Digitalne humanističke nauke

Ovaj članak zahtijeva sređivanje kako bi ispunio Wikipedijine standarde kvaliteta. Pomozite u njegovom poboljšanju tako što ćete ga urediti.

Digitalne humanističke nauke je oblast istraživanja, učenja i stvaranja koja se nalazi na raskrsnici između računarstva i društvenih nauka. Nazivajući se ponekad humanističkim računarstvom, ova oblast usmerena je ka digitalizaciji i analizi materijala koji se odnose na tradicionalne discipline humanističkih nauka. Digitalne humanističke nauke trenutno obuhvataju nove digitalizovane materijale kao i one koji su kasnije digitalizovani i kombinuje metodologiju raznih društvenih disciplina (kao što su istorija, filofozija, lingvistika, književnost, umetnost, arheologija, muzika i studije kulture) sa alatima koje pruža računarstvo (kao što su vizualizacija podataka, pronalaženje informacija, računarske analize) i digitalno izdavaštvo.

Digitalne humanističke nauke imaju više ciljeva. Jedan od njih je da sistematično uključe kompjutersku tehnologiju u aktivnosti naučnika iz oblasti humanističkih nauka, tako što će uključiti u upotrebu različite tehnike analize teksta, sistema za upravljanje informacijama iz oblasti geografije, proizvodnja zasnovana na uzajamnoj saradnji kolega, interaktivne igre i humanističke discipline, kao što je to praksa u savremenim empirijskim društvenim naukama.

Još jedan cilj koji pred sobom imaju digitalne humanističke nauke je stvaranje akademskih radova koji je više od teksta i papira. To podrazumeva integraciju multimedijalnih informacija, metapodataka i dinamičkog okruženja. Dinamični naučni dokument na taj način više neće ličiti na linearnu naraciju. Primer za to je projekat „Dolina senki“ na Univerzitetu u Virdžiniji ili časopis „Vektorski žurnal za kulturu i tehniku u dinamičkom govornom jeziku“ Univerziteta Južne Kalifornije.

Sve je veći broj istraživača u oblasti digitalnih humanističkih nauka koji koriste računar za analizu velikih skupova podataka iz oblasti kulture. Primeri ovih projekata su takmičenje „Prebrojavanje humanističkih nauka visokog učinka“ koje je 2008. godine sponzorisala kancelarija NEH Digitalnih humanističkih nauka, kao i takmičenje „Kopanje po podacima“ održano 2009. godine. Digitalne humanističke nauke mogu se svrstati i na drugi način. Mnogi naučnici iz ove oblasti zainteresovani su za korišćenje računarskih alata koji će im pomoći da odgovore na već postojeća istraživačka pitanja. Drugi žele da saznaju kako će im upotreba računarske analize pomoći da ospore postojeću teoriju paradigme, da postave nova pitanja i dođu do novih primera.

Trenutno je formalno akademsko priznavanje digitalnog rada u humanističkim naukama još uvek donekle problematično. Društveno, ovo ima veze sa sporim tempom institucionalnih promena. Intelektualno, to ima veze sa radoznalošću i sa slabim razumevanjem prirode objekata koji donose neverbalna znanja ili, kako ga je Dejvis Berd nazvao, znanje stvari. Time se stvara ozbiljan problem kako ove objekte koji donose neverbalno znanje sačuvati na duže staze. Povećanje obima važnih akademskih radova u digitalnim humanističkim naukama sugeriše da je priznavanje važnosti ovakvih objekata neizbežno i da je hitno potrebno posvetiti ozbiljnu pažnju razumevanju i očuvanju tih digitalnih objekata znanja.

Zbog interaktivne i naučne prirode digitalnih akademskih radova, naučnici su posebno zabrinuti oko otvorenih standarda za generička i trajna rešenja za potrebe akademske zajednice. Umesto da se oslanja na instrument vlasništva, ili pisanje specijalizovanog programa za svaki poseban zadatak u jednom projektu, digitalne humanističke nauke oslanjaju se na postojeći broj stručnjaka za neku temu, kao i na alate koji su sada slobodno dostupni i prilagodljivi, da bi izgradila rešenja čija se svrha može promeniti i zauzvrat ih dele sa otvorenom zajednicom.

Terminološka promena sa „humanističkog računarstva“ na „digitalne humanističke nauke“ pripisuje se Džonu Ansvortu i Reju Simensu, koji su kao urednici monografije „Kompanija za digitalne humanističke nauke“ iz 2001. godine, pokušali da spreče da se ova oblast posmatra samo kako „puka digitalizacija“. Pri tome, hibridni termin stvorio je preklapanje oblasti kao što su retorika i sastav, koji koriste „metode savremenih humanističkih nauka u proučavanju digitalnih objekata“, i digitalne humanističke nauke, koje koriste „digitalnu tehnologiju u proučavanju tradicionalnih humanističkih predmeta“.

Oblast digitalnih humanističkih nauka podržava nekoliko organizacija: Udruženje književnog i lingvističkog računarstva, Udruženje računara i humanističkih nauka i Društvo za humanističke nauke, koji su ujedinjeni pod organizacijom Savez digitalnih humanističkih organizacija. Savez finansira brojne projekte, kao što su Digitalne humanističke nauke tromesečno, podržava Inicijativu kodiranja teksta, organizuje i sponzoriše radionice i konferencije, i takođe finansira male projekte, nagrade i stipendije.

Savez digitalnih humanističkih organizacija takođe nadgleda zajedničku godišnju konferenciju, koja se danas zove Konferencija digitalnih humanističkih nauka.

Centar za digitalne humanističke nauke proučava razvoj teorijskih nauka i praktične upotrebe digitalnih tehnologija u istraživanju, nastavi i promociji filoloških, leksikografskih, književnih i drugih nauka. Više o radu Centra možete saznati na sajtu http://humanistika.org/ Arhivirano 2012-01-31 na Wayback Machine-u.

Razvoj digitalnih humanističkih nauka sprovodi izgradnju digitalnih izvora podataka iz humanističkih oblasti, ali to takođe dovodi do pojave pravnih pitanja. Zbog osetljivosti ovih pitanja sve više i više će se sprovoditi ograničenje pristupa bazama podataka ili njihovim delovima. Još jedna pretnja sa kojom se suočavaju digitalne humanističke nauke je praćenje neizbežnih zloupotreba, što takođe znači potcenjivanje osnovnih semiotičkih aspekata humanističkih nauka.

Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» iz Beograda opredelila se da, prateći trendove razvoja bibliotečke profesije i savremenog visokog školstva, podstiče i prati razvoj digitalnih humanističkih nauka na Univerzitetu u Beogradu i akademskoj zajednici Srbije. U tu svrhu Biblioteka organizuje predavanja, prevodi tekstove iz te oblasti i čini ih dostupnim preko svog sajta. Više o ovim i drugim aktivnostima Biblioteke na polju digitalnih humanističkih nauka možete saznati na njenom sajtu, prateći link http://unilib.bg.ac.rs/dh/rs/^{[mrtav link]}.