RS20060196A - Imidazopiridinski derivati kao inhibitori inducibilne no-sintaze - Google Patents

Abstract

Imidazopiridinski derivati kao inhibitori innucibilne no-sintaze, jedinjenja sa formulom (I) u kojoj R1, R2, R3, R4, R5 i A imaju značenja koja su data u opisu, su novi efikasni iNOS inhibitori.

Description

IMIDAZOPIRIDINSKIDERIVATI KAO INHIBITORIINDUCIBILNE NO-SINTAZE

Oblast pronalaska

Pronalazak se odnosi na nove imidazopiridinske derivate, koji su korišćeni u farmaceutskoj industriji za proizvodnju farmaceutskih kompozicija.

Stanje tehnike

U Nemačkoj Patentnoj prijavi DE 2504252 i u Evropskoj Patentnoj prijavi EP 0125756,3H-imidazo[4,5-b]piridinski derivati sa anti ulcerativnim delovanjem su opisani. Medjunarodna prijava WO 0049015 opisuje piridinska jedinjenja sa inhibitornim delovanjem na produkciju azot monoksida. Medjunarodna prijava WO 0380607 opisuje alkoksipiridinske derivate sa iNOS inhibitornim delovanjem.

Opis pronalaska

Ustanovljeno je da se neki novi, prema odredjenoj svrsi odabrani aminosulfonilfenil-supstituisani imidazopiridinski derivati, koji su opisani u više detalja u daljem tekstu, znatno razlikuju od prethodno individualizovanih jedinjenja i imaju iznenadjujuće i posebno korisna i poželjna svojstva.

Pronalazak se prema tome odnosi na jedinjenja sa formulom I

u kojoj

Rl je vodonik ili 14C-alkil,

R2 je vodonik ili 14Galkil,

R3 je vodonik ili halogen,

R4 je vodonik, halogen, 14C-alkil ili 14C-alkoksi,

R5 jel4C-alkil,

A je 14C-alkilen,

i soli, N-okside i soli N-oksida ovih jedinjenja.

14C-Alkil je ravno lančani ili razgranati alkil radikal koji ima 1 do 4 atoma ugljenika. Primeri su butil, izobutil, sek-butil, terc-butil, propil, izopropil, i, posebno, etil i metil radikali.

14C-Alkoksi je radikal koji, pored atoma kiseonika, sadrži ravno lančani ili razgranati alkil radikal koji ima 1 do 4 atoma ugljenika. Alkoksi radikali koji imaju 1 do 4 atoma ugljenika koji se mogu pomenuti u ovom kontekstu su, na primer, butoksi, izobutoksi, sek-butoksi, terc-butoksi, propoksi, izopropoksi, i, posebno, etoksi i metoksi radikali.

14C-Alkilen je ravno lančani alkilen radikal koji ima 1 do 4 atoma ugljenika. Primeri koji se mogu pomenuti u ovom kontekstu su metilen (-CH2-), etilen (-CH2-CH2-), trimetilen (-CH2-CH2-CH2-) i tetrametilen (-CH^H^CH^H^) radikal.

Halogen se odnosi na hlor ili fluor.

N-oksid označava N-oksid na piridinu kojoj je supstituisan sa -0-R5 radikalom.

Pogodne soli jedinjenja prema pronalasku - u zavisnosti od supstitucije - su sve soli sa dodatkom kiselina ili sve soli sa bazama. Posebno se mogu pomenuti farmakološki tolerantne neorganske i organske kiseline i baze koje se obično koriste u farmaciji. One koje su pogodne su, s jedne strane, u vodi nerastvorne i, posebno, u vodi rastvorne soli sa dodatkom kiselina kao što su, na primer, hlorovodonična kiselina, bromvodonična kiselina, fosforna kiselina, azotna kiselina, sumporna kiselina, sirćetna kiselina, limunska kiselina, D-glukonska kiselina, benzoeva kiselina, 2-(4-hidroksibenzoil)benzoeva kiselina, buterna kiselina, sulfosalicilna kiselina, maleinska kiselina, laurinska kiselina, malinska kiselina, fumarna kiselina, sukcinilna kiselina, oksalna kiselina, tartarna kiselina, embonska kiselina, stearinska kiselina, toluensulfonska kiselina, metansulfonska kiselina ili 3-hidroksi-2-naftna kiselina, kiseline su primenjene u dobijanju soli - u zavisnosti od toga da li je mono-ili polibazna kiselina od interesa i u zavisnosti od toga koja so je poželjna - u ekvimolarnom kvantitativnom odnosu ili u nekom koji se razlikuje od toga.

S druge strane, soli sa bazama su - u zavisnosti od supstitucije - takodje pogodne. Kao primeri za soli sa bazama se mogu pomenuti litijumove, natrijumove, kalijumove, kalcijumove, aluminijumove, magnezijumove, titanijumove, amonijumove, megluminove ili guanidinijumove soli, ovde, takodje, baze koje su korišćene za dobijanje soli su u ekvimolarnom kvantitativnom odnosu ili u nekom koji se razlikuje od toga.

Farmakološki netolerantne soli, koje se mogu dobiti, na primer, kao medjuproizvodi u proizvodnji jedinjenja prema pronalasku na industrijskom nivou, se konvertuju u farmakološki tolerantne soli pomoću postupaka koji su poznati osobi sa iskustvom u oblasti.

Prema ekspertskom znanju, jedinjenja iz pronalaska kao i njihove soli mogu sadržati, na pr., kada su izolovana u kristalnom obliku, različite količine rastvarača. Uključeni u okvire polja pronalaska su zbog toga svi solvati i posebno svi hidrati jedinjenja prema ovom pronalasku kao i svi solvati i posebno svi hidrati soli jedinjenja prema ovom pronalasku.

Osoba sa iskustvom u oblasti zna na osnovu njenog/njegovog ekspertskog znanja da

jedinjenja prema ovom pronalasku mogu postojati, u odnosu na spojeni imidazolni prsten imidazopiridinskog sistema, u različitim tautomernim oblicima kao što su na pr. u 1-H obliku ili, poželjno je, u 3-H obliku, koji je prikazan u formuli I. Pronalazak uključuje sve shvatljive tautomere u čistom obliku kao i u smeši u bilo kom odnosu. Posebno, ovaj pronalazak uključuje čiste 1-H- i, poželjno je, 3-H-tautomere kao i bilo koje njihove smeše.

Jedno rešenje jedinjenja iz ovog pronalaska uključuje ona jedinjenja sa formulom I

u kojoj R5 je metil.

Još jedno rešenje jedinjenja iz ovog pronalaska uključuje ona jedinjenja sa formulom I u kojoj A je etilen.

Još jedno rešenje jedinjenja iz ovog pronalaska uključuje ona jedinjenja sa formulom I

u kojoj R4 je vodonik.

Još jedno rešenje jedinjenja iz ovog pronalaska uključuje ona jedinjenja sa formulom I

u kojoj R5 je metil i A je etilen.

Još jedno rešenje jedinjenja iz ovog pronalaska uključuje ona jedinjenja sa formulom I

u kojoj R4 je vodonik, R5 je metil i A je etilen.

Još jedno rešenje jedinjenja iz ovog pronalaska uključuje ona jedinjenja sa formulom I

u kojoj je aminosulfonilom supstituisani fenilni deo vezan za 6 poziciju imidazopiridinskog prstena.

Substituent R3 i aminosulfonilni radikal jedinjenja prema ovom pronalasku mogu biti

vezani u orto, meta ili para poziciji u odnosu na poziciju vezivanja u kojoj je fenilni prsten vezan za imidazopiridinski prstenov sistem, kako je u jednom rešenju iz ovog pronalaska aminosulfonilni radikal povezan u para poziciji.

U ovom kontekstu, još jedno rešenje jedinjenja iz ovog pronalaska uključuje ona jedinjenja sa formulom I u kojoj R3 je vezan u meta poziciji i aminosulfonilni radikal je vezan u para poziciji u odnosu na poziciju vezivanja u kojoj je fenil prsten vezan za imidazopiridinski prstenov sistem.

Još jedno specijalno rešenje jedinjenja iz ovog pronalaska uključuje ona jedinjenja koja imaju jednu od formula la, lb ili Ic kako je prikazano u daljem tekstu.

Jedinjenja prema ovom pronalasku koja su značajna da budu pomenuta su ona jedinjenja sa formulom I, u kojoj

Rl je vodonik ili 14C-alkil,

R2 je vodonik ili 14C-alkil,

R3 je vodonik ili halogen,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Jedinjenja prema ovom pronalasku koja su još značajnija da budu pomenuta su ona jedinjenja sa formulom I, u kojoj

Rl je vodonik, metil ili etil,

R2 je vodonik, metil ili etil,

R3 je vodonik, hlor ili fluor,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Jedinjenja prema ovom pronalasku posebno značajna da budu pomenuta su ona jedinjenja sa formulom I, u kojoj

Rl je vodonik, metil ili etil,

R2 je vodonik, metil ili etil,

R3 je vodonik ili fluor,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Jedinjenja prema ovom pronalasku posebno još značajnija da budu pomenuta su ona jedinjenja sa formulom I, u kojoj

može biti da

Rl je metil,

R2 je metil, i

R3 je fluor,

ffi

Rl je vodonik, metil ili etil,

R2 je vodonik, metil ili etil, i

R3 je vodonik,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Jedno rešenje (rešenje a) značajno da bude pomenuto u ovom pronalasku uključuje jedinjenja sa formulom Ia

u kojoj

Rl je vodonik ili 14C-alkil,

R2 je vodonik ili 14C-alkil,

R3 je vodonik ili halogen,

R4 je vodonik,

R5 jel4C-alkil,

A je 14C-alkilen,

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Jedinjenja prema rešenju koja su značajna da budu pomenuta, su ona jedinjenja sa formulom Ia, u kojoj

Rl je vodonik ili 14C-alkil,

R2 je vodonik ili 14C-alkil,

R3 je vodonik ili halogen,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Jedinjenja prema rešenju koja su značajnija da budu pomenuta su ona jedinjenja sa formulom Ia, u kojoj

Rl je vodonik, metil ili etil.

R2 je vodonik, metil ili etil,

R3 je vodonik, hlor ili fluor,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Jedinjenja prema rešenju koja su posebno značajna da budu pomenuta su ona jedinjenja sa formulom Ia, u kojoj

Rl je vodonik, metil ili etil,

R2 je vodonik, metil ili etil,

R3 je vodonik ili fluor,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Jedinjenja prema rešenju koja su još značajnija da budu pomenuta, su ona jedinjenja

sa formulom Ia, u kojoj

može biti da

Rl je metil,

R2 je metil, i

R3 je fluor,

ili

Rl je vodonik, metil ili etil,

R2 je vodonik, metil ili etil, i

R3 je vodonik,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Poželjno rešenje (rešenje b) iz ovog pronalaska uključuje jedinjenja sa formulom lb

u kojoj

Rl je vodonik ili 14C-alkil,

R2 je vodonik ili 14C-alkil,

R3 je vodonik ili halogen,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-okside i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Jedinjenja prema rešenju b koja su još značajnija da budu pomenuta su ona jedinjenja sa formulom lb, u kojoj Rl je vodonik, metil ili etil,

R2 je vodonik, metil ili etil,

R3 je vodonik, hlor ili fluor,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Jedinjenja prema rešenju b koja su posebno značajna da budu pomenuta su ona jedinjenja sa formulom lb, u kojoj Rl je vodonik, metil ili etil,

R2 je vodonik, metil ili etil,

R3 je vodonik ili fluor,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Jedinjenja prema rešenju b koja su posebno još značajnija da budu pomenuta su ona jedinjenja sa formulom lb, u kojoj može biti da

Rl je metil,

R2 je metil, i

R3 je fluor,

ili

Rl je vodonik, metil ili etil,

R2 je vodonik, metil ili etil, i

R3 je vodonik,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Poželjnije rešenje (rešenje c) iz ovog pronalaska uključuje jedinjenja sa formulom Ic

u kojoj

Rl je vodonik ili l-4C-alkil,

R2 je vodonik ili 14C-alkil,

R3 je vodonik ili halogen,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-okside i soli N-oksida ovih jedinjenja. Jedinjenja prema rešenju c koja su značajnija da budu pomenuta su ona jedinjenja sa formulom Ic, u kojoj Rl je vodonik, metil ili etil,

R2 je vodonik, metil ili etil,

R3 je vodonik, hlor ili fluor,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Jedinjenja prema rešenju c koja su posebno značajna da budu pomenuta su ona jedinjenja sa formulom Ic, u kojoj može biti da

Rl je vodonik, metil ili etil,

R2 je vodonik, metil ili etil,

R3 je vodonik ili fluor,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Jedinjenja prema rešenje c koja su posebno još značajnija da budu pomenuta su ona jedinjenja sa formulom Ic, u kojoj može biti da

Rl je metil,

R2 je metil, i

R3 je fluor,

ili

Rl je vodonik, metil ili etil,

R2 je vodonik, metil ili etil, i

R3 je vodonik,

R4 je vodonik,

R5 je metil,

A je etilen,

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Kao primeri za jedinjenja prema ovom pronalasku, sledeća jedinjenja sa formulom Id

se mogu pomenuti, u kojima su kao supstituenti za Rl, R2 i R3 prikazani u narednoj Tabeli 1.

i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

Jedinjenja prema ovom pronalasku se mogu dobiti kako je opisano u daljem tekstu i prikazano u sledećim reakcionim šemama, ili kako je specifikovano, na način koji je prikazan u sledećim primerima ili slično ili analogno tome.

Prema tome, kako je prikazano u reakcionoj šemi 1 u daljem tekstu, jedinjenje sa formulom II, u kojoj R4, R5 i A imaju značenja koja su gore data i Xje pogodna odlazeća grupa, poželjno je daje bromna ili, posebno, jodna, reaguje sa boronskom kiselinom ili, posebno, sa estrima boronske kiseline (na pr. pinakol estri) sa formulom Ha, u kojoj Rl, R2 i R3 imaju značenja koja su data gore i Y je grupa iz boronske kiseline ili, posebno, grupa iz estra boronske kiseline, pogodno je daje ciklična grupa estra boronske kiseline kao što je, na primer, grupa pinakol estra boronske kiseline, pod uslovima koji su pogodni za izvodjenje reakcije po Suzukiju za dobijanje jedinjenja sa formulom I, u kojoj Rl, R2, R3, R4, R5 i A imaju značenja koja su gore pomenuta.

Reakciona šema 1:

Pogodno je da se reakcija po Suzukiju izvodi onako kako je poznato osobi sa uobičajenim iskustvom u oblasti i/ili na način koji je opisan u daljem tekstu i specifikovan na način koji je prikazan u sledećim primerima ili slično ili analogno tome.

U više detalja, pomenuta reakcija po Suzukiju se može izvesti u samom organskom rastvaraču, na primer u toluenu, benzenu, dimetilformamidu ili u etarskim (na pr. dimetoksietan ili, posebno, dioksan) ili alkoholnim rastvaračima ili njihovoj smeši, ili poželjno je u smeši koja obuhvata neki organski rastvarač (posebno dioksan) i vodu, sa organskom (na pr. trietilamin) ili poželjno je neorganskom bazom (na pr. kalijum hidroksid, talijum hidroksid, natrijum bikarbonat, cezijum karbonat, cezijum fluorid ili, posebno, kalijum karbonat) u prisustvu tranzicionog metalnog katalizatora, na primer, nikla ili, posebno, paladijumskog katalizatora (na pr. Pd(OAc)2, PdCl2(PPh3)2ili, posebno, Pd(PPli3)4) i, opciono, litijum hlorida. Reakcija je izvedena na temperaturi u opsegu od 20 do 160 °C, obično 60 do 130 °C u toku 10 minuta do 5 dana, obično 30 minuta do 24 sata. Korisno je da su korišćeni rastvarači degazirani i da se reakcija izvodi pod atmosferom zaštitnog gasa.

Reakcija po Suzukiju je na primer opisana u Tetrahedron Lett. 1998, 39,4467, J. Org. Chem. 1999, 64,1372 ili u Heterocvcles 1992, 34,1395. Generalni prikaz Suzukijevog unakrsnog kuplovanja izmedju boronske kiseline i aril halida se može naći u Mivaura, N; Suzuki, A. Chem. Rev. 1995,95, 2457.

Boronska kiselina ili estri boronske kiseline (na pr. pinakol estri) sa formulom Ha, u kojoj Rl, R2, R3 i Y imaju značenja koja su data gore, su poznati ili se mogu dobiti na način koji je poznat u oblasti ili analogno ili slično kao i poznata jedinjenja. Estri boronske kiseline (na pr. pinakol estri) sa formulom Ha se mogu proizvesti, na primer, kako je opisano u sledećim primerima, polazeći od fenil triflata ili, posebno, fenil halida, poželjno je bromida ili jodida, korišćenjem na pr. bis-(pinakolat)-diborona u prisustvu tranzicionog metala, poželjno je paladijuma, kao katalizatora. Opciono, dobijeni estri boronske kiseline se mogu izolovati ili, poželjno je, da se generišu in situ i koriste u narednoj reakciji po Suzukiju bez izolacije.

Jedinjenja sa formulom II, u kojoj R4, R5, X i A imaju značenja koja su data gore, su dobijena kao primeri i opisana su u sledećim primerima ili prikazana u sledećoj reakcionoj šemi 2 ili slično ili analogno tome.

U sledećoj reakcionoj šemi 2, sinteza jedinjenja sa formulom II, u kojoj R4, R5 i X imaju značenja koja su data gore i A je etilen, je opisana kao primer.

Ugljenični lanac u 2 poziciji jedinjenja sa formulom VII je produžen, na primer, kondenzacijom (sa derivatom malonske kiseline) i narednom reakcijom hidrogenacije. Alternativno, ugljenični lanac se može produžiti korišćenjem reakcije po Vitigu (Wlttig) nakon čega sledi reakcije hidrogenacije.

Metil 3-(4-(14C)-alkoksipiridin-2-il)propionat (jedinjenje sa formulom V) ili odgovarajuća kiselina (jedinjenje sa formulom IV), koji se mogu dobiti na način poznat u oblasti, su konvertovani sa 2,3-diaminopiridinskim derivatom (jedinjenje sa formulom III) do dobijanja željenog jedinjenja sa formulom II.

Sinteza 4-metoksi-piridin-2-karbaldehida (jedinjenje sa formulom VII) je opisana na primer u Ashimori i sar., Chem. Pharm. Buli. 38,2446 -2458 (1990).

Jedinjenja sa formulom VII se takodje mogu proizvesti polazeći od komercijalno dostupnog 4-nitro-2-pikolin-N-oksida pomoću izmene nitro grupe sa nekom 14C-alkoksi grupom. Dobijeni 4-(14C)-alkoksi-2-pikolin-N-oksid se zatim preko preraspodele i jednog oksidacionog koraka konvertuje do 4-(14C)-alkoksi-piridin-2-karbaldehida (jedinjenje sa formulom VII).

Sinteza 3-(4-metoksipiridin-2-il)propionske kiseline (jedinjenje sa formulom IV) je opisana u odeljku Polazni materijali.

Jedinjenja sa formulom III, u kojoj R4 i X imaju značenja koja su navedena gore, su poznata ili se mogu proizvesti na poznat način ili analogno ili slično jedinjenjima koja su poznata u oblasti.

Opciono, jedinjenja prema ovom pronalasku se mogu konvertovati u njihove soli, ili, opciono, soli jedinjenja prema ovom pronalasku se mogu konvertovati u slobodna jedinjenja. Odgovarajući postupci su poznati osobi sa iskustvom u oblasti.

Jedinjenja prema ovom pronalasku mogu biti konvertovana, opciono, u njihove N-okside, na primer, uz pomoć vodonik peroksida u metanolu ili uz pomoć m-hlorperoksibenzoeve kiseline u dihlormetanu. Osobi sa iskustvom u oblasti su poznati, na osnovu njegovog/njenog ekspertskog znanja, reakcioni uslovi koji su specifično potrebni za izvodjenje N-oksidacije.

Poznato je osobi sa iskustvom u oblasti da ako postoji veći broj reaktivnih centara na polaznom ili intermedijarnom jedinjenju možda će biti potrebno da se blokira jedan ili više reaktivnih centara, privremeno pomoću zaštitinih grupa u cilju da se omogući obavljanje specifične reakcije na željenom reaktivnom centru. Detaljni opis za korišćenje velikog broja dokazanih zaštitnih grupa je nadjen, na primer, u T.W. Greene, Protective Groups in Organic Svnthesis, John Wiley & Sons, 1999,3rd Ed, ili u P. Kocienski, Protecting Groups, Thieme Medical Publishers, 2000.

Supstance prema pronalasku su izolovane i prečišćene na način poznat po sebi, na pr. pomoću destilacije rastvarača u vakuumu i rekristalizacije ostatka koji je dobijen iz pogodnog rastvarača ili koji je podvrgnut jednom od uobičajenih metoda za prečišćavanje, kao što je hromatografija na koloni na pogodnom materijalu nosača.

Soli su dobijene pomoću rastvaranja slobodnog jedinjenja u pogodnom rastvaraču (na primer

nekom ketonu, kao što je aceton, metiletilketon, ili metilizobutilketon, nekom etru, kao što je dietil etar, tetrahidrofuran ili dioksan, u hlorovanom ugljovodoniku, kao što je metilen hlorid ili hlorform, ili u alifatičnom alkoholu sa malom molekulskom težinom, kao što je etanol, izopropanol) koji sadrži željenu kiselinu, ili u koji je željena kiselina zatim dodata. Soli su dobijene pomoću filtriranja,

reprecipitacije, precipitacije sa ne-rastvaračem za dodatne soli ili pomoću uparavanja rastvarača. Soli koje su dobijene se mogu konvertovati pomoću alkalizacije u slobodna jedinjenja koja se, za uzvrat, mogu konvertovati u soli. Na taj način, farmakološki netolerantne soli se mogu konvertovati u farmakološki tolerantne soli.

Pogodno je da se konverzije koje su pomenute u ovom pronalasku mogu izvesti analogno ili slično metodama koje su poznate po sebi osobi sa iskustvom u oblasti, na primer, na način koji je opisan kao primer u sledećim primerima.

Osobi sa iskustvom u oblasti je poznato, na osnovu njegovog/njenog znanja i na osnovu onih sintetskih puteva, koji su prikazani i opisani u okviru opisa pronalaska, kako da pronadje druge moguće puteve sinteze za jedinjenja prema ovom pronalasku. Svi ti drugi mogući putevi sinteza su takodje deo ovog pronalaska.

Imajući u vidu opisani pronalazak u detalje, polje ovog pronalaska nije ograničeno samo na one opisane karakteristike ili rešenja. Kao što će biti očigledno osobama sa iskustvom u oblasti, modifikacije, analogije, varijacije, derivacije, homologizacije i adaptacije opisanog pronalaska se mogu učinit na osnovu znanja iz oblasti i/ili, posebno, na osnovu opisivanja (na pr. eksplicitno, implicitno, ili inherentno opisivanje) ovog pronalaska bez odstupanja od duha i polja ovog pronalaska kako je definisano obimom pridodatih zahteva.

Sledeći primeri ilustruju pronalazak u više detalja, bez ograničavanja. Takodje, dalja jedinjenja prema ovom pronalasku, čije dobijanje nije eksplicitno opisano, se mogu proizvesti na analogan način ili na način koji je poznat osobi sa iskustvom u oblasti, pomoću uobičajenih metoda za proizvodnju i tehnika procesa.

Jedinjenja, koji su pomenuta u primerima kao i njihove soli su, poželjno, predmet pronalaska.

U primerima, t.t. se odnosi na tačku topljenja, h na sate, d na dane, min na minute, TLC na tankoslojnu hromatografiju, Rf na retencioni faktor, MS na maseni spektar, M na molekularne jone, druge skraćenice imaju svoje značenje po sebi, za osobe sa iskustvom u oblastu.

Primeri

Finalni proizvodi

1. 4-{2-[2<4-Metoksipiridh-2-il)em^^

N,N-dmietil-berizensulfonamid

Smeša sa 1.984 g N,N-dimeitl-brombenzensulfonamida, 2.1 g bis-(pinakolato)-diborona, 0.126 g 1,1-bis-(difenilfosifno)-ferocena, 0.165 g [l,l'-bis(difenilfosfino)ferocen]paladijum-dihlorida (kompleks sa CH2C12), 2.21 g kalijum acetata u 50 ml degaziranog dioksana je zagrevana do refluksa pod atmosferom N2u toku 16 sati. U dobijenu smešu je dodato 40 ml degaziranog dioksana, 2.14 g 2-[2-(4-metoksipiridin-2-il)etil]-6-jod-3H-imidazo[4,5-b]piridina (polaznimaterijalAl), 0.65 g tetrakis(trifenilfosfin)-paladijuma(0) i rastvor sa 1.56 g kalijum karbonata i 0.48 g litijum hlorida u 40 ml degazirane vode, pod atmosferom N2. Smeša je zagrevana u refluksu pod atmosferom N2u toku 7 sati i, nakon hladjenja, dodatka vode i podešavanja pH do 7, ona je ekstrahovana tri puta sa dihlormetanom. Kombinovane organske faze su osušene preko natrijum sulfata, koncentrovane i ostatak je hromatografisan na koloni sa silika gelom (dihlormetan/metanol 30 -15 :1). Koncentrisanjem hromatografski čistih frakcija, kristalizacijom iz metanola i rekristalizacijom iz etilacetata dobija se 2.01 g naslovljenog jedinjenja u obliku čvrste supstance sa t.t. 217 - 218 °C. Maseni spektar pokazuje molekulski pik MH<+>na 438.3 Da.

2. N,N-Dietil-4{ 2-[2-(4-metoksipiridin-2-il) etil]-3H-irnidazo-[4.5-b]piridin-

6-il}benzensulfonamid

Smeša sa 0.438 g N,N-dieitl-4-brombenzensulfonamida, 0.42 g bis-(pinakolato)-diborona, 0.025 g 1,1-bis-(difenilfosfino)-ferocena, 0.033 g [l,r-bis(difenilfosfino)ferocen]paladijum-dihlorida (kompleks sa CH2C12), 0.442 g kalijum acetata u 6 ml degaziranog dioksana je zagrevana do 90 °C u zapečaćenoj epruveti pod atmosferom N2u toku 7 sati. U dobijenu smešu je dodato 10 ml degaziranog dioksana, 0.371 g 2-[2-(4-metoksipiridin-2-il)etil]-6-jod-3H-imidazo[4,5-b]piridina (polazni materijal Al), 0,113 g tetrakis(trifenilfosfin)-paladijuma(0) i rastvor sa 0.27 g kalijum karbonata i 0.083 g litijum hlorida u 10 ml degazirane vode, pod atmosferom N2. Smeša je zagrevana u refluksu pod atmosferom N2u toku 16 sati i, nakon hladjenja, dodatka vode i podešavanja pH do 7, ona je ekstrahovana tri puta sa dihlormetanom. Kombinovane organske faze su osušene preko natrijum sulfata, koncentrovane i ostatak je hromatografisan na koloni sa silika gelom (dihlormetan/metanol 30 -25 :1). Koncentrisanjem hromatografski čistih frakcija i kristalizacijom iz etilacetata dobija se 0.155 g naslovljenog jedinjenja u obliku čvrste supstance sa t.t. 127 -129 °C. Maseni spektar pokazuje molekulski pik MH<+>na 466,3 Da.

3. 4-{ 2-[2-(4-Metoksipiridin-2-il) etil]-3H-irnidazo[4.5-b]piridin-6-il}-

N-metil-benzensulfonamid

Smeša sa 0.375 g N-metil-4-brombenzensulfonamida, 0.42 g bis-(pinakolato)-diborona, 0.025 g 1,1-bis-(difenilfosifno)-ferocena, 0.033 g [l,r-bis(difenilfosfino)-ferocen]paladijum-dihlorida (kompleks sa CH2CI2), 0.442 g kalijum acetata u 6 ml degaziranog dioksana je zagrevana do 90 °C u zapečaćenoj epruveti pod atmosferom N2u toku 16 sati. U dobijenu smešu je dodato 5 ml degaziranog dioksana, 0.371 g 2-[2-(4-metoksipiridin-2-il)etil]-6-jod-3H-imidazo[4,5-b]piridina (polazni materijal Al), 0.113 g tetrakis(trifenilfosfin)-paladijuma(0)i rastvor sa 0.27 gkalijum karbonatai 0.083 g litijum hlorida u 5 ml degazirane vode pod atmosferom N2. Epruveta je zapečaćena ponovo, smeša je zagrevana na 90<0>pod atmosferom N2u toku 8 sati i, nakon hladjenja, dodatka vode i podešavanja pH do 7, ona je ekstrahovana tri puta sa dihlormetanom. Kombinovane organske faze su osušene preko natrijum sulfata, koncentrovane i ostatak je hromatografisan na koloni sa silika gelom (dihlormetan/metanol 20 -15:1). Koncentrisanjem hromatografski čistih frakcija i kristalizacijom iz etilacetata dobija se 0.219 g naslovljenog jedinjenja u obliku čvrste supstance sa t.t. 225 - 227 °C. Maseni spektar pokazuje molekulski pik MH<+>na 424.3.

4. 4-{ 2-[2-(4-Metoksipiridin-2-il) etil]-3H-imidazo[4.5-b]piridin-6-il}-

benzensulfonamid

Smeša sa 0.354 g 4-brombenzensulfonamida, 0.42 g bis-(pinakolato)-diborona, 0.025 g 1,1-bis-(difenilfosfino)-ferocena, 0.033 g [l,l'-bis(difenilfosfino)ferocen]-paladijum-dihlorida (kompleks sa

CH2C12), 0.442 g kalijum acetata u 6 ml degaziranog dioksana je zagrevana do 125 °C u zapečaćenoj epruveti pod atmosferom N2u toku 16 sati. U dobijenu smešu je dodato 5 ml degaziranog dioksana, 0.371 g 2-[2-(4-metoksipiridin-2-il)etil]-6-jod-3H-imidazo[4,5-b]piridina (polazni materijal Al), 0,113 g tetrakis(trifenilfosfin)-paladijuma(0) i rastvor sa 0.27 g kalijum karbonata i 0.083 g litijum hlorida u 5 ml degazirane vode, pod atmosferom N2. Epruveta je zapečaćena ponovo, smeša je zagrevana do

115 °C pod atmosferom N2u toku 7 sati i, nakon hladjenja, dodatka vode i podešavanja pH do 7, ona je ekstrahovana tri puta sa dihlormetanom. Kombinovane organske faze su osušene preko natrijum sulfata, koncentrovane i ostatak je hromatografisan na koloni sa silika gelom (dihlormetan/metanol 12:1+1% NH4OH). Koncentrisanjem hromatografski čiste frakcije dobija se 0.08 g naslovljenog

jedinjenja u obliku braonkaste čvrste supstance sa t.t. 216 - 218 °C. Maseni spektar pokazuje molekulski pik MH<+>na 410.2 Da.

5. N-Etil4-{2-[2-(4-metoksipmdm-2-il)etil]-3H-imidazo-[4.5-b]piridm^

6-il}benzensulfonamid

Smeša sa 0.348 g N-etil-4-brombenzensulfonamida, 0.42 g bis-(pinakolato)-diborona, 0.025 l,l'-bis-(difenilfosfino)-ferocena, 0.033 g [l,l'-bis(difenilfosfino)-ferocen]paladijum-dihlorida

(kompleks sa CH2CI2), 0.442 g kalijum acetata u 6 ml degaziranog dioksana je zagrevana do 90 °C u zapečaćenoj epruveti pod atmosferom N2u toku 17 sati. U dobijenu smešu je dodato 5 ml degaziranog dioksana, 0.371 g 2-[2-(4-metoksipiridin-2-il)etil]-6-jod-3H-imidazo[4,5-b]piridina (polazni materijal Al), 0.113 g tetrakis(trifenilfosfin)-paladijuma(0) i rastvor sa 0,27 g kalijum karbonata i 0.083 g litijum hlorida u 5 ml degazirane vode, pod atmosferom N2. Epruveta je zapečaćena ponovo, smeša je zagrevana do 115 °C pod atmosferom N2u toku 7 sati i, nakon hladjenja, dodatka vode i podešavanja pH do 7, ona je ekstrahovana tri puta sa dihlormetanom. Kombinovane organske faze su osušene preko natrijum sulfata, koncentrovane i ostatak je hromatografisan na koloni sa silika gelom (dihlormetan/metanol 25-15 :1). Koncentrisanjem hromatografski čiste frakcije i kristalizacijom iz etilacetata dobija se 0.248 g naslovljenog jedinjenja u obliku čvrste supstance sa t.t. 214 - 216 °C. Maseni spektar pokazuje molekulski pik MH<+>na 438.4 Da.

6. 2-Fluon>4-{2-[2-(4-metoksipirid^ N,N-dimetil-berizensulfonamid

Smeša sa 0.423 g N,N-dimetil-4-brom-2-lfuorobenzensulfonamida, 0.42 g bis-(pinakolato)-diborona, 0.025 g l,l'-bis-(difenilfosfino)-ferocena, 0.033 g [l,l'-bis(difenilfosfino)-ferocen]paladijum-dihlorida (kompleks sa CH2CI2), 0.442 g kalijum acetata u 6 ml degaziranog dioksana je zagrevana do 90 °C u zapečaćenoj epruveti pod atmosferom N2u toku 17 sati. U dobijenu smešu je dodato 5 ml degaziranog dioksana, 0.371 g 2-[2-(4-metoksipiridin-2-il)etil]-6-jod-3H-imidazo[4,5-b]piridina (polazni materijal Al), 0.113 g tetrakis(trifenilfosfin)-paladijuma(0) i rastvor sa 0.27 g kalijum karbonata i 0.083 g litijum hlorida u 5 ml degazirane vode, pod atmosferom N2. Epruveta je zapečaćena ponovo, smeša je zagrevana do 115 °C pod atmosferom N2u toku 7 sati i, nakon hladjenja, dodatka vode i podešavanja pH do 7, ona je ekstrahovana tri puta sa dihlormetanom. Kombinovane organske faze su osušene preko natrijum sulfata, koncentrovane i ostatak je hromatografisan na koloni sa silika gelom (dihlormetan/metanol 25 - 22 :1). Koncentrisanjem hromatografski čiste frakcije i kristalizacijom iz etilacetata dobija se 0.27 g naslovljenog jedinjenja u obliku čvrste supstance sa t.t. 211 -212 °C. Maseni spektar pokazuje molekulski pik MH<+>na 456.3 Da.

Polazni materijali:

Al. 2-[2-(4-Metoksipiridm-2-il)em]-6-jod-3H-midazo[4.5-b]piridin

Uz mešanje, smeša sa 8.06 g 3-(4-metoksipiridin-2-il)propionskom kiselinom (polazni materijal

BI), 9.5 g 2,3-diamino-5-jodpiridina (Cugolai sar., Bioorg. Med. Chem. Lett. 22,2749 -2754 (1996))

i 150 g polifosforne kiseline (PPA) je zagrevana na 140 °C u toku 22 sata. Nakon hladjenja, smeša je potopljena u oko 1000 ml smeše leda i vode i zatim neutralizovana (pH 7 -8) korišćenjem 6N vodenog rastvora natrijum hidroksida. Smeša je ekstrahovana četiri puta sa etil acetatom i

kombinovane organske faze su uparene do suva. Ostatak je kristalisan prvo iz etil acetata i zatim iz metanola, dajući 9.4 g naslovljenog jedinjenja u obliku svetio bež praha sa t.t. 207 -208 °C; maseni spektar pokazuje molekulski pik MH<+>na 381.2 Da.

BI. 3-(4-Metoksipiridin-2-il)propionska kiselina

41.95 g metil 3-{4-metoksipiridin-2-il)propionata (polazni materijal Cl) je rastvoreno u 700 ml tetrahidrofurana, i 217 ml IM rastvora natrijum hidroksida je dodato. Smeša je mešana na ST

dok nije ustanovljeno da se polazni materijal više ne detektuje (TLC). Smeša je neutralizovana korišćenjem 217 ml 1N rastvora hlorovodonične kiseline, uparena do suva i osušena pod visokim vakuumom. Bezbojni ostatak je samleven i ekstrahovan četiri puta sa smešom dihlormetan/metanol (9:1). Kombinovani ekstrakti su upareni do suva. Na taj način se dobija 33.2 g naslovljenog jedinjenja u obliku bezbojnog praha sa tt. 131 -132 °C. Maseni spektar pokazuje molekulski pik MH<+>na 182 Da.

Cl. Metil 3-(4-metoksipiridin-2-il)propionat

43.1 g metil 3-(4-metoksipiridin-2-il)akrilata (polazni materijal Dl) u 600 ml metanola je hidrogenovano preko 3.0 g Pd/C (10 % jačine) sve dok nije nestalo polaznog materijala (TLC). Katalizator je odfiltriran, i smeša je zatim koncentrovana i osušena pod visokim vakuumom. Na taj način se dobija 41.95 g naslovljenog jedinjenja u obliku svetio žutog ulja. Maseni spektar pokazuje molekulski pik MH<+>na 196 Da.

Dl. Metil 3-(4-metoksipiridin-2-il)akrilat

Smeša sa 45 g 4-metoksipiridin-2-karbaldehida (Ashimori i sar., Chem. Pharm. Buli. 38,2446 - 2458

(1990)), 75.80 g piridin hidrohlorida, 102.45 g monometil malonat kalijumove soli i 4.1 ml piperidina u 700 ml piridina je polako zagrevana, uz mešanje, na 120 °C. Kada je izdvajanje gasa započelo, izvor zagrevanja je privremeno uklonjen da bi se sprečilo da reakcija postane suviše jaka. Kada se reakcija stišala, smeša je mešana na 120 °C u toku naredna 2.5 sata, i piridin je zatim oddestilovan pod sniženim pritiskom. Ostatak je raspodeljen izmedju etil acetata/vode i organska faza je isprana sa vodom i osušena. Ostatak dobijen nakon koncentrisanja je hromatografisan na koloni sa silika gelom korišćenjem smeše etil acetat/petrol etar 2 :1. Na taj način se polazno dobija 43.2 g naslovljenog jedinjenja u obliku žutog ulja koje kristališe stajanjem i zatim pokazuje t.t. od 80 - 82 °C. Maseni spektar pokazuje molekulski pik MH<+>na 194 Da.

Komercijalna primenljivost

Jedinjenja prema pronalasku imaju dragocena, željena i istaknuta vredna farmakološka svojstva koja ih čine komercijalno upotrebljivim. Ona su selektivni inhibitori inducibilnog enzima azotmonoksid sintaza. Azot monoksid sintetaze (NO-sintaze, NOS) su enzimi koji generišu NO i citrulin iz aminokiseline arginin. U nekim patofiziološkim stanjima kao što je iscrpljivanje arginina ili iscrpljivanje tetrahidrobiopterina, zabeleženo je generisanje 02iz NO-sintaza, umesto ili zajedno sa NO. NO je dugo poznat kao signalni molekul kod većine živih organizama uključujući sisare i ljude. Najistaknutije delovanje NO je njegova relaksacija glatkih mišićnih tkiva, koje je prouzrokovano na molekulskom nivou uz pomoć aktivacije rastvorne guanilat ciklaze. Poslednjih godina mnogi od drugih enzima su pokazali da su regulisani pomoću NO ili pomoću reakcionih proizvoda NO.

Postoje tri izooblika NO-sintaza koji potpadaju pod dve klase i razlikuju se u svojim fiziološkim funkcijama i molekularnim svojstvima. Prva klasa, poznata kao konstitutivne NO-sintaze, obuhvata endotelijalnu NO-sintazu i neuronsku NO-sintazu. Oba izoenzima se eksprimiraju konstitutivno u različitim tipovima ćelija, ali su najzastupljeniji u endotelijalnim ćelijama zidova krvnih sudova (zbog toga se naziva endotelijalna NO-sintaza, eNOS ili NOS-IIi) i u neuronskim ćelijama (zbog toga se naziva neuronska NO-sintaza, nNOS ili NOS-I). Aktivacija ova dva enzima je zavisna od Ca<2+>/Kalmodulin koji se generiše pomoću tranzitnog povećanja intracelularne koncentracije slobodnog Ca<2+>. Aktivacija konstitutivnih izooblika dovodi do tranzitnog izliva azot monoksida što dovodi do nanomolarne koncentracije ćelijskog ili tkivnog NO. Endotelijalni izooblik je uključen u fiziološku regulaciju krvnog pritiska. Izgleda da NO koji je generisan pomoću neuronskog izooblika ima neurotransmitersku funkciju i neuronski izooblik je, medju drugim regulatornim procesima, uključen u funkcije memorije (dugotrajna potencijacija).

Za razliku od konstitutivnih izooblika, aktivacija inducibilne NO-sintaze (iNOS, NOS-II), jedinog člana druge klase, se izvodi pomoću transkripcione aktivacije iNOS-promotera. Proinflamatorni stimulusi dovode do transkripcije gena za inducibilnu NO-sintazu, koja je katalitički aktivna bez povećanja intraćelijske koncentracije Ca<2+>. Zbog dugog poluživota inducibilne NO-sintaze i neregulisane aktivnosti enzima, generišu se visoke mikromolarne koncentracije NO u toku dužeg perioda. Ove visoke koncentracije NO, same ili u koperaciji sa drugim reaktivnim radikalima kao što je 0<2+>su citotoksične. Zbog toga, u stanjima mikrobne infekcije, iNOS je uključen u ćelijsko ubijanje pomoću makrofaga i drugih imunih ćelija tokom ranih nespecifičnih imunih odgovora.

Postoje brojna patofiziološka stanja za koja je, izmedju ostalog, karakterisitčna visoka

ekspresija inducibilne NO-sintaze i prateće visoke koncentracije NO ili O2". Pokazano je da ove visoke koncentracije NO, same ili u kombinaciji sa drugim vrstama radikala, dovode do oštećenja tkiva i organa i uzročno su uključene u ove patofiziologije. Kako je za inflamacije

karakteristična ekspresija proinflamatornih enzima, uključujući inducibilnu NO-sintazu, očekuje se da su akutni i hronični inflamatorni procesi, oboljenja kod kojih se može uključiti terapeutska primena selektivnih inhibitora inducibilne NO-sintaze. Druge patofiziologije sa visokom produkcijom NO pomoću inducibilne NO-sintaze su neki oblici šoka (septični, hemoragični i citokinima indukovani). Jasno je da neselektivni inhibitori NO-sintaze će dovesti do kardiovaskularnih i neuroloških sporednih efekata zbog prateće inhibicije konstitutivnih izooblika NO-sintaze.

Pokazano je u in vivo modelima na životinjama sa septičnim šokom da redukcija nivoa NO u cirkularnoj plazmi pomoću NO-hvatača ili inhibicija inducibilne NO-sintaze obnavlja sistemski krvni pritisak, smanjuje oštećenje organa i povećava preživljavanje (deAngelo, Exp. Opin. Pharmacother. 19 -29,1999; Redi i sar. Shock 8, Suppl. 51,1997; Strand i sar. Crit. Care Med. 26,1490 -1499,1998). Takodje je pokazano da povećana NO produkcija tokom septičkog šoka doprinosi kardijalnoj depresiji i miokardijalnoj disfunkciji (Sun i sar. J. Mol. Cell Cardiol. 30,989 -997,1998). Pored toga, takodje je zabeleženo daje pokazano smanjenje veličine infarkta nakon zatvaranja leve prednje koronarne arterije u prisustvu inhibitora NO-sintaze (Wang i sar. Am. J. Hyperttens. 12,174 -182, 1999). Značajna aktivnost inducibilne NO-sintaze je nadjena kod humane kardiomiopatije i miokarditisa, što podržava hipotezu da NO učestvuje barem delom u dilataciji i oštećenju kontraktilnosti u ovim patofiziologijama (de Belder i sar. Br. Heart. J. 4,426 -430,1995).

U modelima sa životinjama sa akutnom ili hroničnom inflamacijom, blokiranje inducibilne NO-sintaze pomoću izooblik-selektivnih ili neselektivnih inhibitora ili pomoću genetičke represije, poboljšava terapeutski učinak. Zabeleženo je da eksperimentalni artritis (Connor i sar. Eur. J. Pharmacol. 273,15 -24,1995) i osteoartritis (Pelletier i sar. Artritis & Rheum. 41,1275 -1286,1998), eksperimentalne inflamacije gastro-intestinalnog trakta (Zingarelli i sar. Gut 45,199 -209,1999), eksperimentalni glomerulonefritis (Narita i sar. Lab. Invest. 72,17 -24,1995), eksperimentalni dijabetes (Corbett i sar. PNAS 90,8992 -8995,1993), sa LPS-indukovanim eksperimentalnim povredama pluća, su smanjeni pomoću inhibicije inducibilne NO-sintaze ili kod miševa sa represiranim iNOS (Kristof i sar. Am. J. Grit. Care. Med. 158,1883 -1889,1998). Patofiziološka uloga NO ili 02"koji je dobijen pomoću inducibilne NO-sintaze je takodje razmatrana kod hroničnih inflamatornih oboljenja kao što su astma, bronhitis i COPD.

Pored toga, u modelima neurodegenerativnih oboljenja CNS-a kao što su MPTP-indukovani parkinsonizam, amiloidnim peptidom indukovana Alchajmerova (Alzheimer's) bolest (Ishii i sar., FASEB J. 14,1485 -1489, 2000), malonatom indukovana Hantingtonova (Huntington's) bolest (Connop i sar. Neuropharmacol. 35,459 -65,1996), eksperimentalni meningitis (Korvtko & Boje Neuropharmacol. 35, 231 -237,1996) i eksperimentalni encefalitis (Parkinson i sar. J. Mol. Med. 75, 174 -186,1997) pokazano je uzročno učešće NO i inducibilne NO-sintaze.

Povećana ekspresija iNOS je nadjena u mozgu žrtava AIDS-a i razumno je pretpostaviti da iNOS ima ulogu u demenciji u stanju AIDS-a (Bagasra i sar. J. Neurovirol. 3 153 -167,1997).

Druge studije smatraju da je azot monoksid potencijalni posrednik pojave, od mikroglija zavisne primarne demijelinacije, oznake za multiple skleroze (Parkinson i sar. J. Mol. Med. 75,174 -186, 1997).

Inflamatorne reakcije sa pratećom ekspresijom inducibilne NO-sintaze takodje imaju ulogu tokom cerebralne ishemije i reperfuzije (Iadecola i sar. Stroke 27,1373 -1380,1996). Dobijeni NO zajedno sa 02"iz infiltriranih neutrofila se smatra odgovornim za oštećenja ćelija i organa.

Takodje, u modelima sa traumatskim oštećenjima mozga (Mesenge i sar. J. Neurotrauma 13,

209 -214,1996; Wada i sar. Neurosurgerv 43,1427 -1436,1998) inhibitori NO-sintaza su pokazali da poseduju zaštitna svojstva. Regulatorna uloga za inducibilne NO-sintaze je zabeležena u različitim tumorskim ćelijskim linijama (Tozer & Everett Clin Oncol. 9.357 -264,1997).

Na račun svojih svojstava inhibicije inducibilne NO-sintaze, jedinjenja prema pronalasku se mogu primeniti u humanoj i veterinarskoj medicini i terapiji, gde je uključen višak NO ili 02"zbog povećanja aktivnost inducibilne NO-sintaze. Ona se mogu koristiti bez ograničenja za tretman i profilaksu sledećih oboljenja: Akutna inflamatorna oboljenja: Septični šok, sepsa, SIRS, hemoragični šok, šokna stanja indukovana terapijom citokina (IL-2, TNF), transplantacija organa i odbacivanje transplanta, trauma glave, akutna povreda pluća, ARDS, inflamatorna stanja kože kao što su opekotine od sunca, inflamatorna stanja oka kao što su uveitis, glaukom i konjunktivitis.

Hronična inflamatorna oboljenja perifernih organa i CNS-a: gastrointestinalna inflamatorna oboljenja kao što je Kronova (Crohn's) bolest, inflamatorna oboljenja creva, ulcerativni kolitis, inflamatorna oboljenja pluća kao što je astma i COPD, artriučni poremećaji kao što su reumatoidni artritis, osteoartritis i gihtičan artritis, poremećaji srca kao što su kardiomiopatije i miokarditis, arteroskleroze, neurogene inflamacije, oboljenja kože kao što su psorijaze, dermatitis i ekcem, dijabetes, glomerulonefritis; demencije kao što su demencije Alchajmerovog (Alzheimer's) tipa, vaskularna demencija, demencija zbog opšteg zdravstvenog stanja, kao što je AIDS, Parkinsonova (Parkinson's) bolest, Hantingtonova (Huntington's) indukovana demencija, ALS, multiple skleroze; nekrotične vaskulitide kao što je poliarteritis nodoza, serumska bolest, Vegenerova (Wegener's) granulomatoza, Kavasakijev (Kawasaki's) sindrom; glavobolje kao što su migrene, glavobolje hronične napetosti, klaster i vaskularne glavobolje, posttraumatski stresni poremećaji; bolni poremećaji kao što je neuropatski bol; miokardijalna i cerebralna ishemična/reperfuziona ozleda.

Jedinjenja takodje mogu biti korisna u tretmanu kancera koji eksprimiraju azot monoksid sintazu.

Pronalazak se dalje odnosi na metod za lečenje sisara, uključujući ljude, koji pate od neke od gore pomenutih bolesti. Metod je karakterisan time da se terapeutski aktivna i farmakološki efikasna i tolerantna količina jednog ili više jedinjenja prema pronalasku primenjuje kod bolesnih sisara. Pronalazak se dalje odnosi na jedinjenja prema pronalasku za korišćenje u tretmanu i/ili profilaksi oboljenja, posebno pomenutih oboljenja.

Pronalazak se takodje odnosi na korišćenje jedinjenja prema pronalasku za proizvodnju farmaceutskih kompozicija koje se primenjuju za tretman i/ili profilaksu pomenutih oboljenja.

Pronalazak se takodje odnosi na korišćenje jedinjenja prema pronalasku za proizvodnju farmaceutskih kompozicija koje imaju iNOS inhibitornu aktivnost.

Pronalazak se pored toga odnosi na farmaceutske kompozicije za tretman i za profilaksu pomenutih oboljenja, koje sadrže jedno ili više jedinjenja prema pronalasku.

Pronalazak se osim toga odnosi na farmaceutske kompozicije prema ovom pronalasku, koje imaju iNOS inhibitornu aktivnost.

Farmaceutske kompozicije su proizvedene pomoću postupaka koji su poznati po sebi i bliski osobi sa iskustvom u oblasti. Kao farmaceutske kompozicije, jedinjenja prema pronalasku (= aktivna jedinjenja) se mogu primeniti kao takva, ili poželjno je, u kombinaciji sa pogodnim farmaceutskim pomoćnim sredstvima i/ili ekscipijentima, na pr. u obliku tableta, obloženih tableta, kapsula, kapleta, supozitorija, flastera (na pr. kao TTS), emulzija, suspenzija, gelova ili rastvora, sadržaj aktivnog jedinjenja je poželjno da bude izmedju 0,1 i 95 % i gde, pomoću odgovarajućeg izbora pomoćnih sredstava i/ili ekscipijenata, može se postići oblik farmaceutske primene (na pr. oblik kontrolisanog otpuštanja ili enterični oblik) koji tačno odgovara aktivnom jedinjenju i/ili željenom početku delovanja.

Osobi sa iskustvom u oblasti je poznato koja pomoćna sredstva ili ekscipijenti su pogodni za željene farmaceutske formulacije na osnovu njegovog/njenog ekspertskog znanja. Pored rastvarača, želirajućih agenasa, masnih baza i drugi ekscipijenti aktivnog jedinjenja se mogu koristiti, kao na primer antioksidanti, disperzanti, emulgatori, konzervansi, solubilizatori, koloranti, kompleksujući agensi ili pokretači propustljivosti.

Primena farmaceutskih kompozicija prema pronalasku se može izvesti na bilo koji opšte prihvaćeni način primene koji je dostupan u oblasti. Ilustrativni primeri pogodnih načina primene uključuju intravenozni, oralni, nazalni, parenteralni, topikalni, transdermalni i rektalni unos. Oralni i intravenozni unosi su poželjni.

Za tretman poremećaja respiratornog trakta, poželjno je da se jedinjenja prema pronalasku takodje primenjuju pomoću inhalacije u obliku aerosola; poželjno je da aerosolne čestice, čvrste, tečne ili mešane kompozicije imaju prečnik od 0,5 do 10 (am, pogodno je od 2 do 6 [ im.

Generisanje aerosola se može izvesti, na primer, pomoću mlaznih atomizera pod pritiskom ili ultrasoničnih atomizera, ali je pogodno pomoću propelantnih mernih aerosola ili pomoću primene mikronizovanih aktivnih jedinjenja iz inhalacionih kapsula, bez primene propelanata.

U zavisnosti od korišćenog sistema inhalacije, pored aktivnog jedinjenja, oblici za primenu dodatno sadrže potrebne ekscipijente, kao što su, na primer, propelanti (na pr. Frigen u slučaju merenih aerosola), površinski aktivne supstance, emulgatore, stabilizatore, konzervanse, arome, punioce (na pr. laktoza u slučaju praškastih inhalatora) ili, ukoliko je to odgovarajuće, druga aktivna jedinjenja.

Za inhalacije, veliki broj aparatura je dostupan sa kojih se aerosoli sa optimalnim veličinama čestica mogu generisati i primeniti, korišćenjem inhalatorne tehnike koja je što je moguće više odgovarajuća za pacijenta. Pored korišćenje adaptera (spejsera, ekspandera) i kontejnera kruškastog oblika (na pr. Nebulator®, Volumatic®), i automatskih uredjaja za izduvavanje pufernog spreja (Autohaler®), za merene aerosole, posebno u slučaju praškastih inhalatora, brojna tehnička rešenja su dostupna (na pr. Diskhaler®, Rotadisk®, Turbohaler® ili inhalator opisan u Evropskoj Patentnoj prijavi EP 0 505 321), koristiće se onaj sa kojim se može postići optimalna primena aktivnog jedinjenja.

Za tretman dermatoza, jedinjenja prema pronalasku se posebno primenjuju u obliku onih farmaceutskih kompozicija koje su pogodne za topikalnu primenu. Za proizvodnju farmaceutskih kompozicija, poželjno je da su jedinjenja prema pronalasku (= aktivna jedinjenja) mešana sa pogodnim farmaceutskim pomoćnim sredstvima i dalje procesirana da se dobiju pogodne farmaceutske formulacije. Pogodne farmaceutske formulacije su, na primer, puderi, emulzije, suspenzije, sprejevi, ulja, masti, čvrste masti, kremovi, paste, gelovi ili rastvori.

Farmaceutske kompozicije prema pronalasku su dobijene pomoću postupaka koji su poznati po sebi. Doziranje aktivnih jedinjenja je izvedeno u cilju odredjivanja uobičajene količine iNOS inhibitora. Topikalni oblici primene (kao što su masti) za tretman dermatoza prema tome sadrže aktivna jedinjenja u koncentracijama od, na primer, 0,1-99 %. Doze za primenu pomoću inhalacije je obično izmedju 0,1 i 10 mg dnevno. Uobičajene doze u slučaju sistemske terapije (p.o.) je izmedju 0,3 i 30 mg/kg dnevno, (i. v.) je izmedju 0,3 i 30 mg/kg/h.

Biološka ispitivanja

Merenje aktivnosti inducibilne NO-sintaze

Analiza je izvedena u mikrotitarskoj F-ploči sa 96 bunarčića (Greiner, Frickenhausen, FRG) u ukupnoj zapremini od 100 jal u prisustvu 100 nM kalmodulina, 226 uM CaCl2, 477 uM MgCl2, 5 uM flavin-adenin-dinukleotida (FAD), 5 uM flavin mononukleotida (FMN), 0,1 mM NADPH, 7 mM glutationa, 10 uM BH4 i 100 mM HEPES, pH 7,2. Koncentracije arginina su 0,1 uM za eksperimente enzimske inhibicije. 150000 dpm [3H]arginina je dodato u analitičku smešu. Enzimska reakcija je započeta dodavanjem 4 (ig sirove citozolne frakcije koja sadrži humanu inducibilnu NO-sintazu i reakciona smeša je inkubirana u toku 45 do 60 min na 37 °C. Enzimska reakcija je zaustavljena dodavanjem 10 2M MES-pufera pH 5,0. 50 ul inkubacione smeše je prebačeno u MADP N65 filtracionu mikrotitarsku ploču (Millipore, Eschborn, FRG) koja već sadrži 50 ul AG-50W-X8 katjon izmenjivačke smole (Biorad, Munchen, FRG). Smola u obliku Na punjenja je prethodno uravnotežena u vodi i 70 ul (odgovara 50 ul suvih čestica) je pipetirano uz jako mešanje, sa 8 kanalnom pipetom u filtracionu ploču. Nakon pipetiranja 50 ul enzimske reakcione smeše u filtracione ploče, ploče su smeštene u filtracione držače (Porvair, Shepperton, UK) i filtrat je sakupljen u Pico scintilacione ploče (Packard, Meriden, CT). Smole u filtracionim pločama su isprane sa 75 ul vode (1 x 50 ul i 1 x 25 ul) koja je takodje sakupljena u istu ploču kao uzorak. Ukupan filtrat od 125 ul je izmešan sa 175 ul Microscint40 scintilacionog koktela (Packard) i scintilaciona ploča je zapečaćena saTopSeal P-folijom (Packard). Scintilacione ploče su brojane u scintilacionom brojaču.

Za merenje potence jedinjenja za inhibiciju inducibilne NO-sintaze, povećane koncentracije inhibitora su uključene u inkubacionu smešu. ICs^vrednosti su izračunate iz procenta inhibicije pri datim koncentracijama pomoću nelinearnog fitovanja najmanjeg kvadrata.

Vrednosti inhibicije izračunate za jedinjenja prema pronalasku slede iz naredne tabele A, u kojoj broj jedinjenja odgovara broju primera.

Claims (14)

1. Jedinjenja sa formulom I u kojoj Rl je vodonik ili 14C-alkil, R2 je vodonik ili 14C-alkil, R3 je vodonik ili halogen, R4 je vodonik, halogen, 14C-alkil ili 14C-alkoksi, R5 jel4C-alkil, A je 14C-alkilen, i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

2. Jedinjenja iz zahteva 1, gde navedena jedinjenja imaju jednu od formula Ia, lb ili Ic: i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

3. Jedinjenja iz zahteva 1, gde navedena jedinjenja imaju jednu od formula I, Ia, lb ili Ic u kojima Rl je vodonik ili 14C-alkil, R2 je vodonik ili 14C-alkil, R3 je vodonik ili halogen, R4 je vodonik, R5 je metil, A je etilen, i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

4. Jedinjenja iz zahteva 1, gde navedena jedinjenja imaju jednu od formula I, Ia, lb ili Ic u kojima Rl je vodonik, metil ili etil, R2 je vodonik, metil ili etil, R3 je vodonik ili fluor, R4 je vodonik, R5 je metil, A je etilen, i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

5. Jedinjenja iz zahteva 1, gde navedena jedinjenja imaju jednu od formula I, Ia, lb ili Ic u kojima može biti da Rl je metil, R2 je metil, i R3 je fluor, ili Rl je vodonik, metil ili etil, R2 je vodonik, metil ili etil, i R3 je vodonik, R4 je vodonik, R5 je metil, A je etilen, i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

6. Jedinjenja iz zahteva 1, gde navedena jedinjenja imaju jednu od formula lb ili Ic u kojima Rl je vodonik, metil ili etil, R2 je vodonik, metil ili etil, R3 je vodonik ili fluor, R4 je vodonik, R5 je metil, A je etilen, i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja

7. Jedinjenja iz zahteva 1, gde navedena jedinjenja imaju formulu Ic u kojoj može biti da Rl je metil, R2 je metil, i R3 je fluor, ili Rl je vodonik, metil ili etil, R2 je vodonik, metil ili etil, i R3 je vodonik, R4 je vodonik, R5 je metil, A je etilen, i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

8. Jedinjenja iz zahteva 1, gde navedena jedinjenja imaju formulu Id u kojoj Rl, R2 i R3 imaju bilo koje od sledećih značenja 1 do 12; i soli, N-oksidi i soli N-oksida ovih jedinjenja.

9. Jedinjenja sa formulom I prema zahtevu 1 za tretman oboljenja.

10. Farmaceutske kompozicije koje sadrže jedno ili više jedinjenja sa formulom I prema zahtevu 1 zajedno sa uobičajenim pomoćnim sredstvima i/ili ekscipijentima.

11. Korišćenje jedinjenja sa formulom I prema zahtevu 1 za proizvodnju farmaceutskih kompozicija za tretman akutnih inflamatornih oboljenja.

12. Korišćenje jedinjenja sa formulom I prema zahtevu 1 za proizvodnju farmaceutskih kompozicija za tretman hroničnih inflamatornih oboljenja perifernih organa i CNS-a.

13. Metod za tretiranje akutnih inflamatornih oboljenja kod pacijenta, koji obuhvata primenu kod navedenog pacijenta, terapeutski efikasne količine jedinjenja sa formulom I prema zahtevu 1.

14. Metod za tretiranje hroničnih inflamatornih oboljenja perifernih organa i CNS-a kod pacijenta, koji obuhvata primenu kod navedenog pacijenta, terapeutski efikasne količine jedinjenje sa formulom I prema zahtevu 1.