Бијели Нил
Бијели Нил ан-Нīл ал-Āбyаḍ | |
---|---|
Локација | |
Континенти | Африка |
Државе | Бурунди Руанда Танзанија Уганда ДР Конго Јужни Судан Судан |
Градови | Џуба, Картум, Кодок |
Хидрографија | |
Извор – апс. висина – координате | Викторијино језеро 1134 m |
Ушће – апс. висина – координате | у Картуму 373 m |
Дужина | 3700 km |
Притоке | Собат, Бар ел Газал, Кочи, Ањау, Асва, Околе, Арака |
Водопади | Русумски водопад, Карумски водопад, Мурчисонов водопад |
Хидрологија | |
Проток – средњи | 878 м³/с |
Слив – површина | средоземни 1,800.000 км² |
Улијева се у | Нил |
Транспорт | |
Пловност | од Џубе до Картума |
Луке | Џуба, Картум |
Карта | |
Карта Бијелог и Плавог Нила |
Бијели Нил (арапски: النيل الأبيض, ан-Нīл ал-Āбyаḍ) је ријека у Африци, уз Плави Нил главна притока Нила. Строго хисторијско-географски гледано, Бијели Нил је ријека која настаје код језера Но у Судану гдје се спајају ријеке Бар ал Јабал и Бар ел Газал, што даје дуљину од око 1500 километара. Ипак, Бијели Нил заправо извире из Викторијиног језера, односно удаљених притока језера, по чему је заправо дуг 3700 км. Још средином 19. вијека европски истраживачи и пустолови тражили су извор Нила, фокусирајући се на Бијели Нил, чији се извор губио у дубоким прашумама неистражене Африке. Извор Бијелог Нила открио је шкотски истраживач Давид Ливингстоне 1866. године.
Извор код Викторијиног језера
[уреди | уреди извор]Викторијино језеро има бројне притоке, најудаљенија је ријека Лувиронза у Бурундију (она се по некима рачуна као извор Нила) која утјече у ријеку Рувубу код сјеверног бурундијског града Кајанза.[1] Рувубу потом тече у Руанду и затим у Танзанију, гдје се улијева у ријеку Кагеру. Ријека Кагера на свом меандрирајућем току твори границу Руанде и Танзаније, а затим Танзаније и Уганде, те након Русумских водопада утиче у Викторијино језеро.
Ток у Уганди
[уреди | уреди извор]Ријека која истјече из Викторијиног језера код угандског града Џинџе зове се Викторијин Нил. То је типична планинска ријека велике снаге, с бројним брзацима и водопадима. Зато су на истјеку код Џиџе подигнуте двије хидроелектране – Налубале (Оwен Фаллс Дам) и Кира, а одмах након слапова Бујагали, који су свега 15 километара сјеверније од Џинџе, подигнута је и трећа хидроелектрана Бујагали. Викторијин Нил потом скреће и тече у смјеру сјеверо-запада кроз Уганду, затим утиче у језеро Кијога поприлици у средини Уганде. Од овог језера тече на запад до Карумских водопада, гдје се код кордината (2°14′45.40″Н 32°15′9.05″Е / 2.2459444°Н 32.2525139°Е) налази ријетки мост на ријеци изграђен 1963. због транспорта памука. Угандска влада је 2009. најавила градњу хидроелектране снаге 750 МW седам километара сјеверније од моста, која је требала бити довршена 2016.[2] Нешто прије увира у Албертово језеро, на Викторијином Нилу налазе се Марчинсонови водопади и Национални парк Марчинсонових водопада. Ријека има ушће у Албертово језеро на сјеверно-источној (угандској) страни језера, а с те исте стране истјече из Албертовог језера у правцу сјевера, одакле се зове Албертов Нил.
Ток у Судану
[уреди | уреди извор]Албертов Нил након кратког тока кроз Уганду, сјеверно од града Нимуле улази у Јужни Судан и овдје се ријека зове Бахр ал Јабал (досл. ријека са брда или брдски Нил). Потом тече поред јужносуданског главног града Џубе, најужније ријечне луке до које допиру бродови по Нилу. Бахр ал Јабал након тога улази у суданску равницу, кроз подручје великих мочвара званих Сад (баријере). Ријека ту скреће на запад према језеру Но, гдје се спаја са ријеком Бар ел Газал и формира Бијели Нил, а затим 115 км низводно слијева прима своју највећу притоку Собат. Бијели Нил (или Бар ал-Абјад како га зову Арапи) у Судану има бројне рукавце који често пута врло дуго теку независно прије него се споје с матицом, тако да Јужни Судан има бројне отоке. Након тога Бијели Нил равномјерно тече према сјеверу, уз велике меандре, пролази поред града Кодока (некадашње Фашоде) и затим тече до Картума гдје се спаја с Плавим Нилом у Нил.
Повезано
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Wхите Ниле (Цолумбиа Енцyцлопедиа]], Сиxтх Едитион)”. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-15. Приступљено 2010-11-15.
- ↑ „Карума Поwер Статион то цост УС$1.2 биллион”. Архивирано из оригинала на датум 2011-01-11. Приступљено 2010-11-15.