Портал:Италија
  Италија је место настанка Римског царства, једног од највећих царстава старог века. Варварске инвазије уништиле су Западно римско царство и омогућиле стварање германских држава на тлу Италије. Византија и Франачка су у раном средњем веку поседовале значајне делове Италије. Каснија подела Италије на мале државе омогућиле су Светом римском царству, Француској и Аустрији да доминирају италијанском политиком. Италија је уједињена у другој половини 19. века. Од уједињења па до краја Другог светског рата, Краљевина Италија је створила колонијално царство у Средоземном мору и источној Африци. Од 1946. Италија је република. Веома је позната по кулинарским способностима, моди, дизајну, одећи, архитектури, уметности, музици и осталим знаменитостима које у великом броју посећују туристи. Италија је један од оснивача НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније.  Данте Алигијери (итал. Dante Alighieri; мај/јун 1265 — 14. септембар 1321) је био пјесник из Фиренце (Италија). Његово највеће дело, Божанствена комедија, кулминација је средњовековног погледа на свет и основа модерног италијанског језика. Када је Дантеу било 12 година (1277) верен је Ђемом Донати. Уговорена венчања у раним годинама, у то доба су била уобичајена. У осамнаестој години Данте је срео Гвида Кавалкантија, Лапо Ђианија, Ћина да Пистоја и нешто касније Брунета Латинија. Они су заједно постали вође литерарног покрета „Слатки нови стил" (Dolce Stil Nuovo). Брунето је касније добио посебан помен у Божанственој комедији због онога чему је научио Дантеа. У том периоду је срео и Беатриче Портинари, кћерку Фолка Портинариа. Тешко је одгонетнути од чега се састојала ова љубав, али се догодило нешто веома битно за италијанску културу. У знак ове љубави Данте је оставио свој траг помогавши песницима и писцима да открију тему љубави која никада до тада није била толико наглашена. Љубав према Беатриче је очигледно постала разлог за поезију и живот.  Јесте ли знали 
 Серђо Леоне (итал. Sergio Leone; Рим, 3. јануар 1929 — Рим, 30. април 1989) је био италијански филмски редитељ, сценариста и продуцент. Најпознатији је по филмовима из жанра шпагети-вестерна и по препознатљивом редитељском маниру - честом измењивању екстремно крупних планова са екстремно широким плановима као, на пример, у уводним кадровима филма Добар, лош, зао (1966). Рођен је у Риму у филмској породици. Његов отац, Винченцо Леоне, био је позоришни глумац и редитељ немих филмова (режирао је под псеудонимом Роберто Роберти), а мајка, Едвиге Валкаренги (Биче Валеријан), била је глумица, тако да је Серђо Леоне већ са осамнаест година почео да ради у филмској индустрији. У својим почецима, педесетих година прошлог века, био је асистент многих италијанских редитеља оног периода (Карминеа Галонеа, Луиђија Коменчинија, Марија Солдатија) те америчких редитеља Мервина Лероја, Раула Волша, Вилијама Вајлера и Фреда Зинемана који су у студијима Чинечите снимали високопрофилисане и амбициозне историјске спектакле као што су, на пример, Кво вадис (1951) или Бен Хур (1959). Потом се огледао као сценариста у оно време изузетно популарних италијанских псеудоисторијских спектакала (тзв. "мач и сандале", односно "пеплум") редитеља Марија Бонарда и Гвида Брињонеа.
|
