RS63511B1 - Mašina za vezivanje - Google Patents

Description

Opis

[Oblast tehnike]

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na mašinu za vezivanje za vezivanje žicom objekata za vezivanje kao što su armaturne šipke.

[Stanje tehnike]

[0002] U srodnoj oblasti, predložena je mašina za vezivanje koja se zove mašina za vezivanje armaturnih šipki koja namotava žicu oko dve ili više armaturnih šipki i uvrće namotanu žicu kako bi se vezale dve ili više armaturnih šipki.

[0003] Mašina za vezivanje armaturnih šipki prema stanju tehnike iz odgovarajuće oblasti ima konfiguraciju u kojoj je jedna žica, izrađena od metala, namotana oko armaturne šipke, a pozicija u kojem se strana jednog kraja i strana drugog kraja žice, obmotane oko armaturne šipke, međusobno ukrštaju je uvrnut da bi se vezala armaturna šipka (na primer, pozivanje na patentnu literaturu 1).

[0004] Dalje mašine za vezivanje iz stanja tehnike su poznate iz JP H08277632 i JP H0715502 U, na primer.

Lista navoda

[Patentna literatura]

[0005] [Patentna literatura 1]: Japanski patent br.4747454

[Suština pronalaska]

[Tehnički problem]

[0006] Neophodno je da žica koja se koristi u mašini za vezivanje armaturnih šipki osigura takvu čvrstoću da veže armaturne šipke i održava armaturne šipke u vezanom stanju. To jest, potrebno je da žica ima čvrstoću takvu da se ne može nenamerno pokidati usled uvrtanja koje vrši mašina za vezivanje armaturnih šipki ili slično. Dodatno, potrebno je da žica ima čvrstoću takvu da se ne može pokidati čak i nakon vezivanja. Pored toga, potrebno je da vezana žica bude dovoljno čvrsta tako da upredeni deo ne popusti i ne oslobodi se. U sledećem opisu, čvrstoća koju treba da ima žica se zajednički naziva čvrstoća vezivanja.

[0007] U mašini za vezivanje armaturnih šipki, na primer, relativno debela žica sa prečnikom preko 1.5 mm se koristi da se osigura čvrstoća vezivanja armaturnih šipki. Međutim, ukoliko se koristi žica velikog prečnika, s obzirom da je povećana krutost žice, velika sila je potrebna za vezivanje armaturnih šipki.

[0008] Predmetni pronalazak je osmišljen da se reše takvi problemi, i njegov cilj je da se obezbedi mašinu za vezivanje koja je u stanju da malom silom osigura čvrstoću vezivanja predmeta za vezivanje.

[Rešenje problema]

[0009] Da bi se rešili gore opisani problemi, predmetni pronalazak obezbeđuje uređaj za vezivanje kao što je definisano u patentnom zahtevu 1 i u odnosu na njega zavisnim patentnim zahtevima 2-14. Konkretno, obuhvata jedinicu za dopremanje koja je u stanju da dopremi dve ili više žica i namota žice oko predmeta za vezivanje, i jedinicu za vezivanje koja vezuje predmet za vezivanje hvatanjem i uvrtanjem dve ili više žica namotanih oko predmeta za vezivanje pomoću jedinice za dopremanje.

[Povoljni efekti pronalaska]

[0010] U mašini za vezivanje prema predmetnom pronalasku, pošto se krutost svake žice može smanjiti primenom dve ili više žica, moguće je sa malom silom obezbediti čvrstoću vezivanja predmeta za vezivanje.

[Kratak opis crteža]

[0011]

Slika 1 je prikaz primera celokupne konfiguracije mašine za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenje prema pronalasku gledano sa strane.

Slika 2 je pogled spreda koji ilustruje primer celokupne konfiguracije mašine za vezivanje armaturnih šipki prema predmetnom tehničkom rešenju prema pronalasku, gledano sa prednje strane.

Slika 3A je prikaz koji ilustruje primer kalema i žice predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 3B je prikaz odozgo koji ilustruje primer spojne jedinice žice.

Slika 3C je prikaz poprečnog preseka koji ilustruje primer spojne jedinice žice.

Slika 4 je prikaz koji ilustruje primer zupčanika za dopremanje prema predmetnom tehničkom rešenju prema pronalasku.

Slika 5A je prikaz koji ilustruje primer jedinice za pomeranje iz predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 5B je prikaz koji ilustruje primer jedinice za pomeranje iz predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 5C je prikaz koji ilustruje primer jedinice za pomeranje iz predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 5D je prikaz koji ilustruje primer jedinice za pomeranje iz predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 6A je prikaz koji ilustruje primer paralelne vođice iz predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 6B je prikaz koji ilustruje primer paralelne vođice prema predmetnom tehničkom rešenju prema pronalasku.

Slika 6C je prikaz koji ilustruje primer paralelne vođice prema predmetnom tehničkom rešenju prema pronalasku.

Slika 6D je prikaz koji ilustruje primer paralelnih žica.

Slika 6E je prikaz koji ilustruje primer ukrštenih upredenih žica.

Slika 7 je prikaz koji ilustruje primer žleba za vođenje prema predmetnom tehničkom rešenju prema pronalasku.

Slika 8 je prikaz koji ilustruje primer druge jedinice za vođenje prema predmetnom tehničkom rešenju prema pronalasku.

Slika 9A je prikaz koji ilustruje primer druge jedinice za vođenje prema predmetnom tehničkom rešenju prema pronalasku.

Slika 9B je prikaz koji ilustruje primer druge jedinice za vođenje prema predmetnom tehničkom rešenju prema pronalasku.

Slika 10A je prikaz koji ilustruje primer druge jedinice za vođenje prema predmetnom tehničkom rešenju prema pronalasku.

Slika 10B je prikaz koji ilustruje primer druge jedinice za vođenje prema predmetnom tehničkom rešenju prema pronalasku.

Slika 11A je prikaz koji ilustruje glavne delove jedinice za hvatanje prema predmetnom tehničkom rešenju prema pronalasku.

Slika 11B je prikaz koji ilustruje glavne delove jedinice za hvatanje prema predmetnom tehničkom rešenju prema pronalasku.

Slika 12 je eksterni prikaz koji ilustruje primer mašine za vezivanje armaturnih šipki prema predmetnom tehničkom rešenju prema pronalasku.

Slika 13 prikaz koji pojašnjava funkcionisanje mašine za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 14 je prikaz koji pojašnjava funkcionisanje mašine za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 15 je prikaz koji pojašnjava funkcionisanje mašine za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 16 je prikaz koji pojašnjava funkcionisanje mašine za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 17 je prikaz koji pojašnjava funkcionisanje mašine za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 18 je prikaz koji pojašnjava funkcionisanje mašine za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 19 je prikaz koji objašnjava funkcionisanje mašine za vezivanje armaturnih šipki iz tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 20 je prikaz koji pojašnjava funkcionisanje mašine za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 21A je prikaz koji pojašnjava operaciju namotavanja žice oko armaturne šipke. Slika 21B je prikaz koji pojašnjava operaciju namotavanja žice oko armaturne šipke. Slika 21C je prikaz koji pojašnjava operaciju namotavanja žice oko armaturne šipke. Slika 22A je prikaz koji pojašnjava operaciju formiranja petlje žicom pomoću jedinice za vođenje uvijanja.

Slika 22B je prikaz koji pojašnjava operaciju formiranja petlje žicom pomoću jedinice za vođenje uvijanja.

Slika 23A je prikaz koji pojašnjava operaciju savijanja žice.

Slika 23B je prikaz koji pojašnjava operaciju savjanja žice.

Slika 23C je prikaz koji pojašnjava operaciju savijanja žice.

Slika 24A je primer efekta funkcionisanja mašine za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 24B je primer efekta funkcionisanja mašine za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 24C je primer funkcionisanja i problema mašine za vezivanje armaturnih šipki prema srodnom stanju tehnike.

Slika 24D je primer funkcionisanja i problema mašine za vezivanje armaturnih šipki prema srodnom stanju tehnike.

Slika 25A je primer efekta funkcionisanja mašine za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 25B je primer funkcionisanja i problema mašine za vezivanje armaturnih šipki prema srodnom stanju tehnike.

Slika 26A je primer efekta funkcionisanja mašine za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 26B je primer funkcionisanja i problema mašine za vezivanje armaturnih šipki prema srodnom stanju tehnike.

Slika 27A je primer efekta funkcionisanja mašine za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 27B je primer funkcionisanja i problema mašine za vezivanje armaturnih šipki prema srodnom stanju tehnike.

Slika 28A je primer efekta funkcionisanja mašine za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 28B je primer funkcionisanja i problema mašine za vezivanje armaturnih šipki prema srodnom stanju tehnike.

Slika 29A je primer efekta funkcionisanja mašine za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 29B je primer efekta funkcionisanja mašine za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 30A je prikaz koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 30B je prikaz koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 30C je prikaz koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 30D je prikaz koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 30E je prikaz koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 31 je prikaz koji ilustruje modifikovani primer žleba za vođenje predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 32A je prikaz koji ilustruje modifikovani primer jedinice za dopremanje žice predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 32B je prikaz koji ilustruje modifikovani primer jedinice za dopremanje žice predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 33 je prikaz koji ilustruje primer paralelne vođice prema drugom prema pronalasku. Slika 34A je prikaz koji ilustruje primer paralelne vođice prema drugom prema pronalasku. Slika 34B je prikaz koji ilustruje primer paralelne vođice prema drugom prema pronalasku. Slika 35 je prikaz koji ilustruje primer paralelne vođice prema drugom prema pronalasku. Slika 36 je pojašnjavajući prikaz koji ilustruje primer funkcionisanja paralelne vođice prema drugom prema pronalasku.

Slika 37 je prikaz koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice prema drugom prema pronalasku.

Slika 38 je prikaz koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice prema drugom prema pronalasku.

Slika 39 je prikaz koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice prema drugom prema pronalasku.

Slika 40 je prikaz koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice prema drugom prema pronalasku.

Slika 41 je prikaz koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice prema drugom prema pronalasku.

Slika 42 je prikaz koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice prema drugom prema pronalasku.

Slika 43 je prikaz koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice prema drugom prema pronalasku.

Slika 44 je prikaz koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice prema drugom prema pronalasku.

Slika 45 je prikaz koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice prema drugom prema pronalasku.

Slika 46A je prikaz koji ilustruje modifikovani primer druge jedinice za vođenje predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 46B je prikaz koji ilustruje modifikovani primer druge jedinice za vođenje predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 47A je prikaz koji ilustruje modifikovani primer kalema i žice predmetnog tehničkog rešenja prema pronalasku.

Slika 47B je prikaz odozgo koji ilustruje modifikovani primer spojne jedinice žice.

Slika 47C je prikaz poprečnog preseka koji ilustruje modifikovani primer spojne jedinice žice.

Slika 48 je prikaz koji ilustruje primer mašine za vezivanje prema pronalasku.

Slika 49A je prikaz koji ilustruje primer jedinice za dopremanje žice prema pronalasku. Slika 49B je prikaz koji ilustruje primer jedinice za dopremanje žice prema pronalasku. Slika 49C je prikaz koji ilustruje primer jedinice za dopremanje žice prema pronalasku. Slika 49D je prikaz koji ilustruje primer jedinice za dopremanje žice prema pronalasku. Slika 50A je prikaz koji ilustruje primer žleba za vođenje.

Slika 50B je prikaz koji ilustruje primer žleba za vođenje.

Slika 50C je prikaz koji ilustruje primer žleba za vođenje.

Slika 51 je prikaz koji ilustruje još jedan primer jedinice za dopremanje žice.

[Detaljan opis]

[0012] U daljem tekstu, primer mašine za vezivanje armaturnih šipki biće opisan uz pozivanje na slike nacrta.

<Primer konfiguracije mašine za vezivanje armaturnih šipki prema tehničkom rešenju>

[0013] Slika 1 je prikaz primera celokupne konfiguracije mašine za vezivanje armaturnih šipki prema predmetnom tehničkom rešenju gledano sa strane, i slika 2 je prikaz koji ilustruje primer celokupne konfiguracije mašine za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja gledano sa prednje strane. Ovde, slika 2 shematski ilustruje unutrašnju konfiguraciju linije A-A na slici 1.

[0014] Mašina 1A za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja vezuje armaturnu šipku S, koja je predmet za vezivanje, korišćenjem dve ili više žica W koje imaju manji prečnik u poređenju sa konvencionalnom žicom koja ima veliki prečnik. U mašini 1A za vezivanje armaturnih šipki, kao što će biti kasnije opisano, operacijom namotavanja žice W oko armaturne šipke S, operacijom namotavanja žice W namotane oko armaturne šipke S u bliskom kontaktu sa armaturnom šipkom S, i operacijom uvrtanja žice oko armaturne šipke S, armaturna šipka S se vezuje žicom W. U mašini 1A za vezivanje armaturnih šipki, pošto je žica W savijena u bilo kojoj od operacija opisanih iznad, korišćenjem žice W koja ima manji prečnik nego konvencionalna žica, žica se namotava oko armaturne šipke S sa manje sile, i moguće je da se uvrne žica W sa manje sile. Dalje, korišćenjem dve ili više žica, moguće je obezbediti čvrstoću vezivanja armaturne šipke S pomoću žice W. Pored toga, raspoređivanjem dve ili više žica W koje će biti dopremljene paralelno, zahtevano vreme za namotavanje žice W može se skratiti u poređenju sa operacijom obmotavanja armaturne šipke dva ili više puta sa jednom žicom. Takođe treba napomenuti da namotavanje žice W oko armaturne šipke S i namotavanje žice W namotane oko armaturne šipke S u bliskom kontaktu sa armaturnom šipkom S se zajednički naziva namotavanje žice W. Žica W može biti namotana oko predmeta za vezivanje koji nije armaturna šipka S. Ovde, kao žica W, korišćena je jedna žica ili upredena žica napravljena od metala koji se može plastično deformisati.

[0015] Mašina 1A za vezivanje armaturnih šipki obuhvata okvir 2A koji je jedinica za smeštanje u kojoj je smeštena žica W, jedinica 3A za dopremanje žice koja doprema žicu W smeštenu u okviru 2A, paralelna vođica 4A za raspoređivanje žica W dopremljenih do jedinice 3A za dopremanje žica i žice W koje se dopremaju iz jedinice 3A za dopremanje žice paralelno. Mašina 1A za vezivanje armaturnih šipki dalje obuhvata jedinicu 5A za vođenje uvijanja koji namotava žice W koje se dopremaju paralelno oko armaturne šipke S, i jedinicu 6A za sečenje koja seče žicu W namotanu oko armaturne šipke S. Dalje, mašina 1A za vezivanje armaturnih šipki obuhvata jedinicu 7A za vezivanje koja hvata i uvrće žicu W namotanu oko armaturne šipke S.

[0016] Okvir 2A je primer jedinice za smeštanje. U tehničkom rešenju, kalem 20, koji ima dve dugačke žice W namotane na njemu na način da se mogu izvući, je razdvojivo smešten u okvir.

[0017] Slika 3A je prikaz koji ilustruje primer kalema i žice predmetnog tehničkog rešenja. Kalem 20 obuhvata osnovni deo 24 na kome je žica W namotana i prirubničke delove 25 koji se nalaze na obe krajnje strane duž aksijalnog pravca osnovnog dela 24. Prečnik prirubničkog dela 25 je veći od onog kod osnovnog dela 24, i onemogućeno je da žica W namotana oko osnovnog dela 24 spadne.

[0018] Žica W namotana oko kalema 20 je namotana u stanju u kojem je više žica W, u ovom primeru, dve žice W raspoređene jedna pored druge u pravcu duž aksijalnog pravca osnovnog dela 24 na način da mogu da se izvuku. U mašini 1A za vezivanje armaturnih šipki, dok se kalem 20 smešten u okviru 2A okreće, dve žice W se dopremaju iz kalema 20 kroz operaciju dopremanja dve žice W pomoću jedinice 3A za dopremanje žice i operaciju dopremanja dve žice W ručno. U ovom trenutku, dve žice W namotane su oko osnovnog dela 24 tako da se dve žice W dopremaju bez uvrtanja. Dve žice W spojene su tako da je deo (spojni deo ili spojni odeljak 26) obezbeđen na delu vrha ili vodećem krajnjem delu koji se doprema iz kalema 20.

[0019] Slika 3B je prikaz odozgo koji ilustruje primer spojne jedinice ili spojnog odeljka žice, i slika 3C je prikaz poprečnog preseka koji ilustruje primer spojne jedinice žice duž linije Y-Y sa slike 3B. U spojnom delu 26, dve žice W se uvrću (upredaju) zajedno tako da se dve žice W ukrštaju ili se međusobno prepliću. Kao što je prikazano na slici 3C, oblik preseka koji je ilustrovan u prikazu poprečnog preseka duž linije Y-Y sa slike 3B je oblikovan u skladu sa oblikom paralelne vođice 4A tako da žica može da prođe kroz paralelnu vođicu 4A. Kada su dve žice W upredene, dužina u bočnom pravcu upredenog dela je nešto duža od prečnika jedne žice W. Stoga, u ovom primeru, nakon što se deo dve žice W uprede u spojnom delu 26, upredeni deo se lomi ili se prilagođava prema obliku paralelne vođice 4A. U ovom primeru, kao što je prikazano na slici 3C, spojni deo 26 nakon oblikovanja ima dužinu L10 u uzdužnom pravcu suštinski iste dužine kao i prečnik r od dve žice W u obliku u kome su dve žice W raspoređene duž pravca poprečnog preseka i dužinu L20 u bočnom pravcu suštinski iste dužine kao prečnik r jedne žice W.

[0020] Jedinica 3A za dopremanje žice je primer jedinice za dopremanje žice koja čini jedinicu za dopremanje i obuhvata prvi zupčanik 30L za dopremanje i drugi zupčanik 30R za dopremanje kao par elemenata za dopremanje, za dopremanje paralelnih žica W, prvi zupčanik 30L za dopremanje ima oblik cilindričnog zupčanika koji doprema žicu W operacijom rotacije, i drugi zupčanik 30R za dopremanje takođe ima oblik cilindričnog zupčanika koji pritiska žicu W između sebe i prvog zupčanika 30L za dopremanje. Iako će detalji zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje biti opisani kasnije, prvi zupčanik 30L za dopremanje i drugi zupčanik 30R za dopremanje imaju oblik cilindričnog zupčanika kod kojeg se zupci formiraju na spoljnoj perifernoj površini elementa koji je nalik disku. Prvi zupčanik 30L za dopremanje i drugi zupčanik 30R za dopremanje povezani su jedan sa drugim, i pogonska sila se prenosi sa jednog zupčanika za dopremanje na drugi zupčanik za dopremanje, tako da se dve žice W mogu na odgovarajući način dopremati, međutim, pogonska spojnica nije ograničena na raspored cilindričnih zupčanika.

[0021] Svaki od prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje formiran je od elementa u obliku diska. U jedinici 3A za dopremanje žice, prvi zupčanik 30L za dopremanje i drugi zupčanik 30R za dopremanje su predviđeni tako da pritiskaju između sebe putanju dopremanja žice W, tako da su spoljne periferne površine prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje okrenute jedna prema drugoj. Prvi zupčanik 30L za dopremanje i drugi zupčanik 30R za dopremanje pritiskaju između sebe dve paralelne žice W između delova suprotnih spoljnoj perifernoj površini. Prvi zupčanik 30L za dopremanje i drugi zupčanik 30R za dopremanje dopremaju dve žice W duž pravca pružanja žice W u stanju u kome su dve žice W raspoređene paralelno jedna sa drugom.

[0022] Slika 4 je prikaz sklopa ili rada koji ilustruje primer zupčanika za dopremanje iz predmetnog tehničkog rešenja. Slika 4 je prikaz preseka napravljen duž linije B-B sa slike 2. Prvi zupčanik 30L za dopremanje obuhvata zupčasti deo 31L na svojoj spoljašnjoj perifernoj površini. Drugi zupčanik 30R za dopremanje obuhvata zupčasti deo 31R na svojoj spoljašnjoj perifernoj površini.

[0023] Prvi zupčanik 30L za dopremanje i drugi zupčanik za dopremanje 30R raspoređeni su paralelno jedan sa drugim tako da su zupčasti delovi 31L i 31R okrenuti jedan prema drugom. Drugim rečima, prvi zupčanik 30L za dopremanje i drugi zupčanik 30R za dopremanje postavljeni su paralelno u pravcu duž aksijalnog pravca Ru1 petlje Ru koja je formirana pomoću žice W namotane pomoću jedinice 5A za vođenje uvijanja, odnosno, duž aksijalnog pravca virtuelne kružnice u kojem se petlja Ru formirana žicom W smatra kružnicom.U opisu koji sledi, aksijalni pravac Ru1 petlje Ru formirane pomoću žice W namotane pomoću jedinice 5A za vođenje uvijanja takođe se naziva aksijalni pravac Ru1 žice W u obliku petlje.

[0024] Prvi zupčanik 30L za dopremanje obuhvata prvi žleb 32L za dopremanje na svojoj spoljašnjoj perifernoj površini. Drugi zupčanik 30R za dopremanje obuhvata drugi žleb 32R za dopremanje na svojoj spoljašnjoj perifernoj površini. Prvi zupčanik 30L za dopremanje i drugi zupčanik za dopremanje 30R raspoređeni su tako da prvi žleb 32L za dopremanje i drugi žleb 32R za dopremanje su okrenuti jedan prema drugom i prvi žleb 32L za dopremanje i drugi žleb 32R za formiranje formiraju deo za stezanje.

[0025] Prvi žleb 32L za dopremanje formiran je u žlebu u obliku slova V na spoljnoj perifernoj površini prvog zupčanika 30L za dopremanje duž smera rotacije prvog zupčanika 30L za dopremanje. Prvi žleb 32L za dopremanje ima prvu nagnutu površinu 32La i drugu nagnutu površinu 32Lb koje formiraju žleb u obliku V. Prvi žleb 32L za dopremanje ima poprečni presek u obliku slova V tako da su prva nagnuta površina 32La i druga nagnuta površina 32Lb okrenute jedna prema drugoj pod unapred određenim uglom. Kada se žice W drže paralelno između prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje, prvi žleb 32L za dopremanje je konfigurisan tako da jedna žica među najudaljenijim od žica W raspoređenih paralelno, u ovom primeru, deo spoljne obodne površine jedne žice W1 od dve žice W raspoređene paralelno, je u dodiru sa prvom nagnutom površinom 32La i drugom nagnutom površinom 32Lb.

[0026] Drugi žleb 32R za dopremanje je formiran u žlebu u obliku slova V na spoljnoj perifernoj površini drugog zupčanika 30R za dopremanje duž smera rotacije drugog zupčanika 30R za dopremanje. Drugi žleb 32R za dopremanje ima prvu nagnutu površinu 32Ra i drugu nagnutu površinu 32Rb koja formira žleb u obliku slova V. Slično prvom žlebu 32L za dopremanje, drugi žleb 32R za dopremanje ima oblik poprečnog preseka u obliku slova V, i prva nagnuta površina 32Ra i druga nagnuta površina 32Rb okrenute su jedna prema drugoj pod unapred određenim uglom. Kada se žica W drži između prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje paralelno, drugi žleb 32R za dopremanje je konfigurisan tako da, je druga žica među krajnjim žicama W raspoređenim paralelno, u ovom primeru, deo spoljne periferne površine druge žice W2 od dve žice W raspoređene paralelno je u dodiru sa prvom nagnutom površinom 32Ra i drugom nagnutom površinom 32Rb.

[0027] Kada je žica W stegnuta između prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje, prvi žleb 32L za dopremanje je konfigurisan sa dubinom i uglom (između prve nagnute površine 32La i druge nagnute površine 32Lb) tako da deo, na strani koja je okrenuta ka drugom zupčaniku 30R za dopremanje, jedne žice W1 u dodiru sa prvom nagnutom površinom 32La i drugom nagnutom površinom 32Lb izlazi iz zupčastog donjeg kruga 31La prvog zupčanika 30L za dopremanje.

[0028] Kada je žica W stegnuta između prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje, drugi žleb 32R za dopremanje je konfigurisan sa dubinom i uglom (između prve nagnute površine 32Ra i druge nagnute površine 32Rb) tako da deo, na strani okrenutoj prema prvom zupčaniku 30L za dopremanje, druge žice W2 u kontaktu sa prvom nagnutom površinom 32Ra i drugom nagnutom površinom 32Rb izlazi iz zupčastog donjeg kruga 31Ra drugog zupčanika 30R za dopremanje.

[0029] Kao rezultat, dve žice W stegnute između prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje raspoređene su tako da je jedna žica W1 pritisnuta uz prvu nagnutu površinu 32La i drugu nagnutu površinu 32Lb prvog žleba 32L za dopremanje, a druga žica W2 je pritisnuta uz prvu nagnutu površinu 32Ra i drugu nagnutu površinu 32Rb drugog žleba 32R za dopremanje. Zatim, jedna žica W1 i druga žica W2 pritisnute su jedna uz drugu. Stoga, rotacijom prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika za dopremanje 30R, dve žice W (jedna žica W1 i druga žica W2) simultano se dopremaju između prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje dok su u međusobnom kontaktu. U ovom primeru, prvi žleb 32L za dopremanje i drugi žleb 32R za dopremanje imaju oblik poprečnog preseka u obliku slova V, ali nisu nužno ograničeni na žleb u obliku slova V, i mogu biti, na primer, trapezoidnog oblika ili lučnog oblika. Dalje, da bi se prenela rotacija prvog zupčanika 30L za dopremanje do drugog zupčanika 30R za dopremanje, između prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje,može se obezbediti prenosni mehanizam koji obuhvata paran broj zupčanika ili slično za rotaciju prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje u suprotnim smerovima jedan prema drugom.

[0030] Jedinica 3A za dopremanje žice obuhvata pogonsku jedinicu 33 za pogon prvog zupčanika 30L za dopremanje i jedinicu 34 za pomeranje za pritiskanje i odvajanje drugog zupčanika 30R za dopremanje u odnosu na prvi zupčanik 30L za dopremanje.

[0031] Pogonska jedinica 33 obuhvata motor 33a za napajanje za pogon prvog zupčanika 30L za dopremanje i prenosni mehanizam 33b koji uključuje kombinaciju zupčanika i slično za prenošenje pogonske sile motora 33a za napajanje do prvog zupčanika 30L za dopremanje.

[0032] U prvom zupčaniku 30L za dopremanje, operacija rotacije motora 33a za napajanje prenosi se preko prenosnog mehanizma 33b i prvi zupčanik 30L za dopremanje se rotira. U drugom zupčaniku 30R za dopremanje, operacija rotacije prvog zupčanika 30L za dopremanje se prenosi na zupčasti deo 31R pomoću zupčastog dela 31L i drugi zupčanik 30R za dopremanje rotira u skladu sa prvim zupčanikom 30L za dopremanje.

[0033] Kao rezultat, rotacijom prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje, usled sile trenja koja se stvara između prvog zupčanika 30L za dopremanje i jedne žice W1, sila trenja koja se stvara između drugog zupčanika 30R za dopremanje i druge žice W2, i sile trenja koja se stvara između jedne žice W1 i druge žice W2, dve žice W se dopremaju u stanju da su raspoređene paralelno jedna u odnosu na drugu drugu.

[0034] Promenom smera napred i nazad smera rotacije motora 33a za napajanje, jedinica 3A za dopremanje žice menja smer rotacije prvog zupčanika 30L za dopremanje i smer rotacije drugog zupčanika 30R za dopremanje, i smenjuju se ka napred i ka nazad smerovi dopremanja žice W.

[0035] U mašini 1A za vezivanje armaturnih šipki, rotacijom prema napred prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje u jedinici 3A za dopremanje žice, žica W se doprema u smeru ka napred označenom strelicom X1, to jest, u smeru jedinice 5A za vođenje uvijanja i namotava se oko armaturne šipke S na jedinici 5A za vođenje uvijanja. Dalje, nakon toga što se žica W namota oko armaturne šipke S, prvi zupčanik 30L za dopremanje i drugi zupčanik 30R za dopremanje se obrnuto rotiraju, pri čemu se žica W doprema u smeru ka nazad označenom strelicom X2, to jeste, u smeru okvira 2A (povučen nazad). Žica se W namotava oko armaturne šipke S i zatim se povlači nazad, pri čemu se žica W dovodi u bliski kontakt sa armaturnom šipkom S.

[0036] Sl.5A, 5B, 5C, i 5D su prikazi koji ilustruju primer jedinice za pomeranje iz predmetnog tehničkog rešenja. Jedinica 34 za pomeranje je primer jedinice za pomeranje, i obuhvata prvi element 35 za pomeranje koji pomera drugi zupčanik 30R za dopremanje u smeru u kojem drugi zupčanik 30R za dopremanje se dovodi u bliski kontakt i odvaja se sa/od prvog zupčanika 30L za dopremanje u operaciji rotacije sa osovinom 34a ilustrovanom na slici 2 kao tačkom oslonca i drugi element 36 za pomeranje koji pomera prvi element 35 za pomeranje. Drugi zupčanik 30R za dopremanje je pritisnut u smeru prvog zupčanika 30L za dopremanje oprugom 37 koja naleže na drugi element 36 za pomeranje koji se pomera pomoću operacije rotacije sa osovinom 36a kao tačkom oslonca. Stoga, u ovom primeru, dve žice W se drže između prvog žleba 32L za dopremanje prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog žleba 32R za dopremanje drugog zupčanika 30R za dopremanje. Dalje, zupčasti deo 31L prvog zupčanika 30L za dopremanje i zupčasti deo 31R drugog zupčanika 30R za dopremanje se međusobno spajaju. Ovde, u međusobnom odnosu između prvog elementa 35 za pomeranje i drugog elementa 36 za pomeranje, pomeranjem drugog elementa 36 za pomeranje da bi se doveo prvi element 35 za pomeranje u slobodno stanje, drugi zupčanik 30R za dopremanje može biti odvojen od prvog zupčanika 30L za dopremanje. Međutim, prvi element 35 za pomeranje i drugi element 36 za pomeranje mogu biti međusobno povezani.

[0037] Jedinica 34 za pomeranje obuhvata operativno dugme 38 za pritiskanje drugog elementa 36 za pomeranje i polugu 39 za oslobađanje za zaključavanje i otključavanje operativnog dugmeta 38. Operativno dugme 38 je primer operativnog elementa, pruža se spolja iz glavnog dela 10A, i oslonjeno je tako da može da se kreće podržano tako da se može pomerati u smerovima označenim strelicama T1 i T2.

[0038] Operativno dugme 38 ima prvo udubljenje 38a za zaključavanje i drugo udubljenje 38b za zaključavanje. Poluga 39 za oslobađanje je zaključana za prvo udubljenje 38a za zaključavanje na poziciji za dopremanje žice gde žica W može biti dopremljena prvim zupčanikom 30L za dopremanje i drugim zupčanikom za dopremanje 30R. Poluga 39 za oslobađanje je zaključana za drugo udubljenje 38b za zaključavanje na poziciji prihvata žice gde se žica W može prihvatiti odvajanjem prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje.

[0039] Poluga 39 za oslobađanje je primer elementa za oslobađanje i podržana je tako da se može pomerati u smerovima koji su označeni strelicama U1 i U2 koji presecaju pravac kretanja operativnog dugmeta 38. Poluga 39 za oslobađanje obuhvata ispupčenje 39a za zaključavanje namenjeno da se zaključa za prvo udubljenje 38a za zaključavanje i drugo udubljenje 38b za zaključavanje operativnog dugmeta 38.

[0040] Poluga 39 za oslobađanje se naginje pomoću opruge 39b u smeru strelice U1 približavajući se operativnom dugmetu 38 i zaključava sa tako da ispupčenje 39a za zaključavanje ulazi u prvo udubljenje 38a za zaključavanje operativnog dugmeta 38 u položaju za dopremanje žice prikazanom na slici 5A, ili ispupčenje 39a za zaključavanje ulazi u drugo udubljenje 38b za zaključavanje operativnog dugmeta 38 u položaju za prihvatanje žice prikazanom na slici 5B.

[0041] Vodeći nagib 39c duž pravca kretanja operativnog dugmeta 38 je formiran na ispupčenju 39a za zaključavanje. U poluzi 39 za oslobađanje, vodeći nagib 39c gurnut je pomoću operacije u kojoj je operativno dugme 38 na položaju za dopremanje žice gurnuto u smeru strelice T2, i ispupčenje 39a za zaključavanje se odvaja od prvog udubljenja 38a za zaključavanje, pri čemu se poluga 39 za oslobađanje pomera u smeru strelice U2.

[0042] Jedinica 34 za pomeranje obuhvata drugi element 36 za pomeranje u pravcu koji je u suštini ortogonalan pravcu dopremanja žice W dopremljene pomoću prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje u jedinicu 3A za dopremanje žice, iza prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje, to jest, na strani jedinice 11A za držanje u odnosu na jedinicu 3A za dopremanje žice u glavni deo 10A. Takođe, operativno dugme 38 i poluga 39 za oslobađanje postavljeni su iza prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje, to jest, na strani jedinice 11A za držanje u odnosu na jedinicu 3A za dopremanje žice u glavni deo 10A.

[0043] Kao što je prikazano na slici 5A, kada je operativno dugme 38 u položaju za dopremanje žice, ispupčenje 39a za zaključavanje poluge 39 za oslobađanje je zaključano za prvo udubljenje 38a za zaključavanje operativnog dugmeta 38, i operativno dugme 38 je držano na položaju za dopremanje žica.

[0044] Kao što je prikazano na slici 5A, u jedinici 34 za pomeranje, kada je operativno dugme 38 u položaju za dopremanje žice, drugi element 36 za pomeranje je pritisnut pomoću opruge 37, i drugi element 36 za pomeranje okreće se oko osovine 36a kao tačke oslonca, i pomeren je u smeru gde drugi zupčanik 30R za dopremanje pritiska prvi zupčanik 30L za dopremanje.

[0045] Kao što je prikazano na slici 5B, u jedinici 34 za pomeranje, kada je operativno dugme 38 u položaju za prihvatanje žice, ispupčenje 39a za zaključavanje poluge 39 za oslobađanje je zaključano za drugo udubljenje 38b za zaključavanje operativnog dugmeta 38 i operativno dugme 38 je držano na položaju za prihvatanje žice.

[0046] Kao što je prikazano na slici 5B, u jedinici 34 za pomeranje, kada je operativno dugme 38 u položaju za prihvatanje žice, drugi element 36 za pomeranje je pritisnut pomoću operativnog dugmeta 38 i drugi element 36 za pomeranje pomera drugi zupčanik 30R za dopremanje u smeru od prvog zupčanika 30L za dopremanje sa osovinom 36a kao tačkom osloncom.

[0047] Slike 6A, 6B, i 6C su prikazi koji ilustruju primer paralene vođice predmetnog tehničkog rešenja. Slike 6A, 6B, i 6C su prikazi poprečnih preseka duž linije C-C sa slike 2 i prikazuju oblik poprečnog preseka paralelne vođice 4A na uvodnoj poziciji P1. Dalje, prikaz poprečnog preseka uzet duž linije D-D sa slike 2 koji ilustruje oblik preseka paralelne vođice 4A na međupoziciji P2, i prikaz poprečnog preseka uzet duž linije E-E sa slike 2 koji ilustruje oblik preseka paralelne vođice 4A na poziciji P3 za izbacivanje izrezaka prikazuju isti oblik. Dalje, slika 6D je prikaz koji ilustruje primer paralelne žice, i slika 6E je prikaz koji ilustruje primer upredenih žica koje se međusobno ukrštaju.

[0048] Paralelna vođica 4A je primer ograničavajuće jedinice koja čini jedinicu za dopremanje i ograničava pravac više (dve ili više) žica W koje su bile poslate. Dve ili više žica W ulaze i paralelna vođica 4A doprema dve ili više žica W paralelno. U paralelnoj vođici 4A, dve ili više žica raspoređene su paralelno duž pravca ortogonalnog na pravac dopremanja žice W. Specifično, dve ili više žica W raspoređene su paralelno duž aksijalnog pravca žice W koja liči na petlju namotane oko armaturne šipke S pomoću jedinice 5A za vođenje uvijanja. Paralelna vođica 4A ima jedinicu za ograničavanje žice (na primer, otvor 4AW opisan kasnije) koja ograničava pravce i relativno kretanje dve ili više žica W i čini ih paralelnim. U ovom primeru, paralelna vođica 4A ima glavni deo 4AG vođice, i glavni deo 4AG vođice je formiran sa otvorom 4AW koji je jedinica za ograničavanje žice za prolaz (umetanje) više žica W. Otvor 4AW prodire u glavni deo 4AG vođice duž pravca dopremanja žice W. Kada mnoštvo poslatih žica W prođe kroz otvor 4AW i nakon prolaska kroz otvor 4AW, njihov oblik je određen tako da je mnoštvo žica W raspoređeno paralelno (to jest, svaka od mnoštva žica W je poravnata u pravcu (radijalni pravac) ortogonalnom na pravac dopremanje žice W (aksijalni pravac) i osa svake od mnoštva žica W je suštinski paralelna jedna sa drugom). Stoga, mnoštvo žica W koje su prošle kroz paralelnu vođicu 4A izlaze iz paralelne vođice 4A u stanju da su raspoređene paralelno. Na ovaj način, paralelna vođica 4A ograničava pravac i orijentaciju u kojoj su dve žice W svrstane u radijalnom pravcu tako da su dve žice W raspoređene paralelno. Stoga, u otvoru 4AW, jedan pravac ortogonalan ka pravcu dopremanja žice W je duži od drugog pravca koji je ortogonalan na pravac dopremanja žice W ortogonalne prema jednom pravcu. Otvor 4AW koji ima uzdužni pravac (u kom dve ili više žica W mogu biti postavljene jedna uz drugu) je postavljen duž pravca ortogonalnog na pravac dopremanja žice W, još konkretnije, duž aksijalnog pravca žice W u obliku petlje pomoću jedinice 5A za vođenje uvijanja. Kao rezultat, dve ili više žica W ubačenih kroz otvor 4AW dovode se paralelno sa pravcem dopremanja žice W, i osa jedne žice je pomerena od ose druge žice u pravcu paralelnom sa akcijalnim pravcem Ru1 petlje od žice W.

[0049] U sledećem opisu, kada se opisuje oblik otvora 4AW, biće opisan oblik poprečnog preseka (duž poprečnog preseka isečenog u pravcu ortogonalnom na pravac dopremanja, i gledano u pravcu dopremanja žice W). Oblik poprečnog preseka duž pravca dopremanja žice W biće opisan u svakom slučaju.

[0050] Na primer, kada je otvor 4AW (njegov poprečni presek) krug koji ima prečnik jednak ili više od dvostruko veći od prečnika žice W, ili dužina jedne stranice koja je u suštini kvadrat je dva puta ili više veća od prečnika žice W, dve žice W koje prolaze kroz otvor 4AW nalaze se u stanju u kome se mogu slobodno kretati u radijalnom pravcu.

[0051] Ako dve žice W prolaze kroz otvor 4AW mogu slobodno da se kreću u radijalnom pravcu unutar otvora 4AW, smer u kome se nalaze dve žice W raspoređene u radijalnom pravcu ne mogu se ograničiti, pri čemu dve žice W koje izlaze iz otvora 4AW možda neće ići paralelno, mogu biti upredene ili ukrštene.

[0052] S obzirom na to, otvor 4AW je formiran tako da dužina u jednom pravcu, odnosno, dužina L1 u uzdužnom pravcu je postavljena da bude neznatno (n) puta duža od prečnika r žice W u obliku u kome je mnoštvo (n) žica W raspoređeno duž radijalnog pravca, i dužina u drugom pravcu, to jest, dužina L2 u bočnom pravcu je postavljena da bude neznatno (n) puta duža od prečnika r jedne žice W. U ovom primeru, otvor 4AW ima dužinu L1 u uzdužnom pravcu malo više od duplo dužu od prečnika r žice W, i dužina L2 u bočnom pravcu malo je duža od prečnika r jedne žice W. U ovom tehničkom rešenju, paralelna vođica 4A je konfigurisana tako da je uzdužni pravac otvora 4AW linearan a bočni pravac je lučni, ali konfiguracija nije ograničena na to.

[0053] U primeru koji je prikazan na slici 6A, dužina L2 u bočnom pravcu paralelne vođice 4A podešena je na dužinu nešto veću od prečnika r jedne žice W kao poželjnu dužinu. Međutim, pošto je dovoljno da se žica W odvoji od otvora 4AW u paralelnom stanju bez ukrštanja ili uvrtanja, u konfiguraciji u kojoj je uzdužni pravac paralelne vođice 4A orijentisan duž aksijalnog pravca Ru1 petlje od žice W namotane oko armaturne šipke S na jedinici 5A za vođenje uvijanja, dužina L2 paralelne vođice 4A u bočnom pravcu, kao što je prikazano na slici 6B, može biti u opsegu od dužine nešto duže od prečnika r jedne žice W do dužine nešto kraće od prečnika r dve žice W.

[0054] Dalje, u konfiguraciji u kojoj je uzdužni pravac paralelne vođice 4A orijentisan u pravcu ortogonalnom u odnosu na aksijalni pravac Ru1 petlje od žice W namotane oko armaturne šipke S u jedinici 5A za vođenje uvijanja, kao što je prikazano na slici 6C, dužina L2 u bočnom pravcu paralelne vođice 4A može biti u opsegu od dužine nešto duže od prečnika r jedne žice W do dužine kraće od prečnika r dve žice W.

[0055] U paralelnoj vođici 4A, uzdužni pravac otvora 4AW orijentisan je duž ortogonalnog pravca u pravcu dopremanja žice W, u ovom primeru, duž aksijalnog pravca Ru1 petlje od žice W namotane oko armaturne šipke S u jedinici 5A za vođenje uvijanja.

[0056] Kao rezultat, paralelna vođica 4A može da prođe dve žice paralelno duž aksijalnog pravca Ru1 petlje od žice W.

[0057] U paralelnoj vođici 4A, kada je dužina L2 u bočnom pravcu otvora 4AW kraća od dvostrukog prečnika r žice W i nešto duža od prečnika r žice W, čak i ako je dužina L1 u uzdužnom pravcu otvora 4AW dovoljno dvostruko ili više puta duža od prečnika r žice W, moguće je da žice W prođu paralelno.

[0058] Međutim, što je duža dužina L2 u bočnom pravcu (na primer, dužina koja je blizu dvostrukog prečnika r žice W) i što je duža dužina L1 u uzdužnom pravcu, žica W može dalje slobodno da se kreće u otvoru 4AW. Zatim, odgovarajuće ose dve žice W ne postaju paralelne u otvoru 4AW, a postoji velika mogućnost da se žice W upredu ili međusobno ukrste nakon prolaska kroz otvor 4AW.

[0059] Zbog toga, poželjno je da je uzdužna dužina L1 otvora 4AW nešto duža od dvostrukog prečnika r žice W, i dužina L2 u bočnom pravcu je takođe nešto duža od prečnika r žice W tako da su dve žice W raspoređene paralelno u pravcu dopremanja, i susedne su jedna drugoj u bočnom ili radijalnom pravcu.

[0060] Paralelna vođica 4A je obezbeđena na unapred određenim položajima na uzvodnoj i nizvodnoj strani prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje (jedinica 3A za dopremanje žice) u odnosu na pravac dopremanja za dopremanje žice W u smeru ka napred. Obezbeđivanjem paralelne vođice 4A na uzvodnoj strani prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje, dve žice W u paralelnom stanju ulaze u jedinicu 3A za dopremanje žice. Stoga, jedinica 3A za dopremanje žice može na odgovarajući način (paralelno) da dopremi žicu W. U nastavku, obezbeđivanjem paralelne vođice 4A takođe na nizvodnu stranu prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje, uz održavanje paralelnog stanja dve žice W poslate iz jedinice 3A za dopremanje žice, žica W može dalje biti poslata na nizvodnu stranu.

[0061] Paralelne vođice 4A obezbeđene na uzvodnoj strani prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje su obezbeđene na poziciji P1 za uvođenje između prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje i okvira 2A tako da su žice W dopremljene do jedinice 3A za dopremanje žice raspoređene paralelno u unapred određenom pravcu.

[0062] Jedna od paralelnih vođica 4A koja se nalaze na nizvodnoj strani prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje je obezbeđena na međupoziciji P2 između prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje i jedinice 6A za sečenje tako da su žice W dopremljene do jedinice 6A za sečenje raspoređene paralelno u unapred određenom pravcu.

[0063] Dalje, druga od paralelnih vođica 4A koja se nalaze na nizvodnoj strani prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje je obezbeđena na poziciji P3 za izbacivanje izrezaka gde jedinica 6A za sečenje je raspoređena tako da se žice W dopremljene do jedinice 5A za vođenje uvijanja raspoređene paralelno u unapred određenom pravcu.

[0064] Paralelna vođica 4A koja se nalazi na ulaznoj poziciji P1 ima gore opisani oblik u kome bar nizvodna strana otvora 4AW ograničava radijalni pravac žice W u odnosu na pravac dopremanja žice W poslate u smeru ka napred. S druge strane, otvoreni deo strane okrenute prema okviru 2A (jedinica za uvođenje žice), što je uzvodna strana otvora 4AW u odnosu na pravac dopremanja žice W poslate u smeru ka napred, ima veće područje otvora od nizvodne strane. Specifično, otvor 4AW ima deo sa otvorom u obliku cevi koji ograničava pravac žice W i deo sa konusnim otvorom (u obliku levka, koji se sužava) u kome se područje otvora postepeno povećava od uzvodnog bočnog kraja dela sa otvorom u obliku cevi do ulaznog dela otvora 4AW kao dela za uvođenje žice. Čineći da je oblast otvora dela za uvođenje žice najveća i postepeno smanjujući površinu otvora odatle, lako je dozvoliti da žica W uđe u paralelnu vođicu 4. Stoga, može se lako izvesti operacija uvođenja žice W u otvor 4AW

[0065] Druga paralelna vođica 4A takođe ima istu konfiguraciju, i nizvodni otvor 4AW u odnosu na pravac dopremanja žice W upućene u smeru ka napred ima oblik opisan iznad koji ograničava pravac žice W u radijalnom pravcu. Dalje, s obzirom na drugu paralelnu vođicu 4, oblast otvora otvora na uzvodnoj strani u odnosu na pravac dopremanja žice W poslate u smeru ka napred može da bude veća od oblasti otvora otvora na nizvodnoj strani.

[0066] Paralelna vođica 4A obezbeđena na ulaznoj poziciji P1, paralelna vođica 4A obezbeđena na međupoziciji P2, i paralelna vođica 4A obezbeđena na poziciji P3 za izbacivanje izrezaka raspoređene su tako da uzdužni pravac otvora 4AW ortogonalan na pravac dopremanja žice W je u pravcu duž aksijalnog pravca Ru1 petlje od žice W namotane oko armaturne šipke S.

[0067] Kao rezultat, kao što je prikazano na slici 6D, dve žice W poslate pomoću prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje se šalju uz održavanje stanja paralelnog rasporeda u aksijalnom pravcu Ru1 petlje od žice W namotane oko armaturne šipke S, i, kao što je prikazano na slici 6E, onemogućeno je da se dve žice W ukrste.

[0068] U ovom primeru, otvor 4AW je otvor u obliku cevi koji ima unapred određenu dubinu (unapred određeno rastojanje ili dubinu od ulaza do izlaza otvora 4AW) od ulaza do izlaza otvora 4AW (u pravcu dopremanja žice W), ali oblik otvora 4AW nije ograničen samo na ovo. Na primer, otvor 4AW može biti rupa u ravni koja skoro da nema dubinu kojom se otvara glavni deo 4AG vođice u obliku ploče. Dalje, otvor 4AW može biti vođica u obliku žleba (na primer, žleb za vođenje u obliku slova U sa otvorenim gornjim delom) umesto dela rupe koji prodire kroz glavni deo 4AG vođice. Štaviše, u ovom primeru, područje otvora ulaznog dela otvora 4AW kao deo za uvođenje žice je načinjen većim od drugog dela, ali ne mora nužno da bude veći od drugog dela. Oblik otvora 4AW nije ograničen na specifičan oblik sve dok je mnoštvo žica koje su prošle kroz otvor 4AW i izašle iz paralelne vođice 4A u paralelnom stanju.

[0069] Dosadašnji primer u kome se paralelna vođica 4A nalazi na uzvodnoj strani (uvodna pozicija PI) i unapred određeni pozicija (međupozicija P2 i pozicija P3 za izbacivanje izrezaka) na nizvodnoj strani prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje je opisan. Međutim, pozicija u kom je paralelna vođica 4A instalirana nije nužno ograničena na ove tri pozicije. To jest, paralelna vođica 4A može biti instalirana samo na uvodnoj poziciji P1, samo na međupoziciji P2, ili samo na poziciji P3 za izbacivanje izrezaka, i samo na uvodnoj poziciji P1 i međupoziciji P2, samo na uvodnoj poziciji P1 i poziciji P3 za izbacivanje izrezaka, ili samo na međupoziciji P2 i poziciji P3 za izbacivanje izrezaka. Dalje, četiri ili više paralelnih vođica 4A može biti obezbeđeno na bilo kojoj poziciji između uvodne pozicije P1 i jedinice 5A za vođenje uvijanja na nizvodnoj strani pozicije P3 za sečenje. Uvodna pozicija P1 takođe obuhvata unutrašnjost okvira 2A. To jest, paralelna vođica 4A može biti postavljena u blizini izlaza iz kojeg se izvlači žica W unutar okvira 2A.

[0070] Jedinica 5A za vođenje uvijanja je primer jedinice za vođenje koja čini jedinicu za dopremanje i formira transportni put za namotavanje dve žice W oko armaturne šipke S u obliku petlje. Jedinica 5A za vođenje uvijanja obuhvata prvu jedinica 50 za vođenje uvijanja žice W koju šalju prvi zupčanik 30L za dopremanje i drugi zupčanik za dopremanje 30R i drugu jedinicu 51 za vođenje za vođenje žice W dopremljene od prve jedinice 50 za vođenje do jedinice 7A za vezivanje.

[0071] Prva jedinica 50 za vođenje obuhvata žlebove 52 za vođenje koji čine putanju uvlačenja žice W i vodeće štiftove 53 i 53b kao element za vođenje za uvijanje žice W zajedno sa žlebom 52 za vođenje. Slika 7 je prikaz koji ilustruje primer žleba za vođenje iz predmetnog tehničkog rešenja. Slika 7 je presek napravljen duž linije G-G sa slike 2.

[0072] Žleb 52 za vođenje formira jedinicu za vođenje i ograničava pravac u radijalnom pravcu kretanja žice W ortogonalno na pravac dopremanja žice W zajedno sa paralelnom vođicom 4A. Stoga, u ovom primeru, žleb 52 za vođenje je konfigurisan otvorom izduženog oblika u kome je jedan pravac ortogonalan pravcu dopremanja žice W duži od drugog pravca ortogonalnog pravcu dopremanja žice W i ortogonalan u jednom pravcu.

[0073] Žleb 52 za vođenje ima uzdužnu dužinu L1 neznatno od dvostruko ili više puta dužu od prečnika r jedne žice W u obliku u kome su žice W raspoređene duž radijalnog pravca i bočnu dužinu L2 neznatno dužu od prečnika r jedne žice W. U predmetnom tehničkom rešenju, dužina L1 u uzdužnom pravcu je neznatno od dvostruko duža od prečnika r žice W. U žlebu 52 za vođenje, uzdužni pravac otvora je raspoređen u pravcu duž aksijalnog pravca Ru1 petlje od žice W. Treba napomenuti da žleb 52 za vođenje ne mora nužno imati funkciju ograničavanja pravca žice W u radijalnom pravcu. U tom slučaju, dimenzija (dužina) u uzdužnom pravcu i u bočnom pravcu žleba 52 za vođenje je u gore opisanoj veličini.

[0074] Vodeći štift 53 je obezbeđen na strani dela za uvođenje žice W koja se doprema pomoću prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje u prvu jedinicu 50 za vođenje i postavljen je unutar petlje Ru formirane žicom W u radijalnom pravcu u odnosu na putanju dopremanja žice W pomoću žleba 52 za vođenje. Vodeći štift 53 ograničava putanju dopremanja žice W tako da žica W koja se dovodi duž žleba 52 za vođenje ne ulazi unutar petlje Ru koju formira žica W u radijalnom pravcu.

[0075] Vodeći štift 53b obezbeđen je na strani dela za izbacivanje žice W koja se doprema pomoću prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje u prvu jedinicu 50 za vođenje i raspoređen je na spoljnoj strani u radijalnom pravcu petlje Ru koja je formirana pomoću žice W u odnosu na putanju dopremanja žice W pomoću žleba 52 za vođenje.

[0076] U žici W koju šalju prvi zupčanik 30L za dopremanje i drugi zupčanik 30R za dopremanje, radijalni pozicija petlje Ru formirane pomoću žice W je ograničena na najmanje tri tačke uključujući dve tačke na spoljnoj strani u radijalnom pravcu petlje Ru koja je formirana pomoću žice W i najmanje jednu tačku na unutrašnjoj strani između dve tačke, tako da je žica W uvijena.

[0077] U ovom primeru, radijalno spoljašnja pozicija petlje Ru formirane pomoću žice W je ograničena na dve paralelne vođice 4A na poziciji P3 za izbacivanje izrezaka koja se nalazi na uzvodnoj strani od vodećeg štifta 53 u odnosu na pravac dopremanja žice W poslate u smeru ka napred i vodećeg štifta 53b koji se nalazi na nizvodnoj strani od vodećeg štifta 53. Dalje, radijalno unutrašnji pozicija petlje Ru formirane žicom W je ograničen vodećim štiftom 53.

[0078] Jedinica 5A za vođenje uvijanja obuhvata mehanizam 53a za povlačenje za omogućavanje vodećem štiftu 53 da se povuče sa putanje kojom se kreće žica W operacijom namotavanja žice W oko armaturne šipke S. Nakon što je žica W namotana oko armaturne šipke S, mehanizam 53a za povlačenje se pomera u sprezi sa radom jedinice 7A za vezivanje, i povlači vodeći štift 53 sa putanje gde se žica W kreće pre vremena namotavanja žice W oko armaturne šipke S.

[0079] Druga jedinica 51 za vođenje obuhvata pričvršćenu jedinicu 54 za vođenje kao treću vodeću jedinicu za ograničavanje radijalne pozicije petlje Ru (kretanje žice W u radijalnom pravcu petlje Ru) formirane pomoću žice W namotane oko armaturne šipke S i pokretnu jedinicu 55 za vođenje koja služi kao četvrta jedinica za vođenje za ograničavanje položaja duž aksijalnog pravca Ru1 petlje Ru formirane žicom W namotanom oko armaturne šipke S (kretanje žice W u aksijalnom pravcu Ru1 petlje Ru).

[0080] Slike 8, 9A, 9B, 10A, i 10B su prikazi koji ilustruju primer druge jedinice za vođenje, slika 8 je prikaz odozgo druge jedinice 51 za vođenje kao što se vidi iz prethodno prikazanog, slike 9A i 9B su bočni prikaz druge jedinice 51 za vođenje posmatrano sa jedne strane, i slike 10A i 10B su bočni prikaz druge jedinice 51 za vođenje posmatrano sa druge strane.

[0081] Pričvršćena jedinica 54 za vođenje je obezbeđena površinom 54a zida kao površinom koja se proteže duž pravca dopremanja žice W sa spoljašnje strane u radijalnom pravcu petlje Ru formirane pomoću žice W namotane oko armaturne šipke S. Kada je žica W namotana oko armaturne šipke S, površina 54a zida pričvršćene jedinice 54 za vođenje ograničava radijalni pozicija petlje Ru formirane pomoću žice W namotane oko armaturne šipke S. Pričvršćena jedinica 54 za vođenje je pričvršćena za glavni deo 10A mašine 1A za vezivanje armaturnih šipki, i pozicija istih je pričvršćena u odnosu na prvu jedinicu 50 za vođenje. Pričvršćena jedinica 54 za vođenje može biti integralno formirana sa glavnim delom 10A. Pored toga, u konfiguraciji u kojoj je pričvršćena jedinica 54 za vođenje, koja je zasebna komponenta, zakačena za glavni deo 10A, pričvršćena jedinica 54 za vođenje nije perfektno pričvršćena za glavni deo 10A, ali u operaciji formiranja petlje Ru može biti pokretna do te mere da se kretanje žice W može ograničiti.

[0082] Pokretna jedinica 55 za vođenje obezbeđena je na distalnoj krajnjoj strani druge jedinice 51 za vođenje i obuhvata površinu 55a zida koja je obezbeđena sa obe strane duž aksijalnog pravca Ru1 petlje Ru formirane pomoću žice W namotane oko armaturne šipke S i podignuta je ka unutra u radijalnom pravcu petlje Ru od površine 54a zida. Kada je žica W namotana oko armaturne šipke S, pokretna jedinica 55 za vođenje ograničava poziciju duž aksijalnog pravca Ru1 petlje Ru formirane pomoću žice W namotane oko armaturne šipke S korišćenjem površine 55a zida. Površina 55a zida pokretne jedinice 55 za vođenje ima konusni oblik u kome razmak površina 55a zida je raširen na strani vrha gde ulazi žica W poslata iz prve jedinice 50 za vođenje i sužava se prema pričvršćenoj jedinici 54b za vođenje. Kao razultat, pozicija žice W poslate iz prve jedinice 50 za vođenje u aksijalnom pravcu Ru1 petlje Ru formirane pomoću žice W namotane oko armaturne šipke S je ograničena pomoću površine 55a zida pokretne jedinice 55 za vođenje, i vođena do pričvršćene jedinice 54 za vođenje pomoću pokretne jedinice 55 za vođenje.

[0083] Pokretna jedinica 55 za vođenje je oslonjena na pričvršćenu jedinicu 54 za vođenje pomoću osovine 55b na strani suprotnoj od strane vrha u koju ulazi žica W poslata iz prve jedinice 50 za vođenje. U pokretnoj jedinici 55 za vođenje (njena distalna krajnja strana u koju ulazi žica W dopremljena iz prve jedinice 50 za vođenje) je otvorena i zatvorena u pravcu kako bi došla u kontakt sa i da se odvoji od prve jedinice 50 za vođenje operacijom rotacije petlje Ru formirane pomoću žice W namotane oko armaturne šipke S duž aksijalnog pravca Ru1 sa osovinom 55b kao tačkom oslonca.

[0084] U mašini za vezivanje armaturnih šipki, pri vezivanju armaturne šipke S, između para vodećih elemenata koji su predviđeni za namotavanje žice W oko armaturne šipke S, u ovom primeru, između prve jedinice 50 za vođenje i druge jedinice 51 za vođenje, armaturna šipka je umetnuta (postavljena) i zatim je izvedeno povezivanje. Kada se završi povezivanje, kako bi se izvršilo naredno povezivanje, prva jedinica 50 za vođenje i druga jedinica 51 za vođenje izvlače se sa armaturne šipke S, nakon završetka vezivanja. U slučaju izvlačenja prve jedinice 50 za vođenje i druge jedinice 51 za vođenje oko armaturne šipke S, ako je mašina 1A za vezivanje armaturnih šipki pomerena u smeru strelice Z3 (videti sliku 1) koja je jedan smer razdvajanja od armaturne šipke S, armaturna šipka S može se izvući iz prve jedinice 50 za vođenje i druge jedinice 51 za vođenje bez ikakvih problema. Međutim, na primer, kada je armaturna šipka S raspoređena u unapred određenom intervalu duž strelice Y2 i ove armaturne šipke S su sekvencijalno vezane, pomeranje mašine 1A za vezivanje armaturnih šipki u smeru strelice Z3 posle svakog vezivanja je problematično, i ako se može pomeriti u smeru strelice Z2, povezivanje se može obaviti brzo. Međutim, u konvencionalnoj mašini za vezivanje armaturnih šipki koja je stavljena na uvid javnosti, na primer, u japanskom patentu br. 4747456, pošto element za vođenje koji odgovara drugoj jedinici 51 za vođenje u ovom primeru je pričvršćen za telo mašine za vezivanje, pri pokušaju pomeranja mašine za vezivanje armaturnih šipki u smeru strelice Z2, element za vođenje je zakačen na armaturnu šipku S. Stoga, u mašini 1A za vezivanje armaturnih šipki, druga jedinica 51 za vođenje (pokretna jedinica 55 za vođenje) je napravljena pokretnom kao što je gore opisano i mašina 1A za vezivanje armaturnih šipki je pomerena u smeru strelice Z2 tako da se armaturna šipka S lakše izvlači između prve jedinice 50 za vođenje i druge jedinice 51 za vođenje.

[0085] Zbog toga se pokretna jedinica 55 za vođenje rotira oko osovine 55b kao oko tačke oslonca, i tako se otvara i zatvara između pozicije za vođenje u kojoj se žica W poslata iz prve jedinice 50 za vođenje može dovesti do druge jedinice 51 za vođenje i pozicije za povlačenje u kojoj se mašina 1A za vezivanje armaturnih šipki pomera u smeru strelice Z2 i zatim se povlači u operaciji izvlačenja mašine 1A za vezivanje armaturnih šipki sa armaturne šipke S.

[0086] Pokretna jedinica 55 za vođenje je nagnuta u pravcu u kojem je rastojanje između strane vrha prve jedinice 50 za vođenje i strane vrha druge jedinice 51 za vođenje smanjeno pomoću jedinice za pritiskanje (jedinice za naginjanje) kao što je torziona spiralna opruga 57, i drži se u pložaju za vođenje koji je prikazan na slikama 9A i 10A silom torzione spiralne opruge 57. Dodatno, u operaciji izvlačenja mašine 1A za vezivanje armaturnih šipki sa armaturne šipke S, pokretna jedinica 55 za vođenje je gurnuta ka armaturnoj šipki S, i time je pokretna jedinica 55 za vođenje otvorena iz pozicije za vođenje do pozicije za povlačenje što je prikazano na slikama 9B i 10B. Pozicija za vođenje je pozicija gde površina 55a zida pokretne jedinice 55 za vođenje postoji na poziciji gde prolazi žica W koja formira petlju Ru. Pozicija za povlačenje je pozicija pri kojoj armaturna šipka S pritiska pokretnu jedinicu 55 za vođenje pokretanjem mašine 1A za vezivanje armaturnih šipki, i armaturna šipka S se može izvući između prve jedinice 50 za vođenje i druge jedinice 51 za vođenje. Ovde, pravac u kome je mašina 1A za vezivanje armaturnih šipki pomerena nije ujednačen, pa čak iako se pokretna jedinica 55 za vođenje blago pomera od pozicije za vođenje, armaturna šipka S se može izvući između prve jedinice 50 za vođenje i druge jedinice 51 za vođenje, i stoga pozicija koja je neznanto pomerena od pozicije za vođenje je takođe uključena u poziciju za povlačenje.

[0087] Mašina 1A za vezivanje armaturnih šipki obuhvata senzor 56 za otvaranje/zatvaranje vođice koji detektuje otvaranje i zatvaranje pokretne jedinice 55 za vođenje. Senzor 56 za otvaranje/zatvaranje vođice detektuje zatvoreno stanje i otvoreno stanje pokretne jedinice 55 za vođenje, i emituje unapred određeni signal detekcije.

[0088] Jedinica 6A za sečenje obuhvata pričvršćenu jedinicu 60 za sečenje, rotacionu jedinicu 61 sa sečivom za sečenje žice W zajedno sa pričvršćenom jedinicom 60 za sečenje, i prenosni mehanizam 62 koji prenosi delovanje jedinice 7A za vezivanje, u ovom primeru, delovanje pokretnog elementa 83 (biće opisan kasnije) koji se kreće u linijskom pravcu ka rotacionoj jedinici 61 sa sečivom i rotira rotacionu jedinicu 61 sa sečivom. Pričvršćena jedinica 60 za sečenje je konfigurisana obezbeđivanjem ivičnog dela koji može da preseče žicu W u otvoru kroz koji prolazi žica W. U ovom primeru, pričvršćena jedinica 60 za sečenje obuhvata paralelnu vođicu 4A koja je postavljena na poziciji P3 za izbacivanje izrezaka.

[0089] Rotaciona jedinica 61 sa sečivom seče žicu W koja prolazi kroz paralelnu vođicu 4A pričvršćene jedinice 60 za sečenje pomoću operacije rotacije sa osovinom 61a kao tačkom oslonca. Prenosni mehanizam 62 pomeren je u sprezi sa radom jedinice 7A za vezivanje, i nakon što je žica W namotana oko armaturne šipke S, rotaciona jedinica 61 sa sečivom rotira u skladu sa vremenom upredanja žice W radi presecanja žice W.

[0090] Jedinica 7A za vezivanje je primer jedinice za vezivanje, i obuhvata jedinicu 70 za hvatanje koja hvata žicu W i jedinicu 71 za savijanje konfigurisanu da savije jedan kraj WS i drugi kraj WE žice W uhvaćene pomoću jedinice za hvatanje 70 prema armaturnoj šipki S.

[0091] Jedinica 70 za hvatanje je primer jedinice za hvatanje, i obuhvata pričvršćeni element 70C za hvatanje, prvi pokretni element 70L za hvatanje, i drugi pokretni element 70R za hvatanje kao što je prikazano na slici 2. Prvi pokretni element 70L za hvatanje i drugi pokretni element 70R za hvatanje raspoređeni su u bočnom pravcu pomoću pričvršćenog elementa 70C za hvatanje. Specifično, prvi pokretni element 70L za hvatanje raspoređen je na jednoj strani duž aksijalnog pravca žice W koja se namotava okolo, u odnosu na pričvršćeni element 70C za hvatanje, i drugi pokretni element 70R za hvatanje koji se nalazi na drugoj strani.

[0092] Prvi pokretni element 70L za hvatanje pomera se u smeru za dovođenje u kontakt sa i odvajanje od pričvršćenog elementa 70C za hvatanje. Dodatno, drugi pokretni element 70R za hvatanje pomera se u smeru za dovođenje u kontakt sa i odvajanje od pričvršćenog elementa 70C za hvatanje.

[0093] Pošto se prvi pokretni element 70L za hvatanje pokreće u smeru dalje od pričvršćenog elementa 70C za hvatanje, u jedinici 70 za hvatanje, formira se putanja za dopremanje kroz koju prolazi žica W između prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje i pričvršćenog elementa 70C za hvatanje. S druge strane, pošto se prvi pokretni element 70L za hvatanje kreće prema pričvršćenom elementu 70C za hvatanje, žica W je uhvaćena između prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje i pričvršćenog elementa 70C za hvatanje.

[0094] Kada se drugi pokretni element 70R za hvatanje kreće u smeru dalje od pričvršćenog elementa 70C za hvatanje, u jedinici 70 za hvatanje, formira se putanja za dopremanje kroz koju prolazi žica W između drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje i pričvršćenog elementa 70C za hvatanje. S druge strane, kako se drugi pokretni element 70R za hvatanje kreće ka pričvršćenom elementu 70C za hvatanje, žica W je uhvaćena između drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje i pričvršćenog elementa 70C za hvatanje.

[0095] Žica W poslata pomoću prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje i koja prolazi kroz paralelnu vođicu 4A na poziciji P3 za izbacivanje izrezaka prolazi između pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje i vođena je do jedinice 5A za vođenje uvijanja. Žica W koja je namotana pomoću jedinice 5A za vođenje uvijanja prolazi između pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje.

[0096] Stoga, prva jedinica za hvatanje za hvatanje strane jednog kraja WS žice W je sačinjena od pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje. Dalje, pričvršćeni element 70C za hvatanje i drugi pokretni element 70R za hvatanje čine drugu jedinicu za hvatanje za hvatanje strane drugog kraja WE žice W presečene jedinicom 6A za sečenje.

[0097] Slike 11A i 11B su prikazi koji ilustuju glavne delove jedinice za hvatanje ovog tehničkog rešenja. Pričvršćeni element 70C za hvatanje obuhvata preliminarni deo 72 za savijanje. Preliminarni deo 72 za savijanje je konfigurisan tako da ispupčenje koje se pruža prema prvom pokretnom elementu 70L za hvatanje je obezbeđeno na nizvodnom kraju duž pravca dopremanja žice W dopremljene u smeru ka napred na površini okrenutoj prema prvom pokretnom elementu 70L za hvatanje pričvršćenog elementa 70C za hvatanje.

[0098] Da bi se zahvatila žica W između pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje i sprečilo da uhvaćena žica W bude izvučena, jedinica 70 za hvatanje ima ispupčeni deo 72b i udubljeni deo 73 na pričvršćenom elementu 70C za hvatanje. Ispupčeni deo 72b je obezbeđen na uzvodnom kraju duž pravca dopremanja žice W dopremljene u smeru ka napred na površini koja je okrenuta ka prvom pokretnom elementu 70L za hvatanje pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i pruža se ka prvom pokretnom elementu 70L za hvatanje. Udubljeni deo 73 je obezbeđen između preliminarnog dela 72 za savijanje i ispupčenog dela 72b i ima oblik udubljenja u smeru suprotnom od prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje.

[0099] Prvi pokretni element 70L za hvatanje ima udubljeni deo 70La u koji ulazi preliminarni deo 72 za savijanje pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i ispupčeni deo 70Lb koji ulazi u udubljeni deo 73 pričvršćenog elementa 70C za hvatanje.

[0100] Kao rezultat, kao što je prikazano na slici 11B, operacijom hvatanja strane jednog kraja WS žice W između pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje, žica W je pritisnuta pomoću preliminarnog dela 72 za savijanje na strani prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje, i jedan kraj WS žice W je savijen u smeru od žice W koja je uhvaćena pomoću pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje.

[0101] Hvatanje žice W pričvršćenim elementom 70C za hvatanje i drugim pokretnim elementom 70R za hvatanje obuhvata stanje u kojem žica W može slobodno da se kreće u određenoj meri između pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje. Ovo je zato što, u operaciji namotavanja žice W oko armaturne šipke S, potrebno je pomeriti žicu W između pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje.

[0102] Deo 71 za savijanje je primer jedinice za savijanje, predviđen je oko jedinice 70 za hvatanje tako da pokriva deo jedinice 70 za hvatanje, i predviđen je tako da može da se pomera duž aksijalnog pravca jedinice 70 za hvatanje. Specifično, deo 71 za savijanje približava se strani jednog kraja WS žice W zahvaćene pričvršćenim elementom 70C za hvatanje i prvim pokretnim elementom 70L za hvatanje i strani drugog kraja WE žice W zahvaćene pričvršćenim elementom 70C za hvatanje i drugim pokretnim elementom 70R za hvatanje i pokretljiv je u smeru napred i nazad u kojem su savijene strana jednog kraja WS i strana drugog kraja WE žice W u smeru dalje od savijene žice W.

[0103] Deo 71 za savijanje kreće se u smeru ka napred (videti sliku 1) označenom strelicom F, tako da strana jednog kraja WS žice W zahvaćene pričvršćenim elementom 70C za hvatanje i prvim pokretnim elementom 70L za hvatanje je savijena prema strani armaturne šipke S sa pozicijom za hvatanje kao tačkom oslonca. Dalje, deo 71 za savijanje kreće se u smeru ka napred označenom strelicom F, pri čemu strana drugog kraja WE žice W između pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje je savijena prema strani armaturne šipke S sa pozicijom hvatanja kao tačkom oslonca.

[0104] Žica W je savijena kretanjem dela 71 za savijanje, tako da žica W koja prolazi između drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje i pričvršćenog elementa 70C za hvatanje je pritisnuta pomoću dela 71 za savijanje, i sprečeno je da žica sklizne između pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje.

[0105] Jedinica 7A za vezivanje obuhvata jedinicu 74 za ograničavanje dužine koja ograničava poziciju jednog kraja WS žice W. Jedinica 74 za ograničavanje dužine je sačinjena obezbeđivanjem elementa na koji se jedan kraj WS žice W naslanja na putanji dopremanja žice W koja je prošla između pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje. Da bi se obezbedila unapred određena udaljenost od pozicije za hvatanje žice W pomoću pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje, jedinica 74 za ograničavanje dužine je obezbeđena u prvoj jedinici 50 za vođenje jedinice 5A za vođenje uvijanja u ovom primeru.

[0106] Mašina 1A za vezivanje armaturnih šipki obuhvata pogonski mehanizam 8A jedinice za vezivanje koji pokreće jedinicu 7A za vezivanje. Pogonski mehanizam 8A jedinice za vezivanje obuhvata motor 80, rotaciono vratilo 82 pogonjeno motorom 80 putem reduktora 81 brzine koji vrši usporavanje i pojačavanje obrtnog momenta, pokretni element 83 koji se pomera operacijom rotacije rotacionog vratila 82, i element 84 koji ograničava rotaciju koji ograničava rotaciju pokretnog elementa 83 koja je povezana sa operacijom rotacije rotacionog vratila 82.

[0107] U rotacionom vratilu 82 i pokretnom elementu 83, delom u vidu zavrtnja obezbeđenog na rotacionom vratilu 82 i delom u vidu matice obezbeđene u pokretnom elementu 83, operacija rotacije rotacionog vratila 82 pretvorena je u pokret pokretnog elementa 83 duž rotacionog vratila 82 u smeru napred i nazad.

[0108] Pokretni element 83 je zaključan za element 84 koji ograničava rotaciju u regionu operacije gde je žica W uhvaćena jedinicom 70 za hvatanje, i zatim se žica W savija pomoću dela 71 za savijanje, tako da se pokretni element 83 pomera u smeru napred i nazad u stanju gde je operacija rotacije ograničena pomoću elementa 84 koji ograničava rotaciju. Dalje, pokretni element 83 rotira pomoću operacije rotacije rotacionog vratila 82 prekidom zaključavanja od elementa 84 koji ograničava rotaciju.

[0109] U ovom primeru, pokretni element 83 je povezan za prvi pokretni element 70L za hvatanje i drugi pokretni element 70R za hvatanje preko ispupčenja (nije prikazano). Pogonski mehanizam 8A jedinice za vezivanje je konfigurisan tako da kretanje pokretnog elementa 83 u smeru napred i nazad je pretvoreno u operaciju pomeranja prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje u smeru da dođe u kontakt i da se odvoji od pričvršćenog elementa 70C za hvatanje, i operaciju pomeranja drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje u smeru da dođe u kontakt i da se odvoji od pričvršćenog elementa 70C za hvatanje.

[0110] Dalje, u pogonskom mehanizmu 8A jedinice za vezivanje, operacija rotacije pokretnog elementa 83 je pretvorena u operaciju rotacije pričvršćenog elementa 70C za hvatanje, prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje.

[0111] Takođe, u pogonskom mehanizmu 8A jedinice za vezivanje, deo 71 za savijanje obezbeđen je integralno sa pokretnim elementom 83, tako da se deo 71 za savijanje pokreće u smeru napred i nazad kretanjem pokretnog elementa 83 u smeru napred i nazad.

[0112] Mehanizam 53a za povlačenje vodećeg štifta 53 je konfigurisan pomoću spojnog mehanizma koji pretvara pokret pokretnog elementa 83 u smeru napred i nazad u pomeranje vodećeg štifta 53. Prenosni mehanizam 62 rotacionog dela 61 sa sečivom je konfigurisan pomoću spojnog mehanizma koji pretvara kretanje pokretnog elementa 83 u smeru napred i nazad u operaciju rotacije rotacionog dela 61 sa sečivom.

[0113] Slika 12 je eksterni prikaz koji ilustruje primer mašine za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja. Mašina 1A za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja ima oblik koji koristi radnik u ruci i obuhvata glavni deo 10A i deo 11A za držanje. Kao što je prikazano na slici 1 i slično, mašina 1A za vezivanje armaturnih šipki inkorporira jedinicu 7A za vezivanje i pogonski mehanizam 8A jedinice za vezivanje u glavnom delu 10A i ima jedinicu 5A za vođenje uvijanja na jednoj krajnjoj strani glavnog dela 10A u uzdužnom pravcu (prvi pravac Y1). Dalje, deo 11A za držanje se nalazi tako da je izpupčen sa druge krajnje strane u uzdužnom pravcu glavnog dela 10A u jednom pravcu (drugi pravac Y2) suštinski ortogonalnom (ukrštanje) sa uzdužnim pravcem. Dalje, jedinica 3A za dopremanje žice je obezbeđena na strani duž drugog pravca Y2 u odnosu na jedinicu 7A za vezivanje, jedinica 34 za pomeranje je obezbeđena na drugoj strani duž prvog pravca Y1 u odnosu na jedinicu 3A za dopremanje, to jest, na strani dela 11A za držanje u odnosu na jedinicu 3A za dopremanje žice u glavnom delu 10A, i okvir 2A je obezbeđen na strani duž drugog pravca Y2 u odnosu na jedinicu 3A za dopremanje žice.

[0114] Stoga, obezbeđen je deo 11A za držanje na drugoj strani duž prvog pravca Y1 u odnosu na okvir 2A. U sledećem opisu, u prvom pravcu Y1 duž pravca u kom su okvir 2A, jedinica 3A za dopremanje žice, jedinica 34 za pomeranje, i deo 11A za držanje raspoređeni, strana na kojoj je okvir 2A obezbeđen naziva se prednja strana, i strana na kojoj je obezbeđen deo 11A za držanje naziva se zadnja strana. U jedinici 34 za pomeranje, drugi element 36 za pomeranje obezbeđen je u pravcu suštinski ortogonalnom u odnosu na pravac dopremanja žice W dopremljene pomoću prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje u jedinicu 3A za dopremanje žice, iza prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje jedinice 3A za dopremanje žice, i između prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje i dela 11A za držanje. Operativno dugme 38 za pomeranje drugog elementa 36 za pomeranje, poluga 39 za oslobađanje za oslobađanje od zaključavanja i zaključavanje operativnog dugmeta 38 nalaze se između prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje i dela 11A za držanje.

[0115] Primećeno je da se funkcija oslobađanja za oslobađanje od zaključavanja i zaključavanje može montirati na operativnom dugmetu 38 za pomeranje drugog elementa 36 za pomeranje (takođe služi kao poluga za oslobađanje). To jest, jedinica 34 za pomeranje obuhvata drugi element 36 za pomeranje za pomeranje prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje jedinice 3A za dopremanje žice jedan prema i od drugog, i operativno dugme 38 koje pomera drugi element 36 za pomeranje i pruža se spolja sa glavnog dela 10A, i postavljena je između jedinice 3A za dopremanje žice i dela 11A za držanje u glavnom delu 10A.

[0116] Na ovaj način, obezbeđivanjem mehanizma za pomeranje drugog zupčanika 30R za dopremanje, između drugog zupčanika 30R za dopremanje i dela 11A za držanje, iza drugog zupčanika 30R za dopremanje, kao što je prikazano na slici 2, mehanizam za pomeranje drugog zupčanika 30R za dopremanje nije obezbeđen na putanji dopremanja žice W ispod prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje. Drugim rečima, unutrašnjost okvira 2A, koja formira putanju dopremanja žice W, ispod prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje može se koristiti kao prostor 22 za prihvat žice koji je prostor za prihvatanje žice W u jedinicu 3A za dopremanje žice. To jest, prostor 22 za prihvat žice za jedinicu 3A za dopremanje žice može se formirati unutar okvira 2A.

[0117] Okidač 12A je obezbeđen na prednjoj strani dela 11A za držanje, i kontrolna jedinica 14A kontroliše motor 33a za napajanje i motor 80 prema stanju prekidača 13A koji se pritiska radom okidača 12A. Dalje, baterija 15A je odvojivo pričvršćena za donji deo dela 11A za držanje.

<Primer funkcionisanja mašine za vezivanje armaturnih šipki u tehničkom rešenju>

[0118] Slike 13 do 20 su dijagrami za objašnjenje funkcionisanja mašine 1A za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja, i slike 21A, 21B, i 21C su dijagrami za objašnjenje operacije namotavanja žice oko armaturne šipke. Slike 22A i 22B su prikazi koji objašnjavaju operaciju formiranja petlje sa žicom pomoću jedinice za vođenje savijanja, i slike 23A, 23B, i 23C su prikazi koji objašnjavaju operaciju savijanja žice. Sledeće, sa pozivanjem na slike, operacija vezivanja armaturne šipke S žicom W pomoću mašine 1A za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja biće opisana.

[0119] Kako bi se ubacila žica W namotana oko kalema 20 smeštenog u okviru 2A, prvo, operativno dugme 38 u poziciji dopremanja žice ilustrovano na slici 5A je pritisnuto u smeru strelice T2. Kada je operativno dugme 38 pritisnuto u smeru strelice T2, vodeći nagib 39c poluge 39 za oslobađanje je gurnut, i ispupčenje 39a za zaključavanje izlazi iz prvog udubljenja 38a za zaključavanje. Kao rezultat, poluga 39 za oslobađanje pomera se u smeru strelice U2.

[0120] Kada je operativno dugme 38 pritisnuto u poziciju za prihvat žice, kao što je prikazano na slici 5B, poluga 39 za oslobađanje gurnuta je oprugom 39b u smeru strelice U1, i ispupčenje 39a za zaključavanje je umetnuto u drugo udubljenje 38b za zaključavanje operativnog dugmeta 38 i zaključano je. Stoga, operativno dugme 38 održavano je u poziciji prihvatanja žice.

[0121] Kada je operativno dugme 38 u poziciji za prihvat žice, drugi element 36 za pomeranje je pritisnut operativnim dugmetom 38, i drugi element 36 za pomeranje pomera drugi zupčanik 30R za dopremanje oko osovine 36a kao tačke oslonca u smeru dalje od prvog zupčanika 30L za dopremanje. Stoga, drugi zupčanik 30R za dopremanje se odvaja od prvog zupčanika 30L za dopremanje, i žica W može biti umetnuta između prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje.

[0122] Nakon ubacivanja žice W, kao što je prikazano na slici 5C, guranjem poluge 39 za oslobađanje u smeru strelice U2, ispupčenje 39a za zaključavanje izlazi iz drugog udubljenja 38b za zaključavanje operativnog dugmeta 38. Kao rezultat, drugi element 36 za pomeranje je pritisnut pomoću poluge 37, i drugi element 36 za pomeranje je pomeren u smeru za pritiskanje drugog zupčanika 30R za dopremanje prema prvom zupčaniku 30L za dopremanje oko osovine 36a kao tačke oslonca. Stoga, žica W se nalazi između prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje.

[0123] Kada je operativno dugme 38 gurnuto u smeru strelice T1 pomoću drugog elementa 36 za pomeranje i kada je pomereno na poziciju za dopremanje žice kao što je prikazano na slici 5A, ispupčenje 39a za zaključavanje poluge 39 za oslobađanje je pričvršćeno za prvo udubljenje 38a za zaključavanje operativnog dugmeta 38, i operativno dugme 38 je održavano u poziciji za povlačenje žica.

[0124] Slika 13 prikazuje početno stanje, to jest, početno stanje u kojem žica W još uvek nije poslata pomoću jedinice 3A za dopremanje žice. U izvornom stanju, vrh žice W stoji na poziciji P3 za izbacivanje izrezaka. Kao što je prikazano na slici 21A, žica W koja čeka na poziciji P3 za izbacivanje izrezaka raspoređena je paralelno u unapred određenom pravcu prolaženjem kroz paralelnu vođicu 4A (pričvršćenu delom 60 sa sečivom) u kojem su dve žice W obezbeđene na poziciji P3 za izbacivanje izrezaka, u ovom primeru.

[0125] Žice W između pozicije P3 za izbacivanje izrezaka i okvira 2A raspoređene su paralelno u unapred određenom pravcu pomoću paralelne vođice 4A na međupoziciji P2, paralelne vođice 4A na uvodnoj poziciji P1, prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje.

[0126] Slika 14 prikazuje stanje u kojem je žica W namotana oko armaturne šipke S. Kada je armaturna šipka S umetnuta između prve jedinice 50 za vođenje i druge jedinice 51 za vođenje jedinice 5A za vođenje uvijanja i okidač 12A se aktiviraju, motor 33a za napajanje se pokreće u normalnom smeru rotacije, i stoga prvi zupčanik 30L za dopremanje rotira u smeru ka napred i drugi zupčanik 30R za dopremanje rotira u smeru ka napred dok ga prati prvi zupčanik 30L za dopremanje.

[0127] Stoga, dve žice W dopremaju se u smeru ka napred silom trenja koja se stvara između prvog zupčanika 30L za dopremanje i jedne žice W1, silom trenja koja se stvara između drugog zupčanika 30R za dopremanje i druge žice W2, i sile trenja koja se stvara između jedne W1 i druge žice W2.

[0128] Dve žice W koje ulaze između prvog žleba 32L za dopremanje prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog žleba 32R za dopremanje drugog zupčanika 30R za dopremanje, i dve žice W oslobođene iz prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje dopremljene su međusobno paralelno u unapred određenom pravcu obezbeđivanjem paralelnih vođica 4A na uzvodnoj strani i nizvodnoj strani jedinice 3A za dopremanje žice u odnosu na pravac dopremanja žice W koja je dopremljena u smeru ka napred.

[0129] Kada je žica W dopremljena u smeru ka napred, žica W prolazi između pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje i prolazi kroz žleb 52 za vođenje prve jedinice 50 za vođenje jedinice 5A za vođenje uvijanja. Kao rezultat, žica W se uvija tako da se namota oko armaturne šipke S. Dve žice W uvedene u prvu jedinicu 50 za vođenje drže se tako da su raspoređene paralelno pomoću paralelne vođice 4A na poziciji P3 za izbacivanje izrezaka. Dalje, pošto su dve žice W dopremljene u stanju da budu pritisnute na spoljašnju površinu zida žleba 52 za vođenje, žice W koje prolaze kroz žleb 52 za vođenje drže se takođe u stanju da budu raspoređene paralelno u unapred određenom pravcu.

[0130] Kao što je prikazano na slici 22A, žica W dopremljena iz prve jedinice 50 za vođenje je ograničena da se kreće duž aksijalnog pravca Ru1 petlje Ru formirane pomoću žice namotane okolo pokretnom vodećom jedinicom 55 druge jedinice 51 za vođenje, da bude vođena do pričvršćene jedinice 54 za vođenje pomoću površine 55a zida. Na slici 22B, kretanje žice W duž radijalnog pravca petlje Ru, koja je vođena do pričvršćene jedinice 54 za vođenje, ograničeno je površinom 54a zida pričvršćene jedinice 54 za vođenje, i žica W je vođena između pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje. Zatim, kada je distalni kraj žice W dopremljen do pozicije u kojoj se naslanja na jedinicu 74 za ograničavanje dužine, pogon motora 33a za napajanje je zaustavljen.

[0131] Mala količina žice W dopremljena je u smeru ka napred sve dok distalni kraj žice W ne nalegne na jedinicu 74 za ograničavanje dužine i zatim se dopremanje zaustavlja, pri čemu žica W namotana oko armaturne šipke S se pomera iz stanja koje je prikazano punom linijom na slici 22B u smeru širenja u radijalnom pravcu petlje Ru kao što je naznačeno sa dve tačkaste linije. Kada žica W namotana oko armaturne šipke S je pomerena u smeru širenja u radijalnom pravcu petlje Ru, strana jednog kraja WS žice W vođene između pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje pomoću jedinice 70 za hvatanje je pomerena unazad. Stoga, kao što je prikazano na slici 22B, pozicija žice W u radijalnom pravcu petlje Ru je ograničena pomoću površine 54a zida pričvršćene jedinice 54 za vođenje, pri čemu je suzbijeno pomeranje žice W vođene do jedinice 70 za hvatanje u radijalnom pravcu petlje Ru, i suzbijena je pojava neuspeha pri hvatanju. U predmetnom tehničkom rešenju, čak i kada strana jednog kraja WS žice W vođene između pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje nije pomerena, i žica W je pomerena u smeru širenja u radijalnom pravcu petlje Ru, pomeranje žice W u radijalnom pravcu petlje Ru je potisnuto pomoću pričvršćene jedinice 54 za vođenje, čime se suzbija pojava neuspeha pri hvatanju.

[0132] Kao rezultat, žica W je namotana u obliku petlje oko armaturne šipke S. U ovom trenutku, kao što je prikazano na slici 21B, dve žice W namotane oko armaturne šipke S držane su u stanju u kojem su raspoređene međusobno paralelno bez da su upredene. Prilikom otkrivanja da se pokretna jedinica 55 za vođenje druge jedinice 51 za vođenje otvara izlazom senzora 56 za otvaranje/zatvaranje vođice, kontrolna jedinica 14A ne pokreće motor 33a za napajanje čak i kada se aktivira okidač 12A. Umesto toga, obaveštenje sprovodi jedinica za obaveštavanje (nije prikazna) kao što je lampa ili zujalica. Ovo sprečava pojavu neuspeha pri vođenju žice W.

[0133] Slika 15 prikazuje stanje gde je žica W zahvaćena jedinicom 70 za hvatanje. Nakon prestanka dopremanja žice W, motor 80 se pokreće u normalnom smeru rotacije, pri čemu motor 80 pomera pokretni element 83 u smeru strelice F što je smer ka napred. To jest, u pokretnom elementu 83, operacija rotacije povezana sa rotacijom motora 80 je ograničena elementom 84 koji ograničava rotaciju, i rocija motora 80 je pretvorena u linearno kretanje. Kao rezultat, pokretni element 83 se kreće u smeru ka napred. U sprezi sa funkcionisanjem pokretnog elementa 83 koji se kreće u smeru ka napred, prvi pokretni element 70L za hvatanje se pomera u smeru koji se približava pričvršćenom elementu 70C za hvatanje, i strana jednog kraja WS žice W je uhvaćena.

[0134] Dalje, funkcionisanje pokretnog elementa 83 koji se kreće u smeru ka napred prenosi se na mehanizam 53a za povlačenje, i vodeći štift 53 je povučen sa putanje kojom se kreće žica W.

[0135] Slika 16 prikazuje stanje gde je žica W namotana oko armaturne šipke S. Nakon što je strana jednog kraja WS žice W uhvaćena između prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje i pričvršćenog elementa 70C za hvatanje, i motor 33a za napajanje pokreće se u obrnutom smeru rotacije, prvi zupčanik 30L za dopremanje rotira obrnuto i drugi zupčanik 30R za dopremanje rotira u suprotnom smeru prateći prvi zupčanik 30L za dopremanje.

[0136] Stoga, dve žice W se povlače nazad prema okviru 2A i dopremljene su u suprotnom smeru (nazad). U operaciji dopremanja žice W u smeru unazad, žica W je namotana tako da je u bliskom kontaktu sa armaturnom šipkom S. U ovom primeru, kao što je prikazano na slici 21C, pošto su dve žice raspoređene paralelno jedna sa drugom, porast otpora dopremanja usled uvrtanja žica W u operaciji dopremanja žice W u suprotnom smeru je suzbijen. Dalje, u slučaju kada treba da se dobije ista jačina vezivanja između slučaja gde armaturna šipka S je vezana jednom žicom kao u konvencionalnom slučaju i slučaja gde je armaturna šipka S vezana sa dve žice W kao u ovom primeru, prečnik svake žice W može biti tanji korišćenjem dve žice W. Zbog toga je lako saviti žicu W, i žica W može biti dovedena u blizak kontakt sa armaturnom šipkom S sa malom snagom. Stoga, žica W se može sigurno namotati oko armaturne šipke S u bliskom kontaktu sa malom silom. Dodatno, korišćenjem dve tanke žice W, lako je napraviti žicu W u obliku petlje, i takođe je moguće smanjiti opterećenje u trenutku sečenja žice W. Uz ovo, moguće je smanjiti dimenzije svakog motora mašine 1A za vezivanje armaturnih šipki, i smanjiti dimenzije celokupnog glavnog dela smanjenjem dimenzija mehaničkog odeljka. Dodatno, moguće je smanjiti potrošnju energije smanjenjem veličine motora i smanjenjem opterećenja.

[0137] Slika 17 ilustruje stanje u kome je žica W presečena. Nakon namotavanja žice W oko armaturne šipke S, i zaustavljanja dopremanja žice W, motor 80 se pokreće u normalnom smeru rotacije, čime se pokreće pokretni element 83 u smeru ka napred. U sprezi sa delovanjem pokretnog elementa 83 koji se kreće u smeru ka napred, drugi pokretni element 70R za hvatanje je pomeren u smeru koji se približava pričvršćenom elementu 70C za hvatanje, i žica W je zahvaćena. Pored toga, funkcionisanje pokretnog elementa 83 koji se kreće u smeru ka napred prenosi se na jedinicu 6A za sečenje pomoću prenosnog mehanizama 62, i strana drugog kraja WE žice W zahvaćena je drugim pokretnim elementom 70R za hvatanje i pričvršćeni element 70C za hvatanje je presečen pomoću delovanja rotacionog dela 61 sa sečivom.

[0138] Slika 18 prikazuje stanje u kojem je kraj žice W savijen prema strani armaturne šipke S. Pomeranjem pokretnog elementa 83 dalje u smeru ka napred nakon sečenja žice W, deo 71 za savijanje kreće se u smeru ka napred integralno sa pokretnim elementom 83.

[0139] Deo 71 za savijanje kreće se u smeru ka napred označenom strelicom F, tako da strana jednog kraja WS žice W koja je zahvaćena pomoću pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje je savijena prema strani armaturne šipke S sa pozivijom za hvatanje kao tačkom oslonca. Dalje, deo 71 za savijanje kreće se u smeru ka napred označenom strelicom F, tako da strana drugog kraja WE žice W zahvaćena pomoću pričvrćenog elementa za hvatanje 70C i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje je savijena u poziciji za hvatanje kao tački oslonca prema strani armaturne šipke S.

[0140] Specifično, kao što je prikazano na slikama 23B i 23C, deo 71 za savijanje kreće se u smeru približavanja armaturnoj šipci S što je smer ka napred označen strelicom F, tako da deo 71 za savijanje obuhvata deo 71a za savijanje koji je doveden u kontakt sa stranom jednog kraja WS žice W zahvaćenom pomoću pričvrćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje. Dalje, deo 71 za savijanje pomera se u smeru približavajući se armaturnoj šipci S što je smer ka napred označen strelicom F, tako da deo 71 za savijanje obuhvata deo 71b za savijanje koji je doveden u kontakt sa stranom drugog kraja WE žice W zahvaćenom pomoću pričvrćenog elementa 70C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje.

[0141] Kretanjem dela 71 za savijanje za određeno rastojanje u smeru ka napred označenom strelicom F, strana jednog kraja WS žice W zahvaćena pomoću pričvrćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje je pritisnuta pomoću dela 71 za savijanje na stranu armaturne šipke S i savijena je prema strani armaturne šipke S sa pozicijom hvatanja kao tačkom oslonca.

[0142] Kao što je prikazano na slikama 23A i 23B, jedinica 70 za hvatanje obuhvata deo 75 za sprečavanje klizanja (ispupačeni deo 70Lb može takođe da posluži kao deo 75 koji sprečava klizanje) koji je isturen prema pričvršćenom elementu 70C za hvatanje na distalnoj krajnjoj strani prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje. Strana jednog kraja WS žice W zahvaćena pomoću pričvrćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje je savijena prema strani armaturne šipke S sa delom 75 za sprečavanje klizanja kao tačkom oslonca na poziciji za hvatanje pomoću pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje pomeranjem dela 71 za savijanje u smeru ka napred označenom strelicom F. Na slici 23B, drugi pokretni element 70R za hvatanje nije ilustrovan.

[0143] Dalje, pokretanjem dela 71 za savijanje za unapred određeno rastojanje u smeru ka napred označenom strelicom F, strana drugog kraja WE žice W zahvaćena pomoću pričvrćenog elementa 70C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje je pritisnuta na stranu armaturne šipke S delom 71 za savijanje i savijena je prema strani armaturne šipke S sa pozicijom za hvatanje kao tačkom oslonca.

[0144] Kao što je prikazano na slikama 23A i 23C, jedinica 70 za hvatanje je opremljena delom 76 za sprečavanje klizanja koji je isturen prema pričvršćenom elementu 70C za hvatanje na distalnoj krajnjoj strani drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje. Deo 71 za savijanje je pokrenut u smeru ka napred označenom strelicom F, tako da strana drugog kraja WE žice W zahvaćena pomoću pričvrćenog elementa 70C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje je savijena prema strani armaturne šipke S na poziciji za hvatanje pomoću pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje sa delom 76 koji sprečava klizanje kao tačkom oslonca. Na slici 23C, prvi pokretni element 70L za hvatanje nije prikazan.

[0145] Slika 19 prikazuje stanje u kome je žica W upredena. Nakon što je kraj žice W savijen prema strani armaturne šipke S, motor 80 se dalje pokreće u normalnom smeru rotacije, pri čemu motor 80 dalje pokreće pokretni element 83 u smeru strelice F koji je smer ka napred. Kada se pokretni element 83 pomera u unapred određenu poziciju u smeru strelice F, pokretni element 83 odvaja se od blokade elementa 84 koji ograničava rotaciju, i regulacija rotacije pomoću elementa 84 koji ograničava rotaciju pokretnog elementa 83 je oslobođena. Kao rezultat, motor 80 se dalje pokreće u normalnom smeru rotacije, pri čemu jedinica 70 za hvatanje koja hvata žicu W rotira i upreda žicu W. Jedinica 70 za hvatanje je nagnuta unazad pomoću poluge (nije prikazano), i upreda žicu W dok primenjuje zatezanje na istu. Stoga, žica W nije popuštena, i armaturna šipka S je vezana žicom W.

[0146] Slika 20 prikazuje stanje u kome se upredena žica W oslobađa. Nakon što je žica W upredena, motor 80 se kreće u obrnutom smeru rotacije, tako da motor 80 pokreće pokretni element 83 u smeru unazad označenom strelicom R. To jest, u pokretnom elementu 83, operacija rotacije povezana sa rotacijom motora 80 je ograničena elementom 84 koji ograničava rotaciju, i rotacija motora 80 je pretvorena u linearno kretanje. Kao rezultat, pokretni element 83 kreće se u nazad. U sprezi sa delovanjem pokretnog elementa 83 koji se kreće u nazad, prvi pokretni element 70L za hvatanje i drugi pokretni 70R element za hvatanje se pomeraju u smeru dalje od pričvršćenog elementa 70C za hvatanje, i jedinica 70 za hvatanje oslobađa žicu W. Kada je vezivanje armaturne šipke S završeno i armaturna šipka S je izvučena iz mašine 1A za vezivanje armaturnih šipki, konvencionalno, armaturna šipka S može biti zahvaćena vodećom jedinicom i može biti teško ukloniti je, što u nekim slučajevima pogoršava funkcionalnost. Sa druge strane, konfigurisanjem pokretne jedinice 55 za vođenje druge jedinice 51 za vođenje tako da može rotirati u smeru strelice H, kada je armaturna šipka S izvučena iz mašine 1A za vezivanje armaturnih šipki, pokretna jedinica 55 za vođenje druge jedinice 51 za vođenje ne hvata armaturnu šipku S, i stoga je funkcionalnost poboljšana.

<Primer fukcionalnog efekta mašine za vezivanje armaturnih šipki iz tehničkog rešenja>

[0147] Slike 24A, 24B, i 25A prikazuju primere funkcionalnih efekata mašine za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja, i slike 24C, 24D, i 25B su primeri funkcionisanja i problema konvencionalne mašine za vezivanje armaturnih šipki. U nastavku, primer funkcionalnih efekata mašine za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja u poređenju sa stanjem tehnike biće opisan u odnosu na operaciju vezivanja armaturne šipke S žicom W.

[0148] Kao što je prikazano na slici 24C, u konvencionalnoj konfiguraciji u kojoj jedna žica Wb koja ima unapred određeni prečnik (na primer, oko 1.6 mm do 2.5 mm) je namotana oko armaturne šipke S, kao što je prikazano na slici 24D, pošto je krutost žice Wb visoka, osim ako žica Wb nije namotana oko armaturne šipke S sa dovoljno velikom silom, u toku delovanja namotavanja žice Wb dolazi do opuštanja J, i stvara se praznina između žice i armaturne šipke S.

[0149] Sa druge strane, kao što je prikazano na slici 24A, u predmetnom tehničkom rešenju u kojem dve žice W koje imaju mali prečnik (na primer, oko 0.5 mm do 1.5 mm) su namotane oko armaturne šipke S u poređenju sa konvencionalnim slučajem, kao što je prikazano na slici 24B, pošto je krutost žice W niža nego kod konvencionalne žice, čak i ako je žica W namotana oko armaturne šipke S sa manjom silom nego u konvencionalnom slučaju, labavost žice W koja se javlja tokom operacije savijanja žice W je potisnuta, i žica je sigurno namotana oko armaturne šipke S na linearnom delu K. S obzirom na operaciju vezivanja armaturne šipke S žicom W, krutost žice W ne varira samo sa prečnikom žice W već i u zavisnosti od njenog materijala itd. Na primer, u predmetnom tehničkom rešenju, žica W koja ima prečnik od oko 0.5 mm do 1.5 mm je opisana kao primer. Međutim, ukoliko je materijal žice W takođe uzet u razmatranje, između donje granične vrednosti i gornje granične vrednosti prečnika žice W, može se javiti bar razlika po pitanju tolerancije.

[0150] Dalje, kao što je prikazano na slici 25B, u konvencionalnoj konfiguraciji u kojoj jedna žica Wb koja ima unapred određeni prečnik je namotana oko armaturne šipke S i upredena, pošto je krutost žice Wb velika, čak i u operaciji upredanja žice Wb, labavost žice Wb nije eliminisana, i praznina L se generiše između žice i armaturne šipke S.

[0151] S druge strane, kao što je prikazano na slici 25A, u predmetnom tehničkom rešenju u kojem dve žice W imaju manji prečnik su namotane oko armaturne šipke S i upredene u poređenju sa stanjem tehnike, krutost žice W je niža u poređenju sa onom konvencionalnom, operacijom upredanja žice W, praznina M između armaturne šipke S i žice može biti malo suzbijena u poređenju sa konvencionalnim slučajem, čime se poboljšava snaga vezivanja žice W.

[0152] Korišćenjem dve žice W, moguće je izjednačiti silu držanja armaturne šipke u poređenju sa konvencionalnim slučajem, i suzbiti odstupanje između armaturne šipke S nakon vezivanja. U predmetnom tehničkom rešenju, dve žice W su istovremeno (zajedno) dopremljene, i armaturne šipke S su vezane korišćenjem dve žice W dopremljene istovremeno (zajedno). Dopremanje dve žice W u isto vreme označava da kada su jedna žica W i druga žica W dopremljene suštinski istom brzinom, to jest, kada je relativna brzina druge žice W prema jednoj žici W u suštini 0. U ovom primeru, značenje nije nužno ograničeno na ovo značenje. Na primer, čak kada su jedna žica W i druga žica W dopremljene različitom brzinom (vremena), dve žice W napreduju paralelno na putu dopremanja žice W u stanju da su dve žice W raspoređene međusobno paralelno, tako da, sve dok je žica W postavljena da bude namotana oko armaturne šipke S u paralelnom stanju, znači da su dve žice dopremljene u isto vreme. Drugim rečima, ukupna površina površine poprečnog preseka svake od dve žice W je faktor koji određuje silu koja drži armaturnu šipku, pa čak i ako vreme dopremanja dve žice W odstupa, u smislu obezbeđenja sile koja drži armaturnu šipku, isti rezultat može biti dobijen. Međutim, u poređenju sa operacijom pomeranja vremena dopremanja dve žice W, pošto je moguće skratiti vreme potrebno za dopremanje za operaciju istovremenog (zajedno) dopremanja dve žice W, poželjno je dopremiti dve žice W istovremeno (zajedno), što rezultira poboljšanjem brzine vezivanja.

[0153] Slika 26A prikazuje primer funkcionalnog efekta mašine za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja, i slika 26B prikazuje primer funkcionisanja i problema konvencionalne mašine za vezivanje armaturnih šipki. U nastavku, biće opisan primer funkcionalnog efekta mašine za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja u poređenju sa konvencionalnim oblikom žice W koja vezuje armaturnu šipku S.

[0154] Kao što je prikazano na slici 26B, jedan kraj WS i drugi kraj WE žice W orijentisani su u suprotnom smeru ka armaturnoj šipki S u žici W vezanoj za armaturnu šipku S u konvencionalnoj mašini za vezivanje armaturnih šipki. Stoga, jedan kraj WS i drugi kraj WE žice W, koji su distalna krajnja strana upredenog dela žice W koja vezuje armaturnu šipku S u velikoj meri su istureni sa armaturne šipke S. Ukoliko je distalna krajnja strana žice W u velikoj meri isturena, postoji mogućnost da istureni deo ometa i otežava rad.

[0155] Takođe, nakon što su armaturne šipke S vezane, beton 200 je uliven u mesto gde leže armaturne šipke S. Ovog puta, kako bi se sprečilo da su jedan kraj WS i drugi kraj WE žice W istureni iz betona 200, debljina vrha žice W vezane za armaturnu šipku S, u primeru na slici 26B, debljina od jednog kraja WS žice W do površine 201 betona 200 koji je izliven je obavezno održavana na unapred određenim dimenzijama S1. Stoga, u konfiguraciji u kojoj su jedan kraj WS i drugi kraj WE žice W okrenuti u smeru suprotnom od armaturne šipke S, potrebna debljina S12 od pozicije polaganja armaturne šipke S do površine 201 betona 200 postaje velika.

[0156] Sa druge strane, u mašini 1A za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja, žica W je vezana pomoću dela 71 za savijanje tako da je jedan kraj WS žice W namotane oko armaturne šipke S smešten bliže armaturnoj šipki S nego prvi savijeni deo WS1 koji je savijeni deo žice W, i drugi kraj WE žice W namotane oko armaturne šipke S je smešten bliže armaturnoj šipci S od drugog savijenog dela WE1 koji je savijeni deo žice W. U mašini 1A za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja, žica W je savijena pomoću dela 71 za savijanje tako da je jedan od (i) savijeni deo savijen pomoću preliminarnog dela 72 za savijanje u operaciji hvatanja žice W pomoću prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje i pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i (ii) savijeni deo savijen pomoću pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje u operaciji savijanja žice W oko armaturne šipke S, postaje gornji deo žice W. Gornji deo je najviše istureni deo u smeru u kome je žica W odvojena od armaturne šipke S i najvišeg vertikalnog položaja.

[0157] Kao rezultat, kao što je prikazano na slici 26A, žica W vezana za armaturnu šipku S u mašini 1A za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja ima prvi savijeni deo WS1 između upredenog dela WT i jednog kraja WS, i strana jednog kraja WS žice W je savijena prema strani armaturne šipke S tako da jedan kraj WS žice W smešten bliže armaturnoj šipki S nego prvi savijeni deo WS1 i to na nižoj vertikalnoj poziciji. Drugi savijeni deo WE1 je formiran između upredenog dela WT i drugog kraja WE žice W. Strana drugog kraja WE žice W je savijena prema strani armaturne šipke S tako da je drugi kraj WE žice W smešten bliže strani armaturne šipke S nego drugi savijeni deo WE1 i na nižoj vertikalnoj poziciji.

[0158] U primeru koji je prikazan na slici 26A, dva savijena dela, u ovom primeru, prvi savijeni deo WS1 i drugi savijeni deo WE1, su formirani na žici W. Od ta dva, u žici W koja je vezana za armaturnu šipku S, prvi savijeni deo WS1 koji je najviše isturen u smeru dalje od armaturne šipke S (smer suprotan od armaturne šipke S) je gornji deo Wp. Oba, i jedan kraj WS i drugi kraj WE žice W su savijeni tako da nisu istureni izvan gornjeg dela Wp u smeru suprotnom od armaturne šipke S.

[0159] Na ovaj način, postavljanjem jednog kraja WS i drugog kraja WE žice W tako da nisu istureni iznad gornjeg dela Wp koga čini savijeni deo žice W u smeru suprotnom od armaturne šipke S, moguće je suzbiti smanjenje funkcionalnosti zbog izbočenosti kraja žice W. Pošto je strana jednog kraja WS žice W savijena prema strani armaturne šipke S i strana drugog kraja WE žice W je savijena prema strani armaturne šipke S, mera izbočenosti na distalnoj krajnjoj strani upredenog dela WT žice W je manja od konvencionalnog slučaja. Stoga, debljina S2 od pozicije polaganja armaturne šipke S na površinu 201 betona 200 može biti tanja od konvencionalne. Prema tome, moguće je smanjiti količinu betona koja će se upotrebiti.

[0160] U mašini 1A za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja, žica W je namotana oko armaturne šipke S dopremanjem u smeru ka napred, i strana jednog kraja WS žice W savijena i pričvršćena oko armaturne šipke S dopremanjem žice W u suprotnom smeru je savijena prema strani armaturne šipke S pomoću dela 71 za savijanje u stanju kada je zahvaćena pomoću pričvrćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje. Dalje, strana drugog kraja WE žice W presečena pomoću jedinice 6A za sečenje je savijena prema strani armaturne šipke S pomoću dela 71 za savijanje u stanju da bude zahvaćena pomoću pričvrćenog elementa 70C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje.

[0161] Kao rezultat, kao što je prikazano na slici 23B, pozicija za hvatanje pomoću pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje uzeta je kao tačka oslonca 71c1, i kao što je prikazano na slici 23C, pozicija za hvatanje pomoću pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje uzeta je kao tačka oslonca 71c2, žica W može biti savijena. Dodatno, deo 71 za savijanje može primeniti silu koja pritiska žicu W u smeru armaturne šipke S pomeranjem u smeru približavanja armaturnoj šipci S.

[0162] Kao što je opisano iznad, u mašini 1A za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja, pošto je žica W bezbedno zahvaćena na poziciji za hvatanje i žica W je savijena sa tačkama oslonca 71c1 i 71c2, moguće je da je sila koja pritiska žicu W pouzdano primenjena na željeni smer (strana armaturne šipke S) a da se time ne rasprši u drugom smeru, čime se pouzdano savijaju krajevi WS i WE strane žice W u željenom smeru (strana armaturne šipke S).

[0163] Sa druge strane, na primer, u konvencionalnoj mašini za vezivanje koja primenjuje silu u smeru u kojem je žica W upredena u stanju gde žica W nije uhvaćena, kraj žice W može biti savijen u smeru u kom se upreda žica W, ali sila za savijanje žice W se primenjuje u stanju kada žica W nije uhvaćena, tako da smer savijanja žice W nije pričvršćen i kraj žice W može biti okrenut ka spolja suprotno od armaturne šipke S u nekim slučajevima.

[0164] Međutim, u predmetnom tehničkom rešenju, kao što je opisano iznad, pošto je žica W čvrsto stegnuta na polopoziciji za hvatanje i žica W je savijena sa tačkama oslonca 71c1 i 71c2, krajevi WS i WE strane žice W mogu se pouzdano usmeriti na stranu armaturne šipke S.

[0165] Dalje, ukoliko treba da se savije kraj žice W prema strani armaturne šipke S nakon uvrtanja žice W da bi se vezale armaturne šipke S, postoji mogućnost da je mesto vezivanja gde je žica W upredena olabavljeno i snaga vezivanja se smanjuje. Štaviše, prilikom uvrtanja žice W radi vezivanja armaturne šipke S i zatim pokušavajući da se savije kraj žice primenom sile u smeru u kome je žica W uvrnuta (upredena) dalje postoji mogućnost da se mesto vezivanja ošteti gde je žica W upredena.

[0166] Sa druge strane, u predmetnom theničkom rešenju, strana jednog kraja WS i strana drugog kraja WE žice W savijene su prema strani armaturne šipke S pre upredanja žice W za vezivanje armaturne šipke S, tako da mesto vezivanja gde je žica W upredena ne postaje olabavljeno i čvrstoća vezivanja se ne smanjuje. Takođe, nakon upredanja žice W radi vezivanja armaturne šipke S, ne primenjuje se sila u smeru upredanja žice W, tako da mesto vezivanja gde je žica W upredena nije otećeno.

[0167] Slike 27A i 28A prikazuju primere funkcionalnih efekata mašine za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja, i slike 27B i 28B prikazuju primere funkcije i problema konvencionalnih mašina za vezivanje armaturnih šipki. U nastavku, primer funkcionalnog efekta mašine za vezivanje armaturnih šipki iz predmetnog tehničkog rešenja u poređenju sa konvencionalnim biće opisan u smislu sprečavanja izlaska žice W iz jedinice za hvatanje u operaciji namotavanja žice W oko armaturne šipke S.

[0168] Kao što je prikazano na slici 27B, konvencionalna jedinica 700 za hvatanje mašine za vezivanje armaturnih šipki obuhvata pričvršćeni element 700C za hvatanje, prvi pokretni element 700L za hvatanje, i drugi pokretni element 700R za hvatanje, a jedinica 701 za ograničavanje dužine na koju žica W namotana oko armaturne šipke S naleže je obezbeđena u prvom pokretnom elementu 700L za hvatanje.

[0169] U operaciji dopremanja žice W u smeru unazad (povlačenje unazad) i namotavanja iste oko armaturne šipke S i operaciji upredanja žice W pomoću jedinice 700 za hvatanje, žica W uhvaćena pomoću pričvrćenog elementa 700C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 700L za hvatanje će se verovatno odvojiti kada je rastojanje N2 od pozicije za hvatanje žice W pomoću pričvršćenog elementa 700C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 700L za hvatanje do jedinice 701 za ograničavanje dužine kratko.

[0170] Da bi se otežalo odvajanje uhvaćene žice W, jednostavno je potrebno produžiti rastojanje N2. Međutim, u tu vrhu, potrebno je produžiti rastojanje od pozicije za hvatanja žice W u prvom pokretnom elementu 700L za hvatanje do jedinice 701 za ograničavanje dužine.

[0171] Međutim, ako se poveća rastojanje od pozicije za hvatanje žice W u prvom pokretnom elementu 700L za hvatanje do jedinice 701 za ograničavanje dužine, povećava se veličina prvog pokretnog elementa 700L za hvatanje. Stoga, u konvencionalnoj konfiguraciji, nije moguće produžiti rastojanje N2 od pozicije za hvatanje žice W pomoću pričvršćenog elementa 700C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 700L za hvatanje do jednog kraja WS žice W.

[0172] S druge strane, kao što je prikazano na slici 27A, u jedinici 70 za hvatanje predmetnog tehničkog rešenja, jedinica 74 za ograničavanje dužine gde žica W naleže je podešena da bude zasebna komponenta nezavisna od prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje.

[0173] Ovo omogućava povećanje rastojanja N1 od pozicije za hvatanje žice W u prvom pokretnom elementu 70L za hvatanje do jedinice 74 za ograničavanje dužine bez povećavanja veličine prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje.

[0174] Stoga, čak i ako prvi pokretni element 70L za hvatanje nije uvećan, moguće je sprečiti da se žica W uhvaćena pomoću pričvrćenog elementa 70C za hvatanje i prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje otkači tokom operacije dopremanja žice W u smeru unazad za namotavanje oko armaturne šipke S i operacije uvrtanja žice W pomoću jedinice 70 za hvatanje.

[0175] Kao što je prikazano na slici 28B, konvencionalna jedinica 700 za hvatanje mašine za vezivanje armaturnih šipki je, na površini prvog pokretnog elementa 700L za hvatanje koji je okrenut ka pričvršćenom elementu 700C za hvatanje, opremljena ispupčenjem koje je istureno prema pričvršćenom elementu 700C za hvatanje i udubljenjem u koje je umetnut pričvršćen element 700C za hvatanje, čime se formira preliminarni deo 702 za savijanje.

[0176] Kao rezultat, u operaciji hvatanja žice W pomoću prvog pokretnog elementa 700L za hvatanje i pričvršćenog elementa 700C za hvatanje, strana jednog kraja WS žice W koja je isturena sa pozicije za hvatanje pomoću prvog pokretnog elementa 700L za hvatanje i pričvršćenog elementa 700C za hvatanje je savijena, a u operaciji dopremanja žice W u smeru unazad za namotavanje oko armaturne šipke S i operaciji upredanja žice W pomoću jedinice 700 za hvatanje, može se ostvariti efekat sprečavanja da se žica W ne otkači.

[0177] Međutim, pošto je strana jednog kraja WS žice W savijena ka unutra prema žici W koja prolazi između pričvršćenog elementa 700C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 700R za hvatanje, savijena strana jednog kraja WS žice W može biti uhvaćena u kontakt sa žicom W koja treba da se dopremi u smeru unazad za namotavanje oko armaturne šipke S.

[0178] Kada savijenu stranu jednog kraja WS žice W uhvati žica W koja se doprema u smeru unazad za namotavanje oko armaturne šipke S, postoji mogućnost da namotavanje žice W postane nedovoljno ili je uvrtanje žice W nedovoljno.

[0179] Sa druge strane, u jedinici 70 za hvatanje iz predmetnog tehničkog rešenja, kao što je prikazano na slici 28A, na površini koja je okrenuta prema prvom pokretnom elementu 70L za hvatanje pričvršćenog elementa 70C za hvatanje, predviđeni su ispupčenje koje je istureno prema prvom pokretnom elementu 70L za hvatanje i udubljenje u koje je umetnut prvi pokretni element 70L za hvatanje da se formira preliminarni deo 72 za savijanje.

[0180] Stoga, u operaciji hvatanja žice W pomoću prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje i pričvršćenog elementa 70C za hvatanje, strana jednog kraja WS žice W koja je isturena sa pozicije za hvatanje pomoću prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje i pričvršćenog elementa 70C za hvatanje je savijena, a u operaciji dopremanja žice W u smeru unazad za namotavanje oko armaturne šipke S, i u operaciji dopremanja žice W pomoću jedinice 70 za hvatanje, može se ostvariti efekat sprečavanja odvajanja žice W.

[0181] Strana jednog kraja WS žice W je savijena prema spolja suprotno od žice W koja prolazi između pričvršćenog elementa 70C za hvatanje i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje, tako da je sprečeno da savijena strana jednog kraja WS žice W bude u kontaktu sa žicom W dopremljenom u smeru unazad za namotavanje oko armaturne šipke S.

[0182] Stoga, u operaciji dopremanja žice W u smeru unazad za namotavanje oko armaturne šipke S, sprečeno je da se žica W odvoji iz jedinice 70 za hvatanje, čime se sigurno namotava žica W, i u operaciji upredanja žice W, moguće je da se pouzdano izvrši vezivanje žice W.

[0183] Sl. 29A i 29B su primeri operativnih efekata mašine za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja. U nastavku biće opisani primeri operativnih efekata mašine za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja u odnosu na operaciju ubacivanja armaturnih šipki u jedinicu za vođenje uvijanja i operaciju izvlačenja armaturne šipke iz jedinice za vođenje uvijanja. Na primer, u slučaju vezivanja armaturnih šipki S koje čine osnovu sa žicom W, u radu korišćenjem mašine 1A za vezivanje armaturnih šipki, otvor između prve jedinice 50 za vođenje i druge jedinice 51 za vođenje jedinice 5A za vođenje uvijanja je okrenut nadole.

[0184] Prilikom obavljanja operacije vezivanja, otvor između prve jedinice 50 za vođenje i druge jedinice 51 za vođenje je usmeren nadole, i mašina 1A za vezivanje armaturnih šipki je pomerena nadole kao što je označeno strelicom Z1 kao što je prikazano na slici 29A, armaturna šipka S ulazi u otvor između prve jedinice 50 za vođenje i druge jedinice 51 za vođenje.

[0185] Kada je operacija vezivanja završena i mašina 1A za vezivanje armaturnih šipki je pomerena u bočnom pravcu označenom strelicom Z2 kao što je prikazano na slici 29B, druga jedinica 51 za vođenje je pritisnuta uz armaturnu šipku S koja je vezana žicom W, i pokretna jedinica 55 za vođenje na distalnoj krajnjoj strani druge jedinice 51 za vođenje rotira se u smeru strelice H oko osovine 55b kao tačke oslonca.

[0186] Stoga, svaki put kada je žica W vezana za armaturnu šipku S, vezivanje se može izvršiti sukcesivno samo pomeranjem mašine 1A za vezivanje armaturnih šipki u bočnom pravcu bez podizanja mašine 1A za vezivanje armaturnih šipki svaki put. Stoga, (pošto je dovoljno samo pomeriti mašinu 1A za vezivanje armaturnih šipki u bočnom pravcu u poređenju sa pomeranjem mašine 1A za vezivanje armaturnih šipki jednom nagore i pomeranjem nadole) moguće je smanjiti ograničenja u pravcu kretanja i količinu kretanja mašine 1A za vezivanje armaturnih šipki u operaciji izvlačenja armaturne šipke S vezane za žicu W, čime se poboljšava radna efikasnost.

[0187] Dodatno, kao što je prikazano na slici 22B, pričvršćena jedinica 54 za vođenje druge jedinice 51 za vođenje je pričvršćena a da nije pomerena i sposobna je da ograniči poziciju u radijalnom pravcu žice W u operaciji vezivanja koja je opisana iznad. Shodno tome, u operaciji vezivanja žice W oko armaturne šipke S, pozicija u radijalnom pravcu žice W može biti ograničena pomoću površine 54a zida pričvršćene jedinice 54 za vođenje, i pomeranje u pravcu žice W koja je vođena do jedinice 70 za hvatanje može biti potisnuto, čime se suzbija pojava kvara pri hvatanju.

[0188] U nastavku, biće opisan primer operativnog efekta mašine za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja u odnosu na jedinicu 34 za pomeranje. U mašini 1A za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja, kao što je prikazano na slici 2, jedinica 34 za pomeranje obuhvata drugi element 36 za pomeranje u pravcu suštinski ortogonalnom na pravac dopremanja žice W, na zadnjoj strani prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje,to jest, između prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje i dela 11A za držanje. Operativno dugme 38 za pomeranje drugog elementa 36 za pomeranje, poluga 39 za oslobađanje za zaključavanje i otključavanje operativnog dugmeta 38 su obezbeđeni između prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje i dela 11A za držanje.

[0189] Na ovaj način, obezbeđivanjem mehanizama za pomeranje drugog zupčanika 30R za dopremanje između drugog zupčanika 30R za dopremanje i dela 11A za držanje na zadnjoj strani drugog zupčanika 30R za dopremanje, nema potrebe da se obezbedi mehanizam za pomeranje drugog zupčanika 30R za dopremanje na putu dopremanja žice W to jest ispod prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje.

[0190] Ovo omogućava postavku okvira 2A blizu jedinice 3A za dopremanje žice u poređenju sa konfiguracijom u kojoj je mehanizam za pomeranje para zupčanika za dopremanje obezbeđen između jedinice za dopremanje žice i okvira, čime se smanjuje veličina uređaja. Dalje, pošto operativno dugme 38 nije obezbeđeno između okvira 2A i jedinice 3A za dopremanje žice, okvir 2A se može postaviti u blizini jedinice 3A za dopremanje žice.

[0191] Osim toga, pošto se okvir 2A može postaviti blizu jedinice 3A za dopremanje žice, kao što je prikazano na slici 12, u okvir 2A u kome se nalazi cilindrični kalem 20, ispupčeni deo 21 koji je isturen u skladu sa oblikom kalema 20 može biti postavljen iznad položaja za ugradnju baterije 15A. Stoga, ispupčeni deo 21 se može postaviti u blizini dela 11A za držanje, i veličina uređaja se može smanjiti.

[0192] Dodatno, pošto mehanizam za pomeranje drugog zupčanika 30R za dopremanje nije obezbeđen na putu dopremanja žice W ispod prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog zupčanika 30R za dopremanje, prostor 22 za prihvatanje žice za jedinicu 3A za dopremanje žice je formiran u okviru 2A, i nema sastavnog elementa koji ometa prihvat žice W, pri čemu se prihvatanje žice W može lako izvršiti.

[0193] U jedinici za dopremanje žice koju je konfigurisao par zupčanika za dopremanje, element za pomeranje za odvajanje jednog zupčanika za dopremanje od drugog zupčanika za dopremanje, i element za zadržavanje koji zadržava element za pomeranje u stanju u kojem je jedan zupčanik za dopremanje odvojen od drugog zupčanika za dopremanje. U takvoj konfiguraciji, kada je jedan zupčanik za dopremanje gurnut u pravcu dalje od drugog zupčanika za dopremanje usled deformacije žice W ili slično, postoji mogućnost da se element za pomeranje pričvrsti za element za zadržavanje tako da se jedan zupčanik za dopremanje održava u odvojenom stanju od drugog zupčanika za dopremanje.

[0194] Ukoliko jedan zupčanik za dopremanje se zadržava u stanju odvojenom od drugog zupčanika za dopremanje, žica W ne može biti stegnuta pomoću para zupčanika za dopremanje, i žica W ne može biti dopremljena.

[0195] Sa druge strane, u mašini 1A za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja, kao što je prikazano na slici 5A, prvi element 35 za pomeranje i drugi element 36 za pomeranje koji su elementi pomeranja za odvajanje drugog zupčanika 30R za dopremanje od prvog zupčanika 30L za dopremanje i operativno dugme 38 i poluga 39 za zakljuvanje i otključavanje u stanju gde drugi zupčanik 30R za dopremanje je odvojen od prvog zupčanika 30L za dopremanje napravljeni su kao samostalne komponente.

[0196] Shodno tome, kao što je prikazano na slici 5D, kada je drugi zupčanik 30R za dopremanje gurnut u pravcu dalje od prvog zupčanika 30L za dopremanje usled deformacije žice W ili slično, drugi element 36 za pomeranje pritiska oprugu 37 koja treba da bude pomerena, ali ne zaključana. Stoga, drugi zupčanik 30R za dopremanje uvek može da bude pritisnut u pravcu prvog zupčanika 30L za dopremanje silom opruge 37, i čak ako je drugi zupčanik 30R za dopremanje privremeno odvojen od prvog zupčanika 30L za dopremanje, stanje u kojem je žica W stegnuta prvim zupčanikom 30L za dopremanje i drugim zupčanikom za dopremanje 30R može biti obnovljeno, i dopremanje žice W može biti nastavljeno.

<Primer funkcionalnog efekta kalema i žice predmetnog tehničkog rešenja>

[0197] Kao što je prikazano na slici 3, u kalemu 20 predmetnog tehničkog rešenja, dve žice W su namotane tako da se mogu izvući. Zatim, dve žice W namotane oko kalema 20 spojene su na delu (spojni deo 26) na distalnoj krajnjoj strani.

[0198] Spajanjem dve žice W na distalnoj krajnjoj strani, lako je provući dve žice W kroz paralelnu vođicu 4A kada je žica W prihvaćena prvi put. U primeru koji je prikazan na slici, pozicija koja je odvojena na unapred određenom rastojanju od distalnog kraja žice W je spojni deo 26, ali distalni kraj može biti spojen (to jest, distalni kraj je spojni deo 26), i spojni deo 26 može biti obezbeđen ne samo na delu distalne krajnje strane žice W već takođe povremeno na više mesta. U predmetnom tehničkom rešenju, budući da su dve žice W spojene upredanjem kao spojni deo 26, pomoćni element za pridruživanje je nepotreban. Osim toga, pošto je upredena žica oblikovana u skladu sa paralelnom vođicom 4, i upredeni deo je prelomljen, tako da se broj uvrtanja ne povećava, to jest, dužina upredenog dela se ne povećava, pri čemu je moguće povećati čvrstoću vezivanja.

<Modifikovan primer mašine za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja> [0199] Slike 30A, 30B, 30C, 30D, i 30E su dijagrami koji prikazuju modifikovane primere paralelne vođice predmetnog tehničkog rešenja. U paralelnoj vođici 4B koja je ilustrovana na slici 30A, oblik poprečnog preseka otvora 4BW, to jest, oblik poprečnog preseka otvora 4BW u pravcu ortogonalnom na pravac dopremanja žice W je formiran u obliku pravougaonika, i longitudinalni pravac i bočni pravac otvora 4BW formirani su u pravom obliku. U paralelnoj vođici 4B, dužina L1 u uzdužnom pravcu otvora 4BW je malo više od duplo ili više puta duža od prečnika r žice W u obliku u kome su žice W raspoređene paralelno duž radijalnog pravca, i dužina L2 u bočnom pravcu je malo duža od prečnika r jedne žice W. U paralelnoj vođici 4B u ovom primeru, dužina L1 otvora 4BW u uzdužnom pravcu je malo više od duplo duža od prečnika r žice W.

[0200] U paralelnoj vođici 4C koja je prikazana na slici 30B, longitudinalni pravac otvora 4CW formiran je u pravom obliku i bočni pravac je formiran u trouglastom obliku. U paralelnoj vođici 4C, kako bi veći broj žica W bio raspoređen paralelno u uzdužnom pravcu otvora 4CW i žica W mogla biti vođena nagnutom ravni u bočnom pravcu, longitudinalna dužina L1 otvora 4CW je malo više od duplo ili više puta duža od prečnika r žice W u obliku u kojem su žice W raspoređene duž radijalnog pravca, i bočna dužina je L2 je malo duža od prečnika r jedne žice W.

[0201] U paralelnoj vođici 4D koja je prikazana na slici 30C, formira se uzdužni pravac otvora 4DW u zakrivljenom obliku koji je zakrivljen ka unutra u konveksnom obliku i bočni pravac je formiran u obliku kružnog luka. To jest, oblik otvora, otvora 4DW, je formiran u obliku koji je u skladu sa spoljašnjim oblikom paralelne žice W. U paralelnoj vođici 4D, dužina L1 u uzdužnom pravcu otvora 4DW je malo više od duplo ili više puta duža od prečnika r žice W u obliku u kojem su žice W raspoređene duž radijalnog pravca, dužina L2 u bočnom pravcu je malo duža od prečnika r jedne žice W. U paralelnoj vođici 4D, u ovom primeru, dužina L1 u uzdužnom pravcu ima dužinu malo više od dvostruko dužu od prečnika r žice W.

[0202] U paralelnoj vođici 4E koja je prikazana na slici 30D, longitudinalni pravac otvora 4EW je formiran u zakrivljenom obliku koji je zakrivljen prema spolja u konveksnom obliku, i bočni pravac je formiran u obliku kružnog luka. To jest, oblik otvora, otvora 4EW, je formiran u eliptičnom obliku. Paralelna vođica 4E ima dužinu L1 u uzdužnom pravcu otvora 4EW koja je malo više od duplo ili više puta duža od prečnika r žice W u obliku u kojem žice W su raspoređene duž radijalnog pravca, i dužina L2 u bočnom pravcu je malo duža od prečnika r jedne žice W. U ovom primeru, paralelna vođica 4E ima dužinu L1 u uzdužnom pravcu malo više od duplo dužu od prečnika r žice W.

[0203] Paralelna vođica 4F prikazana na slici 30E obuhvata mnoštvo otvora 4FW koji odgovaraju broju žica W. Svaka žica W se provlači kroz drugi otvor 4FW jedan po jedan. U paralelnoj vođici 4F, svaki otvor 4FW ima prečnik (dužinu) L1 nešto duži od prečnika r žice W, i u pravcu u kojem su otvori 4FW raspoređeni, ograničen je pravac u kome je mnoštvo žica W paralelno raspoređeno.

[0204] Slika 31 je dijagram koji ilustruje modifikovani primer žleba za vođenje iz predmetnog tehničkog rešenja. Žleb 52B za vođenje ima širinu (dužinu) L1 i dubinu L2 malo duže od prečnika r žice W. Između jednog žleba 52B za vođenje kroz koji prolazi jedna žica W i drugog žleba 52B za vođenje kroz koji prolazi druga žica W, odeljak dela zida je formiran duž pravca dopremanja žice W. Prva jedinica 50 za vođenje ograničava pravac u kome je raspoređeno više žica međusobno paralelno u pravcu u kome je raspoređeno mnoštvo žlebova 52B za vođenje.

[0205] Sl.32A i 32B su dijagrami koji ilustruju modifikovane primere jedinica za dopremanje žice predmetnog tehničkog rešenja. Jedinica 3B za dopremanje žice koja je prikazana na slici 32A obuhvata prvu jedinicu 35a za dopremanje žice i drugu jedinicu 35b za dopremanje žice koje dopremaju žice W jednu po jednu. Prva jedinica 35a za dopremanje žice i druga jedinica 35b za dopremanje žice su obezbeđene sa prvim zupčanikom 30L za dopremanje i drugim zupčanikom 30R za dopremanje, redom.

[0206] Svaka žica W koja je dopremljena jedna po jedna pomoću prve jedinice 35a za dopremanje žice i druge jedinice 35b za dopremanje žice je raspoređena paralelno u unapred određenom pravcu pomoću paralelne vođice 4A koja je prikazana na slikama 6A, 6B, ili 6C, ili paralelne vođice 4B do 4E prikazane na slikama 30A, 30B, 30C, ili 30D, i žleba 52 za vođenje prikazanog na slici 7.

[0207] Jedinica 3C za dopremanje žice prikazana na slici 32B obuhvata prvu jedinicu 35a za dopremanje žice i drugu jedinicu 35b za dopremanje žice koje dopremaju žice W jednu po jednu.

Prva jedinica 35a za dopremanje žice i druga jedinica 35b za dopremanje žice obezbeđene su sa prvim zupčanikom 30L za dopremanje i drugim zupčanikom 30R za dopremanje, redom.

[0208] Svaka od žica W dopremljena jedna po jedna pomoću prve jedinice 35a za dopremanje žice i druge jedinice 35b za dopremanje žice je raspoređena paralelno u unapred određenom pravcu pomoću paralelne vođice 4F koja je prikazana na slici 30E i žleba 52B za vođenje prikazanog na slici 32B. U jedinici 30C za dopremanje žice, pošto su dve žice W nezavisno vođene, ako se prva jedinica 35a za dopremanje žice i druga jedinica 35b za dopremanje žice mogu nezavisno pogoniti, takođe je moguće promeniti vreme za dopremanje dve žice W. Čak i ako je operacija namotavanja armaturne šipke izvedena tako što se dopremanje druge žice W započne od sredine operacije obmotavanja armaturne šipke S sa jednom od dve žice W, smatra se da se dve žice W dopremaju u isto vreme. Takođe, iako dopremanje dve žice W počinje istovremeno, kada se brzina dopremanja jedne žice W razlikuje od brzine dopremanja druge žice W, smatra se da se dve žice W takođe dopremaju istovremeno.

[0209] Slike 33, 34A, 34B, i 35 su dijagrami koji ilustruju primer paralelne vođice u skladu sa drugim tehničkim rešenjem, slika 34A je prikaz poprečnog preseka duž linije A-A sa slike 33, slika 34B je prikaz poprečnog preseka duž linije B-B sa slike 33, i slika 35 je modifikovani primer paralelne vođice drugog tehničkog rešenja. Dalje, slika 36 je prikaz koji ilustruje primer funkcionisanja paralelne vođice drugog tehničkog rešenja.

[0210] Paralelna vođica 4G1 obezbeđena na ulaznoj poziciji P1 i paralelna vođica 4G2 obezbeđena na međupoziciji P2 obezbeđene su sa kliznim elementom 40A koji sprečava habanje usled klizanja žice W kada žica W prolazi kroz vođicu. Paralelna vođica 4G3 obezbeđena na poziciji P3 za izbacivanje izrezaka nema klizni element 40A.

[0211] Paralelna vođica 4G1 je primer jedinice za ograničavanje koja čini jedinicu za dopremanje i konstituiše je otvor (jedinica za ogranicavanje žice) 40G1 koji prodire duž pravca dopremanja žice W. Da bi se radijalni pravac ograničio ortogonalno na pravac dopremanja žice W, kao što je prikazano na slikama 34A, 34B, i 35, paralelna vođica 4G1 ima otvor 40G1 koji ima oblik u kome je dužina L1 u jednom pravcu ortogonalnom u odnosu na pravac dopremanja žice W duža od dužine L2 u drugom pravcu ortogonalnom u odnosu na pravac dopremanja žice W i jedan pravac.

[0212] Da bi se dve žice W postavile u oblik da budu raspoređene duž radijalnog pravca i ograničio pravac u kome su dve žice W raspoređene, paralelna vođica 4G1 je konfigurisana tako da dužina L1 u uzdužnom pravcu otvora 40G1 ortogonalno na pravac dopremanja žice W je duplo duža od prečnika r žice W a dužina L2 u bočnom pravcu ima dužinu malo dužu od prečnika r jedne žice W. Paralelna vođica 4G1 je konfigurisana tako da longitudinalni pravac otvora 40G1 je ravan i bočni pravac je lučni ili prav.

[0213] Žica W, oblikovana u obliku luka kružnog oblika pomoću prve jedinice 50 za vođenje jedinice 5A za vođenje uvijanja, je uvijena tako da pozicije dve spoljne tačke i jedne unutrašnje tačke kružnog luka su ograničene na tri tačke paralelne vođice 4G2 obezbeđene na međupoziciji P2 i vodećim štiftovima 53 i 53b prve jedinice 50 za vođenje, čime se formira suštinski kružna petlja Ru.

[0214] Kada se aksijalni pravac Ru1 petlje Ru prikazan na slici 36, koju formira žica W, uzima kao referenca (u pravcu L1 sa slike 35), kao što je označeno linijom lanca sa tačkom Deg (koja se proteže kroz ose žica) na slici 35, dve žice W su dopremljene kada nagib u pravcu u kome su raspoređene dve žice W koje prolaze kroz otvor 40G1 paralelne vođice 4G1 (nagib pravca u kome su dve žice W raspoređene u odnosu na longitudinal pravac L1) koji se proteže u aksijalnom pravacu Ru1 petlje Ru otvora 40G1) prelazi 45 stepeni, i stoga postoji mogućnost da se žice W upredaju i međusobno ukrštaju tokom dopremanja dve žice.

[0215] Stoga, u paralelnoj vođici 4G1, kako bi se napravio nagib pravca u kome su dve žice W prolazeći kroz otvor 40G1 paralelne vođice 4G1 raspoređene pod uglom od 45 stepeni ili manje u odnosu na aksijalni pravac Ru1 petlje Ru koju formira žica W, određen je odnos dužine L2 u bočnom pravcu i dužine L1 u uzdužnom pravcu otvora 40G1. U ovom primeru, odnos dužine L2 u bočnom pravcu i dužine L1 u uzdužnom pravcu otvora 40G1 je konfigurisan da bude 1:1.2 ili više. S obzirom na prečnik r žice W, dužina L2 u bočnom pravcu otvora 40G1 paralelne vođice 4G1 premašuje 1 put prečnik r žice W i konfigurisana je sa dužinom od 1.5 puta ili manjom. Imajte na umu da je nagib pravca u kome su dve žice W raspoređene poželjnije 15 stepeni ili manje.

[0216] Paralelna vođica 4G2 je primer jedinice za ograničavanje koja čini jedinicu za dopremanje i čini je otvor (jedinica za ogranicavanje žice) 40G2 koji prodire duž pravca dopremanja žice W. Kao što je prikazano na slici 37, paralelna vođica 4G2, kako bi se ograničio pravac žice W u radijalnom pravcu ortogonalnom u odnosu na pravac dopremanja, je otvor 40G2 koji ima oblik u kome je dužina L1 u jednom pravcu ortogonalnom na pravac dopremanja žice W duža od dužine L2 u drugom pravcu ortogonalnom na pravac dopremanja žice W i jedan pravac.

[0217] Da bi se dve žice W postavile u obliku da budu raspoređene duž radijalnog pravca i ograničio pravac u kome su dve žice W raspoređene, paralelna vođica 4G2 je konfigurisana tako da dužina L1 u uzdužnom pravcu otvora 40G2 ortogonalnom na pravac dopremanja žice W je dva puta duža od prečnika r žice W i dužina L2 u bočnom pravcu ima dužinu nešto veću od prečnika r jedne žice W. Dodatno, paralelna vođica 4G2 je konfigurisana tako da longitudinalni pravac otvora 40G2 je ravan, bočni pravac je lučan ili ravan.

[0218] Čak i kod paralelne vođice 4G2, odnos dužine L2 u bočnom pravcu i dužine L1 u uzdužnom pravcu otvora 40G2 je konfigurisan na 1:1.2 ili više tako da je nagib pravca u kome su dve žice W raspoređene 45 stepeni ili manje, poželjno 15 stepeni ili manje. S obzirom na prečnik r žice W, dužina L2 u bočnom pravcu otvora 40G2 paralelne vođice 4G2 je konfigurisan da bude veći od 1 put prečnika r žice W i 1.5 puta ili manje.

[0219] Paralelna vođica 4G3 je primer jedinice za ogranicavanje koja čini jedinicu za dopremanje i čini pričvršćeni deo 60 sa sečivom. Slično paralelnoj vođici 4G1 i paralelnoj vođici 4G2, paralelna vođica 4G3 je otvor (jedinica za ogranicavanje žice) 40G3 koji ima oblik u kome je dužina u uzdužnom pravcu ortogonalno na pravac dopremanja žice W dvostruko veća od prečnika r žice W, i dužina u bočnom pravcu je malo duža od prečnika r jedne žice W.

[0220] Paralelna vođica 4G3 ima odnos od 1:1.2 ili više (jedna dužina je najmanje 1.2 puta veća od druge dužine) između dužine najmanje jednog dela u bočnom pravcu otvora 40G3 i dužine najmanje jednog dela u uzdužnom pravcu otvora 40G3 tako da je nagib pravca u kojem su dve žice W raspoređene 45 stepeni ili manje, poželjno 15 stepeni ili manje. S obzirom na prečnik r žice W, dužina u bočnom pravcu otvora 40G3 paralelne vođice 4G3 je konfigurisana da bude veća od 1 put prečnik r žice W i 1.5 puta ili manje, i paralelna vođica 4G3 ograničava pravac u kojem su dve žice W raspoređene.

[0221] Klizni element 40A je primer klizne jedinice. Klizni element 40A je napravljen od materijala koji se naziva cementirani karbid. Cementirani karbid ima veću tvrdoću od materijala koji čini glavni deo 41G1 vođice koji je opremljen sa paralelnom vođicom 4G1 i materijala koji čini glavni deo 41G2 vođice koji je opremljen sa paralelnom vođicom 4G2. Kao rezultat, klizni element 40A ima veću tvrdoću od glavnog dela 41G1 vođice i glavnog dela 41G2 vođice. Klizni element 40A je konstituisan pomoću elementa koji se zove cilindrični štift u ovom primeru.

[0222] Glavni deo 41G1 vođice i glavni deo 41G2 vođice napravljeni su od gvožđa. Tvrdoća glavnog dela 41G1 vođice i glavnog dela 41G2 vođice podvrgnutih opštoj toplotnoj obradi je oko 500 do 800 u tvrdoći po Vickersu. Sa druge strane, tvrdoća kliznog elementa 40A napravljenog od cementiranog karbida je oko 1500 do 2000 u pogledu tvrdoće po Vickersu.

[0223] U kliznom elementu 40A, deo obodne površine je okomit na pravac dopremanja žice W na otvor 40G1 paralelne vođice 4G1 i izložen je sa unutrašnje površine u uzdužnom pravcu duž pravca u kom su raspoređene dve žice W. U kliznom elementu 40A, deo obodne površine je okomit na pravac dopremanja žice W na otvor 40G2 paralelne vođice 4G2 i izložen je sa unutrašnje površine u uzdužnom pravcu duž pravca u kom su raspoređene dve žice W. Klizni element 40A je okomit na pravac dopremanja žice W i pruža se duž pravca u kom su raspoređene dve žice W. Dovoljno je da klizni element 40A ima deo obodne površine koji je izložen na istoj površini gde nema razlike u nivou unutrašnje strane otvora 40G1 paralelne vođice 4G1 u uzdužnom pravcu i unutrašnje površine 40G2 paralelne vođice 4G2 u uzdužnom pravcu. Poželjno, deo obodne površine kliznog elementa 40A prodire iz unutrašnje površine u uzdužnom pravcu otvora 40G1 paralelne vođice 4G1 i unutrašnje površine u uzdužnom pravcu otvora 40G2 paralelne vođice 4G2 i izložen je.

[0224] Glavni deo 41G1 vođice je opremljen delom-rupom 42G1 koja ima prečnik za koji je klizni element 40A pričvršćen uklapanjem pod pritiskom. Deo-rupa 42G1 je obezbeđen na unapred određenoj poziciji gde deo obodne površine kliznog elementa 40A uklopljen pod pritiskom u deo 42G1 rupe je izložen na uzdužnoj unutrašnjoj površini otvora 40G1 paralelne vođice 4G1. Deorupa 42G1 pruža se ortogonalno na pravac dopremanja žice W i duž pravca u kom su raspoređene dve žice W.

[0225] Glavni deo 41G vođice je opremljen delom-rupom 42G2 koja ima prečnik za koji je klizni element 40A pričvršćen uklapanjem pod pritiskom. Deo-rupa 42G2 je obezbeđen na unapred određenoj poziciji gde deo obodne površine kliznog elementa 40A uklopljen pod pritiskom u deorupa 42G2 je izložen na unutrašnjoj površini otvora 40G2 paralelne vođice 4G2 u uzdužnom pravcu. Deo-rupa 42G2 se prostire ortogonalno na pravac dopremanja žice W i duž pravca u kom su raspoređene žice W.

[0226] Žica W, u kojoj je petlja Ru koja je prikazana na slici 36 formirana pomoću jedinice 5A za vođenje uvijanja, može se pomerati u radijalnom pravcu Ru2 petlje Ru operacijom dopremanja pomoću jedinice 3A za dopremanje žice. U mašini 1A za vezivanje armaturnih šipki, smer u kome se žica W formirana u obliku petlje pomoću jedinice 5A za vođenje uvijanja doprema (smer namotavanja žice W namotane oko armaturne šipke S u jedinici 5A za vođenje uvijanja) i smer u kojem je žica W namotana oko kalema 20 su orjentisani suprotno. Dakle, žica W može da se kreće u radijalnom pravcu Ru2 petlje Ru operacijom dopremanja pomoću jedinice 3A za dopremanje žice. Radijalni pravac Ru2 petlje Ru je jedan pravac ortogonalan na pravac dopremanja žice W i ortogonalan na pravac u kome su raspoređene dve žice W. Kada se prečnik petlje Ru povećava, žica W se kreće ka spolja u odnosu na radijalni pravac Ru2 petlje Ru. Kada prečnik petlje Ru postaje mali, žica W se kreće ka unutra u odnosu na radijalni pravac Ru2 petlje Ru.

[0227] Paralelna vođica 4G1 je konfigurisana tako da žica W izvučena sa kalema 20 koji je prikazan na slici 1 ili slično prolazi kroz otvor 40G1. Iz ovog razloga, žica W koja prolazi kroz paralelnu vođicu 4G1 klizi po unutrašnjoj površini otvora 40G1 koji odgovara na spoljašnjoj i unutrašnjoj poziciji radijalnom pravcu Ru2 petlje Ru žice W što je prikazano na slici 36. Kada se spoljna površina i unutrašnja površina otvora 40G1 paralelne vođice 4G1 troše usled klizanja žice W, žica W koja prolazi kroz paralelnu vođicu 4G1 kreće se u radijalnom pravcu Ru2 petlje Ru.

[0228] Kao rezultat, žica W vođena do jedinice 3A za dopremanje žice je odmaknuta između prvog žleba 32L za dopremanje prvog zupčanika 30L za dopremanje i drugog žleba 32R za dopremanje drugog zupčanika 30R za dopremanje, i teško je voditi žicu do jedinice 3A za dopremanje žice kao što je prikazano na slici 4.

[0229] Dakle, u paralelnoj vođici 4G1, klizni element 40A obezbeđen je na unapred određenoj poziciji na spoljnoj površini i unutrašnjoj površini unutrašnje površine otvora 40G1 u odnosu na radijalni pravac Ru2 petlje Ru pomoću žice W formirane pomoću jedinice 5A za vođenje uvijanja. Kao rezultat, habanje u otvoru 40G1je potisnuto, i žica W koja prolazi kroz paralelnu vođicu 4G1 može se pouzdano voditi do jedinice 3A za dopremanje žice.

[0230] Dalje, pošto žica W, koja se doprema iz jedinice 3A za dopremanje žice i na kojoj je petlja Ru formirana pomoću jedinice 5A za vođenje uvijanja, prolazi kroz paralelnu vođicu 4G2, žica W klizi uglavnom po spoljašnjoj površini unutrašnje površine otvora 40G2 u odnosu na radijalni pravac Ru2 petlje Ru pomoću žice W formirane pomoću jedinice 5A za vođenje uvijanja. Kada se spoljna površina unutrašnje površine otvora 40G1 paralelne vođice 4G2 izhaba usled klizanja žice W, žica W koja prolazi kroz paralelnu vođicu 4G2 kreće se prema spolja od radijalnog pravca Ru2 petlje Ru. Uz to, teško je voditi žicu W do paralelne vođice 4G3.

[0231] Stoga, paralelna vođica 4G2 je obezbeđena sa kliznim elementom 40A na unapred određenom položaju na spoljašnjoj površini u odnosu na radijalni pravac Ru2 petlje Ru pomoću žice W formirane pomoću jedinice 5A za vođenje uvijanja na unutrašnjoj površini otvora 40G2. Kao rezultat, habanje na unapred određenom položaju koje utiče na vođenje žice W do paralelne vođice 4G3 je potisnuto, i žica W koja prolazi kroz paralelnu vođicu 4G2 može se pouzdano voditi do paralelne vođice 4G3.

[0232] Kada klizni element 40A ima isti oblik površine bez razlike u nivou kao unutrašnja površina otvora 40G1 paralelne vođice 4G1 i unutrašnja površina otvora 40G2 paralelne vođice 4G2, smatra se da unutrašnja površina otvora 40G1 paralelne vođice 4G1 i unutrašnja površina otvora 40G2 paralelne vođice 4G2 mogu biti malo istrošene. Međutim, klizni element 40A se ne haba i ostaje takav kakav jeste, i isturen je sa unutrašnje površine otvora 40G1 i unutrašnje površine otvora 40G2 i izložen je. Kao rezultat, dalje habanje unutrašnje površine otvora 40G1 paralelne vođice 4G1 i unutrašnje površine otvora 40G2 paralelne vođice 4G2 je potisnuto.

[0233] Slika 37 je dijagram koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice drugog tehničkog rešenja. Kao što je prikazano na slici 1, smer namotavanja žice W na kalem 20 razlikuje se od smera namotavanja petlje Ru pomoću žice W formirane pomoću jedinice 5A za vođenje uvijanja. Stoga, u paralelnoj vođici 4G1, klizni element 40A može biti obezbeđen samo na unapred određenom položaju na unutrašnjoj površini unutrašnje površine otvora 40G1 u odnosu na radijalni pravac Ru2 petlje Ru pomoću žice W formirane pomoću jedinice 5A za vođenje uvijanja.

[0234] Slike 38 do 43 su dijagrami koji ilustruju modifikovane primere paralelne vođice u skladu sa drugim tehničkim rešenjem. Kao što je prikazano na slici 38, klizna jedinica nije ograničena na gore opisani klizni element 40A u obliku štifta koji ima kružni poprečni presek, već može biti klizni element 40B koji uključuje element koji ima poligonalni poprečni presek kao što je oblik pravougaonog paralelopipeda, kockasti oblik, ili slično.

[0235] Dalje, kao što je prikazano na slici 39, unapred određene pozicije unutrašnje površine otvora 40G1 paralelne vođice 4G1 i unutrašnje površine otvora 40G2 paralelne vođice 4G2 mogu se dodatno očvrsnuti kvenčovanjem ili slično od drugih pozicija tako da je klizna jedinica 40C konfigurisana. Dalje, glavni deo 41G1 vođice koji čini paralelnu vođicu 4G1 i glavni deo 41G2 vođice koji čini paralelnu vođicu 4G2 napravljeni su od materijala koji ima veću tvrdoću od paralelne vođice 4G3, ili slično, i kao što je prikazano na slici 40, paralelna vođica 4G1 i paralelna vođica 4G2 mogu biti klizna jedinica 40D kao celina.

[0236] Dalje, kao što je prikazano na slici 41, valjak 40E koji ima osovinu 43 ortogonalnu na pravac dopremanja žice W i koji može da rotira nakon dopremanja žice W može se obezbediti umesto klizne jedinice. Valjak 40E se rotira zajedno sa dopremanjem žice W, i kontaktna tačka sa žicom W se mmenja, tako da je habanje sprečeno.

[0237] Dalje, kao što je prikazano na slici 42, paralelna vođica 4G1 i paralelna vođica 4G2 opremljene su delovima- rupama 401Z u koje se umeću štafovi 400 kao primer odvojivih elemenata. Dalje, mašina 1A za vezivanje armaturnih šipki koja je prikazana na slici 1 ili slično obuhvata montažnu osnovu 403 koja ima rupu 402 za šraf za koju je šraf 400 pričvršćen. Paralelna vođica 4G1 i paralelna vođica 4G2 se mogu odvojiti fiksiranjem i oslobađanjem fiksiranja pričvršćivanjem i uklanjanjem šrafa 400. Stoga, čak i kada su paralelna vođica 4G1 i paralelna vođica 4G2 istrošene, zamena je moguća.

[0238] Kao što je prikazano na slici 43, u glavni deo 41G1 vođice, montažna rupa 44G1 za koju je klizni element 40A odvojivo pričvršćen je obezbeđena na unapred određenom položaju gde deo obodne površine kliznog elementa 40A je izložen na unutrašnjoj površini u uzdužnom pravcu otvora 40G1 paralelne vođice 4G1. U glavnom delu 41G2 vođice, montažna rupa 44G2 za koju je klizni element 40A odvojivo pričvršćen je obezbeđena na unapred određenom položaju gde deo obodne površine kliznog elementa 40A je izložen na unutrašnjoj površini u uzdužnom pravcu otvora 40G2 paralelne vođice 4G2. Kao rezultat, čak i kada je klizni element 40A istrošen, moguća je zamena.

[0239] Slika 44 je dijagram koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice drugog tehničkog rešenja. Paralelna vođica 4H1 koja se nalazi na ulaznoj poziciji P1 je obezbeđena sa dva dela-rupe (otvori) koji se podudaraju sa brojem žica W, i ograničava pravac u kojem su žice W raspoređene paralelno jedna sa drugom u pravcu rasporeda delova-rupa. Paralelna vođica 4H1 može da uključi bilo koji klizni element 40A prikazan na slikama 33, 34A, 34B, i 37, klizni element 40B prikazan na slici 38, kliznu jedinicu 40C prikazanu na slici 39, kliznu jedinicu 40D prikazanu na slici 40, ili valjak 40E prikazan na slici 41.

[0240] Paralelna vođica 4H2 obezbeđena na međupoziciji P2 odgovara bilo kojoj od paralelne vođice 4A prikazane na slici 6A i slično, paralelne vođice 4B prikazane na slici 30A, paralelne vođice 4C prikazane na slici 30B, paralelne vođice 4D prikazane na slici 30C, ili paralelne vođice 4E prikazane na slici 30D.

[0241] Dalje, paralelna vođica 4H2 može biti paralelna vođica 4G2 koja ima klizni element 40A koji je prikazan na slikama 33, 34A, 34B, i 37 kao primer klizne jedinice. Dalje, paralelna vođica 4H2 može biti bilo koja od paralelne vođice 4G2 koja ima klizni element 40B prikazan na slici 38 kao modifikovani primer klizne jedinice, paralelne vođice 4G2 koja ima kliznu jedinicu 40C prikazanu na slici 39, paralelne vođice 4G2 koja ima kliznu jedinicu 40D prikazanu na slici 40, ili paralelne vođice 4G2 koja ima valjak 40E prikazan na slici 41.

[0242] Paralelna vođica 4H3 obezbeđena na poziciji P3 za izbacivanje izrezaka je bilo koja od paralelne vođice 4A prikazane na slici 6A i slično, paralelne vođice 4B prikazane na slici 30A, paralelne vođice 4C prikazane na slici 30B, paralelne vođice 4D prikazane na slici 30C, ili paralelne vođice 4E prikazane na slici 30D.

[0243] Slika 45 je dijagram koji ilustruje modifikovani primer paralelne vođice drugog tehničkog rešenja. Paralelna vođica 4J1 obezbeđena na ulaznoj poziciji P1 je bilo koja od paralelne vođice 4A prikazane na slici 6A i slično, paralelne vođice 4B prikazane na slici 30A, paralelne vođice 4C prikazane na slici 30B, paralelne vođice 4D prikazane na slici 30C, ili paralelne vođice 4E prikazane na slici 30D.

[0244] Dalje, paralelna vođica 4J1 može biti paralelna vođica 4G2 koja ima klizni element 40A koji je prikazan na slikama 33, 34A, 34B, i 37 kao primer klizne jedinica. Dalje, paralelna vođica 4J1 može biti bilo koja od paralelne vođice 4G2 koja ima klizni element 40B prikazana na slici 38 kao modifikovani primer klizne jedinice, paralelne vođice 4G2 koja ima kliznu jedinicu 40C prikazanu na slici 39, paralelne vođice 4G2 koja ima kliznu jedinicu 40D prikazanu na slici 40, ili paralelne vođice 4G2 koja ima valjak 40E prikazan na slici 41.

[0245] Paralelna vođica 4J2 obezbeđena na međupoziciji P2 je konfigurisana pomoću dva delarupe koji odgovaraju broju žica W, i ograničava pravac u kome su žice W raspoređene paralelno jedna sa drugom u pravcu rasporeda paralelne vođice 4J2. Paralelna vođica 4J2 može da uključi bilo koji klizni element 40A koji je prikazan na slikama 33, 34A, 34B, i 37, klizni element 40B prikazan na slici 38, kliznu jedinicu 40C prikazanu na slici 39, kliznu jedinicu 40D prikazanu na slici 40, ili valjak 40E prikazan na slici 41.

[0246] Paralelna vođica 4J3 koja je obezbeđena na poziciji P3 za izbacivanje izrezaka je bilo koja od paralelne vođice 4A prikazane na slici 6A i slično, paralelne vođice 4B prikazane na slici 30A, paralelne vođice 4C prikazane na slici 30B, paralelne vođice 4D prikazane na slici 30C, ili paralelne vođice 4E prikazane na slici 30D.

[0247] Slike 46A i 46B su dijagrami koji ilustruju modifikovane primere druge jedinice za vođenje predmetnog tehničkog rešenja. Pravac pomeranja pokretne jedinice 55 za vođenje druge jedinice 51 za vođenje je ograničen pomoću osovine 55c za vođenje i žleba 55d za vođenje duž pravca pomeranja pokretne jedinice 55 za vođenje. Na primer, kao što je prikazano na slici 46A, pokretna jedinica 55 za vođenje obuhvata žleb 55d za vođenje koji se proteže duž pravca u kom se pokretna jedinica 55 za vođenje pomera u odnosu na prvu jedinicu 50 za vođenje, to jest, pravac u kome pokretna jedinica 55 za vođenje se približava i udaljava od prve jedinice 50 za vođenje. Pričvršćena jedinica 54 za vođenje obuhvata osovinu 55c za vođenje koja je umetnuta u vodeći žleb 55d za vođenje i pokretna je u žlebu 55d za vođenje. Kao posledica toga, pokretna jedinica 55 za vođenje se pomera iz pozicije za vođenje u povučenu poziciju paralelnim kretanjem u smeru u kome pokretna jedinica 55 za vođenje dolazi u kontakt i odvaja se od prve jedinice 50 za vođenje (smer ka gore i dole na slici 46A).

[0248] Dalje, kao što je prikazano na slici 46B, žleb 55d za vođenje koji se pruža u smeru ka napred i nazad može biti obezbeđen u pokretnoj jedinici 55 za vođenje. Kao rezultat, pokretna jedinica 55 za vođenje je pomerena iz pozicije za vođenje u povučenu poziciju pomeranjem u smeru ka napred i nazad u kojoj se sprovode pružanje sa prednjeg kraja, koji je jedan kraj glavnog dela 10A, i povlačenje u unutrašnjost glavnog dela 10A. Pozicija za vođenje u ovom slučaju je pozicija gde je pokretna jedinica 55 za vođenje isturena sa prednje strane glavnog dela 10A tako da površina 55a zida pokretne jedinice 55 za vođenje postoji na poziciji gde prolazi žica W koja formira petju Ru. Povučena pozicija je stanje u kojem cela ili deo pokretne jedinice 55 za vođenje ulazi u unutrašnjost glavnog dela 10A. Dalje, može se usvojiti konfiguracija u kojoj je pokretna jedinica 55 za vođenje opremljena sa žlebom 55d za vođenje koji se proteže u kosom pravcu duž pravca dodirivanja i odvajanja od prve jedinice 50 za vođenje i u smeru ka napred i nazad. Žleb 55d za vođenje može biti formiran u pravolinijskom obliku ili u obliku zakrivljene linije kao što je kružni luk.

[0249] U predmetnom tehničkom rešenju, konfiguracija koja koristi dve žice W je opisana kao primer, ali može biti korišćena konfiguracija koja koristi dve ili više žica W.

[0250] Dalje, može biti obezbeđen okvir za smeštanje kratke žice W, i više žica W može biti isporučeno.

[0251] Dalje, može da se desi da ne bude obezbeđen okvir u glavnom delu, ali žica može biti isporučena iz dela za isporučivanje nezavisne žice.

[0252] Dalje, u mašini 1A za vezivanje armaturnih šipki predmetnog tehničkog rešenja, jedinica 74 za ograničavanje dužine je obezbeđena u prvoj jedinici 50 za vođenje jedinice 5A za vođenje uvijanja, ali može biti obezbeđena u prvom pokretnom elementu 70L za hvatanje ili slično, ili na drugom mestu, sve dok je komponenta nezavisna od jedinice 70 za hvatanje, na primer, struktura koja podržava jedinicu 70 za hvatanje.

[0253] Dalje, pre nogo što je operacija savijanja strane jednog kraja WS i strane drugog kraja WE žice W prema strani armaturne šipke S pomoću dela 71 za savijanje završena, operacija rotacije jedinice 70 za hvatanje može da započne, i samim tim operacija upredanja žice W može biti pokrenuta. Dalje, nakon pokretanja operacije upredanja žice W pokretanjem operacije rotacije jedinice 70 za hvatanje, pre nego što se završi operacija upredanja žice W, operacija savijanja strane jednog kraja WS i strane drugog kraja WE prema strani armaturne šipke S pomoću dela 71 za savijanje može da se započne i završi.

[0254] Pored toga, iako je deo 71 za savijanje formiran integralno sa pokretnim elementom 83 kao jedinicom za savijanje, jedinica 70 za hvatanje i deo 71 za savijanje mogu biti pokrenuti nezavisnom pogonskom jedinicom kao što je motor. Dalje, umesto dela 71 za savijanje, kao jedinica za savijanje, deo za savijanje formiran u konkavno-konveksnom obliku, ili slično može biti obezbeđen u bilo kom od pričvršćenog elementa 70C za hvatanje, prvog pokretnog elementa 70L za hvatanje, i drugog pokretnog elementa 70R za hvatanje za primenu sile savijanja kojom se žica W savija prema armaturnoj šipki S u operaciji hvatanja žice W.

[0255] Primećeno je da predmetni pronalazak može takođe da se primeni na mašinu za vezivanje koja vezuje cevi ili slično kao vezivni predmet žicom.

<Modifikovani kalem i žica iz tehničkog rešenja>

[0256] Slika 47A je dijagram koji ilustruje modifikovani primer kalema i žice predmetnog tehničkog rešenja, slika 47B je prikaz odozgo koji ilustruje modifikovani primer spojne jedinice žice, i slika 47C je poprečni presek koji ilustruje primer spojne jedinice žice, i slika 47C je poprečni presek uzet duž linije Y-Y sa slike 47B. Žica W namotana oko kalema 20 je namotana da bi bila u stanju da je više žica W, u ovom primeru, dve žice W raspoređeno paralelno u pravcu duž aksijalnog pravca osnovnog dela 24. Dve žice W imaju spojni deo 26B u kome je spojen deo vrha na strani koja se doprema sa kalema 20.

[0257] Spojni deo 26B je formiran integrisanjem dve žice W zavarivanjem, lemljenjem, lepljenjem lepkom, očvrsnutom smolom ili slično, zavarivanjem pod pritiskom, ultrazvučnim zavarivanjem ili slično. U ovom primeru, kao što je prikazano na slici 47C, spojni deo 26B ima dužinu L10 u uzdužnom pravcu suštinski jednaku prečniku r dve žice W u konfiguraciji u kojoj dve žice W su raspoređene duž pravca poprečnog preseka i dužinu L20 u bočnom pravcu suštinski jednaku prečniku r jedne žice W.

[0258] Slika 48 je dijagram koji ilustruje primer mašine za vezivanje prema pronalasku.. Mašina 100A za vezivanje obuhvata okvir (jedinica za smeštanje) 2A koji može da izvuče dve ili više žica W, jedinicu 3A za dopremanje žice koja steže i doprema dve ili više žica W dopremljene iz okvira 2A, jedinicu 5A za vođenje uvijanja za uvijanje dve ili više žica W izvučene pomoću jedinice 3A za dopremanje žice i namotane oko predmeta S1 za vezivanje, i jedinicu 7A za vezivanje koja hvata i upreda dve ili više žica W namotane oko objekta S1 za vezivanje pomoću jedinice 5A za vođenje uvijanja.

[0259] Sl. 49A, 49B, 49C, i 49D su dijagrami koji ilustruju primer jedinice za dopremanje žice . Jedinica 3A za dopremanje žice obuhvata par elemenata 310L i 310R za dopremanje. Par elemenata 310L i 310R za dopremanje su suprostavljeni jedan drugom sa dve ili više paralelnih žica W postavljenih između njih. Par elemenata 310L i 310R za dopremanje su delovi 320 za stezanje dve ili više žica raspoređenih paralelno između para elemenata 310L i 310R za dopremanje na spoljašnjim obimima para elemenata 310L i 310R za dopremanje. Suprostavljeni delovi spoljnih perifernih površina para elemenata 310L i 310R za dopremanje su pomereni u pravcu u kome su protežu žice W stegnute delom 320 za stezanje, čime se dopremaju dve ili više paralelnih žica. Par elemenata 310L i 310R za dopremanje može biti obezbeđen delovima sa zupcima na njihovoj spoljnoj perifernoj površini kako bi se prenosila pokretačka sila između njih.

[0260] Par elemenata 310L i 310R za dopremanje su elementi u obliku diska, redom, i suprostavljeni su jedan drugom duž pravca u kom su žice W raspoređene paralelno, kao što je prikazano na slikama 49A i 49B. Alternativno, kao što je prikazano na slikama 49C i 49D, par elemenata 310L i 310R za dopremanje su suprostavljeni jedan drugome u pravcu ortogonalnom na pravac u kome su žice W raspoređene paralelno. Par elemenata 310L i 310R za dopremanje su nagnuti pomoću jedinice za naginjanje (nije prikazano) u pravcu u kome se približavaju jedan drugom.

[0261] Kao što je prikazano na slici 49A, deo 320 za stezanje je opremljen žlebom 320L u koji jedna od žica W raspoređenih paralelno ulazi na spoljašnjoj perifernoj površini jednog elementa 310L za dopremanje, a na spoljašnjoj perifernoj površini drugog elementa 310R za dopremanje, predviđen je žleb 320R u koji ulazi druga od paralelno raspoređenih žica W. Kada se par elemenata 310L i 310R za dopremanje naginje jedan ka drugom, jedna i druga žica W su pritisnute žlebovima 320L i 320R.

[0262] Kao što je prikazano na slici 49B, deo 320 za stezanje je opremljen žlebom 320C u koji paralelne žice W ulaze na spoljnoj perifernoj površini jednog od para elemenata za dopremanje, u ovom primeru, jednog elementa 310L za dopremanje. Kada par elemenata 310L i 310R za dopremanje su nagnuti jedan ka drugom, jedna i druga žica W pritisnute su spoljnom obodnom površinom drugog elementa 310R za dopremanje i žlebom 320C.

[0263] Kao što je prikazano na slici 49C, deo 320 za stezanje je opremljen žlebom 320L2 u koji paralelne žice W ulaze na spoljnu perifernu površinu jednog elementa 310L za dopremanje, a žleb 320R2 u koji paralelne žice W ulaze je formiran na spoljašnjoj perifernoj površini drugog elementa 310R za dopremanje. Kako par elemenata 310L i 310R za dopremanje su nagnuti jedan ka drugom, odgovarajuće žice W su pritisnute žlebovima 320L2 i 320R2.

[0264] Kao što je prikazano na slici 49D, deo 320 za stezanje ima žlebove 320L3 u koje jedna žica W ulazi na spoljnoj perifernoj površini jednog elementa 310L za dopremanje u skladu sa brojem žica W raspoređenih paralelno, a žlebovi 320R3 u koje ulazi jedna žica W predviđeni su na spoljnoj perifernoj površini drugog elementa 310R za dopremanje u skladu sa brojem žica W raspoređenih paralelno. Kao par elemenata 310L i 310R za dopremanje su nagnuti jedan ka drugom, odgovarajuće žice W pritisnute su odgovarajućim žlebovima 320L3 i 320R3.

[0265] Kao što je prikazano na slikama 48, 49A, 49B, 49C, i 49D, u jedinici 3A za dopremanje žice, u stanju u kome su dve ili više žica W raspoređene paralelno jedna sa drugom, žice se mogu dopremiti duž pravca protezanja žice W. Činjenica da dve ili više žica W su dopremljene u stanju u kom su raspoređene paralelno jedna sa drugom obuhvata i stanje u kome je svaka žica W u kontaktu jedna sa drugom i stanje u kome svaka žica ne dolazi u kontakt jedna sa drugom. Pravac u kome su žice W raspoređene paralelno obuhvata i pravac duž aksijalnog pravca R1 petlje Ru formirane pomoću žice W i pravac koji je ortogonalan na njega.

[0266] Slike 50A, 50B, i 50C su dijagrami koji ilustruju primer žleba za vođenje. Žleb 400A za vođenje je formiran u glavnom delu 401 vođice duž pravca dopremanja žice W (ili samo glavni deo 401 vođice može da čini žleb 400A za vođenje). Kao što je prikazano na slici 50A, žleb 400A za vođenje obuhvata otvor 402A delimično otvoren na jednoj od dve suprotne strane duž paralelnog pravca žica W. Otvor se može obezbediti na drugoj strani duž paralelnog pravca žica W ili otvor može biti obezbeđen u delu stranice ortogonalne na paralelni pravac žica W.

[0267] Kao što je prikazano na slici 50B, žleb 400B za vođenje obuhvata otvor 402B u kome je deo ili jedna strana od dve strane koje su ortogonalne u odnosu na paralelni pravac žice W. Kao što je prikazano na slici 50C, žleb 400C za vođenje obuhvata otvor 402C u kome se otvara deo ili cela jedna strana od dve strane ortogonalne na paralelni pravac žica W.

[0268] U konfiguraciji u kojoj su dva ili više žlebova 400B za vođenje raspoređeni duž pravca dopremanja žice W, pravac otvora 402B može biti drugačije predviđen. U konfiguraciji u kojoj su dva ili više žlebova 400C za vođenje raspoređena duž pravca dopremanja žice W, pravac otvora 402C može biti različito obezbeđen. Žleb 400B za vođenje i žleb 400C za vođenje mogu se obezbediti duž pravca dopremanja žice W.

[0269] Slika 51 je dijagram koji ilustruje još jedan primer jedinice za dopremanje žice. Jedinica 3X za dopremanje žice obuhvata prvi deo 330a zida i drugi deo 330b zida. Prvi deo 330a zida i drugi deo 330b zida su obezbeđeni tako da stegnu dve ili više žica W. Razdaljina između prvog dela 330a zida i drugog dela 330b zida prelazi jedanput prečnik žice W i iznosi 1.5 puta ili manje.

[0270] Obezbeđivanjem prvog dela 330a zida i drugog dela 330b zida, na primer, na uzvodnoj strani jedinice 3A za dopremanje žice prikazanoj na slici 34, moguće je sprečiti da se dve ili više žica W koje se dopremaju do jedinice 3A za dopremanje žice upredu ili ukrste.

[0271] Ova prijava je zasnovana na i zahteva prioritet od japanskih prijava patenata br. 2015-145282 i 2015-145286 koje su podnete 22. jula 2015. i japanske prijave patenta br. 2016-136066 podnete 08. jula 2016.

Lista pozivnih oznaka

[0272]

1A: mašina za vezivanje armaturnih šipki

2A: okvir

20: kalem

3A: jedinica za dopremanje žice (jedinica za dopremanje žice (jedinica za dopremanje)) 4A: paralelna vođica (jedinica za ograničavanje (jedinica za dopremanje))

5A: jedinica za vođenje uvijanja (jedinica za vođenje (jedinica za dopremanje)) 6A: jedinica za sečenje

7A: deo za vezivanje (jedinica za vezivanje)

8A: pogonski mehanizam jedinice za vezivanje

30L: prvi zupčanik za dopremanje

30R: drugi zupčanik za dopremanje

31L: zupčasti deo

31 La: zupčasti donji krug

32L: prvi žleb za dopremanje

32La: prva nagnuta površina

32Lb: druga nagnuta površina

31R: zupčasti deo

31Ra: zupčasti donji krug

32R: drugi žleb za dopremanje

32Ra: prva nagnuta površina

32Rb: druga nagnuta površina

33: pogonska jedinica

33a: motor za dopremanje

33b: prenosni mehanizam

34: jedinica za pomeranje

4AW, 40G1, 40G2, 40G3: otvor

4AG, 41G1, 41G2: glavni deo vođice

40A: klizni element (klizna jedinica)

42G1, 42G2: deo-rupa

40E: valjak

44G1, 44G2: montažna rupa

50: prva jedinica za vođenje

51: druga jedinica za vođenje

52: žleb za vođenje (jedinica za vođenje) 53: vodeći štift

53a: mehanizam za povlačenje

54: pričvršćena jedinica za vođenje 54a: površina zida

55: pokretna jedinica za vođenje

55a: površina zida

55b: osovina

60: pričvršćeni deo sa sečivom

61: rotacioni deo sa sečivom

61a: osovina

62: prenosni mehanizam

70: jedinica za hvatanje

70C: pričvršćeni element za hvatanje 70L: prvi pokretni element za hvatanje 70R: drugi pokretni element za hvatanje 71: deo za savijanje

80: motor

81: redukcioni zupčanik

82: rotaciono vratilo

83: pokretni element

W: žica

Claims (14)

Patentni zahtevi

1. Mašina (1A) za vezivanje koja sadrži:

kućište u kome se nalazi kotur žice koji sadrži dve ili više žica (W);

jedinicu (3A) za dopremanje žice koja je konfigurisana da dopremi dve ili više žica iz kućišta;

vođicu (5A) za uvijanje koja je konfigurisana da namota dve ili više žica (W) dopremljenih iz jedinice za dopremanje žica u petlju oko objekta za vezivanje; i

jedinicu (7A) za vezivanje koja je konfigurisana da uhvati i uvrne dve ili više žica (W) koje su namotane oko objekta za vezivanje tako da veže objekt za vezivanje,

pri čemu je jedinica (3A) za dopremanje žice prilagođena da doprema dve ili više žica (W) istovremeno

naznačena time da

jedinica (3A) za dopremanje žice je adaptirana da doprema

dve ili više žica koje su paralelne jedna sa drugom.

2. Mašina (1A) za vezivanje prema patentnom zahtevu 1,

pri čemu jedinica (3A) za dopremanje žice obuhvata par elemenata za dopremanje, koji su prilagođeni da dopremaju dve ili više žica dok stežu dve ili više paralelnih žica između para elemenata za dopremanje, i pri čemu par elemenata za dopremanje redom uključuju deo za stezanje koji je prilagođen da ih okrene jedan prema drugom dok se između pritiskaju dve ili više žica raspoređenih paralelno i koji je prilagođen da steže dve ili više žica raspoređenih paralelno barem na delu okrenute površine, i

deo za stezanje je konfigurisan da može da se pomera u pravcu dovoda žice u kojem se žica proteže i da doprema dve ili više stegnutih žica u pravcu u kome se žica pruža.

3. Mašina za vezivanje prema patentnom zahtevu 1 ili 2, koja dalje sadrži:

paralelnu vođicu (4A) koja je smeštena između kućišta i vođice (5A) za uvijanje i prilagođena je da rasporedi dve ili više žica paralelno.

4. Mašina za vezivanje prema patentnom zahtevu 3, pri čemu paralelna vođica obuhvata jedinicu za ograničavanje žice, koja je konfigurisana da ograničava pravac kretanja dve ili više žica tako da se rasporede dve ili više žica paralelno.

5. Mašina za vezivanje prema patentnom zahtevu 3 ili 4,

pri čemu paralelna vođica (4A) obuhvata nizvodni deo za uvođenje žice u odnosu na pravac dopremanja žice W , i deo za ograničavanje žice koji je prilagođen da ograničava radijalni pravac dve ili više žica koje ulaze iz dela za uvođenje žice, i

deo za uvođenje žice obuhvata veću površinu otvora nego što je površina otvora dela za ograničavanje žice da bi se olakšao ulazak dve ili više žica u paralelnu vođicu.

6. Mašina za vezivanje prema patentnom zahtevu 5,

pri čemu deo za ograničavanje žice je otvor koji je prilagođen da rasporedi dve ili više žica paralelno, koji je formiran tako da ima dužinu u prvom pravcu ortogonalnom na pravac dopremanja žice veća od dužine u drugom pravcu ortogonalnom na pravac dopremanja žice i ortogonalnom na prvi pravac.

7. Mašina za vezivanje prema patentnom zahtevu 6,

pri čemu je dužina u prvom pravcu n puta veća od prečnika jedne žice koja prolazi kroz otvor kada je n žica umetnuto u otvor, i

dužina u drugom pravcu je veća od prečnika jedne žice i manja je od dvostrukog prečnika jedne žice ,.

8. Mašina za vezivanje prema patentnom zahtevu 6 ili 7,

pri čemu je otvor dela za ograničavanje žice formiran tako da je dužina u prvom pravcu najmanje 1.2 puta veća od dužine u drugom pravcu.

9. Mašina za vezivanje prema bilo kom od patentnih zahteva 6 do 8,

pri čemu je otvor dela za ograničavanje žice formiran tako da nagib pravca u kome su dve ili više žica raspoređene međusobno paralelno u otvoru je 45 stepeni ili manje u odnosu na stranu koja se pruža u prvom pravcu kada su dve ili više žica tu umetnute, i poželjno nagib je 15 stepeni ili manje.

10. Mašina za vezivanje prema bilo kom od patentnih zahteva 3 do 9,

pri čemu je paralelna vođica (4A) smeštena između kućišta i jedinice za dopremanje žice.

11. Mašina za vezivanje prema bilo kom od patentnih zahteva 3 do 10,

pri čemu je paralelna vođica (4A) smeštena između jedinice za dopremanje žice i vođice za uvijanje.

12. Mašina za vezivanje prema patentnom zahtevu 11, koja dalje sadrži:

jedinicu (6A) za sečenje smeštenu između jedinice za dopremanje žice i vođice za uvijanje i konfigurisanu da seče žice,

pri čemu je paralelna vođica (4A) smeštena između jedinice za dopremanje žice i jedinice za sečenje.

13. Mašina za vezivanje prema patentnom zahtevu 11, koja dalje sadrži:

jedinicu (6A) za sečenje smeštenu između jedinice za dopremanje žice i vođice za uvijanje i konfigurisanu da seče žice namotane oko objekta za vezivanje,

pri čemu je paralelna vođica (4A) smeštena u ili u blizini jedinice za sečenje.

14. Mašina za vezivanje prema patentnom zahtevu 11, koja dalje sadrži:

jedinicu (6A) za sečenje smeštenu između jedinice (3A) za dopremanje žice i vođice (5A) za uvijanje i konfigurisanu da seče žice namotane oko objekta za vezivanje,

pri čemu je paralelna vođica (4A) smeštena između jedinice za sečenje i vođice za uvijanje.