RS66951B1

RS66951B1 - Uređaj za isporuku leka sa elementom za detektovanje šprica

Info

Publication number: RS66951B1
Application number: RS20250610A
Authority: RS
Inventors: Christopher Paul Loughnane; Gaurav Rohatgi; Stephen Louis Snyder
Original assignee: Lilly Co Eli
Priority date: 2017-12-15
Filing date: 2018-12-06
Publication date: 2025-07-31
Also published as: JP6920555B2; JP2022169719A; PL3723827T3; EA202091210A1; AU2018383590B2; MD3723827T2; CA3083491A1; ES3032732T3; JP2025061119A; IL275226A; HUE071921T2; CN111479601B; EP3723827A1; EP4252803A3; PT3723827T; JP7161587B2; CN111479601A; CA3083491C; FI3723827T3; JP2021178193A

Description

Opis

Pozadina

Predmetno obelodanjivanje se odnosi na uređaje za isporuku leka i, posebno, na sistem za detektovanje u uređaju za isporuku leka.

Uređaji za isporuku leka koji uključuju špric imaju široku upotrebu među medicinskim radnicima i pacijentima koji sami primenjuju lekove. Pacijenti koji boluju od određenog broja različitih bolesti često sebi moraju sami ubrizgavati lekove i za olakšavanje takve samostalne primene lekova su razvijeni razni uređaji. Takvi uređaji tipično uključuju špric koji ima cev šprica koji sadrži lek i pogonski sistem da izbaci lek iz cevi šprica kroz igleni otvor u pacijenta. Uređaj može da bude automatski uređaj za ubrizgavanje, koji uključuje mehanizme za izvršavanje nekih od koraka procesa ubrizgavanja automatski, čineći samostalnu primenu lekova pogodnijom za pacijenta. Zbog konstrukcije i dizajna takvih uređaja, teško je utvrditi operativni status uređaja. Iako je trenutno dostupan broj funkcionalnih uređaja za isporuku lekova, poboljšanja u takvim uređajima za isporuku lekova i dalje su poželjna.

WO 2011/109205 A2 otkriva aparat za automatsko ubrizgavanje koji uključuje mehanizam za kašnjenje, za pravilnu isporuku leka pre nego što se igleni špric aparata povuče. U jednom obliku, mehanizam za kašnjenje uključuje deo za prenos za špric, pratilac, član za zaključavanje, jedinjenje za prigušivanje između pratioca i potpornu površinu za prigušivanje rotacije pratioca relativno spram dela za prenos i član za pomeranje sa dvostrukom funkcijom koji deluje između dela za prenos i pratioca. Kada se član za zaključavanje pomeri u poziciju za otpuštanje tokom ubrizgavanja, član za pomeranje sa dvostrukom funkcijom obezbeđuje torzionu silu da bi naterao pratioca da rotira relativno spram dela za prenos iz pozicije zaključavanja u poziciju otključavanja i zatim član za pomeranje sa dvostrukom funkcijom obezbeđuje aksijalnu silu da bi pritisnuo deo za prenos aksijalno relativno spram pratioca da pomeri deo za prenos za povlačenje igle šprica nazad u kućište aparata nakon ubrizgavanja.

EP 3199 188 A1 otkriva električni informacioni uređaj i uređaj za isporuku leka. Električni informacioni uređaj uključuje najmanje jedan senzor početka isporuke konfigurisan da detektuje distalno aksijalno kretanje člana za oslobađanje uređaja za isporuku leka. Član za oslobađanje je konfigurisan da se pomera distalno kada se aktivatorski član uređaja za isporuku leka pritisne distalno. Električni informacioni uređaj takođe uključuje najmanje jedan informacioni komunikacioni uređaj, koji je konfigurisan da prenosi informacije povezane sa isporukom leka. Električni informacioni uređaj dodatno uključuje najmanje jednu jedinicu za aktivaciju, koja je konfigurisana da aktivira najmanje jednu informacionu komunikacionu jedinicu na osnovu detektovanog distalnog aksijalnog kretanja člana za otpuštanje.

WO 2006/134153/A1 otkriva manuelnu olovku za injekciju pogodnu za ubrizgavanje tečnog leka putem neelektričnog pogonskog mehanizma. Olovka za injekciju je obezbeđena sa mnoštvom senzora koji detektuju kada korisnik vrši specifičnu radnju sa uređajem.

WO 2016/140853 A1 otkriva transponder za utvrđivanje karakteristike uređaja za isporuku doze. Transponder može da uključuje prvi senzor konfigurisan da detektuje prvi parametar uređaja za isporuku doze na osnovu kretanja najmanje jednog od uređaja za isporuku doze ili leka sadržanog unutar uređaja za isporuku doze, pri čemu je prvi senzor konfigurisan da generiše prvi signal koji naznačuje prvi parametar. Transponder može da uključuje procesor operativno udvojen na prvi senzor i konfigurisan da obrađuje prvi signal. Transponder može da uključuje indikatorsku jedinicu operativno udvojenu na procesor i konfigurisanu da generiše izlaznu vrednost na osnovu prvog signala, pri čemu korisnik može da uoči izlaznu vrednost.

Sažetak

Pronalazak je definisan u patentnom zahtevu 1. Dalji aspekti i poželjna otelotvorenja su definisana u zavisnim patentnim zahtevima. Svi aspekti, otelotvorenja i primeri predmetnog obelodanjivanja koji ne potpadaju pod obim priloženih patentnih zahteva ne čine deo pronalaska i samo su dati u ilustrativne svrhe.

Kratak opis crteža

Prethodno pomenute i druge karakteristike ovog obelodanjivanja i način njihovog sticanja će biti očitije i samo obelodanjivanje će se bolje razumeti referisanjem na sledeći opis otelotvorenja pronalaska, uzet zajedno sa priloženim crtežima, pri čemu:

SL. 1 je prikaz poprečnog preseka primernog uređaja za isporuku leka koji uključuje primerni sistem za detektovanje pre upotrebe.

SL. 2 je prikaz poprečnog preseka uređaja za isporuku leka sa SL. 1, sa spremnikom za lek u poziciji za čuvanje i spremnim za događaj isporuke.

SL. 3 je prikaz poprečnog preseka uređaja za isporuku leka sa SL. 1, sa spremnikom za lek u poziciji za isporuku.

SL. 4 je pogled iz perspektive na primer klipa obezbeđenog sa uređajem za isporuku leka sa SL.1.

SL. 5 je pogled iz perspektive na primer nosača šprica obezbeđenog sa uređajem za isporuku leka sa SL. 1.

SL. 6 je pogled u perspektivi na primer gornjeg člana dela za prenos obezbeđenog sa uređajem za isporuku leka sa SL.1.

SL. 7 je pogled iz perspektive na primer donjeg člana dela za prenos obezbeđenog sa uređajem za isporuku leka sa SL.1.

SL. 8 je pogled u perspektivi na uređaj za isporuku leka sa SL.1.

SL. 9 je pogled u delimično zasečenoj perspektivi na uređaj za isporuku leka sa SL. 1.

SL. 10 je pogled u delimično zasečenoj perspektivi na uređaj za isporuku leka sa SL. 1 koji prikazuje primerni sistem za detektovanje i član za rotaciju mehanizma za povlačenje u prvoj poziciji.

SL. 11 je drugi pogled u delimično zasečenoj perspektivi uređaja za lek sa SL. 1 koji prikazuje sistem za detektovanje sa članom za rotaciju mehanizma za povlačenje u drugačijoj poziciji.

SL. 12–13 su pogledi u perspektivi na sistem za detektovanje i član za rotaciju, koji prikazuju rad respektivnih komponenti, s tim da su okružujuće komponente uređaja za isporuku leka sa SL.1 uklonjene.

SL. 14 je šematski prikaz prenosa podataka od strane sistema za detektovanje na primerni spoljni odvojeni uređaj.

SL. 15 je grafikon koji ilustruje signale koje generiše senzor uređaja za detektovanje.

Odgovarajući referentni znakovi naznačuju odgovarajuće delove u svakom od brojnih prikaza. Iako ovde izloženi primer ilustruje otelotvorenje obelodanjivanja u jednom obliku, otelotvorenje otkriveno u nastavku nije namenjeno da bude iscrpno ili da se konstruiše tako da ograničava obim obelodanjivanja na tačni oblik koji je otkriven.

Detaljni opis

Aparat za automatsko ubrizgavanje, uopšteno označen brojem 20, ima okidač koji, kada ga korisnik aktivira, dovodi do toga da se igleni špric aparata automatski pogoni nadole tako da igla za ubrizgavanje isturi izvan donjeg kraja kućišta aparata da bi prodrla u korisnika. Uređaj zatim nastavlja automatski ubrizgavati sadržaji leka iz šprica kroz iglu, nakon čega se špric automatski uvlači tako da se igla za ubrizgavanje vraća u unutrašnjost kućišta. Mehanizam za kašnjenje aparata pomaže razložiti rad u faze da bi obezbedio da se sadržaji leka pravilno isporuče pre nego se igleni špric uvuče. Kada uređaj uključuje skrivenu iglu, korisniku može da bude obezbeđen operativni status uređaja putem indikatorskog displeja ili svetala i/ili zvukova za svaki korak procesa tokom celog ciklusa isporuke leka. Nadalje, sa uređajem može da se obezbedi beleženje i/ili prenos događaja isporuke leka ili grešaka pacijentima i medicinskim radnicima. Kako se ovde koriste, izrazi „distalni“ i „proksimalni“ odnose se na aksijalne lokacije relativno spram korisnika i nasuprot mesta ubrizgavanja kada je aparat orijentisan za upotrebu na takvom mestu. Na primer, proksimalni kraj kućišta se odnosi na gornji kraj kućišta koji je najudaljeniji od takvog mesta za ubrizgavanje i distalni kraj kućišta se odnosi na osnov kućišta ili kraj za ubrizgavanje koji je najbliži takvom mestu za ubrizgavanje.

Primerni uređaj za isporuku leka 20 je oslikan na SL.1–3. Uređaj 20 uključuje sistem šprica 22, pogonski mehanizam, uopšteno označen brojem 24, mehanizam za uvlačenje 26 i sistem za detektovanje 28 (oslikan na SL.10–11) udvojen unutar cevastog kućišta uređaja 38. Uređaj 20 uključuje mehanizam za kašnjenje koji uključuje sklop dela za prenos 60 da bi pomogao razložiti radnju u faze da bi obezbedio da se sadržaji leka pravilno isporuče pre nego što se igleni špric uvuče. Sistem šprica 22 uključuje telo cevi spremnika 30, kao što je napravljeno od stakla ili drugog pogodnog materijala, konfigurisano za držanje leka, član kliznog klipa 32, kao što je elastomerni zaptivni član, operativno udvojen sa telom spremnika 30 i šuplju iglu za ubrizgavanje 34. Proksimalni kraj igle za ubrizgavanje 34 je montiran na kraj distalnog vrha tela cevi 30. Igla za ubrizgavanje 34 je u tečnoj komunikaciji sa sadržajima leka iz tela cevi šprica 30 i prvobitno može da se prekrije zaštitom za iglu 42. Distalno napredovanje člana klipa 32 unutar tela cevi 30 prema igli za ubrizgavanje 34 izdaje lek kroz iglu 34. Pogonski mehanizam 24 je operativno udvojen na član klipa 32. Klizno kretanje člana klipa 32 relativno spram tela spremnika 30 kao rezultat rada pogonskog mehanizma 24, kao što će biti opisano, izdaje lek iz sistema šprica 22. Rad pogonskog mehanizma 24 i mehanizma za povlačenje 26 u uređaju 20 i drugi opis komponenti primernog uređaja su opisani u Pat. SAD. br.8,734,394 na ime Adams i sar., podnesenom 24. februara 2011.

SL. 1 ilustruje uređaj za isporuku leka 20 u konfiguraciji za čuvanje. Poklopac šprica 36 je pričvršćen na kućište 38 i prekriva distalni otvor 40 u kućištu 38. Zaštita za iglu 42 je montirana na kraj distalnog vrha tela cevi 30 šprica 22 da bi prekrila iglu 34. Poklopac 36 i zaštita za iglu 42 štite korisnika od nenamernih uboda iglom i takođe štite iglu 34 od oštećenja. Kada se uređaj 20 koristi za izdavanje leka, na primer, ubrizgavanje leka u pacijenta, poklopac 36 i zaštita za iglu 42 se prvo uklanjaju da bi otkrile distalni otvor 40. SL. 2 ilustruje uređaj 20 nakon uklanjanja poklopca 36 i zaštite za iglu 42 sa iglom 22 u poziciji za čuvanje i uređajem 20 spremnim za događaj izdavanja.

Sistem šprica 22 može da se pomera relativno spram uređaja za isporuku leka 20 između pozicije za čuvanje, prikazane na SL.1–2 i pozicije za isporuku, prikazane na SL.3. SL.3 ilustruju uređaj 20 nakon što je sistem za špric 22 pomeren relativno spram uređaja 20 u poziciju za isporuku iz njegove pozicije za čuvanje. U poziciji za čuvanje, igla za ubrizgavanje 34 je u povučenoj poziciji unutar uređaja 20 na način naznačen time što se distalni vrh igle 34 ne proteže izvan distalnog otvora 40. U poziciji za isporuku, distalni vrh igle 34 je isturen distalno izvan distalnog otvora 40 iz uređaja 20 u izduženoj poziciji za operativno umetanje u pacijenta.

Pogonski mehanizam 24 uključuje klip 44 za zahvatni odnos sa članom klipa 32. Pogonski mehanizam 24 uključuje pogonsku oprugu 46 koja, kada se otpusti, pogoni klip 44 u translacionom distalnom kretanju. U jednom primeru, opruga 46 pomera napred klip 44 duž linearne staze definisane centralnom osom 48 uređaja 20. Klip 44 uključuje distalni region sa nožicom u obliku diska 50 (SL.4) na jednom kraju koja služi da se operativno naslanja na zaptivni klip 32 tokom napredovanja klipa. Kako se klip 44 dalje pomera napred, špric 22 se pomera napred duž osovine 48 iz njegove pozicije za čuvanje u poziciju za isporuku. Pogonska opruga 46 direktno pomiče klip 44 nadole da bi ga pogonio i time klip 32 distalno, koja pogonjena kretnja smiče špric 22 distalno relativno spram sklopa dela za prenos 60 i kućišta 38 da bi uzrokovao da se vrh igle 34 isturi izvan distalnog kraja kućišta da bi prodrla u korisnikovu kožu i zatim pritišće sadržaje leka iz šprica kroz tu iglu za ubrizgavanje. Nakon napredovanja šprica 22 u njegovu poziciju za ubrizgavanje, nastavljeno pomeranje napred klipa 44 pomera napred klip 32 unutar cevi 30 da bi uzrokovao izdavanje leka iz igle 34 u događaju izdavanja. Napredovanje klipa 44 uopšteno neće dovesti do izdavanja leka iz šprica 22 pre nego se špric 22 pomeri napred do pozicije za isporuku. Dva glavna faktora sprečavaju izdavanje leka pre nego se špric pomeri napred do pozicije za isporuku radi izdavanja. Prvo, trenje između klipa 32 i cevi 30. Tipično, klip 32 će biti formiran od gumenog materijala, a cev 30 će biti staklena. Otpor trenja između ove dve komponente može da bude dovoljan da spreči napredovanje klipa 32 unutar cevi 30 pre nego se špric 22 pomeri napred do njegove pozicije za isporuku i zahvatanje sa pogodnim članom za zaustavljanje sprečava dalje napredovanje šprica 22. Dodatno tome, lek unutar šprica može da bude delimično viskozan i time delimično otporan na isticanje iz igle 34. Ako je potrebno, modifikacija člana klipa 32 i tela spremnika 30 da bi se promenio otpor trenja člana klipa 32 relativno spram tela spremnika 30 može da ograniči ili spreči prevremeno izdavanje leka pre nego špric 22 dostigne svoju poziciju za isporuku.

Na vrhu ili proksimalnom kraju kućišta 38 i aksijalno istureno iz njega, obezbeđen je bezbednosno kontrolisano dugme 52 koje je deo okidača kojim upravlja korisnik. Kada je bezbednosna čaura kućišta raspoređena u pravilnoj uglovnoj orijentaciji relativno spram kućišta 38 rotacijom prilagođena od strane korisnika, dugme 52 se otključava i može da se pritisne da bi se započela funkcija aparata za automatsko ubrizgavanje. Da bi aktivirala pogonski mehanizam 24, osoba će pritisnuti dugme za aktiviranje 52 na proksimalnom kraju uređaja 20. Pritiskanjem dugmeta 52 jedan ili više izduženih zubaca 54 klipa 44 se oslobađaju od sklopa dela za prenos 60, time omogućujući da opruga 46 aksijalno pomera napred klip 44. Opruga 46 ima oblik heliksa i okružuje zupce 54. Distalni kraj opruge 46 uz pomeranje zahvata prirubnicu 56 na klipu 44.

SL. 4 ilustruje primer klipa 44. Proksimalni region klipa uključuje jedan ili više zubaca (par zubaca 54 je prikazan). Zupci 54 su konfigurisani da se savijaju radijalno ka unutrašnjosti. U drugom primeru, klip uključuje jedan zubac. Nožica 50 se nalazi duž distalnog kraja klipa. Nagnute površine 55 mogu da se formiraju duž vrhova zubaca. Spoljašnji podupirač 58 distalno je zavisan od prirubnice 56 klipa 44 u razmaknutom odnosu od tela klipa. Spoljašnji podupirač 58 tokom ubrizgavanja direktno zahvata član za zaključavanje da bi otključao član za rotaciju 70 mehanizma za kašnjenje (oslikan na SL.3). Član za rotaciju 70 je takođe deo mehanizma za povlačenje 26. Lokacija spoljašnjeg podupirača 58 relativno spram klipa 44 i člana za rotaciju 70 je takva da zahvatanje spoljašnjeg podupirača i člana za rotaciju odgovara dovršetku događaja izdavanja. Pritiskanjem dugmeta 52 se uzrokuje da jezičci na dugmetu 52 zahvate rampe 55 na zupcima 54 da bi pomerili zupce 54 ka unutrašnjosti da bi se zupci 54 oslobodili od gornjeg člana dela za prenos 62 (prikazan na SL. 6) sklopa dela za prenos 60 (prikazan na SL. 2) da odgovara započinjanju događaja izdavanja. Nakon što se zupci 54 oslobode, opruga 46 vrši silu pomeranja na prirubnicu 56 da bi pomerila napred klip 44 iz prve pozicije prikazane na SL. 2 gde je klip na proksimalnom kraju tela cevi spremnika 30 u konačnu potpuno izduženu poziciju prikazanu na SL. 3 naznačenu time što je klip na distalnom kraju tela cevi spremnika 30.

Mehanizam za kašnjenje uređaja 20 uključuje sklop dela za prenos 60 (označen na SL. 2) član za rotaciju 70 (označen na SL. 3) koji se uz mogućnost otpuštanja zaključava sa sklopom dela za prenos 60 i oprugu 66 (označena na SL.1) koja deluje između dela za prenos i člana za rotaciju. Sklop dela za prenos 60 može da bude formiran od jednodelnog dela za prenos. U prikazanom otelotvorenju, sklop dela za prenos 60 je formiran od gornjeg dela za prenos 62 i donjeg dela za prenos 64, dodatno prikazanih na SL.6 i SL.7, respektivno. Delovi dela za prenos 62 i 64 mogu da budu fiksno povezani tokom sklapanja u proizvodnji, kao što je uklapanjem ili drugim pogodnim načinom povezivanja, da bi zajedno služili kao sklop dela za prenos. Višedelna konstrukcija olakšava kalupljenje i sklapanje dela za prenos, kao i sklapanje komponenti aparata unutar unutrašnje šupljine dela za prenos. Pogodni materijali za bilo koji od delova dela za prenos su plastike, kao što je, na primer, polikarbonat ili njegova legura koja je providna.

U konačnom sklapanju, gornji član dela za prenos 62 hvata dugme 52 i oprugu 46, ograničavajući aksijalno kretanje ovih delova u proksimalnom smeru. Gornji i donji članovi dela za prenos 62, 64, svaki sadrže cevasto, cilindrično telo. Centralni otvor 63 se proteže kroz tela gornjeg i donjeg člana dela za prenos da bi omogućio prolazak dela za zaključavanje zubaca klipa 54. Karakteristike za vođenje, kao što su zahvatni elementi, isturene su proksimalno iz gornje površine gornjeg člana dela za prenos 62 oko otvora 63 i pomažu u vođenju jezičaka za aktivaciju dugmeta 52 u otvor 63 tokom korišćenja. Zupci 54 zahvataju gornje površine gornjeg dela za prenos 62 kada je uređaj u stanju prikazanom na SL.1 i 2. Pritiskanjem dugmeta 52 se distalno pomeraju jezičci dugmeta 52 da zahvate rampe 55 na zupcima 54 da bi pomerili zupce 54 ka unutrašnjosti da bi oslobodili jezičke 54 od gornjeg člana dela za prenos 62. Nakon što se zupci 54 oslobode i pozicioniraju unutar predela poprečnog preseka otvora 63, opruga 46 vrši silu pomeranja na prirubnicu 56 da bi pomerila napred klip 44 iz prve pozicije prikazane na SL.2 u drugu poziciju prikazanu na SL.3. Kako se klip 44 pomera napred, špric 22 se pomera napred u poziciju za isporuku i zatim se klip 32 distalno pomera napred unutar šprica 22 da bi izdao lek kao što je razmotreno u prethodnome.

Nakon dovršetka događaja izdavanja, mehanizam za povlačenje 26 je konfigurisan da proksimalno pomera špric 22 iz pozicije za isporuku prikazane na SL. 3 nazad u poziciju za čuvanje prikazanu na SL. 2 ili više proksimalnu poziciju tako da kućište prekriva iglu. U ilustrovanom otelotvorenju, mehanizam za povlačenje koji ima mehanizam za kašnjenje uključuje oprugu 66, nosač šprica 68 prikazan na SL.5 i član za rotaciju 70 koji deluje kao pratilac.

Spoljnji podupirač 58 klipa 44 otključava član za rotaciju 70 kako se klip 44 približava kraju svoje putanje u distalnom smeru. Uz dodatno referisanje na SL.12– 13, član za rotaciju 70 je rotaciono pričvršćen na donji član dela za prenos 64 zahvatanjem između zasuna 72 i zasunskog udubljenja u donjem članu dela za prenos 64. Spoljnji podupirač 58 otključava član 70 pritiskanjem zasuna 72. Opruga 66 je torziono unapred opterećena i ima distalni kraj zahvaćen sa članom za rotaciju 70 i nasuprotni proksimalni kraj zahvaćen sa sklopom dela za prenos 60. Po pritiskanju zasuna 72, opruga 66 uzrokuje da se član za rotaciju 70 rotira. Član 70 uključuje prorez 74 (prikazan na SL. 12) koji prihvata jezičak 78 donjeg člana dela za prenos 64 (prikazan na SL.7). Na jednom kraju obodnog proreza 74 formiranog u telu člana za rotaciju 70, kanal 76 koji se proteže aksijalno je definisan u telu člana za rotaciju. Relativna rotacija između člana za rotaciju 70 i donjeg člana dela za prenos 64 pomera jezičak 78 koji se pomera unutar proreza 74 do dostizanja jezička 78 u kanal 76 koji se proteže aksijalno. U ovoj poziciji, opruga za pomicanje 66 potiče aksijalno razdvajanje između člana za rotaciju 70 i donjeg člana dela za prenos.

Član 70 može da se rotira unutar kućišta 38 oko ose 48 ali je aksijalno fiksiran relativno spram kućišta 38 i sklopa dela za prenos 60. Spoljašnja radijalna prirubnica 82 definisana duž odeljka tela člana za rotaciju 70 je konfigurisana da zahvata unutrašnju ivicu definisanu duž unutrašnje površine člana kućišta 38 da bi ograničila aksijalno kretanje člana 70. Opruga 66 vrši aksijalnu silu i/ili torzionu silu na član 70 da pomiče član 70 distalno, da bi time održala član 70 u aksijalnoj poziciji naznačenoj time što prirubnica 82 zahvata unutrašnju ivicu člana kućišta 38. Sklop dela za prenos 60 uključuje kanale koji se protežu aksijalno i/ili rebra koja zahvataju odgovarajuće karakteristike za vođenje definisane duž unutrašnjosti člana kućišta 38 koja omogućavaju sklopu dela za prenos 60 da se kreće aksijalno unutar kućišta 38 i inhibiraju relativnu rotaciju između sklopa dela za prenos 60 i člana kućišta 38.

Opruga 66 je takođe aksijalno prethodno opterećena i vrši proksimalno usmerenu silu pomeranja na sklop dela za prenos 60. Rotacija dela za rotaciju 70 oko donjeg člana dela za prenos 64 je pogonjena oprugom 66 do poravnavanja kanala 76 sa jezičcima dela za prenos 78, respektivno. U ovom rasporedu, jezičci 78 su slobodni od ivica koje formiraju prorez 74 tako da su sklop dela za prenos 60 i člana za rotaciju 70 otključani. Kada jezičak 78 dostigne kanal 76, opruga 66 se pomera sklop dela za prenos 60 proksimalno unutar kućišta 38 dok jezičak 78 klizi aksijalno kroz kanal 76. Jedinjenje za prigušivanje može da se rasporedi susedno članu za rotaciju 70 da bi kontrolisao, kao što je usporavao, rotaciju člana 70 i omogućio dovršavanje događaja izdavanja pre nego jezičak 78 dostigne kanal 76. U ilustrovanom otelotvorenju, član za rotaciju 70 uključuje ivicu sa mnoštvom jezičaka 80 koji se protežu aksijalno ispod ivice 82, koji su raspoređeni u obujmici za podmazivanje da obezbede prigušivanje.

Sklop dela za prenos 60, kako se pomera proksimalno, nosi špric 22 proksimalno i pomera ga nazad u poziciju za čuvanje prikazanu na SL.2. Opruga 66 pomiče mehanizam za povlačenje 26 proksimalno i time održava špric 22 u njegovoj poziciji za čuvanje nakon događaja izdavanja. Mehanizam za zaključavanje, kao što je zapon na sklopu dela za prenos 60 i udubljenje na članu kućišta 38 mogu dodatno da obezbede zaključavajuće zahvatanje da bi pričvrstili špric 22 u poziciji za čuvanje nakon događaja izdavanja, čime korisnik zatim može da odbaci ili na drugi način rukuje uređajem 20 na bezbedan način.

Nosač šprica 68 je prikazan na SL.5. Zaobljeni kraci 84 hvataju cev 30 šprica 22. Nosač šprica 68 takođe uključuje radijalnu prirubnicu 86 razmaknutu iznad krakova 84 iz obodne osnove. Prirubnica na cevi šprica 30 je uhvaćena između krakova 84 i prirubnice 86. Deo donje strane 88 prirubnice 86 zahvata malu prirubnicu 90 na klipu 44 i time sprečava proksimalno aksijalno kretanje šprica 22 pre nego se klip 44 pomeri napred. Kada se sklop dela za prenos 60 povlači, donji član dela za prenos 64 zahvata krakove 84 da bi preneo špric 22 proksimalno nazad u njegovu poziciju za čuvanje.

Sistem za detektovanje 28 može da se koristi za detektovanje i/ili prikazivanje ili naznačivanje operativnog statusa koraka korisniku ili drugoj osobi. U jednom primeru, sistem za detektovanje 28 uključuje senzor za detektovanje prvobitnog statusa procesa ubrizgavanja. U drugom primeru, sistem za detektovanje 28 uključuje senzor za detektovanje srednjeg i konačnog statusa procesa ubrizgavanja. U drugom primeru, sistem za detektovanje 28 uključuje senzor za detektovanje svih gore pomenutih statusa procesa ubrizgavanja. U drugom primeru, sistem za detektovanje 28 uključuje prvi senzor za detektovanje prvobitnog statusa procesa ubrizgavanja i drugi senzor za detektovanje srednjeg i konačnog statusa procesa ubrizgavanja. U jednom primeru na SL. 14, prvi senzor uključuje akcelerometar 92 i drugi senzor uključuje optički senzor 94. Optički senzor 94 uključuje emiter svetlosti 96 i senzor svetlosti 98. U jednom primeru, akcelerometar 92 je povezan sa kućištem uređaja 38 na lokaciji da detektuje akceleraciju i/ili kretanje relevantne komponente i da ne smeta pokretnim komponentama. Na primer, akcelerometar može da bude ugrađen u kućište uređaja 38 ili na drugi način pričvršćen duž unutrašnjosti kućišta uređaja 38. U jednom primeru, optički senzor 94 je povezan sa kućištem uređaja 38 na lokaciji da detektuje kodirani obrazac relevantne komponente i da ne smeta pokretnim komponentama. Na primer, optički senzor 94 može da bude ugrađen u kućište uređaja 38 ili na drugi način pričvršćen duž unutrašnjosti kućišta uređaja 38. U drugom primeru, akcelerometar 92 i optički senzor 94 mogu da budu povezani sa jednim modulom za kontrolu, kao što je prikazano na SL.14.

Ovde se razmatraju različiti sistemi senzora. Uopšteno, sistemi senzora sadrže jednu ili više komponenti za detektovanje i jednu ili više detektovanih komponenti. Termin „komponenta za detektovanje“ odnosi se na bilo koju komponentu koja je u stanju da detektuje relativni položaj detektovane komponente. Komponenta za detektovanje uključuje element za detektovanje ili „senzore“, zajedno sa povezanim električnim komponentama za upravljanje jednim ili više elemenata za detektovanje. „Detektovana komponenta“ je bilo koja komponenta za koju je komponenta za detektovanje u stanju da detektuje položaj i/ili kretanje detektovane komponente u odnosu na komponentu za detektovanje. Na primer, detektovana komponenta može da se aksijalno kreće i/ili rotira relativno spram komponente za detektovanje, koja je u stanju da detektuje linearnu i/ili ugaonu poziciju i/ili linearno i/ili rotaciono kretanje detektovane komponente. Komponenta za detektovanje može da sadrži jedan ili više elemenata za detektovanje, a detektovana komponenta može da sadrži jedan ili više detektovanih elemenata. Jedna ili više komponenti sistema senzora je/su u stanju da detektuje/detektuju poziciju ili kretanje detektovane komponente / detektovanih komponenti i da obezbedi izlazne vrednosti koje predstavljaju poziciju/pozicije ili kretanje/kretanja detektovane komponente / detektovanih komponenti. Sistem senzora tipično detektuje karakteristiku detektovanog parametra koja varira u odnosu na poziciju i/ili kretanje jednog ili više detektovanih elemenata unutar detektovanog područja. Senzorski elementi se protežu u ili na drugi način utiču na senzorsko područje na način koji direktno ili indirektno utiče na karakteristike senzorskog parametra. Relativne pozicije komponente za detektovanje / komponenti za detektovanje i detektovane komponente / detektovanih komponenti utiču na karakteristike detektovanog parametra, omogućavajući kontroleru sistema senzora da utvrdi različite pozicije detektovanog elementa / detektovanih elemenata. Pogodni sistemi senzora mogu da uključuju kombinaciju aktivne komponente (npr. električni ili povezan na snabdevanje električnom energijom ili kontroler) i pasivne komponente (npr. koja nije električna ili povezana na snabdevanje električnom energijom ili kontroler). Ili komponenta za detektovanje ili detektovana komponenta mogu da deluju kao aktivna komponenta. Ako jedna komponenta radi kao aktivna komponenta, druga komponenta ne mora da radi kao aktivna komponenta i umesto toga može da radi kao pasivna komponenta. Bilo koja od različitih tehnologija detektovanja pomoću koje se mogu detektovati relativne pozicije dva člana može biti ugrađena. Takve tehnologije mogu uključivati, na primer, tehnologije zasnovane na taktilnim, optičkim, induktivnim ili električnim merenjima. Takve tehnologije mogu uključivati merenje detektovanog parametra povezanog sa poljem ili električnog parametra, kao što je električno/magnetno polje. U jednom obliku, magnetni senzor oseća promenu u detektovanom magnetnom polju dok se magnetna komponenta pomera u odnosu na senzor. U drugom otelotvorenju, sistem senzora može da detektuje karakteristike i/ili promene magnetnog polja dok se objekat nalazi unutar i/ili pomera kroz magnetno polje. Promene polja menjaju karakteristiku detektovanog parametra u odnosu na položaj detektovanog elementa u detektovanoj oblasti. U takvim otelotvorenjima, detektovani parametar može biti kapacitivnost, provodljivost, otpor, impedansa, napon, induktivnost itd. Na primer, senzor magnetno-otpornog tipa detektuje izobličenje primenjenog magnetnog polja koje dovodi do karakteristične promene otpora elementa senzora. Kao drugi primer, senzori sa Holovim efektom detektuju promene u naponu koje su rezultat izobličenja primenjenog magnetnog polja. U jednom primeru, drugi senzor je magnetni senzor i komponenta za rotaciju uključuje magnetno svojstvo.

Na SL. 12–13, traka enkodera 112 je formirana duž spoljašnje obodne površine 99 člana za rotaciju 70. U jednom primeru, traka enkodera je aksijalno razmeštena duž spoljašnjeg tela člana za rotaciju 70 između ivice 82 i proreza 74. Traka enkodera 112 uključuje mnoštvo ciljeva 114 razmeštenih obodno razmaknutih jedni od drugih i koje optički senzor 94 sistema za detektovanje 28 može da prepozna. Na primer, ciljevi 114 mogu da budu formirani diskretno prepoznatljivim ciljevima korišćenjem različite boje za ciljeve i prostor između ciljeva. U drugom primeru, ciljevi sadrže neprekidni gradijent dve različite boje da bi obezbedili promenjivi signal. Alternativno, ciljevima 114 može da se da drugačija površinska obrada. Na primer, ciljevima 114 može da se da gruba površinska obrada tako da raspršuju svetlost dok su prostori između ciljeva 114 glatki i reflektujući.

Sistem senzora 28 takođe uključuje kontroler 100 koji ima elektronski krug koji ima procesor 102, sat ili tajmer (nije prikazan) za praćenje datuma/vremena i pečaćenje i uređaj za čuvanje (nije prikazan). Podaci mogu da se čuvaju u uređaju za čuvanje, kao što je, na primer, RAM, PROM, optički uređaji za čuvanje, uređaji sa fleš memorijom, hardverski uređaji za čuvanje, magnetni uređaji za čuvanje ili bilo koji pogodni medijum za čuvanje koji je računarski čitljiv. Podacima može da se pristupi i nad njima mogu da se vrše radovi prema naredbama iz procesora 102.

Akcelerometar 92 i optički senzor 94 su oba elektronski povezana sa kontrolerom 100 i operativno udvojena sa procesorom 102. Sistem senzora 28 može opciono da uključuje korisnički interfejs 104. Korisnički interfejs 104 može da bude u obliku LCD ekrana ili, u pojednostavljenom obliku, jednog ili više LED svetala. Sistem 28 takođe uključuje izvor električne energije 110 koji napaja električnom energijom senzore 92, 94, procesor 102 i korisnički interfejs 104 ako je prisutan. Korisnički interfejs može da bude zasebni ekran za prikaz koji se nalazi duž kućišta uređaja. Ako je uređaj 20 jednokratni uređaj dizajniran za jednu proceduru ubrizgavanja, izvor električne energije 110 može da se dimenzioniše tako da obezbeđuje dovoljno energije za samo jednu proceduru. Izvor električne energije koji se može puniti ili lako zameniti, kao što je jednokratna ili baterija koja se može puniti, može da se koristi ako je uređaj 20 namenjen za višekratnu upotrebu. U ilustrovanom otelotvorenju, uređaj 20 je uređaj je jednokratni uređaj, za jednu upotrebu.

Kontroler 100 može da uključuje jedinicu za komunikaciju (kao što je predajnik i/ili prijemnik ili primopredajnik) za komuniciranje sa zasebnim uređajem 106 kao što je šematski oslikano na SL. 14. Zasebni uređaj 106 može da bude u obliku pametnog telefona koji ima korisnički interfejs 108. Uređaj za komunikaciju (nije prikazan) je konfigurisan da komunicira jednosmerno ili dvosmerno sa zasebnim uređajem 106 koji uključuje korisnički interfejs 108 koji može preneti dešavanje ovih događaja. U jednom primeru, jedinica za komunikaciju uključuje bežični radiofrekvencijski primopredajnik male potrošnje koji koristi standard bežične tehnologije za razmenu podataka, kao na primer, zasnovan na IEEE 802.15 standardima, uključujući, ali ne ograničavajući se na, Bluetooth (npr. Bluetooth standard, male potrošnje i Smart) i Zigbee, ANT i ANT+ protokole ili komunikaciju bliskog polja (NFC) korišćenjem NFC čipa. Mogu da se koriste i drugi pogodni protokoli za bežičnu komunikaciju, kao što je Wi-Fi. Iako će uopšteno biti najpogodnije da se bežično komunicira sa zasebnim uređajem, takođe bi bilo moguće koristiti žičanu konekciju za takvu komunikaciju. Kućište uređaja može da uključuje električni konektor (nije prikazan) operativno povezan sa kontrolerom. Električni konektor može da bude konfigurisan kao USB konektor (kao na primer, serijski standard A, standard B, standard C, mini A, mini B, mikro A ili mikro B konektor), konektor serijskog priključka, konektor video grafičkog niza (VGA), D-subminijaturni konektor, BNC konektor ili mini-DIN konektor. Nadalje, električni konektor može da bude muški ili ženski konektor.

Kao što se najlakše može videti na SL.8–11 sistem senzora 28 je montiran na kućištu tako da je akcelerometar 92 razmešten na uređaju za isporuku leka i može da detektuje kretanje i brzinu kućišta 38 ili komponente unutar kućišta 38. Kada opruga 46 deluje na klip 44 nakon što korisnik pritisne dugme za aktivaciju 52 da započne događaj izdavanja, pogonska opruga 46 ubrzava klip 44 i špric u distalnom smeru do udaranja šprica 22 u aksijalnu zaustavu u svojoj poziciji za isporuku, naglo zaustavljajući svako dalje distalno kretanje. Ova promena u akceleracijskom delovanju generiše kretanje i sile koje detektuje akcelerometar 92. Vreme dostizanja šprica 22 u njegovu poziciju za isporuku i kretanja klipa 32 za isporuku leka kroz iglu može da bude unapred određeno i tačno. Drugim rečima, započinjanje događaja izdavanja može da bude povezano sa dostizanjem i naglim zaustavljanjem šprica u njegovoj poziciji za isporuku. Događaj povlačenja se dešava da bi pomerio špric iz njegove pozicije za isporuku u njegovu poziciju za čuvanje. Akceleracija nagore (proksimalna akceleracija) šprica tokom događaja povlačenja prenosi malu akceleraciju u smeru suprotnom spram tela injektora. Detektovanjem i analiziranjem vremena i jačine tih karakteristika, započinjanje događaja izdavanja i započinjanje i/ili dovršetak događaja povlačenja mogu da se detektuju i varijacije u vršenju napredovanja i povlačenja šprica mogle bi da se detektuju.

Grafikon predstavljen na SL. 15 obezbeđuje pojednostavljen prikaz izlaznih vrednosti senzora 92, 94. Linija 120 predstavlja signale generisane od strane akcelerometra 92, koji naznačavaju detektovanu akceleraciju i koji se prenose procesoru 102. Nagli porast 122 u signalu akcelerometra predstavlja započinjanje događaja izdavanja kada se kretanje šprica 22 u poziciju za isporuku naglo zaustavi. Klip 44 koji dalje napreduje pomera klip 32 za izdavanje leka iz šprica 22. Kako događaj izdavanja počinje, tako se smanjuje snaga vibracija kućišta 38 uzrokovanih zaustavljanjem šprica 22, kao što je prikazano linijom 120.

Kako se klip 44 približava kraju svog distalnog napredovanja, spoljašnji podupirač 58 na klipu 44 otključava član za rotaciju 70 koji zatim počinje da se rotira oko ose 48 kao što je opširno i detaljno razmotreno u prethodnome. Optički senzor 94 može da bude pozicioniran da detektuje rotaciono kretanje člana za rotaciju 70 detektujući prolazak pojedinačnih ciljeva 114. Optički senzor 94 generiše signale koji naznačuju ovo detektovano rotaciono kretanje člana za rotaciju 70 i prenosi ove signale procesoru 102. Isprekidana linija 124 na grafikonu na SL.15 predstavlja signale generisane od strane optičkog senzora 94. Takođe, kada klip 44 otključa član za rotaciju 70 i omogući članu 70 da počne da se rotira, to započinje kretnju povlačenja mehanizma za povlačenje 26. Ova kretnja povlačenja dovodi do pomeranja šprica 22 iz njegove pozicije za isporuku (SL.3) u njegovu poziciju za čuvanje (SL.2).

Kao što se najbolje vidi na SL.12 i 13, optički senzor 94 je pozicioniran da nadzire rotaciono kretanje člana 70. SL. 12 predstavlja poziciju optičkog senzora 94 relativno spram člana 70 u vreme kada se rotaciono kretanje člana 70 prvobitno pokreće. Strelica 116 prikazuje smer u kom će se član 70 rotirati relativno spram sklopa senzora 28. Kako se član 70 rotira, tako ciljevi 114 trake enkodera 112 bivaju prepoznati od strane optičkog senzora 94 dok se pojedinačni ciljevi 114 rotiraju pokraj optičkog senzora 94. SL.13 prikazuje član 70 u vreme kada je završio svoje rotaciono kretanje i jezičak 78 je poravnat sa kanalom 76 tako da se deo za prenos 60 povlači distalno od strane opruge 66 i vraća špric 22 u njegovu poziciju za čuvanje.

Linija 124 na SL.15 predstavlja signale generisane od strane optičkog senzora 94. U jednom primeru, signali optičkog senzora su binarni signali, tako da odsustvo signala (vrednost 0 na SL. 15) naznačuje da senzor ne detektuje cilj 114 i prenos signala (vrednost 1 na SL. 15) naznačuje da senzor prepoznaje cilj. Tako delovi naglog porasta 126 signala senzora na SL.15 predstavljaju prolazak cilja 114 pokraj optičkog senzora 94. U drugom primeru, traka enkodera 112 može da uključuje neprekidni gradijent iz crne u belu boju tako da su signali optičkog senzora promenjivi signali. U jednom primeru, optički senzor 94 može da bude konfigurisan da prenosi analognu vrednost uzorkovanu od strane kontrolera 100 da bi obezbedio istančaniju rezoluciju rotacione pozicije i brzine.

Kada optički senzor 94 prvi put prepozna prolazak cilja 114, kao što je prikazano tačkom naglog porasta 128 pri započinjanju linije 124, to predstavlja trenutak kada je član za rotaciju 70 otključan i upravo je počeo da se rotira. Tako ova tačka takođe odgovara dovršetku događaja izdavanja. U ovom pogledu, napominje se da dovršetak događaja izdavanja može direktno da odgovara vremenskoj tački koju predstavlja tačka 128 ili da ima poznatu korelaciju sa ovom vremenskom tačkom, npr. dovršetak događaja izdavanja može da se desi 0,2 sekunde nakon vremenske tačke koju predstavlja tačka 128. U bilo kom događaju, tačka 128 označava da je počela kretnja povlačenja mehanizma za povlačenje 26, kao što je rotacija člana za rotiranje 70.

Luk kroz koji član 70 mora da se rotira da bi dovršio svoje rotaciono kretanje i poravnao kanal 76 sa jezičkom 78 je unapred poznat. Tako broj ciljeva 114 koji moraju proći pokraj optičkog senzora 94 da bi član 70 dovršio svoje rotaciono kretanje takođe može da bude unapred poznat. U ilustrovanom otelotvorenju, kada peti cilj 114 bude prepoznat od strane senzora 94, kao što je naznačeno referentnim brojem 130 na SL.15 član za rotaciju 70 je završio svoje rotaciono kretanje i poravnao kanal 76 sa jezičkom 78. Kada se to desi, član dela za prenos 60 će se pomeriti proksimalno i špric 22 će se pomeriti u njegovu poziciju za čuvanje da bi se dovršila kretnja povlačenja. U ovom pogledu, napominje se da dovršetak događaja povlačenja može da direktno odgovara vremenskoj tački koju predstavlja tačka 130, koja takođe može da odgovara dovršenom kraju operativnog ciklusa uređaja. Alternativno, dovršetak događaja povlačenja može da ima poznatu korelaciju sa vremenskom tačkom koju predstavlja tačka 130, npr. dovršetak događaja povlačenja može da se desi 0,2 sekunde nakon vremenske tačke koju predstavlja tačka 130.

U ilustrovanom otelotvorenju i kao što je razmotreno u prethodnome, kontroler 100 je konfigurisan da detektuje započinjanje događaja izdavanja na osnovu signala generisanih od strane akcelerometra 92. Specifičnije, kontroler 100 je konfigurisan da utvrdi započinjanje događaja izdavanja na osnovu naglog porasta 122 signala generisanog od akcelerometra 92. Kontroler 100 je takođe konfigurisan da utvrdi dovršetak događaja izdavanja i dovršetak kretanja povlačenja na osnovu signala generisanih od strane optičkog senzora 94. Na primer, kontroler 100 je konfigurisan da utvrdi prvobitno prepoznavanje rotacionog kretanja na osnovu prvobitne tačke 128 linije signala 124 kao dovršetak događaja izdavanja (bilo sa korigovanjem ili bez njega). Kontroler 100 je konfigurisan da utvrdi konačno prepoznavanje rotacionog kretanja na osnovu tačke 130 linije signala 124 kao dovršetak događaja povlačenja (bilo sa korigovanjem ili bez njega). U jednom primeru, kontroler 100 takođe može da prebroji broj ciljeva koje je prepoznao senzor 94 i, nakon prebrojavanja prigodnog broja ciljeva, da naznači da je član 70 u potpunosti dovršio svoje rotaciono kretanje, kontroler 100 ovo tumači kao dovršetak kretnje povlačenja i uspešni povratak šprica 22 u njegovu poziciju za čuvanje. Kontroler 100 može da bude konfigurisan da detektuje kraj događaja izdavanja ili povlačenja na osnovu signala generisanih od strane akcelerometra 92, koji mogu da budu nezavisni od ili dodatni uz signal optičke detekcije u tački 130. Kada se igla povuče pod delovanje sile opruge na osnovu pozicije člana za rotaciju 70, naglo zaustavljanje podređenog sklopa unutar uređaja kada dostigne konačnu povučenu poziciju uzrokuje akceleraciju koju je moguće detektovati. Specifičnije, kontroler 100 je konfigurisan da utvrdi događaj okončanja na osnovu naglog porasta ili naglog opadanja (nije prikazano na Sl.15, ali se približno nalazi u vremenu 26 s) signala generisanog od akcelerometra 92. Kada se koristi i akcelerometar i optička detekcija za detektovanje kraja ciklusa isporuke, kontroler 100 može da uporedi svaki od signala radi pouzdanosti ili redundancije u detektovanju pozicije šprica ili greške u putanji. Druge karakteristike akcelerometra 92 mogu da budu korisne u detektovanju pozicije šprica ili greške u putanji. Jedna se pojavljuje pre nego špric 22 udari u tvrdu zaustavu dok se kreće u izduženu poziciju. Pošto pogonska opruga 46 prvobitno ubrzava špric 22 prema napred, na kućište injektora 38 se prenosi mala akceleraciju koju je moguće detektovati. Druga karakteristika se pojavljuje kada član za rotaciju 70 omogući članu za pomeranje sa dvostrukom funkcijom 66 da radi. Akceleracija nagore šprica 22 prenosi malu akceleraciju u suprotnom smeru na kućište injektora 38. Detektovanjem i analiziranjem vremena i jačine ovih karakteristika od strane kontrolera 100, započinjanje događaja izdavanja i započinjanje i/ili dovršetak događaja povlačenja mogu da se detektuju i promene u vršenju napredovanja i povlačenja šprica mogu da se detektuju i naznače i/ili prenesu.

Operativni status uređaja utvrđen iz takvih informacija takođe može da se prenese korisniku. U ovu svrhu, kontroler 100, u odgovoru na korake utvrđivanja, je konfigurisan da generiše izlazni signal za svaki od utvrđenih koraka za prikazivanje ili drugi način naznačivanja povratnih informacija korisniku. Na primer, sistem senzora 28 može da generiše signal koji naznačuje utvrđeno započinjanje događaja izdavanja. Na primer, sistem senzora 28 može da generiše drugi signal koji naznačuje utvrđeni dovršetak događaja izdavanja. Sistem senzora 28 može da generiše drugi signal koji naznačuje utvrđeno započinjanje kretnje povlačenja. Sistem senzora 28 takođe može da generiše drugi signal koji naznačuje utvrđeni dovršetak kretnje povlačenja. Bilo koji ili kombinacija ovih izlaznih signala mogu da se prenesu na korisnički interfejs 104 da bi se time korisnik informisao o dešavanju započinjanja događaja izdavanja, dovršetka događaja izdavanja, započinjanja kretnje povlačenja i/ili dovršetka kretnje povlačenja. Na primer, LCD ekran ili LED svetla na uređaju 20 bi mogla da prenose dešavanje ovih događaja.

Dodatno uz prosto prepoznavanje kada se neki događaj desi, kontroler 100 takođe može da bude konfigurisan da analizira signale senzora da bi identifikovao greške. U jednom primeru, kontroler 100 je konfigurisan da nadzire signale iz optičkog senzora 94 da bi obezbedio da je član za rotaciju 70 u potpunosti dovršio svoju rotaciju da bi omogućio povlačenje šprica 22 u poziciju za čuvanje. Ako se član za rotaciju 70 ne rotira kroz dovoljno velik rotacioni luk (na primer, samo tri od pet linija 126 linije signala 124 na SL.15 se nadziru), kontroler 100 može da bude konfigurisan da ovo identifikuje kao grešku u kretnji povlačenja. Ako signali generisani od strane optičkog senzora 94 naznačuju da član za rotaciju 70 nije u potpunosti dovršio svoje rotaciono kretanje, kontroler 100 može da bude konfigurisan da utvrdi da spremnik za lekove nije uspešno pomeren iz pozicije za isporuku u poziciju za čuvanje u toku kretnje povlačenja.

Kontroler 100 takođe može da bude konfigurisan da utvrdi trajanje događaja izdavanja na osnovu vremenskog intervala između naglog porasta 122 signala akcelerometra 120 i tačke započinjanja 128 signala optičkog senzora 124 (ili detekcije akceleracije povezane sa događajem povlačenja, kako je razmotreno u prethodnome). Ako je trajanje događaja izdavanja kraće ili duže od unapred utvrđenog raspona praga, procesor može da utvrdi takav događaj i označi ga kao grešku. Alternativno, ako trajanje potpada unutar prihvatljivog raspona za količinu leka koja se izdaje, može da se smatra uspešnom isporukom leka. Kada se desi greška, kontroler 100 može da bude konfigurisan da komunicira sa korisničkim interfejsom za prikaz upozorenja ili treperenje LED svetala (crvena LED svetla). Takav događaj može da se zabeleži i prenese zdravstvenom radniku.

Informacije dobijene od takvih signala mogu da se zabeleže u memoriji zajedno sa vremenom i datumom događaja izdavanja leka. Ovi zabeleženi podaci zatim se mogu preneti na zasebni daljinski uređaj 106 (kao što je, na primer, mobilni telefon, laptop i/ili serverska baza podataka) ili negovatelju putem bežične veze i/ili interneta. Uređaj 106 može da vodi dnevnik svih takvih događaja isporuke leka, uključujući datum i vreme događaja isporuke leka i da li su detektovane greške ili nisu. Uređaj 106 takođe može da prenese takve informacije putem mreže medicinskom radniku koji takođe može da vodi dnevnik takvih događaja isporuke leka. Kontroler 100 takođe može da bude konfigurisan da beleži u memoriji i prenosi tip i količinu izdanog leka. Za jednokratne uređaje, za jednu upotrebu, ove informacije će biti unapred poznate i beleženje time jednostavno olakšava prenošenje tipa i količine leka koji se izdaje u događaju izdavanja. Sposobnost korisnika da automatski generiše dnevnik događaja isporuke leka može da bude ekstremno korisna za korisnike koji redovno ubrizgavaju lek i smatraju opterećujućim ili nezgodnim vođenje dnevnika takvih događaja isporuke leka.

Kao što može da se vidi na slikama, osim trake enkodera 112 koja se nalazi na članu za rotaciju 70, sistem senzora 28 je zapakovan u jednom malom kućištu montiranom na kućištu 38. Kao takvo, može da bude trajno montiran na uređaj 20 ili da bude odvojiv i ponovo korišćen sa više uređaja, pod uslovom da takvi uređaji imaju član za rotaciju 70 sa trakom enkodera 112 i interfejs za montiranje za prihvatanje sistema senzora 28.

U jednom primeru, obezbeđen je primerni postupak za utvrđivanje operativnog statusa uređaja 20. Postupak može da uključuje utvrđivanje započinjanja događaja izdavanja. Kontroler 100 je konfigurisan da utvrdi započinjanje događaja izdavanja na osnovu prvog signala generisanog od strane prvog senzora. Kada je prvi senzor akcelerometar, prvobitni nagli porast signala može da bude zbog naglog zaustavljanja šprica kada se pomeri iz pozicije za čuvanje u poziciju za isporuku. Drugi korak može da uključuje utvrđivanje kraja događaja izdavanja. Raspored spoljašnjeg podupirača klipa i pratioca za rotaciju je takav da je zahvatanje između spoljašnjeg podupirača i pratioca za rotaciju i time početak rotacije pratioca u trenutku kada je događaj izdavanja dovršen. Kontroler 100 je konfigurisan da utvrdi dovršetak događaja izdavanja na osnovu prvobitnog naglog porasta drugih signala generisanih od strane drugog senzora. Drugi korak može da uključuje utvrđivanje kraja povlačenja i/ili dovršenog ciklusa isporuke leka. Kontroler 100 je konfigurisan da utvrdi dovršetak kretnje povlačenja na osnovu unapred utvrđenog naglog porasta drugih signala generisanih od strane drugog senzora ili na osnovu detektovanja akceleracije uzrokovane povlačenjem šprica u kućište uređaja. Postupak može da uključuje naznačavanje utvrđenog započinjanja događaja izdavanja, utvrđenog dovršetka događaja izdavanja, utvrđenog započinjanja povlačenja, utvrđenog dovršetka povlačenja ili ciklusa isporuke ili bilo koje njihove kombinacije. Kontroler dodatno može da bude konfigurisan da prenosi bilo koji od naznačenih događaja na sastavni indikator za korisnika ili daljinski indikator za korisnika, koji je van uređaja. Postupak može da uključuje utvrđivanje greške u radu uređaja. Kontroler može da bude konfigurisan da analizira parametre senzora na osnovu prvih i/ili drugih signala iz respektivnih senzora, da upoređuje takve parametre sa rasponima praga sačuvanim u uređaju za čuvanje i, ako je izvan raspona praga, da prenese svaku utvrđenu grešku na sastavni indikator za korisnika ili na daljinski indikator za korisnika, koji je izvan uređaja.

Iako je ovo obelodanjivanje opisano tako da ima primerni dizajn, predmetno obelodanjivanje može dodatno da se modifikuje unutar okvira priloženih patentnih zahteva.

Claims

PATENTNI ZAHTEVI

1. Uređaj za isporuku leka (20), koji sadrži:

kućište (38);

spremnik za lek (22) koji ima telo spremnika (30) za držanje leka i klizeći klip (32) koji je operativno udvojen sa telom spremnika, pri čemu klizeći klip može da se pomera relativno spram tela spremnika da bi izdavao lek iz spremnika za lek, pri čemu spremnik za lek može da se pomera relativno spram navedenog kućišta između pozicije za čuvanje i pozicije za isporuku;

pogonski mehanizam (24) prilagođen da, kada se započne događaj izdavanja, pogoni spremnik leka iz pozicije za čuvanje u poziciju za isporuku; i

mehanizam za povlačenje (26) prilagođen da, kada se započne kretnja povlačenja, pogoni spremnik leka iz pozicije za isporuku u poziciju za čuvanje;

karakterisan time što uređaj dalje sadrži:

akcelerometar (92) razmešten unutar uređaja za isporuku leka, pri čemu je akcelerometar konfigurisan da detektuje prvu akceleraciju uzrokovanu kretanjem spremnika za lek relativno spram kućišta dok se spremnik za lek pogoni iz pozicije za čuvanje u poziciju za isporuku od strane pogonskog mehanizma i konfigurisan da detektuje drugu akceleraciju uzrokovanu kretanjem spremnika za lek relativno spram kućišta dok se spremnik za lek pogoni iz pozicije za isporuku u poziciju za čuvanje od strane mehanizma za povlačenje; i

kontroler (100) operativno udvojen sa akcelerometrom, pri čemu je kontroler konfigurisan da utvrdi započinjanje događaja izdavanja na osnovu detektovane prve akceleracije i dovršetak kretnje povlačenja na osnovu detektovane druge akceleracije.

2. Uređaj prema patentnom zahtevu 1, koji sadrži korisnički interfejs (104) komunikativno udvojen na kontroler, pri čemu je kontroler konfigurisan da prenosi započinjanje događaja izdavanja i najmanje jedno od dovršetka događaja izdavanja i dovršetka kretnje povlačenja navedenom korisničkom interfejsu.

3. Uređaj prema patentnom zahtevu 2, pri čemu je korisnički interfejs razmešten na uređaju.

4. Uređaj prema patentnom zahtevu 2, pri čemu je korisnički interfejs odvojen od uređaja i kontroler je konfigurisan da bežično prenosi započinjanje događaja izdavanja i najmanje jedno od dovršetka događaja izdavanja i dovršetka kretnje povlačenja navedenom korisničkom interfejsu.

5. Uređaj prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je pogonski mehanizam prilagođen da pogoni spremnik za lek aksijalno u distalnom smeru i mehanizam za povlačenje je prilagođen da pogoni spremnik za lek aksijalno u proksimalnom smeru.