RS20050074A - AEROSOLNA FORMULACIJA ZA INHALIRANjE KOJA SADRŽI ANTIHOLINERGIK - Google Patents

Abstract

Pronalazak se odnosi na vodenu aerosolnu formulaciju, bez potisnog gasa, za inhaliranje antiholinergika formule(1), u kojoj X- označava neki anjon.

Description

AEROSOLNA FOMULACIJA ZA INHALIRANJE

KOJA SADRŽI ANTIHOLINERGIK

Ovaj pronalazaka se odnosi na vodenu aerosolnu formulaciju, bez potisnog gasa, za antiholinergike formule 1

u kojoj X" označava neki anjon.

Jedinjenja formule 1, poznata su na osnovu WO 02/32899. Ona imaju dragocena farmakološka svojstva i mogu da se upotrebe kao veoma delotvorni antiholinergici u terapiji oboljenja disajnih puteva, naročito u terapiji zapaljenjskih i/ili opstruktivnih oboljenja disajnih puteva, a naročito su od terapeutske koristi u terapiji astme ili COPD (chronic obstructive pulmonarv disease = hronično opstruktivno oboljenje pluća).

Ovaj pronalazak se bavi sa tečnim formulacijama ovih jedinjenja, koje se mogu inhalativno primeniti, pri čemu tečne formulacije, na osnovu pronalaska, moraju da zadovolje visoke standarde kvaliteta. Formulacije na osnovu ovog pronalasak mogu pritom da se inhaliraju peroralno ili pernazalno. Da bi se u plućima dobila optimalna raspodela delotvornih supstanci, nudi se primena (aplikacija) tečne formulacije, koja ne sadrži potisni gas, pomoću inhalatora pogodnih za to. Inhalativna primena neke takve formulacije može da se vrši, kako oralnim tako i nazalnim putem. Naročito su pogodni takvi inhalatori koji malu količinu tečne formulacije, sa terapeutski potrebnom dozom, u toku kraćem od nekoliko sekundi mogu da prevedu u maglu, terapeutski-inhalativno pogodnog aerosola. U okviru ovog pronalaska prednost imaju takvi atomizeri (razmagljivači) kod kojih se, prvenstveno već sa jednim ili sa dva poteza (pritiskanja), količina manja od 100 mikrolitara, prvenstveno manja od 50 mikrolitara, a naročito je povoljno manja od 20 mikrolitara, rastvora delotvorne supstance, može prevesti u aerosol, sa prosečnom veličinom čestica manjom od 20 mikrometara, prvenstveno manjom od 10 mikrometara, koji predstavlja takvu maglu, da udeo aerosola, koji može da se inhalira, već odgovara terapeutski delotvornoj količini.

Jedan uređaj takve vrste, za dobij anje bez potisnog gasa, dozirane količine tečnog leka za inhalativnu primenu, podrobno je opisan, na primer, u internacionalnoj patentnoj prijavi WO 91/14468, "Atomizing Device and Methods", kao i u WO 97/12687, tu sa slikama 6a i 6b i uz za to odgovarajući opis. U jednom takvom atomizeru, rastvor leka se atomizira pomoću visokog pritiska, i do 500 bara, i prevodi u aerosol koji raspršen dospeva u pluća. U okviru opisa ovog pronalaska, navedene reference su izričito u celini uzete u obzir. U takvim inhalatorima formulacije rastvora smeštene su u jedan rezervoar. Pritom je potrebno da su upotrebi)ene formulacije delotvorne supstance dovoljno stabilne pri skladištenju, a da su jednovremeno tako pripremljene da se, za medicinsku svrhu, ako je moguće, bez dalje manipulacije mogu direktno upotrebiti. Pored toga one ne smeju da sadrže bilo kakve sastojke, koji sa inhalatorom mogu međusobno tako da reaguju, da bi inhalator ili farmaceutski kvalitet rastvora, odnosno proizvedeni aerosol, mogli da pretrpe oštećenje.

Za prevođenje rastvora u stanje magle koristi se specijalna dizna (mlaznica), kao što je npr. opisuju WO 94/07607 ili WO 94/16530. Ovim se obe publikacije izričito uzimaju u obzir.

Zadatak ovog pronalaska je pripremanje vodene formulacije, jedinjenja formule 1, koja zadovoljava visoke standarde, koji su neophodni, da bi neki rastvor mogao optimalno da se prevede u stanje magle, pomoću prethodno pomenutiih inhalatora. Pritom, formulacije delotvorne supstance, na osnovu pronalaska, mora takođe da ispunjavaju i dovoljan farmaceutski kvalitet, tj. one bi trebalo da su farmaceutski stabilne tokom perioda skladištenja od nekoliko godina, prvenstveno bar jedne godine, a povoljnije je u toku dve godine.

Zatim, ove formulacije rastvora bez potisnog gasa mora da mogu da se prevedu u stanje magle pomoću inhalatora pod pritiskom, pri čemu se izneta masa, u proizvedenom aerosolu, može reprodukovati u okviru definisanog opsega.

U okviru ovog pronalaska, za primenu prvenstveno zadovoljavaju ona jedinjenja formule 1, u kojima je X" odabran iz grupe koju čine hlorid, bromid, jodid, sulfat, fosfat, metansulfonat, nitrat, maleat, acetat, citrat, fumarat, tartarat, oksalat, sukcinat, benzoat i p-toluolsulfonat.

Za primenu, prvenstveno zadovoljavaju soli formule 1, u kojoj je X" anjon odabran iz grupe, hlorid, bromid, 4-toluolsulfonat i metansulfonat.

Na osnovu pronalaska, naročito su povoljne one formulacije, u okviru ovog pronalaska, koje sadrže jedinjenje formule 1, u kojoj X" označava bromid.

Pozivanje na jedinjenje formule 1, u okviru ovog pronalaska obuhvata uvek sve moguće amorfne i kristalne modifikacije tog jedinjenja. Pozivanje na jedinjenje formule 1, u okviru ovog pronalaska obuhvata uvck još i sve moguće solvate i hidrate, koji se od tog jedinjenja mogu izgraditi.

U okviru ovog pronalaska, pozivanje na jedinjenjeV_,treba smatrati kao pozivanje na farmakološki aktivan katjon, sledeće formule,

koji sadrže soli 1. U formulaciji, na osnovu pronalaska, jedinjenje 1 je rastvoreno u vodi. U datom slučaju, mogu da se dodadu ko-rastvarači. Na osnovu pronalaska, ustvari, prvenstveno nije potrebno dodavanje daljeg rastvarača.

Na osnovu pronalaska, formulacija prvenstveno sadrži samo jednu jedinu so formule 1. Razume se da formulacija može da sadrži takođe i smešu različitih soli formule 1. Formulacije koje sadrže druge delotvorne supstance, osim onih formule 1, nisu predmet pronalaska.

Koncentracija jedinjenja formule1,u odnosu na udeo farmakološki delotvornog katjonaV_,u preparatu sa lekom, na osnovu pronalaska, nalazi se prema pronalasku, na oko 4 do 2000 mg pro 100 ml, prvenstveno na oko 8 do 1600 mg pro 100 ml. Naročito je povoljno da 100 ml formulacije, na osnovu pronalaska, sadrži oko 80 do oko 1360 mg

V.

Ako se kao jedinjenje formule1,upotrebi neko jedinjenje koje je, na osnovu pronalaska, naročito povoljno, u kojem X" označava bromid, udeo1,na osnovu pronalaska iznosi oko 5 do 2500 ml pro 100 ml, prvenstveno oko 10 do 2000 mg pro 100 ml, preparata sa lekom. Naročito je povoljno da 100 ml formulacije, na osnovu pronalaska, sadrži oko 100 do 1700 mg 1.

Na osnovu pronalaska, pH-vrednost formulacije, prema pronalasku, prvenstveno se nalazi u opsegu od 2,5 do 6,5, povoljno je između 3,0 i 5,0, a naročito je povoljno između oko 3,5 i 4,5.

Dodavanjem farmakološki podnošljivih kiselina može da se podesi pH-vrednost. Za to mogu da se upotrebe farmakološki podnošljive neorganske ili organske kiseline. Primeri, za neorganske kiseline koje imaju prednost, odabrani su iz grupe koju čine, sona kiselina, bromovodonična kiselina, azotna kiselina, sumporna kiselina i fosforna kiselina. Primeri, za naročito povoljne organske kiseline, odabrani su iz grupe koju čine, askorbinska kiselina, limunska kiselina, jabučna kiselina, vinska kiselina, maleinska kiselina, ćilibarna kiselina, fumarna kiselina, sirćetna kiselina, mravlja kiselina i propionska kiselina. Prvenstveno, neorganske kiseline su sona kiselina i sumporna kiselina, pri čemu, na osnovu pronalaska, sona kiselina ima poseban značaj. Od organskih kiselina prednost imaju, askorbinska kiselina, fumarna kiselina i limunska kiselina, pri čemu je, na osnovu pronalaska, naročito povoljna limunska kiselina. U datom slučaju, mogu takođe da se upotrebe i smeše navedenih kiselina, naročito u slučajevima kiselina koje pored svojih kiselinskih svojstava imaju i druga svojstva, npr. kao sredstva koja daju ukus ili kao antioksidansi, kao na primer, limunska kiselina ili askorbinska kiselina. U datom slučaju, za tačno podešavanje (titriranje) pH-vrednosti mogu se takođe upotrebiti i farmakološki podnošljive baze. Kao baze, pogodni su, na primer, alkalni hidroksidi i alkalni karbonati. Najpovoljniji alkalni jonje natrijumovjon. Ako se takve baze koriste, treba voditi računa o tome da soli, koje pritom nastaju od njih, koje su tada prisutne u gotovoj formulaciji leka, budu farmakološki prihvatljive sa gore navedenim kiselinama.

Formulacije, na osnovu pronalaska, mogu kao dalje sastojke da sadrže supstancu koja gradi kompleks. Pod graditeljem kompleksa, u okvirima ovog pronalaska, podrazume-vaju se molekuli, koji su u stanju da dadu kompleksnu vezu. Prvenstveno, sa takvim jedinjenjima, treba da budu kompleksirani katjoni, naročito je povoljno katjoni metala. Formulacije, na osnovu pronalaska, kao stvaraoc kompleksa sadrži prvenstveno editinsku kiselinu (EDTA) ili neku njenu poznatu so, npr. natrijum-EDTA, odn. dinatrijum-EDTA. Prvenstveno se upotrebljava natrijum-edetat, u datom slučaju, u obliku svojeg hidrata, a naročito je povoljno u obliku svojeg dihidrata.

Ako se, u okviru formulacija, na osnovu pronalaska, koristi supstanca koja stvara kompleks, povoljno je da se njen sadržaj kreće, u opsegu od 5 do 20 mg pro 100 ml, naročito je povoljno u opsegu od 7 do 15 mg pro 100 ml, formulacije na osnovu pronalaska. Prvenstveno, formulacije na osnovu pronalaska, sadrže sredstvo koje gradi kompleks, u količini od oko 9 do 12 mg pro 100 ml, a naročito je povoljno od oko 10 mg, pro 100 ml formulacije na osnovu pronalaska.

Slično, kao što je već navedeno za natrijum-edetat, važi i za druge moguće uporedive dodatke, koji imaju svojstvo da stvaraju kompleks, i koji se mogu upotrebiti umesto njih, kao na primer, nitrilotrisirćetna kiselina i njene soli.

U formulaciju na osnovu pronalaska, mogu da se dodadu i druga farmakološki podnošljiva pomoćna sredstva. Pod nazivom pomoćna i dodatna sredstva, podrazume-vaju se sva farmakološki podnošljiva i terapeutski korisna sredstva koja nisu delotvorne supstance, ali koja se zajedno sa delotvornom supstancom mogu formulisati u farmakološki pogodnom rastvaraču, radi poboljšanja kvalitetnih svojstava formulacije sa delotvornom supstancom. Prvenstveno, takve supstance nemaju neželjeno farmako-loško dejstvo, ili u skladu sa terapijom koja je potrebna to je dejstvo beznačajno ili bar ne postoji. U pomoćna i dodatna sredstva ubrajaju se, npr. stabilizatori, antioksidansi i/ili konzervansi, koji produžavaju rok upotrebljivosti (trajanja) gotove formulacije leka, kao i supstance koje daju ukus, vitamini i/ili uobičajeni, na osnovu stanja tehnike, poznati dodaci. U dodatke se ubrajaju i farmakološku neškodljive soli, kao na primer natrij um-hlorid.

U povoljna pomoćna sredstva ubrajaju se antioksidansi, kao na primer, askorbinska kiselina, ukoliko već nije upotrebljena za podešavanje pH-vrednosti, vitamin A, vitamin E, tokoferoli i slični, vitamini i provitamini, koji se nalaze u ljudskom organizmu. Konzervansi mogu da se upotrebe radi zaštite formulacije od kontaminacije patogenim klicama. Kao konzervansi pogodna su, na osnovu stanja tehnike poznata sredstva, naročito benzalkonijumhlorid ili benzoeva kiselina, odn. benzoati, kao natrijum-benzoat, u koncentraciji poznatoj na osnovu stanja tehnike. Prvenstveno se formulaciji na osnovu pronalaska, dodaje benzalkonijumhlorid. Pritom, količina benzalkonijum-hlo-rida iznosi između 1 mg i 5 mg pro 100 ml formulacije, povoljno je oko 7 do 15 mg pro 100 ml formulacije, a naročito je povoljno oko 9 do 12 mg pro 100 ml formulacije, na osnovu pronalaska.

Formulacije koje imaju prednost sadrže, osim vode, kao rastvarača i jedinjenja formule 1, samo još benzalkonijumhlorid, natrijum-edetat i kiselinu potrebnu za podešavanje pH-vrednosti.

Formulacije leka, na osnovu pronalaska, sa jedinjenjem formule 1, upotrebljavaju se prvenstveno pomoću inhalatora prethodno opisane vrste, da bi se od njih pripremili aerosolovi bez potisnog gasa, na osnovu pronalaska. Zbog toga se na ovom mestu još jednom izričito ukazuje na prethodno opisane patentne dokumente, koji se ovim u celini uzimaju u obzir.

Kao što je na početku opisano, jedno razvijenije rešenje inhalatora, koji ima prednost, prikazano je u WO 97/12687 (u njemu pogledati, naročito slike 6a i 6b i opis koji je u vezi sa tim). Ovaj atomizer (raspršivač) (Respimat<®>) se prvenstveno može primeniti za stvaranje aerosola, prema pronalasku, koji se može inhalirati. Zbog svog cilindričnog oblika i podesne veličine koja je manja od 9 do 15 cm po dužini i od 2 do 4 cm po širini pacijent ovaj uređaj može stalno nositi sa sobom. Atomizer raspršuje definisanu zapreminu leka kroz male dizne (mlaznice) primenom visokog pritiska, tako da nastaje aerosol koji se može inhalirati.

U suštini, za raspršivač koji ima prednost, a koji se sastoji od, gornjeg dela kućišta, kućišta pumpe, mlaznice, ustavljačko-zateznog mehanizma, kućišta opruge i rezervoara, karakteristično je da sadrži

kućište pumpe, koje je pričvršćeno u gornjem delu kućišta, i koje na jednom

svom kraju nosi telo dizni (mlaznica) sa diznom, odn. sklop dizni,

šupalj klip sa telom ventila,

pogonsku prirubnicu, u kojoj je učvršćen šuplji klip i koja se nalazi u gornjem delu kućišta,

ustavljačko-zatezni mehanizam, koji se nalazi u gornjem delu kućišta,

kućište opruge, sa oprugom koja se nalazi u njemu, koje je postavljeno na

gornjem delu kućišta, tako da pomoću obrtnog ležišta može da se okreće,

donji deo kućišta, koje je postavljeno na kućište opruge u aksijalnom smeru.

Šuplji klip sa telom ventila odgovara uređaju koji je opisan u WO 97/12687. On se delimično pruža u cilindar kućišta pumpe i u cilindru je postavljen tako da može aksija-lno da se pomera. Posebno se uzimaju u obzir, iz gorenavedene internacionalne patentne prijave, slike 1 - 4, a naročito slika 3, i deo opisa pronalaska koji se odnosi na njih. Šuplji klip sa telom ventila, na svojoj strani visokog pritiska, u trenutku oslobađanja opruge, vrši pritisak od 5 do 60 MPa (oko 50 do 600 bar), a prvenstveno od 10 do 60 MPa (oko 100 do 600 bar) na fluid, odmereni rastvor delotvorne supstance. Pritom, pri (jednom) hodu klipa, zapremine iznose prvenstveno od 10 do 50 mikrolitara, naročito su povoljne zapremine od 10 do 20 mikrolitara, a izuzetno je povoljna zapremina od 10 do 15 mikrolitara.

Telo ventila je prvenstveno postavljeno na kraju šupljeg ventila koji je okrenut prema telu dizni.

Dizna, u telu dizni, prvenstveno je mikrostruturirana, tj. napravljena mikrotehničkim putem. Mikrostrukturirana tela dizni su prikazana, na primer u WO 99/16350; sadržina tog spisa se ovim u celini uzima u obzir, naročito u njemu objavljena slika 1 i njen opis. Telo dizni se sastoji, npr. od dve međusobno čvrsto povezane ploče od stakla i/ili silici-juma, od kojih bar jedna ploča ima, jedan ili više mikrostruturiranih kanala, koji povezuju ulaznu stranu dizni sa izlaznom stranom dizni. Na izlaznoj strani dizni nalazi se najmanje jedan otvor, koji je okrugao ili nije okrugao, dubine od 2 do 10 mikrometara i širine 5 do 15 mikrometara, pri čemu dubina iznosi prvenstveno 4,5 do 6,5 mikrometara, a dužina 7 do 9 mikrometara.

U slučaju da postoji više otvora dizni, prvenstveno su dva, pravci mlazeva dizni, u telu dizni, mogu da budu međusobno paralelni, ili su u pravcu otvora dizni jedan prema drugom nagnuti. Kod tela dizni sa najmanje dva otvora dizni, na izlaznoj strani, pravci mlazeva mogu da budu jedan prema drugom pod nagibom, sa uglom od 20 stepeni do 160 stepeni, prvenstveno, ugao je od 60 do 150 stepeni, a naročito je povoljno 80 do 100°. Prvenstveno, otvori dizni se nalaze na rastojanju od 10 do 200 mikrometara, povoljnije je na rastojanju od 10 do 100 mikrometara, a naročito je povoljno 30 do 70 mikrometara. Najpovoljnije je da su na 50 mikrometara.

Prema tome, pravci mlazeva se susreću u okolini otvora dizni.

Tečni preparat sa lekom udara na telo dizni, kao što je već pomenuto, sa ulaznim pritiskom do 600 bara, prvenstveno 200 do 300 bara, pa se preko otvora dizni atomizira (raspršuje) u aerosol koji može da se inhalira. Povoljne veličine, čestica, odn. kapljica aerosola, iznose do 20 mikrometara, prvenstveno 3 do 10 mikrometara.

Ustavljačko-natezni mehanizam sadrži jednu oprugu, a prvenstveno cilindričnu zavojnu oprugu, kao akumulator mehaničke energije. Opruga deluje na pogonsku prirubnicu kao opružni element, čije pomeranje je određeno položajem jednog ustavljačkog elementa. Putanja pogonske prirubnice je precizno ograničena pomoću jednog gornjeg i jednog donjeg graničnika. Opruga je prvenstveno napregnuta pomoću elementa za prenos snage, npr. prenosnika sa vijkom i navrtkom, a pod dejstvom spoljašnjeg obrtnog momenta koji se stvara pri obrtanju gornjeg dela kućišta u odnosu na kućište opruge postavljeno u donjem delu kućišta. U ovom slučaju gornji deo kućišta i pogonska prirubnica imaju jednostepeni ili višestepeni mehanizam sa klinom.

Ustavljački mehanizam sa umetnutom ustavljačkom prirubnicom ima prstenast oblik da bi se mogao postaviti oko pogonske prirubnice. On se sastoji npr. od jednog radijalnog, elastično deformabilnog prstena izrađenog od plastike ili metala. Prsten je postavljen u jednoj ravni upravnoj na osu raspršivanja. Posle naprezanja opruge ustavljačka prirubnica se potiskuje na putanju pogonske prirubnice i time sprečava otpuštanje opruge. Ustavljački element se oslobađa pomoću jednog dugmeta. Dugme za oslobađanje je povezano sa ustavljačkim elementom ili je izvedeno integralno sa njim. Radi oslobađanja ustavljačko-nateznog mehanizma dugme za oslobađanje se pomera paralelno ravni prstena i prvenstveno upravo u raspršivač, a pri tome se deformabilni prsten deformiše u ravni prstena. Detalji konstrukcije ustavljačko-nateznog mehanizma su opisani u WO 97/20590.

Donji deo kućišta se pomera u aksijalnom smeru pomoću kućišta opruge i pokriva ležaj, prenosnik navojnog vretena i rezervoar za fluid.

Pri aktiviranju raspršivača (atomizera) gornji deo kućišta se obrće u odnosu na donji deo kućišta, pri čemu donji deo kućišta povlači sa sobom kućište opruge. Pri tome se opruga pomoću prenosnika sa vijkom i navrtkom sabija i napreže, a ustavljački mehanizam se automatski ustavlja. Ugao obrtanja je prvenstveno celobrojni razlomak od 360 stepeni, npr. 180 stepeni. Istovremeno sa naprezanjem opruge se pogonski deo u gornjem delu kućišta pomera po zadatoj putanji, dok se šuplji klip povlači nazad u unutrašnjost cilindra u kućištu pumpe, čime se deo količine fluida usisava iz rezervoara u komoru visokog pritiska, a ispred mlaznice (dizne).

U raspršivaču može, u datom slučaju, da bude postavljeno, jedan iznad drugog, i korišćeno, više izmenljivih rezervoara koji sadrže fluid. Rezervoar sadrži vodeni preparat za aerosol, prema pronalasku.

Proces raspršivanja počinje lakim pritiskom na dugme za oslobađanje. Pri tome ustavljački mehanizam oslobađa put pogonskom delu. Napregnuta opruga gura klip u cilindar kućišta pumpe. Fluid izlazi iz mlaznice raspršivača u raspršenom (atomiziranom) obliku.

Dalji detalji konstrukcije su opisani u PCT - prijavama WO 97/12683 i WO 97/20590, koje su ovim u celini uključene kao reference.

Sastavni delovi raspršivača (atomizera, razmagljivača) izrađeni su od podesnog materijala koji odgovara njihovoj funkciji. Kućište raspršivača, a - ukoliko to dozvolja-va njihova funkcija - takođe i drugi delovi, prvenstveno su izrađeni od plastične mase, npr. postupkom livenja brizganjem. Zbog medicinskih razloga primenjuju se fiziološki neškodljivi materijali.

Na slikama 6 a/b iz WO 97/12687, prikazan je atomizer (raspršivač, Respimat<®>), pomoću koga se vodeni preparat za aerosol, prema pronalasku, može povoljno inhalirati. Na slici 6a prikazanje uzdužni presek raspršivača sa napregnutom oprugom, dok je na slici 6b prikazan uzdužni presek raspršivača sa otpuštenom oprugom.

Gornji deo (51) kućišta sadrži kućište (52) pumpe, na čijem kraju je postavljen držač

(53) mlaznice za raspršivanje. U držaču se nalazi telo (54) mlaznica i filter (55). Šuplji klip (57), koji je pričvršćen u pogonskoj prirubnici (56) ustavljačko-nateznog mehanizma, pruža se delimično u cilindar kućišta pumpe. Na svom kraju šuplji klip nosi telo (58) ventila. Šuplji klip je zaptiven pomoću zaptivke (59). Unutar gornjeg dela kućišta nalazi se graničnik (60) na koji naleže pogonska prirubnica kada je opruga otpuštena. Na pogonskoj prirubnici se nalazi graničnik (61) na koji naleže pogonska prirubnica kada je opruga napregnuta. Posle naprezanja opruge ustavljački element (62) se potiskuje između graničnika (61) i oslonca (63) u gornjem delu kućišta. Dugme (64) za oslobađanje je povezano sa ustavljačkim elementom. Gornji deo kućišta se završava delom (65) za stavljanje u usta i zatvara se sa zaštitnim poklopcem (66) koji se može nataći na njega.

Kućište (67) opruge sa pritisnom oprugom (68) postavljeno je na gornjem delu kućišta tako da pomoću uskočnog ispusta (69) i obrtnog ležišta može da se okreće. Pomoću kućišta opruge potiskuje se donji deo (70) kućišta. Unutar kućišta opruge nalazi se zamenljiv rezervoar (71) za fluid (72) koji se raspršuje. Rezervoar je zatvoren sa čepom (73) kroz koji se šuplji klip pruža u rezervoar i svojim krajem je uronjen u fluid (zalihu rastvora delotvorne supstance).

U omotaču kućišta opruge postavljeno je navojno vreteno (74) mehaničkog brojača. Na kraju navojnog vretena, koji je okrenut prema gornjem delu kućišta, nalazi se pogonski točkić (75). Na navojnom vretenu nalazi se zaustavljač (76).

Gore opisani atomizer (raspršivač) je podesan za raspršivanje aerosolnih preparata, prema pronalasku, u aerosol koji je podesan za inhalaciju.

Ako se formulacija, na osnovu pronalaska, atomizira pomoću prethodno opisanog uređaja (Respimat<®>), trebalo bi da ispuštena masa odgovara, pri najmanje 97%, povoljno je najmanje 98%, svih delovanja (aktiviranja) inhalatora (pritiskom ili pritiscima), nekoj definisanoj količini, sa opsegom tolerancije od maksimalno 25%, povoljno je 20% te količine. Povoljno je da se jednim pritiskom, kao definisana masa, ispusti između 5 i 30 mg formulacije, naročito je povoljno između 5 i 20 mg.

Formulacija, na osnovu pronalaska, može takođe da se atomizira i pomoću drugih inhalatora, osim prethodno opisanih, na primer, pomoću jet-stream-inhalatora.

Ovaj pronalazak se dalje odnosi na inhalacioni kit (komplet), koji se sastoji od nekog od prethodno opisanih preparata sa lekom, na osnovu pronalaska, i inhalatora pogodnog za atomiziranje (razmagljivanje) tog preparata sa lekom. Ovaj pronalazak se prvenstveno odnosi na inhalacioni kit, koji se sastoji od nekog od prethodno opisanih preparata sa lekom, na osnovu pronalaska, i prethodno opisanog inhalatora Respimat .

Sledeće navedeni primeri formulacija služe za detaljnije objašnjenje, a njima se predmet ovog pronalaska ne ograničava na sastave (preparata) koji su prikazani kao primeri.

I. Primeri formulacija

U 100 ml preparata sa lekom, u prečišćenoj vodi, odn. vodi za injekcije, gustine 1,00 g/cm , na temperaturi od 15 °C do 31 °C, nalazi se:

Claims (14)

1) Preparat sa lekom, rastvorenim u vodi, za inhaliranje, koji kao jedinu delotvornu supstancu sadrži jedinjenje formule 1 u kojoj X" označava anjon odabran iz grupe koju čine, hlorid, bromid, jodid, sulfat, fosfat, metansulfonat, nitrat, maleat, acetat, citrat, fumarat, tartarat, oksalat, sukcinat, benzoat i p-toluolsulfonat, i najmanje jednu farmakološki podnošljivu kiselinu, kao i, u datom slučaju, druge farmakološki podnošljive pomoćne supstance i/ili sredstvo koje stvara kompleks.

2) Preparat sa lekom, rastvorenim u vodi, prema zahtevu 1, koji sadrži najmanje jedno jedinjenje formule 1, u kojoj je X" odabrano iz grupe koju čine, hlorid, bromid, 4-toluolsulfonat i metansulfonat.

3) Preparat sa lekom, rastvorenim u vodi, prema zahtevu 1 ili 2, u kojem je farmakološki podnošljiva kiselina odabrana od neorganskih kiselina, sone, bromo-vodonične, azotne, sumporne i fosforne kiseline, ili od organskih kiselina, askorbinske, limunske, jabučne, vinske, maleinske, ćilibarne, fumarne, sirćetne, mravlje i propionske kiseline.

4) Preparat sa lekom, rastvorenim u vodi, prema nekom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što mu je pH-vrednost od 2,5 do 6,5.

5) Preparat sa lekom, rastvorenim u vodi, prema nekom od zahteva 1 do 4, naznačen time, što kao pomoćnu supstancu sadrži benzalkonijumhlorid.

6) Preparat sa lekom, rastvorenim u vodi, prema zahtevu 5, naznačen time, što sadržaj benzalkonijumhlorida iznosi 1 do 50 mg pro 100 ml rastvora.

7) Preparat sa lekom, rastvorenim u vodi, prema nekom od zahteva 1 do 6, naznačen time, što sadržaj supstanceV_iznosi oko 4 do 2000 mg pro 100 ml rastvora.

8) Preparat sa lekom, rastvorenim u vodi, prema nekom od zahteva 1 do 7, naznačen time, što kao dalji sastojak sadrži neko sredstvo koje gradi kompleks.

9) Preparat sa lekom, rastvorenim u vodi, prema nekom od zahteva 1 do 8, naznačen time, što sadržaj sredstva koje gradi kompleks iznosi 5 do 20 mg pro 100 ml rastvora.

10) Upotreba preparata sa lekom, rastvorenim u vodi, prema nekom od zahteva 1 do 9, za pripremanje leka za tretiranje oboljenja disajnih puteva.

11) Posupak za inhalativnu primenu, preparata sa lekom, rastvorenim u vodi, prema nekom od zahteva 1 do 9, oralnim ili nazalnim putem.

12) Upotreba preparata sa lekom, prema nekom od zahteva 1 do 9, za atomiziranje (razmagljivanje) u inhalatora, prema WO 91/14468, ili u inhalatora kao stoje onaj opisan na slikama 6a i 6b, u WO 97/12687.

13) Inhalacioni kit (pribor) koji se sastoji od preparata sa lekom, rastvorenim u vodi, prema nekom od zahteva 1 do 9, i od inhalatora pogodnog za atomiziranje tog preparata sa lekom.

14) Inhalacioni kit, prema zahtevu 13, u kojem inhalator jeste Respimat<®>.