi, cijano, nitro, C1-4haloalkil, amino, C1-4alkilamino, C2-sdialkilamino, C1-4alkil, C1-4alkoksi, C2-4alkenil, C2-4alkinil, C3-5cikloalkil, C1-4haloalkoksi, C1-4alkiltio, C-m alkilsulfinil,
C1-4alkilsulfonil, C-mhaloalkiltio, C1-4haloalkilsulfinil i C-m haloalkilsulfonil;
R2se bira iz grupe koju čine H, halogen, hidroksi, tioksi, cijano, nitro, C-mhaloalkil, amino, C1-4alkilamino, C2-8dialkilamino, C1-4alkil, C1-4alkoksi, C2-4alkenil, C2-4alkinil, C3-5cikloalkil, C1-4haloalkoksi, Cm alkiltio, C-malkilsulfinil, Cm alkilsulfonil, C1-4haloalkiltio, Cm haloalkilsulfinil i Cm haloalkilsulfonil; ili je
R2odsutan;
=— je prosta veza kada je R2prisutan, ili je dvoguba veza kada je R2odsutan; i
A predstavlja 5, 6 ili 7-člani karbociklični prsten, ili 5, 6 ili 7-člani heterociklični prsten opciono supstituisan sa 1 do 4 supstituenta koji se biraju iz grupe koju čine halogen, hidroksi, tioksi, cijano, nitro, C1-4haloalkil, amino, C1-4alkilamino, C2.8dialkilamino, C1.4alkil, C1-4alkoksi, C2-4alkenil, C2-4alkinil, C3-5cikloalkil, C1-4haloalkoksi, Cmalkiltio, C1-4alkilsulfinil, C1-4alkilsulfonil, C1-4haloalkiltio, C1.4haloalkilsulfinil i C1.4haloalkilsulfonil; ili
njihova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
Jedan aspekt ovog pronalaska obuhvata farmaceutske preparate koji sadrže najmanje jedno jedinjenje u skladu sa Formulom (I), opisano ovde.
U nekim realizacijama taj farmaceutski preparat sadrži još jedan ili više agenasa koji se biraju iz grupe koju čine inhibitor a-glukozidaze, inhibitor reduktaze aldoze, bigvanid, inhibitor reduktaze HMG-CoA, inhibitor sinteze skvalena, fibrat, poboljšavač katabolizma LDL, inhibitor enzima za konvertovanje angiotenzina (ACE), poboljšavač izlučivanja insulina i tiazolidindion.
Jedan aspekt ovog pronalaska se odnosi na postupke za tretman oboljenja povezanih sa metabolizmom, koji se sastoje od ordiniranja pojedincu kome je neophodan takav tretman, terapeutski efikasne količine jedinjenja u skladu sa Formulom (I), opisanog ovde, ili njegovog farmaceutskog preparata.
Jedan aspekt ovog pronalaska se odnosi na postupke za modulisanje receptora RUP25, koji se sastoji od dodvođenja u kontakt tog receptora sa jedinjenjem u skladu sa Formulom (I), opisanog ovde.
Jedan aspekt ovog pronalaska se odnosi na postupke za modulisanje receptora RUP25 u tretmanu bolesti povezane sa metabolizmom, kod pojedinca kome je takvo modulisanje neophodno, koji se sastoji od dovođenja pomenutog receptora u kontakt sa terapeutski efikasnom količinom jedinjenja u skladu sa Formulom (I), opisanog ovde.
Jedan aspekt ovog pronalaska se odnosi na postupke za povišavanje HDL kod pojedinca, koji se sastoji od ordiniranja tom pojedincu terapeutski efikasne količine jedinenja u skladu sa Formulom (I), opisanog ovde.
Jedan aspekt ovog pronalaska se odnosi na jedinjenje Formule (I), opisano ovde, koje se upotrebljava u postupku tretmana humanog ili animalnog tela terapijom. Jedan aspekt ovog pronalaska se odnosi na jedinjenje Formule (I), opisano ovde, koje se upotrebljava u postupku tretmana oboljenja povezanog sa metabolizmom, u humanom ili animalnom telu terapijom.
Jedan aspekt ovog pronalaska se odnosi na jedinjenje Formule (I), opisano ovde, u proizvodnji medikamenta za upotrebu u tretmanu oboljenja povezanog sa metabolizmom.
U nekim realizacijama ovog pronalaska oboljenje povezano sa metabolizmom je iz grupe koju čine dislipidemija, ateroskleroza, koronarna bolest srca, rezistentnost prema insulinu, gojaznost, neprimerena tolerancija glukoze, ateromatozna bolest, hipertenzija, moždani udar, sindrom X, bolesti srca i dijabetes tip 2. U nekim realizacijama oboljenje povezano sa metabolizmom je dislipidemija, ateroskleroza, koronarna bolest srca, rezistentnost prema insulinu i dijabetes tip 2. U nekim realizacijama oboljenje povezano sa metabolizmom je dislipidemija. U nekim realizacijama oboljenje povezano sa metabolizmom je ateroskleroza. U nekim realizacijama oboljenje povezano sa metabolizmom je koronama bolest srca. U nekim realizacijama oboljenje povezano sa metabolizmom je rezistentnost prema insulinu. U nekim realizacijama oboljenje povezano sa metabolizmom je dijabetes tip 2.
Jedan aspekt ovog pronalaska obuhvata postupak za proizvodnju farmaceutskog peparata, koji se sastoji od mešanja najmanje jednog jedinjenja u skladu sa Formulom (I), opisanog ovde, i farmaceutski prihvatljivog nosača ili dodatka.
Ovi i drugi aspekti ovog pronalaska, koji su opisani ovde, biće sada izneti sa više detalja u opisu patenta koji sledi.
Naučna literatura je usvojila brojne termine radi konzistentnosti i jasnoće, pa će se kroz ovaj patentni dokument koristiti sledeće definicije.
A<g>onist će označavati ostatke koji stupanjem u interakciju aktiviraju receptor, kao što je receptor RUP25, i iniciraju fiziološke ili farmakološke odgovore karakteristične za taj receptor. Na primer, kada ostaci, posle vezivanja za receptor, aktiviraju unutarćelijski odgovor, ili pojačavaju vezivanje GTP za membrane.
Skraćenice za aminokiseline koje se ovde koriste, date su u Tabeli 1:
Naziv antagonisti označava ostatke koji se kompetitivno vezuju za receptor na istom mestu gde i agonisti (na primer endogeni ligand), ali ne aktiviraju unutarćelijski odgovor iniciran aktivnim oblikom receptora, pa stoga mogu da inhibiraju unutarćelijske odgovore na agoniste ili delimične agoniste. Antagonisti ne smanjuju osnovni unutarćelijski odgovor, u odsustvu agonista ili delimičnog agonista.
Ateroskleroza. namera je da ovde obuhvati oboljenja velikih i srednjih arterija, kao rezultat progresivne akumulacije ćelija glatkih mišića i lipida u njihovoj unutrašnjosti.
Hemijska grupa, ostatak ili radikal:
Naziv "C1-6acil" označava Ci-eradikal pripojen uz karbonil, gde definicija alkila ima istu definiciju koja se ovde opisuje; neki primeri su, ali bez ograničavanja, acetil, propionil, n-butanoil,/zo-butanoil, se/(-butanoil, f-butanoil (tj. pivaloil), pentanoil, i slično.
Naziv "C-maciloksi" označava acil radikal pripojen uz atom kiseonika, gde acil ima istu definiciju koja je već opisana ovde; neki primeri su, ali bez ograničavanja, acetiloksi, propioniloksi, butanoiloksi, /zo-butanoiloksi,sek-butanoiloksi, /-butanoiloksi i slično.
Naziv "C2-4alkenil" označava radikal koji sadrži 2 do 6 ugljenika, u kome je prisutna najmanje jedna dvoguba veza ugljenik-ugljenik, neke realizacije su sa 2 do 3 ugljenika, a neke realizacije imaju 2 ugljenika. Nazivom "alkenil" obuhvaćeni su i E i Z izomeri. Pored toga, naziv "alkenil" obuhvata i di- i tri-ene. Prema tome, ukoliko je prisutno više od jedne dvogube veze, tada veze mogu biti, sveEili Z, ili smeše E i Z. Primeri alkenila su vinil, propenil, alil, izopropenil, 2-metil-propenil, 1-metil-propenil, but-1-enil, but-2-enil, but-3-enil, buta-1,3-dienil i slično.
Naziv "C1-4alkoksi", označava alkil radikal, definisan ovde, spojen direktno sa atomom kiseonika. Primeri su metoksi, etoksi, n-propoksi,/zo-propoksi,n-butoksi, ć-butoksi,/zo-butoksi, se/c-butoksi i slično.
Naziv "C-m alkil" označava ravan ili račvast ugljenični radikal, koji sadrži naznačen broj ugljenika, na primer, u nekim realizacijama alkil je "C-malkil", pa grupa sadrži 1 do 4 ugljenika. U nekim realizacijama alkil sadrži 1 do 13 ugljenika, neke realizacije su sa 1 ili 2 ugljenika, a neke realizacije sadrže 1 ugljenik. Primeri alkila su, ali bez ograničavanja, metil, etil, n-propil,/zo-propil,n-butil, /'zo-butil, sek-butil, f-butil i slično.
Naziv "C1-4alkilsulfinil" označava C1-4alkil radikal, pripojen uz sulfoksidni radikal formule: -S(O)-, gde alkil radikal ima istu definiciju kao što je opisana ovde. Primeri su, ali bez ograničavanja, metilsulfinil, etilsulfinil, n-propilsulfinil,izo-propilsulfmil, n-butilsulfinil, se/c-butilsulfinil,/zo-butilsulfinil, f-butilsulfinil, i slično.
Naziv "C1-4alkilsulfonil" označava C1-4alkil radikal, pripojen uz sulfonski radikal formule: -S(0)2-, gde alkil radikal ima istu definiciju kao što je opisana ovde. Primeri su, ali bez ograničavanja, metilsulfonil, etilsulfonil, n-propilsulfonil,izo-propilsulfonil, n-butilsulfonil, se/c-butilsulfonil,/zo-butilsulfonil, f-butilsulfinol i slično.
Naziv "C1-4alkiltio" označava C1-4alkil radikal, pripojen uz sulfid formule: -S-, gde alkil radikal ima istu definiciju kao što je opisana ovde. Primeri su, ali bez ograničavanja, metilsulfanil (tj. CH3S-), etilsulfanil, n-propilsulfanil,izo-propilsulfanil, n-butilsulfanil, se/c-butilsulfanil, /zo-butilsulfanil, f-butilsulfanil i slično.
Naziv "C2-4alkinil" označava radikal koji ima 2 do 4 ugljenika i najmanje jednu trogubu vezu ugljenik-ugljenik, neke realizacije su sa 2 do 3 ugljenika, a neke realizacije imaju 2 ugljenika. Primeri alkinil su, ali bez ograničavanja, etinil, prop-1-inil, 3-prop-2-inil, but-1 inii, 1 -metil-prop-2-inil, buta-1,3-diinil i slično. Naziv "alkinil" obuhvata di-ine.
Naziv "amino" označava grupu -NH2.
Naziv "C1-4alkilamino" označava alkil radikal pripojen uz amino radikal, gde alkil radikal ima isto značenje koje se opisano ovde. Neki primeri su, ali bez ograničavanja, metilamino, etilamino, n-propilamino,/zo-propilamino,n-butilamino, se/c-butilamino,/zo-butilamino, f-butilamino i slično. Neke realizacije su "C1-2 alkilamino".
Naziv "aril" označava aromatični prstenasti radikal, koji sadrži 6 do 10 ugljenika u prstenu. Primeri su fenil i naftil.
Naziv "karbo-Ci^-alkoksi" se odnosi na C1-4alkil estar karboksilne kiseline, gde je alkil grupa definisana ranije. Primeri su, ali bez ograničavanja, karbometoksi, karboetoksi, karbopropoksi, karboizopropoksi, karbobutoksi, karbo-se/f-butoksi, karbo-/zo-butoksi, karbo-/-butoksi i slično.
Naziv "karboksamid" se odnosi na grupu -CONH2.
Naziv "karboksi" ili "karboksil" označava grupu -C02H; takođe se navodi kao grupa karboksilne kiseline.
Naziv "cijano" označava grupu -CN.
Naziv "C3-5cikloalkil" označava zasićeni prstenasti radikal koji sadrži 3 do 6 ugljenika; neke realizacije sadže 3 do 5 ugljenika; a neke realizacije sadrže 3 do 4 ugjenika. Primeri su ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil.
Naziv "C2-8dialkilamino" označava amino supstituisan sa dva, ista ili različita alkil radikala, gde alkil radikal ima istu definiciju koja je opisana ovde. C2-8dialkilamino se može predstaviti sledećim grupama:
Neki primeri C2-8dialkilamino su, ali bez ograničavanja, dimetilamino, metil-etilamino, dietilamino, metilpropilamino, metilizopropilamino i slično.
Naziv "C1-4haloalkoksi" označava haloalkil, definisan ovde, koji je direktno pripojen atomu kiseonika. Primeri su, ali bez ograničavanja, difluorometoksi, trifluorometoksi, 2,2,2-trifluoroetoksi, pentafluoroetoksi i slično.
Naziv "C1-4haloalkil" označava alkil grupu, u kojoj je taj alkil supstituisan halogenom, od jednog do potpune supstitucije, a potpuno supstituisani haloalkil se može predstaviti formulom ChL.2h+i, gde L predstavlja halogen, a "h" predstavlja broj atoma ugljenika; kada je prisutno više od jednog halogena, oni mogu biti isti ili različiti, a biraju se iz grupe koju čine F, Cl, Br i I. Predpostavlja se da nazivi "alkil" i "halogen" imaju istu definiciju koja se nalazi ovde. U nekim realizacijama haloalkil je "C-mhaloalkil", pa grupa sadrži 1 do 4 ugljenika, u nekim realizacijama sadrži 1 do 3 ugljenika, u nekim realizacijama sadrži 1 do 2 ugljenika, a u nekim realizacijama sadrži 1 ugljenik. Kada je haloalkil potpno supstituisan atomima halogena, ta grupa se naziva perhaloalkil, na primer, alkil pootpuno supstituisan sa atomima fluora se ovde naziva "perfluoroalkil". U nekim realizacijama primeri haloalkila su, ali bez ograničavanja, fluorometil, difluorometil, 2,2,2-trifluoro-etil, 2,2-difluoro-etil, 1,2,2-trifluoro-etil, 1,2-difluoro-etil, 1,1,2-trifluoroetil, 3,3,3-trifluoro-propil, 2,2-difluoro-propil, 3,3-difluoro-propil, 3-fluoro-propil, 2,3,3-trifluoro-propil, 2,3-difluoro-propil, 2,2,3,3,3-pentafluoro-propil, 2,2,3,3-tetrafluoro-propil, 2,2,3-trifluoro-propil, 1,2,3,3-tetrafluoro-propil, 1,2,3-trifluoro-propil, 3,3-difluoro-propil, 1,2,2,3-tetrafluoro-propil, 3,3-difluoro-butil, 3,3-difluoro-butil, 4,4,4-trifluoro-butil, 3,3-difluoro-butil i slično. U nekim realizacijama primeri perfluoroalkiia su, ali bez ograničavanja, trifluorometil, pentafluoroetil, heptafluoropropil, 1,2,2,2-tetrafluoro-1-trifluorometil-etil i slično.
Naziv "C1-4haloalkilsulfinil" označava haloalkil radikal, pripojen sulfoksidnoj grupi formule: -S(O)-, gde haloalkil radikal ima istu definiciju kao što je opisana ovde.
Naziv "Cm haloalkilsulfonil" označava haloalkil radikal, pripojen sulfonskoj grupi formule: -S(0)2-, gde haloalkil ima istu definiciju kao stoje opisana ovde.
Naziv "C-m haloalkiltio" označava haloalkil radikal direktno pripojen atomu sumpora, gde haloalkil ima isto značenje koje je ovde opisano.
Naziv "halogen" ili "halo" označava fluoro, hloro, bromo ili jodo grupu.
Naziv "hidroksil" odnosi se na -OH grupu.
Naziv "nitro" sa odnosi na grupu -NO2.
Naziv "tioksi" odnosi se na grupu -SH.
Akronim DMF označava dimetilformamid.
Akronim DMSO označava dimetilsulfoksid.
Akronim THF označava tetrahidrofuran.
Akronim PCM označava dihlorometan.
Akronim Hex označava heksan.
Akronim TBDMS označava ter-butilmetilsilil.
Akronim PTSA označava para-toluensurfonsku kiselinu.
Akronim LDA označava litijum-diizopropilamid.
Akronim LHMDS označava litijum-heksametildisilazan.
Akronim TFA označava trifluorosirćetnu kiselinu.
Akronim EDC označava 1-etil-3-(3-dimetilaminopropil)karbodiimid hidrohlorid.
Akronim dppf označava 1,1'-bis(difenilfosfino)ferocen.
Naziv kodon, označava grupaciju od tri nukleotida (ili ekvivalenta nukleotidima) koja obično sadrži nukleozid [adenozin (A), gvanozin (G), citidin (C), uridin (U) i timidin (T)] kuplovan na fosfatnu grupu, a koji, kada se translira, kodira aminokiselinu.
Naziv preparat označava materijal koji sadrži najmanje dva jedinjenja ili dve komponente; na primer, ali bez ograničavanja, farmaceutski preparat je preparat koji se sastoji od jedinjenja iz ovog pronalaska i farmaceutski prihvatljivog nosača.
Naziv efikasnost jedinjenja označava merenje svojstva jedinjenja da inhibira ili stimuliše funkcionalnost receptora, upravo suprotno od afiniteta vezivanja receptora.
Naziv konstitutivno aktiviran receptor označava receptor podvrgnut konstituitvnoj aktivaciji receptora.
Naziv konstituitivna aktivacija receptora označava stabilizaciju receptora u aktivnom stanju, na drugi način od vezivanja receptora sa njegovim endogenim ligandom, ili njegovim hemijskim ekvivalentom.
Naziv kontakt ili dovođenje u kontakt označava dovođenje naznačenih ostataka da budu zajedno, bilo u sistemuin vitro,ili u sistemuin vivo.Dakle, "dovođenje u kontakt" receptora RUP25 sa jedinjenjem iz ovog pronalaska obuhvata ordiniranje jedinjenja iz ovog pronalaska nekoj individui, na primer humanom biću, koje ima receptor RUP25, isto kao, na primer, unošenjem jedinjenja iz ovog pronalaska u uzorak koji sadrži ćelijski ili prečišćeniji preparat, koji sadrži receptor RUP25.
Koronama bolest srca, namenjena je da obuhvati oboljenja koja se sastoje od sužavanja malih krvnih sudova, kroz koje se dovodi krv i kiseonik srcu.
" Koronarna bolest srca" obično nastaje usled nagomilavanja masnog materijala i plaka. Kako se koronarne arterije sužavaju, protok krvi u srce se može usporiti ili zaustaviti. Koronarna bolest srca može da izaziva bol u grudima (stabilna angina pektoris), kratak dah, lupanje srca ili druge simptome.
" Smanjenje" se koristi da označi smanjenje za merljivu količinu, a koristi se kao sinonim za nazive "redukovati", "umanjiti", "sniziti" i "umanjiti".
" Dijabetes" se ovde koristi sa namerom da obuhvati uobičajenu dijagnozu dijabetesa, dobijenu bilo kojom od metoda, obuhvatajući, ali bez ograničavanja, sledeću listu: simptome dijabetesa (npr., poliurija, polidipsija, polifagija) plus slučajne sadržaje glukoze u plazmi veće ili jednake 200 mg/dL, pri čemu se slučajna glukoza u plazmi definiše u bilo koje doba dana, bez obzira na vreme uzetog obroka ili pića; sadržaji glukoze u plazmi posle 8 h bez hrane manji ili jednaki 126 mg/dL; i sadržaji glukoze u plazmi veći ili jednaki 200 mg/dL 2 h posle oralnog ordiniranja 74 g anhidrovane glukoze rastvorene u vodi.
Fraza " poremećaji metabolizma lipida" namenjena je da obuhvati, ali bez ograničavanja, dislipidemiju.
Naziv " dislipidemija" namenjen je da obuhvati poremećaje koji se sastoje od bilo koga povišenog sadržaja slobodnih masnih kiselina u plazmi, povišenog sadržaja holesterola u plazmi, povišenog sadržaja LDL-holesterola, smanjenog sadržaja HDL-holesterola i povišenog sadržaja triglicerida u plazmi.
" Kome je potreban tretman", kako se ovde koristi, odnosi se na sud koji donosi negovatelj (npr. lekar, sestra, specijalizovana sestra itd. u slučaju humanih bića; veterinar u slučaju animalnih bića, uključujući ne-humane sisare) da je pojedincu
ili animalnom biću isti potreban, ili da će izvući korist od tretmana. Ovaj sud se donosi na osnovu raznih faktora koji ulaze u domen ekspertize negovatelja, ali to obuhvata i saznanje da je pojedinac ili animalno biće bolesno, ili će biti bolesno, kao rezultat bolesti, stanja ili poremećaja koji se mogu tretirati jedinjenjima iz ovog pronalaska. Dalje, fraza "kome je potreban tretman" se odnosi na profilaksu pojedinca, na osnovu suda koji donosi negovatelj da će pojedinac biti bolestan. U ovom kontekstu jedinjenja iz ovog pronalaska se koriste u zaštitne ili preventivne svrhe. U skladu sa tim, "kome je potreban tretman" se odnosi na sud negovatelja da je pojedinac već bolestan, ili da će biti bolestan, pa se jedinjenja iz ovog pronalaska mogu koristiti da ublaže, inhibiraju, poprave ili spreče bolest, stanje ili poremećaj.
Naziv " pojedinac" se ovde koristi za bilo koje animalno biće, uključujući sisare, na primer, miševe, pacove i druge glodare, zečeve, pse, mačke, svinje, marvu, ovce, konje ili primate, a u jednoj realizaciji, na humana bića.
Nazivi " Inhibirati" ili " inhibiranie", u odnosu na naziv "odgovor", označavaju da je neki odgovor smanjen ili sprečen u prisustvu jedinjenja, suprotno od odsustva tog jedinjenja.
" Rezistentnost prema insulinu" kako se ovde koristi, namenjena je obuhvatanju uobičajene dijagnoze rezistentnosti prema insulinu, dobijene bilo kojom od brojnih metoda, uključujući, ali bez ograničavanja: intravenozni test tolerancije glukoze ili merenje sadržaja insulina tokom gladovanja. Dobro je poznato da postoji odlična korelacija između visine sadržaja insulina pri gladovanju i stepenea rezistentnosti prema insulinu. Stoga, povišeni sadržaji insulina pri gladovanju se mogu koristiti kao surogatni marker za rezistentnost prema insulinu, u svrhu identifikacije koji pojedinci sa normalnom tolerancijom glukoze (NGT) imaju rezistentnost prema insulinu. Dijagnoza rezistentnosti prema insulinu se može takođe načiniti korišćenjem klemovanog testa euglikemičke glukoze.
Naziv "i nverzni agonisti" označava ostatke koji se vezuju na endogeni oblik receptora ili na konstitutivno aktivirani oblik receptora, a koji inhibiraju osnovni unutarćelijski odgovor iniciran aktivnim oblikom receptora ispod normalnog osnovnog nivoa aktivnosti, koji se opaža u odsustvu agonista, delimičnog agonista, ili smanjuju vezivanje GTP za membrane. U nekim realizacijama osnovni unutarćelijski odgovor je inhibiran u prisustvu inverznog agonista za najmanje 30%, u drugim realizacijama za najmanje 50%, a u još nekim realizacijama za najmanje 75%, u poređenju sa osnovnim odgovorom, u odsustvu inverznog agonista.
Naziv " ligand" označava endogeni molekul, koji se nalazi u prirodi, koji je specifičan za endogeni prirodni receptor.
Fraza " oboljenje povezano sa metablizmom" označava da se odnosi na povećanje ili smanjenje količine, kvaliteta, odgovora ili efekta posmatrane aktivnosti, funkcije ili molekula.
" Modulisati" ili " modulisanje", kako se koristi ovde, odnosi se na povećanje ili smanjenje količine, kvaliteta, odgovora ili efekta posmatrane aktivnosti, funkcije ili molekula.
Naziv " farmaceutski preparat" označava preparat za prevenciju, tretiranje ili kontrolisanje bolesti ili stanja, koji sadrži najmanje jedan aktivni sastojak, na primer, ali bez ograničavanja, jedinjenje iz ovog pronalaska, uključujići njegove farmaceutski prihvatljive soli, farmaceutski prihvatljive solvate i/ili hidrate, i najmanje jedan farmaceutski prihvatljiv nosač.
Naziv " farmaceutski prihvatljiv nosač ili dodatak" označava suštinski inertnu supstancu, koja se koristi kao razblaživač ili tečni nisač jedinjenja iz ovog pronalaska.
Naziv " terapeutski efikasna količina", se ovde koristi da označi količinu aktivnog jedinjenja ili farmaceutskog agensa, koji izazivaju biološki ili medicinski odgovor u tkivu, sistemu, animalnom biću, pojedincu ili humanom biću, koji traži istraživač, veterinar, lekar ili drugo kliničko osoblje, a koji obuhvata jedan ili više od sledećih: (1) Sprečavanje bolesti; na primer sprečavanje bolesti, stanja ili poremećaja kod pojedinca, koji može da ima predispoziciju za tu bolest, stanje ili poremećaj, ali još ne oseća ili ne pokazuje patologiju ili simptomatologiju te bolesti, (2) Inhibiranje bolesti; na primer inhibiranje bolesti, stanja ili poremećaja kod pojedinca, koji oseća ili pokazuje patologiju ili simptomatologiju bolesti, stanja ili poremećaja (tj. zaustavljanje daljeg razvoja patologije i/ili simptomatologije), i (3) Ublažavanje bolesti; na primer ublažavanje bolesti, stanja ili poremećaja kod pojedinca, koji oseća ili pokazuje patologiju ili simptomatologiju te bolesti, stanja ili poremećaja (tj. vraća unazad patologiju i/ili simptomatologiju).
Jedinjenja ovog pronalaska
Jedan aspekt ovog pronalaska obuhvata derivate tetrazola prikazane Formulom
(I):
gde su:
X je NH ili 0;
Rise bira iz grupe koju čine H, halogen, hidroksi, tioksi, cijano, nitro, Cm haloalkil, amino, Cm alkilamino, C2-sdialkilamino, Ci-4alkil, Ci-4alkoksi, C2-4alkenil, C2-4alkinil, C3-5cikloalkil, Ci-4haloalkoksi, C1-4alkiltio, Cm alkilsulfinil,
Ci- 4 alkilsulfonil, Ci-4haloalkiltio, C-m haloalkilsulfinil i Cm haloalkilsulfonil;
R2se bira iz grupe koju čine H, halogen, hidroksi, tioksi, cijano, nitro, C1-4haloalkil, amino, C1-4alkilamino, C2-8dialkilamino, C1-4alkil, C1-4alkoksi, C2^» alkenil, C2-4alkinil, C3-5cikloalkil, C1-4haloalkoksi, C1-4alkiltio, Cm alkilsulfinil,
C1-4alkilsulfonil, Cm haloalkiltio, Cm haloalkilsulfinil i Cm haloalkilsulfonil; ili je
R2odsutan;
— je prosta veza kada je R2prisutan, ili je — dvoguba veza kada je R2odsutan; i
A predstavlja 5, 6 ili 7-člani karbociklični prsten, ili 5, 6 ili 7-člani heterociklični prsten opciono supstituisan sa 1 do 4 supstituenta koji se biraju iz grupe koju čine halogen, hidroksi, tioksi, cijano, nitro, Cm haloalkil, amino, Cm alkilamino, C2-8dialkilamino, Cm alkil, Cm alkoksi, C2-4alkenil, C2-4alkinil, C3-5cikloalkil, Cm haloalkoksi, Cm alkiltio, Cm alkilsulfinil, Cm alkilsulfonil, Cm haloalkiltio, Cm haloalkilsulfinil i Cm haloalkilsulfonil; ili
njihova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu postojati u raznim tautomernim oblicima. Na primer, kao što je dobro poznato onima koji su verzirani u stanje tehnike, tetrazoli mogu da postoje u najmanje dva tautomerna oblika i mada Formula (I) predstavlja jedan oblik, podrazumeva se da su ovim pronalaskom obuhvaćeni svi tautomerni oblici; ilustracije radi, dva moguća tautomera tetrazola u Formuli (I) prikazani su niže:
Sledeći primer su realizacije u kojima X predstavlja NH. Onima koji su verzirani u stanje tehnike dobro je poznato da heterocikli pirazola mogu postojati u najmanje dva tautomerna oblika i mada Formula (I) predstavlja jedan oblik, podrazumeva se da su ovim pronalaskom obuhvaćeni svi tauotomemi oblici; ilustracije radi, dva moguća tautomera pirazola, kada X u Formuli (I) pfredstavlja NH, prikazani su niže:
Dalje, podrazumeva se da kada X predstavlja NH, da tada tautomeri mogu postojati za oba prstena B, a takođe u kombinaciji sa prstenom tetrazola. Podrazumeva se da su svi tautomeri, koji mogu postojati za ovde opisana jedinjenja, unutar obima ovog pronalaska.
Ovaj pronalazak obuhvata takođe dijastereomere, kao i optičke izomere, npr. smeše enantiomera uključujući racemske smeše, kao i pojedinačne enantiomere i dijastereomere, koji proističu iz strukturne asimetrije nekih jedinjenja iz ovog pronalaska. U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska suR.U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska su S. U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska su racemske smeše.
Podrazumeva se da neke karakteristike ovog pronalaska, koje su, jasnoće radi, opisane u kontekstu odvojenih realizacija, mogu takođe da se daju kao kombinacija u jednoj realizaciji. Obrnuto, razne karakteristike ovog pronalaska koje su, kratkoće radi, opisane u kontekstu jedne realizacije, mogu takođe da se daju osvojeno ili u bilo kojoj pogodnoj subkombinaciji.
Kako se ovde koristi, "supstituisan" označava da je najmanje jedan atom vodonika u hemijskoj grupi zamenjen ne-vodoničnim supstituentima ili grupom. Kada je neka hemijska grupa ovde "supstituisna", ona to može biti do supstitucije potpune valence; na primer, metil grupa može biti supstituisana sa 1, 2 ili 3 supstituenta, metilenska grupa može biti supstituisana sa 1 ili 2 supstituenta, fenil grupa može biti supstituisana sa 1, 2, 3, 4 ili 5 supstituenata, i slično.
Jedna realizacija ovog pronalaska se odnosi na jedinjenja Formule (I) u kojima X predstavlja NH. Ova realizacija se može predstaviti Formulom (la), ilustrovanom niže:
gde svaka varijabla Formule (la) ima isto značenje koje je ovde opisano gore i dole.
Jedna realizacija ovog pronalaska se odnosi na jedinjenje Formule (I) u kome X predstavlja NH, Ri je H ili hidroksi, R2je H ili je odsutan, ?— je prosta veza kada R2predstavlja H, ilije :=^-dvoguba veza kada je R2odsutan; prsten A je 5-člani heterociklični prsten, opciono supstituisan sa 1 do 4 supstituenta koji se biraju iz grupe koju čine halogen, Cm alkil, Cm alkoksi i C3-5cikloalkil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
Jedna realizacija ovog pronalaska se odnosi na jedinjenja Formule (I) u kojima X predstavlja 0. Ova realizacija se može predstaviti Formulom (Ic), ilustrovanom niže:
gde svaka varijabla Formule (Ic) ima isto značenje koje je ovde opisano gore i dole.
Jednu realizaciju ovog pronalaska predstavljaju jedinjenja Formule (I) gde se Ri bira iz grupe koju čine H, halogen, hidroksi, C1-4haloalkil, Cm alkil, Cm alkoksi, C24 alkenil, C2-4alkinil, Cm alkiltio i C-m haloalkoksi. U nekim realizacijama R-i se bira iz grupe koju čine H, halogen, Cm haloalkil i Cm alkil. U nekim realizacijama R1predstavlja F. U nekim realizacijama R-i predstavlja H.
Jedna realizacija ovog pronalaska se odnosi na jedinjenja Formule (I) gde se R2bira iz grupe koju čine H, halogen, hidroksi, Cm haloalkil, Cm alkil, Cm alkoksi, C2.4alkenil, C2-4alkinil, Cm alkiltio i Cm haloalkoksi. U nekim realizacijama R2se bira iz grupe koju čine H, halogen, Cm haloalkil i C-m alkil. U nekim realizacijama R2predstavlja F. U nekim realizacijama R2predstavlja H.
Jedna realizacija ovog pronalaska se odnosi na jedinjenja Formule (I) gde R-i i R2oba predstavljaju H.
Jedna realizacija ovog pronalaska se odnosi na jedinjenja Formule (I) gde prsten A predstavlja 5, 6 ili 7-člani karbociklični prsten. Naziv "5, 6 ili 7-člani karbociklični prsten" označava prsten koji se sastoji od 5, 6 ili 7 ugljenika, gde dva ugljenika iz prstena dele prstenovi A i B. Prsten A može biti zasićen (tj. nema dvogubih veza u prstenu), nezasićen (tj. prsten sadrži dvogube veze) ili njihova kombinacija. U nekim realizacijama — je prosta veza, a R2je prisutan. Ova realizacija se može predstaviti Formulom (le) ilustrovanom niže:
gde svaka varijabla Formule (le) ima isto značenje koje je ovde opisano gore i dole.
Jedna reaizacija ovog pronalaska se odnosi na jedinjenja koja imaju Formulu (If):
gde su:
Ri predstavlja H ili hidroksi;
A je prsten opciono supstituisan sa 1 ili 2 supstituenta koji se biraju iz grupe koju čine halogen, Cm alkil, C-malkoksi i C3-5cikloalkil;
ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
U nekim realizacijama prsten A je 5-člani karbociklični prsten. U jednoj realizaciji, prsten A je 5-člani karbociklični prsten koji se može predstaviti Formulom (Ig), ilustrovanom niže:
gde svaka varijabla Formule (Ig) ima isto značenje koje je ovde opisano gore i dole. U nekim realizacijama R1je C1-4alkoksi. U nekim realizacijama R1je C1-4alkil. U nekim realizacijama R-ii R2su oba H.
Jedna realizacija ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja koja imaju Formulu (Ih):
gde je:
A prsten koji je opciono supstituisan sa 1 ili 2 supstituenta koji se biraju iz grupe koju čine halogen, C1-4alkil, C1-4alkoksi i C3-5cikloalkil;
ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
Jedna realizacija ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja koja imaju Formulu (Ih):
gde je:
A prsten koji je supstituisan sa 1 ili 2 supstituenta koji se biraju iz grupe koju čine halogen, n-propil, n-butil, C-m alkoksi i C3-5cikloalkil;
ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
Jedna realizacija ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja koja imaju Formulu (Ih):
gde je:
A prsten koji je nesupstituisan ili supstituisan sa etil;
ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
U jednoj realizaciji A je prsten koji predstavlja 5-člani heterociklični prsten koji je još nezasićen (tj. dvoguba veza u prstenu). Ova realizacija se može predstaviti Formulom (li), ilustrovanom niže:
gde svaka varijabla Formule (li) ima isto značenje koje je ovde opisano gore i dole.
Jedna realizacija ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja Formule (I) gde prsten A predstavlja 6-člani karbociklični prsten. Ova realizacija se može predstaviti formulom (Ik), ilustrovanom niže:
gde svaka varijabla Formule (Ik) ima isto značenje koje je ovde opisano gore i dole.
Jedna realizacija ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja Formule (I) gde prsten A predstavlja 7-člani karbociklični prsten. Ova realizacija se može predstaviti formulom (Im), ilustrovanom niže:
gde svaka varijabla Formule (Im) ima isto značenje koje je ovde opisano gore i dole.
Jedna realizacija ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja Formule (I) gde prsten A predstavlja 5, 6 ili 7-člani karbociklični prsten, kao što je opisano gore. U nekim realizacijama ?— je dvoguba veza, a R2je odsutan. Ova realizacija se može predstaviti Formulom (lo), ilustrovanom niže: gde svaka varijabla Formule (lo) ima isto značenje koje je ovde opisano gore i dole. U nekim realizacijama prsten A je 5-člani karbociklični prsten. Ova realizacija se može predstaviti Formulom (lq), ilustrovanom niže:
gde svaka varijabla Formule (lq) ima isto značenje koje je ovde opisano gore i dole. U nekim realizacijama prsten A je 6-člani karbociklični prsten. U nekim realizacijama prsten A je 6-člani karbociklični prsten, pod uslovom da prsten A nije aromatičan. U nekim realizacijama prsten A je 7-člani karbociklični prsten.
Jedna realizacija ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja Formule (I) gde prsten A predstavlja 5, 6 ili 7-člani heterociklični prsten. Naziv "5, 6 ili 7-člani heterociklični prsten" označava 5, 6 ili 7-člani karbociklični prsten, kao što je opisan gore, gde je 1, 2 ili 3 ugljenika iz prstena, koji se ne dele između prstenova A i B, nezavisno zamenjeno sa -O-, -S-, -S(O)- ili -S(0)2-. Jasnoće radi, kao što je opisano gore, prsten A može biti zasićen (tj. bez dvogubih veza), nezasićen (tj. sadrži dvogube veze u prstenu) ili njihova kombinacija. U nekim realizacijama je prosta veza, kada je R2prisutan. U nekim realizacijama prsten A je 5-člani heterociklični prsten. U nekim realizacijama jedan ugljenik u prstenu 5-članog heterocikličnog prstena je zamenjen atomom kiseonika u prstenu; ove realizacije se mogu predstaviti sledećim Formulama (Is) i (It):
gde svaka varijabla Formulama (Is) i (It) ima isto značenje koje je ovde opisano gore i dole. U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska imaju Formulu (Is) u kojoj X predstavlja NH. U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska imaju Formulu (Is) u kojoj X predstavlja 0 (atom kiseonika). U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska imaju Formulu (It) u kojoj X predstavlja NH. U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska imaju Formulu (It) u kojoj X predstavlja 0 (atom kiseonika). U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska imaju Formulu (Is) u kojoj Ri predstavlja C1-4alkil, a R2je H. U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska imaju Formulu (Is) u kojoj i R1i R2predstavljaju H. U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska imaju Formulu (It) u kojoj R1predstavlja Ci? alkil, a R2je H. U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska imaju Formulu (It) u kojoj i R1i R2predstavljaju H. U nekim realizacijama, jedan ugljenik iz prstena 5-članog heterocikličnog prstena je zamenjen sa atomom sumpora u prstenu; ove realizacije se mogu predstaviti sledećim Formulama (lu) i (Iv): gde svaka varijabla Formulama (lu) i (Iv) ima isto značenje koje je ovde opisano gore i dole. U nekim realizacijama sumpor u prstenu Formula (lu) i (Iv) je dalje oksidisan u sulfoksid (tj. -S(O)-). U nekim realizacijama sumpor u prstenu Formula (lu) i (Iv) je dalje oksidisan u surfon (tj. -S(0)2-). U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska imaju Formulu (lu) u kojoj X predstavlja NH. U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska imaju Formulu (lu) u kojoj X predstavlja O (atom kiseonika). U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska imaju Formulu (Iv) u kojoj X predstavlja NH. U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska imaju Formulu (Iv) u kojoj X predstavlja 0 (atom kiseonika). U nekim realizacijama prsten A je 6-člani heterociklični prsten. U nekim realizacijama jedan od atoma iz prstena 6-članog heterocikličnog prstena je zamenjen sa atomom kiseonika u prstenu; ove realizacije se mogu predstaviti sledećim Formulama (lx), (ly) i (Iz):
gde svaka varijabla u Formulama (lx), (ly) i (Iz) ima isto značenje koje je ovde opisano gore i dole. U nekim realizacijama prsten A je 7-člani heterociklični prsten.
Jedna realizacija ovog pronalaska se odnosi na jedinjenja Formule (I) u kojima prsten A predstavlja 5, 6 ili 7-člani heterociklični prsten. U nekim realizacijama ?— je dvoguba veza, a R2je odsutan. U nekim realizacijama prsten A je 5-člani heterociklični prsten. Ova realizacija se može predstaviti Formulom (Ila), ilustrovanom niže:
gde svaka varijabla u Formuli (fla) ima isto značenje koje je ovde opisano gore i dole, a Z je -O-, -S-, -S(O)- ili -S(0)2-.
U nekim realizacijama prsten A je 6-člani heterociklični prsten. U nekim realizacijama ovaj 6-člani heterociklični prsten je dihidro-piranil prsten (tj. jedan ugljenik u prstenu je zamenjen atomom kiseonika); ove realizacije se mogu predstaviti sledećim formulama (llc) i (lld):
gde svaka varijabla u Formulama (llc) i (lld) ima isto značenje koje je ovde opisano gore i dole. U nekim realizacijama prsten A je 7-člani heterociklični prsten.
Jedna realizacija ovog pronalaska se odnosi na jedinjenja Formule (I) i njene varijetete opisane ovde, gde je prsten A opciono supstituisan sa supstituentima koji se biraju iz grupe koju čine halogen, hidroksi, C1-4haloalkil, d-4 alkil, d-4 alkoksi, C2-4alkenil, C2^alkinil, Cm alkiltio i Ci-4haloalkoksi. U nekim realizacijama prsten A je opciono supstituisan sa supstituentima koji se biraju iz grupe koju čine halogen, C1-4haloalkil i Cm alkil. U nekim realizacijama prsten A je opciono supstituisan sa F. U nekim realizacijama prsten A je opciono supstituisan sa 1 do 4 supstituenta. U nekim realizacijama prsten A je opciono supstituisan sa 1 do 3 supstituenta. U nekim realizacijama prsten A je opciono supstituisan sa 1 do 2 supstituenta. U nekim realizacijama prsten A je opciono supstituisan sa 1 supstituentom. U nekim realizacijama prsten A nije supstituisan.
Sinteza jedinjenja Formule ( I)
U jednoj realizaciji ovaj pronalazak predstavlja postupak sinteze za dobijanje novih tetrazola Formule (I). Ova jedinjenja Formule (I) se mogu jednostavno dobiti u skladu sa novim postupkom, koji koristi raznovrsne polazne materijale koji su komeracijalno dostupni ili se lako dobijaju režimima sinteze koji su poznati onima koji su verzirani u stanje tehnike. U ilustrovanim sintezama, prikazanim niže, ukoliko se drugačije ne naglasi, obeleženi supstituenti imaju istu identifikaciju kao što je pomenuta u definicijama jedinjenja opisanih gore, za Formulu (I).
Jedan postupak koji se može koristiti za dobijanje jedinjenja iz ovog pronalaska, u kojima X predstavlja NH (tj. prsten B predstavlja pirazol), koristi intermedijare koji se izvode iz cikličnog ketona Formule (A), kao što ilustruje Shema I, niže:
Jedinjenja Formule (la) se mogu dobiti reagovanjem cikličnog ketona Formule
(A) sa dialkiloksalatom formule (C(0)ORio)2, gde R10predstavlja Ci-s alkil, u prisustvu baze i polarnih rastvarača, kao što su, ali bez ograničavanja, C1-8
alkanol, metanol, etanol, butanol, pentanol, heksanol, 2-metoksietanol, izopropanol, THF, DMF i slično, dajući ketoestar Formule (B). Pogodne baze su alkoksidi alkalnih metala, na primer, natrijum-metoksid, natrijum-etoksid, kalijum-etoksid, kalijum-f-butoksid i slično; amidi alkalnih metala (tj. alkalni metal-NR-n, gde Rn predstavlja C1-8alkil ili silil-Ci-s-alkiI), na primer litijum-diizopropilamid, litijum-heksametildisilazan, natrijum-heksametildisilazan, kalijum-heksametildisilazan i slične baze. Ketoestar (B) reaguje sa hidrazinom, a može se koristiti zaštićeni ili nezaštićeni hidrazin, pod pogodnim uslovima, dajući pirazol-estar Formule (C). Opciono ovaj pirazol se može zaštiti, na primer, sa benzil grupom i slično. Ovaj estar se konvertuje u amid Formule (D), koristeći metode koje su poznate onom ko je verziran u stanje tehnike, na primer, tretiranjem sa amonijakom u polarnom rastvaraču, na temperaturi od sobne temperature do temperature ključanja rastvarača. Amid (D) reaguje sa agensom za dehidrataciju, kao što je fosfor-oksihlorid, fosfor-pentoksid, tionilhlorid i slično, bilo čist ili u prisustvu aprotonskog rastvarača, kao što je acetonitril, DMF i slično, dajući nitril
(E). Nitril (E) reaguje sa azidom (tj., N3) ili ekvivalentom azida, kao što je natrijum-azid, kalijum-azid, trimetilsilil-azid (tj. (CH3)SiN3) i slično, dajući tetrazol
Formule (la). U nekim primerima može biti korisno prisustvo Lewis-ove kiseline, na primer, AICI3, ZnBr2i slično, u pogodnom rastvaraču, kao što je DMF i slično.
Jedan postupak koji se može koristiti za dobijanje jedinjenja Formule (I), gde X predstavja kiseonik (tj. prsten B je izoksazol) koristi intermedijare koji se izvode iz alkinil alkohola Formule (J), kao što ilustruje Shema II, niže:
Jedinjenja Formule (1c) mogu se dobiti zaštitom alkinil alkohola Formule (J) sa pogodnom zaštitnom grupom, na primer, THP, TBDMS i slično, dajući alkinil (K). Alkinil (K) se konvertuje u alkinilestar Formule (L, gde R15predstavlja d-a alkil), tretmanom sa jakom bazom, a zatim reagovanjem sa C1-8alkil-hloroformijatom. Pogodna jaka baza je alkil-litijum, na primer, ali bez ograničavanja, n-butil-litijum, f-butil-litijum i slično. Intermedijar (L) se zatim deprotektuje, koristeći metode koje su poznate onima koji su verzirani u stanje tehnike, naprimer,THP grupa se može tipično ukloniti tretmanom sa kiselinom (npr. PTSA), a TBDMS grupa se tipično može ukloniti tretmanom sa tetra-alkilamonijum-fluoridom. Dobijeni alkohol se oksidiše u aldehid (M), koristeći razne metode, na primer, Dess-Martin-ov perjodinan (tj. 1,1,1-triacetoksi-1,1-benzjodoksol-3(1H)-on), Swem-ovu oksidaciju, Corey-vu oksidaciju sa NCS, ili bilo koju drugu pogodnu metodu, koje je opisao Hudicky, M, u "Oxidations in Organic Chemistry", ACS Monograph, 186. 1990. Aldehid (M) se tretira sa hidroksilaminom u prisustvu baze, pa sledi NCS i baza, dajući izoksazol-alkilestar (N). Izoksazol (N) se može konvertovati u jedinjenja Formule (Ic), suštinski na sličan način opisanom gore, u Shemi I (tj.
-C02-Ci-8-alkil -» CONH2-> C=N -» tetrazol).
Jedan postupak, koji se može upotrebiti za dobijanje nekih jedinjenja Formule (I), koristi intermedijar (AJ), kao što ilustruju Sheme III i IV, niže:
Jedinjenja strukture (AJ) (gde R predstavlja C-m alkil, C2-4alkenil i C2-4alkinil) mogu se dobiti tretiranjem nezasićenog pirazola (AA) sa benzilbromidom, u pogodnom rastvaraču, kao što je THF, u prisustvu NaOH kao baze, dajući N-benzil-pirazol (AB). Ovaj pirazol (AB) se može saponifikovati koristeći metode koje su poznate onom ko je verziran u stanje tehnike, na primer, tretiranjem sa natrijum-hidroksidom u vodi, u smeši rastvarača, kao što je THF/MeOH. Kiselina (AC) se kupluje sa /V-hidroksi-sukcinimidom, koristeći reagens za kuplovanje, kao što je EDC. Estar (AD) se konvertuje u amid (AE) tretmanom sa koncentrovanim rastvorom NH4OH, u rastvaraču kao što je 1,4-dioksan. Ovaj amid (AE) može da reaguje sa reagensom za dehidrataciju, kao što je hlorid cijanurinske kiseline, anhidrid trifluorosirćetne kiseline, tionilhlorid i slično, u prisustvu aprotonskog rastvarača, kao što je DMF, dajući nitril (AF). Ovaj nitril (AF) se tretira sa viškom kompleksa boran-THF, u rastvaraču kao što je THF, na niskoj temperaturi, posle ćega sledi oksidacija sa vodonik-peroksidom, u prisustvu natrijum-hidroksida, dajući 1:1 smešu alkohola, prikazanu sa (AG') i
(AG").
Koristeći ili alkohol (AG') ili alkohol (AG"), mogu se dobiti razni etri. Reprezentativna sinteza je prikazana u Shemi IV, koja koristi alkohol (AG'). Podrazumeva se da se slična shema sinteze može koristiti i sa alkoholom (AG").
Jedinjenja strukture (AH) se mogu dobiti tretiranjem alkoholnog intermedijara (AG') sa viškom alkilhalida, u prisustvu baze, kao što je natrijum-hidrid, u aprotonskom rastvaraču, kao što je DMF. Nitril (AH) reaguje sa azidom, kao što je natrijum-azid, u prisustvu Lewis-ove kiseline, kao što je cink-bromid, dajući tetrazol, strukture (Al). Konačna jedinjenja se mogu dobiti uklanjanjem zaštitne benzil grupe pod oksidacionim uslovima, u rastvaraču, kao što je DMSO, korišćenjem baze, kao što je kaiijum-f-butoksid, i u gasovitom kiseoniku.
Jedan postupak, koji se može koristiti za dobijanje nekih jedinjenja Formule (I), koristi intermedijar (AS), kao što ilustruje Shema V, niže:
Jedinjenja strukture (AV) se mogu dobiti iz 3-etoksi-ciklopentanona, tretmanom sa dialkiloksalatom, kao što je di-terc-butiloksalat ili dietiloksalat, u prisustvu ne-nukleofilne baze, kao što je LDA ili LHMDS, u rastvaraču kao što je THF, dajući ketoestar (AM). Ovaj ketoestar (AM) reaguje se benzilhidrazinomom, pod refluksom, u polarnom rastvaraču, kao što je etanol ili metanol, koji sadrži glacijalnu sirćetnu kiselinu, dajući pirazol (AN). Alternativno, keto-estar (AM) može da reaguje sa hidrazinom, posle čega sledi alkilovanje pirazola sa hpn7ilhrnmidnm knristpr.i r:P7iii im-karhnnat kan ha7ii n anrntnn^knm rastvarari i kao što je DMF. Ovaj pirazol-estar (AN) se može konvertovati u nitril (AR), koristeći sličan redosled koraka koji je opisan za (AG'). Ovaj keton (AR) se konvertuje u vinil-triflat (AS), koristeći Commins-ov reagens, u prisustvu LDA, u rastvaraču, kao što je THF.
Koristeći jedinjenje (AS), mogu se uvesti razni supstituenti (gde R predstavlja Cm alkil, C2-4alkenil i C2-4alkinil) na C-5, kao što pokazuje Shema VI, niže.
Trifalt (AS) može da reaguje sa pogodnim reagensom stanana, u prisustvu baze, kao što je litijum-hlorid, i katalizatora, kao što je tetrakistrifenilfosfinpaladijum(O), u pogodnom rastvaraču, kao što je THF ili toluen. Alternativno, triflat (AS) može da reaguje sa pogodnom alkenil-bomom kiselinom, u prisustvu baze, kao što je kalijum-fosfat, i katalizatora, kao što je tetrakistrifenilfosfinpaladijum(O), u pogodnom rastvaraču, kao što je 1,4-dioksan. Ovaj nitril (AT) reaguje sa azidom, kao što je natrijum-azid, u prisustvu Lewis-ove kiseline, kao što je cink-bromid, dajući strukturu tetrazola (AU). Konačna jedinjenja se dobijaju uklanjanjem zaštitne benzii grupe, što se može obaviti pod redukcionim uslovima, koristeći paladijumovo crno, u polarnom rastvaraču, kao što je metanol ili etanol, i u kiselini, kao što j mravlja kiselina ili koncentrovana hlorovodonična kiselina.
Alternativno, alkohol (AC) se može fluorovati, koristeći metode poznate onima koji su verzirani u stanje tehnike, kao što su DAST [(dietilamino)sumpor-trifluorid], dajući fluoro-jedinjenje, koje se može preobratiti u njegov derivat tetrazola, pa deprotektovati, koristeći metode koje su ovde opisane.
Jedan postupak, koji se može koristiti za dobijanje jedinjenja Formule (I), ilustruje Shema VII, niže
SHEMA VII
Jedinjenje strukture (BF) se može dobiti iz ketoestra (AM) reagovanjem hidrazin hidrata u polarnom rastvaraču, kao što je etanol, koji sadrži glacijalnu sirćetnu kiselinu, dajući pirazol (AVV). Ovaj pirazol (AW) može da reaguje sa sulfonilhloridom, kao što je p-sulfonilhlorid, u rastvaraču, kao što je CH2CI2, u prisustvu baze, kao što je piridin, dajući /V-sulfonolovani derivat (AX). Pirazol-estar (AX) se može deprotektovati pod kiselim uslovima, koristeći kiselinu kao što je TFA u CH2CI2, formirajući (AY). Pirazol-kiselina (AY) se može konvertovati u nitril (BB), koristeći sličan redosled koraka opisan za (AG'). Keton (BB) se može konvertovati u viniltriflat (BC), koristeći Commins-ov reagens, u prisustvu baze, kao što je LDA, u rastvaraču, kao što je THF.
Triflat (BC) se može kuplovati sa tetrametilkalajem u prisustvu baze, kao što je litijum-hlorid, i katalizatora, kao što je tetrakistrifenilfosfinpaladijum(O), u pogodnom rastvaraču, kao što je THF ili toluen. Ova p-toluensulfonska grupa se može ukloniti reagovanjem sa rastvorom tetra-butilamonijum-fluorida u rastvaraču, kao što je THF, dajući pirazol (BE). Konačni proizvod se dobija reagovanjem nitrila (BE) sa azidom, kao što je natrijum-azid, u prisustvu Lewis-ove kiseline, kao što je cink-bromid, dajući tetrazol (BF).
Transformacije i zaštita raznih organskih grupa koje se ovde koriste mogu se obaviti i brojnim procedurama, koje su različite od opisanih gore. Citati drugih procedura sinteze, koje se mogu koristiti za dobijanje intermedijara ili jedinjenja opisanih ovde, mogu se naći, na primer u Smith, M.B. i March, J., "Advanced Organic Transformations. A Guide to Functional Group Preparations", drugo izdanje, VCH Publishers, Inc., 1999, ili u VVuts, P.G.M. i Greene, T.W., "Protective Groups in Organic Svnthesis", treće izdanje, John Wiley and Sons, 1999, koje su ovde u celini prikljčene kroz citat.
Jedinjenja Formule (I) mogu imati jedan ili više hiralnih centara, pa stoga postojati kao enantiomeri ili dijastereomeri. Podrazumeva se da se ovaj pronalazak proteže na sve te enantiomere, dijastereomere i njihove smeše, uključujući racemate. Formula (I) i formule koje su ovde opisane gore, namera je da predstavljaju sve pojedinačne izomere i njihove smeše, ukoliko nije drugačije naznačeno.
Racemske smeše se poznatim metodama razdvajaju na optički čiste enantiomere, na primer, razdvajanjem dijastereomernih soli sa optički aktivnom kiselinom, pa oslobađanjem optički aktivnog amina tretmanom sa bazom. Druga metoda za razdvajanje racemata na optički čiste nantiomere se zasniva na hromatografiji na optički aktivnoj matrici ili hiralnom nosaču. Neka racemska jedinjenja iz ovog pronalaska se tako mogu razdvojiti na njihove optičke antipode, npr. frakcionom kristalizacijom d- i I- soli (tartarata, mandelata ili kamforsulfonata). Jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu takođe razdvojiti stvaranjem dijastereomernih amida ili estara, reakcijom jedinjenja iz ovog pronalaska sa optički aktivnom karboksilnom kiselinom, kao što je ona koja se izvodi iz (+) ili (-)-fenilalanina, (+) ili (-)-fenilglicina, (+) ili (-)-kamfanske kiseline ili stvaranjem dijastereomernih karbamata, reakcijom jedinjenja iz ovog pronalaska sa optički aktivnim hloroformijatom ili slično, pa zatim hidrolizom.
Mogu se koristiti i dodatne metode razdvajanja optičkih izomera, poznate verziranima u stanje tehnike, a jasne su verziranom stručnjaku u stanju tehnike. Ove metode su one koje su diskutovane u J. Jaques, A. Collet i S. VVilen, "Enantiomers, Racemates and Resolutions", John Wiley and Sons, New York, 1981.
Podrazumeva se da su hemijski postupci opisani gore samo reprezentativni i nije im namera da na bilo koji način predstavljaju ograničavanje.
Reprezentativni primeri Jedinjenja Formule (I) su prikazani u Tabeli A.
Postupci i upotrebe
Jedinjenja iz ovog pronalaska su korisna za inhibiciju stvaranja slobodnih masnih kiselina. Pored toga, jedinjenja iz ovog pronalaska su korisna za inhibiciju stvaranja slobodnih masnih kiselina, što dovodi do suštinski nižeg, a u nekim slućajevma nemerljivog crvenila, kao sporednog efekta, efekta koji je obično povezan sa ordiniranjem nijacina. Jedinjenja iz ovog pronalaska tipično ne izazivaju vazodilataciju, pri dozama visokim i do 300 mpk, upotrebom metoda merenja koje su poznate u stanju tehnike, kao što je metoda prikazana u Primeru 7.
U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska izazivaju suštinski nemerljivo crvenilo kod pojedinaca, pri poređenju sa suštinski jednako efikasnom dozom nijacina. U drugim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska izazivaju manje od oko 80%, 75%, 70%, 65%, 60%, 55%, 50%, 45%, 40%, 35%, 30%, 25%, 20%, 15%, 10%, 5% ili 1% merljivog crvenila kod pojedinca, u poređenju sa suštinski jednako efikasnom dozom nijacina.
Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu da modulišu aktivnost receptora RUP25. Naziv "modulisati" znači da se odnosi na svojstvo da se poveća ili smanji aktivnost receptora. U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu koristiti u postupcima modulacije receptora RUP25, dovođenjem u kontakt tog receptora sa jednim ili više jedinjenja koja su ovde opisana. U još nekim realizacijama, jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu koristiti u postupcima metode regulisanja receptora RUP25, u tretmanu oboljenja povezanih sa metabolizmom kod pojedinca kome je takvo modulisanje neophodno, koji se sastoje od dovođenja u kontakt tog receptora sa terapeutski efikasnom količinom jedinjenja Formule (I). U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska povećavaju aktivnost receptora RUP25. U drugim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska povećavaju aktivnost receptora RUP25. Naziv "agonisf ovde se koristi da označi agens koji može da stimuliše aktivnost receptora (tj. aktivira ga), kao što je receptor RUP25. U nekim realizacijama jedinjenja iz ovog pronalaska su delimični agonisti receptora RUP25.
Sledeći aspekt ovog pronalaska odnosi se na postupke za tretman oboljenja povezanog sa metabolizmom, koji se sastoje od ordiniranja pojedincu, kome je takav tretman neophodan, terapeutski efikasne količine jedinjenja Formule (I).
Sledeći aspekt ovog pronalaska odnosi se na postupke za povišavanje HDL kod pojedinca, koji se sastoje od ordiniranja pomenutom pojedincu terapeutski efikasne količine jedinjenja Formule (I).
Sledeći aspekt ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja Formule (I), opisana ovde, koja se upotrebljavaju u postupku tretmana humanog ili animalnog tela terapijom.
Sledeći aspekt ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja Formule (I), opisana ovde, koja se upotrebljavaju u postupku tretmana terapijom oboljenja povezanog sa metabolizmom humanog ili animalnog tela.
Sledeći aspekt ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja Formule (I), opisana ovde, koja se upotrebljavaju u postupku tretmana terapijom oboljenja povezanog sa metabolizmom humanog ili animalnog tela, gde se pomenuto oboljenje povezano sa metabolizmom bira iz grupe koju čine dislipidemija, ateroskleroza, koronarna bolest srca, rezistentnost prema insulinu, gojaznost, neusklađena tolerancija glukoze, bolest ateromatoze, hipertenzija, moždani udar, sindrom X, bolest srca i dijabetes tip 2.
Sledeći aspekt ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja Formule (I), opisana ovde, koja se upotrebljavaju u postupku tretmana terapijom oboljenja povezanog sa metabolizmom humanog ili animalnog tela, gde se pomenuto oboljenje povezano sa metabolizmom bira iz grupe koju čine dislipidemija, ateroskleroza, koronarna bolest srca, rezistentnost prema insulinu i dijabetes tip 2.
Sledeći aspekt ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja Formule (I), opisana ovde, koja se upotrebljavaju u postupku tretmana terapijom ateroskleroze u humanom ili animalnom telu.
Sledeći aspekt ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja Formule (I), opisana ovde, koja se upotrebljavaju u postupku terapije povišavanja HDL u humanom ili animalnom telu.
Sledeći aspekt ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja Formule (I), opisana ovde, koja se upotrebljavaju u proizvodnji medikamenta koji se upotrebljava za terapiju oboljenja povezanog sa metabolizmom.
Sledeći aspekt ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja Formule (I), opisana ovde, koja se upotrebljavaju u proizvodnji medikamenta koji se upotrebljava u tretmanu oboljenja povezanog sa metabolizmom, koje se bira iz grupe koju čine dislipidemija, ateroskleroza, koronarna bolest srca, rezistentnost prema insulinu, gojaznost, neusklađena tolerancija glukoze, bolest ateromatoze, hipertenzija, moždani udar, sindrom X, bolest srca i dijabetes tip 2.
Sledeći aspekt ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja Formule (I), opisana ovde, koja se upotrebljavaju u proizvodnji medikamenta koji se upotrebljava u tretmanu ateroskleroze.
Sledeći aspekt ovog pronalaska odnosi se na jedinjenja Formule (I), opisana ovde, koja se upotrebljavaju u proizvodnji medikamenta koji se upotrebljava za povišavanje HDL kod pojedinca.
Neke realizacije ovog pronalaska se odnose na postupke za tretman oboljenja povezanih sa metabolizmom. U nekim realizacijama oboljenje povezano sa metabolizmom je iz grupe koju čine dislipidemija, ateroskleroza, koronarna bolest srca, rezistentnost prema insulinu, gojaznost, neusklađena tolerancija glukoze, bolest ateromatoze, hipertenzija, moždani udar, sindrom X, bolest srca i dijabetes tip 2. U nekim realizacijama oboljenje povezano sa metabolizmom je dislipidemija, ateroskleroza, koronarna bolest srca, rezistentnost prema insulinu i dijabetes tip 2. U nekim realizacijama oboljenje povezano sa metabolizmom je dislipidemija. U nekim realizacijama oboljenje povezano sa metabolizmom je ateroskleroza. U nekim realizacijama oboljenje povezano sa metabolizmom je koronarna bolest srca. U nekim realizacijama oboljenje povezano sa metabolizmom je rezistentnost prema insulinu. U nekim realizacijama oboljenje povezano sa metabolizmom je dijabetes tip 2.
U nekim realizacijama koje se odnose na postupke iz ovog pronalaska, pojedinac je sisar. U drugim realizacijama ovaj sisar je humano biće.
Sledeći aspekt ovog pronalaska se odnosi na postupke za dobijanje farmaceutskog preparata, koji se sastoje od mešanja ili kombinovanja jedinjenja Formule (I), kako je ovde opisano, sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.
Preparati ovog pronalaska
Neke realizacije ovog pronalaska su farmaceutski preparati koji sadrže jedinjenja u skladu sa Formulom (I), u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.
Neke realizacije ovog pronalaska predstavljaju postupak za dobijanje farmaceutskog preparata, koji se sastoji od mešanja najmanje jednog jedinjenja u skladu sa bilo kojom od realizacija jedinjenja opisanih ovde, i farmaceutski prihvatljivog nosača.
Formulacije se mogu dobiti bilo kojim pogodnim postupkom, tipično uniformnim mešanjem jednog ili više aktivnih jedinjenja sa tečnostima ili fino usitnjenim čvrstim nosačima, ili sa oboje, u zahtevanim proporcijama, a zatim, ako je potrebno, formiranjem dobijene smeše u željeni oblik.
Konvencionalni dodaci, kao što su agensi za vezivanje, punioci, prihvatljivi agensi za kvašenje, lubrikanti za tabletiranje i dezintegranti, mogu se koristiti u
tabletama i kapsulama za oralno ordiniranje. Tečni preparati za oralno ordiniranje mogu biti u obliku rastvora, emulzija, suspenzija u vodi ili ulju i sirupa. Alternativno, oralni preparati mogu biti u obliku suvog praha koji se može rekonstituisati sa vodom ili drugim pogodnim tečnim nosačem, pre upotrebe. Dodatni aditivi, kao što su agensi za suspendovanje ili emulgovanje, nevodeni tečni nosači (uključujući jestiva ulja), prezervativi i arome i agensi za bojenje, mogu se dodavati u tečne preparate. Oblici za parenteralno doziranje se mogu dobiti rastvaranjem jedinjenja iz ovog pronalaska u pogodnom tečnom nosaču i puniocu, sterilizacijom pre punjenja i zaptivanja u odgovarajuće fiole ili ampule. Ovo je samo nekoliko primera od mnogih odgovarajućih postupaka za dobijanje oblika za doziranje, koji su dobro poznati.
Jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu formulisati u farmaceutske preparate upotrebom tehnika koje su dobro poznate u stanju tehnike. Pogodni farmaceutski prihvatljivi nosači, izvan onih ovde pomenutih, su poznati u stanju tehnike; na primer, videti "Remington, The Science and Practice of Pharmacv", 20-to izdanje, 2000, Lippincott VVilliams & VVilkins (urednici: Genaro, A.R. et al.)
lako je moguće da se jedinjenje, koje se upotrebljava u tretmanu iz ovog pronalaska može, u alternativnoj upotrebi, ordinirati kao sirova ili čista hemikalija, ipak je poželjno da se to jedinjenje, ili "aktivni sastojak" ordinira kao farmaceutska formulacija ili preparat, koji još sadrži farmaceutski prihvatljiv nosač. Prema tome, jedan aspekt ovog pronalaska obuhvata farmaceutske preparate koji sadrže farmaceutski prihvatljiv nosač u kombinaciji sa najmanje jednim jedinjenjem u skladu sa Formulom (I).
Ovaj pronalazak daje farmaceutske formulacije koje sadrže jedinjenje iz ovog pronalaska, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, hidrat ili solvat, zajedno sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača. Ovi nosači moraju biti "prihvatljivi", u smislu da su kompatibilni sa drugim sastojcima formulacije i da nisu štetni za njihovog primaoca.
Farmaceutske formulacije obuhvataju one koje su pogodne za oralno, rektalno, nazalno, površinsko (uključujući bukalno i sublingvalno), vaginalno ili parenteralno (uključujući intramuskulamo, subkutano i intravenozno) ordiniranje, ili u obliku koji je pogodan za ordiniranje inhalacijom, insuflacijom ili preko transdermalnih flastera. Transdermalni flasteri oslobađaju lek kontrolisanom brzinom, tako što daju lek za absorpciju na efikasan način, uz minimalnu razgradnju leka. Tipično, transdermalni flasteri sadrže nepropustljiv zadnji sloj, adheziv koji je osetljiv na pritisak i zaštitni sloj koji se može ukloniti uz oslobađanje prevlake. Onaj ko je uobičajeno verziran u stanje tehnike zna i procenjuje koja tehnika odgovara proizvodnji željenog efikasnog transdermalnog flastera, na osnovu zahteva stručnjaka.
Jedinjenja iz ovog pronalaska, zajedno sa konvencionalnim adjuvantom, nosačem ili razblaživačem, mogu se uneti u oblik farmaceutskih formulacija i njihovih jediničnih doza, a u tom obliku se mogu koristiti čvrsti, kao što su tablete ili punjene kapsule, ili tečni, kao rastvori, suspenzije, emulzije, eliksiri, gelovi, ili kapsule punjene istima, sve za oralnu upotrebu, zatim u obliku supozitorija za rektalno ordiniranje, ili u obliku sterilnih injektibilnih rastvora za parenteralnu (uključujući subkutanu) upotrebu. Ovakvi farmaceutski preparati i njihovi oblici jedinične doze mogu da sadrže konvencionalne sastojke u konvencionalnim proporcijama, sa ili bez dodatnih aktivnih jedinjenja ili sastojaka, ali ti oblici jedinične doze mogu sadržati i pogodne efikasne količine aktivnog sastojka paralelno sa opsegom dnevne doze koja se koristi.
Za oralno ordiniranje, farmaceutski preparat može biti u obliku, na primer,
tablete, kapsule, suspenzije ili tečnosti. Poželjno je da se farmaceutski preparat napravi u obliku jedinične doze koja sadrži određenu količinu aktivnog sastojka. Primeri tih jediničnih doza su kapsule, tablete, prahovi, granule ili suspenzija, sa konvencionalnim aditivima, kao što su laktoza, manitol, kukuruzni škrob ili škrob iz krompira; veziva, kao što je kristalna celuloza, derivati celuloze, akacija, kukuruzni škrob ili želtin; dezintegranti, kao što je kukuruzni škrob, škrob iz krompira ili natrijum-karboksmetilceluloza; i lubrikanti, kao što je magnezijum-stearat. Aktivni sastojak se može takođe ordinirati injekcijom, kao preparat, gde se može upotrebiti na primer, slani rastvor, dekstroza ili voda kao pogodan farmaceutski prihvatljiv nosač.
Jedinjenja iz ovog pronalaska ili njihov solvat ili fiziološki funkcionalan derivat mogu se koristi kao aktivni sastojci u farmaceutskim preparatima, specifično kao agonisti receptora RUP25. Pod nazivom "aktivni sastojak", definisanim u kontekstu "farmaceutskog preparata", označavaće se komponenta farmaceutskog preparata koja obezbeđuje primarni farmakološki efekat, suprotno od "neaktivnog sastojka", koji se obično prepoznaje po pružanju farmaceutske pogodnosti.
Kada se koriste jedinjenja iz ovog pronalaska, doza može da varira u širokim granicama, a kao što je uobičajeno, poznata je lekaru, i ona se podešava individualnim uslovima u svakom pojedinačnom slučaju. Ona zavisi, na primer, od prirode i ozbiljnosti bolesti koja treba da se tretira, od stanja pacijenta, od jedinjenja koje se koristi, ili da li se tretira akutno ili hronično stanje bolesti, ili da li se ordiniraju i drugi aktivni sastojci, pored jedinjenja iz ovog pronalaska. Reprezentativne doze iz ovog pronalaska su, ali bez ograničavanja, oko 0,001 mg do oko 5.000 mg, od oko 0,001 mg do oko 2.500 mg, od oko 0,001 mg do oko 1.000 mg, od oko 0,001 mg do oko 500 mg, od oko 0,001 mg do oko 250 mg, od oko 0,001 mg, do oko 100 mg, od oko 0,001 mg do oko 50 mg i od oko 0,001 mg do oko 25 mg. Tokom dana može se ordinirati više doza, na primer 2, 3 ili 4 doze, naročito ako se zahtevaju relativno velike količine. Zavisno od pojedinca i određenih zahteva pacijentovog lekara ili negovaoca, može biti potrebno da se odstupi naviše ili nanniže od doza koje su opisane ovde.
Količina aktivnog sastojka, ali njegove aktivne soli ili derivata, potrebna za upotrebu u tretmanu, variraće ne samo sa odabranom određenom solju, nego takođe i sa putem ordiniranja, prirodom stanja koje treba da se tretira i starošću i stanjem pacijenta, a u krajnjoj liniji to je unutar diskrecije lekara ili kliničkog osoblja. Obično, onaj ko je verziran u stanje tehnike zna kako da ekstrapoliše podatkein vivo,dobijene na model-sistemu, na drugi, na primer animalni model, na primer humani. Tipično, animalni modeli su, ali bez ograničavanja, ograničeni na modele dijabetesa glodara, kao što je opisano u Primeru 1, u nastavku; mišji model ateroskleroze, kao što je opisano u Primeru 2, u nastavku; ili animalni model aterosklerozein vivo,kao što je opisan u Primeru 5, u nastavku. Pod nekim okolnostima ove ekstrapolacije su zasnovane samo na masi animalnog modela, u poređenju sa drugim, kao što su sisari, poželjno humana bića, gde je češće da ove ekstrapolacije nisu jednostavno zasnovane na razlikama u masi, nego obuhvataju raznovrsne faktore. Reprezentativni faktori su vrsta, starost, masa, pol, ishrana i medicinsko stanje pacijenta, ozbiljnost bolesti, put ordiniranja, farmakološka razmatranja, kao što su aktivnost, efikasnost, farmakokinetički i toksikološki profil posmatranog jedinjenja koje se koristi, da li se koristi sistem za oslobađanje leka, da li je stanje bolesti koja se tretira akutno ili hronično, ili se ordiniraju drugi aktivni sastojci, pored jedinjenja Formule (I), kao deo kombinacije leka. Režimi doziranja za tretiranje stanja bolesti sa jedinjenjima i/ili preparatima iz ovog pronalaska se biraju u skladu sa raznim faktorima, kao što su oni koji su navedeni gore. Dakle, stvarni režim doziranja koji se koristi, može široko da varira, pa stoga i da odstupa od poželjnog režima doziranja, a onaj ko je verziran u stanje tehnike shvata da se doza i režim doziranja izvan ovih tipičnih opsega mogu testirati, prema potrebi, i koristiti u okviru postupaka iz ovog pronalaska.
Pogodno je da se željena doza daje u obliku jedne doze ili podeljenih doza koje se ordiniraju u odgovarajućim intervalima, na primer, kao dve, tri, četiri ili više sub-doza tokom dana. Ove sub-doze mogu se dalje deliti, na primer u brojna odvojena, neobavezno raspoređena ordiniranja. Dnevna doza se može deliti, naročito kada se ordiniraju relativno velike količine, pa se smatra pogodnim da to bude u nekoliko, na primer 2, 3 ili 4 delimična ordiniranja. Ako je potrebno, zavisno od ponašanja pojedinca, može biti potrebno da se odstupa nagore ili nadole od naznačene dnevne doze.
Jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu ordinirati u raznovrsnim oralnim i parenteralnim oblicima. Onome ko je veziran u stanje tehnike je jasno da sledeći oblici za doziranje mogu sadržati, kao aktivnu komponentu, bilo jedinjenje i ovog pronalaska ili farmaceutski prihvatljivu so jedinjenja iz ovog pronalaska.
Za dobijanje farmaceutskih preparata od jedinjenja iz ovog pronalaska, farmaceutski prihvatljivi nosači mogu biti ili čvrsti ili tečni. Čvrsti oblici preparata su prahovi, tablete, pilule, kapsule, kasete, supozitorije i rasute granule. Čvrst nisač može biti jedna ili više supstanci, koje mogu takođe da deluju kao razblaživači, agensi za aromatizovanje, solubilizatori, lubrikanti, agensi za suspendovanje, veziva, prezervativi, agensi za dezintegrisanje tableta ili materijal za kapsuliranje.
Kod prahova, nosač je fino usitnjena čvrsta supstanca, koja je u smeši sa fino usitnjenim aktivnim jedinjenjem.
Kod tableta, aktivna komponenta se meša sa nosačem, koji treba da ima kapacitet vezivanja u pogodnim proporacijama, da može da se sažme u željeni oblik i veličinu.
Prahovi i tablete mogu da sadrže različite procente aktivnog jedinjenja. Reprezentativna količina praha tablete može sadržati od 0,5 do oko 90 procenata aktivnog jedinjenja; međutim, stručnjak zna, kada je potrebno da su količine izvan ovog opsega. Pogodni nosači za prahove i tablete su magnezijum-karbonat, magnezijum-stearat, talk, šećer, laktoza, pektin, dekstran, škrob, želatin, tragant, metilceluloza, natrijum-karboksimetilceluloza, vosak niske temperature topljenja, kakobuter i slično. Nazivom "pripremanje" namera je da se obuhvati formulisanje aktivnog jedinjenja sa materijalom za kapsuliranje kao nosačem, dajući kapsulu u kojoj je aktivna komponenta, sa ili bez nosača, okružena nosačem, koji je na taj način povezan sa njom. Slično, je sa kašetama i pastilama. Tablete, prahovi, kapsule, pilule, kašete i pastile mogu se koristi kao čvrsti oblici, pogodni za oralno ordiniranje.
Za dobijanje supozitorija, prvo se vosak niske temperature topljenja, kao što je smeša glicerida masnih kiselina ili kakaobuter, istopi, pa se aktivna komponenta homogeno disperguje u njemu, na primer mešanjem. Rastopljena homogena smeša se zatim sipa u kalupe pogodne veličine i ostavi da se ohladi, pri čemu očvrsne.
Formulacije pogodne za vaginalno ordiniranje se mogu dati kao pesarije, tamponi, kreme, gelovi, pene ili sprejovi, koji sadrže pored aktivnog sastojka, takve nosače za koje je poznato u stanju tehnike da su odgovarajući.
Tečni preparati su rastvori, suspenzije i emulzije, na primer u vodi ili rastvorima voda-propilenglikol. Na primer, tečni preparati za parenteralnu injekciju se mogu formulisati kao rastvori u polietilenglikol-vodi. Injektibilni preparati, na primer, sterilne suspenzije u vodi ili ulju, mogu se formulisati korišćenjem pogodnih agenasa za dispergovanje ili kvašenje i suspendovanje, poznatim u stanju tehnike. Sterilni injektibilni preparat može takođe da bude sterilni injektibilni rastvor ili suspenzija u netoksičnom, parenteralno prihvatljivom razblaživaču ili rastvaraču, na primer kao rastvor u 1,3-butandiolu. Među prihvatljivim tečnim nosačima i rastvaračima koji se mogu koristiti, su voda, Ringer-ov rastvor i izotonični rastvor natrijum-hlorida. Pored toga, kao rastvarač ili medijum za suspendovanje, konvencionalno se koriste sterilna, fiksirana ulja. Za tu svrhu može se koristiti bilo koje bezukusno fiksirano ulje, uključujući sintetske mono- ili di-gliceride. Pore toga, pri dobijanju injektibilnih preparata upotrebu nalaze i masne kiseline, kao što je oleinska kiselina.
Jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu na taj način formulisati za parenteralno ordiniranje (npr. injekcijom, na primer bolus injekcijom ili kontinualnom infuzijom), a mogu se dati u obliku jedinične doze u obliku ampula, prethodno napunjenih špriceva, infuzija male zapremine, ili u kontejnerima sa više doza, uz dodatak prezervativa. Ova jedinjenja mogu biti u obliku suspenzija, rastvora ili emulzija u uljanom ili vodenom tečnom nosaču, a mogu da sadrže agense za formulisanje, kao što su agensi za suspendovanje, stabilizovanje i/ili dispergovanje. Alternativno, aktivni sastojak može biti u obliku praha, dobijenog aseptičkim izolovanjem sterilne čvrste supstance, ili liofilizacijom iz rastvora, za konstituisanje sa pogodnim tečnim rastvaračem, npr. sterilnom apirogenom vodom, pred upotrebu.
Rastvori u vodi, pogodni za oralnu upotrebu, mogu se dobiti rastvaranjem aktivne komponete u vodi, uz dodatak pogodnog agensa za bojenje, aromatizovanje, stabilizovanje i zgušnjavanje, prema potrebi.
Suspenzije u vodi, pogodne za oralnu upotrebu, mogu se napraviti dispergovanjem fino usitnjene aktivne komponente u vodi, sa raznim viskoznim materijalom, kao što su prirodne i sintetske gume, smole, metilceluloza, natrijum-karboksimetilceluloza ili drugi dobro poznati agensi za suspendovanje.
Obuhvaćeni su takođe čvrsti oblici preparata, namenjeni konvertovanju, neposredno pred upotrebu, u tečni oblik preparata za oralno ordiniranje. Ovi tečni oblici su rastvori, suspenzije i emulzije. Ovi preparati mogu da sadrže, pored aktivne komponente, agense za bojenje, aromu, stabilizatore, pufere, veštačke i prirodne zaslađivače, disperzante, zgušnjivače, solubilizatore i slično.
Za površinsko ordiniranje po epidermu, jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu formulisati kao masti, kreme ili losioni, ili kao transdermalni flasteri.
Masti i kreme mogu, na primer, da se formulišu u vodenoj ili uljanoj osnovi, uz dodatak pogodnih agenasa za zgušnjavanje i/ili geliranje. Losioni se mogu formulisati u vodenoj ili uljanoj osnovi, a obično će sadržati takođe jedan ili više agenasa za emulgovanje, agenasa za stabilizovanje, agenasa za dispergovanje, agenasa za suspendovanje, agenasa za zgušnjavanje, ili agenasa za bojenje. Formulacije pogodne za površinsko ordiniranje u ustima, su pastile, koje sadrže aktivni sastojak u aromatizovanoj osnovi, obično u saharozi, akaciji ili tragantu; pastile sadrže aktivni sastojak u inertnoj osnovi, kao što je želatin i glicerin, ili saharoza i akacija; vodice za usta sadrže aktivni sastojak u pogodnom tečnom nosaču.
Rastvori ili suspenzije se unose direktno u nosnu šupljinu na konvencionalne načine, na primer, kapalicom, pipetom ili sprejom. Ove formulacije se mogu dati u obliku jedne ili više doza. U poslednjem slučaju kapalice ili pipete, to čini pacijent ordiniranjem odgovarajuće, unapred određene zapremine rastvora ili suspenzije. U slučaju spreja, ovo se postiže na primer, pomoću odmerene pumpe spreja za atomizaciju.
Ordiniranje u respiratorni trakt može se takođe postići pomoću formulacije aerosola, gde je aktivni sastojak dat u pakovanju sa pogodnim propelantom pod pritiskom. Ako se jedinjenja Formule (I), ili farmaceutski preparati koji ih sadrže, ordiniraju kao aerosoli, na primer, kao intranazalni aerosoli ili inhalacijom, to se može obaviti, na primer upotrebom spreja, nebulizatora, pumpe nebulizatora i aparata za inhalaciju, odmerenog inhalatora ili inhalatora suvog praha. Farmaceutski oblici za ordiniranje jedinjenja Formule (I) kao aerosola, mogu se dobiti dobro poznatim postupcima verziranoj osobi u stanju tehnike. Za dobijanje, na primer, rastvora ili disperzija jedinjenja Formule (I) u vodi, smešama voda/alkohol ili pogodnim slanim rastvorima, mogu se koristiti uobičajeni aditivi, na primer, benzilalkohol ili drugi pogodni prezervativi, poboljšavači absorpcije za povećanje biodostupnosti, solubilizatori, disperzanti i drugi, i prema potrebi, uobičajeni propelanti, na primer ugljen-dioksid, razni CFC, kao što su dihlorodifluorometan, trihlorofluorometan ili dihlorotetrafluoroetan i slično. Pogodno je da aerosol sadrži takođe surfaktant, kao što je lecitin. Doza leka se može kontrolisati pomoću memog ventila.
U formulacijama namenjenim ordiniranju u respiratorni trakt, uključujući intranazalne formulacije, jedinjenja obično imaju malu veličinu čestica, na primer reda veličina 10 pm ili manje. Ova veličina čestica se može dobiti načinima poznatim u stanju tehnike, na primer, mikronizacijom. Ukoliko se želi, mogu se koristiti formulacije prilagođene za uzdržano oslobađanje aktivnog sastojka.
Alternativno, aktivni sastojci se mogu dati u obliku suvog praha, na primer, smeše praha jedinjenja i pogodne osnove praha, kao što su laktoza, škrob, derivati škroba, kao što je hidroksipropilmetilceluloza i polivinilpirolidon (PVP). Pogodno je da nosač praha formira gel u nosnoj šupljini. Preparat praha se može dati u obliku jedinične doze, na primer u kapsulama ili kartridžima od, npr. želatina, ili u blister pakovanjima, iz kojih se prah može ordinirati pomoću inhalatora.
Poželjno je da su farmaceutski preparati u oblicima jedinične doze. U tom obliku je preparat izdeljen u jedinične doze, koje sadrže odgovarajuće količine aktivne komponente. Oblik jedinične doze može biti pakovani preparat, pakovanje koje sadrži diskretne količine preparata, kao što su pakovane tablete, kapsule i prahovi u fiolama ili ampulama. Takođe, oblik jedinične doze može biti sama kapsula, tableta, kašeta ili pastila, ili to može biti određen broj bilo koje od ovih u pakovanom obliku.
Tablete ili kapsule za oralno ordiniranje, i tečnosti za intravenozno ordiniranje su poželjni preparati.
Jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu konvertovatiu "prolekove". Naziv "prolek" se odnosi na jedinjenje koje je modifikovano specifičnim hemijskim grupama, poznatim u stanju tehnike, a kada se ordinira pojedincu, ove grupe podležu biotransformaciji, dajući polazno jedinjenje. Prolekovi se stoga mogu smatrati jedinjenjima iz ovog pronalaska koja sadrže jednu ili više specijalnih, netoksičnih, zaštitnih grupa, koje se koriste na prolazan način, tako da izmene ili eliminišu neko svojstvo jedinjenja. Obično, pristup preko "proleka" se koristi radi olakšavanja oralne absorpcije. Dublja diskusija je data u T. Higuchi i V. Stella, "Pro-drugs as Novel Deliverv Svstems", Vol. 14, A.C.S. Svmposium Series, i u "Bioreversible Cam'ers in Drug Design", uredn. Edward B. Roche, American Pharmaceutical Association i Pergamon Press, 1987; obe publikacije su priključene ovde u celini, kroz citat.
Kombinovana terapija
lako se jedinjenja iz ovog pronalaska mogu ordinirati kao jedini aktivni farmaceutski agens (tj. kao monoterapija), mogu se takođe koristiti u kombinaciji sa drugim farmaceutskim agensima (tj. kao kombinovana terapija), kao što je u tretmanu bolesti/stanja/oboljenja opisanih ovde. Prema tome, sledeći aspekt ovog pronalaska je postupak za treman bolesti povezanih sa metabolizmom, koji se sastoji od ordiniranja pojedincu kome je potreban takav tretman, terapeutski efikasne količine jedinjenja iz ovog pronalaska, u kombinaciji sa jednim ili više dodatnih farmaceutskih agenasa, koji su opisani ovde.
Pogodni farmaceutski agensi, koji se mogu koristiti u kombinaciji sa jedinjenjima iz ovog pronalaska, su agensi protiv gojaznosti, kao što su inhibitori izlučivanja apolipoproteina-B/mikrozomalnog proteina za transfer triglicerida (apo-B/MTP), agonisti MCR-4, agonisti holescistokina-A (CCK-A), inhibitori resorpcije serotonina i norepinefedrina (na primer, sibutramin), simpatomimetički agensi, agonisti P3adrenergijskog receptora, agonisti dopamina (na primer, bromocriptine), analozi receptora hormona za stimulaciju melanocita, antagonisti kanabinoidnog receptora 1 [na primer, SR 141716; A/-(piperidin-1-il)-5-(4-hlorofenil)-1-(2,4-dihlorofenil)-4-metil-1H-pirazol-3-karboksamid], antagonisti hormona za koncentraciju melanina, leptoni (protein OB), analozi leptina, agonisiti receptora leptina, antagonisti galanina, inhibitori lipaze (kao što je tetrahidrolipstatin, tj. Orlistat), anorektički agensi (kao što je agonist bombesin), antagonisti neuropeptida-Y, tiromimetički agensi, dehidroepiandrosteron ili njegov analog, agonisti ili antagonisti receptora glukokortikoida, antagonisti receptora oreksina, antagonisti proteina za vezivanje urokortina, agonisti receptora peptida-1 nalik glukagonu, cilijarni neurotrofički faktori (kao što je Axokine™'dostupan iz Regeneron Pharmaceuticals, Inc., Tarrytown, NY, i Procter & Gamble Companv, Cincinati, OH), proteini povezani sa humanim proteinima srodnim glodarima agouti (AGRP), antagonist receptora ghrelin, antagonisti ili reversni agonisti receptora histamina 3, agonist receptora neuromedina U, noradrenergijski anorektički agensi (na primer, phentenmine, mazindol i slično) i suzbijači apetita (na primer, bupropion).
Drugi agensi protiv gojaznosti, uključujući agense pomenute ovde, dobro su poznati onom ko je uobičajeno verziran u stanje tehnike, ili će biti dostupni u svetlu ovog opisa.
U nekim realizacijama agensi protiv gojaznosti se biraju iz grupe koju čine orlistat, sibutramine, bromocriptine, ephedrine, leptin i pseudoephedrine. U sledećoj realizaciji, jedinjenja iz ovog pronalaska i kombinovane terapije se ordiniraju zajedno sa vežbanjem i/ili razumnom ishranom.
Podrazumeva se da obim kombinovane terapije jedinjenja iz ovog pronalaska i drugih agenasa protiv gojaznosti, anorektičkih agenasa, suzbijača apetita i srodnih agenasa, nije ograničen ovima koji su navedeni gore, već obuhvata u principu bilo koju kombinaciju sa farmaceutskim agensom ili farmaceutskim preparatom koji se koriste u tretmanu prekomeme težine i gojaznosti kod pojedinaca.
Drugi pogodni farmaceutski agensi, pored agenasa protiv gojaznosti, koji se mogu koristiti u kombinaciji sa jedinjenjima iz ovog pronalaska, su agensi koji su korisni u tretmanu pratećih oboljenja. Tretman tih oboljenja obuhvata upotrebu jednog ili više farmaceutskih agenasa poznatih u stanju tehnike, koji pripadaju klasama lekova koje se navode, ali bez ogranaičavanja, to su kao što sledi: sulfoniluree, meglitinidi, bigvanidi, inhibitori a-glukozidaze, agonisti receptora-y aktiviranog proliferatora peroksizoma ((t. PPAR-y), insulin, analozi insulina, inhibitori reduktaze HMG-CoA, lekovi za snižavanje holesterola (na primer, fibrati, koji obuhvataju: fenofibrate, bezafibrate, gemfibrozil, clofibrate i slično; sekvestranti žučne kiseline, koji obuhvataju: cholestvramin, colestipol i slično; i nijacin), antirombocitni agensi (na primer, aspirin i antagonisti receptora adenozindifosfata, koji obuhvataju: clopidogrel, ticlopidine i slično), inhibitori enzima za konvertovanje angiotenzina, antagonisti receptora angiotenzina II i adiponectin. U skladu sa jednim aspektom ovog pronalaska, jedinjenje iz ovog pronalaska se može upotrebiti u kombinaciji sa farmaceutskim agensom ili agensima koji pripadaju jednoj ili više klasa lekova koji su pomenuti ovde.
Podrazumeva se da obim kombinovane terapije jedinjenja iz ovog pronalaska sa drugim farmaceutskim agensima nije ograničen ovima koji su navedeni ovde, gore i dole, već u principu obuhvata bilo koju kombinaciju sa farmaceutskim agensom ili farmaceutskim preparatom za tretiranje bilesti, stanja ili oboljenja povezanih sa poremećajem metabolizma.
Neke realizacije ovog pronalaska su postupci za tretman bolesti, oboljenja ili stanja opisanih ovde, koji se sastoje od ordiniranja pojedincu, kome je takav tretman potreban, terapeutski efikasne količine ili doze jedinjenja iz ovog pronalaska, u kombinaciji sa najmanje jednim farmaceutskim agensom koji se bira iz grupe koju čine: sulfoniluree, meglitinidi, bigvanidi, inhibitori a-glukozidaze, agonisti receptora-y aktiviranog proliferatora peroksizoma ((t. PPAR-y), insulin, analozi insulina, inhibitori reduktaze HMG-CoA, lekovi za snižavanje holesterola (na primer, fibrati, koji obuhvataju: fenofibrate, bezafibrate, gemfibrozil, clofibrate i slično; sekvestranti žučne kiseline, koji obuhvataju: cholestvramin, colestipol i slično; i nijacin), antirombocitni agensi (na primer, aspirin i antagonisti receptora adenozindifosfata, koji obuhvataju: clopidogrel, ticlopidine i slično), inhibitori enzima za konvertovanje angiotenzina, antagonisti receptora angiotenzina II i adiponectin. U nekim realizacijama farmaceutski preparat sadrži još jedan ili više agenasa koji se biraju iz grupe koju čine inhibitor a-glukozidaze, inhibitor reduktaze aldoze, bigvanid, inhibitor reduktaze HMG-CoA, inhibitor sinteze skvalena, fibrat, pojačavao katabolizma LDL, inhibitor enzima za konvertovanje angiotenzina, pojačavač izlučivanja insulina i tiazoliidindion.
Jedan aspekt ovog pronalaska obuhvata farmaceutske preparate koji sadrže najmanje jedno jedinjenje u skladu sa Formulom (I), koje je opisano ovde. U nekim realizacijama, farmaceutski preparati sadrže još jedan ili više agenasa, koji se biraju iz grupe koju čine, na primer, inhibitor a-glukozidaze, inhibitor reduktaze aldoze, bigvanid, inhibitor HMG-CoA reduktaze, inhibitor sinteze skvalena, fibrat, pojačavač katabolizma LDL, inhibitor enzima za konvertovanje angiotenzina, pojačavač izlučivanja insulina i tiazolidindion.
Pogodni farmaceutski agensi koji se mogu koristiti zajedno sa jedinjenjima iz ovog pronalaska su inhibitori a-glukozidaze. Inhibitori a-glukozidaze pripadaju klasi lekova koji kompetitivno inhibiraju digestivne enzime, kao što su a-amilaza, maltaza, a-dekstrinaza, saharaza itd. u pankreasu ili tankom crevu. Povratna inhibicija pomoću inhibitora a-glukozidaze umanjuje ili na drugi način redukuje sadržaje glukoze u krvi, odlaganjem varenja škroba i šećera. Neki reprezentativni primeri inhibitora a-glukozidaze su acarbose, N-(1,3-dihidroksi-2-propil)valiolamin (generičko ime Voglibose), miglitol i inhibitori a-glukozidaze koji su poznati u stanju tehnike.
Pogodni farmaceutski agensi koji se mogu koristiti zajedno sa jedinjenjima iz ovog pronalaska su sulfoniluree. Sulfoniluree (SU) su lekovi koji promovišu izlučivanje insulina iz p ćelija pankreasa, prenoseći signale za izlučivanje insulina preko receptora SU u membranama ćelija. Primeri sulfonilurea su glvburide, glipizide, glimepiride i druge sulfoniluree poznate u stanju tehnike.
Pogodni farmaceutski agensi koji se mogu koristiti zajedno sa jedinjenjima iz ovog pronalaska su meglitinidi. Meglitinidi su derivati benzoeve kiseline, koji predstavljaju novu klasu sekretogoga insulina. Ovi agensi ciljaju hiperglikemiju posle jela i pokazuju efikasnost uporednu sa sulfonilureama u smanjivanju HbAic. Primeri meglitinida su repaglinide, nateglinide i drugi meglitinidi poznati u stanju tehnike.
Pogodni farmaceutski agensi koji se mogu koristiti zajedno sa jedinjenjima iz ovog pronalaska su bigvanidi. Bigvanidi predstavljaju klasu lekova koji stimulišu anaerobnu glikolizu, povećavaju osetljivost na insulin u perifernim tkivima, inhibiraju absorpciju glukoze iz intestinuma, sprečavaju glukoneogenezu u jetri i inhibiraju oksidaciju masnih kiselina. Primeri bigvanida su phenoformin, metformin, buformin i bigvanidi koji su poznati u stanju tehnike.
Pogodni farmaceutski agensi koji se mogu koristiti zajedno sa jedinjenjima iz ovog pronalaska su inhibitori a-glukozidaze. Inhibitori a-glukzidaze kompetitivno inhibiraju digestivne enzime, kao što su a-amilaza, maltaza, a-dekstrinaza, saharaza itd. u pankreasu i tankom crevu. Reversibilna inhibicija pomoću inhibitora a-glukozidaze smanjuje ili na drugi način redukuje sadržaje glukoze u krvi, preko odlaganja digestije škroba i šećera. Primeri inhibitora a-glukozidaze su acarbose, N-(1,3-dihidroksi-2-propil)valiolamin (generičko ime voglibose), miglitol i inhibitori a-glukozidaze poznati u stanju tehnike.
Pogodni farmaceutski agensi koji se mogu koristiti zajedno sa jedinjenjima iz ovog pronalaska su agonisti aktiviranog receptora-y proliferatora peroksizoma (tj. PPAR-y). Agonisti aktiviranog receptora-y proliferatora peroksizoma predstavljaju klasu jedinjenja koja aktivira receptor PPAR-y u jezgru, pa tako reguliše transkripciju gena odgovornih za insulin, koji su uključeni u kontrolu stvaranja, transporta i korišćenja glukoze. Agensi iz ove klase takođe olakšavaju regulaciju metabolizma masnih kiselina. Primeri agonista PPAR-y su rosiglitazone, tesaglitazar, netoglitazone, GVV-409544, GE-501516 i agonisti PPAR-y poznati u stanju tehnike.
Pogodni farmaceutski agensi koji se mogu koristiti zajedno sa jedinjenjima iz ovog pronalaska su inhibitori reduktaze HNMG-CoA. Inhibitori HMG-CoA su agensi, koji se takođe navode kao Statin-ska jedinjenja, koji pripadaju klasi lekova koji snižavaju sadržaj holesterola u krvi, inhibiranjem hidroksimetilglutalil CoA reduktaze (HMG-CoA). HMG-CoA reduktaza je enzim koji određuje brzinu biosinteze holesterola. Ovi statini snižavaju koncentraciju LDL u serumu nadregulacijom aktivnosti receptora LDL i odgovorni su za čišćenje LDL iz krvi. Neki reprezentativni primeri statinskih jedinjenja su rosuvastatin, pravastatin i njegova natrijumova so, simvastatin, lovastatin, atorvastatin, fluvastatin, cerivastatin, pitavastatin, BMS-ov "superstatin" i inhibitori HMG-CoA reduktaze koji su poznati u stanju tehnike.
Pogodni farmaceutski agensi koji se mogu koristiti zajedno sa jedinjenjima iz ovog pronalaska su inhibitori enima za konverziju angiotenzina (ACE). Inhibitori za konvrziju angiotenzina pripadaju klasi lekova koji delimično snižavaju sadržaj glukoze u krvi, kao što i snižavaju krvni pritisak preko inhibiranja enzima za konverziju angiotenzina. Primeri inhibitora enzima za konverziju angotenzina su catopril, enalapril, alacepril, delapril, ramipril, lisinopril, imidapril, benzaperil, ceronapril, cilzapril, enalparilat, fosinopril, moveltopril, perindopril, quinapril, spirapril, temocapril, trandolapril i inhibitori enzima za konverziju angiotenzina koji su poznati u stanju tehnike.
Pogodni farmaceutski agensi koji se mogu koristiti zajedno sa jedinjenjima iz ovog pronalaska su antagonisti receptora angiotenzina II. Antagonisti receptora angiotenzina II subtipa I (tj. AT1) pokazuju koristan efekat na hipertenziju. Primeri antagonista receptora angiotenzina II su losartan (i oblik kalijumove soli) i antagonisti receptora angiotenzina II poznati u stanju tehnike.
Drugi tretmani jedne ili više bolesti navedenih ovde obuhvataju upotrebu jednog ili više farmaceutskih agenasa poznatih u struci da pripadaju klasama lekova koje, ali bez ograničavanja, slede: agonist amilina (na primer, pramlintide), seratogogi insulina (na primer, agonisti GLP-1, exendin-4, insulinotropin (NN2211), inhibitori dipeptil peptidaze (na primer, NVP-DPP-728), inhibitori acil CoA holesterol acetiltransferaze (na primer, ezetimibe, eflucimibe i slična jedinjenja), inhibitori absorpcije holesterola (na primer, ezetimibe, pamaqueside i slična jedinjenja), inhibitori proteina za prenos holesterolestra (na primer, CO-529414, JTT-705, CETi-1, torcetrapib i slična jedinjenja), inhibitori proteina za prenos mikrozomalnog triglicerida (na primer, imlitapide i slična jedinjenja), modulatori holesterola (na primer, NO-1886 i slična jedinjenja), modulatori žučne kiseline (naprimer, GT103-279 i slična jedinjenja) i inhibitori sinteze skvalena.
Inhibitori sinteze skvalena pripadaju klasi lekova koji snižavaju sadržaje holesterola u krvi inhibiranjem sinteze skvalena. Primeri inhibitora sinteze skvalena su (S)-a-[bis[2,2-dimetil-1-oksopropoksi)metoksi]fosfinil]-3-fenoksi-benzenbutansulfonska kiselina, mono-kalijumova so (BMS-188494) i inhibitori sinteze skvalena poznati u stanju tehnike.
U skladu sa ovim pronalaskom, kombinacija se može koristiti mešanjem odgovarajućih aktivnih komponenata, bilo svih zajedno ili nezavisno, sa farmaceutski prihvatljivim nosačem, dodatkom, vezivom, razblaživačem itd., kao što je opisano gore, pa ordiniranjem te smeše ili smeša, bilo oralno ili ne-oralno, kao farmaceutskog preparata. Kada se jedinjenja ili smeša jedinjenja Formule (I) ordinira kao kombinovana terapija sa drugim aktivnim jedinjenjem, terapeutski agensi se mogu formulisati kao odvojeni farmaceutski preparati koji se daju istovremeno ili u različitim vremenima, ili se ovi terapeutski agensi mogu davati kao jedan preparat.
U skladu sa ovim pronalaskom, kombinacija jedinjenja iz ovog pronalaska i farmaceutskog agensa se može dobiti mešanjem odgovarajućih aktivnih komponenata, bilo svih zajedno ili nezavisno, sa farmaceutski prihvatljivim nosačem, dodatkom, vezivom, razblaživačem i td., kao stoje opisano ovde, pa se ordinira ova smeša ili smeše, bilo oralno ili ne-oralno kao farmacutski preparat. Kada se jedinjenja ili smeša jedinjenja Formule (I) ordinira kao kombinovana terapija sa drugim aktivnim jedinjenjem, terapeutski agensi se mogu formulisati kao odvojeni farmaceutski preparati koji se daju istovremeno ili u različitim vremenima, ili se ovi terapeutski agensi mogu davati kao jedan preparat.
Obeležena jedinjenja i metode testiranja
Sledeći predmet ovog pronalaska se odnosi na radioaktivno-obeležena jedinjenja Formule (I), koja su korisna ne samo u prikazivanjima radioaktivnosti, već i u testovima, iin vitroiin vivo,za lokalizovanje i kvantitativno određivanje RUP25 u uzorcima tkiva, uključujući humana, i za identifikaciju liganada RUP25 preko inhibicije vezivanja radioaktivno obeleženog jedinjenja. Sledeći predmet ovog pronalaska obuhvata nove testove za RUP25 u kojima su sadržana ovako radioaktivno-obeležena jedinjenja.
Ovaj pronalazak obuhvata izotopski obeležena jedinjenja Formule (I) i njihove varijante, kao što su, ali bez ograničavanja, Formule (la) do (Iz) i (Ha) do (lld). "Izotopski" ili "radioaktivno obeležena" jedinjenja su ona koja su identična ovde opisanim jedinjenjima, izuzev činjenice da je jedan ili više atoma zamenjen ili supstituisan sa atomom koji ima atomsku masu ili maseni broj različit od atomske mase ili masenog broja koji se tipično nalazi u proradi (tj. sreće u prirodi). Pogodni radionuklidi, koji se mogu ugraditi u jedinjenja iz ovog pronalaska su, ali bez ograničavanja,<2>H (piše se takođe i kao D, za deuterijum),<3>H (piše se takođe kao T, za tricijum),<1>1C,13C,14C,<13>N, 1<5>N, 1<5>0, 1<7>0,<18>0,<18>F, 35S, ^S, ^Cl,<82>Br,<75>Br,<76>Br,<77>Br,<123>l, 124l,125li13<1>l. Radionuklid koji se ugrađuje u posmatrana radioaktivno obeležena jedinjenja će zavisiti od specifičnosti primene tog radioaktivno obeleženog jedinjenja. Na primer, za obeležavanje testova kompeticije RUP25in vitro,obično su najkorisnija jedinjenja u koja su ugrađeni3H,14C,8<2>Br,<125>l,<131>l ili ^S. Za primene radioaktivnog prikazivanja, obično su najkorisniji 11C,18F,125l,123l,124l,131l,<75>Br,<76>Brili<77>Br.
Podrazumeva se da "radioaktivno obeleženo" ili "obeleženo jedinjenje" predstavlja jedinjenje Formule (I) koje ima ugrađen najmanje jedan radionuklid; u nekim realizacijama radionuklid se bira iz grupe koju čine<3>H,<14>C,<125>l, ?S i<82>Br.
Neka izotopski obeležena jedinjenja iz ovog pronalaska su korisna u testovima raspodele jedinjenja i/ili supstrata u tkivu. U nekim realizacijama izotopi radionuklida<3>H i/ili<14>C su korisni za ova ispitivanja. Dalje, supstitucija težim izotopom, kao što je deuterijum (tj.<2>H) može dati neke terapeutske pogodnosti, koje proističu iz veće metaboličke stabilnosti (npr. povećanog poluvremenain vivo,ili smanjenih režima doziranja), pa je stoga poželjna u nekim okolnostima. Izotopski obeležena jedinjenja iz ovog pronalaska se obično dobijaju kada se slede procedure analogne onima koje su opisane u gornjim Shemama i Primerima u nastavku, zamenom izotopski obeleženog reagensa umesto izotopski neobeleženog reagensa. Druge metode sinteze koje su od koristi diskutuju se niže. Pored toga, treba shvatiti da atomi, predstavljeni u jedinjenjima iz ovog pronalaska, mogu biti ili izotop tih atoma koji se najčešće nalaziu priorodi, ili redi radioaktivni izotop ili ne-radioaktivni izotop.
Metode sinteze za ugradnju radioaktivni izotopa u organska jedinjenja su primenljive na jedinjenja iz ovog pronalaska i dobro su poznate u stanju tehnike. Ove metode sinteze su, na primer, ugradnja aktivnih sadržaja tricijuma u ciljani molekul, a to su kao što sledi: A. Katalitička redukcija gasovitog tricijuma. Ova procedura normalno daje proizvode visoke specifične aktivnostii zahteva halogenovane ili nezasićene prekursore.
B. Redukcija sa natrijum-borohidridom [<3>H]. Ova procedura nije skupa, a zahteva prekursore koji sadrže funkcionalne grupe koje se mogu redukovati, kao što su aldehidi, ketoni, laktoni, estri i slično.
C. Redukcija sa litijum-aluminijum-hidridom [<3>H]. Ova procedura nudi proizvode sa skoro teorijskom specifičnom aktivnošću. Ona takođe zahteva prekursore koji sadrže funkcionalne grupe koje se mogu redukovati, kao što su aldehidi, ketoni, laktoni, estri i slično. D. Obeležavanje izlaganjem gasovitom tricijumu. Ova procedura se sastoji od izlaganja prekursora, koji sadrži izmenjive protone, gasovitom tricijumu, u prsustvu pogodnog katalizatora.
E. A/-metilovanje, korišćenjem metil-jodida[<3>H]. Ova procedura se obično koristi za dobijanje O-metil ili N-metil[<3>H] proizvoda, tretiranjem odgovarajućih prekursora sa visoko specifično aktivnim metil-jodidom[<3>H]. Ova metoda obično dopušta visoke specifične aktivnosti, kao što je na primer oko 70-90 Ci/mmol.
Metode sinteze za ugradnju sadržaja aktivnosti<125>l u ciljane molekule su:
A. Sandmeyer-ova i slične reakcije. Ova procedura transformiše aril- ili heteroaril-amin u diazonijumovu so, kao što je tetrafluoroboratna so, a zatim u jedinjenje obeleženo sa<125>l, korišćenjem N<125>l. Reprezentatuvnu proceduru su objavili Zhu, D.-G. i saradnici, uJ. Org. Chem.,2002, 67, 943-948.
B. Orto-1<25>jodovanje<f>enola. Ova procedura dozvoljava ugrađivanje<125>l u orto položaj fenola, kao što su objavili Collier, T.L. i saradnici, uJ. Labeled Compd. Radiopharm.,1999, 42, S264-S266. C. Izmena aril-i heteroaril-bromida sa<125>l. Ovo je metoda obično u dva koraka. Prvi korak je konverzija aril- ili heteroaril-bromida u odgovarajući trialkil-kalajni intermeđijar, koristeći na primer reakciju katalizovanu sa Pd [tj. Pd(Ph3P)4], ili preko aril- ili heteroaril-litijuma, u prisustvu trialkil-kalaj-halida ili heksaalkildikalaja [npr. (CH3)3SnSn(CH3)3]- Predstavljenu proceduru su objavili Bas, M.-D. i saradnici, uJ. Labeled Compd. Radiopharm.,2001, 44, S280-S282.
Radioaktivno obeleženo RUP25 jedinjenje Formule (I) se može koristiti u testu za ispitivanje identifikacije/vrednovanja jedinjenja. Uopšteno, novo sintetizovano ili identifikovano jedinjenje (tj. testirano jedinjenje) se može vrednovati u pogledu njegovog svojstva da smanji vezivanje "radioaktivno obeleženog jedinjenja Formule (I)" za receptor RUP25. U skladu sa svojstvom testiranog jedinjenja da se nadmeće sa "radioaktivno obeleženim jedinjenjem Formule (I)" u vezivanju za receptor RUP25, dobija se direktna korelacija sa njegovim afinitetom vezivanja.
Obeležena jedinjenja iz ovog pronalaska se vezuju za receptor RUP25. U jednoj realizaciji obeleženo jedinjenje ima vrednost IC50manju od oko 500 uM, u drugoj realizaciji obeleženo jedinjenje ima vrednost IC50manju od oko 100 uM, u još jednoj realizaciji obeleženo jedinjenje ima vrednost IC50manju od oko 10 uM, u još jednoj realizaciji obeleženo jedinjenje ima vrednost IC50manju od oko 1 uM, a u još jednoj realizaciji obeleženo jedinjenje ima vrednost IC50manju od oko 0,1 uM.
Druge upotrebe opisanih receptora i metoda će biti jasnije onima koji su verzirani u stanje tehnike, između ostalog, na osnovu pregleda ovog opisa.
Treba naglasiti da koraci u postupcima iz ovog pronalaska ne treba da se obavljaju neki određeni broj puta ili nekim određenim redom. Dodatne primedbe, prednosti i nove karakteristike ovog pronalaska će biti jasne onima koji su verzirani u stanje tehnike nakon ispitivanja sledećih primera, čija je namera da budu ilustrativni, a ne ograničavajući.
Primeri
Primeri koji slede daju se u svrhe ilustrovanja, a ne kao način ograničavanja. Onaj ko je uobičajeno verziran u stanje tehnike u stanju je da planira ekvivalentne testove i metode, zasnovane na opisu datom ovde, a sve su one deo ovog pronalaska.
Primer 1
Modeli dijabetesa kod glodara
Razvijeni su modeli dijabetesa tip 2 kod glodara, povezani sa gojaznošću i rezistentnošću prema insulinu. Razvijeni su genetski modeli, kao što su db/db ili ob/ob [videti,Diabetes,1982, 31_, 1-6] kod miševa, i fa/fa kod pacova šećeraša, da bi se razumela patofiziologija bolesti i testiranje kandidata terapeutskim jedinjenjima[ Diabetes,1983, 32, 830-838;Annu. Rep. Sankyo Res. Lab,1994, 46, 1-57]. Homozigotne životinje, C57 BL/Ks-db/db miševi, dobijeni iz Jackson Laboratorv, su gojazni, hiperglikemični, hiperinsulemični i rezistentni prema insulinu[ J. Clin. Invest,1990, 85, 962-967], dok su heterozigotni mršavi i normoglikemični. U modelu db/db, miševima se progresivno, sa starenjem, razvija insulinopenija, karakteristika koja se obično zapaža u kasnim stadijumima humanog dijabetesa tip 2, kada se sadržaji šećera nedovoljno kontrolišu. Pošto ovaj model potseća na humani dijabetes tip 2, jedinjenja iz ovog pronalaska se testiraju u pogledu aktivnosti, uključujući, ali bez ograničavanja, sniženje glukoze i triglicerida u plazmi. Pacovi šećeraši (fa/fa) su ozbiljno gojazni, hiperinsulinemični i rezistentni prema insulinu {Coleman,Diabetes,1982, 31, 1; E. Shafir, u "Diabetes melitus", urednici H. Rifkin i D. Porte, Jr., [Elsevier Science Publishing Co., New York, 1990, str. 299-300]}, a mutacija fa/fa može biti ekvivalentna mutaciji kod db pacova iz roda murine [Friedman et al.,Cell,1992, 69, 217-220uett et al.,Prve. Natl. Acad. Sci. USA,1991, 88, 7806]. Miševe Tubby (tub/tub) karakteriše gojaznost, umerena rezistentnost prema insulinu i hiperinsulinemija, bez značajne hiperglikemije [Coleman et al.,Henedity,1990, 81, 424].
Ovaj pronalazak obuhvata upotrebu jedinjenja iz ovog pronalaska za smanjenje rezistentnosti prema insulinu i hiperglikemije u bilo kom, ili u svim gornjim modelima dijabetesa kod glodara, u humanim bićima sa dijabetesom tip 2, ili drugim poželjnim oboljenjima povezanim sa metabolizmom ili oboljenjima metabolizma lipida, koja su ranije opisana, ili u modelima na drugim sisarima. Biće testirani sadržaji glukoze i insulina u plazmi, kao i drugi faktori, uključujući ali bez ograničavanja, slobodne masne kiseline i trigliceride u plazmi.
Test in vivo anti - hiperglikemičke aktivnosti jedinjenja iz ovog pronalaska
Genetski izmenjeni, gojazni dijabetični miševi (db/db) (mužjaci, stari 7-9 nedelja) su smešteni (7-9 miševa/kavez) pod standardnim laboratorijskim uslovima, na 22°C i 50% relativne vlažnosti, pa se drže na hrani (Purina rodent chow) i vodi, bez ograničavanja. Pre tretmana sakupi se krv iz repne vene svake životinje i odrede koncentracije glukoze, koristeći sistem One Touch Basic Glucose Monitor Svstem (Lifescan). Koriste se miševi koji imaju sadržaj glukoze u plazmi između 250 i 500 mg/dL. Svaka tretirana grupa ima sedam miševa koji su raspoređeni tako da su u svakoj grupi, na početku ispitivanja, bili ekvivalentni srednji sadržaji glukoze. Miševi db/db se doziraju mikro-osmotskim pumpama, ubačenim pod anestezijom izofluranom, tako da miševi dobijaju subkutano (s.c.) jedinjenja iz ovog pronalaska, slani rastvor ili irelevantno jedinjenje. Posle toga, u intervalima se uzimaju uzorci krvi iz repne vene i analazira sadržaj glukoze. Značajne razlike između grupa (poredeći jedinjenja iz ovog pronalaska i tretiranje sa slanim rastvorom) se ocenjuju korišćenjem Student-ovog t-testa.
Primer 2
Model ateroskleroze na miševima
Miševi deficitarni u adiponektinu, generisani izbacivanjem adiponektinskog gena, pokazalo se da imaju predispozicije za aterosklerozu i rezistentnost prema insulinu. Ovi miševi su takođe pogodan model za bolest ishemije srca [Matsuda, M et al.,J. Biol. Chem.2002, juli, i citati u tom radu, čiji su opisi uneti ovde u celini kroz citat].
Miševi sa nokautiranim adiponektinom su smešteni (7-9 miševa/kavez) pod standardnim laboratorijskim uslovima, 22°C i 50% relativna vlažnost. Miševi se doziraju pomoću mikro-osmotskih pumpi, umetnutih pod anestetezijom izofluranom, a daju im se potkožno (s.c). jedinjenja iz ovog pronalaska, slani rastvor ili neko irelevantno jedinjenje. Zgušnjavanje novostvorene obloge krvnih sudova i bolest ishemije srca su određivani za razne grupe miševa žrtvovanih u raznim intervalima vremena. Vrednuju se signifikantne razlike između grupa
(poređenjem tretiranih sa jedinjenjima iz ovog pronalaska i sa slanim rastvorom)
korišćenjem Student-ovog t-testa.
Primer 3
Biološka aktivnostin vitro
Koristi se modifikovana ploča, Flash Plate™, kompleta za adenilil ciklazu, (Adenylyl Cyclase kit, New England Nuclear; broj kataloga SMP004A) za direktnu identifikaciju jedinjenja, koji su kandidati agonista za hRUP25, u skladu sa sledećim protokolom. Naziv hRUP25 obuhvata humane sekvencije koje se nalaze pod GenBank Accession No. NM 177551, za nukleotid, i pod GenBank Accession No. NP 808219, za polipeptid, i varijante alela koje se nalaze u prirodi, ortologe sisara i njihove rekombinantne mutante.
Ćelije CHO, stabilno transficirane sa vektorom ekspresije koji kodira hRUP25, kultivisane pod uslovima koji dozvoljavaju ekspresiju kodiranog receptora hRUP25 sa površine ćelija, sakupe se iz balona ne-enzimatskim sredstvima. Ove ćelije se operu u PBS i resuspenduju u puferu za testiranje proizvođača. Izbroje se žive ćelije korišćenjem hemacitometra i izdvajanja pomoću Trypan plavog, pa se koncentracija ćelija podesi na 2x10<6>ćelija/mL Standardi cAMP i pufer za detekciju (koji sadrži 2 uCi obeleženog [<125>l]-cAMP (100 uL) u 11 ml_ pufera za detekciju) pripreme se i održavaju u skladu sa uputstvima proizvođača. Jedinjenja kandidati, identifikovana samostalno gore (ako su smrznuti, otkrave se na sobnoj temperaturi), dodaju se u njihove respektivne bazenčiće (poželjno u bazenčiće ploče sa 96 bazenčića) sa rastućim koncentracijama (3 uL/bazenčić; 12 uM konačna koncentracijau testu). U ove bazenčiće se doda 100.000 ćelija u 50 uL pufera za testiranje, pa se smeša zatim 30 min inkubira na sobnoj temperaturi, uz blago mućkanje. Posle inkubacije, u svaki bazenčić se doda 100 pL pufera za detekciju, pa sledi inkubacija od 2-24 h. Ploče se broje na čitaču ploča vvallac MicroBeta™, koristeći "Prot. #31" (prema uputstvima proizvođača).
Neka jedinjenja iz ovog pronalaska imaju vrednost EC50, u metodi cAMP celih ćelija, od oko 25 uM ili manju.
Primer 4
Biološka aktivnostin vitro
Test za vezivanje 35S - GTPrS:
Membrane dobijene iz ćelija jajnika kineskog hrčka, (CHO)-K1, koje stabilno izlučuju receptor nijacina ili kontrolni vektor (7 ug/test), razblaže se u puferu za testiranje (100 mM HEPES, 100 mM NaCI i 10 mM MgCfe, pH 7,4) na pločama VVallac Scintistrip, pa se prethodno inkubiraju sa testiranim jedinjenjima, razblaženim u puferu za testiranje, koji sadrži 40 uM GDP (konačna [GDP] je bila 10 uM) približno 10 min pre dodavanja<35>S-GTPyS, do 0,3 nM. Da bi se izbeglo moguće taloženje jedinjenja, sva jedinjenja su prvo dobijena u 100% DMSO, a zatim razblaživana puferom za testiranje, dajući konačnu koncentraciju od 3% DMSO u testu. Dozvoli se napredovanje vezivanja tokom 1 h, pre 15 min, na sobnoj temperaturi, pa centrifugira ploča sa 4000 o/min, zatim broji na brojaču TopCount scintillation counter. Nelinearna regresiona analiza krivih vezivanja se obavlja pomoću GraphPad Prism.
Pripremanje membrana
Materijali:
Medijum za kulturu ćelija CHO-K1: F-12 Kaighn-ov modifikovani medijum za kulturu ćelija, sa 10% FBS, 2 mM L-glutaminom, 1 mM natrijum-piruvatom i 300 mg/mL G418.
Procedura:
- usisa se medijum kulture ćelija sa ploča od 15 cm<3>, opere sa 5 ml_ hladnog PBS i usisa. - doda se 5 m!_ pufera za struganje membrana i ostružu ćelije. Strugotina se prebaci u kivetu za centrifugira nje od 50 ml_. Doda se 50 uL koktela inhibitora proteaze.
- centrifugira se 17 min sa 20.000 o/min, na 4°C.
- usisa se supernatant, pa resuspenduje peleta u 30 ml_ pufera za pranje membrana. Doda se 50 uL koktela inhibitora proteaze.
- centrifugira se 17 min sa 20.000 o/min, na 4°C.
- usisa se supernatant iznad pelete od membrana. Peleta se za kasniju upotrebu može zamrznuti na -80°C, ili se može odmah koristiti.
Test
Materijali:
Natrijumova so gvanozin-5'-difosfata (GDP, Sigma-Aldrich, broj kataloga #87127) Trietiltriamonijumova so gvanozin-S'-^Sj-tritiofosfata ([<35>S]GTPyS, Amersham
Biosciences, broj kataloga #SJ1320. -1.000 Ci/mmol)
Ploče Scintiplates sa 96 bazenčića (Perkin-Elmer# 1450-501)
Pufer za vezivanje: 20 mM HEPES, pH 7,4, 100 mM NaCI, 10 mM MgCI2
GDP pufer: pufer za vezivanje plus GDP, koji se kreće od 0,4 do 40 uM, pravi se
svež pred testiranje.
Procedura:
(ukupna zapremina testa = 100 uL/bazenćić)
25 uL GDPpufera, sa ili bez jedinjenja, (konačno, GDP je 10 uM, tako što se koristi polazni rastvor koji je 40 uM)
50 uL membrana u puferu za vezivanje (0,4 mg proteina/mL)
25pL [35S]GTPyS u puferu za vezivanje. Ovaj se pravi dodavanjem 5 pL polaznog rastvora [<35>S]GTPyS u 10 ml_ pufera za vezivanje (Ovaj pufer
nema GDP).
Otkrave se ploče koje treba da se ispitaju (sekundarne ploče sa 5 pL jedinjenja
konc. 2 mM, u 100% DMSO)
Razblaže se 2 mM jedinjenja 1:50 sa 245 uL pufera GDP do 40 uM, u 2%
DMSO.
Odmrznu se pelete smrznutih membrana u ledu.
Kratko se homogenizuju membrane u suspenziji, koristeći aparat POLYTRON
PT3100 (proba PT-DA 3007/2, položaj na skali 7.000 o/min). Odredi
se koncentracija proteina u membranama, koristeći Bradford-ov test. Razbaže se membrane do koncentracije proteina od 0,40 mg/mL u puferu
za vezivanje. (Primedba: konačna koncentracija u testu je 20
ug/bazenčić).
Doda se 25 pL jedinjenja u puferu GDP po bazenčiću ploče Scintiplate.
Doda se 50 pL membrana po bazenčiću ploče Scintiplate.
Obavi se prethodno inkubiranje tokom 5-10 min, na sobnoj temperaturi.
Doda se 25 pL razblaženog pSjGTPvS. Inkubira se na mućkalici (Lab-Line,
model #1314, mućkanje pri položaju na skali 4), 60 min, na sobnoj
temperaturi.
Test se zaustavlja centrifugiranjem zaptivenih ploča sa poklopcima, 20 min na
2.500 o/min, na 22°C.
Očitava se na scintilacionom brojaču Topount NXT, po protokolu 35S.
Neka jedinjenja iz ovog pronalaska imaju vrednost EC50u funkcionalnom testu vezivanja GTPySin vitro,unutar opsega od oko 10-100 pM. Pogodnija jedinjenja iz ovog pronalaska imaju vrednost EC50u ovom testu unutar opsega od oko 1-10 pM. Još pogodnija jedinjenja imaju vrednost EC50u ovom testu koja je manja od oko 1pM.
Primer 5
Animalni modelin vivo
Jedna upotreba jedinjenja iz ovog pronalaska, kao medicinskog agensa u profilaksi i tretmanu odnosa visoki ukupni holesterol/HDL-holesterol i stanja koja su sa istim povezana, pokazuje se kroz aktivnost ovog jedinjenja u snižavanju odnosa ukupnog holesterola prema HDL-holesterolu, povećavanju HDL-holesterola, ili u zašiti od ateroskleroze, na modelu svinja,in vivo.Svinje se koriste kao model animalnog bića, zato što reflektuju humanu fiziologiju, naročito u metabolizmu lipida, znatno bliže nego većina drugih modela animalnih bića. Ilustracijom modela na svinjamain vivonema se namera da to predstavlja ograničavanje.
Jorkširske bele svinje (telesna masa 25,5±4 kg) hrane se hranom bogatom zasićenim masnim kiselinama, bogatom holesterolom (SFA-CHO), tokom 50 dana (1 kg krmiva na svinju od 35 kg), koja je sastavljena od standardnog krmiva, sa dodatkom 2% holesterola i 20% goveđeg loja [Royo T et al.,European Journal of Clinical Investigation,2000, 30, 843-52; čiji opis je ovde priključenu celini kroz citat]. Odnos zasićenih i nezasićenih masnih kiselina je modifikovan od 0,6 u normalnom krmivu za svinje, na 1,12 u hrani SFA-CHO. Životnje su podeljene u dve grupe, jedna gupa (n=8) je hranjena sa SFA-CHO hranom, tretiranom sa placebom, a jedna grupa (n=8) je hranjena sa SFA-CHO hranom tretiranom sa jedinjenjem (3.0 mg kg"<1>). Kontrolne životinje su hranjene standardnim krmivom tokom perioda od 50 dana. Sakupljeni su uzorci krvi na početku, kao osnovni podatak (2 dana nakon prijema životinja), i 50. dana od početka ovakve ishrane. Analizirani su lipidi u krvi. Životinje su žrtvovane i izvršena autopsija.
Alternativno, prethodna analiza sadrži mnoštvo grupa, od kojih je svaka tretirana sa različitim dozama jedinjenja. Poželjne pomenute doze se biraju iz grupe koju čine: 0,1 mg kg"<1>, 0,3mgkg"<1>,1,0 mg kg"<1>,3,0 mg kg"<1>,10 mg kg"<1>,30 mgkg"<1>i 100 mg kg"<1>. Alternativno, prethodna analiza je obavljena u mnoštvu vremenskih tačaka. Poželjne vremenske tačke se biraju iz grupe koju čine: 10. nedelja, 20. nedelja, 30. nedelja, 40. nedelja i 50. nedelja.
HDL - holesterol
Sakupi se krv u trinatrijum-citratu (3,8%, 1:10). Posle centrifugiranja (15 min sa 1.200 o/min) dobije se plazma i odmah obrađuje. Mere se holesterol, HDL-holesterol i LDL-holesterol, koristeći automtsku analizu u aparatu Kodak Ektachem DT Svstem (Eastman Kodak Company, Rochester, NY, USA). Uzorci sa vrednostima parametara iznad opsega se razblažuju rastvorom koji daje proizvođač, pa zatim ponovo analiziraju. Odredi se odnos ukupni holesterol(HDL-holesterol. Porede se sadržaji HDL-holesterola između grupa. Poredi se odnos ukupni holesterol/HDL-holesterol između grupa.
Povećanje HDL-holesterola ili smanjenje odnosa ukupni holesterol/HDL-holesterol nakon ordiniranja jedinjenja, uzima se kao pokazatelj da to jedinjenje ima ranije pomenutu upotrebljivost.
Ateroskleroza
Izvade se neoštećene torakalna i abdominalna aorta, otvore uzduž trbušne površine i fiksiraju u neutralnom puferovanom formalinu, posle isecanja uzoraka sa standardnih mesta u torakalnoj i abdominalnoj aorti za histološka ispitivanja i proučavanja sastava i sinteze lipida. Posle fiksiranja, čitave aorte se oboje sa bojom Sudan IV, pa pričvrste na ravnu površinu, pa se dobiju digitalne slike pomoću TV kamere, povezane sa kompjuterskim sistemom za analizu ovih slika (Image Pro Plus; Media Cvbernetics, Silver Spring, MD), da bi se odredio procent površine aorte koji je obuhvaćen aterosklerotičnim lezijama [Gerritv RG et al.,Diabetes,2000, 50, 1654-65; Comhill JF et al.,Arteriosclerosis, Thrombosis and Vascular Biology,1985, 5, 415-26; čiji opisi su ovde priključeni u celini kroz citate]. Porede se grupe po procentu površine aorte pokrivene aterosklerotičnim lezijama.
Smanjenje procenta površine aorte pokrivene aterosklerotičnim lezijama posle ordiniranja ovog jedinjenja se uzima kao pokazatelj da to jedinjenje ima gore pomenutu upotrebljivost.
Primer 6
Test vezivanja za receptor
Pored ovde već opisanih metoda, sledeći način za ocenjivanje testirang jedinjenja je određivanje afiniteta vezivanja za receptor RUP25 Ova vrsta testa obično zahteva radioaktivno obeležene ligande za receptor RUP25. Izuzimajući upotrebu poznatih liganada za receptor RUP25 i njegovih radioaktivno obeleženih liganada, jedinjenja Formule (I) se mogu obeležiti sa radioaktivnim izotopom i koristiti u testu ocenjivanja afiniteta testiranog jedinjenja prema receptom RUP25.
Radioaktivno obeleženo RUP25 jedinjenje Formule (I) se može koristiti u testu za ispitivanje identifikacije/vrednovanja jedinjenja. Uopšteno, novo-sintetizovano ili identifikovano jedinjenje (tj. testirano jedinjenje) se može vrednovati u pogledu njegovog svojstva da smanjuje vezivanje "radioaktivno obeleženog jedinjenja Formule (I)" za receptor RUP25. Prema tome, svojstvo nadmetanja sa "radioaktivno obeleženim jedinjenjem Formule (I)" ili radioaktivno obeleženim ligandom RUP25, za vezivanje na receptor RUP je u direktnoj korelaciji sa afinitetom vezivanja testiranog jedinjenja za receptor RUP25.
Protokol testa za određivanje vezivanja za receptor RUP25
A . Pripemanje receptora RUP25
Ćelije 293 (humani bubreg, ATCC), prolazno transficirane sa 10 pg humanog receptora RUP25 i 50 pL lipofektamina (na Petri-jevu šolju od 15 cm), gaje se u ovoj šolji 24 h (do konfluencije od 75%), uz promenu medijuma i uklanjanje sa 10 mL/šolja pufera Hepes-EDTA (20 mM Hepes + 10 mM EDTA, pH 7,4). Ćelije se centrifugiraju u centrifugi Beckman Coultier, tokom 20 min, sa 17.000 o/min (rotor JA-25.50). Posle toga, peleta se resuspenduje u 20 mM Hepes + 1 mM EDTA, pH 7,4, pa homogenizuje u homogenizatoru Dounce od 50 ml_ i ponovo centrifugira. Posle uklanjanja supernatanta, pelete se čuvaju na -80°C, do upotrebe u testu vezivanja. Kada se koriste u ovom testu, membrane se 20 min otkravljuju u ledu, a zatim se doda 10 mL pufera za inkubaciju (20 mM Hepes, 1 mM MgCb, 100 mM NaCI, pH 7,4). Membrane se snažno promešaju da se sirova peleta membrana resuspenduje, pa se homogenizuju u homogenizatoru Brinkmann PT-3100 Polvtron, tokom 15 s, u položaju 6 na skali. Koncentracija proteina u membrani se određuje korišćenjem testa za proteine Bradford BRL.
B . Test vezivanja
Za ukupno vezivanje, dodaje se ukupna zapremina od 50 pL odgovarajuće razblaženih membrana (razblaženih u puferu za testiranje, koji sadrži 50 mM Tris HCI (pH 7,4), 10 mM MgCI2i 1 mM EDTA; 5-50 pg proteina) na polipropilenske mikrotitarske ploče sa 96 bazenčića, zatim sledi dodavanje 100 pL pufera za testiranje i 50 pL radioaktivno obeleženog liganda RUP25. Za nespecifično vezivanje, umesto 100 pL, dodaje se 50 pL pufera za testiranje i još 50 pL 10 pM "hladnog" RUP25, pre nego što se doda 50 pL radioaktivno obeleženog liganda RUP25. Ploče se zatim inkubiraju 60-120 min na sobnoj temperaturi. Reakcija vezivanja se prekida filtriranjem ploča za testiranje kroz uređaj za filtriranje ploča Microplate Devices GF/C Unifilter, sa sakupljačem ploča sa 96 bazenčića Brandell, pa sledi pranje hladnim 50 mM Tris HCI, pH 7,4, koji sadrži 0,9% NaCI. Zatim se zaptiju dna ploče za filtriranje, u svaki bazenčić doda 50 pL Optiphase Supermix, zaptije vrh ploča, pa se ploče broje u scintilacionom brojaču Trilux MicroBeta. Za ispitivanje nadmetanja jedinjenja, umesto da se dodaje 100 pL pufera za testiranje, u odgovarajuće bazenčiće se dodaje se 100 pL odgovarajuće razblaženog jedinjenja, pa sledi dodavanje 50 pL radioaktivno obeleženog liganda RUP25.
C. Izračunavanja
Na početku testiranja jedinjenja se ispituju kao 1 i 0,1 pM, a zatim se opseg koncentracije odabere tako da srednja doza izazove oko 50% inhibicije vezivanja radioaktivno obeleženog liganda RUP25 (tj. ICso). Specifično vezivanje, u odsustvu testiranog jedinjenja (B0) je ukupno vezivanje (BT) umanjeno za nespecifično vezivanje (NSB), i slično, specifično vezivanje (B) (u prisustvu testiranog jedinjenja) je potisnuto vezivanje (BD) umanjeno za nespecifično vezivanje (NSB). Vrednost IC50se određuje iz krive odgovora na inhibiciju, dijagrama logit - log % B/B0u zavisnosti od koncentracije testiranog jedinjenja.
Kjse izračunava iz transformacije Cheng-Prustoff:
gde [L] predstavlja koncentraciju radioaktivno obeleženog liganda RUP25 u testu, a KDje konstanta disocijacije radioaktivno obeleženog liganda RUP25, određena nezavisno pod istim uslovima vezivanja.
D. Procedura alternativnog testa vezivanja
Test nadmetanja u vezivanju 3H- nikotinske kiseline
Ćelije CHO-K1, koje stabilno izlučuju receptor nijacina, koriste se za pripremanje membrana za analizu vezivanja. Ćelije se gaje do -80% konfluencije u medijumu za rast (F-12 Kaighn-ovom modifikovanom medijumu (ATCC, #30-2004), koji sadrži 10% FBS (GIBCO, #10438-026), 1 mg/mL G418 (GIBCO, #10131-027) i 1X Pen-Strep (Sigma P-0871), sakupe se struganjem, pa centrifugiraju 10 min sa 12.000 o/min, na 4°C. Pelete ćelija se resuspenduju u puferu za sakupljanje (20 mM HEPES, 10 mM EDTA, pH 7,4), pa se homogenizuju pulsevima, 4^10 s, u homogenizatoru od 12 mm Polvtron, sa položajem 5 na skali. Lizat se zatim 10 min centrifugira sa 2.000xg, na 4°C, da se uklone ćelije i jezgra koji nisu lizovani, a dobijeni supernatant se centrifugira 45 min sa 39.000 o/min, na 4°C, da se membrane peletiraju. Dobijena peleta se resuspenduje u puferu za ispiranje (20 mM HEPES, 0,1 mM EDTA, pH 7,4), homogenizuje pulsevima, 3x10 s, u homogenizatoru od 12 mm Polvtron, sa položajem 4 na skali, pa se ponovo centrifugira 45 min sa 39.000 o/min, na 4°C. Dobijena peleta se resuspenduje u puferu za ispiranje i čuva u tečnom azotu do upotrebe. Koncentracija proteina membrana u ovom preparatu se odeđuje korišćenjem testa za proteine Pierce BCA, sa BSA kao standardom.
Ravnotežno vezivanje<3>H-nikotinske kiseline se obavlja na polipropilenskim pločama sa 96 bazenčića. Reakcije sadrže 140 pL membrana razblaženih u puferu za testiranje (20 mM HEPES, pH 7,4, 1 mM MgCfei 0,01% CHAPS; 15-30 pg proteina membrana/test), 20 pL testiranog jedinjenja, razblaženog u puferu za testiranje (polazni rastvor jedinjenja je u 100% DMSO, a konačna koncentracija DMSO u testu je 0,25%), i 40 pL 250 mM tricijumovanog nijacina (
[5,6-<3>H]-nikotinska kiselina; Amersham Radiolabeled Chemicals, Inc., 20 pM u
etanolu; konačna koncentracija u svakom testu je 1,5%). Nespecifično vezivanje se određuje u prisustvu 250 pM neobeležene nikotisnke kiseline. Posle 3-4 h mešanja na sobnoj temperaturi, reakcije se filtriraju kroz aparat za ploče Packard Unifilter GF/C, koristeći sakupljač Packard Harvester, pa se operu 8x200 pL sa puferom za vezivanje rashlađenim u ledu. Ploče se preko noći suše, a njihova pozadina zaptije upotrebom trake Perkin-EImer, napravljene za ploče GF/C. U svaki bazenčić se doda 40 pL scintilacionog fluida Perkin-EImer Microscint-20, zaptiju vrhovi, pa se ploče analiziraju u scintilacionom brojaču Packard TopCount.
Izračunavanja su obavljena kao gore.
Neka jedinjenja iz ovog pronalaska imaju vrednosti EC50u kompeticionom testu vezivanja<3>H-nikotinske kiseline, koje su unutar opsega od oko 10 do oko 100 pM. Pogodnija su jedinjenja iz ovog pronalaska koja imaju vrednosti EC50u ovom testu, koje su unutar opsega od oko 1 do oko 10 pM. Još pogodnija su su jedinjenja iz ovog pronalaska koja imaju vrednosti EC50u ovom testu, koje su manje od oko 1 pM.
Primer 7
Ispiranje preko laserskog doplera
Procedura
Mužjaci miševa C57B16 (-25 g) se anesteziraju korišćenjem 10 mg/mL/kg natrijum-nembutala. Kada treba da se ordiniraju antagonisti, oni se injektiraju zajedno sa anestezijom nembutalom. Posle 10 min životinje se stave pod laser, a uvo se savije unazad, da se izloži unutrašnja strana. Laser se postavi u centar uveta i fokusira na intenzitet 8,4-9,0 V (obično -4,5 cm iznad uveta). Akvizicija podataka počinje u formatu 15 puta 15 slika, auto-intervalom, 60 slika i vremenom pauze od 20 s, uz srednju rezoluciju. Testirana jedinjenja se ordiniraju posle 10-te slike, preko injekcije u peritonealni prostor. Slike 1-10 se smatraju osnovnim podatkom za životinju, a podaci se normalizuju na prošek srednjih intenziteta osnovnog podatka.
Materijali i procedura
Uređaj je Laser Doppler Primed Pimll; Nijacin (Sigma); Nembutal (Abbot Labs.).
Primer 8
Inhibicija stvaranja slobodnih masnih kiselinain vivo ,
kod kateterizovanih mužjaka pacova Sprague- Dalv
Testovi za ne-esterifikovanu slobodnu masnu kiselinu (NEFA) obavljaju se u serumu, dobijenom iz živih pacova, koji se slobodno kreću. Kateteri se hirurški implantiraju u jugulame vene, a životinje se ostave da se oporave najmanje 48 h posle ove hirurgije. Hrana se ukloni životinjama približno 16 h pre testiranja. Iz katetera se uzme -200 pL krvi, što predstavlja osnovni uzorak NEFA u serumu. Lek se ordinira intra-peirotonealno (IP) u raznim koncentracijama pojedinačno pacovima, pa se zatim, u naznačenim vremenskim tačkama, uzme -200 pL krvi iz katetera, za dalju analizu NEFA. Testovi NEFA se obavljaju u skladu sa specifikacijama proizvođača (VVako Chemicals, USA; NEFA C) a koncentracija slobodne masne kiseline se određuje regresionom analizom pomoću poznate standardne krive (opseg poznate slobodne masne kiseline). Podaci se analiziraju korišćenjem programa Excel i PrismGraph.
Primer 9
Ovaj pronalazak će sada biti ilustrovan sldećim primerima, bez ograničavanja, u kojima su, ako se drugačije ne naznači: (i) sve operacije se obavljaju na sobnoj temperaturi ili temperaturi okoline, tako da je temperatura u opsegu 18-25°C; (ii) isparavanje rastvarača se obavlja korišćenjem rotacionog uparivača, pod sniženim pritiskom (6,0-400 mbar), u kupatilu sa temeraturom do 50°C; (iii) tok reakcija se prati tankoslojnom hromatografijom (TLC) i/ili u tandemu sa hromatografijom tečnosti visoke performanse (HPLC), posle čega sledi masena spektroskopija (MS), koja se ovde naziva LCMS, a bilo koje vreme reakcije je dato samo radi ilustracije; (iv) struktura svih krajnjih jedinjenja je potvrđena najmanje jednom od sledećih tehnika: MS ili spektrometrijom nuklearne magnetne rezonance protona (<1>H NMR), a čistoća se potvrđena sa najmanje jednom od sledećih tehnika: TLC ili HPLC; (v) prinosi se daju samo radi ilustrovanja; (vi) spektri<1>H NMR su registrovani na instrumentima Bruker Avance-400 ili Varian Unity ili Varian Inova, pri 400 ili 500 ili 600 MHz, korišćenjem naznačenog rastvarača; kada se navode, podaci NMR su u obliku delta (8) vrednosti za glavne dijagnostičke protone, dati u delovima na milion (ppm), relativno prema rezidualnim pikovima za rastvarač (multiplicitet i broj vodonika); korišćene su konvencionalne skraćenice za oblik: s, singlet; d, dublet (prividan); t, triplet (prividan); m, multiplet; br širok; (vii) Podaci za MS su registrovani na instrumentu VVaters Micromass unit API 150EX, sa interfejsom Hevvlett-Packard (Agilent 1100) ili Shimadzu (LC-10ADVP)HPLC instrumentom, radeći sa softverom MassLynx/OpenLynx ili Analyst 1.2; korišćena je jonizacija elektroraspršivanjem sa pozitivnom (ES+) ili negativnom (ES-) detekcijom; postupak za LCMS ES+ je bio 1-2 mL/min, 10-95% B linearnim gradijentom, tokom 5,5 min (B = 0,05% TFA-acetonitril, A = 0,05% TFA-voda), a postupak za LCMS ES-, bio je 1,2 mL/min, 10-95% B linearni gradijent, tokom 5,5 min (B = 0,1% mravlja kiselina-acetonitril, A = 0,1% mravlja kiselina-voda), pomoću VVaters XTerra C18 - 3,5 pm - 50*3,0 mm unutr. prečnik, i detekcija pomoću skupa dioda; (viii) prečišćavanje jedinjenja sa preparativnom HPLC sa reversnom fazom (RPHPLC) je obavljano ili na koloni VVaters Symmetry Prep C18 - 5 pm -30*100mm unutr. prečnik, ili na koloni VVaters Atlantis Pep dC18 - 5 pm - 20*100mm unutr. prečnik; 20 mL/min, 10-100% B, linearni gradijent tokom 15 min (B = 0,05% TFA-acetonitril, A = 0,05% TFA-voda) i detekcija pomoću skupa doda;
(ix) automatsko prečišćavanje jedinjenja obavljano je sa preparativnom HPLC sa reversnom fazom, u sistemu Gilson, korišćenjem kolone YMC-Pack Pro C-18
(150*20mm unutr. prečnik), eluiranje sa 20 mL/min, sa 0-50% acetonitrilom u vodi (0,1 TFA);
(x) Prečišćavanje jedinjenja preparativnom tankoslojnom hromatografijom (PTLC) je obavljano na staklenim pločama 20*20cm, obloženim sa silikagelom, ili centrifugalnom hromatografijom na hromatotronu, koristeći staklene rotore, obložene sa silikagelom, obe komercijalno dostupne iz Analtech;
(xi) hromatografija na koloni je obavljana na koloni sa silikagelom, koristeći Kieselgel 60, 0,063-0,200 mm (Merck);
(xii) mikrotalasno ozračivanje je obavljano korišćenjem aparata Smith Svnthesizer (Personal Cheimstrv);
(xiii) hemijski simboli imaju uobičajena značenja; korišćene su takođe sledeće skraćenice:V(zapremina),m(masa), temp.ključ, (temperatura ključanja), temp.toplj. (temperatura topljenja), L (litar), mL (mililitar), g (gram), mg (miligram), mol (mol), mmol (milimol). ekviv. (ekvivalent), IC50(molama koncentracija koja dovodi do 50% od maksimalne inhibicije), EC50(molama koncentracija koja izaziva 50% od maksimalno moguće efikasnosti ili odgovora), pM (mikromolama), nM (nanomolarna).
Sledeći primeri se daju da bi se ovaj pronalazak mogao lakše razumeti. Oni ne treba da se shvate da na bilo koji način ograničavaju ovaj pronalazak.
Primer 9. 1.
3-( 2H- tetrazol- 5- iO- 1, 4. 5. 6- tetrahidro- ciklopentapirazol ( Jedinjenje 1)
Postupak A . Pobijanje Jedinjenja 1
Razmute se u DMF (3 cm<3>) 1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karbonitril (0,022 g, 0,165 mmol) i natrijum-azid (0,086 g, 1,30 mmol), pa se 20 min zagrevaju mikrotalasnim ozračivanjem na 175°C. Rastvor se ohladi na sobnu temperaturu, filtrira i talog ispere etilacetatom. Kombinovani rastvori se dodaju zasićenom natrijum-bikarbonatu u vodi (20 cm<3>), pa se operu etilacetatom. Vodeni sloj se zakiseli do pH 1 dodavanjem 1M hlorovodonične kiseline u vodi, pa se ekstrahuje etilacetatom. Kombinuju se etilacetatni rastvori, rastvarač ispari pod sniženim pritiskom, a dobijeni ostatak prečisti preparativnom HPLC, dajući 3-(2H-tetrazol-1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol kao belu čvrstu supstancu (0,012 g, 0,068 mmol, 41%).<1>H NMR 6 (CD3OD): 2,88 (nalik t, 2H, J=7,0), 2,82 (nalik t, 2H, J=7,3), 2,64 (nalik kvinentu, 2H, J=7,1); m/z (ES<+>): 177 [M+H]<+>.
Intermedijami 1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karbonitril dobija se sledećom procedurom.
Korak A: 1, 4, 5, 6- tetrahidro- ciklopentapirazol- 3- karboksilna kiselina etilestar
Rastvori se ciklopentanon (10,0 g, 118,9 mmol) u apsolutnom etanolu (30 cm<3>), pa se doda natrijum-etoksid (53 cm<3>, 21% u etaolu, 143 mmol). Dobijeni rastvor se 10 min meša pod argonom, a zatim se doda dietiloksalat (19,1 g, 131 mmol). Doda se još etanola (10 cm<3>), rastvor 3 h zagreva na 75°C, pa ohladi na sobnu temperaturu. Razmuti se hidrazin hidrohlorid (8,15 g, 119 mmol) u vodi (20 cm<3>), doda ovom rastvoru i preko noći zagreva na 75°C. Rastvarač se ukloni pod sniženim pritiskom, a ostatak razmuti u etilacetatu (200 cm<3>) i opere vodom (200 cm<3>), pa osuši (Na2S04), filtrira i rastvarač ukloni pod sniženim pritiskom, dajući 1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina etilestar, kao beličastu čvrstu supstancu (16,16 g, 90,0 mmol, 76%). 5H(CD3OD): 4,34 (q, 2H, J=7,1, OCH2CH3), 2,78 (nalik t, 2H, J=7,0), 2,72 (br s, 2H), 2,49 (br s, 2H), 1,36 (t, 3H, J=7,1, OCH2CH3). m/z/ES<+>): 181 [M+H]<+>.
Korak B: 1, 4, 5, 6- tetrahidro- ciklopentapirazol- 3- karboksilna kiselina amid
Razmuti se 1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina etilestar (0,808 g, 4,48 mmol) u amonijaku u metanolu (oko 7 M, 12 cm<3>), pa se preko noći meša na 95°C. Dobijeni rastvor se ohladi, pa se istaloženi 1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina amid sakupi vakuum filtriranjem kao bela čvrsta supstanca (0,438 g, 2,90 mmol, 65%). 5H(CD3OD): 2,79 (nalik t, 2H, J=6,9), 2,73 (nalik t, J=7,3), 2,55 (br s, 2H); m/z (ES<+>): 152 [M+Hf.
Korak C: 1, 4, 5, 6- tetrahidiv- ciklopentapirazol- 3- karbonitril
Doda se 1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina amid (0,210 g, 1,39 mmol) anhidrovanom acetonitrilu (12 cm<3>), zagreje na 80°C, pa se doda natrijum-hlorid (2,0 g, 34 mmol). Posle 15 min doda se fosfor-oksihlorid (0,128 g, 0,83 mmol), pa se rastvor preko noći zagreva na 80°C, ohladi, filtrira, sakupi talog i opere acetonitrilom. Iz kombinovanih rastvora rastvarač se ukloni pod sniženim pritiskom, a dobijeni ostatak se prečisti preparativnom HPLC, dajući 1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karbonitril, kao tamnopurpurno obojenu čvrstu supstancu (0,031 g, 0,23 mmol, 17%). 8H(CD3OD): 2,79 (nalik t, 2H, J=7,3), 2,73 (nalik t, J=7,1), 2,65-2,55 (m, 2H); m(z (ES<+>): 134 [M+H]<+>.
Postupak B: Pobijanje Jedinjenja 1
Barbotira se 2,0 h vazduh kroz rastvor 1-benzil-3-(2H-tetrazol-5-il)-1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazola (1,92 g, 7,21 mmol) i KO-f-Bu (65 mL 1M rastvor u
THF) u DMSO (50 ml_). Reakcija se zakiseli do pH 2 dodavanjem HCI (3 M u vodi). Smeša se filtrira, a filtrat koncentriše pod vakuumom da se uklone isparljive komponente. Materijal se prečisti pomoću HPLC sa reversnom fazom: kolona Phenomenex<®>Luna C18 (10 pm, 250*50 mm), 5%( VIV)CH3CN (koji sadrži 1%V/ VTFA) u vodi (koja sadrži 1%V/ VTFA), sa gradijentom do 50% vode,X= 21A nm. Proizvod se zatim prečišćava prebacivanjem materijala u Varian BondElut<®>60 mL, kartridž od 10 g SCX. Kroz kolonu se propušta MeOH (150 mL) da se uklone nevezane nečistoće. Proizvod se zatim eluira propuštanjem kroz kolonu rastvora 2M NH3u MeOH (150 mL). Koncentrisanje eluata daje amonijumovu so Jedinjenja 1 (947 mg, 5,38 mmol, prinos 75%), kao belu čvrstu supstancu.<1>H NMR (amonijumova so, 400 MHz, CD3OD): 8 2,88 (t, 2H, J=6,8 Hz), 2,74 (t, 2H, J=6,8 Hz), 2,52 (kvint., 2H, J=6,8 Hz). HPLC/MS: kolona Discoverv<®>C18 (5 pm, 50*2,1mm), 5%V/ V CH3CH(koji sadrži 1%V/ VTFA) u vodi (koja sadrži 1%V/ VTFA), sa gradijentom do 99%V/ VCH3CN u vodi, 0,75 mL/min, rV=1,22 min, ESI<+>= 177,3 (M+H). Anal. izračun, za C7H8N6(neutralno jedinjenje): C, 47,72; H, 4,58. Nađeno: C, 47,27; H, 4,16, Anal. izračun, za C7H11N7(amonijumova so): C, 43,51; H, 5,74. Nađeno: C, 42,94; H, 5,30.
Intermedijami 1-benzil-3-(2H-tetrazol-5-il)-1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol se dobija koristeći sledeću proceduru.
Korak A: Dobijanje 1- benzil- 1, 4, 5, 6- tetrahidro- ciklopentapirazol- 3- karboksilna
kiselina amida i 2- benzil- 2, 4, 5, 6- tetrahidro- ciklopentapirazol- 3- karboksilna
kiselina amida
U mešani rastvor 1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina amida (2,57 g, 17,0 mmol) u DMF (34 mL), na 25°C, doda se K2C03(5,87 g, 32,5 mmol), a zatim benzilbromid (4,36 g, 25,5 mmol). Reakcija se 16 h meša na temperaturi okoline, a zatim se smeša razblaži sa EtOAc (75 mL) i filtrira. Filtrat se opere vodom (100 mL), a vodena faza ponovo ekstrahuje sa EtOAc (75 mL) i CH2CI2(75 mL). Kombinovani organski ekstrakti se osuše iznad MgS04, filtriraju i koncentrišu pod vakuumom. Prečišćavanje hromatografijom na silikagelu (50% EtOAc u heksanima, gradijent do 95% EtOAc u heksanima) daje 2-benzil-2,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina amid (739 mg, 3,07 mmol, 18% prinos), koji se izoluje kao bela čvrsta supstanca, a zatim 1-benzil-1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina amid (3,24 g, 13,4 mmol, 79% prinos), koji se izoluje kao bela čvrsta supstanca.
1- benzil-1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina amid:
<1>H NMR (400 MHz, CDCI3): 5 7,37-7,30 (3H, m), 7,19 (2H, m), 6,67 (1H, br s), 5,34 (1H, br s), 5,19 (2H, s); 2,82 (2H, m), 2,51 (4H, m).<13>C APT NMR (100 MHz, CDCb): 5 nagore 164,8, 155,2, 129,0, 136,0, 129,5, 55,3, 31,2, 24,1; nadole: 129,0, 128,3, 127,8. HPLC/MS: kolona Alltech<®>Prevail C18 (5 pm, 50x4,6 mm), 5% V/VCHsCN (koji sadrži 1%V/ V TFA)u vodi (koja sadrži 1%V/ VTFA), gradijent do 99% V/\/CH3CN u vodi, 3,5 mL/min,fr=2,13min, ESI<+>= 242,2
(M+H).
2- benzil-2,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina amid:
<1>H NMR (400 MHz, CDCI3): 5 7,34-7,21 (5H, m), 5,76 (2H, s), 5,70-5,38 (2H, br s), 2,78 (4H, m), 2,49 (2H, m).<13>C APT NMR (100 MHz, CDCI3) 6 nagore: 161,9, 160,1, 138,3, 128,3, 127,1, 55,1, 29,9, 24,8, 24,7; nadole: 128,6, 128,0, 127,6. HPLC/MS: kolona Alltech<®>Prevail C18 (5 pm, 50x4,6 mm), 5%V/ V CH3CN(koji sadrži 1%V/ VTFA) u vodi (koja sadrži 1%V/ VTFA), gradijent do 99%V/ VCH3CN u vodi, 3,5 mL/min, /r=1,98 min, EST = 242,1 (M+H).
Korak B: Dobijanje 1- benzil- 3-( 2H- tetrazol- 5- il)- 1, 4, 5, 6- tetrahidro-ciklopentapirazola
U rastvor 1-benzil-1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina amida (3,02 g, 12,53 mmol) u DMF (25 mL), na sobnoj temperaturi, doda se tionilhlorid (1,94 g, 16,3 mmol). Reakcija se 18 h meša, sa zatim se doda NaHC03(zasić. rastvor, 6 mL), da se neutrališe tionilhlorid. Smeša se razblaži sa EtOAc (150 mL), redom opere sa NaHC03(zasić. rastvor, 100 mL), pa rastvorom soli (100 mL). Vodena faza se ponovo ekstrahuje sa EtOAc (2*100 mL), a kombinovani organski ekstrakti se osuše iznad MgS04, filtriraju i koncentrišu pod vakuumom, dajući sirovo žuto ulje.
Ovaj koncentrat se rastvori u DMF (20 mL), stavi u reakcioni sud debelih zidova koje se može hermetizovati, pa se dodaju redom ZnBr2(4,70 g, 18,0 mmol) i NaN3(2,73 g, 42,0 mmol). Sud se hermetizuje, pa 18 h zagreva na 120°C. Smeša se ohladi na sobnu temperaturu, doda HCI (3M u vodi, 2 mL), pa se sa mešanjem nastavi još 5 min. Smeša se razblaži sa EtOAc (150 mL) i opere sa HCI (1M, u vodi, 100mL). Organska faza se osuši iznad MgS04, filtrira i koncentriše. Prečišćavanje hromatografijom na silikagelu (50:50:0,2, heksani:EtOAc:AcOH, gradijent do 100:0,2 EtOAc:AcOH) daje 1-benzil-3-(2H-tetrazol-5-il)-1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol (2,06 g, 7,74 mmol, prinos 62%), kao belu čvrstu supstancu.<1>H NMR (400 MHz, CD3OD): 5 7,36-7,25 (5H, m), 5,30 (2H, s), 2,84 (2H, t, J=6,4 Hz), 2,62-2,56 (4H, m).<13>C APT NMR (100 MHz, CD3OD): 5 nagore: 153,8, 151,9, 137,6, 128,9, 55,8, 31,9, 24,8,24,6; nadole: 129,9, 129,1, 129,0. HPLC/MS: kolona Discoverv<®>C18 (5 pm, 50*2,1mm), 5%V/ VCH3CN (koji sadrži 1%V/ VTFA) u vodi (koja sadrži 1%V/ VTFA), sa gradijentom do 99%V/ VCH3CN u vodi, 0,75 mL/min, fr=2,18 min, ESI<+>= 267,1
(M+H).
Postupak C: Pobijanje Jedinjenja 1
U rastvor 1-benzil-3-(2H-tetrazol-5-il)-1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazola (59,4 g, 223 mmol) u 10% smeši mravlja kiselina/MeOH( V/ V,900 mL) doda se pladijumovo crno (39,8 g, 374 mmol). Smeša se 24 h mehanički meša u atmosferi azota. Reakcija se filtrira i koncentriše. Proizvod se dalje prečisi i konvertuje u amonijumovu so, tako što se materijal prebaci (kao rastvor u MeOH) u kolonu koja sadrži Bondesil SCX SPE smolu (750 g). Kolona se ispere sa MeOH (2,0 L), da se uklone nevezane nečistoće. Proizvod se eluira sa 2M NHs/MeOH (pribl. 1,5 L). Posle koncentrisanja dobije se amonijumova so ovog tetrazola (39,3 g, 203 mmol, prinos 91%), kao bela čvrsta supstanca.
Intermedijami 1 -benzil-3-(2H-tetrazol-5-il)-1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol se dobija korišćenjem sledeće procedure.
Korak A: Pobijanje 1, 4, 5, 6- tetrahidro- ciklopentapirazol- 3- karboksilna kiselina
etilestra
U rastvor ciklopentanona (42,0 g, 0,60 mol) i dietiloksalata (73,1 g, 0,50 mol) u EtOH (2,5 L), na ST, pod azotom, dodaje se tokom 0,5 h se rastvor KO-f-Bu u THF (500 mL, 1 M rastvor, 0,50 mol), kroz levak za ukapavanje. Reakcija se 3,5 h meša, pa se balon ohladi na 0°C. Tokom 0,5 h dodaje se kroz levak za ukapavanje, hidrazin hidrohlorid (37,6 g, 0,55 mol) u vodi (250 mL). Reakcija se zagreje na sobnu temperaturu, pa meša 16 h. Isparljive komponente se uklone pod vakuumom, a dobijeni čvrst ostatak opere sa NaHC03(zasić. u vodi, 500 mL) i vodom (500 mL). Dalje koncentrisanje pod vakuumom daje čist 1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina etilestar (63,6 g, 0,35 mol, prinos 71%), kao žutu čvrstu supstancu.
Korak B: Dobijanje 1, 4, 5, 6- tetrahidro- ciklopentapirazol- 3- karboksilna kiselina
amida
Rastvori se 1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina etilestar (63,5 g, 0,35 mmol) u rastvoru 7M NHs/MeOH (1,0 L). Ovaj rastvor se podeli u četiri jednake porcije, pa se svaka prbaci u reakcioni sud debelih zidova, od 350 mL, koji se hermetizuje. Ovi sudovi se 20 h zagrevaju na 95°C. Reakcije se ohlade na ST, pri čemu se formira talog. Rastvor se filtrira, a talog opere sa NaOH (1 M; u vodi, 200mL), dajući čist 1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina amid (42,0 g, 0,20 mol, prinos 80%), kao belu čvrstu supstancu.
Korak C: Dobijanje 1- benzil- 1, 4, 5, 6- tetrahidro- ciklopentapirazol- 3- karboksilna
kiselina amida i 2- benzil- 1, 4, 5, 6- tetrahidro- ciklopepntapirazol- 3- karboksilna
kiselina amida
U rastvor 1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina amida (41,5 g, 275 mmol) u THF (460 mL), na ST, doda se rastvor NaOH (5M u vodi, 110 mL, 0,54 mol). Posle 5 min mešanja doda se benzilbromid (49,1 g, 0,29 mol), pa se reakcija meša 16 h. Isparljive komponente se uklone pod vakuumom, a dobijeni čvrst ostatak se opere vodom (3*250 mL). Dalje koncentrisanje daje regioizomere 1-benzil-1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina amid i 2-benzil-1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina amid (65,3 g, 270 mmol, prinos 98%), kao smešu 20:1, koja se dalje koristi bez razdvajanja).
Korak D: Dobijanje 1- benzil- 3-( 2H- pirazol- 5- il)- 1, 4, 5, 6- tetrahidro-
ciklopentapirazola
Balon, opremljen sa cevčicom za sušenje, pod azotom se napuni sa anhidrovanim DMF (250 mL). Balon se ohladi na 0°C, pa se kroz špric, tokom perioda od 5 min, dodaje tionilhlorid (36,7 g, 309 mmol). Posle još 10 min mešanja, kroz levak za ukapavanje se tokom 5 min dodaje rastvor 1-benzil-1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-3-karboksilna kiselina amida (57,7 g, 281 mmol) u DMF (310 mL). Smeša se lagano zagreje na ST, pa se meša 16 h. Doda se NaHC03(zasić rastvor, 100 mL), pa se smeša 10 min meša. Isparljive komponente se uklone pod vakuumom, a ostatak razblaži sa EtOAc (700mL) i NaHC03(zas. rastvor, 700 mL). Razdvoje se slojevi, a vodena faza ponovo ekstrahuje sa EtOAc (400mL). Kombinovane organske faze se operu sa NaHC03(zasić. rastvor, 600mL) i rastvorom soli (600mL), osuše iznad MgS04, filtriraju i koncentrišu, dajući 63,1 g nitrila, kao mrku čvrstu supstancu.
U rastvor gornjeg nitrila u DMF (560 mL), doda se ZnBr2(95,6 g, 426 mmol), a zatim NaN3(55,2 g, 849 mmol). Smeša se zagreje na 120°C, pa 14 h meša. Reakcija se ohladi na ST, a DMF ukloni pod vakuumom. Doda se HCL (2M, u vodi, 800 mL), pa se smeša 15 min meša, a zatim filtrira. Čvrsta supstanca se doda u dvofaznu smešu EtOAc (500 mL) i HCI (5M u vodi, 300 mL), pa se meša 0,5 h. Rastvor se filtrira, a slojevi razdvoje. Zaostala čvrsta supstanca se ponovo treira sa EtOAc i HCI (5M u vodi), kao što je opisano, pa se ceo postupak (mešanje, filtriranje razdvajanje) ponavlja dok se čvrsta supstanca ne rastvori. Sjedinjeni organski filtrati se koncentrišu, dajući 1-benzil-3-(2H-tetrazol-5-il)-1,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol (61,0 g, 229 mmol, prinos 81%, iz amida), kao svetlomrku čvrstu supstancu.
Primer 9. 2.
3-( 1 H- tetrazol- 5- il)- 2. 6- dihidro- 4H- tienof3. 4- clpirazol ( Jedinjenje 2)
Jedinjenje 2 se dobija na sličan način kao što je opisano u Primeru 9.1, a karakterišu ga NMR i MS;<1>H NMR (400 MHz, MeOD): 5 4,11 (dd, J=4,0i 2,2 Hz), 2H), 4,03 (dd, J=2,6i 2,2 Hz, 2H). HPLC/MS: kolona VVaters<®>YMC ODS-A C18 (5pm, 50x4,6 mm), 5%V/ VCH3CN (koji sadrži 1%VN TDA)u vodi (koja sadrži 1%VNTFA), sa gradijentom do 99%V/ VCH3CN u vodi, 3,5 mL/min,
fr=1,27 min, ESI+=194 (M+H).
Primer 9. 3.
6- metil- 3-( 1 H- tetrazol- 5- il)- 2, 6- dihidro- 4H- furof3. 4- clpirazol ( Jedinjenje 3)
Jedinjenje 3 se dobija na sličan način kao što je opisano u Primeru 9.1, a razdvajanje regioizomera na hromatografskoj koloni je obavljeno posle formiranja pirazola. Jedinjenje 3 karakterišu NMR i MS.<1>H NMR (400 MHz, DMSO): 5 5,20 (m, 1H), 4,94 (dd, J=34,7 i 10,3 Hz, 2H), 1,29 (d, J=4,4 Hz, 3H). HPLC/MS: kolona Alltech<®>Prevail C18 (5 pm, 50x4,6 mm), 5% V/VCH3CN (koji sadrži 1%V/V TFA)u vodi (koja sadrži 1%V/ VTFA), gradijent do 99%V/ VCH3CN u vodi, 3,5 mL/min, fr=1,03 min, ESI+ = 192 (M+H).
Primer 9. 4.
3-( 1H- tetrazol- 5- in- 1. 4- dihidro- ciklopentapirazol ( Jedinjenje 4) i
3-( 1 H- tetrazol- 5- ih- 1. 6- dihidro- ciklopentapirazol ( Jedinienie 5)
Jedinienie 9 . 4 . A
Rastvor Jedinjenja 9.4.A, kao smeša izomera (50 mg, 0,38 mmol), natrijum-azid (86,5 mg, 1,33 mmol) i cink-bromid (300 mg, 1,33 mmol) u DMF (2 mL) 6 h se mikrotalasno ozračuje na 200°C. Posle hlađenja na sobnu temperaturu, reakciona smeša se tretira sa 2M rastvorom HCI, ekstrahuje sa EtOAc, opere vodom i koncentriše pod vakuumom. Razdvajanje pomoću HPLC (kolona C18, 5 do 99% CH2CN u vodi), daje 40,3 mg (61%) željenog proizvoda, kao 2:1 smešu olefinskih izomera. LC/MS m/z 175 (M+1);<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 6,94 (m, 0,5H), 6,87 (m, 1H), 6,76 (m, 1H), 6,40 (m, 0,5H), 3,35 (m, 3H).
Ovi izomeri se razdvoje pomoću HPLC sa reversnom fazom: kolona Phenomenex<®>Luna C18 (10 pm, 250*21,2 mm), 5%( VIV)CH3CN (koji sadrži 1%VA/ TFA)u vodi (koja sadrži 1% V/ V TFA), sa gradijentom do 70% vode, 20 mL/min1= 280 nm.
Alternativno, ovi izomeri se razdvajaju pomoću HPLC sa normalnom fazom: kolona Dynamax Microsorb Si (prep) (8 pm, 250*10 mm), 80%( V/ V)EtOAc (koji sadrži 2%VA/AcOH) u heksanima (koji sadrže 2%V/ VAcOH), sa gradijentom do 99% EtOAc, 7,5 mL/min,X =280 nm.
Redosled eluiranja izomera je isti i za normalnu kolonu i za kolonu sa reversnom fazom.
Izomer 1 ( izomersa visokom Rf) :
<1>H NMR (400 MHz, MeOD): 5 6,79 (2H, m), 3,42 (2H, m). HPLC/MS: kolona Discovery<®>C18 (5 um, 50*2,1 mm), 5%V/ VCH3CN (koji sadrži 1%V/ V TFA)u vodi (koja sadrži 1%V/ V TFA),sa gradijentom do 99% vTVCHsCN u vodi, 0,75 mL/min, fr=1,10 min, ESI<+>= 174,9 (M+H).
lzomer2 ( izomersa niskom Rf) :
<1>H NMR (400 MHz, MeOD): 5 6,98 (1H, m), 3,33 (2H, m). HPLC/MS: kolona Discoverv<®>C18 (5 um, 50*2,1 mm), 5% v7\ZCH3CN (koji sadrži 1%VN TFA)u vodi (koja sadrži 1%VN TFA),sa gradijentom do 99% V7VCH3CN u vodi, 0,75 mL/min, fFl,11 min, ESI<+>= 175,1 (M+H).
Intermedijamo Jedinjenje 9.4.A, kao smeša izomera, dobija se korišćenjem sledećih koraka:Korak A: Dobijanje 2, 6- dihidro- ciklopentapirazol- 3- karboksilna kiselina etilestra i
2, 4- dihidro- ciklopentapirazol- 3- karboksilna kiselina etilestra ( smeša)
Jedinjenje 9.4.B se dobija iz odgovarajućeg ketona, koristeći sličan postupak, kao što je opisano za dobijanje estara pirazola (videti Primer 14.2). rastvor Jedinjenja 9.4.B (2,0 g, 8,19 mmol) u feniletru (25 mL), zagreva se 2 h pod refluksom (250-260°C) i pod azotom.
Posle hlađenja ovog rastvora na sobnu temperaturu, on se prebaciu kolonu sa Si02, ispere sa DCM da se istera feniletar, pa eluira sa EtOAc/Heks (1/3), dajući 1,05 g (72%) Jedinjenja 9,4,C, kao smešu olefinskih izomera. LC-MS m/z 179 (M+1).
Korak B: Dobijanje 2, 6- dihidro- ciklopentapirazol- 3- karboksilna kiselina amida i
2, 4- dihidro- ciklopentapirazol- 3- karboksilna kiselina amida ( smeša)
Jedinjenje 9.4.C, kao smeša izomera (1,0 g, 5,61 mmol) se rastvori u najmanjoj zapremini dioksana (<5 mL), pa pomeša sa 28% rastvorom amonijum-hidroksida (100 mL), u čvrsto zaptivenom sudu. Ovaj rastvor se 24 h meša na sobnoj tempeaturi, pa koncentriše pod vakuumom, dajući Jedinjenje 9.4. D, kao smešu čvrstih izomera, u kvantitativnom prinosu. LC-MS m/z 150 (M+1).
Korak C: Dobijanje 2, 6- dihidro- ciklopentapirazol- 3- karbonitrila i
2, 4- dihidro- ciklopentapirazol- 3- karbonithla ( smeša)
U suspenziju Jedinjenja 9.4.D, kao smešu izomera (0,80 g, 5,36 mmol) i kalijum-karbonata (0,445 g, 3,22 mmol) u acetonitrilu (30 mL), doda se POCI3 (0,785 mL, 8,58 mmol), na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se 2 h zagreva pod refluksom. Posle koncentrisanja pod vakuumom, ostatak se razblaži sa EtOAc (150 mL), opere vodom i rastvorom soli, osuši (Na2S04) i koncentriše, dajući 141 mg (20%) Jedinjenja 9.4.A, kao smešu izomera. LC-MS: m/z 132 (M+1).
Primer 9. 5.
3-( 1 H- tetrazol- 5- il)- 2, 5- dihidro- 4H- furor3, 4- clpirazol ( Jedinienie 6)
Jedinjenje 6 se dobija na sličan način kao što je opisano u Primeru 9.1, a karakterišu ga NMR i MS. LC-MS: m/z 179 (M+1);<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) 5 5,07 (t, J=2,2Hz, 2H), 4,92 (t, J=2,2 Hz, 2H).
Primer 9. 6.
5- etil- 3-( 1 H- tetrazol- 5- iD- 2, 4, 5, 6- tetrahidro- ciklopentapirazol ( Jedinienie 7)
Jedinjenje 7 se dobija na sličan način kao što je opisano u Primeru 9.1, a karakterišu ga NMR i MS.<1>H NMR (MeOD, 400 MHz): 8 3,07 (1H, dd, J=14,8 i 7,6 Hz), 2,94-2,82 (2H, m), 2,51 (1H, dd, J=15,2 i 6,8 Hz), 2,41 (1H, dd, J=13,6 i 5,6 Hz), 1,5 (2H, m), 1,02 (3H, t, J=7,2 Hz). HPLC/MS: kolona Discoverv<®>C18 (5 pm, 50x2,1 mm), 5% V/VCH3CN (koji sadrži 1%V/ V TFA)u vodi (koja sadrži 1%V/ V TFA),sa gradijentom do 99%V/VCH3CNu vodi, 0,75 mL/min, *f1,42 min, ESI<+>= 205,2 (M+H).
Primer 9. 7.
Pobijanje intermediiara 1- benzil- 5- hidroksi- 1, 4, 5, 6- tetrahidro- ciklopenta[ c] pirazol-3- karbonitrila
Korak A: Pobijanje 1 - benzil - 1 , 6 - dihidro - ciklopentapirazol - 3 - karboksilna kiselinaetilestra i 1 - benzil - 1 . 4 - dihidro - ciklopentaoirazol - 3 - karboksilna kiselina etilestra
( smeša )
U rastvor pirazola (Jedinjenje 9.4.C, videti Primer 9.4, korak A, 2,0 g, 11,22 mmol) u anhidrovanom THF (100mL), doda se benzilbromid (5,36 mL, 44,88 mmol) i NaOH (1,79 g, 44,88 mmol). Posle 1 h mešanja na sobnoj temperaturi, reakcija se tretira sa 1M HCI (100 mL). Dobijena smeša se ekstrahuje etilacetatom, opere sa 1M HCI, zasićenim rastvorom NaHC03, rastvorom soli, pa osuši iznad anhidrovanog Na2S04. Ovaj rastvor se filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ovaj materijal se prečisti na koloni Biotage Flash 40M (Si02), koristeći 30% etilacetat-heksani. Dobije se bezbojno ulje. LC-MS: 3,22 min; (M+Na) = 291,1.
Korak B: Pobijanje 1 - benzil - 1 , 6 - dihidro - ciklopentapirazol - 3 - karboksilne kiseline i
1 - benzil - 1 . 4 - dihidro - cikloDentapirazol - 3 - karboksilne kiseline ( smeša )
U rastvor intermedijara iz koraka A (3,55 f, 13,23 mmol) u 1:1 THF:MeOH (40 mL), doda se rastvor NaOH (5 M, 3,9 mL, 20 mmol). Posle 3 h na sobnoj temperaturi, reakcija se tretira dodavanjem 1M HCI (22 mL). Vodeni sloj se ekstrahuje etilacetatom (3*), osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Dobije se žuta čvrsta supstanca, koja se koristi u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja. LC-MS: 2,62 min; (M+H) = 241,1.
Korak C: Pobijanje 1 - benzil - 1 . 6 - dihidro - ciklopentapirazol - 3 - karboksilna kiselina
2 . 5 - diokso - pirolidin - 1 - il estra i 1 - benzil - 1 . 4 - dihidro - ciklooentaDirazol - 3 - karboksilna
kiselina 2 , 5 - diokso - pirolidin - 1 - il estra ( smeša )
U rastvor intermedijara iz koraka B (3,17 g, 13,23 mmol) u CH2CI2(200ml_), doda se /V-hidroksisukcinimid (3,04 g, 26,46 mmol), a zatim EDC (5,07 g, 26,46 mmol). Posle 18 h mešanja reakcione smeše na sobnoj temperaturi, ista se koncentriše pod vakuumom. Ostatak se razblaži etilacetatom (200mL), opere zasićenim rastvorom NaHC03i rastvorom soli. Organski sloj se osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Dobije se žuta čvrsta supstanca. LC-MS: 2,99 min; (M+H) = 338,1.
Korak D: Pobijanje 1 - benzil - 1 . 6 - dihidro - ciklooentaoirazol - 3 - karboksilna kiselina
amida i 1 - benzil - 1 , 4 - dihidro - ciklopentapirazol - 3 - karboksilna kiselina amida
( smeša )
U rastvor intermedijara iz koraka C (4,45 g, 13,22 mmol) u 1,4-dioksanu (150 mL), doda se NH4OH (14,8 M, 10,0 ekviv., 9,1 mL). Odmah se stvara talog. Posle 15 min mešanja na sobnoj temperaturi, reakciona smeša se filtrira kroz sinterovani levak, a talog opere sa 1,4-dioksanom. Filtrat se koncentriše pod vakuumom, dajući žutu čvrstu supstancu. LC:MS: 2,55 min; (M+H) - 240,1.
Korak E: Pobijanje 1 - benzil - 1 , 6 - dihidro - ciklopentapirazol - 3 - karbonithla i
1 - benzil - 1 . 4 - dihidro - ciklopentapirazol - 3 - karbonitrila ( smeša )
U rastvor intermedijara iz koraka D u anhidrovanom DMF (50 mL) doda se hlorid cijanurinske kiseline (2,33 g, 13,2 mmol). Polse 15 min mešanja na sobnoj temperaturi, reakcija se prekida sipanjem u vodu (100ml_). Dobijena smeša se ekstrahuje etilacetatom, opere zasićenim NaHC03i rastvorom soli, osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti na koloni Biotage Flash 40 M (Si02), koristeći 20% etilacetat-heksani. Dobije se bela čvrsta supstanca.LC-MS: 3,22 min; (M+H) = 222,2.
Korak F: Dobiianie1- benzil- 5- hidroksi- 1. 4. 5. 6- tetrahidro- ciklopentapirazol- 3-
karbonitrila
U rastvor intermedijara iz koraka E (0,95 g, 4,29 mmol) u anhidrovanom THF (40 mL), ohlađenom na 0°C, u atmosferi azota, doda se boran-THF (23 mmol, 5,36 ekviv., 1,0 M rastvor). Reakcija se zagreje na sobnu temperaturu, pa zagreva 1 h. Reakcija se zatim ohladi na 0°C. Doda se voda (3 mL), pa NaOH (4,29 mmol, 1,43 mL, 3M) i H202(12,88 mmol, 1,32 mL, 30% rastvor u vodi). Posle 30 min zagrevanja reakcije na 50°C, reakcija se ohladi na sobnu temperaturu, pa tretira vodom. Dobijena smeša se ekstrahuje etilacetatom (3*). Organski sloj se osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom, koristeći 30% etilacetat-heksani, što daje 1:1 smešu C-5 i C-6 alkohola.
Manje polarni izomer (C-6 alkohol, Jedinjenje 17):<1>H NMR (500 MHz, CDCI3): 5 7,2 (m, 5H), 5,35 (d, J=14,9 Hz, 1H), 5,31 (d, J=14,6 Hz, 1H), 4,99 (dd, J=3,4 i 6,9 Hz, 1H), 2,9 (m, 2H), 2,6 (m, 1H), 2,35 (m, 1H). LC-MS: 2,76 min; (M+H) = 240,1.
Više polarni izomer (C-5 alkohol):<1>H NMR (500 MHz, CDCI3): 6 7,4-7,2 (m, 5H), 5,28 (d, J=14,9 Hz, 1H), 5,25 (d, J=14,9 Hz, 1H), 5,01 (m, 1H), 3,13 (dd, J=6,4 i 15,8 Hz, 1H), 2,89 (dd, J=6,6 i 16,2 Hz, 1H), 2,68 (dd, J=3,7 i 16,0 Hz, 1H), 2,52 (dd, J=3,4 i 16,2 Hz, 1H). LC-MS: 2,60 min; (M+H) = 240,1.
Primer 9. 8.
Pobijanje intermedijara trifluoro- metansulfonska kiselina 1 - benzil- 3- ciiano- 1. 6-
dihidro- ciklopentapirazol- 5- il- estra i trifluoro- metansulfonska kiselina 1- benzil- 3-
ciiano- 1, 4- dihidro- ciklopentapirazol- 5- il- estra. kao smeše regioizomera
Korak A: Pobijanje ( 4 - etoksi - 2 - okso - cikloDent - 3 - enil )- okso - sirćetna kiselina
terc - butilestra
U rastvor 3-etoksi ciklopentanona (2,12 g, 16,82 mmol) u anhidrovanom THF (40 mL), ohlađen na -78°C, u atmosferi azota, doda se litijum-diizopropilamid (12 mL, 24 mmol, 2,0 M u THF). Posle 15 min doda se rastvor di-ferc-butildioksalata (3,73 g, 18,5 mmol) u THF (15 mL). Reakciona smeša se 15 min meša na -78°C, a zatim zagreje na -20°C, pa meša još 15 min. Reakcija se tretira sa 1M HCI (40 mL), pa ekstrahuje etilacetatom (3*). Organski sloj se opere rastvorom soli, osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom (Si02), koristeći 35% etilacetat-heksani, što daje željeni proizvod (2,53 g) kao beličastu čvrstu supstancu.
Korak B: Pobijanje 1 - benzil - 5 - okso - 1A . 5 , 6 - tetrahidro - ciklODentapirazol - 3 -
karboksilna kiselina terc - butilestra
U rastvor intermedijara iz koraka A (2,15 g, 8,45 mmol) u etanolu (100 mL) doda se benzilhidrazin hidrohlorid (1,8 g, 9,22 mmol) i HOAc (10 mL). Reakciona smeša se 16 h meša na sobnoj temperaturi, a zatim 30 min refluksuje na 70°C. Reakcija se ohladi na sobnu temperaturu, pa koncentriše pod vakuumom. Ostatak se rastvori u etilacetatu i opere vodom, zasićenim NaHC03i rastvorom soli. Organski sloj se osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom (Si02), koristeći 30% etilacetat-heksani, što daje željeni proizvod (1,64 g) kao mrko ulje.
Korak C: Dobiianie 1 - benzil - 5okso - 1 . 4 . 5 . 6 - tetrahidro - ciklooentaDirazol - 3 -
karboksilne kiseline
U rastvor intermedijara iz koraka B (1,64 g, 5,25 mmol) u dihlorometanu (20 mL), doda se trifluorosirćetna kiselina (20 mL), a dobijeni rastvor se 4 h meša na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se koncentriše pod vakuumom, pa azeotropira sa toluenom (3*). Ovaj materijal se prenosi u sledeći korak bez daljeg prečišćavanja.
Korak D: Dobiianie 1 - benzil - 5 - okso - 1 , 4 . 5 . 6 - tetrahidro - ciklopentapirazol - 3 -
karboksilna kiselina 2 , 5 - diokso - pirolidin - l - ilestra
U rastvor intermedijara iz koraka C (1,34 g, 5,25 mmol) u CH2CI2(50 mL), doda se A/-hidroksisukcinimid (1,21 g, 10,5 mmol), a zatim EDC (2,01 g, 10,5 mmol). Posle 18 h mešanja na sobnoj temperaturi reakciona smeša se koncentriše pod vakuumom. Ostatak se razblaži etilacetatom (200 mL), opere zasićenim rastvorom NaHC03i rastvorom soli. Organski sloj se osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Dobije se žuta čvrsta supstanca.
Korak E: Dobiianie 1 - benzil - 5 - okso - 1 . 4 . 5 . 6 - tetrahidro - ciklooentaDirazol - 3 -
karboksilna kiselina amida
U rastvor intermedijara iz koraka D (2,0 g, 5,25 mmol) u 1,4-dioksanu (50 mL), doda se NH4OH (14,8 M, 10,0 ekviv., 3,53 mL). Odmah se stvara talog. Posle 15 min mešanja na sobnoj temperaturi reakciona smeša se filtrira kroz levak od poroznog stakla, a talog ispere sa 1,4-dioksanom. Filtrat se koncentriše pod vakuumom, dajući čvrstu supstancu.
Korak F: Dobiianie 1 - benzil - 5 - okso - 1 . 4 . 5 . 6 - tetrahidro - ciklopentaoirazol - 3 -
karbonitrila
U rastvor intermedijara iz koraka E (5,25 mmol) u DMF (60 mL) dodaje se u tri porcije hlorid cijanurinske kiseline (3,12 g, 17 mmol). Posle 30 min na sobnoj temperaturi reakcija se tretira vodom, rastvorom soli, osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom (Si02), koristeći 30% etilacetat-heksani, što daje željeni proizvod (0,95 g) kao žutu čvrstu supstancu.
Korak G: Dobiianie triflurometansulfonska kiselina 1 - benzil - 3 - ciiano - 1 , 6 - dihidro -
ciklopentaDirazol - 5 - il - estra i triflurometansulfonska kiselina 1 - benzil - 3 ~ ciiano - 1 , 4 -
dihidro - ciklopentapirazol - 5 - il - estra ( smeša )
U rastvor intermedijara iz koraka F (447 mg, 1,87 mmol) u anhidrovanom THF (14 mL), na -78°C, doda se rastvor sveže pripremljenog litijum-diizopropilamida (1,89 mmol) u THF (6 mL). Posle 30 min mešanja na -78°C doda se2-[ NN-bis(trifluorometil-sulfonil)amin]-5-hloropiridin (1,4 g, 3,6 mmol). Reakcija se zagreje na -20°C, pa se meša 3 h. Reakcija se tretira zasićenim rastvorom NH4CI, a dobijena smeša se ekstrahuje etilacetatom, opere sa 1M rastvorom HCI, zasićenim rastvorom NaHC03i osuši iznad anhidrovanog NaaSCU. Rastvor se filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti na hromatotronu, koristeći rotor od 200 pm (Si02) i 5% etilacetat-heksani kao eluent, što daje 393 mg željenog proizvoda, kao 2:1 smešu regioizomera dvogube veze.<1>H NMR (500 MHz, CDCI3): (većinski izomer) 5 7,45-7,3 (m, 5H), 6,06 (brt, 1H), 5,41 (s, 2H), 3,56 (br d, 2H).<1>H NMR (500 MHz, CDCI3): (manjinski izomer) 8 7,45-7,3 (m, 5H), 6,63 (brt, 1H), 5,39 (s, 2H), 3,18 (brd, 2H). LC-MS: (M+H) = 370,25.
Primer 9. 9.
5- propoksi- 3-( 1 H- tetrazol- 5- il)- 2. 4. 5. 6- tetrahido- ciklopentapirazol ( Jedinienie 12)
Korak A: Dobiianie 1 - benzil - 5 - propoksi - 1 , 4 , 5 , 6 - tetrahidro - ciklopentapirazol - 3 -
karbonitrila
U rastvor 1-benzil-5-hidroksi-1,4,5,6-tetrahidrociklo-penta[c]pirazol-3-karbonitrila (videti Primer 9.7, 30 mg, 0,125 mmol) u anhidrovanom DMF (2 mL), doda se natrijum-hidrid (6 mg, 0,15 mmol, 60% disperzija u ulju). Posle 3 min mešanja doda se propilbromid (14 pL, 0,15 mmol), pa se dobijena smeša 1 h meša. Posle toga, dodaju se natrijum-hidrid (6 mg, 0,15 mmol, 60% disperzija u ulju) i propilbromid. Posle 30 min reakcija se tretira dodavanjem zasićenog NH4CI (3 mL). Dobijena smeša se ekstrahuje etilacetatom, opere rastvorom soli, osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti sa PTLC (Si02), koristeći 15% etilacetat-heksani, što daje željeni proizvod.
Korak B: Dobiianie 1 - benzil - 5 - pmpoksi - 3 -( 2H - tetmzol - 5 - il )- 1A . 5 . 6 - tetrahidro -
ciklopentapirazola
U rastvor intermedijara iz koraka A (25 mg, 0,089 mmol) u 2-propanolu (1 mL) dodaju se voda (2 mL), natrijum-azid (14 mg, 0,222 mmol) icink-bromid (10 mg, 0,04 mmol). Posle 18 h zagrevanja reakcione smeše na 90°C, ona se ohladi na sobnu temperaturu, pa doda HCI (3 mL, 3 M). Reakciona smeša se ekstrahuje etilacetatom, opere rastvorom soli, osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti sa PTLC (Si02), koristeći 100% etilacetat, što daje željeni proizvod.
Korak C: 5 - proDOksi - 3 -( 1H - tetrazol - 5 - il )- 2 . 4 . 5 . 6 - tetrahidrĐ - ciklopentaDirazol
( Jedinienie 12 )
U rastvor intermedijara iz koraka B (25 mg, 0,08 mmol) u DMSO (0,6 mL) doda se kalijum-f-butoksid (0,6 mL, 0,6 mmol, 1,0 M u THF). Barbotira se kiseonik 15 min kroz reakcionu smešu. Reakcija se tretira sa HCI (3 mL, 3 M). Dobijena smeša se ekstrahuje etilacetatom (5*), osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti pomoću HPLC sa reversnom fazom, dajući naslovljeno jedinjenje.<1>H NMR (CDCI3) 8 4,80 (m, 1H), 3,51 (m, 2H), 3,24 (dd, J=6,8i 15,5 Hz, 1H), 3,18 (dd, J=6,9 i 16,0 Hz, 1H), 2,85 (dd, J=4,1 i 15,6 Hz, 1H), 2,79 (dd, J=4,4 i 16,1 Hz, 1H), 1,62 (m, 2H), 0,96 (t, J=7,6 Hz, 3H). LC-MS: 2,15 min; (M+H) = 235.
Primer 9. 10.
5- izobutoksi- 3-( 1H- tetrazol- 5- il)- 2. 4, 5. 6- tetrahidro- ciklopentapirazol
( Jedinienie 15)
Naslovljeno jedinjenje se dobija iz 1-benzil-5-hidroksi-1,4,5,6-tetrahidrociklo-penta[c]pirazol-3-karbonitrila (videti Primer 9.7), koristeći sličnu proceduru koja je opisana za sintezu Primera 9.8.<1>H NMR (CDCI3) 5 4,77 (m, 1H), 3,33 (m, 2H), 3,23 (dd, J=6,9 i 15,5 Hz, 1H), 3,17 (dd, J=6,9 i 16,0 Hz, 1H), 2,85 (dd, J=4,1 i 15,6 Hz, 1H), 2,79 (dd, J=4,2 i 15,9 Hz, 1H), 1,85 (m, 1H), 0,94 (d, J=6,7 Hz, 3H). LC-MS: 2,42 min; (M+H) = 249.
Primer 9. 11.
5- butoksi- 3-( 1 H- tetrazol- 5- il)- 2, 4, 5, 6- tetrahidro- ciklopentapirazol ( Jedinjenje 16)
Naslovljeno jedinjenje se dobija iz 1-benzil-5-hidroksi-1,4,5,6-tetrahidrociklo-penta[c]pirazol-3-karbonitrila (videti Primer 9.7), koristeći sličnu proceduru koja je opisana u Primeru 9.8.<1>H NMR (CDCI3) 5 4,78 (m, 1H), 3,56 (m, 2H), 3,24 (dd, J=6,8 i 15,6 Hz, 1H), 3,17 (dd, J=6,9 i 15,9 Hz, 1H), 2,84 (dd, J=4,1 i 15,6 Hz, 1H), 2,77 (dd, J=4,6 i 16,0 Hz, 1H), 1,58 (m, 2H), 1,42 (m, 2H), 0,95 (t, J=7,3 Hz, 3H). LC-MS: 2,50 min; (M+H) = 249.
Primer 9. 12.
5- fluoro- 3-( 1 H- tetrazol- 5- il)- 2. 4, 5. 6- tetrahidro- ciklopentapirazol ( Jedinjenje 14)
Korak A: Dobiianie 1 - benzil - 5 - fluoro - 1A . 5 . 6 - tetrahidro - cikloDentaDirazol - 3 -
karbonitrila
U rastvor 1-benzil-5-hidroksi-1,4,5,6-tetrahidrociklo- penta[c]pirazol-3-karbonitrila (videti Primer 9.7, 30 mg, 0,125 mmol) u anhidrovanom dihlorometanu (0,9 mL) doda se, u atmosferi azota, DAST (33 pL, 0,25 mmol). Posle 15 min mešanja na sobnoj temperaturi reakciona smeša se rablaži etilacetatom, opere zasićenim rastvorom NaHCCbi rastvorom soli. Organski sloj se osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti sa PTLC (Si02), koristeći 30% etilacetat-heksani, što daje željeno jedinjenje (16 mg).
Korak B: Dobiianie 1 - benzil - 5 - fluoro - 3 -( 1H - tetrazol - 5 - il )- 1 . 4 . 5 . 6 - tetrahidro -
ciklopentapirazola
Ovo jedinjenje se dobija iz cijano intermedijara iz koraka A, koristeći sličnu proceduru koja je opisana u Primeru 9.8, korak B.
Korak C: 5 - fluoro - 3 -( 1H - tetrazol - 5 - il )- 2 . 4 . 5 . 6 - tetrahidro - ciklODentaDirazol
( Jedinienie 14 )
U rastvor intermedijara iz koraka B (13 mg, 0,04 mmol) u MeOH (1 mL), doda se mravlja kiselina (0,1 mL), a zatim paladijumovo crno (10 mg). Posle 96 h mešanja u atmosferi azota, reakciona smeša se koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti pomoću HPLC sa reversnom fazom (Gilson), dajući naslovljeno jedinjenje (4,9 mg). 1H NMR (CD3OD, 500 MHz) 5 5,8 (d, J=51,9 Hz, 1H), 3,31-3,17 (m, 2H), 3,14-2,92 (m, 2H). LC-MS: 0,99 min; (E+H) = 195,17.
Primer 9. 13.
5- propil- 3-( 1H- tetrazol- 5- in- 2, 4. 5. 6- tetrahidro- ciklopentapirazol ( Jedinjenje 11)
Korak A: Dobiianie 5 - alil - 1 - benzil - 1 , 6 - dihidro - ciklopentapirazol - 3 - karbonitrila i
5 - alil - 1 - benzil ~ 1 , 4 - dihidro - ciklopentapirazol - 3 ~ karbonitrila ( smeša )
U rastvor estra trifluorometansulfonske kiseline, intermedijara opisanog u Primeru 9.8 (114 mg, 0,307 mmol) u anhidrovanom THF (2 mL), doda se tri-n-butilalil-kalaj (112 mg, 0,338 mmol), liitijum-hlorid (39 mg, 0,923 mmol) i tetrakistrifenilfosfinpaladijum(O) (7 mg, 0,006 mmol). Posle 6 h refluksovanja reakciona smeša se ohladi na sobnu temperaturu i filtrira. Ostatak se koncentriše pod vakuumom i prečisti na hromatotronu, koristeći rotor od 200 pm (Si02) i 20% etilacetat-heksani kao eluent, što daje željeni proizvod (33 mg).
Korak B: Dobiianie 5 - alil - 1 - benzil - 3 -( 1H - tetrazol - 5 - il )- 1 . 6 - dihidro -
ciklooentaoirazola i 5 - alil - 1 - benzil - 3 -( 1 H - tetrazol - 5 - iD - 1 . 4 - dihidro -
ciklopentapirazola ( smeša )
Ovo jedinjenje se dobija iz intermedijara dobijenog u gornjem koraku A, koristeći sličnu proceduru koja je opisana u Primeru 9.8, korak B.
Korak C: 5 - propil - 3 -( 1H - tetrazol - 5 - if )- 2 . 4 . 5 , 6 - tetrahidro - ciklopentapirazoi
U rastvor intermedijara iz koraka B (18 mg, 0,059 mmol) u metanolu dodaje se nekoliko kapi koncentrovane HCI, sve dok reakcija ne postane homogena. Doda se Pd/C (1,8 mg), a nastala smeša se 24 h meša u atmosferi vodonika (balon). Reakciona smeša se filtrira, koncentriše pod vakuumom i perčisti omoću HPLC sa reversnom fazom, dajući naslovljeno jedinjenje.<1>H NMR (CD3OD, 500 MHz) 5 3,06 (m, 2H), 2,97 (dd, J=7,5 i 15,1 Hz, 1H), 2,5 (m, 2H), 1,6 (m, 2H), 1,4 (m, 2H), 0,98 (t, J=7,3Hz, 3H). LC-MS: 2,60 min; (M+H) = 219,36.
Primer 9. 14.
5- ciklopentil- 3-( 1H- tetrazol- 5- il)- 2, 4. 5, 6- tetrahidro- ciklopentapirazol
( Jedinjenje 13)
Korak A: Dobiianie 1 - benzil - 5 - ciklopent - 1 - enil - 1 . 6 - dihidro - ciklopentapirazol - 3 -
karbonithla i 1 - benzil - 5 - ciklopent - 1 - enil - 1 . 4 - dihidro - ciklopentapirazol - 3 -
karbonithla ( smeša )
U rastvor intermedijamog estra trifluorometansulfonske kiseline, opisanog u Primeru 9.8 (185 mg, 0,501 mmol) u 1,4-dioksanu, dodaju se ciklopenten-1-il-boma kiselina (62 mg, 0,551 mmol), kalijum-fosfat (160 mg, 0,751 mmol) i tetrakistrifenilfosfinpaladijum(O). Reakciona smeša se zagreva na 85°C. Po završetku, reakcija se razblaži etilacetatom, opere sa 1 M NaOH, rastvorom soli i osuši iznad anhidrovanog Na2S04. Rastvor se filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti na hromatotronu, koristeći rotor od 200 pm (Si02) i 20% etilacetat-heksani kao eluent.
Korak B: Dobiianie 1 - benzil - 5 - ciklopent - 1 - enil - 3 -( 1 H - tetrazol - 5 - il )- 1 . 6 - dihidro -ciklopentapirazola i 1 - benzil - 5 - ciklopent - 1 - enil - 3 -( 1 H - tetrazol - 5 - il )- 1 . 4 - dihidro -
ciklopentaDirazola ( smeša )
Ovo jedinjenje se dobija iz intermedijara dobijenog u gornjem koraku A, koristeći sličnu proceduru koja se opisana u Primeru 9.8, korak B.
Korak C: 5 - ciklooentil - 3 -( 1H - tetrazol - 5 - il )- 2 . 4 , 5 . 6 - tetrahidro - ciklopentapirazol
( jedinienie 13 )
U rastvor intermedijara iz koraka B (16 mg, 0,048 mmol) u metanolu (2 mL) doda se mravlja kiselina (200 pL). Doda se paladijumovo crno (8,2 mg, 0,078 mmol), a dobijena smeša se 24 h produvava azotom i meša. Doda se sledeća porcija paladijumovog crnog (8,2 mg, 0,078 mmol). Posle 48 h mešanja reakcija se filtrira, koncentriše pod vakuumom i prečisti pomoću HPLC sa reversnom fazom, dajući naslovljeno jedinjenje.<1>H NMR (CD3OD, 500 MHz) 5 3,1-2,9 (m, 2H), 2,6 (m, 2H), 2,03 (m, 2H), 1,87 (m, 2H), 1,63 (m, 2H), 1,59 (m, 2H), 1,28 (m, 2H). LC-MS: 2,99 min; (M+H) = 245,46.
Primer 9. 15.
5- butil- 3-( 1 H- tetrazol- 5- i0- 2. 4. 5. 6- tetrahidro- ciklopentapirazol ( Jedinienie 8)
Korak A: Dobiianie 1 - benzii - 5 - butil - 1 . 6 - dihidro - ciklopentapirazol - 3 - karbonithla i
1 - benzil - 5 - butil - 1 \ 4 - dihidro - ciklopentapirazol - 3 - karbonithla ( smeša )
U rastvor intermedijarnog estra trifluorometnasulfonske kiseline, opisanog u Primeru 9,8 (180 mg, 0,486 mmol) u toluenu (3 mL), doda se n-butil-borna kiselina (99 mg, 0,973 mmol). Posle 6 h refluksovanja reakciona smeša se ohladi na sobnu temperaturu i filtrira. Ostatak se koncentriše pod vakuumom i prečisti na hromatotronu, koristeći rotor od 200 pm (Si02) i 5% etiacetat-20% etilacetat-heksani kao eluent, što daje željeni proizvod (52 mg).
Kora/ c B: Dobiianie 1 - benzil - 5 - butil - 3 -( 1H - tetrazol - 5 - il )- 1 . 6 - dihidro -
ciklopentapirazola i 1 - benzil - 5 - butil - 3 -( 1 H - tetrazol - 5 - il )- 1 , 4 - dihidro -
ciklopentapirazola ( smeša )
Ovo jedinjenje se dobija iz intermedijara dobijenog u gornjem koraku A, koristeći sličnu proceduru koja se opisana u Primeru 9.8, korak B.
Korak C: 5 - butit - 3 -( 1H - tetrazol - 5 - ii )- 2 , 4 , 5 , 6 - tetrahidro - ciklopentapirazol
( Jedinienie 8 )
Ovo jedinjenje se dobija iz intermedijara dobijenog u gornjem koraku B, koristeći sličnu proceduru koja se opisana u Primeru 5, korak C.<1>H NMR (CD3OD, 500 MHz) 5 3,1 (m, 2H), 2,9 (m, 1H), 2,5 (m, 2H), 1,6 (m, 2H), 1,4 (m, 4H), 0,9 (t,J=7,0Hz, 3H). LC-MS: 2,86 min; (M+H) = 233,34.
Primer 9. 16.
5- metil- 3-( 1H- tetrazol- 5- il)- 2, 5- dihidro- ciklopentapirazol ( Jedinienie 9) i
5- metil- 3-( 1 H- tetrazol- 5- il)- 2. 4- dihidro- ciklopentapirazol ( Jedinienie 10)
Korak A: Dobiianie 5 - etoksi - 1A - dihidro - ciklODentaDinazol - 3 - karboksilna kiselina
terc - butilestra
U rastvor ketoestra (254 mg, 1,0 mmol) u etanolu (5 mL), dobijen iz 3-etoksi ciklopentanona, kao ukoraku A gornjeg Primera 9.8, doda se hidrazin hidrat (34 uL, 1,1 mmol), a zatim sirćetna kiselina (0,5 mL). Posle 1,5 h refluksovanja reakciona smeša se ohladi na sobnu temperaturu i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se suspenduje u vodi, pa ekstrahuje etilacetatom. Organski sloj se osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom (Si02), koristeći 25% etilacetat-heksani, što daje željeni proizvod kao belu čvrstu supstancu.
Korak B: Dobiianie 5 - etoksi - 1 -( toluen - 4 - sulfonil )- 1A - dihidro - ciklopentaDirazol - 3 -
karboksilna kiselina terc - butilestra
U rastvor intermedijarnog pirazola iz gornjeg koraka A (275 mg, 1,1 mmol) u CH2CI2(5 mL) doda se piridin (178 pL, 2,2 mmol) i p-toluensulfonil hlorid (230 mg, 1,21 mmol). Posle 3 h mešanja nastale smeše na sobnoj temperaturi, ona se razblaži sa CH2CI2, opere sa 1M HCI, zasićenim NaHC03, osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom (Si02), koristeći 10% etilacetat-heksani kao eluent.
Korak C: Dobiianie 5 - okso - 1 -( toluen - 4 - sulfonil )- 1 . 4 . 5 . 6 - tetrahidm - ciklopenta - 3 -
kamoksilne kiseline
U rastvor intermedijara iz gornjeg koraka B (414 mg, 1,02 mmol) u CH2CI2(2 mL) doda se trifluorosirćetna kiselina (2 mL). Posle 1,5 h mešanja na sobnoj temperaturi, reakcija se koncentriše pod vakuumom, pa azeotropira sa toluenom (2*). Ovaj materijal se koristi u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.
Korak D: Dobiianie 5 - okso - 1 -( toluen - 4 - sulfonil )- 1 . 4 . 5 . 6 - tetrahidro -
cikloDentaDirazol - 3 - karboksilna kiselina 2 . 5 - diokso - Dirolidin - 1 - ilestra
U rastvor intermedijara iz gornjeg koraka C (320 mg, 1,0 mmol) u CH2CI2(20 mL) doda se A/-hidroksisukcinimid (230 mg, 2,0 mmol), a zatim EDC (384 mg, 2,0mmol). Posle 18 h mešanja na sobnoj temperaturi reakciona smeša se koncentriše pod vakuumom. Ostatak sa razblaži etilacetatom (20 mL), opere zasićenim rastvorom NaHC03i rastvorom soli. Organski sloj se osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Dobije se žuta čvrsta supstanca.
Korak E: Dobiianie 5 - okso - 1 -( toluen - 4 - sulfonil )- 1 . 4 . 5 , 6 - tetrahidro -
ciklopentapirazol - 3 - karboksilna kiselina amida
U rastvor intermedijara iz gornjeg koraka D (380 mg, 0,91 mmol) u 1,4-dioksanu (10 mL) doda se NH4OH (14,8 M, 10,0 ekviv. 0,61 mL). Odmah se stvara talog. Posle 25 min mešanja na sobnoj temperaturi reakciona smeša se filtrira kroz levak od sinterovanog stakla, a talog ispere sa 1,4-dioksanom. Filtrat se koncentriše pod vakuumom, dajući žuto ulje.
Korak F: Dobiianie 5 - okso - 1 -( toluen - 4 - sulfonil )- 1 . 4 . 5 . 6 - tetrahidro -
ciklODentaDirazol - 3 - karbonitrila
U rastvor intermedijara iz gornjeg koraka E (0,91 mmol) u anhidrovanom DMF (5 mL) dodaje se u dve porcije hlorid cijanurinske kiseline (334 mg, 2,0 mmol). Posle 15 min mešanja na sobnoj temperaturi, reakcija se tretira presipanjem u vodu (10 mL). Dobijena smeša se ekstrahuje etilacetatom, opere zasićenim NaHC03, rastvorom soli, osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom (Si02), koristeći 25% etilacetat-heksani. Dobije se bela čvrsta supstanca.
Korak G: Dobiianie trifluoro - metansulfonska kiselina 3 - ciiano - 1 -( toluen - 4 - sulfonil - 1 , 6 - dihidro - cikloDentapirazol - 5 - ilestra i trifluoro - metansulfonska kiselina 3 - cijano -
1 -( toluen - 4 - sulfonii - 1 , 4 - dihidro - ciklopentapirazol - 5 - ilestra ( smeša )
U rastvor intermedijara iz gornjeg koraka F (100 mg, 0,33 mmol) u anhidrovanom THF (5 mL), na -78°C, doda se rastvor litijum-diizopropilamida (0,33 mmol, 166 pL, 2,0 M u THF) u THF (6 mL). Posle 30 min mešanja na -78°C doda se2-[ N, N-bis(trifluorometilsulfonil)anilin]-5-hloropiridin (195 mg, 0,496 mmol). Reakcija se zagreje na 0°C, pa se 45 min meša. Reakcija se tretira sa 1M rastvorom HCI, a dobijena smeša ekstrahuje etilacetatom, opere zasićenim rastvorom NaHC03i osuši iznad anhidrovanog Na2S04. Rastvor se filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom (Si02), koristeći 5% etilacetat-heksane kao eluent, što daje 79 mg željenog proizvoda kao 4:1 smešu regioizomera dvogube veze.
Korak H: Dobiianie 5 - metil - 1 -( toluen - 4 - sulfonil )- 1 , 6 - dihidro - ciklooentaDirazol - 3 -
karbonitrila i 5 - metil - 1 -( toluen - 4 - sulfonil )- 1 . 4 - dihidro - ciklopentapirazol - 3 -
karbonitrila ( smeša )
U rastvor intermedijara iz gornjeg koraka G (79 mg, 0,182 mmol) u toluenu (1,5 mL) dodaju se litijum-hlorid (39 mg, 0,912 mmol), tetrametil-kalaj (126 pL, 0,912 mmol) i tetrakistrimetilfosfinpaladijum(O). Posle 45 min refluksovanja reakciona smeša se ohladi na sobnu temperaturu, razblaži etilacetatom i opere vodom. Organski sloj se osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom (Si02), koristeći 30% etilacetat-heksani, što daje (28 mg) željeni proizvod.
Korak I: Dobiianie 5 - metil - 1 , 6 - dihidro - ciklopentapirazol - 3 - karbonitrila i
5 - metil - 1 , 4 - dihidro - cikiopentapirazol - 3 - karbonitrila ( smeša )
U rastvor intermedijara iz gornjeg koraka H (28 mg, 0,093 mmol) u anhidrovanom THF (3 mL) doda se tetrabutilamonijum-fluorid (93 pL, 0,093 mmol, 1,0 M u THF). Posle 30 min refluksovanja reakciona smeša se ohladi na sobnu temperaturu, pa koncnetriše pod vakuumom. Ostatak se rastvori u etilacetatu, opere zasićenim NaHC03, rastvorom soli, osuši iznad anhidrovanog Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom (Si02), koristeći 30% etilacetat-heksani, što daje belu čvrstu supstancu.
Korak J: 5 - metil - 3 -( 1H - tetrazoi - 5 - i !)- 2 . 6 - dihidro - cikloDentatetrazol ( Jedinienie 9 ) i
5 - metil - 3 -( 1H - tetrazol - 5 - il )- 2 . 4 - dihidro - ciklooentatetrazol ( Jedinienie 10 )
U rastvor intermedijara iz gornjeg koraka I (9,0 mg, 0,062 mmol) u 2-propanolu (1 mL) dodaju se voda (0,5 mL), natrijum-azid (12 mg, 0,186 mmol) i cink-bromid (6,5 mg, 0,031 mmol). Posle 18 h zagrevanja reakcione smeše na 90°C, ona se ohladi na sobnu temperaturu, pa doda HCI (1,5 mL, 3 M). Reakciona smeša se ekstrahuje etilacetatom, opere rastvorom soli, osuši iznad Na2S04, filtrira i koncentriše pod vakuumom, dajući željeni proizvod, kao 2:1 smešu regioizomera dvogube veze. Izomer (a):<1>H NMR (CD3OD, 500 MHz) 5 6,43 (br s, 1H), 3,3 (s, 2H), 2,2 (s, 3H). Izomer (b):<1>H NMR (CD3OD, 500 MHz) 5 6,58 (br s, 1H), 3,24 (s, 2H), 2,15 (s, 3H). LC-MS: 1,86 min; (M+H) = 189,1.
Kroz ovu prijavu citirane su razne publikacije, patenti ili publikovane patentne prijave. Opisi ovih publikacija i publikovanih patentnih prijava, navedeni u ovoj prijavi, uključeni su u celini citatom u ovom opisu. Modifikacije i proširenja opisanih pronalazaka, koji su unutar delokruga verziranih stručnjaka, obuhvaćeni su gornjim opsom i patentnih zahtevima koji slede.
Mada su u stanju tehnike dostupni razni vektori ekspresije, u svrhu korišćenja i u endogenom i u ne-endogenom humanom GPCR, najpoželjnije je da se koristi vektor pCMV. Ovaj vektor je deponovan u American Type Culture Ollection (ATCC) 13. oktobra 1998 (10801 University Blvd, Manassas, VA 20220-2209, USA) kroz odredbe Budapest Treaty za međunarodno priznavanje deponovanih mikroorganizama za svrhe patentnih procedura. DNK je testirana pomoću ATCC i nađeno je da je vitalna. ATCC je pripisao sledeći broj deponovanja za pCMV: ATCC #203351.

Claims (41)

1. Jedinjenje Formule (I). naznačeno time, što su: X je NH ili O; Pmse bira iz grupe koju čine H, halogen, hidroksi, tioksi, cijano, nitro, C1-4haloalkil, amino, C-1-4 alkilamino, C2.8dialkilamino, C1-4alkil, C1-4alkoksi, C2-4alkenil, C2-4alkinil, C3-5cikloalkil, C1-4haloalkoksi, C1-4alkiltio, C-malkilsulfinil, C1-4alkilsulfonil, C1-4haloalkiltio, Cm haloalkilsulfinil i C-mhaloalkilsulfonil; R2se bira iz grupe koju čine H, halogen, hidroksi, tioksi, cijano, nitro, C-m haloalkil, amino, C1-4alkilamino, C2-8dialkilamino, C1-4alkil, C1-4alkoksi, C2.4alkenil, C2-4alkinil, C3-5cikloalkil, C1-4haloalkoksi, Cm alkiltio, Cm alkilsulfinil, Cm alkilsulfonil, Cm haloalkiltio, Cm haloalkilsulfinil i Cm haloalkilsulfonil; ili je R2odsutan; je prosta veza kada je R2prisutan, ili je =?- dvoguba veza kada je R2odsutan; i A predstavlja 5, 6 ili 7-člani karbociklični prsten, ili 5, 6 ili 7-člani heterociklični prsten opciono supstituisan sa 1 do 4 supstituenta koji se biraju iz grupe koju čine halogen, hidroksi, tioksi, cijano, nitro, Cm haloalkil, amino, Cm alkilamino, C2-adialkilamino, Cm alkil, Ci-4alkoksi, C2-4alkenil, C2-4alkinil, C3-5cikloalkil, Cm haloalkoksi, Cm alkiltio, Cm alkilsulfinil, Cmalkilsulfonil, Cm haloalkiltio, C1-4haloalkilsulfinil i C1-4haloalkilsulfonil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
2. Jedinjenje rperma zahtevu 1, naznačeno time, što su: X je NH; R1je H ili hidroksi; R2je H ili je odsutan; — je prosta veza kada R2predstavlja H, ili je ?— dvoguba veza kada je R2odsutan; i A predstavlja 5-člani karbociklični prsten, ili 5-člani heterociklični prsten opciono supstituisan sa 1 do 4 supstituenta koji se biraju iz grupe koju čine halogen, Cm alkil, C1-4alkoksi i C3-5cikloalkil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
3. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što ima Formulu (If): gde su: R1predstavlja H ili hidroksi; a A je prsten opciono supstituisan sa 1 ili 2 supstituenta koji se biraju iz grupe koju čine halogen, Cm alkil, Cm alkoksi i C3.5cikloalkil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
4. Jedinjenje prema Zahtevu 1 koje ima Formulu (Ih): naznačeno time, što je: A prsten, opciono supstituisan sa 1 ili 2 supstituenta koji se biraju iz grupe koju čine halogen, C-m alkil, C-m alkoksi i C3-5cikloalkil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
5. Jedinjenje prema Zahtevu 1, koje ima formulu (1 h): naznačeno time, što je: A prsten nesupstituisan ili supstituisan sa etil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
6. Jedinjenje prema Zahtevu 1, koje ima Formulu (Ih): naznačeno time, sto je: A prsten koji je supstituisan sa 1 ili 2 supstituenta koji se biraju iz grupe koju čine halogen, n-propil, n-butil, C-m alkoksi i C3-5cikloalkil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
7. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 3-(1 H-tetrazol-5-il)-2,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
8. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 3-(1 H-tetrazol-5-il)-2,6-dihidro^H-tieno[3,4-]pirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
9. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 6-metil-3-(1 H-tetrazol-5-il)-2,6-dihidro-4H-furo[3,4-]pirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
10. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 3-(1 H-tetrazol-5-il)-2,4-dihidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
11. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 3-(1H-tetrazol-5-il)-2,6-dihidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
12. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 3-(1H-tetrazol-5-il)-2,6-dihidro-4H-furo[3,4-c]pirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
13. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 5-etil-3-(1H-tetrazol-5-il)-2,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
14. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 5-butil-3-(1 H-tetrazol-5-il)-2,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
15. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 5-metil-3-(1 H-tetrazol-5-il)-2,6-dihidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
16. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 5-metil-3-(1 H-tetrazol-5-il)-2,4-dihidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
17. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 5-propil-3-(1 H-tetrazol-5-il)-2,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
18. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 5-propoksi-3-(1H-tetrazol-5-il)-2,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
19. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 5-ciklopentil-3-(1 H-tetrazol-5-il)-2,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
20. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 5-fluoro-3-(1 H-tetrazol-5-il)-2,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
21. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 5-izobutoksi-3-(1H-tetrazol-5-il)-2,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
22. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 5-butoksi-3-(1 H-tetrazol-5-il)-2,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
23. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 3-(1H-tetrazol-5-il)-2,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol-6-ol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
24. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 5-metoksi-3-(1H-tetrazol-5-il)-2,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
25. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 5,5-difluoro-3-(1H-tetrazol-5-il)-2,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
26. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je to 5-etoksi-3-(1 H-tetrazol-5-il)-2,4,5,6-tetrahidro-ciklopentapirazol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.
27. Farmaceutski preparat, naznačen time, što sadrži jedinjenje pema bilo kom od Zahteva 1 do 26, u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.
28. Postupak za tretman oboljenja povezanog sa metabolizmom, naznačen time, što se pojedincu kome je takav tretman potreban ordinira terapeutski efikasna količina jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 26.
29. Postupak prema Zahtevu 27, naznačen time, što se oboljenje povezano sa metabolizmom bira iz grupe koju čine dislipidemija, ateroskleroza, koronarna bolest srca, rezistentnost prema insulinu i dijabetes tip 2.
30. Postupak prema Zahtevu 27, naznačen time, što oboljenje povezano sa metabolizmom predstavlja ateroskleroza.
31. Postupak za povišavanje HDL kod pojedinca, naznačen time, što se pomenutom pojedincu ordinira terapeutski efikasna količina jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 26.
32. Upotreba jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 26 u postupku tretmana humanog ili animalnog tela terapijom.
33. Upotreba jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 26 u postupku tretmana oboljenja povezanog sa metabolizmom humanog ili animalnog tela terapijom.
34. Upotreba jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 26 u postupku tretmana oboljenja povezanog sa metabolizmom humanog ili animalnog tela terapijom, gde se pomenuto oboljenje povezano sa metabolizmom bira iz grupa koju čine dislipidemija, ateroskleroza, koronama bolest srca, rezistentnost prema insulinu i dijabetes tip 2.
35. Upotreba jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 26 u postupku tretmana ateroskleroze u humanom ili animalnom telu terapijom.
36. Upotreba jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 26 u postupku povišavanja HDL u humanom ili animalnom telu terapijom.
37. Upotreba jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 26 u proizvodnji medikamenta koji se koristi u tretmanu oboljenja povezanog sa metabolizmom.
38. Upotreba jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 26 u proizvodnji medikamenta koji se koristi u tretmanu oboljenja povezanog sa metabolizmom, koje se bira iz grupe koju čine dislipidemija, ateroskleroza, koronarna bolest srca, rezistentnost prema insulinu i dijabetes tip 2.
39. Upotreba jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 26 u proizvodnji medikamenta koji se koristi u tretmanu ateroskleroze.
40. Upotreba jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 26 u proizvodnji medikamenta koji se koristi za povišavanje HDL kod pojedinca.
41. Postupak za proizvodnju farmaceutskog preparata, naznačen time, što se sastoji od mešanja jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 26 i farmaceutski prihvatljivog nosača.
YUP-2006/0290A 2003-10-31 2004-10-29 Derivati tetrazola i njihovi postupci lečenja poremećaja u vezi sa metabolizmom RS20060290A (sr)

Applications Claiming Priority (2)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US51623803P 2003-10-31 2003-10-31
PCT/US2004/035927 WO2005044816A1 (en) 2003-10-31 2004-10-29 Tetrazole derivatives and methods of treatment of metabolic-related disorders thereof

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS20060290A true RS20060290A (sr) 2008-11-28

Family

ID=34572875

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
YUP-2006/0290A RS20060290A (sr) 2003-10-31 2004-10-29 Derivati tetrazola i njihovi postupci lečenja poremećaja u vezi sa metabolizmom

Country Status (37)

Country Link
US (2) US8637555B2 (sr)
EP (2) EP1599469B1 (sr)
JP (2) JP4533898B2 (sr)
KR (1) KR100850591B1 (sr)
CN (1) CN1867562B (sr)
AR (1) AR046611A1 (sr)
AT (1) ATE328880T1 (sr)
AU (1) AU2004287861B2 (sr)
BR (1) BRPI0415631A (sr)
CA (1) CA2539985C (sr)
CO (1) CO5690551A2 (sr)
CR (1) CR8270A (sr)
CY (1) CY1105479T1 (sr)
DE (1) DE602004001134T2 (sr)
DK (1) DK1599469T3 (sr)
EA (1) EA011484B1 (sr)
EC (1) ECSP066529A (sr)
ES (1) ES2267077T3 (sr)
GE (1) GEP20094801B (sr)
HR (1) HRP20060286T3 (sr)
IL (1) IL174042A0 (sr)
IS (1) IS2372B (sr)
MA (1) MA28171A1 (sr)
MX (1) MXPA06004556A (sr)
MY (1) MY140410A (sr)
NO (1) NO20062509L (sr)
NZ (1) NZ546285A (sr)
PE (1) PE20050483A1 (sr)
PL (1) PL1599469T3 (sr)
PT (1) PT1599469E (sr)
RS (1) RS20060290A (sr)
SI (1) SI1599469T1 (sr)
TN (1) TNSN06150A1 (sr)
TW (1) TWI258478B (sr)
UA (1) UA86783C2 (sr)
WO (1) WO2005044816A1 (sr)
ZA (2) ZA200603419B (sr)

Families Citing this family (17)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US7094572B2 (en) 2003-03-14 2006-08-22 Bristol-Myers Squibb Polynucleotide encoding a novel human G-protein coupled receptor variant of HM74, HGPRBMY74
TWI258478B (en) 2003-10-31 2006-07-21 Arena Pharm Inc Tetrazole derivatives and methods of treatment of metabolic-related disorders thereof
WO2005051937A2 (en) * 2003-11-21 2005-06-09 Arena Pharmaceuticals, Inc. 4-oxo-4,5-dihydro-furan-2-carboxylic and acid derivatives and methods of treatment of metabolic-related disorders thereof
US20070244107A1 (en) * 2004-08-25 2007-10-18 Waters M Gerard Method of Treating Atherosclerosis, Dyslipidemias and Related Conditions
EP1811996A1 (en) * 2004-11-05 2007-08-01 Arena Pharmaceuticals, Inc. Compositions for treating flushing and lipid-associated disorders comprising niacin receptor partial agonists
PE20060949A1 (es) * 2004-12-23 2006-10-11 Arena Pharm Inc Derivados fusionados de pirazol como agonistas del receptor de niacina
EP1877402A1 (en) 2005-04-28 2008-01-16 Merck Sharp &amp; Dohme Limited A process for the preparation of tetrazolyltetrahydrocyclopentapyrazoles
PE20070097A1 (es) 2005-06-28 2007-03-08 Merck Sharp & Dohme Agonistas del receptor de niacina y composiciones que contienen tales compuestos
DE102006021733A1 (de) * 2006-05-09 2007-11-22 Bayer Healthcare Ag 3-Tetrazolylindazole und 3-Tetrazolylpyrazolopyridine sowie ihre Verwendung
DE102006043443A1 (de) 2006-09-15 2008-03-27 Bayer Healthcare Ag Neue aza-bicyclische Verbindungen und ihre Verwendung
DE102008063992A1 (de) 2008-12-19 2010-09-02 Lerner, Zinoviy, Dipl.-Ing. Neue aliphatisch substituierte Pyrazolopyridine und ihre Verwendung
DE102010021637A1 (de) 2010-05-26 2011-12-01 Bayer Schering Pharma Aktiengesellschaft Substituierte 5-Fluor-1H-Pyrazolopyridine und ihre Verwendung
WO2014011926A1 (en) 2012-07-11 2014-01-16 Elcelyx Therapeutics, Inc. Compositions comprising statins, biguanides and further agents for reducing cardiometabolic risk
CA2901636A1 (en) 2013-02-21 2014-08-28 Adverio Pharma Gmbh Forms of methyl {4,6-diamino-2-[1-(2-fluorobenzyl)-1h-pyrazolo[3,4-b]pyridino-3-yl]pyrimidino-5-yl}methyl carbamate
JP6453216B2 (ja) * 2013-07-23 2019-01-16 エーザイ・アール・アンド・ディー・マネジメント株式会社 ヘテロ縮合環化合物
CN103755637A (zh) * 2013-12-26 2014-04-30 平湖优康药物研发有限公司 一种医药中间体1,4,5,6-四氢-3-环戊并吡唑甲腈的合成工艺
CA3096145A1 (en) * 2019-10-11 2021-04-11 Royal Bank Of Canada System and method of machine learning using embedding networks

Family Cites Families (36)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
JPH02178263A (ja) * 1988-12-27 1990-07-11 Kaken Pharmaceut Co Ltd アザアズレン誘導体、その製造法およびそれを有効成分とする抗アレルギー剤および抗炎症剤
US5134155A (en) 1991-08-08 1992-07-28 Ortho Pharmaceutical Corporation Tetrahydroindazole, tetrahydrocyclopentapyrazole, and hexahydrocycloheptapyrazole compounds and their use as HMG-coA reductase inhibitors
US5948786A (en) 1996-04-12 1999-09-07 Sumitomo Pharmaceuticals Company, Limited Piperidinylpyrimidine derivatives
DE69739593D1 (de) 1996-12-23 2009-11-05 Bristol Myers Squibb Pharma Co Stickstoffhaltige heterocyclen als faktor xa-hemmer
DE69941777D1 (de) 1998-03-10 2010-01-21 Ono Pharmaceutical Co Carbonsäurederivate und medikamente die diese als aktiven wirkstoff enthalten
US6414002B1 (en) 1999-09-22 2002-07-02 Bristol-Myers Squibb Company Substituted acid derivatives useful as antidiabetic and antiobesity agents and method
NZ521192A (en) 2000-03-09 2005-01-28 Ono Pharmaceutical Co Indole derivatives, process for preparation of the same and use thereof
US20010047027A1 (en) 2000-04-12 2001-11-29 Marc Labelle Prostaglandin D2 receptor antagonists
CA2413702A1 (en) 2000-06-28 2002-01-03 Teva Pharmaceuticals Industries Ltd. Carvedilol
KR100815681B1 (ko) 2000-06-30 2008-03-20 글락소 그룹 리미티드 퀴나졸린 디토실레이트 염 화합물
US6410583B1 (en) 2000-07-25 2002-06-25 Merck Frosst Canada & Co. Cyclopentanoindoles, compositions containing such compounds and methods of treatment
DE10057751A1 (de) 2000-11-22 2002-05-23 Bayer Ag Neue Carbamat-substituierte Pyrazolopyridinderivate
DE60215000T2 (de) 2001-05-23 2007-08-09 Merck Frosst Canada & Co, Kirkland Dihydropyrroloil[1,2-a]indol- und Tetrahydropyridol[1,2-a]indol-Derivate als Prostaglandin-D2-Rezeptor-Antagonisten
MXPA03010822A (es) 2001-06-01 2004-02-17 Hoffmann La Roche Derivados de pirimidina, triazina y pirazina como receptores de glutamato.
WO2003002544A1 (en) 2001-06-26 2003-01-09 Bristol-Myers Squibb Company N-heterocyclic inhibitors of tnf-alpha expression
JP3968076B2 (ja) 2001-06-27 2007-08-29 アールエス テック コーポレイション 新しいキラルサレン化合物、キラルサレン触媒及びこれを利用したラセミックエポキシ化合物からキラル化合物を製造する方法
EP1424335A4 (en) 2001-09-07 2005-11-16 Ono Pharmaceutical Co INDOLE DERIVATIVES
DE10148617A1 (de) 2001-09-25 2003-04-24 Schering Ag Substituierte N-(1,4,5,6-Tetrahydro-cyclopentapyrazol-3-yl)-Derivate, deren Herstellung und Verwendung als Arzneimittel
AR038136A1 (es) 2002-01-24 2004-12-29 Merck Frosst Canada Inc Cicloalcanindoles con sustitucion con fluor composiciones que contienen estos compuestos y metodos de tratamiento
ATE516277T1 (de) 2002-03-19 2011-07-15 Ono Pharmaceutical Co Carbonsäureverbindungen und arzneimittel, die diese verbindungen als wirkstoffe enthalten
DE10220570A1 (de) 2002-05-08 2003-11-20 Bayer Ag Carbamat-substituierte Pyrazolopyridine
WO2004033431A2 (en) 2002-10-04 2004-04-22 Arena Pharmaceuticals, Inc. Hydroxypyrazoles for use against metabolic-related disorders
CA2501134A1 (en) * 2002-10-10 2004-04-22 Arena Pharmaceuticals, Inc. 5-substituted 2h-pyrazole-3-carboxylic acid derivatives as antilipolytic agents for the treatment of metabolic-related disorders such as dyslipidemia
DE10261131A1 (de) 2002-12-20 2004-07-01 Grünenthal GmbH Substituierte 5-Aminomethyl-1H-pyrrol-2-carbonsäureamide
US7145012B2 (en) 2003-04-23 2006-12-05 Pfizer Inc. Cannabinoid receptor ligands and uses thereof
AR041089A1 (es) 2003-05-15 2005-05-04 Merck & Co Inc Procedimiento y composiciones farmaceutiicas para tratar aterosclerosis, dislipidemias y afecciones relacionadas
US7232823B2 (en) 2003-06-09 2007-06-19 Pfizer, Inc. Cannabinoid receptor ligands and uses thereof
US20070032537A1 (en) 2003-06-13 2007-02-08 Arena Pharmaceuticals, Inc. 5-Substituted 2h-pyrazole-3-carboxylic acid derivatives as agonists for the acid receptor rup25 for the treatment of dyslipidemia and related diseases
GB0319126D0 (en) 2003-08-14 2003-09-17 Smithkline Beecham Corp Chemical compounds
GB0319124D0 (en) 2003-08-14 2003-09-17 Smithkline Beecham Corp Chemical compounds
TWI258478B (en) * 2003-10-31 2006-07-21 Arena Pharm Inc Tetrazole derivatives and methods of treatment of metabolic-related disorders thereof
PT1781657E (pt) 2004-02-14 2013-05-23 Glaxosmithkline Ip Dev Ltd Medicamentos com actividade no receptor hm74a
US20070244107A1 (en) 2004-08-25 2007-10-18 Waters M Gerard Method of Treating Atherosclerosis, Dyslipidemias and Related Conditions
EP1811996A1 (en) 2004-11-05 2007-08-01 Arena Pharmaceuticals, Inc. Compositions for treating flushing and lipid-associated disorders comprising niacin receptor partial agonists
PE20060949A1 (es) 2004-12-23 2006-10-11 Arena Pharm Inc Derivados fusionados de pirazol como agonistas del receptor de niacina
EP1877402A1 (en) 2005-04-28 2008-01-16 Merck Sharp &amp; Dohme Limited A process for the preparation of tetrazolyltetrahydrocyclopentapyrazoles

Also Published As

Publication number Publication date
DK1599469T3 (da) 2006-10-09
NO20062509L (no) 2006-06-26
MXPA06004556A (es) 2006-07-06
CA2539985C (en) 2010-02-16
JP2010163448A (ja) 2010-07-29
EP1599469B1 (en) 2006-06-07
CO5690551A2 (es) 2006-10-31
WO2005044816A1 (en) 2005-05-19
US20070072924A1 (en) 2007-03-29
NZ546285A (en) 2010-04-30
TWI258478B (en) 2006-07-21
PT1599469E (pt) 2006-10-31
US8637555B2 (en) 2014-01-28
TNSN06150A1 (en) 2007-11-15
CN1867562B (zh) 2011-07-13
JP2007509181A (ja) 2007-04-12
EA200600879A1 (ru) 2006-10-27
AU2004287861A1 (en) 2005-05-19
EP1599469A1 (en) 2005-11-30
SI1599469T1 (sl) 2006-10-31
CN1867562A (zh) 2006-11-22
BRPI0415631A (pt) 2006-12-12
CY1105479T1 (el) 2010-07-28
ATE328880T1 (de) 2006-06-15
UA86783C2 (ru) 2009-05-25
GEP20094801B (en) 2009-10-26
HK1076468A1 (en) 2006-01-20
HRP20060286T3 (en) 2007-03-31
EA011484B1 (ru) 2009-04-28
TW200530221A (en) 2005-09-16
JP4533898B2 (ja) 2010-09-01
CA2539985A1 (en) 2005-05-19
KR100850591B1 (ko) 2008-08-05
ZA200603419B (en) 2006-10-25
PL1599469T3 (pl) 2006-10-31
AR046611A1 (es) 2005-12-14
ECSP066529A (es) 2006-10-10
MA28171A1 (fr) 2006-09-01
KR20060073974A (ko) 2006-06-29
PE20050483A1 (es) 2005-08-25
AU2004287861B2 (en) 2008-08-14
US20060217562A1 (en) 2006-09-28
MY140410A (en) 2009-12-31
ZA200606203B (en) 2007-04-25
EP1683794A1 (en) 2006-07-26
IS2372B (is) 2008-06-15
IS8481A (is) 2006-05-24
DE602004001134D1 (de) 2006-07-20
CR8270A (es) 2006-10-06
IL174042A0 (en) 2006-08-01
DE602004001134T2 (de) 2007-04-19
ES2267077T3 (es) 2007-03-01

Similar Documents

Publication Publication Date Title
JP2010163448A (ja) トリアゾール誘導体およびその代謝関連障害の処置方法
US7241792B2 (en) Fused pyrazole derivatives and methods of treatment of metabolic-related disorders thereof
SK11852003A3 (sk) Derivát pyridazinónu ako inhibítor aldózreduktázy a farmaceutický prostriedok, ktorý ho obsahuje
JP2007509181A5 (sr)
EP1701947B1 (en) 4-oxo-4,5-dihydro-furan-2-carboxylic and acid derivatives and methods of treatment of metabolic-related disorders thereof
VON et al. DISORDERS THEREOF
HK1076468B (en) Tetrazole derivatives and methods of treatment of metabolic-related disorders thereof
HK1087411A (en) Tetrazole derivatives and methods of treatment of metabolic-related disorders thereof
CN101087765A (zh) 稠合吡唑衍生物和其在治疗代谢相关病症的方法中的用途
MX2007007578A (en) Fused pyrazole derivatives and uses thereof in methods of treatment of metabolic-related?disorders