RS61602B1

RS61602B1 - Kombinovana terapija za kancer

Info

Publication number: RS61602B1
Application number: RS20210347A
Authority: RS
Inventors: Brian Wong; Julie Hambleton; Robert Sikorski; Emma Masteller; Kevin Hestir; David Bellovin; Katherine E Lewis
Original assignee: Five Prime Therapeutics Inc; Bristol Myers Squibb Co
Priority date: 2014-10-29
Filing date: 2015-10-28
Publication date: 2021-04-29
Also published as: MX381046B; ES2851390T3; IL251464B2; IL251464B; JP2020186243A; WO2016069727A1; DK3212670T3; CN107567336A; AU2015339306B2; SI3212670T1; PL3212670T3; AU2015339306A1; US10221244B2; TW201628653A; CN107567336B; JP6920989B2; US9765147B2; JP2023052067A; IL251464A0; US20160152715A1

Description

Opis

OBLAST TEHNIKE

[0001] Lečenje kancera sa antitelima koja vezuju receptor za faktor stimulacije kolonija (CSF1R - colony stimulating factor 1 receptor) u kombinaciji sa PD-1/PD-L1 inhibitorima.

STANJE TEHNIKE

[0002] Receptor za faktor stimulacije kolonija (ovde označen kao CSF1R; takođe označen u oblasti tehnike kao FMS, FIM2, C-FMS, M-CSF receptor, i CD115) je transmembranski receptor sa jednim prolazom sa N-terminalnim vanćelijskim domenom (ECD) i C-terminalnim unutarćelijskim domenom sa aktivnošću tirozin kinaze. Vezivanja liganda ili liganda interleukina 34 (ovde označen kao IL-34; Lin i ost., Science 320: 807-11 (2008)) za CSF1R dovodi do dimerizacije receptora, ushodne regulacije aktivnosti CSF1R protein tirozin kinaze, fosforilacije ostatka CSF1R tirozina, i nishodnog signaliziranja događaja. CSF1R aktivacija sa CSF1 ili IL-34 dovodi do trafikinga, preživljavanja, proliferacije, i diferencijacije monocita i makrofaga, kao i druge monocitne ćelijske linije kao što su osteoklasti, dendritske ćelije, i mikroglija.

[0003] Za mnoge ćelije tumora ili stromalne ćelije tumota je pronađeno da proizvode CSF1, koji aktivira ćelije monocita/makrofaga kroz CSF1R. Pokazalo se da nivo CSF1 u tumorima koreliše sa nivoom makrofaga povezanih sa tumorom (TAMs - Tumor-associated macrophages) u tumoru. Pronađeno je da viši nivoi TAMs korelišu sa lošijim prognozama za pacijente kod većine kancera. Dodatno, pronađeno je da CSF1 promoviše rast tumora i progresiju do metastaza u, na primer, humanim ksenograftovima kancera dojke kod miševa. Videti, npr., Paulus i ost., Cancer Res. 66: 4349-56 (2006). Dalje, CSF1R igra ulogu u osteolitičkoj destrukciji kostiju u metastazama kostiju. Videti, npr., Ohno i ost., Mol. Cancer Ther. 5: 2634-43 (2006). TAMs promovišu rast tumora, delimično, supresijom efektorske funkcije antitumorskih T ćelija kroz oslobađanje imunosupresivnih citokina i ekspresijom inhibitornih površinskih proteina T ćelija.

[0004] Genetske promene u kanceru pružaju raznovrstan skup antigena koji mogu da posreduju u antitumorskom imunitetu. Prepoznavanje antigena kroz T-ćelijske receptore (TCRs) inicira Tćelijske odgovore, koji su regulisani ravnotežom između aktivirajućih i inhibitornih signala. Inhibitorni signali, ili "imunološke kontrolne tačke," igraju važnu ulogu u normalnim tkivima sprečavanjem autoimunita. Ushodna regulacija proteina imunološke kontrolne tačke omogućava kancerima da izbegnu antitumorski imunitet. Dva proteina imunološke kontrolne tačke bila su u fokusu kliničkih kanceroloških imunoterapeutika, antigena 4 povezanog sa aktivnošću citotoksičnih T-limfocita (CTLA-4) i proteina programirane ćelijske smrti 1 (PD-1). Kombinacija anti-CTLA-4 antitela i anti-PD-1 antitela je odobrena za lečenje metastatskog melanoma a u toku su i dodatna klinička ispitivanja za proučavanje primene ove kombinacije za lečenje drugih kancera. Anti-PD-1 antitela i anti-CTLA-4 antitela za primenu kao monoterapija takođe se trenutno proučavaju u kliničkim ispitivanjima kao tretman mnogih različitih vrsta kancera. Anti-PD-L1 antitela koja vezuju PD-L1, jedan od liganda za PD-1, takođe su trenutno u kliničkom razvoju.

[0005] Mnogi tumori često istovremeno eksprimiraju više molekula kontrolnih tačaka, Stoga se, kombinacije modulatora kontrolnih tačaka podvrgavaju kliničkom ispitivanju u cilju poboljšane efikasnosti. Početni klinički rezultati kombinacije anti-CTLA-4 antitela (anti-CTLA-4 Ab) i anti-PD-1 antitela (anti-PD-1 Ab) pokazali su poboljšane ukupne stope odgovora, povećane stope kompletnog odgovora, kao kao i ukupne stope preživljavanja kod metastatskog melanoma, u poređenju sa samo anti-CTLA-4 Ab ili istorijskim kontrolama.

[0006] US 2013/0309250 stavlja na uvid metodu za imunoterapiju subjekta koji je pogođen kancerom, koji se sastoji od administranja subjektu kompozicije koja sadrži terapiji efikasnu količinu antitela koja inhibira signalizaciju sa PD-1/PD-L1 signalnog puta. US 2011/0274683 stavlja na uvid antitele koji se vezuju za CSF1R i postupke lečenja uključujući, ali bez ograničenja, lečenje reumatoidnog artritisa, gubitak kostiju, i multiplu sklerozu.

[0007] Kao što je ovde opisano, značajna antitumorska aktivnost anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa anti-CSFIR antitelom je demonstrirana u kliničkim ispitivanjima.

SUŠTINA

[0008] Pronalazak obezbeđuje anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu u postupku lečenja kancer kod subjekta, kao što je definisano u patentnim zahtevima. Metoda sadrži administriranje subjektu anti-CSFIR antitela i PD-1/PD-L1 inhibitora. PD-1/PD-L1 inhibitor je anti-PD-1 antitelo. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži CDR-e teškog lanca i lakog lanca nivolumaba. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži varijabilne regione teškog lanca i lakog lanca nivolumaba. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo je nivolumab. U nekim tehničkim rešenjima objave, PD-1/PD-L1 inhibitor je anti-PD-L1 antitelo. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-L1 antitelo sadrži CDR-e teškog lanca i lakog lanca antitela odabranog od BMS-936559, MPDL3280A, MEDI4736, i MSB0010718C. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-L1 antitelo sadrži varijabilne regione teškog lanca i lakog lanca antitela odabranog od BMS-936559, MPDL3280A, MEDI4736, i MSB0010718C. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-L1 antitelo je odabrano od BMS-936559, MPDL3280A, MEDI4736, i MSB0010718C. U nekim tehničkim rešenjima objave, PD-1/PD-L1 inhibitor je fuzioni protein. U nekim tehničkim rešenjima, fuzioni protein je AMP-224.

[0009] Anti-CSFIR antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor se administriraju istovremeno ili uzastopno. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor se administriraju istovremeno. U nekim tehničkim rešenjima, jedna ili više doza PD-1/PD-L1 inhibitora se administriraju pre administriranja an anti-CSFIR antitela. U nekim tehničkim rešenjima, subjekat je primio kompletan tok terapije PD-1/PD-L1 inhibitorima pre administriranja anti-CSFIR antitela. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSF1R antitelo se administrira tokom drugog toka terapije PD-1/PD-L1 inhibitorima. U nekim tehničkim rešenjima, subjekat je primio najmanje jednu, najmanje dve, najmanje tri, ili najmanje četiri doze PD-1/PD-L1 inhibitora pre administriranja anti-CSFIR antitela. U nekim tehničkim rešenjima, najmanje jedna doza PD-1/PD-L1 inhibitora se administrira istovremeno sa anti-CSFIR inhibitorom. U nekim tehničkim rešenjima, jedna ili više doza anti-CSFIR antitela se administrira pre administriranja PD-1/PD-L1 inhibitora. U nekim tehničkim rešenjima, subjekat je primio najmanje dve, najmanje tri, najmanje tri, ili najmanje four doze anti-CSFIR antitela pre administriranja PD-1/PD-L1 inhibitora. U nekim tehničkim rešenjima, najmanje jedna doza anti-CSFIR antitela se administrira istovremeno sa PD-1/PD-L1 inhibitorom. U nekim tehničkim rešenjima,dva leka se administriraju istog dana. U nekim tehničkim rešenjima, lekovi se pomešaju zajedno pre administriranja i na taj način se administriraju kao smeša. Na primer, u nekim tehničkim rešenjima, lekovi mogu se pakovati i čuvati u istoj bočici (tj., fiksnoj doznoj formulaciji), ili alternativno, bočice koje sadrže svaki odvojeni lek mogu se pomešati neposredno pre administriranja. U raznim tehničkim rešenjima, lekovi se mogu administrirati in vivo na različite načine, uključujući, ali ne ograničeno na oralno, intraarterijsko, parenteralno, intranazalno, intravenski, intramuskularno, intrakardijalno, intraventrikularno, intratrahealno, bukalno, rektalno, intraperitonealno, intradermalno, topikalno, transdermalno i intratekalno, ili na drugi način implantacijom ili udisanjem.

[0010] U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo se administrira u dozi od oko 0.1, oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5 ili oko 10 mg/kg. U nekim tehničkim rešenjima, PD-1/PD-L1 inhibitor se administrira pri dozi od 0.1-10 mg/kg, kao što je, na primer oko 0.1, oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5 ili oko 10 mg/kg mg/kg. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor se administriraju, na primer jednoj od gore navedenih doza, približno jednom u 1, 2, 3, 4 ili 5 nedelja, kao što je približno jednom svake 2 nedelje.

[0011] U određenim tehničkim rešenjima, prva doza je terapijska doza i druga doza je terapijska doza. U drugom tehničkom rešenju, prva doza je podterapijska doza a druga doza je terapijska doza. U nekim tehničkim rešenjima, prva doza se administrira pri dozi koja varira od najmanje oko 80 mg do najmanje oko 800 mg ili najmanje oko 0.1 mg/kg do najmanje oko 10.0 mg/kg telesne mase. U nekim tehničkim rešenjima, druga doza se administrira pri dozi koja varira od najmanje oko 80 mg do najmanje oko 800 mg ili najmanje oko 0.1 mg/kg do najmanje oko 10.0 mg/kg telesne mase. U jednom posebnom tehničkom rešenju, prva doza se administrira pri dozi od najmanje oko 3 mg/kg telesne mase ili 240 mg jednom oko svake 2 nedelje.

[0012] U nekim tehničkim rešenjima, subjekatu se administrira najmanje dve doze, najmanje tri doze, najmanje četiri doze, najmanje pet doza, najmanje šest doza, najmanje sedam doza, najmanje osam doza, najmanje devet doza, najmanje deset doza, najmanje 12 doza, najmanje 20 doza.

[0013] U nekim tehničkim rešenjima, prva doza je konstantna doza ili doza na osnovu mase. U drugim tehničkim rešenjima, druga doza je konstantna doza (flat dose) ili doza na osnovu mase.

[0014] U nekim tehničkim rešenjima, kancer je odabran od nesitnoćelijskog kancera pluća, melanoma, karcinoma skvamoznih ćelija glave i vrata, kancera jajnika, kancera pankreasa, karcinoma bubrežnih ćelija, hepatocelularnog karcinoma, kancera bešike, i kancera endometrijuma. U nekim tehničkim rešenjima, kancer je neoplazma centralnog nervnog sistema. U nekim tehničkim rešenjima, neoplazma centralnog nervnog sistema je maligni gliom ili glioblastom. U nekim tehničkim rešenjima, kancer je rekurentan ili progresivan nakon terapije odabrane od operacije, hemoterapije, terapije zračenjem, ili njihove kombinacije. U nekim tehničkim rešenjima, pacijent ima kancer stadijuma III ili stadijuma IV, kao što je definisano u odeljku sa definicijama ispod u vezi sa određenim kancerima. U nekim tehničkim rešenjima, kancer kod pacijenta je metastatski. U nekim tehničkim rešenjima, subjekat je neadekvatno odgovorio na PD-1/PD-L1 inhibitor ili je otporan na prethodno lečenje sa PD-1/PD-L1 inhibitorom. U nekim tehničkim rešenjima, subjekat je prethodno primio terapiju sa PD-1/PD-L1 inhibitorom, a u drugom tehničkom rešenju subjekat nije prethodno primio terapiju sa PD-1/PD-L1 inhibitorom. U nekim tehničkim rešenjima, pacijent je prethodno imao jednu ili više od hemoterapije, terapije zračenjem, ili operacije; u nekim tehničkim rešenjima pacijentu je dokumentovana progresija tumora uprkos takvom prethodnom lečenju. U nekim tehničkim rešenjima, administriranje anti-CSFIR antitela i PD-1/PD-L1 inhibitora rezultuje sinergističkim efektom na rast tumora, masu, i/ili zapreminu poređenu u mišjem ksenograftskom modelu za kancer u poređenju sa administriranjem anti-CSF1R antitela ili PD-1/PD-L1 inhibitora samog.

[0015] U nekim tehničkim rešenjima metoda pacijent sa sa nesitnoćelijskim kancerom pluća (NSCLC) je lečen sa anti-CSFIR antitelom (na primer, anti-CSFIR antitelo kako je opisano ovde, kao što je antitelo koje sadrži CDR-e teškog i lakog lanca HuAB1) i PD-1/PD-L1 inhibitor (na primer, anti-PD-1 antitelo koje sadrži CDR-e teškog lanca i lakog lanca nivolumaba). U nekim tehničkim rešenjima, pacijent ima bolest stadijuma IIIB ili IV i/ili je pokazao progresiju ili recidiv bolesti tokom i/ili nakog dvojnog na bazi platine ili drugog režima hemoterapije za unapredovalu ili metastatsku bolest. U nekim tehničkim rešenjima, pacijent nije bio prethodno iložen PD-1/PD-L1 inhibitoru, a u drugim tehničkim rešenjima, pacijent je otporan na lečenje PD-1/PD-L1 inhibitorom. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSF1R antitelo se administrira u dozi od oko 0.1, oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5 ili oko 10 mg/kg. U nekim tehničkim rešenjima, PD-1/PD-L1 inhibitor se administrira pri dozi od 0.1-10 mg/kg, kao što je, na primer oko 0.1, oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5 ili oko 10 mg/kg mg/kg. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor se administriraju, na primer pri jednoj od gore navedenih doza, jednom 1, 2, 3, 4, ili 5 nedelja, kao što je otprilike jednom svake 2 nedelje U nekim tehničkim rešenjima, administriranje anti-CSFIR antitela i PD-1/PD-L1 inhibitora rezultuje sinergističkim efektom na rast tumora, masu, i/ili zapreminu poređenu u mišjem modelu ksenografta za NSCLC u poređenju sa administriranjem anti-CSFIR antitela ili PD-1/PD-L1 inhibitora samog.

[0016] U nekim tehničkim rešenjima metoda, melanom je lečen sa anti-CSF1R antitelom (na primer, anti-CSFIR antitelom kako je opisano ovde, kao što je antitelo koje sadrži CDR-e teškog lanca i lakog lanca HuAB1) i PD-1/PD-L1 inhibitor (na primer, anti-PD-1 antitelo koje sadrži CDR-e teškog lanca i lakog lanca nivolumaba). U nekim takvim tehničkim rešenjima, pacijent ima melanom stadijuma III ili IV. U nekim tehničkim rešenjima, pacijent je pokazao progresiju bolesti tokom ili nakon lečenja sa najmanje jednim BRAF inhibitorom, ili je BRAF divljeg tipa. U nekim tehničkim rešenjima, pacijent nije prethodno bio izložen PD-1/PD-L1 inhibitorom, a u drugim tehničkim rešenjima, pacijent je otporan na lečenje PD-1/PD-L1 inhibitorom. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSF1R antitelo se administrira u dozi od oko 0.1, oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5 ili oko 10 mg/kg. U nekim tehničkim rešenjima, PD-1/PD-L1 inhibitor se administrira pri dozi od 0.1-10 mg/kg, kao što je, na primer oko 0.1, oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5 ili oko 10 mg/kg mg/kg. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor se administriraju, na primer pri jednoj od gore navedenih doza, jednom u 1, 2, 3, 4, ili 5 nedelja, kao što je otprilike jednom svake 2 nedelje. U nekim tehničkim rešenjima, administriranje anti-CSFIR antitela i PD-1/PD-L1 inhibitora rezultuje sinergističkim efektom na rast tumora, masu, i/ili zapreminu poređenu u mišjem modelu ksenografta za melanom u poređenju sa administriranjem anti-CSFIR antitela ili PD-1/PD-L1 inhibitora samog.

[0017] U nekim tehničkim rešenjima metoda, karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata (SSCHN) je lečen sa anti-CSFIR antitelom (na primer, anti-CSFIR antitelo kako je opisano ovde, kao što je antitelo koje sadrži CDR-e teškog i lakog lanca HuAB1) i PD-1/PD-L1 inhibitorom (na primer, anti-PD-1 antitelo koji sadrži CDR-e teškog lanca i lakog lanca nivolumaba). U nekim tehničkim rešenjima, pacijent ima SSCHN stadijuma III ili IV ili ima rekurentan ili metastatski SSCHN. U nekim tehničkim rešenjima, pacijent je prethodno primio hemoterapiju, kao što je terapija sa platinom, ali je pokazao progresiju ili vraćanje tumora. U nekim tehničkim rešenjima, pacijent je prethodno primio terapiju zračenjem, opciono zajedno sa terapijom sa platinom, ali je pokazao progresiju ili recidiv tumora. U nekim tehničkim rešenjima, pacijent nije bio prethodno izložen PD-1/PD-L1 inhibitoru, a u drugim tehničkim rešenjima, pacijent je otporan na lečenje PD-1/PD-L1 inhibitorom. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo se administrira u dozi od oko 0.1, oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5 ili oko 10 mg/kg. U nekim tehničkim rešenjima, PD-1/PD-L1 inhibitor se administrira pri dozi od 0.1-10 mg/kg, kao što je, na primer oko 0.1, oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5 ili oko 10 mg/kg mg/kg. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSF1R antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor se administriraju, na primer pri jednoj od gore navedenih doza, jednom u 1, 2, 3, 4, ili 5 nedelja, kao što je otprilike jednom svake 2 nedelje. U nekim tehničkim rešenjima, administriranje anti-CSFIR antitela i PD-1/PD-L1 inhibitora rezultuje sinergističkim efektom na rast tumora, masu, i/ili zapreminu poređenu u mišjem modelu ksenografta za karcinom skvamoznih ćelija u poređenju sa administriranjem anti-CSFIR antitela ili PD-1/PD-L1 inhibitora samog.

[0018] U nekim tehničkim rešenjima metoda, kancera pankreasa je lečen sa anti-CSFIR antitelom (na primer, anti-CSFIR antitelo kako je opisano ovde, kao što je antitelo koje sadrži CDR-e teškog i lakog lanca HuAB1) i PD-1/PD-L1 inhibitorom (na primer, anti-PD-1 antitelo koje sadrži CDR-e teškog lanca i lakog lanca nivolumaba). U nekim tehničkim rešenjima, pacijent ima dokumentovan lokalizovan ili metastatski adenokarcinom pankresa. U nekim tehničkim rešenjima, pacijent je možda prethodno imao operaciju i/ili terapiju zračenjem. U nekim tehničkim rešenjima, pacijent nije prethodno bio izložen PD-1/PD-L1 inhibitoru, a u drugim tehničkim rešenjima, pacijent je otporan na lečenje PD-1/PD-L1 inhibitorom. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo se administrira pri dozi od 0.1, 0.3, 1, 2, 3, ili 4 mg/kg. U nekim tehničkim rešenjima, PD-1/PD-L1 inhibitor se administrira pri dozi od 0.5-10 mg/kg, kao što je, na primer 1, 2, 3, 4, ili 5 mg/kg. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor se administriraju, na primer pri jednoj od gore navedenih doza, jednom u 1, 2, 3, 4, ili 5 nedelja, kao što je jednom svake 2 nedelje. U nekim tehničkim rešenjima metoda, kolorektalni kancer je lečen anti-CSFIR antitelom (na primer, anti-CSFIR antitelo kako je opisano ovde, kao što je antitelo koje sadrži CDR-e teškog lanca i lakog lanca HuAB1) i PD-1/PD-L1 inhibitorom (na primer, anti-PD-1 antitelo koje sadrži CDR-e teškog lanca i lakog lanca nivolumaba ili pembrolizumaba ili PD-1/PD-L1 inhibitorni fuzioni protein ili peptid kao što je AMP-224 ili AUR-012). U nekim tehničkim rešenjima, pacijent ima adenokarcinom kolona ili rektuma. U nekim tehničkim rešenjima, pacijent ima metastatski kolorektalni kancer. U nekim tehničkim rešenjima, pacijent ima metastatski kolorektalni kancer uprkos prethodnom lečenju sa jednim ili više od fluoropirimidina, oksaliplatine, irinotekana, bevacizumaba, cetuksimaba, ili panitumumaba. U nekim tehničkim rešenjima, pacijent nije prethodno bio izložen PD-1/PD-L1 inhibitoru, a u drugim tehničkim rešenjima, pacijent je otporan na lečenje PD-1/PD-L1 inhibitorom. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo se administrira u dozi od oko 0.1, oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5 ili oko 10 mg/kg. U nekim tehničkim rešenjima, PD-1/PD-L1 inhibitor se administrira pri dozi od 0.1-10 mg/kg, kao što je, na primer oko 0.1, oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5 ili oko 10 mg/kg mg/kg. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor se administriraju, na primer pri jednoj od gore navedenih doza, jednom u 1, 2, 3, 4, ili 5 nedelja, kao što je jednom otprilike svake 2 nedelje. U nekim tehničkim rešenjima, administriranje anti-CSFIR antitela i PD-1/PD-L1 inhibitora rezultuje sinergističkim efektom na rast tumora, masu, i/ili zapreminu poređeno u mišjem modelu ksenografta za kancer pankreasa (kao što je model koji sadrži KRas<G12D>/Ink4a<-/->ćelijama murinskog duktalnog adenokarcinoma pankreasa (PDAC - pancreatic ductal adenocarcinoma)) u poređenju sa administriranjem anti-CSFIR antitela ili PD-1/PD-L1 inhibitora samog.

[0019] U nekim tehničkim rešenjima metoda, maligni gliom (npr. glioblastom ili gliosarkom) je lečen sa anti-CSFIR antitelom (na primer, anti-CSFIR antitelo kako je opisano ovde, kao što je koje sadrži CDR-e teškog i lakog lanca HuAB1) i PD-1/PD-L1 inhibitorom (na primer, anti-PD-1 antitelom koje sadrži CDR-e teškog lanca i lakog lanca nivolumaba). U nekim tehničkim rešenjima, pacijent je prethodno lečen operacijom, radioterapijom, i/ili temozolomidom. U nekim tehničkim rešenjima, pacijent ima maligni gliom stepena IV. U nekim tehničkim rešenjima, pacijent nije prethodno bio izložen PD-1/PD-L1 inhibitoru, a u drugim tehničkim rešenjima, pacijent je otporan na lečenje PD-1/PD-L1 inhibitorom. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo se administrira u dozi od oko 0.1, oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5 ili oko 10 mg/kg. U nekim tehničkim rešenjima, PD-1/PD-L1 inhibitor se administrira pri dozi od 0.1-10 mg/kg, kao što je, na primer oko 0.1, oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5 ili oko 10 mg/kg mg/kg. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor se administriraju, na primer pri jednoj od gore navedenih doza, jednom u 1, 2, 3, 4, ili 5 nedelja, kao što je otprilike jednom svake 2 nedelje. U nekim tehničkim rešenjima, administriranje anti-CSFIR antitela i PD-1/PD-L1 inhibitora rezultuje sinergističkim efektom na rast tumora, masu, i/ili zapreminu poređeno u mišjem modelu ksenografta za gliom u poređenju sa administriranjem anti-CSFIR antitela ili PD-1/PD-L1 inhibitora samog.

[0020] U nekim tehničkim rešenjima, metoda dalje sadrži administriranje jednog ili više dodatnih antikancerogenih agenasa. U određenim tehničkim rešenjima, antikancerogeni agens je odabran iz grupe koja se sastoji od antitela ili njegovog antigen-vezujućeg dela koje se specifično vezuje za CTLA-4 ("anti-CTLA-4 antitelo ili njegov antigen-vezujući deo") i inhibira CTLA-4 aktivnost, hemoterapiju, dvojnu hemoterapiju na bazi platine, tirozin kinaza inhibitor, anti-VEGF inhibitor, Indolamin-piruloga 2,3-dioksigenaza (IDO) inhibitor, ili bilo koju njihovu kombinaciju. U jednom tehničkom rešenju, antikancerogeni agens je ipilimumab.

[0021] U nekim tehničkim rešenjima, obezbeđene su kompozicije kao što je definisano u patentnim zahtevima, koje sadrže anti-CSFIR antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor. PD-1/PD-L1 inhibitor je anti-PD-1 antitelo. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži CDR-e teškog lanca i lakog lanca nivolumaba. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži varijabilne regione teškg lanca i lakog lanca nivolumaba. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo je nivolumab. U nekim tehničkim rešenjima objave, PD-1/PD-L1 inhibitor je anti-PD-L1 antitelo. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-L1 antitelo sadrži CDR-e teškog lanca i lakog lanca antitela odabranog od BMS-936559, MPDL3280A, MEDI4736, i MSB0010718C. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži varijabilne regione teškg lanca i lakog lanca antitela odabranog od BMS-936559, MPDL3280A, MEDI4736, i MSB0010718C. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo je odabrano od BMS-936559, MPDL3280A, MEDI4736, i MSB0010718C. U nekim tehničkim rešenjima objave, PD-1/PD-L1 inhibitor je fuzioni protein. U nekim tehničkim rešenjima, fuzioni protein je AMP-224.

[0022] IU bilo kojoj od kombinacija ili postupaka opisanih ovde, teški lanac antitela i/ili laki lanac antitela anti-CSFIR antitela može imati strukturu opisanu u nastavku.

[0023] Shodno zahtevima patentnih zahteva, u bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, teški lanac anti-CSFIR antitela može sadržati sekvencu koja je najmanje 90%, najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID Nos (SEK ID sa brojevima): 9, i 39 do 41. U bilo kojoj od ovde opisanih metoda, laki lanac anti-CSF1R antitela može sadržati sekvencu koja je najmanje 90%, najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 10, 46, i 47U bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, teški lanac anti-CSFIR antitela može sadržati sekvencu koja je najmanje 90%, najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 9, i 39 do 41, i laki lanac anti-CSFIR antitela može sadržati sekvencu koja je najmanje 90%, najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 10, 46, i 47.

[0024] U skladu sa pronalaskom, anti-CSFIR antitelo HC CDR1, HC CDR2, i HC CDR3 sadrži set sekvenci SEQ ID NOs: 15, 16, i 17, i anti-CSFIR antitelo LC CDR1, LC CDR2, i LC CDR3 sadrži set sekvenci SEQ ID NOs: 18, 19, i 20.

[0025] U skladu sa pronalaskom, laki lanac anti-CSFIR antitela sadrži HC CDR1, HC CDR2, i HC CDR3, pri čemu HC CDR1, HC CDR2, i HC CDR3 sadrže set sekvenci SEQ ID NOs: 15, 16, i 17; a laki lanac sadrži LC CDR1, LC CDR2, i LC CDR3, pri čemu LC CDR1, LC CDR2, i LC CDR3 sadrže set sekvenci SEQ ID NOs: 18, 19, i 20.

[0026] Shodno zahtevima patentnih zahteva, u bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, anti-CSFIR antitelo može sadržati: (a) teški lanac koji sadrži sekvencu koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 9 i laki lanac koji sadrži sekvencu koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 10; (b) teški lanac koji sadrži sekvencu koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 39 i laki lanac koji sadrži sekvencu koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 46; (c) teški lanac koje sadrži sekvencu koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 40 i laki lanac koji sadrži sekvencu koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 46; (d) teški lanac koje sadrži sekvencu koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 41 i laki lanac koji sadrži sekvencu koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 46; (e) teški lanac koji sadrži sekvencu koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 39 i laki lanac koji sadrži sekvencu koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 47; (f) teški lanac koji sadrži sekvencu koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 40 i laki lanac koji sadrži sekvencu koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 47; (g) teški lanac koje sadrži sekvencu koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 41 i laki lanac koji sadrži sekvencu koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 47.

[0027] U nekim tehničkim rešenjima pronalaska, anti-CSFIR antitelo sadrži: teški lanac koji sadrži sekvencu sa SEQ ID NO: 53 i laki lanac koji sadrži sekvenca sa SEQ ID NO: 60. U nekim tehničkim rešenjima, antitelo sadrži teški lanac i light chain, pri čemu antitelo sadrži teški lanac koji se sastoji od sekvence sa SEQ ID NO: 53 i laki lanac se sastoji od sekvence sa SEQ ID NO: 60.

[0028] U bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, anti-CSFIR antitelo se može vezati za humani CSF1R i/ili se vezuje za CSF1R cinomolgusa. U bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, anti-CSFIR antitelo može blokirati vezivanje liganda za CSF1R. U bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, anti-CSFIR antitelo može blokirati vezivanje CSF1 i/ili IL-34 za CSF1R. U bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, anti-CSFIR antitelo može blokirati vezivanje i CSF1 i IL-34 za CSF1R. U bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, anti-CSFIR antitelo može inhibirati ligandom indukovanu CSF1R fosforilaciju. U bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, anti-CSFIR antitelo može inhibirati CSF1- i/ili IL-34-indukovanu CSF1R fosforilaciju. U bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, anti-CSF1R antitelo se može vezati za humani CSF1R sa afinitetom (KD) manjem od 1 nM. U bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, anti-CSFIR antitelo može inhibirati proliferaciju monocita i/ili odgovore na preživljavanje u prisustvu CSF1 ili IL-34.

[0029] U skladu sa pronalaskom, PD-1/PD-L1 inhibitor je anti-PD-1 antitelo kao što je definisano u patentnim zahtevima, koje može imati strukturu opisanu u nastavku.

[0030] Shodno zahtevima patentnih zahteva, u bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, PD-1/PD-L1 inhibitor može biti antitelo sa teškim lancem antitela koji može da sadrži sekvencu koja je najmanje 90%, najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 100 i 101. U bilo kojoj od ovde opisanih metoda, PD-1/PD-L1 inhibitor može biti antitelo sa lakim lancem antitela koje sadrži sekvencu koja je najmanje 90%, najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 102 i 103.

[0031] U skladu sa pronalaskom, PD-1/PD-L1 inhibitor je antitelo sa teškim lancem (HC) CDR1, HC CDR2, i HC CDR3 koji sadrži set sekvenci sa SEQ ID NOs: 105, 107, i 109 i laki lanac (LC) CDR1, LC CDR2, i LC CDR3 koje sadrži set sekvenci sa SEQ ID NOs: 112, 114, i 116.

[0032] Shodno zahtevima patentnih zahteva, u bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, PD-1/PD-L1 inhibitor može biti antitelo koje sadrži: (a) teški lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 100 i laki lanac koji sadrži varijabilni region sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 102; (b) teški lanac koji sadrži sekvencu konstantnog regiona koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 101 i laki lanac koji sadrži sekvencu konstantnog regiona koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 103; (c) teški lanac koji sadrži koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 100 i laki lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 102; i/ili (d) teški lanac koji sadrži sekvencu konstantnog regiona koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 101 i laki lanac koji sadrži sekvencu konstantnog regiona koja je najmanje 95%, najmanje 97%, najmanje 99%, ili 100% identična SEQ ID NO: 103.

[0033] U nekim tehničkim rešenjima pronalaska, PD-1/PD-L1 inhibitor je antitelo koje sadrži: teški lanac koji sadrži teški lanac (HC) FR1 koji ima sekvencu sa SEQ ID NO: 104, HC FR2 koji ima sekvencu sa SEQ ID NO: 106, HC FR3 koji ima sekvencu sa SEQ ID NO: 108, i HC FR4 koji ima sekvencu SEQ ID NO: 110; i/ili, laki lanac koji sadrži laki lanac (LC) FR1 koji ima sekvencu SEQ ID NO: 111, LC FR2 koji ima sekvencu SEQ ID NO: 113, LC FR3 koji ima sekvencu SEQ ID NO: 115, i LC FR4 koji ima sekvencu SEQ ID NO: 117.

[0034] U bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, anti-CSFIR antitelo ili PD-1/PD-L1 inhibitor može biti humanizovano ili himerno antitelo. U bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, anti-CSFIR ili PD-1/PD-L1 inhibitor može biti odabran od Fab, Fv, scFv, Fab', i (Fab')2. U bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, anti-CSFIR ili PD-1/PD-L1 inhibitor može biti odabran od IgA, IgG, i IgD. U bilo kojoj od ovde opisanih kompozicija ili metoda, anti-CSF1R antitelo ili PD-1/PD-L1 inhibitor može biti IgG. U bilo kojoj od ovde opisanih metoda, antitelo može biti IgG1, IgG2 ili IgG4.

[0035] U bilo kojoj od ovde opisanih metoda, tumor može ili ne mora da eksprimira PD-L1. U nekim tehničkim rešenjima, tumor je pozitivan na PD-L1. U drugim tehničkim rešenjima, tumor je negativan na PD-L1. U bilo kojoj od ovde opisanih metoda, tumor može ili ne mora da eksprimira PD-L2. U nekim tehničkim rešenjima, tumor je pozitivan na PD-L2. U drugim tehničkim rešenjima, tumor je negativan na PD-L2.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

[0036]

SL. 1A-C pokazuju poravnanje varijabilnih regiona humanizovanog teškog lanca za svako od humanizovanih antitela huAb1 do huAb16, kao što je diskutovano u primeru 1. Upakovani ostaci su aminokiseline u humanom akceptorskoj sekvenci koje su vraćene u odgovarajući mišji ostatak.

SL. 2A-C pokazuju poravnanje varijabilnih regiona humanizovanog lakog lanca za svako od humanizovanih antitela huAb1 do huAb16, kao što je diskutovano u primeru 1. Upakovani ostaci su aminokiseline u humanom akceptorskoj sekvenci koje su vraćene u odgovarajući mišji ostatak.

SL. 3 je mapa toplote koja pokazuje korelaciju između CSF1R ekspresije i Treg ćelija, PD-L1/PD-1 ekspresije, i CD8+ T ćelija kod različitih kancera.

SL. 4A pokazuje srednju vrednost promene zapremine tumora u odnosu na vreme kod C57BL/6 miševa inokuliranih subkutano sa MC38 ćelijama kolorektalnog karcinoma i doziranih sa anti-CSF1R antitelom, anti-PD-1 antitelom, ili kombinacijom oba antitela, ili sa IgG kontrolom. Tretman sa i anti-CSFIR ili anti-PD-1 smanjilo je stopu rasta MC38 u poređenju sa kontrolom. Kombinacija anti-CSFIR i anti-PD-1 potiskuje MC38 rast više od bilo kog tretmana samog (P < 0.05). SL. 4B pokazuje pojedinačne zapremine MC38 tumora procenjene dana 11 nakon početka tretmana (p-vrednosti prikazane na slici). Statistički značaj je određen pomoću dvostranog t-testa za nezavisne uzorke (two-tailed, unpaired t-test).

SL. 5 prikazuje srednju vrednost mase tumora kod C57BL/6 miševi inokuliranih hirurški sa KRas<G12D>/Ink4a<-/->murinskim ćelijama duktalnog adenokarcinoma pankreasa (PDAC) ćelijama kolorektalnog karcinoma i doziranih sa anti-CSFIR antitelom (trake označene "008"), anti-PD-1 antitelom, ili kombinacijom oba antitela, zajedno sa gemcitabinom (GEM). Tretman sa ili anti-CSFIR ili anti-PD-1 smanjio je opterećenje tumorom u poređenju sa kontrolim miševima. Kombinacija anti-CSFIR, anti-PD-1, i GEM značajno je smanjila opterećenje tumorom u poređenju ili sa anti-CSFIR i GEM ili anti-PD-1 i GEM (p- vrednosti prikazane na slici). Statistički značaj je određen pomoću dvostranog ttesta za nezavisne uzorke.

SL. 6 je opis tretmana kohorte za kliničke eksperimente opisane u primerima 7 i 8 koji uključuju huAB1 (takođe nazvan FPA008) i nivolumab.

SL. 7 prikazuje kriterijume za povećanje doze za kliničke eksperimente iz primera 7 i 8.

SL. 8 pokazuje da tretman sa anti-CSF1R antitelom (nazvano cmFPA008) povećava učestalost citotoksičnih T ćelija i ekspresiju PD-L1 i drugih gena u dva modela kolorektalnog tumora miša. Imunokompetentni miševi su inokulirani subkutano sa MC38 (gore) ili CT26 (dole) ćelijama kolorektalnog karcinoma i dozirani sa cmFPA008 ili mišjim IgG1 kao kontrolom. Ekspresija gena procenjena je u uzorcima tumora (n≥7 po grupi) i normalizovana na više gena za održavanje. Prikazane vrednosti ekspresije su u odnosu na IgG kontrolu. Statistički značaj je određen pomoću dvostranog t-testa za nezavisne uzorke (* p < 0.05, **p < 0.01).

DETALJAN OPIS

[0037] Makrofazi povezani sa tumorom (TAMs) povezani su sa patogenezom mnogih kancera, i koreliraju sa lošom prognozom. Inhibicija CSF1R može smanjiti imunosupresivne TAMs u mišjim modelima i humanim tumorima. Videti, npr., Ries i ost., 2014, Cancer Cell, 25: 846-859; Pyontech i ost., 2013, Nature Med., 19: 1264-1272; i Zhu i ost., 2014, Cancer Res., 74: 5057-5069. Inhibicija malih molekula CSF1R sinergiše sa blokadom imunološke kontrolne tačke u modelu tumora pankreasa. Videti Zhu i ost., 2014, Cancer Res., 74: 5057-5069. Iako ne namerava da bude vezan bilo kojom određenom teorijom, ovaj pronalazak je usmeren na metode lečenja tumora koji mogu imati i CSF1R-eksprimirajuće TAMs i PD-1-eksprimirajuće CDT8+ ćelije i koji će biti osetljivi na kombinovanu terapiju anti-CSFIR antitelom i PD-1/PD-L1 inhibitorom. U nekim slučajevima, tumori koji imaju i CSF1R-eksprimirajuće TAMs i PD-1-eksprimirajuće CD8+ T ćelije mogu biti otporni na monoterapiju sa PD-1/PD-L1, ali bi trebalo da budu osetljivi na kombinovanu terapiju. Analizom ekspresije, pronalazači su identifikovali određene tipove tumora koji imaju CSF1R-eksprimirajuće TAMs i PD-1-eksprimirajuće CDT8+ ćelije, uključujući, ali bez ograničenja, kancer bešike, kancer grlića materice (kao što je kancer skvamoznih ćelija grlića materice), kancer skvamoznih ćelija glave i vrata (SCCHN), adenokarcinom rektuma, nesitnoćelijski kancer pluća (NSCLC), kancer endometrijuma, adenokarcinom prostate, kolona kancer, kancer jajnika (kao što je serozni epitelni kancer jajnika), i melanom. Slično tome, bez namere da budu vezani za bilo koju određenu teoriju, tumori koji imaju visok nivo CSF1R-eksprimirajućih TAMs, koji potiskuju PD-1-eksprimirajuće CD8+ T ćelije, mogu biti osetljivi na kombinovanu terapija, na primer, jer inhibicija se TAMs sa anti-CSF1R antitelo može pojačati PD-1-eksprimirajuće CD8+ T ćelije, čineći tumor osetljivim na PD-1/PD-L1 inhibitor.

[0038] Shodno tome, predmetni pronalazak obezbeđuje metode za lečenje kancera koje sadrže administriranje anti-CSFIR antitela i PD-1/PD-L1 inhibitora. PD-1/PD-L1 inhibitor je antitelo koje inhibira PD-1 kao što je definisano u patentnim zahtevima. U nekim takvim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo remeti vezivanje PD-L1 za PD-1. U nekim tehničkim rešenjima objave, PD-1/PD-L1 inhibitor je antitelo koje se veže za PD-L1. U nekim takvim tehničkim rešenjima, anti-PD-L1 antitelo remeti vezivanje PD-L1 za PD-1. U nekim tehničkim rešenjima objave, PD-1/PD-L1 inhibitor je fuzioni protein koji remeti vezivanje PD-L1 za PD-1, kao što je AMP-224. U nekim tehničkim rešenjima, PD-1/PD-L1 inhibitor je peptid koji remeti vezivanje PD-L1 za PD-1, kao što je AUR-012.

[0039] Kao što je gore napomenuto, u određenim tehničkim rešenjima objave, PD-1/PD-L1 inhibitor je anti-PD-L1 antitelo. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-L1 Ab može biti zamenjeno sa anti-PD-1 Ab u bilo kojoj od ovde opisanih terapijskih metoda ili kompozicija. U određenim tehničkim rešenjima, anti-PD-L1 Ab je BMS-936559 (ranije 12A4 ili MDKS-1105) (videti, npr., U.S. patent br.7,943,743; WO 2013/173223). U drugim tehničkim rešenjima, anti-PD-L1 Ab je MPDL3280A (takođe poznat i kao RG7446) (videti, npr., Herbst; U.S. patent br.

8,217,149) ili MEDI4736 (Khleif, 2013).

[0040] Naslovi odeljaka koji se ovde koriste su samo u organizacione svrhe i ne smeju se tumačiti kao ograničavanje opisanog predmeta zaštite

Definicije

[0041] Ukoliko nije drugačije definisano, naučni i tehnički pojmovi koji se koriste u vezi sa predmetnim pronalaskom imaće značenja koja obično razumeju prosečni poznavaoci u oblasti. Dalje, ukoliko kontekstom nije drugačije određeno, pojmovi u jednini uključuju množinu a pojmovi u množini uključuju jedninu.

[0042] Primeri tehnika korišćenih u vezi sa rekombinantnom DNK, sintezom oligonukleotida, kulturom i transformacijom tkiva (npr., elektroporacija, lipofekcija), enzimskim reakcijama i tehnikama prečišćavanja poznati su u oblasti. Mnoge takve tehnike i postupci su opisani, na primer, u Sambrook et al. Molecular Cloning: A Laboratory Manual (2. izd., Cold Spring Harbor Laboratory Press, Cold Spring Harbor, Njujork (1989)), između ostalog. Pored toga, primer tehnike za hemijske sinteze, hemijske analize, farmaceutske pripreme, formulacije i isporuke, i lečenje pacijenata su takođe poznate u oblasti tehnike.

[0043] U ovoj prijavi upotreba "ili" znači "i/ili" ukoliko nije drugačije naznačeno. U kontekstu višestruko zavisnog patentnog zahteva, upotreba "ili" odnosi se na više od jednog prethodnog nezavisnog ili zavisnog zahteva samo kao alternativa. Takođe, pojmovi kao što su "element" ili "komponenta" obuhvataju oba elementa i komponente koje sadrže jednu jedinicu i elemente i komponente koje sadrže više od jedne podjedinice, ukoliko nije drugačije naznačeno.

[0044] Kako je opisano ovde, bilo koji opseg koncentracije, opseg procenata, opseg odnosa ili celobrojni opseg treba razumeti tako da uključuje vrednost bilo kog celog broja unutar navedenog opsega i, po potrebi, njegove frakcije (kao što su desetina i stoti deo celog broja), ako nije drugačije naznačeno.

[0045] Jedinice, prefiksi, i simboli su označeni u njihovom prihvaćenom obliku u Sistemu međunarodnih jedinica (SI). Numerički opsezi uključuju brojeve koji definišu opseg. Ovde navedeni naslovi nisu ograničenja različitih aspekata objave, koji se mogu dobiti pozivanjem na specifikaciju u celini. Shodno tome, pojmovi definisani neposredno ispod su potpunije definisani pozivanjem na specifikaciju u celosti.

[0046] Kako se koriste u skladu sa ovom objavom, pod sledećim pojmovima, ukoliko nije drugačije naznačeno, podrazumeva se da imaju sledeća značenja:

[0047] "Administriranje" odnosi se na na fizičko uvođenje kompozicije koja sadrži terapijski agens subjektu, koristeći bilo koju od različitih metoda i sistema za isporuku koji su poznati stručnjacima. Načini administriranja za anti-PD-1 Ab i/ili anti-PD-L1 Ab uključuju intravensko, intramuskularno, subkutano, intraperitonealno, spinalno ili druge parenteralne puteve administriranja, na primer injekcijom ili infuzijom. Pojom "parenteralno administriranje", kako se ovde koristi, označava načine administriranja koji nisu enteralno i lokalno administriranje, obično injekcijom, i uključuje, bez ograničenja, intravensko, intramuskularno, intraarterijsko, intratekalno, intralimfatično, intralezijsko, intrakapsularno, intraorbitalno, intrakardijalno, intradermalno, intraperitonealno, transtrahealno, subkutano, subkutikularno, intraartikularno, kapsularno, subarahnoidno, intraspinalno, epiduralno i intrasternalnu injekciju i infuziju, kao i in vivo elektroporaciju. Neparenteralni putevi uključuju lokalni, epidermalni ili mukozni način administriranja, na primer oralno, intranazalno, vaginalno, rektalno, sublingvalno ili lokalno. Administriranje se takođe može izvršiti, na primer, jednom, više puta i/ili tokom jednog ili više produženih perioda.

[0048] "Neželjeni događaj" (AE - adverse event) kako se ovde koristi je bilo koji nepovoljan i generalno nehotičan ili neželjeni znak (uključujući abnormalni laboratorijski nalaz), simptom ili bolest povezan sa upotrebom medicinskog lečenja. Na primer, neželjeni događaj može biti povezan sa aktivacijom imunog sistema ili širenjem ćelija imunog sistema (npr., T ćelija) kao odgovor na tretman. Medicinsko lečenje može imati jedan ili više povezanih AE i svaki AE može imati isti ili različiti nivo ozbiljnosti. Upućivanje na metode sposobne za „promenu neželjenih događaja“ označava režim lečenja koji smanjuje incidencu i/ili težinu jednog ili više AE povezanih sa upotrebom drugačijeg režima lečenja. Pojmovi "molekul nukleinske kiseline" i "polinukleotid" mogu se koristiti naizmenično i odnose se na polimer nukleotida. Takvi polimeri nukleotida mogu da sadrže prirodne i/ili neprirodne nukleotide, i uključuju, ali nisu ograničeni na, DNK, RNK, i PNK. "Sekvenca nukleinske kiseline" odnosi se na linearnu sekvencu nukleotida koja sadrži molekul nukleinske kiseline ili polinukleotid.

[0049] Pojmovi "polipeptid" i "protein" koriste se naizmenično da bi se odnosili na polimer aminokiselinskih ostataka, i nisu ograničeni na minimalnu dužinu. Takvi polimeri aminokiselinskih ostataka mogu sadržati prirodne ili neprirodne aminokiselinske ostatke, i uključuju, ali nisu ograničeni na, peptide, oligopeptide, dimere, trimere, i multimere aminokiselinskih ostataka. Definicija obuhvata i proteine pune dužine i njihove fragmente. Pojmovi takođe uključuju post-ekspresijske modifikacije polipeptida, na primer, glikozilaciju, sialilaciju, acetilaciju, fosforilaciju, i slično. Dalje, u svrhe predmetnog pronalaska, "polipeptid" se odnosi na protein koji uključuje modifikacije, kao što su delecije, adicije, i supstitucije (obično konzervativne prirode), nativne sekvence, sve dok protein održava željenu aktivnost. Ove modifikacije mogu biti namerne, kao što je mutageneza usmerena na mesto, ili mogu biti slučajne, kao što su mutacije domaćina koji proizvode proteine ili greške usled PCR amplifikacije.

[0050] Pojam "CSF1R" ovde se odnosi na CSF1R pune dužine, koji uključuje N-terminalni ECD, transmembranski domen, i unutarćelijski domen tirozin kinaze, sa ili bez N-terminalne vodeće sekvence. U nekim tehničkim rešenjima, CSF1R je humani CSF1R koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 ili SEQ ID NO: 2.

[0051] Pojmovi "protein programirane ćelijske smrti 1" i "PD-1" odnosi se na imunoinhibitorni receptor koji pripada CD28 familiji. PD-1 se eksprimira pretežno na prethodno aktiviranim T ćelijama in vivo, i vezuje se za dva liganda, PD-L1 i PD-L2. Pojam "PD-1" kako se ovde koristi uključuje humani PD-1 (hPD-1), varijante, izoforme i homologe vrsta hPD-1, i analoge koji imaju najmanje jedan zajednički epitop sa hPD-1. Kompletna hPD-1 sekvenca može se naći pod GenBank pristupnim br. U64863. U nekim tehničkim rešenjima, PD-1 je humani PD-1 koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 96 (prekursor, sa signalnom sekvencom) ili SEQ ID NO: 97 (zreo, bez signalne sekvence).

[0052] Pojmovi "ligand programirane ćelijske smrti 1" i "PD-L1" (PD-L1; B7 homolog-1; B7-H1; ili CD274) i "ligand programirane smrti-2" (PD-L2; B7-DC; or CD273) su dva površinska glikoproteinska liganda za PD-1 koji smanjuju aktivaciju T-ćelija i sekreciju citokina nakon vezivanja za PD-1. Pojam "PD-L1" kako se ovde koristi uključuje humani PD-L1 (hPD-L1), varijante, izoforme, i homologe vrsta hPD-L1, i analoge koji imaju najmanje jedan zajednički epitop sa hPD-L1. Kompletna hPD-L1 sekvenca može se naći pod GenBank pristupnim br. Q9NZQ7. U nekim tehničkim rešenjima, PD-L1 je humani PD-L1 koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 98 (prekursor, sa signalnom sekvencom) ili SEQ ID NO: 99 (zreo, bez signalne sekvence).

[0053] "Citotoksični T-limfocitni antigen-4" (CTLA-4) odnosi se na imunoinhibitorni receptor koji pripada CD28 familiji. CTLA-4 se eksprimira isključivo na T ćelijama in vivo, i vezuje se za dva liganda, CD80 i CD86 (takođe nazvani B7-1 i B7-2, redom). Pojam "CTLA-4", kako se ovde koristi uključuje humani CTLA-4 (hCTLA-4), varijante, izoforme, i homologe vrsta hCTLA-4, i analoge koji imaju najmanje jedan zajednički epitop sa hCTLA-4. Kompletna hCTLA-4 sekvenca može se naći pod GenBank pristupnim br. AAB59385.

[0054] Pojam "PD-1/PD-L1 inhibitor" odnosi se na segment koji narušava PD-1/PD-L1 signalni put. U nekim tehničkim rešenjima, inhibitor inhibira PD-1/PD-L1 signalni put vezivanjem za PD-1 i/ili PD-L1. U nekim tehničkim rešenjima, inhibitor se takođe vezuje za PD-L2. U nekim tehničkim rešenjima, PD-1/PD-L1 inhibitor blokira vezivanje PD-1 za PD-L1 i/ili PD-L2. Neograničavajući primeri PD-1/PD-L1 inhibitora uključuju antitela koja se vezuju za PD-1); antitela koja se vezuju za PD-L1; fuzione proteine, kao što je AMP-224; i peptide, kao što je AUR-012.

[0055] Pojam "antitelo koje inhibira PD-1" odnosi se na antitelo koje se vezuje za PD-1 ili se vezuje za PD-L1 i time inhibira PD-1 i/ili PD-L1 signalizaciju. U nekim tehničkim rešenjima, antitelo koje inhibira PD-1 vezuje se za PD-1 i blokira vezivanje PD-L1 i/ili PD-L2 za PD-1. U nekim tehničkim rešenjima, antitelo koje inhibira PD-1 vezuje se za PD-L1 i blokira vezivanje PD-1 za PD-L1. Antitelo koje inhibira PD-1 koji se vezuje za PD-L1 može se nazvati anti-PD-L1 antitelom. Antitelo koje inhibira PD-1 koji se vezuje za PD-1 može se nazvati anti-PD-1 antitelom.

[0056] "PD-L1 pozitivna" kako se ovde koristi može se naizmenično koristiti sa "PD-L1 ekspresijom od najmanje oko 5%." PD-L1 ekspresija može se meriti bilo kojim metodama poznatim u tehnici. U nekim tehničkim rešenjima, PD-L1 ekspresija je merena automatizovanim IHC. PD-L1 pozitivni tumor može prema tome imati najmanje oko 5%, najmanje oko 10%, ili najmanje oko 20% ćelija tumora koje eksprimiraju PD-L1 mereno automatizovanim IHC. U određenim tehničkim rešenjima, "PD-L1 pozitivna" označava da postoji najmanje 100 ćelije koje eksprimiraju PD-L1 na površini ćelije.

[0057] "PD-L2 pozitivna" kako se ovde koristi može se naizmenično koristiti sa "PD-L2 ekspresijom od najmanje oko 5%." PD-L2 ekspresija može se meriti bilo kojim metodama poznatim u tehnici. U nekim tehničkim rešenjima, PD-L2 ekspresija je merena automatizovanim IHC. PD-L2 pozitivni tumor može prema tome imati najmanje oko 5%, najmanje oko 10%, ili najmanje oko 20% ćelijatumora koje eksprimiraju PD-L2 mereno automatizovanim IHC. U određenim tehničkim rešenjima, "PD-L2 pozitivna" označava da postoji najmanje 100 ćelija koje eksprimiraju PD-L2 na površini ćelije.

[0058] Pozivajući se na anti-CSFIR antitela, pojam "blokira vezivanje" liganda, kao što je CSF1 i/ili IL-34, i njihove gramatičke varijante, koriste se da bi se označila sposobnost da se inhibira interakcije između CSF1R i CSF1R liganda, kao što su CSF1 i/ili IL-34. Takva inhibicija može se desiti bilo kojim mehanizmom, uključujući direktnu interferenciju sa vezivanjem liganda, npr., zbog preklapanja mesta vezivanja na CSF1R, i/ili konformacionih promena u CSF1R izazvanih antitelom koje menja afinitet liganda, itd. Antitela i fragmenti antitela koji se nazivaju "funkcionalni" se odlikuju posedovanjem takvih svojstava.

[0059] Pozivajući se na anti-PD-1 antitela, pojam "blokira vezivanje" liganda, kao što je PD-L1, i njihove gramatičke varijante, koriste se da bi se označila sposobnost da se inhibira interakcije između PD-1 i PD-1 liganda, kao što je PD-L1. Takva inhibicija može se desiti bilo kojim mehanizmom, uključujući direktnu interferenciju sa vezivanjem liganda, npr., zbog preklapanja mesta vezivanja na PD-1, i/ili konformacionih promena u PD-1 izazvanih antitelom koje menja afinitet liganda, itd. Antitela i fragmenti antitela koji se nazivaju "funkcionalni" se odlikuju posedovanjem takvih svojstava.

[0060] Pozivajući se na anti-PD-L1 antitela pojam "blokira vezivanje" liganda, kao što je PD-1, i njihove gramatičke varijante, koriste se da bi se označila sposobnost da se inhibira interakcije između PD-L1 i PD-L1 liganda, kao što je PD-1. Takva inhibicija može se desiti bilo kojim mehanizmom, uključujući direktnu interferenciju sa vezivanjem liganda, npr., zbog preklapanja mesta vezivanja na PD-L1, i/ili konformacionih promena u PD-L1 izazvanih antitelom koje menja afinitet liganda, itd. Antitela i fragmenti antitela koji se nazivaju "funkcionalni" se odlikuju posedovanjem takvih svojstava

[0061] Pojam "antitelo" kako se ovde koristi odnosi se na molekul koji sadrži najmanje region koji određuje komplementarnost (CDR) 1, CDR2, i CDR3 teškog lanca i najmanje CDR1, CDR2, i CDR3 lakog lanca, pri čemu je molekul sposoban da se veže za antigen. Pojam antitelo uključuje, ali nije ograničen na, fragmente koji su sposobni da vežu antigen, kao što je Fv, jednolančani Fv (scFv), Fab, Fab', i (Fab')2. Pojam antitelo takođe uključuje, ali nije ograničen na, himerno antitela, humanizovano antitela, i antitela različitih vrsta kao što su miš, čovek, majmun cinomolgus, itd.

[0062] U nekim tehničkim rešenjima, antitelo sadrži varijabilni region teškog lanca i varijabilni region lakog lanca. U nekim tehničkim rešenjima, antitelo sadrži najmanje jedan teški lanac koji sadrži varijabilni region teškog lanca i najmanje deo konstantnog regiona teškog lanca, i najmanje jedan laki lanac koji sadrži varijabilni region lakog lanca i najmanje deo konstantnog regiona lakog lanca. U nekim tehničkim rešenjima, antitelo sadrži dva teška lanca, pri čemu svaki teški lanac sadrži varijabilni region teškog lanca i najmanje deo konstantnog regiona teškog lanca, i dva laka lanca, pri čemu svaki laki lanac sadrži varijabilni region lakog lanca i najmanje deo konstantnog regiona lakog lanca. Kako se ovde koristi, jednolančani Fv (scFv), ili bilo koje drugo antitelo koje sadrži, na primer, jedan polipeptidni lanac koji sadrži svih šest CDR regiona (tri CDR regiona teškog lanca i tri CDR regiona lakog lanca) se smatra da ima teški lanac i laki lanac. U nekim tehničkim rešenjima, teški lanac je region antitela koji sadrži tri CDR regiona teškog lanca a laki lanac u regionu antitela koji sadrži tri CDR regiona lakog lanca.

[0063] Pojam "varijabilni region teškog lanca" kako se ovde koristi odnosi se na region koji sadrži CDR1 teškog lanca, okvirni (FR) 2, CDR2, FR3, i CDR3. U nekim tehničkim rešenjima, varijabilni region teškog lanca takože sadrži najmanje deo FR1 i/ili najmanje deo FR4. U nekim tehničkim rešenjima, CDR1 teškog lanca CDR1 odgovara Kabatovim ostacima 26 do 35; CDR2 teškog lanca odgovara Kabatovim ostacima 50 do 65; a CDR3 teškog lanca odgovara Kabatovim ostacima 95 do 102. Videti, npr., Kabat Sequences of Proteins of Immunological Interest (1987 i 1991, NIH, Bethesda, Md.); i sliku 1. U nekim tehničkim rešenjima, CDR1 teškog lanca odgovara Kabatovim ostacima 31 do 35; CDR2 teškog lanca odgovara Kabatovim ostacima 50 do 65; a CDR3 teškog lanca odgovara Kabatovim ostacima 95 do 102. Videti id.

[0064] Pojam "konstantni region teškog lanca" kako se ovde koristi odnosi se na region koji sadrži najmanje tri konstantna domena teškog lanca, CH1, CH2, i CH3. Neograničavajući konstantni regioni teškog lanca uzeti kao primer uključuju γ, δ, i α. Neograničavajući konstantni regioni teškog lanca uzeti kao primer takođe uključuju ε i µ. Svaki konstantni region odgovara izotipu antitela. Na primer, antitelo koje sadrži γ konstantni region je IgG antitelo, antitelo koje sadrži δ konstantni region je IgD antitelo, a antitelo koje sadrži α konstantni region je IgA antitelo. Dalje, antitelo koje sadrži µ konstantni region je IgM antitelo, a antitelo koje sadrži ε konstantni region je IgE antitelo. Određeni izotipovi mogu dalje biti podeljeni u podklase. Na primer, IgG antitela uključuju, ali nisu ograničena na, IgG1 (koji sadrži γ1konstantni region), IgG2 (koji sadrži γ2konstantni region), IgG3 (koji sadrži γ3konstantni region), i IgG4 (koji sadrži γ4konstantni region) antitela; IgA antitela uključuju, ali nisu ograničena na, IgA1 (koji sadrži α1konstantni region) i IgA2 (koji sadrži α2konstantni region) antitela; i IgM antitela uključuju, ali nisu ograničena na, IgM1 i IgM2.

[0065] U nekim tehničkim rešenjima, konstantni region teškog lanca sadrži jednu ili više mutacija (ili supstitucija), adicija, ili delecija koje dodeljuju željene karakteristike antitelu. Neograničavajuća mutacija uzeta kao primer je S241P mutacija u IgG4 zglobnom regionu (između konstantnih domena CH1 i CH2), koji menjaju IgG4 motiv CPSCP u CPPCP, koji je sličan odgovarajućem motivu u IgG1. Takva mutacija, u nekim tehničkim rešenjima, rezultuje stabilnijim IgG4 antitelom. Videti, npr., Angal i ost., Mol. Immunol.30: 105-108 (1993); Bloom i ost., Prot. Sci.6: 407-415 (1997); Schuurman i ost., Mol. Immunol. 38: 1-8 (2001).

[0066] Pojam "teški lanac" (skraćeno HC) kako se ovde koristi odnosi se na polipeptid koji sadrži najmanje varijabilni region teškog lanca, sa ili bez vodeće sekvence. U nekim tehničkim rešenjima, teški lanac sadrži najmanje deo konstantnog regiona teškog lanca. Pojam "teški lanac pune dužine" kako se ovde koristi odnosi se na polipeptid koji sadrži varijabilni region teškog lanca i konstantni region teškog lanca, sa ili bez vodeće sekvence.

[0067] Pojam "varijabilni region lakog lanca" kako se ovde koristi odnosi se na region koji sadrži CDR1 lakog lanca, okvirni (FR) 2, CDR2, FR3, i CDR3. U nekim tehničkim rešenjima, varijabilni region lakog lanca takože sadrži FR1 i/ili FR4. U nekim tehničkim rešenjima, CDR1 lakog lanca odgovara Kabatovim ostacima 24 do 34; CDR2 lakog lanca odgovara Kabatovim ostacima 50 do 56; a CDR3 lakog lanca odgovara Kabatovim ostacima 89 do 97. Videti, npr., Kabat Sequences of Proteins of Immunological Interest (1987 i 1991, NIH, Bethesda, Md.); i sliku1.

[0068] Pojam "konstantni region lakog lanca" kako se ovde koristi odnosi se na region koji sadrži konstantni domen lakog lanca, CL. Neograničavajući konstantni regioni lakog lanca uzeti kao primer uključuje λ i κ.

[0069] Pojam "laki lanac" (skraćeno LC) kako se ovde koristi odnosi se na polipeptid koji sadrži najmanje varijabilni region lakog lanca, sa ili bez vodeće sekvence. U nekim tehničkim rešenjima, laki lanac sadrži najmanje deo konstantnog regiona lakog lanca. Pojam "laki lanac pune dužine" kako se ovde koristi odnosi se na polipeptid koji sadrži varijabilni region lakog lanca i konstantni region lakog lanca, sa ili bez vodeće sekvence.

[0070] "Himerno antitelo" kako se ovde koristi odnosi se na antitelo koji sadrži najmanje jedan varijabilni region iz prve vrste (kao što je miš, pacov, majmun cinomolgus, itd.) i najmanje jedan konstantni region iz druge vrste (skao što je čovek, majmun cinomolgus, itd.). U nekim tehničkim rešenjima, himerno antitelo sadrži najmanje jedan varijabilni region miša i najmanje jedan humani konstantni region. U nekim tehničkim rešenjima, himerno antitelo sadrži najmanje jedan varijabilni region cinomolgusa i najmanje jedan humani konstantni region. U nekim tehničkim rešenjima, himerno antitelo sadrži najmanje jedan varijabilni region pacova i najmanje jedan konstantni region miša. U nekim tehničkim rešenjima, svi varijabilni regioni himernog antitela su iz prve vrste i svi konstantni regioni himernog antitela su iz druge vrste.

[0071] "Humanizovano antitelo" kako se ovde koristi odnosi se na antitelo u kojem najmanje jedna aminokiselina u okvirnom regionu nehumanog varijabilnog regiona je zamenjen odgovarajućom aminokiselinom iz humanog varijabilnog regiona. U nekim tehničkim rešenjima, humanizovano antitelo sadrži najmanje jedan humani konstantni region ili njegov fragment. U nekim tehničkim rešenjima, humanizovano antitelo je Fab, scFv, (Fab')2, itd.

[0072] "CDR-kalemljeno antitelo" kako se ovde koristi odnosi se na humanizovano antitelo u kojem regioni koji određuju komplementarnost (CDR regioni) prve (nehumane) vrste su kalemljeni na okvirne regione (FR regioni) druge (humane) vrste.

[0073] "Humano antitelo" kako se ovde koristi odnosi se na antitela proizvedena u ljudima, antitela proizvedena u nehumanim životinjama koja sadrže humane imunoglobulinske gene, kao što je XenoMouse®, i antitela odabrana korišćenjem in vitro metoda, kao što fagni displej, gde je repertoar antitela zasnovan na humanim imunoglobulinskim sekvencama.

[0074] "Anti-antigen" Ab odnosi se na Ab koji se specifično vezuje za antigen. Na primer, anti-PD-1 Ab se vezuje specifično za PD-1, anti-PD-L1 Ab se vezuje specifično za PD-L1, i anti-CTLA-4 Ab se vezuje specifično za CTLA-4.

[0075] Pojam "vodeća sekvenca" odnosi se na sekvencu aminokiselinskih ostataka smeštenu na N terminusu polipeptida koji olakšava sekreciju polipeptida iz ćelije sisara. Vodeća sekvenca može da se odcepi nakon izvoza polipeptida iz ćelije sisara, formirajući zreli protein. Vodeće sekvence mogu biti prirodne ili sintetički, a mogu biti heterologne ili homologne proteinu za koji su vezane. Vodeće sekvence uzete kao primer uključuju, ali nisu ograničene na, vodeće sekvence lantitela, kao što su, na primer, aminokiselinske sekvence SEQ ID NOs: 3 i 4, koje odgovaraju humanim vodećim sekvencama lakog i teškog lanca. Neograničavajuće vodeće sekvence uzetee kao primer takođe uključuju vodeće sekvence iz heterolognih proteina. U nekim tehničkim rešenjima, antitelu nedostaje vodeća sekvenca. U nekim tehničkim rešenjima, antitelo sadrži najmanje jednu vodeću sekvencu, koja se može izabrati od vodeće sekvence nativnog antitela i heterologne vodeće sekvence.

[0076] Pojam "vektor" se koristi da opiše polinukleotid koji može biti proizveden inženjeringom da sadrži klonirani polinukleotid ili polinukleotide koji se mogu razmnožavati u ćeliji domaćinu. Vektor može da uključuje jedan ili više sledećih elemenata: poreklo replikacije, jedna ili više regulatornih sekvenci (kao što su, na primer, promoteri i/ili pojačivači) koji regulišu ekspresiju polipeptida od interesa, i/ili jednog ili više selektivnih markera gena (kao što su, na primer, geni za rezistenciju na antibiotike i geni koji se mogu koristiti u kolorimetrijskim esejima, npr., b-galaktozidaza). Izraz "ekspresijski vektor" odnosi se na vektor koji se koristi za eksprimiranje polipeptida od interesa u ćeliji domaćina.

[0077] "Ćelija domaćina" odnosi se na ćeliju koja može biti ili je bila primalac vektora ili izolovanog polinukleotida. Ćelije domaćina mogu biti prokariotske ćelije ili eukariotske ćelije. Eukariotske ćelije uzete kao primer uključuju ćelije sisara, kao što su ćelije primata ili životinja koji nisu primati; gljivične ćelije, kao što je kvasac; biljne ćelije; i ćelije insekata. Neograničavajući primer Ćelija sisara uzete kao neograničavajući primer uključuju, ali nisu ograničene na, NSO ćelije, PER.C6® ćelije (Crucell), i 293 i CHO ćelije, i njihove derivate, kao što su 293-6E i DG44 ćelije, redom.

[0078] Pojam "izolovani" kako se ovde koristi odnosi se na molekul koji je odvojen od najmanje nekih komponenti sa kojima se obično nalazi u prirodi. Na primer, polipeptid se naziva kao "izolovan" kada je odvojen od najmanje nekih komponenti ćelije u kojima je proizveden. Kada ćelija sekretuje polipeptid nakon eksprimiranja, fizičkim odvajanjem supernatanta koji sadrži polipeptid iz ćelije koja ga je proizvela se smatra "izolovanjem" polipeptida. Slično tome, polinukleotid se naziva "izolovan" kada nije deo većeg polinukleotida (kao što je, na primer, genomska DNK ili mitohondrijska DNK, u slučaju DNK polinukleotida) u kojem se obično nalazi u prirodi, ili je odvojen od najmanje nekih komponenti ćelije u kojoj je proizveden, npr., u slučaju RNK polinukleotida. Prema tome, DNK polinukleotid koji je sadržan u vektoru unutar ćelije domaćina može se označiti "izolovani" sve dok se taj polinukleotid u prirodi ne nalazi u tom vektoru.

[0079] Pojam "povišeni nivo" označava viši nivo proteina u određenom tkivu subjekta u odnosu na isto tkivo u kontroli, kao što je pojedinac ili pojedinci koji ne boluju od kancera ili drugog ovde opisanog stanja. Povišeni nivo može biti rezultat bilo kog mehanizma, kao što su povećana ekspresija, povećana stabilnost, smanjena razgradnja, povećana sekrecija, smanjeni klirens, itd., proteina.

[0080] Pojam "smanjiti" ili "smanjuje" znači sniziti nivo proteina u određenom tkivu subjekta za najmanje 10%. U nekim tehničkim rešenjima, agens, kao što je antitelo koje vezuje CSF1R ili PD-1/PD-L1 inhibitor, smanjuje nivo proteina u određenom subjektu za najmanje 15%, najmanje 20%, najmanje 25%, najmanje 30%, najmanje 35%, najmanje 40%, najmanje 45%, najmanje 50%, najmanje 55%, najmanje 60%, najmanje 65%, najmanje 70%, najmanje 75%, najmanje 80%, najmanje 85%, ili najmanje 90%. U nekim tehničkim rešenjima, nivo protein je smanjen u odnosu na nivo proteina pre kontakta sa agensom, kao što je antitelo koje vezuje CSF1R ili PD-1/PD-L1 inhibitor.

[0081] Pojam "rezistentan," kada se koristi u kontekstu rezistencije na terapijski agens, znači smanjeni odgovor ili nedostatak odgovora na standardnu dozu terapijskog agensa, relativni subjektuov odgovor na standardnu dozu terapijskog agensa u prošlosti, ili u odnosu na očekivani odgovor sličnog subjekta sa sličnim poremećajem na standardnu dozu terapijskog agensa. Prema tome, u nekim tehničkim rešenjima, subjekat može biti otporan na terapeutski agens iako subjekat prethodno nije dobio terapeutski agens, ili subjekat može razviti otpornost na terapeutski agens nakon što je reagovao na agens jednom ili više prethodnih prilika.

[0082] Pojmovi "subjekat" i "pacijent" se ovde koriste naizmenično da se odnose na čoveka. U nekim tehničkim rešenjima, metode lečenja drugih sisara, uključujući, ali ne ograničavajući se na, glodare, majmune, mačke, pse, konje, goveda, svinje, ovce, koze, laboratorijske životinje sisara, domaće životinje sisara, životinje sisara koje se koriste u sportovima, i kućni ljubimci sisari, takođe su predviđene.

[0083] Pojam "uzorak," kako se ovde koristi, odnosi se na kompoziciju koja se dobija ili izvodi iz subjekta koji sadrži ćelijski i/ili drugi molekularni entitet koji treba okarakterisati, kvantifikovati i/ili identifikovati, na primer na osnovu fizičkih, biohemijskih, hemijskih i/ili fizioloških karakteristika. Uzorak koji je uzet kao primer je uzorak tkiva.

[0084] Pojam "uzorak tkiva" odnosi se na kolekciju sličnih ćelija dobijenih iz tkiva subjekta. Izvor uzorka tkiva može biti čvrsto tkivo iz svežeg, smrznutog i/ili sačuvanog uzorka organa ili tkiva ili biopsije ili aspirata; krv ili bilo koji sastojak krvi; telesne tečnosti kao što su cerebralna kičmena tečnost, amnionska tečnost, peritonealna tečnost, sinovijalna tečnost ili intersticijska tečnost; ćelije iz bilo kog perioda trudnoće ili razvoja subjekta. U nekim tehničkim rešenjima, uzorak tkiva je uzorak sinovijalne biopsije tkiva i/ili uzorak sinovijalne tečnosti. U nekim tehničkim rečenjima, uzorak tkiva je uzorak sinovijalne tečnosti. Uzorak tkiva takođe mogu biti primarne ili kultivisane ćelije ili ćelijske linije. Po izboru, uzorak tkiva se dobija iz bolesnog tkiva/organa. Uzorak tkiva može da sadrži jedinjenja koja se prirodno ne mešaju sa tkivom u prirodi kao što su konzervansi, antikoagulanti, puferi, sredstva za fiksiranje, hranljive materije, antibiotici ili slično. "Kontrolni uzorak" ili "kontrolno tkivo", kako se ovde koristi, odnosi se na uzorak, ćeliju, ili tkivo dobijeno iz poznatog izvora, ili za koje se veruje, da ne boluje od bolesti zbog koje se subjekt leči.

[0085] Za potrebe ovde, "isečak" uzorka tkiva podrazumeva deo ili komad uzorka tkiva, kao što je tanki delić tkiva ili ćelije isečene iz uzorka čvrstog tkiva.

[0086] Pojam "kancer" ovde se koristi za označavanje grupe ćelija koje pokazuju abnormalno visok nivo proliferacije i rasta. Kancer može biti benigni (takođe se naziva i benigni tumor), predmaligni, ili maligni. Ćelije kancera mogu biti čvrste ćelije kancera ili ćelije leukemičnog kancera. Pojam "rast kancera" ovde se koristi da se odnosi na proliferaciju ili rast ćelije ili ćelija koje sadrže kancer što dovodi do odgovarajućeg povećanja veličine ili obima kancera.

[0087] Primeri kancera uključuje ali nisu ograničeni na, karcinom, limfom, blastom, sarkom, i leukemju. Konkretniji neograničavajući primeri takvih kancera uključuju kancer skvamoznih ćelija, sitnoćelijski kancer pluća, kancer hipofize, ezofagealni kancer, astrocitom, sarkom mekog tkiva, nesitnoćelijski kancer pluća (uključujući nesitnoćelijski kancer pluća skvamoznih ćelija), adenokarcinom pluća, skvamozni karcinom pluća, kancer peritoneuma, hepatocelularni kancer, gastrointestinalni kancer, kancer pankreasa, glioblastom, kancer grlića materice, kancer jajnika, kancer jetre, kancer bešike, hepatom, kancer dojke, kancer kolona, kolorektalni kancer, karcinom endometrijuma ili materice, karcinom pluvačnih žlezda, kancer bubrega, karcinom bubrežnih ćelija, kancer jetre, kancer prostate, kancer vulve, kancer tiroidne žlezde, hepatični karcinom, kancer mozga, kancer endometrijuma, kancer testisa, holangiokarcinom, karcinom žučne kese, kancer želuca, melanom, i razne vrste kancera glave i vrata (uključujući karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata).

[0088] Pojam "rekurentni kancer" odnosi se na kancer koji se vratio nakon prethodnog režima lečenja, nakon čega je postojao vremenski period tokom kojeg kancer nije mogao biti otkriven.

[0089] Pojam "progresivni kancer" je kancer koji se od početka režima lečenja povećao u veličini ili širenju tumora. U određenim tehničkim rešenjima, progresivni kancer je kancer koji se povećao u veličini ili širenju tumora sa najmanje 10%, najmanje 20%, najmanje 30%, najmanje 40%, ili najmanje 50% od početka režima lečenja.

[0090] Kao primer, „antikancerogeni agens“ promoviše regresiju raka kod subjekta. U nekim tehničkim rešenjima, terapijski efikasna količina leka pospešuje regresiju kancera do te mere da eliminiše kancer. "Promovisanje regresije kancera" znači da administriranje efikasne količine leka, samostalno ili u kombinaciji sa antikancerogenim agensom, rezultuje smanjenjem rasta ili veličine tumora, nekrozom tumora, smanjenjem težine najmanje jedne simptoma bolesti, povećanje učestalosti i trajanja perioda bez simptoma bolesti, ili sprečavanje oštećenja ili pogoršanja usled oboljenja bolesti. Pored toga, izrazi "efikasan" i "efikasnost" u pogledu lečenja uključuje i farmakološku efikasnost i fiziološku bezbednost. Farmakološka efikasnost se odnosi na sposobnost leka za promociju regresije kancera kod pacijenta. Fiziološka bezbednost odnosi se na nivo toksičnosti, ili druge neželjene fiziološke efekte na ćelijskom nivou, nivou organa i/ili organizma (neželjeni efekti) koji rezultuju iz primene leka.

[0091] Kao primer lečenja tumora, terapijski efikasna količina antikancerogenog agensa može da inhibira rast ćelije, inhibit rast tumora, ili smanji veličinu tumora najmanje oko 5%, najmanje oko 10%, najmanje oko 15%, najmanje oko 20%, najmanje oko 25%, najmanje oko 30%, najmanje oko 40%, najmanje oko 50%, najmanje oko 60%, najmanje oko 70%, ili najmanje oko 80%, najmanje oko 90%, najmanje oko 95%, ili najmanje oko 100% u odnosu na subjekat koji nije lečen, u odnosu na početnu vrednost, ili, u određenim tehničkim rešenjima, u odnosu na pacijente lečene terapijom standardne nege. U drugim tehničkim rešenjima pronalaska, regresija tumora se može posmatrati i nastaviti tokom perioda od najmanje oko 20 dana, najmanje oko 40 dana, ili najmanje oko 60 dana. Uprkos ovim krajnjim merenjima terapijske efikasnosti, procena imunoterapijskih lekova takođe mora da uvaži "imunološki-povezane" obrasce odgovora.

[0092] Kao primer lečenja tumora, terapijski efikasna količina antikancerogenog agensa može da inhibira rast ćelije ili rast tumora najmanje oko 20%, najmanje oko 30%, najmanje oko 40%, najmanje oko 50%, najmanje oko 60%, najmanje oko 70%, ili najmanje oko 80% u odnosu na subjekte koji nisu lečeni.

[0093] U drugim tehničkim rešenjima pronalaska, regresija tumora regression se može posmatrati i nastaviti tokom perioda od najmanje oko 20 dana, najmanje oko 40 dana, ili najmanje oko 60 dana. Uprkos ovim krajnjim merenjima terapijske efikasnosti, procena imunoterapijskih lekova takođe mora da uvaži "imunološki-povezane" obrasce odgovora.

[0094] Obrazac odgovora "u vezi sa imunitetom" odnosi se obrazac kliničkog odgovora koji se često primećuje kod pacijenata sa kancerom koji se leče imunoterapijskim agensima koji proizvode antitumorske efekte indukujući imunološke odgovore specifične za kancer ili modifikujući nativni imuni proces. Ovaj obrazac odgovora karakteriše blagotvoran terapijski efekat koji prati početno povećanje opterećenja tumorom ili pojavu novih lezija, što bi u proceni tradicionalnih hemoterapijskih agenasa bilo klasifikovano kao progresija bolesti i bilo bi sinonim za neuspeh lekova. Shodno tome, pravilna procena imunoterapijskih agenasa može zahtevati dugoročno praćenje efekata ovih agenasa na ciljnu bolest.

[0095] "Hemoterapijski agens" je hemijsko jedinjenje korisno u lečenje kancera. Primeri hemoterapijskih agenasa uključuju, ali nisu ograničeni na, agense za alkilovanje kao što je tiotepa i Cytoxan® ciklosfosfamid; alkyl sulfonati kao što su busulfan, improsulfan i piposulfan; aziridini kao što su benzodopa, karbokvon, meturedopa, i uredopa; etilenimini i metilamelamini uključujući altretamin, trietilenemelamin, trietilenfosforamid, trietilentiofosforamid i trimetilolomelamin; acetogenini (posebno bulatacin i bulatacinon); kamptotecin (uključujući sintetske analoge topotekana); briostatin; calistatin; CC-1065 (uključujući njegove sintetske analoge adozelezina, karzelezina i bizelezina); criptoficine (naročito criptoficin 1 i criptoficin 8); dolastatin; duokarmicin (uključujući sintetske analoge, KW-2189 i CB1-TM1); eleuterobin; pankratistatin; sarkodictiin; spongistatin; azotne iperite kao što je hlorambucil, hlornafazin, holopfosfamid, estramustin, ifosfamid, mehloretamin, mehloretamin oksid hidrohlorid, melfalan, novembicin, fenesterin, prednimustin, trofosfamid, uramustin; nitrozouree kao što su karmustin, hlorozotocin, fotemustin, lomustin, nimustin, i ranimnustin; antibiotike kao što su enedinski antibiotici (npr., kaliheamicin, naročito kaliheamicin gama1I i kaliheamicin omegaI1 (videti, npr., Agnew, Chem Intl. Ed. Engl., 33: 183-186 (1994)); dinemicin, uključujući dinemicin A; bisfosfonate, kao što su klodronat; esperamicin; kao i neokarzinostatin hromofor i srodni hromoproteinski enedinski antibiotički hromofori), aklacinomizini, aktinomicin, autramicin, azaserin, bleomicini, kaktinomicin, karabicin, karminomicin, karzinofilin, hromomicini, daktinomicin, daunorubicin, detorubicin, 6-diazo-5-okso-L-norleucin, Adriamycin® doksorubicin (uključujući morfolino-doksorubicin, cijanomorfolino-doksorubicin, 2-pirolinodoksorubicin i deoksidoksorubicin), epirubicin, ezorubicin, idarubicin, marcelomicin, mitomicini kao što su mitomicin C, mikofenolna kiselina, nogalamicin, olivomicini, peplomicin, potfiromicin, puromicin, kvelamicin, rodorubicin, streptonigrin, streptozocin, tubercidin, ubenimeks, zinostatin, zorubicin; antimetaboliti kao što su metotreksat i 5-fluorouracil (5-FU); analoge folne kiseline kao što su denopterin, metotreksat, pteropterin, trimetreksat; analoge purina kao što su fludarabin, 6-merkaptopurin, tiamiprin, tioguanin; analoge pirimidina kao što su ancitabin, azacitidin, 6-azauridin, karmofur, citarabin, dideoksiuridin, doksifluridin, enocitabin, floksuridin; androgene kao što su calusteron, dromostanolon propionat, epitiostanol, mepitiostan, testolakton; antiadrenaline kao što su aminoglutetimid, mitotan, trilostan; obnavljače folne kiseline kao što su frolinilna kiselina; aceglaton; aldofosfamid glikozid; aminolevulinska kiselina; amsacrin; bestrabucil; bisantren; edatraksat; defofamin; demecolcin; diazihion; elformitin; eliptinijum acetat; etoglucid; galijum nitrat; hidroksiurea; lentinan; lonidainin; mijatnzinoide kao što su maitanzin i ansaitocini; mitoguazon; mitoksantron; mopidamol; nitraerin; pentostatin; fenamet; pirarubicin; losoksantron; podofilinska kiselina; 2-etilhidrazid; prokarbazin; PSK® polisaharidni kompleks (JHS Natural Products, Eugene, OR); razoksan; rizoksin; sizofuran; spirogermanijum; tenuazonska kiselina; triazihion; 2,2’,2"-trihlorotrietilamin; trihotekeni (naročito T-2 toksin, verracurin A, roridin A i anguidin); uretan; vindezin; dakarbazin; manomustin; mitobronitol; mitolaktol; pipobroman; gacitozin; arabinozid ("Ara-C"); ciklofosfamid; tiotepa; taksoidi, npr., Taxol® paclitaksel (Bristol- Myers Squibb Oncology, Prinston, N.J.), Abraxane® kremofor-slobodni, formulacija paklitaksela u obliku nanočestica proizvedena inženjeringom sa albuminom (American Pharmaceutical Partners, Šomberg, Ilinois), i Taxotere® doksetaksel (Rhône- Poulenc Rorer, Antony, Francuska); hlorambucil; Gemzar® gemcitabin; 6-tioguanin; merkaptopurin; metotreksat; analoge platine kao što su cisplatin, oksaliplatin i karboplatina; vinblastin; platina; etoposid (VP-16); ifosfamid; mitomicin C; mitoksantron; vincristin; Navelbine® vinorelbin; novantron; teniposid; edatreksat; daunomicin; aminopterin; kseloda; ibandronat; irinotekan (Camptosar, CPT-11) (uključujući režim lečenja irinotekanom sa 5-FU i leukovorinom); topoizomeraza inhibitor RFS 2000; difluorometilornitin (DMFO); retinoide kao što je retinoinska kiselina; kapecitabin; kombretastatin; leukovorin (LV); oksaliplatin, uključujući režim lečenja oksaliplatinom (FOLFOX); inhibitore PKC-alfa, Raf, H-Ras, EGFR (npr., erlotinib (Tarceva®)) i VEGF-A koji smanjuju proliferaciju ćelija i farmaceutski prihvatljive soli, kiseline ili derivati bilo kojih prethodno navedenih.

[0096] Dalji neograničavajući hemoterapijski agensi uzeti kao primer uključuju anti-hormonalne agense koji deluju da regulišu ili inhibiraju delovanje hormona na kancere kao što su antiestrogeni i selektivni modulatori estrogenih receptora (SERMs - selective estrogen receptor modulators), uključujući, na primer, tamoksifen (uključujući Nolvadex® tamoksifen), raloksifen, droloksifen, 4-hidroksitamoksifen, trioksifen, keoksifen, LY117018, onapriston, i Fareston® toremifen; inhibitori aromataze koji inhibiraju enzim aromatazu, koji reguliše proizvodnju estrogena u nadbubrežnim žlezdama, kao što su, na primer, 4(5)-imidazoli, aminoglutetimidi, Megase® megestrol acetat, Aromasin® eksemestan, formestanie, fadrozol, Rivisor® vorozol, Femara® letrozol, i Arimidex® anastrozol; i anti-androgeni kao što su flutamid, nilutamid, bikalutamid, leuprolid, i goserelin; kao i troksacitabin (1,3-dioksolan nukleozidni analog citozana); antisens oligonukleotidi, naročito oni koji inhibiraju ekspresiju gena u signalnim putevima umešanim u aberantnu proliferaciju ćelija, kao što su, na primer, PKC-alfa, Ralf i HRas; ribozimi kao što je VEGF inhibitor ekspresije (npr., Angiozyme® ribozim) i HER2 inhibitor ekspresije; vakcine kao što su vakcine za gensku terapiju, na primer, Allovectin® vakcina, Leuvectin® vakcina, i Vaxid® vakcina; Pulogaukin® rIL-2; Lurtotecan® topoizomeraza 1 inhibitor; Abarelix® rmRH; ; i farmaceutski prihvatljive soli, kiseline ili derivati bilo kojih prethodno navedenih.

[0097] "Anti-angiogeni agens" ili "inhibitor angiogeneze" odnosi se na supstancu male molekulske mase, polinukleotid (uključujući, npr., inhibitornu RNK (RNki ili siRNK)), polipeptid, izolovani protein, rekombinantni protein, antitelo, ili njihove konjugate ili fuzione proteine, koji inhibiraju angiogenezu, vaskulogenezu, ili nepoželjnu vaskularnu permeabilnost, bilo direktno ili indirektno. Treba razumeti da anti-angiogeni agens uključuje one agense koji se vežu i blokiraju angiogenu aktivnost angiogenog faktora ili njegovog receptora. Na primer, antiangiogeni agens je antitelo ili drugi antagonist angiogenom agensu, npr., antitela za VEGF-A (npr., bevacizumab (Avastin®)) ili za VEGF-A receptor (npr., KDR receptor ili Flt-1 receptor), anti-PDGFR inhibitori kao što su Gleevec® (Imatinib Mesylate), mali molekuli koji blokiraju signalizaciju VEGF receptora (npr., PTK787/ZK2284, SU6668, Sutent®/SU11248 (sunitinib malat), AMG706, ili oni opisani u, npr., međunarodnoj prijavi patenta WO 2004/113304). Anti-angiogeni agensi takođe uključuju nativne inhibitore angiogeneze, npr., angiostatin, endostatin, itd. Videti, npr., Klagsbrun i D'Amore (1991) Annu. Rev. Physiol. 53:217-39; Streit i Detmar (2003) Oncogene 22:3172-3179 (npr., tabela 3 koja navodi anti-angiogenu terapiju malignog melanoma); Ferrara & Alitalo (1999) Nature Medicine 5(12): 1359-1364; Tonini i ost. (2003) Oncogene 22:6549-6556 (npr., tabela 2 koja navodi poznate anti-angiogene faktore); i, Sato (2003) Int. J. Clin. Oncol. 8:200-206 (npr., tabela 1 koja navodi anti-angiogene agense korišćene u kliničkim ispitivanjima).

[0098] "Agens za inhibiciju rasta" kako se ovde koristi odnosi se na jedinjenje ili kompoziciju koja inhibira rast ćelija (kao što je ćelija koja eksprimira VEGF) bilo in vitro ili in vivo. Prema tome, agens za inhibiciju rasta može biti onaj koji značajno smanjuje procenat ćelija (kao što je ćelija koja eksprimira VEGF) u S fazi. Primeri agenasa za inhibiciju rasta uključuju, ali nisu ograničeni na, agense koji blokiraju progresiju ćelijskog ciklusa (na mestu koje nije S faza), kao što su agensi koji izazivaju zaustavljanje G1 i zaustavljanje M-faze. Klasični blokatori M-faze uključuju vincas (vinkristin i vinblastin), taksane, i inhibitore topoizomeraze II kao što su doksorubicin, epirubicin, daunorubicin, etopozid, i bleomicin. Oni agensi koji zaustavljaju G1 takođe se prenose na zaustavljanje S-faze, na primer DNK alkilirajući agensi kao što su tamoksifen, prednizon, dakarbazin, mehloretamin, cisplatin, metotreksat, 5-fluorouracil, i ara-C. Dalje informacije mogu se pronaći u Mendelsohn and Israel, izd., The Molecular Basis of Cancer, poglavlje 1, pod nazivom "Cell cycle regulation, oncogenes, i antineoplastic drugs" od Murakami i ost. (W.B. Saunders, Filadelfija, 1995), npr., p.13. Taksani (paklitaksel i docetaksel) su antikancerogeni lekovi oba izvedena iz drveta tise. Docetaksel (Taxotere®, Rhone-Poulenc Rorer), izveden iz evropske tise, polusintetski je analog paklitaksela (Taxol®, Bristol-Myers Squibb). Paklitaksel i docetaksel promovišu sastavljanje mikrotubula iz tubulinskih dimera i stabilizuju mikrotubule sprečavanjem depolimerizacije, što rezultuje inhibicijom mitoze u ćelijama.

[0099] Pojam "anti-neoplastična kompozicija" odnosi se na kompoziciju korisnu u lečenju kancera koja sadrži najmanje jedan aktivni terapijski agens. Primeri terapijskih agenasa uključuju, ali nisu ograničeni na, npr., hemoterapijske agense, agense za inhibiranje rasta, citotoksične agense, agense korišćene u terapiji zračenjem, anti-angiogene agense, imunoterapijske agense protiv kancera, apoptotične agense, anti-tubulinske agense, i druge agense za lečenje kancera, kao što su anti-HER-2 antitela, anti-CD20 antitela, antagonist receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR - epidermal growth factor receptor) (npr., tirozin kinaza inhibitor), HER1/EGFR inhibitor (npr., erlotinib (Tarceva®), inhibitori faktora rasta izvedeni iz trombocita (npr., Gleevec® (Imatinib Mesylate)), COX-2 inhibitor (npr., celecoksib), interferoni, CTLA-4 inhibitori (npr., anti-CTLA antitelo ipilimumab (YERVOY®)), PD-1 inhibitori (npr., anti-PD-1 antitela, BMS-936558), PD-L1 inhibitori (npr., anti-PD-L1 antitela, MPDL3280A), PD-L2 inhibitori (npr., anti-PD-L2 antitela), TIM3 inhibitori (npr., anti-TIM3 antitela), citokini, antagonisti (npr., neutrališuća antitela) koji se vezuju za jedan ili više sledećih ciljeva ErbB2, ErbB3, ErbB4, PDGFR-beta, BlyS, APRIL, BCMA, PD-1, PD-L1, PD-L2, CTLA-4, TIM3, ili VEGF receptor(i), TRAIL/Apo2, i drugi bioaktivni i organski hemijski agensi, itd.

[0100] Agens "antagonizuje" aktivnost faktora kada agens neutrališe, blokira, inhibira, ukida, smanjuje i/ili ometa aktivnost faktora, uključujući njegovo vezivanje za jedan ili više receptora kada je faktor ligand.

[0101] "Lečenje," kako se ovde koristi, odnosi se i na terapijsko lečenje i na profilaktičke ili preventivne mere, pri čemu je cilj sprečavanje ili usporavanje (smanjenje) ciljanog patološkog stanja ili poremećaja. U određenim tehničkim rešenjima, pojam "lečenje" obuhvata bilo koje administriranje ili primenu terapijskog agensa za bolest kod sisara, uključujući čoveka, i uključuje inhibiranje ili usporavanje bolesti ili progresiju bolesti; delimično ili potpuno ublažavanje bolesti, na primer, izazivanjem regresije, ili obnavljanjem ili popravljanjem izgubljene, nestale, ili neispravne funkcije; stimulisanje neefikasnog procesa; ili uzrokovanje smanjenje ozbiljnosti platoa bolesti. Pojam "lečenje" takođe uključuje smanjenje težine bilo koje fenotipske karakteristike i/ili smanjenje incidence, stepena, ili verovatnoće te osobine. Oni kojima je potrebno lečenje uključuju one koji već imaju poremećaj kao i one koji su skloni tom poremećaju ili one kod kojih poremećaj treba sprečiti.

[0102] "Predlečenje" ili "osnovni nivo," kako se ovde koristi, odnosi se na status subjekta pre administriranja određene terapije, npr., pre administriranja antikancerogenog agensa, npr. imunoterapije, npr., anti-PD-1 Ab ili njegovog antigen vezujućeg dela ili njegov anti-CSFIR Ab ili njegovog antigen vezujućeg dela. "Predlečenje" se može odnositi na status lečenja subjekta koji ranije nije bio lečen (treatment naivesubject) ili na subjekta koji je imao jednu ili više prethodnih terapija. Shodno tome, moguće je smatrati da je subjekt može smatrati "predthodno lečen" iako je subjekt primio neki oblik lečenja ili terapije u neko vreme pre trenutnog lečenja ili terapije. Dalje, "predlečenje" se može odnositi na bilo koji trenutak do trenutka primene lečenja. Na primer, "predlečenje" može da uključuje nedelje, dane, sate, minute, ili sekunde pre primene tretmana. U jednom određenom ostvarenju, uzorak "pred-lečenja" može se uzeti od subjekta neposredno pre administriranja prve doze lečenja ili terapije. "Predlečenje" i "osnovni nivo" se ovde koriste naizmenično.

[0103] "Na lečenju," kako se ovde koristi, odnosi se na status status subjekta koji je primio jednu ili više početnih doza određene terapije, npr., antikancerogenog agensa, npr., imunoterapije, npr. anti-PD-1 Ab ili njegovog antigen vezujućeg dela ili anti-CSF1R Ab ili njegovog antigen vezujućeg dela. "Na lečenju" može se odnositi na subjekta koji je primio samo jednu dozu ili na subjekta koji je primio više doza anti-PD-1 Ab ili njegovog antigen vezujućeg dela ili njegovog anti-CSFIR Ab ili njegovog antigen vezujućeg dela. U nekim aspektima, "na lečenju" se odnosi na subjekat koji prima kontinuirani režim određene terapije, npr., subjekat se leči anti-PD-1 Ab ili njegovim antigen vezujućim delom ili njegov anti-CSFIR Ab njegovim antigen vezujućim delom. U određenim tehnička rešenja, uzorak iz "na lečenju" može se uzeti od subjekta oko 1. dana, oko 2. dana, oko 3. dana, oko 4. dana, oko 5. dana, oko 6. dana, oko 7.

dana, oko 8. dana, oko 9. dana, oko 10. dana, oko 11. dana, oko 12. dana, oko 13. dana, oko 14. dana, oko 15. dana, oko 16. dana, oko 17. dana, oko 18. dana, oko 19. dana, oko 20. dana, oko 21. dana, ili bilo kojoj kombinaciji istih, pri čemu se lečenje administrira 1. dana. U određenim tehničkim rešenjima, lečenje je administriranje an anti-PD-1 Ab ili njegovog antigen vezujućeg dela ili anti-PD-L1 Ab ili njegovog antigen vezujućeg dela. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 Ab ili njegov antigen vezujući deo ili anti-CSFIR Ab ili njegov antigen vezujući deo se administriraju 1. dana svakog 21-dnevnog ciklusa. U određenim tehničkim rešenjima, uzorak iz „na lečenju“ je sakupljen iz subjekta oko 1. dana, oko 2. dana, oko 3. dana, oko 4. dana, oko 5. dana, oko 6. dana, oko 7. dana, oko 8. dana, oko 9. dana, oko 10. dana, oko 11. dana, oko 12. dana, oko 13. dana, oko 14. dana, oko 15. dana, oko 16. dana, oko 17. dana, oko 18. dana, oko 19. dana, oko 20. dana, oko 21. dana 21-dnevnog, ili bilo kojoj kombinaciji istih. U jednom posebnom tehničkom rešenju, uzorak perioda na lečenju se sakuplja 1. dana ciklusa 1, 1. dana ciklusa 2, 8. dana ciklusa 2, 1. dana ciklusa 4, ili bilo kojoj kombinaciji istih. U jednom tehničkom rešenju, uzorak iz „na lečenju“ se sakuplja 8. dana ciklusa 2.

[0104] Uzorci iz pred-lečenja i na lečenju mogu biti sakupljeni u obliku biopsije tumora (npr., biopsija jezgra iglom), delimična ili potpuna hirurška resekcija, vađenje krvi, ili bilo koja druga metoda poznata u oblasti. U određenim tehničkim rešenjima, tumorska mesta odabrana za biopsiju nisu prethodno dobila terapiju zračenjem.

[0105] Pojam "imunoterapija" odnosi se na lečenje subjekta koji je pogođen sa, ili je u riziku ili pati od povratka, bolesti metodom koja sadrži indukovanje, poboljšanje, suzbijanje ili na drugi način modifikovanje imunog odgovora.

[0106] Pojam "efikasna količina" ili "terapijski efikasna količina" odnosi se na količinu leka efikasnog za lečenje bolesti ili poremećaja kod subjekta. U određenim tehničkim rešenjima, efikasna količina se odnosi na efikasnu količinu, u dozama i tokom potrebnog vremenskog perioda, za postizanje željenog terapijskog ili profilaktičkog rezultata. Terapijski efikasna količina anti-CSFIR antitela i/ili PD-1/PD-L1 inhibitora pronalaska može varirati u zavisnosti od faktora kao što su stanje bolesti, starost, pol, i masa pojedinca, i sposobnost antitela ili antitela da izazovu željeni odgovor kod pojedinca. Terapijski efikasna količina obuhvata količinu u kojoj bilo koja toksični ili štetni efekti antitela ili antitela nadmašuju terapijski korisni efekti. U nekim tehničkim rešenjima, izraz "efikasna količina" odnosi se na količinu antitela koja je efikasna za lečenje kancera. "Terapijska količina" odnosi se na dozu leka koja je odobrena za primenu od strane regulatorne agencije. "Podterapijska količina", kako se ovde koristi, odnosi se na dozu leka ili terapijskog agensaa koja je znatno niža od odobrene doze. Sposobnost terapijskog agensa da pospešuje regresiju bolesti može se proceniti korišćenjem različitih metoda poznatih stručnom praktičaru, kao što su ljudi na kliničkim ispitivanjima, u sistemima životinjskih modela koji predviđaju efikasnost kod ljudi, ili ispitivanjem aktivnosti agensa u in vitro esejima.

[0107] "Profilaktički efikasna količina" odnosi se na količina efikasnu, u dozama i tokom potrebnog vremenskog perioda za postizanje željenog profilaktičkog rezultata. Tipično, ali ne nužno, pošto se profilaktička doza koristi kod subjekta pre ili u ranijoj fazi bolesti, profilaktička efikasna količina bila bi manja od terapijske efikasne količine.

[0108] Subjekt se može okarakterisati kao da ima jednu ili više "prethodnih terapija" ili kao da "ranije nije bio lečen". Kako se ovde koristi, ukoliko nije drugačije naznačeno, "prethodna terapija" se odnosi na bilo koju prethodnu sistemsku terapiju za kancer. Subjekat koji "ranije nije bio lečen" je onaj koji nikada nije primio nijednu sistemsku terapiju u metastatskom ili pomoćnom okruženju.

[0109] Kako se ovde koristi, pojam "prva doza" uključuje pojedinačnu dozu, ili može biti više od jedne doze, tj., više doza (najmanje dve doze, najmanje tri doze ili više) koje se administriraju pre administriranja "druge doze" ako se višestruke doze admisnistriraju da bi se utvrdila osetljivost pacijenta na anti-PD-1 Ab ili anti-CSFIR Ab terapiju, tj., diferencijalnu ekspresiju određenih proteina (npr., PD-L1). Pojam "prva doza" takođe može biti terapijska doza, doza veća od terapijske doze ili podterapijska doza.

[0110] Pojam "druga doza" kako se ovde koristi takože može da uključuje pojedinačnu dozu ili više doza koje se administriraju nakon prve doze (pojedinačna doza ili više doza). Druga doza može biti terapijska doza.

[0111] Upotreba pojma "fiksna doza" u odnosu na kompoziciju ili metodu pronalaska znači da su dva ili više različitih antitela u jednoj kompoziciji prisutna u kompoziciji u posebnom (fiksnom) odnosu jedan prema drugom. U nekim tehničkim rešenjima, fiksna doza se zasniva na masi (npr., mg) antitela. U određenim tehničkim rešenjima, fiksna doza se zasniva na koncentraciji (npr., mg/ml) antitela. U nekim tehničkim rešenjima, odnos je najmanje oko 1:1, oko 1:2, oko 1:3, oko 1:4, oko 1:5, oko 1:6, oko 1:7, oko 1:8, oko 1:9, oko 1:10, oko 1:15, oko 1:20, oko 1:30, oko 1:40, oko 1:50, oko 1:60, oko 1:70, oko 1:80, oko 1:90, oko 1:100, oko 1:120, oko 1:140, oko 1:160, oko 1:180, oko 1:200, oko 200:1, oko 180:1, oko 160:1, oko 140:1, oko 120:1, oko 100:1, oko 90:1, oko 80:1, oko 70:1, oko 60:1, oko 50:1, oko 40:1, oko 30:1, oko 20:1, oko 15:1, oko 10:1, oko 9:1, oko 8:1, oko 7:1, oko 6:1, oko 5:1, oko 4:1, oko 3:1, ili oko 2:1 mg prvog antitela prema mg drugog antitela. Na primer, odnos 3:1 prvog antitela i drugog antitela može da označava da bočica sadrži oko 240 mg prvog antitela i 80 mg drugog antitela ili oko 3 mg/ml prvog antitela i 1 mg/ml drugog antitela.

[0112] Upotreba pojma "konstantna doza" u odnosu na kompoziciju pronalaska označava dozu koja se administrira pacijentu u odnosu na masu ili površinu tela (BSA) pacijenta. Konstantna doza, prematome, nije predviđena kao mg/kg doza, veš pre kao apsolutna količina agensa (npr., anti-CSFIR antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor). Na primer, osoba sa 60 kg i osoba sa 100 kg bi primili istu dozu kompozicije (npr., 240 mg anti-PD-1 antitela i 80 mg anti-CSFIR antitela u jednoj bočici sa konstantnom doznom formulacijom koja sadrži i 240 mg anti-PD-1 antitela i 80 mg anti-CSFIR antitela (ili dve bočice sa konstantnom formulacijom koja sadrži 120 mg anti-PD-1 antitela i 40 mg anti-CSF1R antitela, itd.)).

[0113] Pojam "doza zasnovana na masi" kao što se ovde pominje označava da se doza koja se administrira pacijentu izračunava na osnovu mase pacijenta. Na primer, kada je pacijentu sa telesnom masom od 60 kg potrebno 3 mg/kg anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa 1 mg/kg anti-CSFIR antitela, odgovarajući iznosi anti-PD-1 antitela (tj., 180 mg) i anti-CSFIR antitela (tj., 60 mg) mogu se izvući odjednom iz odnosa 3:1 konstantne dozne formulacije anti-PD1 antitela i anti-CSFIR antitela.

[0114] Administriranje "u kombinaciji sa" jednog ili više daljih terapijskih agenasa uključuje istovremeno (konkurentno) i uzastopno (sekvencijalno) administriranje u bilo kom redosledu.

[0115] "Farmaceutski prihvatljiv nosač" odnosi se na na netoksični čvrsti, polučvrsti ili tečni punilac, razblaživač, materijal za kapsuliranje, pomoćnu formulaciju, ili nosač uobičajen u oblasti za upotrebu sa terapijskim agensom koje zajedno sadrži "farmaceutsku kompoziciju" za administriranje subjektu. Farmaceutski prihvatljiv nosač nije toksičan za primaoce u dozama i koncentracijama koje se koriste i kompatibilan je sa ostalim sastojcima formulacija. Farmaceutski prihvatljiv nosač je pogodan za formulaciju koja se koristi. Na primer, ako je terapijski agens treba administrirati oralno, nosač može biti gel kapsula. Ako se terapijski agens administrira supkutano, nosač u idealnom slučaju nije iritabilan na koži i ne izaziva reakciju na mestu uboda.

[0116] Pojam "refraktoran" kako se primenjuje na lečenje znači nedostatak delimičnog ili potpunog kliničkog odgovora na to lečenje. Na primer, pacijenti se mogu smatrati refraktornim na PD-1 ili PD-L1 inhibitor ako ne pokažu bar delimičan odgovor nakon što prime najmanje 2 doze inhibitora.

[0117] Pacijenti klasifikovani kao "stadijum III" ili "stadijum IIIB" ili "stadijum IV" ili "stepen IV" i slično su klasifikovani na osnovu sistema klasifikacije za svoju određenu bolest. Na primer, pacijenti sa NSCLC mogu se klasifikovati, na primer, kao "stadijum IIIB" ili "stadijum IV" prema verziji 7 uputstva Međunarodnog udruženja za proučavanje stadijuma kancera pluća u torakalnoj onkologiji. Pacijenti sa melanomom mogu se klasifikovati kao "stadijum III" ili "IV" prema Američkom zajedničkom komitetu za sistem određivanja stadijuma kancera. Pacijenti sa malignim gliomom mogu se klasifikovati kao "stepen IV" na osnovu standarda Svetske zdravstvene organizacije

Anti-CSFIR antitela

[0118] Anti-CSFIR antitela uključuju, ali nisu ograničena na, humanizovana antitela, himerna antitela, mišja antitela, humana antitela, i antitela koja sadrži CDR-e teškog lanca i/ili lakog lanca ovde diskutovane.

Humanizovana antitela uzeta kao primer

[0119] U nekim tehničkim rešenjima, obezbeđena su humanizovana antitela koja vežu CSF1R. Humanizovana antitela su korisna kao terapijski molekuli jer humanizovana antitela smanjuju ili eliminišu imuni odgovor kod ljudi na nehumana antitela (kao što je odgovor kod ljudi na antimišje antitelo (HAMA)), što može rezultovati imunim odgovorom na terapijsko antitelo, i smanjenom efikasnošću terapijskog.

[0120] Shodno zahtevima patentnih zahteva, neograničavajuća humanizovana antitela uzeta kao primer uključuju huAb1 putem huAb16, opisanog ovde. Neograničavajuća humanizovana antitela uzeta kao primer takođe uključuju antitela koja sadrže varijabilni region teškog lanca antitela odabranog od huAb1 do huAb16 i/ili varijabilni region lakog lanca antitela odabranog od huAb1 do huAb16. Neograničavajuća humanizovana antitela uzeta kao primer uključuju antitela koja sadrže varijabilni region teškog lanca odabranog od SEQ ID NOs: 39 do 45 i/ili varijabilni region lakog lanca odabranog od SEQ ID NOs: 46 do 52. Neograničavajuća humanizovana antitela uzeta kao primer takođe uključuju, ali nisu ograničena na, humanizovana antitela koja sadrže CDR1, CDR2, i CDR3 teškog lanca, i/ili CDR1, CDR2, i CDR3 lakog lanca antitela 0301.

[0121] Humanizovano anti-CSFIR antitelo sadrži CDR1, CDR2, i CDR3 teškog lanca i CDR1, CDR2, i CDR3 lakog lanca antitela 0301. Neograničavajuća humanizovana anti-CSFIR antitela uzeta kao primer uključuju antitela koja sadrže set CDR1, CDR2, i CDR3 teškog lanca sa SEQ ID NOs: 15, 16, i 17 i koja sadrže set CDR1, CDR2, i CDR3 lakog lanca sa SEQ ID NOs: 18, 19, i 20.

[0122] Neograničavajuća humanizovana anti-CSFIR antitela objave uzeta kao primer uključuju antitela koja sadrže set CDR1, CDR2, i CDR3 teškog lanca, i CDR1, CDR2, i CDR3 lakog lanca u tabeli 1 (prikazane SEQ ID NOs; videti tabelu 8 za sekvence). Svaki red tabele 1 prikazuje CDR1, CDR2, i CDR3 teškog lanca, i CDR1, CDR2, i CDR3 lakog lanca antitela uzetog kao primer.

Tabela 1: CDR regioni teškog lanca i lakog lanca

Dalja humanizovana antitela uzeta kao primer

[0123] U nekim tehničkim rešenjima, i shodno zahtevima patentnih zahteva, humanizovano anti-CSFIR antitelo sadrži teški lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 9, 11, 13, i 39 do 45, i pri čemu antitelo veže CSF1R. U nekim tehničkim rešenjima, humanizovano anti-CSFIR antitelo sadrži laki lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 10, 12, 14, i 46 do 52, pri čemu antitelo veže CSF1R. U nekim tehničkim rešenjima, humanizovano anti-CSFIR antitelo sadrži teški lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 9, 11, 13, i 39 do 45; i laki lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 10, 12, 14, i 46 do 52; pri čemu antitelo veže CSF1R.

[0124] Kako se ovde koristi, da li je određeni polipeptid, na primer, najmanje 95% identičan aminokiselinskoj sekvenci, može se odrediti pomoću, npr., računarskog programa. Kada se utvrđuje da li je određena sekvenca, na primer, 95% identična referentnoj sekvenci, procenat identiteta izračunava se u punoj dužini referentne aminokiselinske sekvence.

[0125] U nekim tehničkim rešenjima objave, humanizovano anti-CSFIR antitelo sadrži najmanje jedan od CDR regiona diskutovanih ovde. To jest, u nekim tehničkim rešenjima, humanizovano anti-CSFIR antitelo sadrži najmanje jedan CDR odabran od CDR1 teškog lanca diskotovanog ovde, CDR2 teškog lanca diskutovanog ovde, CDR3 teškog lanca diskutovanog ovde, CDR1 lakog lanca diskutovanog ovde, CDR2 lakog lanca diskutovanog ovde, i CDR3 lakog lanca diskutovanog ovde. Dalje, u nekim tehničkim rešenjima, humanizovano anti-CSF1R antitelo sadrži najmanje jedan mutirani CDR zasnovan na CDR diskutovanom ovde, pri čemu mutirani CDR sadrži 1, 2, 3, ili 4 aminokiselinske supstitucije u odnosu na CDR diskutovanom ovde. U nekim tehničkim rešenjima, jedna ili više aminokiselinskih supstitucija su konzervativne aminokiselinske supstitucije. Prosečan stručnjak u oblasti može odabrati jednu ili više pogodnih konzervativnih aminokiselinskih supstitucija za određenu CDR sekvencu, pri čemu se ne predviđa da pogodne konzervativne aminokiselinske supstitucije značajno menjaju vezna svojstva antitela koja sadrže mutirani CDR.

[0126] Humanizovana anti-CSFIR antitela uzeta kao primer objave takođe uključuju antitela koja se nadmeću za vezivanje za CSF1R sa antitelom opisanim ovde. Stoga, u nekim tehničkim rešenjima, obezbeđeno je humanizovano anti-CSFIR antitelo koje se nadmeće za vezivanje za CSF1R sa antitelom odabranim od Fab 0301, 0302, i 0311; i verzijom bivalentnog (tj., koje ima dva teška lanaca i dva laka lanca) antitela tih Fab.

Konstantni regioni humanizovanog antitela uzeti kao primer

[0127] U nekim tehničkim rešenjima, humanizovano antitelo opisano ovde sadrži jedan ili više humanih konstantnig regiona. U nekim tehničkim rešenjima, humani konstantni region teškog lanca je od izotipa odabranog od IgA, IgG, i IgD. U nekim tehničkim rešenjima, humani konstantni region lakog lanca je od izotipa odabranog od κ i λ. U nekim tehničkim rešenjima, humanizovano antitelo opisano ovde sadrži humani IgG konstantni region. U nekim tehničkim rešenjima, humanizovano antitelo opisano ovde sadrži humani konstantni region IgG4 teškog lanca. U nekim tehničkim rešenjima, humanizovano antitelo opisano ovde sadrži S241P mutaciju u humanom IgG4 konstantnom regionu. U nekim tehničkim rešenjima, humanizovano antitelo opisano ovde sadrži humani IgG4 konstantni region i humani κ laki lanac.

[0128] Izbor konstantnog regiona teškog lanca može da odredi da li će ili ne antitelo imati efektorsku funkciju in vivo. Takva efektorska funkcija, u nekim tehničkim rešenjima, uključuje ćelijski posredovanu citotoksičnost zavisnu od antitela (ADCC) i/ili citotoksičnost zavisnu od komplementa (CDC), i može rezultovati ubijanjem ćelije za koju je antitelo vezano. U nekim postupcima lečenja, uključujući postupke lečenja nekih kanceei, ubijanje ćelija može biti poželjno, na primer, kada se antitelo veže za ćeliju koja podržava održavanje ili rast tumora. Ćelije uzete kao primer koje mogu da podrže održavanje ili rast tumor uključuju, ali nisu ograničene na, same ćelije tumora, ćelije koje pomažu u regrutovanju vaskulatura tumora, i ćelije koje pružaju ligande, faktore rasta, ili kontrareceptore koji podržavaju ili promovišu rast tumora ili preživljavanje tumora. U nekim tehničkim rešenjima, kada je efektorska funkcija poželjna, bira se anti-CSFIR antitelo koje sadrži humani IgG1 teški lanac ili humani IgG3 teški lanac.

[0129] Antitelo može biti humanizovano bilo kojim postupkom. Neograničavajuči primeri postupaka humanizacije uključuje postupke opisane, npr., u U.S. patentima sa brojevima.

5,530,101; 5,585,089; 5,693,761; 5,693,762; 6,180,370; Jones i ost., Nature 321: 522-525 (1986); Riechmann i ost., Nature 332: 323-27 (1988); Verhoeyen i ost., Science 239: 1534-36 (1988); i U.S. objavi br. US 2009/0136500.

[0130] Kao što je gore pomenuto, humanizovano antitelo je antitelo u kome je najmanje jedna aminokiselina u okvirnom regionu ne-humanog varijabilnog regiona zamenjena aminokiselinom sa odgovarajućeg mesta u humanom okvirnom regionu. U nekim tehničkim rešenjima, najmanje dve, najmanje tri, najmanje četiri, najmanje pet, najmanje šest, najmanje sedam, najmanje osam, najmanje devet, najmanje 10, najmanje 11, najmanje 12, najmanje 15, ili najmanje 20 aminokiselina u okvirnim regionima ne-humanog varijabilnog regiona zamenjuju se aminokiselinom sa jednog ili više odgovarajućih mesta u jednom ili više humanih okvirnih regiona.

[0131] U nekim tehničkim rešenjima, neke od odgovarajućih humanih aminokiselina koje se koriste za supstituciju su iz okvirnih regiona različitih gena humanog imunoglobulina. To jest, u nekim takvim tehničkim rešenjima, jedna ili više nehumane aminokiseline mogu se zameniti odgovarajućim aminokiselinama iz humanog okvirnog regiona prvog humanog antitela ili kodirati prvim genom humanog imunoglobulina, jedna ili više nehumanih aminokiselina mogu se zameniti odgovarajućim aminokiselinama iz humanog okvirnog regiona drugog humanog antitela ili kodirati drugim genom humanog imunoglobulina, jedna ili više nehumanih aminokiselina mogu se zameniti odgovarajućim aminokiselinama iz humanog okvirnog regiona trećeg humanog antitela ili kodirati trećim genom humanog imunoglobulina gen, itd. Dalje, u nekim tehničkim rešenjima, sve odgovarajuće humane aminokiseline koje se koriste za supstituciju u jednom okvirnom regionu, na primer, FR2, ne moraju biti iz istog humanog okvira. U nekim tehničkim rešenjima, međutim, sve odgovarajuće humane aminokiseline koje se koriste za supstituciju potiču iz istog humanog antitela ili su kodirane istim genom humanog imunoglobulina.

[0132] U nekim tehničkim rešenjima, antitelo je humanizovano zamenom jednog ili više celih okvirnih regiona sa odgovarajućim humanim okvirnim regionima. U nekim tehničkim rešenjima, idabran je humani okvirni region koji ima najveći nivo homologije sa nehumanim okvirnim regionom koji se zamenjuje. U nekim tehničkim rešenjima, takvo humanizovano antitelo je CDR-kalemljeno antitelo.

[0133] U nekim tehničkim rešenjima, nakon CDR-kalemljenja, jedna ili više okvirnih aminokiselina se menjaju nazad u odgovarajuću aminokiselinu u mišjem okvirnom regionu. Takve "mutacije unazad" napravljene su, u nekim tehničkim rešenjima, da bi zadržale jednu ili više mišjih okvirnih aminokiselina za koje se čini da doprinose strukturi jednog ili više CDR i/ili koje mogu biti uključene u kontakte sa antigenima i/ili izgleda da su uključene u ukupni strukturni integritet antitela. U nekim tehničkim rešenjima, deset ili manje, devet ili manje, osam ili manje, sedam ili manje, šest ili manje, pet ili manje, četiri ili manje, tri ili manje, dve ili manje, jedna ili nulta mutacija unazad se čine na okvirnom regionu antitela nakon CDR kalemljenja.

[0134] U nekim tehničkim rešenjima, humanizovano antitelo takođe sadrži konstantni region humanog teškog lanca i/ili konstantni region humanog lakog lanca.

Himerna Antitela uzeta kao primer

[0135] U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo je himerno antitelo. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo sadrži najmanje jedan nehumani varijabilni region i najmanje jedan humani konstantni region. U nekim takvim tehničkim rešenjima, svi varijabilni regioni anti-CSFIR antitela su nehumani varijabilni regioni, i svi konstantni regioni anti-CSFIR antitela su humani konstantni regioni. U nekim tehničkim rešenjima, jedan ili više varijabilnih regiona himernog antitela su mišji varijabilni regioni. Humani konstantni region himernog antitela ne mora biti istog izotipa kao nehumani konstantni region, ako postoji, koga zamenjuje. Himerna antitela su diskutovana, npr., u U.S. patentu br.4,816,567; i Morrison i ost. Proc. Natl. Acad. Sci. SAD 81: 6851-55 (1984).

[0136] Neograničavajuća himerna antitela uzeta kao primer uključuje himerna antitela koja sadrže varijabilne regione teškog i/ili lakog lanca antitela 0301. Dodatna neograničavajuća himerna antitela uzeta kao primer uključuju himerna antitela koja sadrže CDR1, CDR2, i CDR3 teškog lanca, i CDR1, CDR2, i CDR3 lakog lanca antitela 0301.

[0137] Neograničavajuća anti-CSFIR antitela uzeta kao primer uključuju antitela koja sadrže sledeći par varijabilnih regiona teškog i lakog lanca: SEQ ID NOs: 9 i 10.

[0138] Neograničavajuća anti-CSFIR antitela objave uzeta kao primer uključuju antitela koja sadrže set CDR1, CDR2, i CDR3 teškog lanca, i CDR1, CDR2, i CDR3 lakog lanca prikazanog iznad u tabeli 1.

Dalja himerna antitela uzeta kao primer

[0139] U nekim tehničkim rešenjima, i shodno zahtevima patentnih zahteva, himerno anti-CSFIR antitelo sadrži teški lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 9, 11, 13, i 39dto 45, pri čemu antitelo veže CSF1R. U nekim tehničkim rešenjima, himerno anti-CSFIR antitelo sadrži laki lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 10, 12, 14, i 46 to 52, pri čemu antitelo veže CSF1R. U nekim tehničkim rešenjima, himerno anti-CSFIR antitelo sadrži teški lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 9, 11, 13, i 39 do 45; i laki lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 10, 12, 14, i 46 do 52; pri čemu antitelo veže CSF1R.

[0140] U nekim tehničkim rešenjima objave, himerno anti-CSFIR antitelo sadrži najmanje jedan od CDR diskutovanih ovde. To jest, u nekim tehničkim rešenjima, himerno anti-CSFIR antitelo sadrži najmanje jedan CDR odabranon od CDR1 teškog lanca diskutovanog ovde, CDR2 teškog lancadiskutovanog ovde, CDR3 teškog lanca diskutovanog ovde, CDR1 lakog lanca diskutovanog ovde, CDR2 lakog lanca diskutovanog ovde, i CDR3 lakog lanca diskutovanog ovde. Dalje, u nekim tehničkim rešenjima, himerno anti-CSF1R antitelo sadrži najmanje jedan mutirani CDR zasnovan na CDR diskutovanom ovde, pri čemu mutirani CDR sadrži 1, 2, 3, ili 4 aminokiselinske supstitucije u odnosu na CDR diskutovan ovde. U nekim tehničkim rešenjima, jedna ili više aminokiselinskih supstitucija su konzervativne aminokiselinske supstitucije. Prosečan poznavalac u oblasti može da idabere jednu ili više pogodnih konzervativnih aminokiselinskih supstitucija za određenu sekvencu CDR-a, pri čemu pogodne konzervativne aminokiselinske supstitucije nisu predviđene da značajno menjaju svojstva vezivanja antitela koji sadrži mutirani CDR.

[0141] Himerna anti-CSFIR antitela objave uzeta kao primer takođe uključuju himerna antitela koja se nadmeću za vezivanje za CSF1R sa antitelom opisanim ovde. Prema tome, u nekim tehničkim rešenjima, obezbeđeno je himerno anti-CSFIR antitelo koje se nadmeće za vezivanje za CSF1R sa antitelom odabranim od Fab 0301, 0302, i 0311; i verzijama bivalentog (tj., koje ima dva teška lanaca i dva laka lanca) antitela tih Fab.

Konstantni regioni himernog antitela uzeti kao primer

[0142] U nekim tehničkim rešenjima, himerno antitelo opisano ovde sadrži jedan ili više humanih konstantnih regiona. U nekim tehničkim rešenjima, human konstantni region teškog lanca je od izotipa odabranog od IgA, IgG, i IgD. U nekim tehničkim rešenjima, humani konstantni region lakog lanca je od izotipa odabranog od κ i λ. U nekim tehničkim rešenjima, himerno antitelo opisano ovde sadrži konstantni region humanog IgG. U nekim tehničkim rešenjima, himerno antitelo opisano ovde sadrži konstantni region teškog lanca humanog IgG4. U nekim takvim tehničkim rešenjima, himerno antitelo opisano ovde sadrži S241P mutaciju u konstantnom regionu humanog IgG4. U nekim tehničkim rešenjima, himerno antitelo opisano ovde sadrži konstantni region humanog IgG4 i humani κ laki lanac.

[0143] Kao što je gore pomenuto, da li je efektorska funkcija poželjna ili ne može zavisiti od određenog postupka lečenja namenjenog antitelu. Prema tome, u nekim tehničkim rešenjima, kada je efektorska funkcija poželjna, bira se himerno anti-CSFIR antitelo koje sadrži konstantni region teškog lanca humanog IgG1 ili konstantni region teškog lanca humanog IgG3. U nekim tehničkim rešenjima, kada efektorska funkcija nije poželjna, bira se himerno anti-CSFIR antitelo koje sadrži konstantni region humanog IgG4 ili IgG2 teškog lanca.

Humana antitela uzeta kao primer

[0144] Humana antitela se mogu dobiti bilo kojim pogodnim postupkom. Primeri neograničavajućih postupaka uključuju stvaranje humanih antitela kod transgenih miševa koji sadrže humani imunoglobulin loci. Videti, npr., Jakobovits i ost., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 90: 2551-55 (1993); Jakobovits i ost., Nature 362: 255-8 (1993); Lonberg i ost., Nature 368: 856-9 (1994); i U.S. patente sa brojevima. 5,545,807; 6,713,610; 6,673,986; 6,162,963; 5,545,807; 6,300,129; 6,255,458; 5,877,397; 5,874,299; i 5,545,806.

[0145] Neograničavajući postupci uzeti kao primer takođe uključuju dobijanje humanih antitela korišćenjem biblioteke fagnog displeja. Videti, npr., Hoogenboom i ost., J. Mol. Biol.227: 381-8 (1992); Marks i ost., J. Mol. Biol.222: 581-97 (1991); i PCT objavu br. WO 99/10494.

[0146] U nekim tehničkim rešenjima objave, humano anti-CSFIR antitelo se vezuje za polipeptid koji ima sekvencu SEQ ID NO: 1. Human anti-CSFIR antitela objave uzeta kao primer takođe uključuju antitela koja se nadmeću za vezivanje za CSF1R sa antitelom opisanim ovde. Prema tome, u nekim tehničkim rešenjima objave, obezbeđeno je humano anti-CSF1R antitelo koje se nadmeće za vezivanje za CSF1R sa antitelom odabranim od Fab 0301, 0302, i 0311, i varijantama bivalentog (tj., koje ima dva teška lanaca i dva laka lanca) antitela tih Fab.

[0147] U nekim tehničkim rešenjima, humano anti-CSFIR antitelo sadrži jedan ili više humanih konstantnih regiona. U nekim tehničkim rešenjima, humani konstantni region teškog je od izotipa odabranog od IgA, IgG, i IgD. U nekim tehničkim rešenjima, humani konstantni region lakog lanca je od izotipa odabranog od κ i λ. U nekim tehničkim rešenjima, humano antitelo opisano ovde sadrži konstantni region humanog IgG. U nekim tehničkim rešenjima, humano antitelo opisano ovde sadrži konstantni region teškog lanca humanog IgG4. U nekim takvim tehničkim rešenjima, humano antitelo opisano ovde sadrži S241P mutaciju u konstantnom regionu humanog IgG4. U nekim tehničkim rešenjima, human antitelo opisano ovde sadrži konstantni region humanog IgG4 i humani κ laki lanac.

[0148] U nekim tehničkim rešenjima, kada je efektorska funkcija poželjna, humano anti-CSF1R antitelo koje sadrži konstantni region teškog lanca humanog IgG1 ili konstantni region teškog lanca humanog IgG3 je odabran. U nekim tehničkim rešenjima, kada efektorska funkcija nije poželjna, humano anti-CSFIR antitelo koje sadrži konstantni region teškog lanca humanog IgG4 ili IgG2 je odabran.

Dodatna anti-CSFIR antitela uzeta kao primer

[0149] Shodno zahtevima patentnih zahteva, anti-CSFIR antitela uzeta kao primer takođe uključuju, ali nisu ograničena na, mišja, humanizovana, humana, himerna, i antitela proizvedena inženjeringom koja sadrže, na primer, sekvence CDR antitela 0301. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo sadrži varijabilni region teškog lanca opisanog ovde. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo sadrži varijabilni region lakog lanca opisanog ovde. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo sadrži varijabilni region teškog lanca opisanog ovde i varijabilni region lakog lanca opisanog ovde. U skladu sa pronalaskom, anti-CSFIR antitelo sadrži teški lanac CDR1, CDR2, i CDR3 i CDR1, CDR2, i CDR3 lakog lanca antitela 0301 opisanog ovde.

[0150] U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo sadrži varijabilni region teškog lanca Fab 0301. Neograničavajuća anti-CSFIR antitela uzeta kao primer takođe uključuje antitela koja sadrže varijabilni region teškog lanca antitela odabranog od humanizovanog antitela huAb1 do huAb6. Neograničavajuća anti-CSFIR antitela uzeta kao primer uključuju antitela koja sadrže varijabilni region teškog lanca koji sadrži sekvencu odabranu od SEQ ID NOs: 9 i 39 do 41.

[0151] U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo sadrži varijabilni region lakog lanca Fab 0301. Neograničavajuća anti-CSFIR antitela uzeta kao primer takođe uključuju antitela koja sadrže varijabilni region lakog lanca antitela odabranog od humanizovanog antitela huAb1 do huAb6. Neograničavajuća anti-CSFIR antitela uzeta kao primer uključuju antitela koja sadrže varijabilni region lakog lanca koji sadrži sekvencu odabranu od SEQ ID NOs: 10, 46, i 47.

[0152] U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo sadrži varijabilni region teškog lanca i varijabilni region lakog lanca Fab 0301. Neograničavajuća anti-CSF1R antitela uzeta kao primer takođe uključuju antitela koja sadrže varijabilni region teškog lanca i varijabilni region lakog lanca antitela odabranog od humanizovanog antitela huAb1 do huAb6. Neograničavajuća anti-CSFIR antitela uzeta kao primer uključuju antitela koja sadrže sledeći par varijabilnih regiona teškog i lakog lanca: SEQ ID NOs: 9 i 10. Neograničavajuća anti-CSFIR antitela uzeta kao primer takođe uključuju antitela koja sadrže sledeći par teškog i lakog lanca: SEQ ID NOs: 33 i 34.

[0153] U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo sadrži CDR1, CDR2, i CDR3 teškog lanca od Fab 0301. Neograničavajuća anti-CSFIR antitela uzeta kao primer uključuju antitela koja sadrže set CDR1, CDR2, i CDR3 teškog lanca sa SEQ ID NOs: 15, 16, i 17.

[0154] U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo sadrži CDR1, CDR2, i CDR3 laki lanac od Fab 0301. Neograničavajuća anti-CSFIR antitela uzeta kao primer uključuju antitela koja sadrže set CDR1, CDR2, i CDR3 lakog lanca sa SEQ ID NOs: 18, 19, i 20.

[0155] U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo sadrži CDR1, CDR2, i CDR3 teškog lanca, i CDR1, CDR2, i CDR3 lakog lanca od Fab 0301.

[0156] Neograničavajuća anti-CSFIR antitela objave uzeta kao primer uključuju antitela koja sadrži set CDR1, CDR2, i CDR3 teškog lanca, i CDR1, CDR2, i CDR3 lakog lamnca prikazane iznad u tabeli 1.

Dalja antitela uzeta kao primer

[0157] Shodno zahtevima patentnih zahteva, u nekim tehničkim rešenjima, anti-CSF1R antitelo sadrži teški lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 9, 11, 13, i 39 do 45, pri čemu antitelo veže CSF1R. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSF1R antitelo sadrži laki lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 10, 12, 14, i 46 do 52, pri čemu antitelo veže CSF1R. U nekim tehničkim rešenjima,an anti-CSFIR antitelo sadrži teški lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 9, 11, 13, i 39 do 45; i laki lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 10, 12, 14, i 46 do 52; pri čemu antitelo veže CSF1R.

[0158] U nekim tehničkim rešenjima objave, anti-CSFIR antitelo sadrži najmanje jedan od CDR diskutovanih ovde. To jest, u nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo sadrži najmanje jedan CDR odabran od CDR1 teškog lanca diskutovanog ovde, CDR2 teškog lanca diskutovanog ovde, CDR3 teškog lanca diskutovanog ovde, CDR1 lakog lanca diskutovanog ovde, CDR2 lakog lanca diskutovanog ovde, i CDR3 lakog lanca diskutovanog ovde. Dalje, u nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo sadrži najmanje jedan mutirani CDR zasnovanj na CDR diskutovanom ovde, pri čemu mutirani CDR sadrži 1, 2, 3, ili 4 aminokiselinske supstitucije u odnosu na CDR diskutovan ovde. U nekim tehničkim rešenjima, jedna ili više aminokiselinskih supstitucija su konzervativne aminokiselinske supstitucije. Prosečan stručnjak u oblasti može odabrati jednu ili više pogodnih aminokiselinskih supstitucija za određenu sekvencu CDR-a, pri čemu pogodne konzervativne aminokiselinske supstitucije nis predviđene da značajno izmene sposobnosti vezivanja antitela koje sadrži mutirani CDR.

[0159] Anti-CSFIR antitela objave uzeta kao primer takođe uključuju antitela koja se nadmeću za vezivanje za CSF1R sa antitelom opisanim ovde. Prema tome, u nekim tehničkim rešenjima, obezbeđeno je anti-CSFIR antitelo koje se nadmeće za vezivanje za CSF1R sa antitelom odabranin od Fab 0301, 0302, i 0311, i verzijom bivalentog (tj., koje ima dva teška lanaca i dva lanca) antitela tih Fab.

Konstantni regioni antitela uzeti kao primer

[0160] U nekim tehničkim rešenjima, antitelo opisano ovde sadrži jedan ili više humanih konstantnih regiona. U nekim tehničkim rešenjima, humani konstantni region teškog lanca je od izotipa odabranom od IgA, IgG, i IgD. U nekim tehničkim rešenjima, humani konstantni region lakog lanca je od izotipa odabranom od κ i λ. U nekim tehničkim rešenjima, antitelo opisano ovde sadrži humani IgG konstantni region. U nekim tehničkim rešenjima, antitelo opisano ovde sadrži humani konstantni region teškog lanca IgG4. U nekim takvim tehničkim rešenjima, antitelo opisano ovde sadrži S241P mutaciju u humanom IgG4 konstantnom regionu. U nekim tehničkim rešenjima, antitelo opisano ovde sadrži humani IgG4 konstantni region i humani κ laki lanac.

[0161] Kao što je prethodno napomenuto, da li je efektorska funkcija poželjna ili ne može da zavisi od postupka lečenje namenjenom antitelu. Prema tome, u nekim tehničkim rešenjima, kada je efektorska funkcija poželjna, anti-CSFIR antitelo koje sadrži humani konstantni region teškog lanca IgG1 ili humani konstantni region teškog lanca IgG3 je odabran. U nekim tehničkim rešenjima, kada efektorska funkcija nije poželjna, anti-CSFIR antitelo koje sadrži humani konstantni region teškog lanca IgG4 ili IgG2 je odabran.

Varijabilni regioni teškog lanca anti-CSFIR uzeti kao primer

[0162] U nekim tehničkim rešenjima, varijabilni regioni teškog lanca anti-CSFIR antitela su obezbeđeni. U nekim tehničkim rešenjima, varijabilni region teškog lanca anti-CSFIR antitela je mišji varijabilni region, humani varijabilni region, ili humanizovani varijabilni region.

[0163] Varijabilni region teškog lanca anti-CSFIR antitela sadrži CDR1, FR2, CDR2, FR3, i CDR3 teškog lanca. U nekim tehničkim rešenjima, varijabilni region teškog lanca anti-CSFIR antitela dalje sadrži FR1 i/ili FR4 teškog lanca. Neograničavajući varijabilni regioni teškog lanca uzeti kao primer uključuju, ali nisu ograničeni na, varijabilne regione teškog lanca koji imaju aminokiselinsku sekvencu odabranu od SEQ ID NOs: 9, i 39 do 41.

[0164] U skladu sa pronalaskom, varijabilni regioni teškog lanca sadrže set CDR1, CDR2, i CDR3 sa SEQ ID NOs: 15, 16, i 17.

[0165] Shodno zahtevima patentnih zahteva, u nekim tehničkim rešenjima, teško lanac anti-CSF1R antitela sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 9, i 39 do 41, pri čemu teški lanac, zajedno sa lakim lancem, je u mogućnosti da formira antitelo koje veže CSF1R.

[0166] U nekim tehničkim rešenjima objave, teški lanac anti-CSFIR antitela sadrži najmanje jedan od CDR diskutovanih ovde. To jest, u nekim tehničkim rešenjima, teški lanac anti-CSF1R antitela sadrži najmanje jedan CDR odabran od CDR1 teškog lanac diskutovanog ovde, CDR2 teškog lanca diskutovanog ovde, i CDR3 teškog lanca diskutovanog ovde. Dalje, u nekim tehničkim rešenjima, teški lanac anti-CSFIR antitela sadrži najmanje jedan mutirani CDR zasnovan na CDR diskutovanom ovde, pri čemu mutirani CDR sadrži 1, 2, 3, ili 4 aminokiselinske supstitucije u odnosu na CDR diskutovan ovde. U nekim tehničkim rešenjima, jedna ili više aminokiselinskih supstitucija su konzervativne aminokiselinske supstitucije. Prosečan stručnjak u odlasti može odabrati jednu ili više pogodnih konzervativnih aminokiselinskih supstitucija za određenu CDR sekvencu, pri čemu pogodne konzervativne aminokiselinske supstitucije nisu predviđene da značajno izmene svojstva vezivanja teškog lanca koji sadrži mutirani CDR.

[0167] U nekim tehničkim rešenjima, teški lanac sadrži konstantni region teškog lanca. U nekim tehničkim rešenjima, teški lanac sadrži humani konstantni region teškog lanca. U nekim tehničkim rešenjima, humani konstantni region teškog lanca je od izotipa odabranog od IgA, IgG, i IgD. U nekim tehničkim rešenjima, humani konstantni region teškog lanca je IgG konstantni region. U nekim tehničkim rešenjima, teški lanac sadrži humani konstantni region teškog lanca igG4. U nekim takvim tehničkim rešenjima, humani konstantni region teškog lanca IgG4 sadrži S241P mutaciju.

[0168] U nekim tehničkim rešenjima, kada je efektorska funkcija poželjna, teški lanac sadrži humani konstantni region teškog lanca IgG1 ili IgG3. U nekim tehničkim rešenjima, kada je efektorska funkcija manje poželjna, teški lanac sadrži humani konstantni region teškog lanca IgG4 ili IgG2.

Varijabilni regioni lakog lanca anti-CSFIR uzeti kao primer

[0169] U nekim tehničkim rešenjima, varijabilni regioni lakog lanca anti-CSFIR antitela su predviđeni. U nekim tehničkim rešenjima, varijabilni region lakog lanca anti-CSFIR antitela je mišji varijabilni region, humani varijabilni region, ili humanizovani varijabilni region.

[0170] Varijabilni region lakog lanca anti-CSFIR antitela sadrži CDR1, FR2, CDR2, FR3, i CDR3 lakog lanca. U nekim tehničkim rešenjima, varijabilni region lakog lanca anti-CSFIR antitela dalje sadrži laki lanac FR1 i/ili FR4. Neograničavajući varijabilni regioni lakog lanca uzeti kao primer uključuju varijabilni regioni lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu odabranu od SEQ ID NOs: 10, 46, i 47.

[0171] U skladu sa pronalaskom, varijabilni regioni lakog lanca sadrži set CDR1, CDR2, i CDR3 sa SEQ ID NOs: 18, 19, i 20.

[0172] Shodno zahtevima patentnih zahteva, u nekim tehničkim rešenjima, laki lanac anti-CSF1R antitela sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična sekvenci odabranoj od SEQ ID NOs: 10, 46, i 47, pri čemu laki lanac, zajedno sa teškim lancem, je u mogućnosti da formira antitelo koje veže CSF1R.

[0173] U nekim tehničkim rešenjima objave, laki lanac anti-CSFIR antitela sadrži najmanje jedan od CDR diskutovanih ovde. To jest, u nekim tehničkim rešenjima, laki lanac anti-CSF1R antitela sadrži najmanje jedan CDR odabran od CDR1 lakog lanca diskutovanog ovde, CDR2 lakog lanca diskutovanog ovde, i CDR3 lakog lanca diskutovanog ovde. Dalje, u nekim tehničkim rešenjima, laki lanac anti-CSFIR antitela sadrži najmanje jedan mutirani CDR bzasnovan na CDR diskutovanom ovde, pri čemu mutirani CDR sadrži 1, 2, 3, ili 4 aminokiselinske supstitucije u odnosu na CDR diskutovan ovde. U nekim tehničkim rešenjima, jedna ili više aminokiselinskih supstitucija je konzervativna aminokiselinska supstitucija. Prosečan stručnjak u oblasti može da odabere jednu ili više pogodnih konzervativnih aminokiselinskih supstitucija za određenu sekvencu CDR-a, pri čemu pogodne konzervativne aminokiselinske supstitucije nisu predviđene da značajno izmene svojstva vezivanja lakog lanca koji sadrži mutirani CDR.

[0174] U nekim tehničkim rešenjima, laki lanac sadrži humani konstantni region lakog lanca. U nekim tehničkim rešenjima, humani konstantni region lakog lanca je odabran od konstantnog regiona humanog κ i humanog λ lakog lanca.

Dodatni CSF1R vezujući molekuli uzeti kao primer

[0175] U nekim tehničkim rešenjima objave, dodatni molekuli koji vezuju CSF1R su obezbeđeni. Takvi molekuli uključuju, ali nisu ograničeni na, nekanonski skafoldi, kao što su antikalini, adnektini, ankirinska ponavljanja, itd. Videti, npr., Hosse i ost., Prot. Sci. 15:14 (2006); Fiedler, M. i Skerra, A., "Non-Antibody Scaffolds," str.467-499 u Handbook of Therapeutic Antibodies, Dubel, S., izd., Wiley-VCH, Vajnhajm, Nemačka, 2007.

Primeri svojstava anti-CSF1R antitela

[0176] U nekim tehničkim rešenjima, antitelo koje ima strukturu opisanu iznad se vezuje za CSF1R sa afinitetom vezivanja (KD) manjim od 1 nM, blokira vezivanje CSF1 i/ili IL-34 za CSF1R, i inhibira fosforilaciju CSF1R indukovanu od strane CSF1 i/ili IL-34.

[0177] U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo se vezuje za vanćelijski domen CSF1R (CSF1R-ECD). U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo ima afinitet vezivanja (KD) za CSF1R manji od 1 nM, manji od 0.5 nM, manji od 0.1 nM, ili manji od 0.05 nM. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo ima KDizmeđu 0.01 i 1 nM, između 0.01 i 0.5 nM, između 0.01 i 0.1 nM, između 0.01 i 0.05 nM, ili između 0.02 i 0.05 nM.

[0178] U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo blokira vezivanja liganada za CSF1R. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo blokira vezivanje CSF1 za CSF1R. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo blokira vezivanje IL-34 za CSF1R. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo blokira vezivanje i CSF1 i IL-34 za CSF1R. U nekim tehničkim rešenjima, antitelo koje blokira vezivanja liganada vezuje se za vanćelijski domen CSF1R. U nekim tehničkim rešenjima, antitelo blokira vezivanje liganada za CSF1R kada smanjuje količinu detektabilnog vezivanja liganda za CSF1R za najmanje 50%, korišćenjem eseja opisanog u, npr., U.S. patent br. 8,206,715 B2, primer 7. U nekim tehničkim rešenjima, antitelo smanjuje količinu detektabilnog vezivanja liganda za CSF1R za najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 80%, ili najmanje 90%. U nekim takvim tehničkim rešenjima, za antitelo se kaže da blokira vezivanje liganada za najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, itd.

[0179] U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo inhibira ligandom indukovanu fosforilaciju CSF1R. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSF1R antitelo inhibira CSF1-indukovanu fosforilaciju CSF1R. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo inhibira IL-34-indukovanu fosforilaciju CSF1R. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo inhibira iCSF1-indukovanu i IL-34-indukovanu fosforilaciju CSF1R. U nekim tehničkim rešenjima, za antitelo se smatra da "inhibira ligandom indukovanu fosforilaciju CSF1R" kada smanjuje količinu detektabilne ligandom indukovane fosforilacije CSF1R sa najmanje 50%, korišćenjem eseja opisanog u, npr., U.S. patentu br. 8,206,715 B2, primer 6. U nekim tehničkim rešenjima, antitelo smanjuje količinu detektabilne ligandom indukovane fosforiliacije CSF1R sa najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 80%, ili najmanje 90%. U nekim takvim tehničkim rešenjima, za antitelo se kaže da inhibira ligandom indukovanu fosforilaciju CSF1R za najmanje najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, itd.

[0180] U nekim tehničkim rešenjima, antitelo inhibira proliferaciju monocita i/ili odgovore preživljavanja u prisustvu CSF1 i/ili IL-34. U nekim tehničkim rešenjima, za antitelo se smatra da "inhibira proliferaciju monocita i/ili odgovore preživljavanja" kada smanjuje količinu proliferacije monocita i/ili odgovore preživljavanja u prisustvu CSF1 i/ili IL-34 za najmanje 50%, korođćenjem eseja opisanog u, npr., U.S. patentu br. 8,206,715 B2, primer 10. U nekim tehničkim rešenjima, antitelo smanjuje količinu proliferacije monocita i/ili odgovore preživljavanja u prisustvu CSF1 i/ili IL-34 za najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 80%, ili najmanje 90%. U nekim takvim tehničkim rešenjima, za antitelo se kaže da inhibira proliferacije monocita i/ili odgovore preživljavanja za najmanje najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, itd.

PD-1/PD-L1 Inhibitori uzeti kao primer

[0181] PD-1/PD-L1 inhibitori uzeti kao primer uključuju antitela koja inhibiraju PD-1, kao što su anti-PD-1 antitela i anti-PD-L1 antitela. Takva antitela mogu biti humanizovana antitela, himerna antitela, mišja antitela, humana antitela, i antitela koja sadrže CDR teškog lanca i/ili lakog lanca diskutovane ovde. PD-1/PD-L1 inhibitori takođe uključuje fuzione proteine koji blokiraju vezivanje PD-1 za PD-L1, kao što je AMP-22. Poznata su razna anti-PD-1 antitela u oblasti tehnike.

Anti-PD-1 antitela

[0182] PD-1 je ključni imuni receptor kontrolne tačke koji se eksprimira aktiviranim T i B ćelijama i posreduje u imunosupresiji. PD-1 je član CD28 familije receptora, koja uključuje CD28, CTLA-4, ICOS, PD-1 i BTLA. Identifikovana su dva površinska glikoproteinska liganda za PD-1, ligand programirane smrti-1 (PD-L1) i ligand programirane smrti-2 (PD-L2), koji se eksprimiraju na ćelijama koje predstavljaju antigen kao i na mnogim humanim kancerima i dokazano je da negativno regulišu aktivaciju T ćelija i sekreciju citokina nakon vezivanja za PD-1. Inhibicija PD-1/PD-L1 interakcije posreduje u snažnoj antitumorskoj aktivnosti u pretkliničkim modelima

[0183] HuMAb koje se specifično vezuju za PD-1 sa visokim afinitetom su stavljeni na uvid javnosti u U.S. patentu br. 8,008,449. Druga anti-PD-1 mAb su opisana u, na primer, U.S. patentu sa br. 6,808,710, 7,488,802, 8,168,757 i 8,354,509, i PCT objavi br. WO 2012/145493. Svako od anti-PD-1 HuMAb stavljenih na uvid javnosti u U.S. patentu br.. 8,008,449 su pokazala da ispoljavaju jednu ili više od sledećih karakteristika: (a) vezuje se za humani PD-1 sa KDof 1 x 10<-7>M ili manje, određeno rezonancom površinskih plazmona pomoću Biacore biosenzor sistema; (b) suštinski se ne vezuje za humani CD28, CTLA-4 ili ICOS; (c) povećava T-ćelijsku proliferaciju u eseju reakcije pomešanih limfocita (MLR - Mixed Lymphocyte Reaction); (d) povećava proizvodnju interferona-γ u MLR eseju; (e) povećava sekreciju IL-2 u MLR eseju; (f) vezuje se za humani PD-1 i PD-1 cinomolgus majmuna; (g) inhibira vezivanje PD-L1 i/ili PD-L2 za PD-1; (h) stimuliše antigen-specifične memorijske odgovore; (i) stimuliše Ab odgovore; i/ili (j) inhibira rast ćelija timora in vivo. Anti-PD-1 Abs upotrebljiv u predmetnom pronalasku uključuje mAb koja se specifično vezuju za humaniPD-1 i pokazuju najmanje jednu, najmanje dve, najmanje tri, najmanje četiri ili najmanje pet prethodnih karakteristika.

[0184] Anti-PD-1 antitela uzeta kao primer takođe uključuju, ali nisu ograničena na, mišja, humanizovana, humana, himerna, i antitela proizvedena inženjeringom. Anti-PD-1 antitela pronalaska sadrže sekvence CDR-a nivolumaba opisane ovde. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži varijabilni region teškog lanca nivolumaba opisan ovde. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži varijabilni region lakog lanca nivolumaba opisan ovde. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži teškog lanca nivolumaba opisan ovde i varijabilni region lakog lanca nivolumaba opisan ovde. Anti-PD-1 antitela pronalaska sadrže CDR1, CDR2, i CDR3 teškog lanca nivolumaba opisan ovde, koji sadrži SEQ ID NOs: 105, 107, i 109, i CDR1, CDR2, i CDR3 lakog lanca nivolumaba opisan ovde, koji sadrži SEQ ID NOs: 112, 114, i 116.

[0185] Anti-PD-1 antitelo sadrži CDR1, CDR2, i CDR3 teškog lanca koji sadrži SEQ ID NOs: 105, 107, i 109 redom i CDR1, CDR2, i CDR3 lakog lanca koji sadrži SEQ ID NOs: 112, 114, i 116, redom. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži varijabilni region teškog lanca koji sadrži SEQ ID NO: 100. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži varijabilni region lakog lanca koji sadrži SEQ ID NO: 102. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži varijabilni region teškog lanca koji sadrži SEQ ID NO: 100 i varijabilni region lakog lanca koji sadrži SEQ ID NO: 102. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži konstantni region teškog lanca koji sadrži SEQ ID NO: 101 i/ili konstantni region lakog lanca koji sadrži SEQ ID NO: 103.

Dalja antitela uzeta kao primer

[0186] Shodno zahtevima patentnih zahteva, u nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži teški lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična SEQ ID NOs:100, pri čemu antitelo vezuje PD-1. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži laki lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična SEQ ID NOs:102, pri čemu antitelo vezuje PD-1. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži teški lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična SEQ ID NOs: 100; i laki lanac koji sadrži sekvencu varijabilnog regiona koja je najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% identična SEQ ID NOs:102; pri čemu antitelo vezuje PD-1.

[0187] U nekim tehničkim rešenjima objave, anti-PD-1 antitelo sadrži najmanje jedan od CDR diskutovanih ovde. To jest, u nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži najmanje jedan CDR odabran od CDR1 teškog lanca diskutovanog ovde, CDR2 teškog lanca diskutovanog ovde, CDR3 teškog lanca diskutovanog ovde, CDR1 lakog lanca diskutovanog ovde, CDR2 lakog lanca diskutovanog ovde, i CDR3 lakog lanca diskutovanog ovde. Dalje, u nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži najmanje jedan mutirani CDR zasnovan na CDR diskutovanom ovde, pri čemu mutirani CDR sadrži 1, 2, 3, ili 4 aminokiselinske supstitucije u odnosu na CDR diskutovan ovde. U nekim tehničkim rešenjima, jedna ili više aminokiselinskih supstitucija su konzervativna aminokiselinske supstitucije. Prosečan poznavalac u oblasti može da odabere jednu ili više pogodnih konzervativnih aminokiselinskih supstitucija za određenu sekvencu CDR-a, pri čemu pogodne konzervativne aminokiselinske supstitucije nisu predviđene da značajno izmene svojstva vezivanja antitela koje sadrži mutirani CDR.

[0188] U jednom tehničkom rešenju, anti-PD-1 Ab je nivolumab. Nivolumab (takođe poznat kao "Opdivo®"; raznije označen 5C4, BMS-936558, MDX-1106, ili ONO-4538) je potpuno humano IgG4 (S228P) inhibitorsko At PD-1 imunološke kontrolne tačke koje selektivno sprečava interakciju sa PD-1 ligandima (PD-L1 i PD-L2), čime se blokira negativna regulacija funkcija antitumorskih T-ćelija (U.S. patent br. 8,008,449; Wang i ost., 2014 Cancer Immunol Res.

2(9):846-56).

[0189] U drugom tehničkom rešenju objave, anti-PD-1 Ab je pembrolizumab. Pembrolizumab (takođe poznat kao "Keytruda®", lambrolizumab, i MK-3475) je humanizovano monoklonalno IgG4 antitelo usmereno protiv humani receptor PD-1 ćelijske površine (programirana smrti-1 ili programirana ćelijska smrt-1). Pembrolizumab je opisan, na primer, u U.S. patentu br.

8,900,587; videti takođe http://www.cancer.gov/drugdictionary?cdrid=695789 (poslednji put pristupljeno: 14. decembra 2014). Pembrolizumab je odobren od strane FDA za lečenje relapsiranog ili refraktornog melanoma.

[0190] U drugim tehničkim rešenjima objave, anti-PD-1 Ab je MEDI0608 (ranije AMP-514), koji je monoklonalno antitelo za PD-1 receptor. MEDI0608 je opisan, na primer, u US pat. br.

8,609,089,B2 ili na http://www.cancer.gov/drugdictionary?cdrid=756047 (poslednji put pristupljeno 14. decembra 2014).

[0191] Anti-PD-1 Ab objave upotrebljiva u objavljenim postupcima takođe uključuju izolovana Ab koja se specifično vezuju za humani PD-1 i unakrsno nadmeću za vezivanje za humani PD-1 sa nivolumabom (videti, npr., U.S. patent br. 8,008,449; WO 2013/173223). Sposobnost Ab da se unakrsno nadmeću za vezivanje za antigen ukazuje da se ova Ab vezuju na isti epitopski region antigena i sterički ometaju vezivanje ostalih unakrsno-konkurentskih Ab za taj određeni epitopski region. Očekuje se da će ova unakresno-konkurentna Ab imati funkcionalna svojstva veoma slična onima od nivolumaba zahvaljujući njihovom vezivanju za isti epitopski region od PD-1. Unakrsno-konkurentna Ab mogu se lako identifikovati na osnovu njihove sposobnosti da se unakrsno nadmeću sa nivolumabom u standardnim esejima vezivanja PD-1 kao što su Biacore analiza, ELISA eseji ili protočna citometrija (videti, npr., WO 2013/173223).

[0192] U određenim tehničkim rešenjima, Ab koja se unakrsno nadmeću za vezivanje za humani PD-1 sa, ili se vezuju za isti epitopski region humanog PD-1 kao, nivolumab su mAbs. Za administriranja humanim subjektima, ova unakresno-konkurentna Ab mogu biti himerna Ab, ili mogu biti humanizovana ili humana Ab. Takva himerna, humanizovana ili humana mAb mogu se pripremiti i izolovati postupcima dobro poznatim u oblasti.

[0193] Anti-PD-1 Ab upotrebljiva u postupcima objave takođe uključuju antigen-vezujuće delove gore navedenih Ab. Opširno je demonstrirano da antigen-vezujuća funkcija Ab može biti izvedena fragmentima Ab pune dužine. Primeri vezujućih fragmenata eobuhvaćenih pojmom "antigen-vezujući deo " Ab uključuju (i) Fab fragment, monovalentni fragment koji se sastoji od VL, VH, CLi CH1domena; (ii) F(ab')2 fragment, bivalent fragment koji sadrži dva Fab fragmenta povezana disulfidnim mostom na zglobnom regionu; (iii) Fd fragment koji se saastoji od VHi CH1domena; i (iv) Fv fragment koji se sastoji od VLi VHdomena jednog kraka Ab.

[0194] Neograničavajući fuzioni protein objave uzet kao primer koji je PD-1/PD-L1 inhibitor je AMP-224 (Amplimun, GlaxoSmithKline).

[0195] Neograničavajući peptid objave uzet kao primer koji je PD-1/PD-L1 inhibitor je AUR-012.

Konjugati antitela uzeti kao primer

[0196] U nekim tehničkim rešenjima, antitelo je konjugovano za oznaku i/ili citotoksični agens. Kako se ovde koristi, oznaka je segment koji olakšava detektovanje antitela i/ili olakšava detektovanje molekul za koji se antitelo vezuje. Neograničavajuće oznake uzete kao primer uključuju, ali nisu ograničene na, radioizotope, fluorescentne grupe, enzimske grupe, hemiluminescentne grupe, biotin, epitopske oznake, metal-vezujuće oznake, itd. Prosečan poznavalac u oblasti može da odabere pogodnu oznaku u skladu sa predviđenom primenom.

[0197] Kako se ovde koristi, citotoksični agens je segment koji smanjuje kapacitet proliferacije jedne ili više ćelija. Ćelija ima smanjen kapacitet proliferacije kada ćelija postane manje sposobna za proliferaciju, na primer, jer ćelija podleže apaptozi ili na drugi način umre, ćelija ne uspeva da nastavi kroz ćelijski ciklus i/ili ne uspe da se podeli, ćelija se diferencira, itd. Neograničavajući primeri citotoksičnih agenasa uključuju, ali nisu ograničeni na, radioizotope, toksine, i hemoterapijske agense. Prosečan poznavalac u oblasti može odabrati odgovarajući citotoksik u skladu sa predviđenom primenom.

[0198] U nekim tehničkim rešenjima, oznaka i/ili citotoksični agens je konjugovan sa antitelom pomoću hemijskih postupaka in vitro. Neograničavajući hemijski postupci konjugacije uzeti kao su poznati u oblasti tehnike, i uključuju usluge, postupke i/ili reagense koji su komercijalno dostupni od, npr., Thermo Scientific Life Science Research Produces (ranije Pierce; Rockford, IL), Prozyme (Hejvard, CA), SACRI Antibody Services (Kalgari, Kanada), AbD Serotec (Rali, NC), itd. U nekim tehničkim rešenjima, kada je oznaka i/ili citotoksični agens polipeptid, oznaka i/ili citotoksični agens mogu biti eksprimirani iz istog ekspresionog vektora sa najmanje jednog lanca antitela da bi se proizveo polipeptid koji sadrži oznaku i/ili citotoksični agens fuzionisan sa lancem antitela. Prosečan poznavalac u oblasti može da odabere pogodan postupak za konjugovanje oznake i/ili citotoksičnog agensa sa antitelom u skladu sa predviđenom primenom.

Vodeće sekvence uzete kao primer

[0199] Da bi se neki izlučeni proteini eksprimirali i izlučili u velikim količinama, vodeća sekvenca iz heterolognog proteina može biti poželjna. U nekim tehničkim rešenjima, vodeća sekvenca se bira između SEQ ID NOs: 3 i 4, koje su vodeće sekvence lakog lanca i teškog lanca. U nekim tehničkim rešenjima, upotreba heterolognih vodećih sekvenci može biti korisna u tome što rezultujući zreli polipeptid može ostati nepromenjen kao se vodeća sekvenca uklanja u ER tokom procesa izlučivanja. Dodavanje heterologne vodeće sekvence može biti potrebno za ekspresiju i izlučivanje nekih proteina.

[0200] Određene vodeće sekvenca sekvence uzete kao primer su opisane, npr., u online bazi podataka vodećih sekvenci koju održava Odeljenje za biohemiju, Nacionalnog univerziteta u Singapuru. Videti Choo i ost., BMC Bioinformatics, 6: 249 (2005); i PCT objavu br. WO 2006/081430.

Molekuli nukleinske kiseline koji kodiraju antitela

[0201] Molekuli nukleinske kiseline koji sadrže polinukleotide koji kodiraju jedan ili više lanaca antitela su obezbeđeni. U nekim tehničkim rešenjima, molekul nukleinske kiseline sadrži polinukleotid koji kodira teški lanac ili laki lanac antitela. U nekim tehničkim rešenjima, molekul nukleinske kiseline sadrži i polinukleotid koji kodira teški lanac i polinukleotid koji kodira laki lanac, antitela. U nekim tehničkim rešenjima, prvi molekul nukleinske kiseline sadrži prvi polinukleotid koji kodira teški lanac a drugi molekul nukleinske kiseline sadrži drugi polinukleotid koji kodira laki lanac.

[0202] U nekim takvim tehničkim rešenjima, teški lanac i laki lanac se eksprimiraju iz jednog molekula nukleinske kiseline, ili iz dva odvojena molekula nukleinske kiseline, kao dva odvojena polipeptida. U nekim tehničkim rešenjima, kao kada je antitelo scFv, jedan polinukleotid kodira jedan polipeptid koji sadrži i teški lanac i laki lanac zajedno povezan.

[0203] U nekim tehničkim rešenjima, polinukleotid koji kodira teški lanac ili laki lanac antitela sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira vodeću sekvencu, koja, kada se translatuje, je smeštena na N terminsu teškog lanca ili lakog lanca. Kao što je razmatrano iznad, vodeća sekvenca može biti nativna vodeća sekvenca teškog ili lakog lanca, ili može biti druga heterologna vodeća sekvenca.

[0204] Molekuli nukleinske kiseline mogu biti konstruisani primenom rekombinantnih DNK tehnika uobičajenim u oblasti tehnike. U nekim tehničkim rešenjima, molekul nukleinske kiseline je ekspresioni vektor koji je pogodan za eksprimiranje u odabranoj ćeliji domaćinu.

Eksprimiranje i proizvodnja antitela

Vektori

[0205] Vektori koji sadrže polinukleotide koji kodiraju teške laace i/ili lake lance antitela su obeubeđeni. Vektori koji sadrži polinukleotide koji kodiraju teške lanace i/ili lake lance antitela su takođe obezbeđeni. Takvi vektori uključuju, ali nisu ograničeni na, DNK vektore, fagne vektore, virusne vektore, retrovirusne vektore, itd. U nekim tehničkim rešenjima, vektor sadrži prvu polinukleotidnu sekvencu koja kodira teški lanac i drugu polinukleotidnu sekvencu koja kodira laki lanac. U nekim tehničkim rešenjima, teški lanac i laki lanac se eksprimiraju iz vektora kao dva odvojena polipeptida. U nekim tehničkim rešenjima, teški lanac i laki lanac se eksprimiraju koa deo jednog polipeptida, kao što je, na primer, kada je antitelo scFv.

[0206] U nekim tehničkim rešenjima, prvi vektor sadrži polinukleotid koji kodira teški lanac a drugi vektor sadrži polinukleotid koji kodira laki lanac. U nekim tehničkim rešenjima, prvi vektor i drugi vektor se transfektuju u ćelije domaćina u sličnim količinama (kao što je u sličnim molarnim količinama ili sličnim masenim količinama). U nekim tehničkim rešenjima, molarniili maseni-odnos između 5:1 i 1:5 prvog vektora i drugog vektora se transfektuje u ćelije domaćina. U nekim tehničkim rešenjima, maseni odnos između 1:1 i 1:5 za vektor koji kodira teški lanac i vektor koji kodira laki lanac je koriščen. U nekim tehničkim rešenjima, maseni odnos 1:2 za vektor koji kodira teški lanac i vektor koji kodira laki lanac je korišćen.

[0207] U nekim tehničkim rešenjima, odabran je vektor koji je optimalan za eksprimiranje polipeptida u CHO ili CHO-izvedene ćelije, ili u NSO ćelije. Primeri takvih vektora su opisani, npr., u Running Deer i ost., Biotechnol. Prog.20:880-889 (2004).

[0208] U nekim tehničkim rešenjima, odabran je vektor za in vivo eksprimiranje teških lanaca antitela i/ili lakih lanaca antitela kod životinja, uključujući ljude. U nekim takvim tehničkim rešenjima, eksprimiranje polipeptida je pod kontrolom promotera koji funkcioniše na način specifičan za tkivo. Na primer, promoteri specifični za jetru su opisani, npr., u PCT objavi br.. WO 2006/076288.

Ćelije domaćina

[0209] U raznim tehničkim rešenjima, teški lanci i/ili laki lanci antitela mogu se eksprimirati u prokariotskim ćelijama, kao što su bakterijske ćelije; ili u eukariotskim ćelijama, kao što su ćelije gljivica (kao što je kvasac), biljne ćelije, ćelije insekata, i ćelije sisara. Tako eksprimiranje može se izvesti, na primer, prema procedurama poznatim u oblasti tehnike. Eukariotske ćelije uzete kao primer koje se mogu koristiti da eksprimiraju polipeptide uključuje, ali nisu ograničene na, COS ćelije, uključujući COS 7 ćelije; 293 ćelije, uključujući 293-6E ćelije; CHO ćelije, uključujući CHO-S i DG44 ćelije; PER.C6® ćelije (Crucell); i NSO ćelije. U nekim tehničkim rešenjima, teški lanci i/ili laki lanci antitela mogu se eksprimirati u kvascu. Videti, npr., U.S.

objavu br. US 2006/0270045 A1. U nekim tehničkim rešenjima, određena eukariotska ćelija domaćina je odabrana na osnovu njene sposobnosti da izvrši željene post-translacione modifikacije teških lanaca i/ili lakih lanaca antitela. Na primer, u nekim tehničkim rešenjima, CHO ćelije proizvode polipeptidw koji imaju viši nivo sialilacije od istog polipeptida proizvedenog u 293 ćelijama.

[0210] Uvođenje jedne ili više nukleinskih kiselina u željenju ćeliju domaćina može biti ostvareno bilo kojim postupkom, uključujući ali ne ograničavajući se na, kalcijum fosfatnu transfekciju, DEAE-dekstran posredovanu transfekciju, katjonsku lipidno-posredovanu transfekciju, elektroporaciju, transdukciju, infekciju, itd. Neograničavajući postupci uzeti kao primer su opisani, npr., u Sambrook i ost., Molecular Cloning, A Laboratory Manual, 3. izd. Cold Spring Harbor Laboratory Press (2001). Nukleinske kiseline mogu biti privremeno ili stabilno transfektovane u željenim ćelijama domaćina, u skladu sa bilo kojim pogodnim postupkom.

[0211] U nekim tehničkim rešenjima, jedan ili više polipeptida može biti proizveden in vivo u životinji koja je projektovana ili transfektovana sa jednim ili više molekula nukleinske kiseline koji kodiraju polipeptide, u skladu sa bilo kojim pogodnim postupkom.

Prečišćavanje antitela

[0212] Antitela mogu biti prečišćena bilo kojim pogodnim postupkom. Takvi postupci uključuju, ali nisu ograničeni na, primenu matrica afiniteta ili hidrofobne interakcione hromatografije. Pogodni afinitetni ligandi uključuju antigen i ligande koji vezuju konstantne regione antitela. Na primer, protein A, protein G, protein A/G ili kolona afiniteta za antitela mogu se koristiti za vezivanje konstantnog regiona i za prečišćavanje antitela. Hidrofobna interaktivna hromatografija, na primer, butil ili fenil kolona, takođe može biti pogodna za prečišćavanje nekih polipeptida. U tehnici su poznati mnogi postupci prečišćavanja polipeptida.

Bezćelijska proizvodnja antitela

[0213] U nekim tehničkim rešenjima, antitelo se proizvodi u bezćelijskom sistemu. Neograničavajući bezćelijski sistemi uzeti kao primer su opisani, npr., u Sitaraman i ost., Methods Mol. Biol. 498: 229-44 (2009); Spirin, Trends Biotechnol. 22: 538-45 (2004); Endo i ost., Biotechnol. Adv.21: 695-713 (2003).

Terapijske kompozicije i postupci

Postupci lečenja aancera

[0214] Na uvid javnosti su stavljeni postupci za lečenje kancera, koji sadrže administriranje efikasne količine anti-CSFIR antitela i efikasne količine PD-1/PD-L1 inhibitora. Antitela pronalaska su za primenu u takvim postupcima. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor se administriraju istovremeno. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor se administriraju redom. U nekim tehničkim rešenjima, najmanje jedna, najmanje dve, najmanje tri doze, najmanje pet doza, ili najmanje deset doza anti-CSFIR antitela se administrira pre administriranja PD-1/PD-L1 inhibitora. U nekim tehničkim rešenjima, najmanje jedna, najmanje dve, najmanje tri doze, najmanje pet doza, ili najmanje deset doza PD-1/PD-L1 inhibitora se administrira pre administriranja anti-CSFIR antitela. U nekim tehničkim rešenjima, poslednja doza PD-1/PD-L1 inhibitora se administrira najmanje jedan, dva, tri, pet, dana ili deset, ili jednu, dve, tri, pet, dvanaest, ili dvadeset četiri nedelje pre prve doze CSFR1 inhibitora. U nekim drugim tehničkim rešenjima, poslednja doza CSFR1 inhibitora se administrira najmanje o jedan, dva, tri, pet, dana ili deset, ili jednu, dve, tri, pet, dvanaest, ili dvadeset četiri nedelje pre prve doze PD-1/PD-L1 inhibitora. U nekim tehničkim rešenjima, subjekat je primio, ili prima, terapiju PD-1/PD-L1 inhibitorom, i terapijskom režimu se dodaje anti-CSFIR antitelo.

[0215] U nekim tehničkim rešenjima, obezbeđen je postupak odabira pacijenta za kombinovanu terapiju sa anti-CSFIR antitelom i PD-1/PD-L1 inhibitorom, koji sadrži određivanje nivoa TAM-a i/ili CD8+ T ćelija kod pacijenta. U nekim tehničkim rešenjima, ako su nivoi TAM-a pacijenta visoki, pacijent je odabran za kombinovanu terapiju. U nekim tehničkim rešenjima, nivoi TAM-a i CD8+ T ćelija pacijenta visoki, pacijent je odabran za kombinovanu terapiju. Nivo TAM-a ili CD8+ T ćelija se smatra "visokim" ako je najmanje 10%, najmanje 20%, najmanje 30%, najmanje 40%, najmanje 50%, najmanje 75%, ili najmanje 100% viši od nivo u pojedincu koji nema kancer. U nekim tehničkim rešenjima, nivo TAM-a ili CD8+ T ćelija se smatra "visokim" ako je iznad srednjeg nivoa pronađenog pojedincima sa kancerom. U nekim tehničkim rešenjima, ako su pacijentovi nivoi TAM-a visoki i nivoi CD8+ T ćelija niski, pacijent je odabran za kombinovanu terapiju sa anti-CSFIR antitelom i PD-1/PD-L1 inhibitorom. Nivo CD8+ T ćelija se smatra "niskim" ako je na ili ispod srednjeg nivoa pronađenog kod pojedinaca sa kancerom. U nekom tehničkom rešenju, nivo CD8+ T ćelija se smatra "niskim" ako je najmanje 10%, najmanje 20%, najmanje 30%, najmanje 40%, najmanje 50%, najmanje 75%, ili najmanje 100% niži od nivoa kod pojedinca koji nema kancer. U nekim tehničkim rešenjima, eksprimiranje CSF1R na TAM-ma pacijenta je određeno. U nekim tehničkim rešenjima, ako pacijentovi TAM-i eksprimiraju CSF1R, pacijent je odabran za kombinovanu terapiju. U nekim tehničkim rešenjima, ako pacijentovi TAMs eksprimiraju povišene nivoe CSF1R, pacijent je odabran za kombinovanu terapiju. U nekim tehničkim rešenjima, smatra se da pacijentovi TAM-i eksprimiraju "povišene" nivoe CSF1R ako nivo CSF1R je na ili iznad srednjeg nivoa CSF1R pronađenog eksprimiranog na TAM kod pojedinaca sa kancerom. U nekim tehničkim rešenjima, ako eksprimiranje CSF1R pokazuje visoku korelaciju sa nivoom CD8+ T ćelija, T ćelija ili eksprimiranjem PD-1/PD-L1, pacijent je odabran za kombinovanu terapiju. Korelacija eksprimiranja se smatra "visokom" ako je an ili iznad srednjeg nivoa pronadjenoh kod pojedinaca sa kancerom.

[0216] Nivoi TAM-a, eksprimiranja CSF1R, CD8+ T ćelija, regulatornih T ćelija, i/ili eksprimiranja PD-1 mogu se izmeriti postupcima u oblasti tehnike. Neuzorni postupci uključuju imunohistohemiju (IHC - immunohistochemistry), sortiranje ćelija aktivirano fluorescencijom (FACS - fluorescence-activated cell sorting), nizove proteina, i eseje ekspresije gena, poput sekvenciranja RNK, nizova gena, i kvantitativne PCR. U nekim tehničkim rešenjima, jedan ili više markera odabranih odCSF1R, CD68, CD163, CD8, FokP3, PD-1 i PD-L1 mogu biti otkriveni pomoću IHC, FACS, ili eseja ekspresije gena na sekcijama tumora, ili razdvojenih ćelija iz sekcija tumora.

[0217] U nekim tehničkim rešenjima, kancer je odabran od kancera skvamoznih ćelija, sitnoćelijskog kancera pluća, kancera hipofize, ezofagealnog kancera, astrocitoma, sarkoma mekog tkiva, nesitnoćelijskog kancera pluća, adenokarcinoma pluća, skvamoznog karcinoma pluća, kancera peritoneuma, hepatocelularnog kancera, gastrointestinalnog kancera, kancera pankreasa, glioblastoma, kancera grlića materice, kancera jajnika, kancera jetre, kancera bešike, hepatoma, kancera dojke, kancera kolona, kolorektalnog kancera, karcinoma endometrijuma ili materice, karcinoma pluvačnih žlezda, kancera bubrega, karcinoma bubrežnih ćelija, kancera jetre, kancera prostate, kancera vulve, kancera tiroidne žlezde, hepatičnog karcinoma, kancera mozga, kancera endometrijuma, kancera testisa, holangiokarcinoma, karcinoma žučne kese, kancera želuca, melanoma, i raznih vrsta kancera glave i vrata. U nekim tehničkim rešenjima, kancer pluća je nesitnoćelijski kancer pluća ili karcinom svkamoznih ćelija. U nekim tehničkim rešenjima, leukemija je akutna mijeloidna leukemija ili hronična limfocitna leukemija. U nekim tehničkim rešenjima, kancer dojke je is invazivni karcinom dojke. U nekim tehničkim rešenjima, kancer jajnika je serozni cistadenokarcinom jajnika. U nekim tehničkim rešenjima, kancer bubrega je karcinom renalnih bistrih ćelija bubrega. U nekim tehničkim rešenjima, kancer kolona je adenokarcinom kolona. U nekim tehničkim rešenjima, kancera bešike je urotelijalni karcinom bešike. U nekim tehničkim rešenjima, kancer je odabran od kancera bešike, kancera grlića materice (kao što je kancer skvamoznih ćelija grlića materice), karcinoma skvamoznih ćelija glave i vrata, rektalog adenokarcinom, nesitnoćelijskog kancera pluća, kancera endometrijuma, adenokarcinoma prostate, kancera kolona, kancera jajnika (kao što je serozni epitelijalni kancer jajnika), i melanoma.

[0218] U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo zaključava vezivanje CSF1 i/ili IL-34 za CSF1R i/ili inhibira CSF1R fosforilaciju indukovanu sa CSF1 i/ili IL-34. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo zaključava vezivanje CSF1 i IL-34 za CSF1R i/ili inhibira CSF1R fosforilaciju indukovanu sa CSF1 i/ili IL-34. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo sadrži CDR-e, ili varijabilne regione, antitela odabranog od huAb1 do huAb16, opisanog ovde. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSF1R antitelo sadrži CDRs-e, ili varijabilne regione, huAb1.

[0219] U nekim tehničkim rešenjima, PD-1/PD-L1 inhibitor je odabran od fuzionog proteina (kao što je AMP-224) i antitela. U nekim tehničkim rešenjima, PD-1/PD-L1 inhibitor je odabran od anti-PD-1 antitela i anti-PD-L1 antitela. Neograničavajuća anti-PD-1 antitela uzeta kao primer uključuju antitela koja sadrže CDR-e, ili varijabilne regione, antitela odabranog od nivolumaba i pembrolizumaba. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo je odabrano od nivolumaba i pembrolizumaba. Neograničavajuća anti-PD-L1 antitela uzeta kao primer uključuju antitela koja sadrže CDR-e, ili varijabilne regioni, antitela odabranog od BMS-936559, MPDL3280A, MEDI4736, i MSB0010718C. U nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-L1 antitelo je odabrano od BMS-936559, MPDL3280A, MEDI4736, i MSB0010718C.

[0220] U nekim tehničkim rešenjima postupaka opisanih ovde, subjekat je neadekvan responder na PD-1/PD-L1 inhibitor. Subjekat koji je neadekvatan responder na PD-1/PD-L1 inhibitor, možda je prethodno reagovao na PD-1/PD-L1 inhibitor, ali je postao mnogo manje responsivan na PD-1/PD-L1 inhibitor, ili subjekat nikada nije reagovao na PD-1/PD-L1 inhibitor. Neadekvatan odgovor na PD-1/PD-L1 inhibitor znači da se aspekti stanja za koje bi se očekivalo da će se poboljšati nakon standardne doze PD-1/PD-L1 inhibitora ne poboljšavaju, i/ili da se poboljšanje javlja samo ako je veće nego kade se administrira standardna doza. U nekim tehničkim rešenjima, neadekvatni responder na PD-1/PD-L1 inhibitor je doživeo, ili doživljava, neadekvatan odgovor na PD-1/PD-L1 inhibitor nakon prijema standardne doze najmanje dve nedelje, najmanje tri nedelje, najmanje četiri nedelje, najmanje šest nedelja, ili najmanje dvanaest nedelja. "Standardnu" dozu određuje medicinski stručnjak, i može zavisiti od subjektove starosti, mase, zdrave anamneze, težine bolesti, učestalosti doziranja, itd. U nekim tehničkim rešenjima, neadekvatni responder na PD-1/PD-L1 inhibitor je doživeo, ili doživljava, neadekvatan odgovor na anti-PD-1 antitelo i/ili anti-PD-L1 antitelo. U nekim tehničkim rešenjima, neadekvatni responder na PD-1/PD-L1 inhibitor doživeo je, ili doživljava, neadekvatan odgovor na AMP-224. U nekim tehničkim rešenjima, neadekvatni responder na PD-1/PD-L1 inhibito, doživeo je, ili doživljava, neadekvatan odgovor na PD-1/PD-L1 inhibitor odabran između nivoalumaba i pembrolizumaba.

Načini administriranja i nosači

[0221] U raznim tehničkim rešenjima, antitela mogu biti administrirana in vivo različitim načinima, uključujući, ali ne ograničavajući se na, oralno, intraarterijski, parenteralno, intranazalno, intravenozno, intramuskularno, intrakardijalno, intraventrikularno, intratrahealno, bukalno, rektalno, intraperitonealno, intradermalno, topikalno, transdermalno, i intratekalno, ili drugačije implantacijom ili inhalacijom. Predmetne kompozicije mogu biti formulisane u preparate u čvrstom, polučvrstom, tečnom, ili gasovitom obliku; uključujući, ali bez ograničenja na, tablete, kapsule, praškove, granule, masti, rastvore, supozitorije, klizme, injekcije, inhalante, i aerosole. Molekul nukleinske kiseline koji kodira antitelo može biti obložen na mikročestice zlata i isporučen intradermalno uređajem za bombardovanje čestica ili "genskim pištoljem", kako je opisano u literaturi (videti, npr., Tang i ost., Nature 356:152-154 (1992)). Odgovarajuća formulacija i način administriranja mogu se odabrati u skladu sa predviđenom primenom.

[0222] U raznim tehničkim rešenjima, kompozicije koje sadrže antitela su obezbeđene u formulacijama sa širokim spektrom farmaceutski prihvatljivih nosača (videti, npr., Gennaro, Remington: The Science and Practice of Pharmacy with Facts i Comparisons: Drugfacts Plus, 20. izd. (2003); Ansel i ost., Pharmaceutical Dosage Forms and Drug Delivery Systems, 7. izd., Lippencott Williams i Wilkins (2004); Kibbe i ost., Handbook of Pharmaceutical Excipients, 3. izd., Pharmaceutical Press (2000)). Različiti farmaceutski prihvatljivi nosači, koji uključuju transportere, adjuvante, i diluente, su raspoloživi. Štaviše, razne farmaceutski prihvatljive pomoćne supstance, poput agenasa za podešavanje Ph i za puferovanje, agensa za podešavanje toničnosti, stabilizatora, agenasa za vlaženje i slično, su takođe dostupni. Neograničavajući nosači uzeti kao primer uključuju rastvor soli u vodi, puferisani rastvor soli u vodi, dekstrozu, vodu, glicerol, etanol, i njihove kombinacije.

[0223] U raznim tehničkim rešenjima, kompozicije koje sadrže antitela mogu biti formulisane za injekciju, uključujući subkutano administriranje, rastvaranjem, suspendovanjem, ili emulgovanjem u vodenom ili nevodenom rastvaraču, kao što su biljna ili druga ulja, sintetički gliceridi alifatične kiseline, estri viših alifatičnih kiselina ili propilen glikol; i po želji, sa konvencionalnim aditivima kao što su solubilizatori, izotonični agensi, agensi za suspendovanje, emulgatori, stabilizatori i konzervansi. U različitim tehničkim rešenjima, kompozicije mogu biti formulisati za inhalaciju, na primer, upotrebom prihvatljivih propelanata pod pritiskom kao što su dihlorodifluorometan, propan, azot, i slično. Kompozicije se takođe mogu formulisati, u različitim tehničkim rešenjima, u mikrokapsule sa produženim oslobađanjem, kao što su biorazgradivi ili nerazgradivi polimeri. Neograničavajuća biorazgradiva formulacija uzeta kao primer uključuje polimer polimlečna kiselina-glikolna kiselina. Neograničavajući primer nebiorazgradive formulacije uključuje estar poliglicerin estar masne kiseline. Određeni postupci za izradu takvih formulacija opisani su, na primer, u EP 1125 584 A1.

[0224] Farmaceutska pakovanja i kompleti koji sadrže jedan ili više kontejnera, pri čemu svaki sadrži jedan ili više doza antitela ili kombinacija antitela su takođe obezbeđeni. U nekim tehničkim rešenjima, jedinična doza je obezbeđena pri čemu jedinična doza sadrži prethodno određenu količinu kompozicije koja sadrži antitelo ili kombinaciju antitela, sa ili bez jednim ili više dodatnih agenasa. U nekim tehničkim rešenjima, takva jedinična doza se isporučuje u napunjenom špricu za jednokratnu upotrebu za injekcije, na primer, ili u kompletu. U različitim tehničkim rešenjima, kompozicija sadržana u jediničnoj dozi može sadržati rastvor vode u soli, saharozu, ili slično; pufer, kao što je fosfat, ili slično; i/ili biti formulisana u okviru stabilnog i efikasnog Ph opsega. Alternativno, u nekim tehničkim rešenjima, kompozicija može biti obezbeđena kao liofilizovani prah koji se može rekonstituisati nakon dodavanja odgovarajuće tečnosti, na primer, sterilne vode. U nekim tehničkim rešenjima, kompozicija sadrži jednu ili više supstanci koje inhibiraju agregaciju proteina, uključujući, ali bez ograničenja, saharozu i arginin. U nekim tehničkim rešenjima, kompozicija pronalaska sadrži heparin i/ili proteoglikan.

[0225] Farmaceutske kompozicije se administriraju u količina efikasnoj za lečenje ili profilaksu specifične indikacije. Terapijski efikasna količina je obično zavisna od mase subjekta koji se leči, njegovog ili njenog fizičkog ili zdravstvenoig stanja, opsežnosti stanja koje treba lečiti, ili starosti subjekata koji se leči. Generalno, antitela se mogu administrirati u količini u opsegu od oko 10 µg/kg body masa to oko 100 mg/kg telesne mase po dozi. U nekim tehničkim rešenjima, antitela se mogu administered u količini u opsegu od oko 50 µg/kg telesne mase do oko 5 mg/kg telesne mase po dozi. U nekim tehničkim rešenjima, antitela se mogu administered u količini u opsegu od oko100 µg/kg telesne mase do oko 10 mg/kg telesne mase po dozi. U nekim tehničkim rešenjima, antitela se mogu administered u količini u opsegu od oko 100 µg/kg telesne mase do oko 20 mg/kg telesne mase po dozi. U nekim tehničkim rešenjima, antitela se mogu administered u količini u opsegu od oko 0.5 mg/kg telesne mase do oko 20 mg/kg telesne mase po dozi. U nekim tehničkim rešenjima, PD-1/PD-L1 inhibitor, kao što je antitelo ili fuzioni protein, se administrira pri dozi od 1 do 4 mg/kg, i anti-CSFIR antitelo se administrira pri dozi od 0.5 do 10 mg/kg. U nekim tehničkim rešenjima, PD-1/PD-L1 inhibitor se administrira pri dozi od 1, 2, ili 4 mg/kg, i anti-CSF1R antitelo se administrira u dozi od oko 0.3 do oko 10 mg/kg, oko 0.5 do oko 10 mg/kg, oko 0.5 do oko 5 mg/kg, ili oko 1 do oko 5 mg/kg telesne mase, kao što je pri oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5, ili oko 10 mg/kg.

[0226] U određenim tehničkim rešenjima, doza PD-1/PD-L1 inhibitora ili anti-CSFIR antitela je fiksna doza u farmaceutskoj kompoziciji. U drugim tehničkim rešenjima, postupak predmetnog pronalaska može se primeniti sa konstantnom doza (doza koja je data pacijentu nezavisno od telesne mase pacijenta). Na primer, konstantna doza nivolumaba može biti oko 240mg. Na primer, konstantna doza pembrolizumaba može biti oko 200 mg.

[0227] U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR Ab, kada se kombinuje sa PD-1/PD-L1 inhibitorom, može se dozirati u okviru opsega od oko 0.3 do oko 10 mg/kg, oko 0.5 do oko 10 mg/kg, oko 0.5 do oko 5 mg/kg, ili oko 1 do oko 5 mg/kg telesne mase, kao što je pri oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5, ili oko 10 mg/kg, administriranog otprilike svake dve ili tri nedelje. U drugim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo se administrira na drugačijoj šemi doziranja od PD-1/PD-L1 inhibitora. U nekim tehničkim rešenjima, anti-CSFIR antitelo se administrira otprilike svake nedelje, otprilike svake dve nedelje, otprilike svake tri nedelje, otprilike svake 4 nedelje, otprilike svakih pet nedelja, otprilike svakih šest nedelja, otprilike svakih sedam nedelja, otprilike svakih osam nedelja, otprilike svakih devet nedelja, otprilike svakih deset nedelja, otprilike svakih jedanaest nedelja, otprilike svakih dvanaest nedelja ili otprilike svakih petnaest nedelja. Doza anti-CSF1R antitela ili PD-1/PD-L1 inhibitora koja je značajno niža od dozvoljene terapijske doze može se smatrati kao podterapijska. Na primer doza od, na primer, oko 0.3 mg/kg ili manje otprilike svake 3 ili 4 nedelje, može se smatrati kao podterapijska doza u odnosu na terapijsku dozu od oko 3.0 m /kg svake 3 nedelje. U određenim tehničkim rešenjima, PD-1/PD-L1 inhibitor se administrira u dozi od oko 0.1, oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4 ili oko 5 mg/kg u kombinaciji sa anti-CSFIR antitelom administriranim u dozi od oko 0.1, oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5 ili oko 10 mg/kg, jednom na svake 2 nedelje, jednom na svake 3 nedelje, ili jednom otprilike svake 4 nedelje.

[0228] U određenim tehničkim rešenjima, kombinacija PD-1/PD-L1 inhibitora i anti-CSFIR Ab se administrira intravenski subjektu u fazi indukcije otprilike svaka 2 ili 3 nedelje tokom 1, 2, 3 ili 4 administriranja. U određenim tehničkim rešenjima, kombinacija nivolumaba i anti-CSFIR Ab se administrira intravenski u fazi indukcije otprilike svake 3 nedelje tokom otprilike 4 administriranja. Fazu indukcije prati faza održavanja tokom koje se samo PD-1/PD-L1 inhibitor administrira subjektu pri dozi od oko 0.1, oko 0.3, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5 ili oko 10 mg/kg svake dve ili tri nedelje sve dok se lečenje pokaže efikasnim ili dok se ne dogodi neukrotiva toksičnost ili napredovanje bolesti. U određenim tehničkim rešenjima, nivolumab se administrira tokom faze održavanja u dozi od oko 3 mg/kg tela otprilike svake 2 nedelje.

[0229] U određenim tehničkim rešenjima, PD-1/PD-L1 inhibitor i anti-CSFIR antitelo su formulisani kao jedna kompozicija, pri čemu se doza PD-1/PD-L1 inhibitora i doza anti-CSFIR antitela kombinuju pri odnosu od, na primer, 1:50, 1:40, 1:30, 1:20, 1:10. 1:5, 1:3, 1:1, 3:1, 5:1, 10:1, 20:1, 30:1, 40:1, ili 50:1. U drugim tehničkim rešenjima, doza anti-CSFIR antitela je fiksna doza. U određenim tehničkim rešenjima, doza anti-CSFIR antitela ili PD-1/PD-L1 inhibitora je konstantna doza, koja se daje pacijentu nezavisno od telesne mase. U specifičnom tehničnom rešenju, konstantna doza PD-1/PD-L1 inhibitora je oko 80 mg.

[0230] U kombinaciji sa drugim antikanceroznim agensima, ovi agensi se administriraju u odobrenim dozama. Lečenje se nastavlja sve dok se primećuju kliničke koristi ili dok se ne dogodi neprihvatljiva toksičnost ili napredovanje bolesti. Ipak, u određenim tehničkim rešenjima, doze ovih antikanceroznih agenasa, su znatno niže od odobrene doze, tj., podterapijska doza, agensa se administrira u kombinaciji sa anti-CSFIR antitelom i PD-1/PD-L1 inhibitorom. Anti-CSFIR antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor mogu se administrirati u dozi za koju se pokazalo da proizvodi najveću efikasnost kao monoterapiju u kliničkim ispitivanjima, npr., za nivolumab, oko 3 mg/kg nivolumaba administrira se jednom otprilike svake tri nedelje (Topalian i ost., 2012a; Topalian i ost., 2012), ili u značajnije nižoj dozi, tj., u podterapijskoj dozi.

[0231] Doziranje i učestalost variraju u zavisnosti od poluživota Ab u subjektu. Generalno, humani Abs pokazuje najduži poluživot, praćen humanizovanim Ab, himernim Ab, i nehumanim Ab. Doziranje i učestalost administriranja mogu varirati u zavisnosti od toga da li je lečenje profilaktičko ili terapijsko. U profilaktičkim primenama, relativno niska doza se obično primenjuje u relativno retkim intervalima tokom dužeg vremenskog perioda. Neki pacijenti se i dalje leče do kraja života. U terapijskim primenama, ponekad su potrebne relativno visoke doze u relativno kratkim intervalima dok se progresija bolesti ne smanji ili prekine, ili dok pacijent ne pokaže delimično ili potpuno ublažavanje simptoma bolesti. Posle toga, pacijentu se može administrirati profilaktički režim.

[0232] Stvarni nivoi doziranja aktivnih sastojaka u farmaceutskim kompozicijama predmetnog pronalaska mogu varirati tako da se dobije količina aktivnog sastojka koja je efikasna za postizanje željenog terapijskog odgovora za određenog pacijenta, kompoziciju, i način administriranja, bez da je preterano toksična za pacijenta. Odabrani nivo doziranja zavisiće od različitih farmakokinetičkih faktora, uključujući aktivnost pojedinih kompozicija predmetnog pronalaska koje se koriste, način administriranja, vreme administriranja, brzinu izlučivanja određenog jedinjenja koje se koristi, trajanje lečenje, druge lekove, jedinjenja i/ili materijale koji se koriste u kombinacija sa određenim kompozicijama koje se koriste, starost, pol, masu, stanje, opšte zdravlje i prethodnu medicinsku istoriju pacijenta koji se leči, i slične faktore dobro poznate u oblasti. Kompozicija predmetnog pronalaska može se administrirati na jedan ili više načina administriranja koristeći jedan ili više različitih postupaka dobro poznatih u oblasti. Kako će stručnjak proceniti, režim i/ili način administriranja variraće u zavisnosti od željenih rezultata. Kompozicije antitela mogu se administrirati subjektima po potrebi. Određivanje učestalosti administriranja mogu odrediti prosečni poznavaoci u oblasti, kao što je lekar koji leči na osnovu razmatranja stanja koje se leči, starosti subjekta koji se leči, težine stanja koje se leči, opšteg zdravstvenog stanja subjekt koji se leči i slično. U nekim tehničkim rešenjima, efikasna doza antitela se administrira subjektu jedan ili više puta. U različitim tehničkim rešenjima, administrira se efikasna doza antitela subjektu jednom mesečno, manje od jednom mesečno, kao što je, na primer, svaka dva meseca ili svaka tri meseca. U drugim tehničkim rešenjima, efikasna doza antitela se administrira više od jednom mesečno, kao što je, na primer, svake tri nedelje, svake dve nedelje ili svake nedelje. U nekim tehničkim rešenjima, efikasna doza antitela se administrira jednom u 1, 2, 3, 4 ili 5 nedelja. U nekim tehničkim rešenjima, efikasna doza antitela se administrira dva puta ili tri puta nedeljno. Efektivna doza antitela administrira se subjektu najmanje jednom. U nekim tehničkim rešenjima, efektivna doza antitela može se administrirati više puta, uključujući periode od najmanje mesec dana, najmanje šest meseci, ili najmanje godinu dana.

Kombinovana terapija

[0233] Antitela se mogu administrirati samostalno ili sa drugim načinima lečenja. Ona mogu biti obezbeđena pre, suštinski istovremeno sa, ili nakon drugih načina lečenja, na primer, hirurgije, hemoterapije, terapije zračenjem, ili administriranja biološkog, kao što je drugo terapijsko antitelo. U nekim tehničkim rešenjima, kancer se ponovio ili napredovao nakon terapije odabrane između hirurgije, hemoterapije, i terapije zračenjem, ili njihove kombinacije.

[0234] Za lečenje kancera, kao što je ovde diskutovano, antitela se mogu administrirati zajedno sa jednim ili više dodatnih antikanceroznih agenasa, kao što su hemoterapeutski agens, agens za inhibiciju rasta, agens protiv angiogeneze i/ili antineoplastična kompozicija. Neograničavajući primeri hemoterapeutskog agensa, agensa za inhibiciju rasta, agensa protiv angiogeneze, antikanceroznog agensa i antineoplastične kompozicije koji se mogu koristiti u kombinaciji sa antitelima predmetnog pronalaska ovde su dati pod "Definicije."

PRIMERI

[0235] Dole razmotreni primeri namenjeni su isključivo za primer pronalaska i ne treba se smatrati da na bilo koji način ograničavaju pronalazak. Primeri nisu namenjeni predstavljanju da su eksperimenti u nastavku svi ili jedini izvedeni eksperimenti. Uloženi su napori da se osigura tačnost u odnosu na korišćene brojeve (na primer, količine, temperatura, itd.) ali treba uzeti u obzir neke eksperimentalne greške i odstupanja. Ako nije drugačije naznačeno, delovi su maseni delovi, molekulska masa je prosečna molekulska masa, temperatura je u stepenima Celzijusa, a pritisak je na ili blizu atmosferskog

Primer 1: Humanizovana anti-CSFIR antitela

[0236] Razna humanizovana anti-CSFIR antitela su prethodno razvijena. Videti, npr., PCT objavu br. WO 2011/140249.

[0237] Sekvence za svake humanizovane varijabilne regione teškog lanca i humanizovane varijabilne regione lakog lanca, poravnane sa sekvencama varijabilnih regiona roditeljskog himernog antitela i sekvencama humanih akceptorskih varijabilnih okvirnih regiona su prikazane na slikama 1 (teški lanaci) i 2 (laki lanci). Promene u sekvencama humanizovanog varijabilnog regiona u odnosu na sekvence humanog akceptorskog varijabilnog okvirnog regiona su uokvirene. Svaki od CDR za svaki varijabilni regioni je prikazan u uokvirenom regionu, i obeležen kao "CDR" iznad uokvirenih sekvenci.

[0238] Tabela 8, ispod, prikazuje pune sekvence za humanizovane teške lance i humanizovane lake lance antitela huAb1 do huAb16. Naziv i SEQ ID br humanizovanog teškog lanca i humanizovanog lakog lanca svakog od ovih antitela je prikazan u Tabeli 3.

Tabela 3: Humanizovani teški lanci i laki lanci huAb1 do huAb16

Humanizovano antitelo Humanizovani TL SEQ ID NO Humanizovani LL SEQ ID NO

[0239] 16 humanizovanih antitela je testirano za vezivanje za humani, od cinomolgus majmuna, i mišji CSF1RECD, kao što je prethodno objašnjeno. Videti, npr., PCT obaju br. WO 2011/140249. Pronađeno je da se antitela vezuju i za humani i CSF1R ECD cinomolgus majmuna, ali ne i za mišji CSF1R ECD. Takođe je pronađeno da humanizovana antitela blokiraju vezivanje CSF1 i IL-34 i za humani i cinomolgus CSF1R i inhibiraju CSF1-indukovanu i IL-34-indukovanu fosforilaciju humanog CSF1R eksprimiranog u CHO ćelijama. Videti, npr., PCT objavu br. WO 2011/140249.

[0240] Ka, kd, i KDza vezivanje za humani CSF1R ECD su prethodno određeni i prikazani su u tabeli 4. Videti, npr., objavu br. WO 2011/140249.

Tabela 4: Afinitet vezivanja humanizovanog antitela za humani CSF1R

Primer 2: Korelacija CSF1R eksprimiranja i potpisa T ćelija u tumorima

[0241] Da bi se odredila korelacija između potpisa T ćelija kancera i CSF1R eksprimiranja, podaci o eksprimiranju mRNK iz Atlasa genoma kancera su korišćeni. Atlasa genoma kancera javno je dostupna baza podataka nastala zajedničkim naporima Nacionalnog instituta za kancer (NCI) i Nacionalnog instituta za istraživanje humanog genoma (NHGRI). Videti cancergenome.nih.gov. Nivoi mRNK se određuju pomoću Illumina RNASeq platforme. FOXP3, CTLA-4, CD274, PDCD1, CD8A i GZMB korelacije izračunavaju se za sve gene u podacima RNASeq i za svaki tip kancera. Korelacije se zatim rangiraju. U podacima RNASeq postoji približno 20486 gena, pa je za svaki gen, rang korelacije dodeljen svakom drugom genu. Kao primer, za FOXP3 kod kancera kolona, rangovi korelacije se kreću od 1 do 20486. CSF1R ima rang korelacije 38, što sugeriše da je u visokoj korelaciji sa ekspresijom FOXP3. Visoka korelacija FOXP3 i CSF1R je konzistentna sa hipotezom da podgrupa kancera kolona ima makrofage povezane sa tumorom (TAMs) koji eksprimiraju CSF1R i FOXP3-eksprimirajuće Treg ćelije. Proširivanje ove analize na mnoge vrste kancera i markere gena može se koristiti za izradu mape toplote koja prikazuje tkiva kancera koja imaju ekspresiju CSF1R u korelaciji sa Treg ćelijama, CD8 T-ćelijama, i ekspresijom PD-L1. Videti sliku 3.

Primer 3: Efekat anti-CSF1R antitela i anti-PD-1 antitela na kolorektalne tumore miša in vivo

[0242] Ženke C57BL/6 miševa stare sedam nedelja su kupljene od Harlan Laboratories (Livermore, CA) i aklimatizovane tokom šest dana pre početka studije. Murinska ćelijska linija kolorektalnog karcinoma MC38 je implantirana subkutano preko desnog boka miševa pri 0.5x10<6>ćelija/100 µl/mišu. Pre inokulacije, ćelije su kultivisane za tri prolaza u RPMI 1640 medijumu obogaćenom sa 10% termalno aktiviranim fetalnim goveđim serumom (FBS), 2mM L-glutaminom. Ćelije su gajene na 37°C u vlažnoj atmosferi 5% CO2. Nakon dostizanja 80-85% konfluencije, ćelije su sakupljene i resuspendovane u hladnom RPMI 1640 bez seruma pri 5 x10<6>ćelija po mililitru.

[0243] Miševi su praćeni dva puta nedeljno nakon implantacije ćelija radi rasta tumora. Za merenja tumora, dužina i širina svakog tumora izmerena je pomoću kalipera i zapremina je izračunata prema formuli: Zapremina tumora (mm<3>) = (širina (mm) x dužina (mm))<2>/2. Sedmog dana su izmereni svi tumori, a miševi su nasumično raspoređeni u grupe za lečenje. Srednja zapremina tumora za sve životinje upisane u grupe za lečenje bila je 58 mm<3>. Grupe za doziranje su bile kao što sledi: 1) mišji IgG1 (Bio X Cell, Zapadni Liban, NH, SAD; klon MOPC-21) plus IgG2a pacova (Bio X Cell, klon 2A3), 2) anti-CSF1R (Bio X Cell, klon AFS98) plus IgG2a pacova, 3) anti-PD-1 (Bio X Cell, klon RMP1-14) plus mišji IgG1, ili 4) anti-CSFIR plus anti-PD-1. Tumori su se nastavili meriti najmanje dva puta nedeljno sve dok zapremina tumora nije prešla 10% mase životinje, ili približno 2000 mm<3>.

[0244] Promena veličine tumora prikazana je grafičkim prikazom srednje zapremine tumora u odnosu na dan kada su životinjama inokulisane sa MC38 ćelijama. Lečenje sa ili anti-CSF1R ili anti-PD-1 značajno je smanjilo rast tumora u poređenju sa IgG kontrolom (P <0.05). Kombinacija anti-CSFIR i anti-PD-1 rezultovala je značajno smanjenim rastom tumora u poređenju sa ili anti-CSFIR ili anti-PD-1 samim (P <0.05). P-vrednosti su izračunate pomoću neuparenih, dvostranih t-test analiza izračunatih zapremina tumora 11 dana nakon lečenja. (Videti slike 4A i 4B.)

Primer 4: Efekat anti-CSFIR antitela i an anti-PD-1 antitela tumore pankreasa miša in vivo

[0245] Ženke FVB miševa stare osam nedelja su kupljene od Jackson Laboratories i aklimatizovane tokom dve nedelje pre početka studije. Murinska ćelijska linija adenokarcinoma pankreasa izvedena iz Kras<G12D>/Ink4a<-/->transgenih miševa je hirurški implantitrana u pankreas miševa pri 0.2x10<6>ćelija/50 µl/miša. Pre inokulacije, ćelije su kultivisane za ne više od tri prolaza u DMEM medijumu obogaćenom sa 10% termalno aktiviranim fetalnim goveđim serumom (FBS). Ćelije su uzgajane na 37°C u vlažnoj atmosferi sa 5% CO2. Nakon dostizanja 80-85% konfluencije, ćelije su sakupljene i resuspendovane u hladnom PBS sa Matrigel pri 4 x10<6>ćelije po mililitru.

[0246] Miševi su praćeni dva puta nedeljno nakon implantacije ćelija radi rasta tumora. Miševi su nežno opipani najmanje dva puta nedeljno da bi se procenila relativna veličina tumora pankreasa. 12 dana, svi tumori su procenjeni, i miševi su nasumično rasporečeni u grupe za lečenje. Grupe za doziranje su bile kao što sledi: 1) mišji IgG1 (Bio X Cell; klon MOPC-21) plus kontrola transpor, 2) anti-CSFIR antitelo (murinsko antitelo sa sličnim afinitetom za murinski CSF1R kao što je onaj od huAB1 za humani CSF1R) plus transporter, 3) anti-CSFIR plus gemcitabin (GEM), 4) anti-PD-1 antitelo (Bio X Cell; klon RMP1-14) plus GEM, ili 5) anti-CSFIR plus anti-PD-1 i GEM. Administriranje anti-CSF1R-antitela počelo je 12 dana, sa lečenjem sa anti-PD-1 i GEM 17 dana. Tumori su se nastavili procenjivati najmanje dva puta nedeljno tokom 20 dana od početka lečenja anti-CSFIR antitelom.

[0247] Promena veličine tumora prikazana je grafičkim prikazom srednje mase tumora za sve grupe na kraju studije. Lečenje sa ili anti-CSF1R antitelom ili anti-PD-1 antitelom smanjilo je rast tumora u poređenju sa IgG kontrolom. Kombinacija anti-CSFIR i anti-PD-1 rezultovala je značajno smanjenim rastom tumora u poređenju sa ili anti-CSFIR ili anti-PD-1 samim (P <0.05).

P-vrednosti su izračunate pomoću neuparenih, dvostranih t-test analiza izračunatih zapremina tumora 32 dana. (Videti sliku 5.)

Primer 5: Lečenje anti-CSF1R antitelima povećava učestalost citotoksičnih T ćelija i eksprimiranje PD-L1 u više modela tumora miša

[0248] Ženke C57BL/6 i BALB/c miševa stare sedam nedelja su kupljene od Charles River Laboratories (Hollister, CA) i aklimatizovane tokom najmanje tri dana pre početka studija. Murinska ćelijska linija kolorektalnog karcinoma MC38 i CT26 su implantirane subkutano preko desnog boka imunokompetentnih miševa. MC38 je inokulisana sa 0.5x10<6>ćelija/100 µl/miša, i CT26 jeimplantirana pri 1.0x10<6>/200 µL/miša. Pre inokulacije, ćelije su uzgajane za tri prolaza u RPMI 1640 medijumu obogaćenom sa 10% termalno aktiviranim fetalnim goveđim serumom (FBS), 2mM L-glutaminom. Ćelije su uzgajane na 37°C u vlažnoj atmosferi sa 5% CO2. Nakon dostizanja 80-85% konfluencije, ćelije su sakupljene i resuspendovane pri 5 x10<6>ćelija po mililitru u hladnom RPMI 1640 bez seruma (MC38) ili RPMI/Matrigel (CT26).

[0249] Miševi su praćeni dva puta nedeljno nakon implantacije ćelija radi rasta tumora. Za merenja tumora, dužina i širina svakog tumora izmerena je pomoću kalipera i zapremina je izračunata prema formuli: Zapremina tumora (mm<3>) = (širina (mm) x dužina (mm))<2>/2. Počevši od 5 dana (CT26) ili 7 dana (MC38), svi tumori su izmereni, a miševi su nasumično raspoređeni u grupe za lečenje. Miševi su administriirani ili sa mišjim IgG1 (Clone MOPC-21) ili anti-CSFIR antitelom (cmFPA008). Studije su zaključene 21-24 dana nakon inokulacije, i tumori su izrezani i brzo zamrznuti u tečnom azotu.

[0250] Da bi se procenilo eksprimiranje gena, QuantiGene Plex eseji su korišćeni. Tkivo tumora od 7-10 miševa po grupi za lečenje je lizirano, i relativno eksprimiranje višestrukih gena je procenjeno, uključujući PTPRC (CD45), CD8a, CD4, GZMA, CSF1R, i CD274 (PD-L1). Vrednosti eksprimiranja gena su normalizovane u odnosu na PPIB, GUSB, i HPRT, koji su korišćeni kao kontrole. Cd8a eksprimiranje je dalje normalizovano u odnosu na CD45 da bi se procenila relativna CD8 zastupljenost ili CD4 da se ispita odnos CD8 prema CD4 ćelijama. SL.8 prikazuje normalizovane vrednosti eksprimiranja u odnosu na miševe tretirane sa IgG za svaki od MC38 i CT26 tumora.

[0251] Utvrđeno je da su poređenja relativnog eksprimiranja gena statistički značajna ako je P < 0.05. P-vrednosti su izračunate korišćenjem neuparenih, dvostrukih t -test analiza izračunatog eksprimiranja gena tumora tretiranih anti-CSFIR antitelom (cmFPA008)-u poređenju sa IgG kontrolom. Statistički značaj je prikazan na SL.8 kao što sledi: * p < 0.05, ** p < 0.01.

Primer 6: Kombinovana terapija sa anti-CSFIR antitelom i PD-1/PD-L1 inhibitorom

[0252] Anti-CSFIR antitelo (antitelo koje sadrži varijabilne regione teškog lanca i lakog lanca sa SEQ ID NOs: 53 i 60, redom) se administrira u kombinaciji sa anti-PD-1 antitelom u povećanim dozama kod subjekta sa raznim vrstama tumora, uključujući NSCLC, melanom, SCCHN, kancer bešike, i kancer pankreasa. Anti-CSF1R antitelo se administrira u dozi koja varira od 1mg/kg do 10 mg/kg. Anti-CSFIR antitelo i anti-PD-1 antitelo se doziraju istovremeno svake 2 nedelje.

[0253] Anti-CSFIR antitelo i anti-PD-1 antitelo se administriraju u tri podgrupe pacijenata sa melanomom: ranije nisu lečeni (nikada nisu primili nijedno antitelo), stekli su rezistenciju (napredovali nakon početnog odgovora na anti-PD-1 antitelo), i de novo rezistentni (nisu reagovali na terapiju PD-1/PD-L1 inhibitorom).

[0254] Biopsije jezgara iglom pre i posle lečenja su obezbeđene u podgrupi subjekata kako bi se procenile potencijalne promene u imunološkim ćelijama, stromi, i ćelijama tumora nakon lečenja. Pored bojenja hematoksilinom i eozinom za procenu ukupne ćelijske celine tumora, koriste se i specifični eseji za praćenje broja i podtipova makrofaga. Pacijenti se dodatno prate zbog ukupnog odgovora, imunološki-povezanog odgovora, i ukupnog preživljavanja.

[0255] Za neke, većinu, ili sve pacijente, broj CD8+ T ćelija se povećava nakon lečenja sa kombinacijom i/ li broj Treg ćelija se smanjuje nakon lečenja sa kombinacijom. Pored toga, kod nekih, većine, ili svih pacijenata, smanjuje se broj M2 makrofaga koji poboljšavaju tumor a povećava se broj M1 makrofaga koji suzbijaju tumor nakon lečenja sa kombinacijom. Konačno, kod nekih, većine, ili kod svih pacijenata, nekroza tumora se povećava nakon lečenja sa kombinacijom.

Primer 7: Sažetak kliničkog ispitivanja monoterapije i kombinovane terapije sa anti-CSFIR antitelom i nti-PD-1 antitelom

[0256] Anti-CSFIR antitelo HuAB1 je dato kao monoterapija i u kombinaciji sa anti-PD-1 antitelom nivolumaba kod pacijenata sa odabranim naprednim kancerima i koji prethodno nisu primili inhibitor CSF1R puta u otvoreno-obeleženoj, multicentričnoj, studiji eskalacije doze i ekspanzije doze. Nivolumab je ranije odobren za primenu kod melanoma, metastatskog NSCLC, i u kombinaciji sa ipilmumabom, anti-CTLA-4 antitelom, za lečenje metastatskog melanoma. Za kombinovane delove studije, HuAB1 i nivolumab će se davati 1. dana svakog 14-dnevnog ciklusa lečenja; nivolumab će se davati prvo kao IV infuzija tokom 30 minuta, sa odmorom od 30 minuta između 2 infuzije, praćeno 30-minutnom infuzijom HuAB1 IV.

[0257] Prva faza studije (faza 1a) obuhvata dve referentne kohorte za HuAB1 monoterapiju (1aM1 i 1aM2) i tri dozno-eskalacione kohorte HuAB1 u kombinaciji sa nivolumabom (1aC1, 1aC2 i 1aC3). Druga faza studije (faza 1b) obuhvata osam kohorti (1b1 do 1b8) u šest vrsta kancera. Otprilike 270 ukupno pacijenata će učestvovati u studiji, 30 u prvoj fazi i 240 u drugoj fazi sa po 30 u svakoj od 8 kohorti druge faze. Pojedinačni pacijenti biće upisani u najviše jedan od ispitivanih delova studije 1aM, 1aC ili 1b. Slika 6 prikazuje šemu dizajna studije.

[0258] U fazi 1a, monoterapijskim pacijentima u kohortama 1aM1 i 1aM2 daju se 2 mg/Kg ili 4 mg/Kg HuAB1 jednom na 14 dana (q2w). Kohortama kombinovane terapije 1aC1, 1aC2 i 1aC3 daju se 1, 2 ili 4 mg/Kg HuAB1 i 3 mg/Kg nivolumaba jednom na 14 dana (q2w). Pacijenti u 1aM1 i 1aC1 kohortama leče se tokom ukupno dva 14-dnevna ciklusa u roku perioda od 28 dana, nakon čega slede ostale kohorte. Kohorta sa 3 mg/Kg HuAB1 i 3 mg/kg nivolumaba takođe može biti uključena. U fazi 1a, pacijenti mogu biti uključeni ili u monoterapijske ili u kohorte kombinovane terapije ako imaju histološki ili citološki potvrđeni čvrsti tumor koji je lokalno rekurentan ili metastazira i koji je napredovao nakon standardnog lečenja ili nije pogodan za standardni tretman. Pacijenti sa bilo kojom prethodnom izloženošću bilo kojem leku koji cilja PD-1 put su izuzeti.

[0259] U fazi 1b, tretira se osam kohorti pacijenata, kako sledi.

Kohorta 1b1: NSCLC (bez ranije anti-PD-1 terapije, druge ili treće linije).

[0260] Ova kohorta može da uključuje pacijente sa histološki ili citološki dokumentovanim skvamoznim ili neskuloznim NSCLC koji su prisutni sa stadijumom IIIB ili IV bolesti (prema verziji 7 priručnika proučavanja stadijuma kancera pluća međunarodnog udruženja u torakalnoj onkologiji) i sa rekurentnom ili progresivnom bolešću nakon multimodalne terapije (terapija zračenjem, hirurška resekcija ili definitivna hemoterapija) za lokalno uznapredovalu ili metastatsku bolest. Može uključivati pacijente sa progresijom ili recidivom tokom/nakon dvojnog hemoterapijskog režima na bazi platine za uznapredovalu ili metastatsku bolest. Pacijenti sa bilo kojom prethodnom izloženošću bilo kom leku koji cilja PD-1 put su izuzeti.

Kohorta 1b2: NSCLC (pacijenti refraktorni na lekove konji ciljaju anti-PD-1).

[0261] Ova kohorta može da uključuje pacijente sa histološki ili citološki dokumentovanim NSCLC koji su prisutni sa lokalno uznapredovalim stadijumom IIIB ili stadijumom IV bolesti, i pacijente sa radiološkim dokazima progresije bolesti tokom lečenja sa lekom koji cilja PD-1 put koji nije proizveo klinički odgovor (tj., ni CR ni PR) i sa progresivnom bolešću kao najboljim odgovorom. U kontekstu ove kohorte, refraktorni pacijenti su pacijenti koji nisu imali klinički odgovor nakon što su primili najmanje 2 doze bilo kog leka koji cilja PD-1. Pacijenti koji nisu intolerantni na bilo koji lek koji cilja PD-1 put su izuzeti, gde je netolerancija definisana kao bilo koji neželjeni događaj stepena 4 povezan sa lečenjem, ili bilo koji neželjeni događaj stepena 2 ili 3 povezan sa lečenjem koji je neprihvatljiv za pacijenta i traje uprkos standardnim protivmerama.

Kohorta 1b3: Melanom (bez ranije anti-PD-1 terapije)

[0262] Ova kohorta može da uključuje pacijente sa histološki ili citološki dokumentovanim melanomom stadijuma III ili IV u skladu sa Američkim zajedničkim komitetom za sistem određivanja stadijuma kancera (AJCC), koji su ili vrefraktorni prema, netolerantni prema ili su odbili, standardnu terapiju za lečenje metastatskog melanoma. Uključeni pacijenti mogu pokazati objektivne dokaze progresije bolesti uprkos lečenju sa BRAF inhibitorom ili može biti BRAF divljeg tipa. Pacijenti sa bilo kojom prethodnom izloženošću bilo kojem leku koji cilja PD-1 put, koji su BRAF mutant, ili čiji BRAF mutacijski status nije poznat ili ne može da se utvrdi izuzimaju se.

Kohorta 1b4: Melanom (refraktoran ili recidivan na lek koji cilja anti-PD-1)

[0263] Pacijenti u ovoj kohorta mogu imati histološki ili citološki dokumentovan neresektabilni melanom stadijuma III ili IV prema AJCC sistemu određivanja stadijuma. Uključeni pacijenti mogu pokazati radiološki dokaz progresije bolesti tokom lečenja sa inhibitorom kontrolne tačke ili lekom koji cilja PD-1 koje nije proizvelo kliničku korist, ili mogu pokazati, dok primaju lečenje sa lekom koji cilja PD-1, progresivnu bolest kao najbolji odgovor ili progresiju bolesti nakon početne kliničke koristi. U kontekstu ove kohorte, refraktorni pacijenti su pacijenti koji nisu imali klinički odgovor nakon primanja najmanje 2 doze bilo kog leka koji cilja PD-1. Uključeni pacijenti mogu pokazati objektivan dokaz progresije bolesti uprkos lečenju sa BRAF inhibitorom ili može biti BRAF divljeg tipa. Bilo koja prethodna terapija protiv kancera uključujući dakarbazin, BRAF inhibitor (ako je BRAF V600 mutacija pozitivna) i/ili ipilimumab i palijativnu radioterapiju su završene najmanje 3 nedelje pre studije administriranja leka a lečenje sa lekom koji cilja PD-1 se prekida najmanje 6 nedelja pre prve doze studijskog leka. Pacijenti koji su netolerantni na bilo koji lek koji cilja PD-1 put kako je definisano iznad su isključeni, jer su pacijenti koji su sa BRAF mutantom ili čiji status BRAF mutacije je ili nepoznat ili se ne može odrediti.

Kohorta 1b5: Karcinom skvamoznih ćelija gave i vrata (SCCHN) (druga linija)

[0264] Pacijenti sa histološki ili citološki dokumentovanim rekurentnim ili metastatskim SCCHN (usna šupljina, ždrelo, grkljan), stadijum III ili IV i koji nisu podložni lokalnoj terapiji sa lekovitom namerom (operacija ili terapija zračenjem sa ili bez hemoterapije) mogu biti uključeni u ovu kohortu. Pacijenti takođe mogu imati progresiju ili recidiv u roku od 6 meseci od poslednje doze terapije platinom u adjuvansu (tj. kod zračenja nakon operacije), primarnom (tj. kod zračenja), rekurentnom, ili metastatskom okruženju. Klinička progresija nakon terapije platinom je dozvoljeni događaj za ulazak i definiše se kao napredovanje lezije veličine najmanje 10 mm koja je podložna kaliperskom merenju (npr., površinska lezija kože prema RECIST v1.1) ili lezija koja je bila vizualizovano i fotografski zabeležena merenjima i pokazala da je napredovala. Pacijenti koji su prethodno bili izloženi anti-PD-1 leku su isključeni.

Kohorta 1b6: Kancer pankreasa (druga linija)

[0265] Uključeni pacijenti mogu imati histološki ili citološki dokumentovan lokalizovan ili metastatski adenokarcinom pankreasa, koji nije uspeo (ili nije naznačen za) standardnu terapiju. Pacijenti su takođe mogli prethodno imati operaciju, terapiju zračenjem radi upravljanja lokalno uznapredovalog ili metastatskog adenokarcinoma pankreasa pod uslovom da je dokumentovana progresija bolesti. Sve toksičnosti treba rešiti, a poslednji deo tretmana zračenjem završen je najmanje 4 nedelje pre administriranja prve studije leka. Pacijenti koji su prethodno bili izloženi anti- PD-1 leku su isključeni.

Kohorta 1b7: Kolorektalni kancer (treća linija)

[0266] Uključeni pacijenti mogu imati histološki ili citološki dokumentovan adenokarcinom kolona ili kancera, i mogu imati metastatski kolorektalni kancer sa dokumentovanom progresijom bolest nakon poslednje administracije standardnih terapija ili biti intolerantni na standardne uključeni terapije (a odobrene uključene terapije morale su da uključe fluoropirimidin, oksaliplatin, irinotekan, bevacizumab, i, ako je KRAS divljeg tipa, cetuksimab ili panitumumab). Pacijenti sa prethodnom izloženošću anti-PD-1 leku su isključeni.

Kohorta 1b8: Maligni gliom (prvi recidiv)

[0267] Pacijenti u ovoj kohorti mogu imati histološki ili citološki dokumentovan napredni maligni gliom IV stepena prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) (glioblastom ili gliosarkom) i možda su prethodno lečeni operacijom, radioterapijom i temozolomidom. Pacijenti mogu imati dokumentovani prvi recidiv dijagnostičkom biopsijom ili kontrast-poboljšanim MRI izvršenim u roku od 21 dana od administriranja prvog studijskog leka po kriterijumu Procene odgovora u neuro-onkologiji (RANO). Pacijenti se isključuju ako su primili prethodno lečenje bevacizumabom ili drugim agensom za ciljanje VEGF ili VEGF receptora, više od 1 recidiva glioblastoma ili gliosarkoma, ili prethodno izloženi bilo kojem leku koji cilja PD-1.

[0268] Pacijentima na monoterapiji se administrira HuAB1 kao IV infuzija od 30 minuta. Pacijenti na kombinovanoj terapiji su primili infuziju nivolumaba prvo pri dozi od 3 mg/kg kao IV infuziju od 30 minuta, 1. dana svakog 14-dnevnog ciklusa lečenja. Oni primaju HuAB1 posle infuzija nivolumaba 1. dana svakog 14-dnevnog ciklusa lečenja, sa odmorom od 30 minuta između dve infuzije.

[0269] Biopsija na mesto tumora sakuplja se 1. dana prvog ciklusa studije i ponovo 29. dana. Pacijenti se takođe procenjuju za opšte preživljavanje nakon studije, preživljavanje bez progresije bolesti, i trajanje odgovora za te pacijente sa potvrđenim odgovorima, na osnovu kriterijuma RECIST v1.1. CT/MRI (grudni koš, abdomen, karlica, i mozak) koji se izvode pre 1. dana, tokom lečenja i nakon studije, i vrše se merenja opterećenja tumora. Primarni parametar odgovora je objektivna stopa odgovora, što je broj pacijenata sa potpunim ili delimičnim odgovorom podeljenim ukupnim brojem lečenih pacijenata sa merljivom bolešću na početku. Odgovor tumora je procenjen korošćenjem RECIST v1.1, dodatak F.

Primer 8: Kompletni protokol faze 1a i 1b kliničkog ispitivanja – kliničko ispitivanje monoterapije i kombinovane terapije sa anti-CSFIR antitelom (HuAB1 takođe poznato i kao FPA008) i anti-PD-1 antitelom (nivolumab)

1 UVOD I OBRAZLOŽENJE STUDIJE

Receptor za faktor stimulacije kolonija i makrofazi povezani sa tumorom

[0270] Makrofagi su ćelije izvedene iz mijeloida koje izvršavaju različite funkcije u ljudskom telu. Oni mogu kolonizovati tkiva (i tumore) kroz dva različita mehanizma: hematogeno sejanje iz cirkulišućih monocita ili lokalno samoobnavljanje u obliku makrofaga koji žive u tkivu (Lavin, 2013). Nedavne studije pokazale su da makrofagi ispoljavaju svoj fiziološki efekat, i igraju jedinstvene uloge, u tkivima u kojima su aktivni (Lavin, 2014). Regulacija makrofaga je složena jer ove ćelije aktivno luče i reaguju na višestruke gradijente citokina i hemokina u njihovom lokalnom okruženju.

[0271] Makrofazi povezani sa tumorom (TAMs) su među najrasprostranjenijim tipovima imunih ćelija u mikrookruženju tumora. Značajni dokazi sugerišu da su TAM polarizovani prema antiinflamatornom fenotipu (M2) koji inhibira antitumorski imuni odgovor (Noy, 2014) putem i kontakta ćelija-ćelija i rastvorljivih faktora kao što su imunosupresivni citokini. U skladu sa tim, povećani nivo TAM-a povezan je sa lošom prognozom kod većine kancera (Komohara, 2014).

[0272] Nakon lečenje sa anti-CSFIR agensom, makrofagi koji nisu iscrpljeni mogu se repolarizovati iz M2 imunosupresivnog stanja u M1 antitumorsko stanje koje bi podržalo T-ćelijski odgovor. Ova konverzija, povezana sa istovremenim modalitetima lečenja, kao što je anti-PD-1 lečenje, mogla bi imati povećan efekat na smanjenje rasta tumora (Ruffell, 2015).

[0273] Pokazalo se da stope odgovora u tekućim studijama PD-L1 korelišu sa koncentracijom PD-1/PDL1 u stromi tumora (Tumeh, 2014). Treba napomenuti da takođe postoji značajna količina makrofaga u stromi tumora jer regrutovanje monocita u stromu tumora dovodi do njihovog razvoja u supresivne M2 makrofage. Pokazano je da povezanost monocita i akrofaga sa PD-L1 suzbija tumor-specifični imunitet T-ćelija i koreliše sa lošim preživljavanjem kod pacijenata. Predvidljivo, dokazano je da blokada PD-L1 pozitivnih ćelija povezanih sa monocitima in vivo poboljšava tumor-specifični imunitet T-ćelija. In vitro studije takođe su pokazale da aktivirani monociti koji eksprimiraju PD-L1 pokazuju značajnu prevenciju tumorspecifične T-ćelijske proliferacije, proizvodnju citokina i citotoksični potencijal (Kuang, 2009).

[0274] Signalizacija receptora za faktor stimulacije kolonija (CSF1R) igra osnovnu ulogu u diferencijaciji, održavanju, i funkciji makrofaga i podgrupi drugih ćelija mieloidne linije koja uključuje monocite i osteoklaste (Hamilton, 2013). Dva poznata liganda za CSF1R su CSF1 i IL34. Oba ova agonista vezuju se za preklapajuće regione CSF1R sa sličnim afinitetom (Masteller, 2014), iako imaju malo zajedničke homologije aminokiselina. Miševi kojima nedostaje CSF1R imaju nedostatke u makrofagima, što podvlači suštinsku ulogu CSF1R puta u biologiji ovog tipa ćelija (Dai, 2002). Očekuje se da će farmakološki tretmani koji blokiraju CSF1R u okruženjima kancera smanjiti ili reprogramirati TAM-e i smanjiti imunološku supresiju. Sveukupno, ovo bi moglo proizvesti tumorsko mikrookruženje koje je povoljnije za terapije protiv kancera na imunološkoj osnovi.

[0275] HuAB1 je rekombinantno, humanizovano immunoglobulinsko G4 (IgG4) monoklonalno antitelo koje se vezuje za humani CSF1R. Interakcija HuAB1 i CSF1R antagonizuje vezivanje i CSF1 i IL34 za CSF1R, time sprečavajući aktivaciju receptora. HuAB1 inhibira i CSF1 i IL34-indukovanu CSF1R fosforilaciju u ćelijskoj liniji koja je proizvedena inženjeringom da prekomerno eksprimira CSF1R (CHO-CSF1R), eksperimentalno pokazujući da HuAB1 blokira aktivaciju signalnih puteva ligandom indukovanog CSF1R. HuAB1 takođe inhibira CSF1 i IL34-indukovanu proliferaciju i preživljavanje monocita periferne krvi in vitro, pokazujući da HuAB1 inhibira ne samo pokretanje signalnih putevan CSF1 i IL34, nego takođe naknadne fiziološke odgovore primarnih humanih monocita na ove ligande.

[0276] Uzeti zajedno, ovi i drugi novi podaci sugerišu da bi blokiranje CSF1R lečenjem sa HuAB1 moglo da ublaži imunosupresivno tumorsko okruženje koje generišu TAM-i i da poboljša efikasnost imunoloških terapija protiv kancera na imunološkoj osnovi. PD-1

[0277] Programirana ćelijska smrt-1 (PD-1; CD279) je signalni receptor na ćelijskoj površini koji isporučuje inhibitorne signale koji regulišu ravnotežu između aktivacije T-ćelije i tolerancije interakcijom sa njenim ligandima, PD-L1 (CD274; B7-H1) i PD-L2 (B7-DC/CD273). To je transmembranski protein od 55 kD tipa I koji je član CD28 porodice T-ćelijskih kostimulatornih receptora, koji takođe uključuje inducibilni kostimulator (ICOS), citotoksični T limfocitni antigen-4 (CTLA4) i B- i T-limfocitni prigušivač (BTLA) (Freeman, 2000). PD-1 sadrži unutarćelijski imunoreceptorski na tirozinu zasnovani inhibitorni motiv koji se nalazi u blizini membrane (ITIM) i imunoreceptorski prekidački motiv zasnovan na tirozinu udaljen od membrane (ITSM). PD-1 se primarno eksprimira na aktiviranim T ćelijama, B ćelijama, i mijeloidnim ćelijama (Nishimura, 2001a). Pokazano je da njegovi ligandi, PDL1 i PD-L2, negativno regulišu aktivaciju T-ćelija nakon vezivanja za PD-1 i u murinskom i u humanom sistemu (Carter, 2002; Latchman, 2001). PD-1 daje negativan signal regrutovanjem SHP-2 u fosforilirani ostatak tirozina u ITSM u njegovom citoplazmatskom regionu (Chemnitz, 2004; Sheppard, 2004).

[0278] Dokazi o negativnoj regulatornoj ulozi PD-1 potiču iz studija miševa sa nedostatkom PD-1, koji razvijaju različite autoimune fenotipove, uključujući proširenu kardiomiopatiju i lupussličan sindrom sa artritisom i nefritisom (Nishimura, 1999; Nishimura, 2001b; Okazaki , 2003). Pojava ovih autoimunih fenotipova zavisi od genetske pozadine soja miša; mnogi od ovih fenotipova nastaju u različito vreme i pokazuju promenljivu penetraciju. Pored fenotipova nultih mutacija, utvrđeno je da inhibicija PD-1 blokadom posredovanom antitelima u nekoliko murinskih modela igra ulogu u razvoju autoimunih bolesti kao što je encefalomielitis, bolest transplantata protiv domaćina, i dijabetes tipa I (Ansari, 2003; Blazar, 2003; Salama, 2003). Uzeti zajedno, ovi rezultati sugerišu da PD-1 blokada ima potencijal da aktivira anti-sopstvene T ćelijske odgovore, ali ovi odgovori su promenljivi i zavise od različitih genetskih faktora domaćina. Prema tome, PD-1 nedostatak ili inhibicija nije praćena univerzalnim gubitkom tolerancije na sopstveni antigen.

[0279] Agens za ciljanje PD-1, nivolumab klinički je testiran na nekoliko vrsta tumora uključujući NSCLC, melanom i karcinom bubrežnih ćelija (RCC) kao pojedinačni agens ili u kombinaciji sa drugim tretmanima. Neki od podataka o efikasnosti iz Brošure istraživača nivoalumaba (IB) prikazani su u tabeli 1 ispod. Nivolumab kao pojedinačni agens ima izvanrednu trajnu efikasnost u podpopulaciji pacijenata. Pojačani efekat kombinacija nivolumaba sugeriše potencijal za mogućnosti sa daljim prednostima za pacijente kao režim kombinovanja sa drugim netestiranim agensima.

[0280] Nivolumab je trenutno odobren od strane FDA za neresektabilni ili metastatski melanom i progresiju bolesti nakon ipilimumaba i, ako je BRAF V600 mutacija pozitivna, BRAF inhibitora.

Odobren je takođe za metastatski skvamozni nesitnoćelijskim kancer pluća (NSCLC) sa progresijom na ili posle hemoterapije zasnovane na platini.

Tabela 1 - Rezime podataka kliničke efikasnosti nivolumaba kod melanoma, NSCLC, i

RCC

1.1 Obrazloženje za HuAB1 i nivolumab kombinovanu terapiju

[0281] HuAB1 je humanizovano monoklonalno antitelo usmereno protiv CSF1R. Pokazano je da je ciljanje CSF1R puta sa antitelima ili inhibitorima malih molekula efikasno u singeničkim mišjim tumorskim modelima. U modelu MC38 adenokarcinoma kolona kod miševa, antitelo koje cilja CSF1R rezultovalo je značajnim smanjenjem TAM-a, što je praćeno pozitivnim pomeranjem odnosa CD8<+>prema CD4<+>prema citotoksičnim CD8<+>T ćelijama. U nedavnoj kliničkoj studiji, RG7155 (antitelo koje cilja CSF1R) je testirano na pacijentima sa čvrstim tumorima i pokazalo je da značajno smanjuje CSF1R<+>CD163<+>makrofage u tumorima (Ries, 2014). Ovo smanjenje makrofaga je takođe povezano sa smanjenjem FOKSP3<+>regulatornim T ćelijama. Ovi podaci sugerišu da su blokade CSF1R indirektno uticale na druge imune efektorske ćelije. U mišjem modelu proneuralnog glioblastoma multiforme (GBM), inhibicija malih molekula CSF1R značajno je povećala preživljavanje i regresirala utvrđene tumore (Pyonteck, 2013). U ovom modelu, TAM nisu iscrpljeni, već su pretvoreni u proinflamatorni fenotip u prisustvu inhibicije CSF1R.

[0282] U modelu ortotopskog duktalnog adenokarcinoma pankreasa (PDAC), blokada CSF1R puta malim molekulom ili anti-CSF1 antitelom selektivno je smanjila imunosupresivne TAM, što je naknadno smanjilo imunosupresiju. Ovo smanjenje imunosupresivnih TAM-a omogućilo je preostalim pro-inflamatornim TAM da podrže prezentaciju antigena i pojačaju antitumorski T-ćelijski odgovor (Zhu, 2014). To je, zauzvrat, dovelo do povećanog odgovora na interferon koji pozitivno reguliču inhibitore kontrolnih tačaka T-ćelija, uključujući PD-L1, na ćelijama tumora. Ova kontraregulacija je poslužila za ograničavanje antitumorskih T-ćelijskih odgovora angažovanjem T-ćelijskog inhibitora PD-1. Što je najvažnije, anti-PD-1 lečenje uspelo je da prevaziđe inhibiciju posredovanu PD-L1. Ciljanje PD-1 kao pojedinačnog agensa pokazalo je ograničenu efikasnost u ograničavanju rasta PDAC tumora, ali kombinovanje PD-1 blokade sa inhibicijom CSF1R snažno je izazvalo regresiju tumora čak i kod velikih, utvrđenih tumora.

[0283] Zajedno, ovi podaci sugerišu da se reprogramira TAM odeljak u tumorima putem HuAB1-posredovanog CSF1R blokada bi mogla smanjiti imunosupresivne TAM u mikrookruženju tumora i poboljšati efikasnost imunoterapija zasnovanih na kontrolnim tačkama kao što je nivolumab.

1.2 Obrazloženje za HuAB1 / Nivolumab kombinovanu terapiju u odabranim vrstama tumora

[0284] TAM mogu snažno suzbiti antitumorski imuni odgovor. CSF1R je receptor na ćelijskoj površini koji se eksprimira na TAM-ima i reguliše njihovo preživljavanje i funkciju. Pokazalo se da antitela koja blokiraju CSF1R smanjuju TAM-e i u murinskim i u humanim tumorima (Ries, 2014). TAM su prisutni u mnogim kancerima kod ljudi što sugeriše da bi antitela koja blokiraju CSF1R, kao što je HuAB1, mogla da se koriste za lečenje više vrsta tumora. Pored toga, pokazano je da TAM korelišu sa lošom prognozom za brojne kancere, uključujući pluća, pankreasa, glave i vrata i melanom, između ostalih (Komohara, 2014). Dalje, analiza Atlasa genoma kancera pokazuje visoku korelaciju CSF1R sa PD-1/PDL1 koekspresijom, i potpisima T-ćelija u kancerima glave, vrata, pluća i melanoma, kao i sa drugima. U pretkliničkim modelima, takođe je pokazano da inhibicija CSF1R menja polarizaciju makrofaga i blokira napredovanje glioma (Pyonteck, 2013). Blokada CSF1R takođe smanjuje TAM-e i sinergizuje se sa blokadom PD-1 i CTLA4 kontrolne tačke u modelima kancera pankreasa (Zhu, 2014). Takođe je pokazano da ćelije kolorektalnog tumora eksprimiraju relativno niže nivoe PD-L1 u poređenju sa melanomom ili kancerom pluća i da su nivoi PD-L1 koji su uočeni prisutni na infiltrirajućim mijeloidnim ćelijama (Llosa, 2015)

[0285] Nivolumab se trenutno testira na više vrsta tumora, uključujući sve vrste tumora predložene za deo faze 1b ove studije. Kako podaci o nivolumabu sazrevaju, oni će pomoći u informisanju faze 1b širenja ove studije na odabrane vrste tumora.

[0286] Pored studija u toku, nivolumab je odobren za primenu kod melanoma i skvamoznih NSCLC. Odobrenje za melanom je zasnovano na rezultatima CheckMate 037 studije. U ovoj studiji, efikasnost i bezbednost nivolumaba poređena je sa izborom hemoterapije (ICC) istraživača kao drugom ili kasnijom linijom lečenja kod pacijenata sa uznapredovalim melanomom. U ovoj studiji, 272 pacijenta su randomizirana na nivolumab, a 133 na ICC. Potvrđeni objektivni odgovori zabeleženi su kod 32% od prvih 120 pacijenata u grupi sa nivolumabom naspram 11% pacijenata u ICC grupi. Neželjeni događaji stepena 3-4 pripisani nivolumabu su uključivali povećanu lipazu, povećani ALT, anemiju, i umor (svaki 1%); za ICC, uključivali su neutropeniju (14%), hrombocitopeniju (6%), i anemiju (5%). Bilo je takođe SAE stepena 3-4 u vezi sa lekovima kod 5% pacijenata lečenih nivolumabom i 9% pacijenata iz ICC grupe. Nije bilo smrtnih slučajeva povezanih sa lečenjem (Weber, 2015).

[0287] Odobrenje u NSCLC za nivolumab zasnovano je na rezultatima CheckMate 017 i CheckMate 063 studija. CheckMate 017 je upisao pacijente sa metastatskim skvamoznim NSCLC koji su doživeli progresiju bolesti tokom ili nakon jednog prethodnog dvojnog na bazi platine režima hemoterapije. OS sa lečenjem nivolumabom bilo je 9.2 meseca, naspram 6.0 meseci sa docetakselom (Opdivo uložak pakovanja, 2015). CheckMate 063 je procenio aktivnost nivolumaba kod pacijenata sa naprednim, refraktornim, skvamoznim NSCLC. U studiju je upisano i lečeno 117 pacijenata. Od njih, 14.5% pacijenata je imalo objektivan odgovor kako je procenio odbor za nezavisnu radiološku procenu, a 26% je imalo stabilnu bolest. Medijana vremena do odgovora je bila 3.3 meseca a medijana trajanja odgovora nije postignuta. Od 17 odgovora, 77% je bilo u toku u vreme analize. Od 117 pacijenata, 17% je prijavilo AE povezane sa lečenjem stepena 3-4, uključujući: umor (4%), pneumonitis (3%), i dijareju (3%). Zabeležena su dva smrtna slučaja povezana sa lečenjem uzrokovana upalom pluća i ishemijskim moždanim udarom kod pacijenata sa višestrukim komorbiditetima u okruženju progresivne bolesti (Rizvi, 2015).

[0288] Gore navedeni podaci podržavaju istragu HuAB1 u kombinaciji sa nivolumabom u melanomu, NSCLC, kancerima glave i vrata, pankreasa, kolorektalnom, i gliomu.

1.3 Obrazloženje započetnu dozu za HuAB1 monoterapiju i kombinovanu eskalacionu dozu

[0289] Sponzor je već pokrenuo kliničku studiju prve faze u čoveku, dizajniranu u 3 dela, za procenu bezbednosti, PK i biomarkera pojedinačnog agensa HuAB1 kod zdravih dobrovoljaca i pacijenata sa reumatoidnim artritisom (RA) (studija FPA008-001). U delovima 1 i 2 ove studije, HuAB1 je testirano na zdravim dobrovoljcima u dozama od 0.2, 1, 3 i 10 mg/kg telesne mase. U grupi zdravih dobrovoljaca, pri 1 mg/kg, 7 subjekata je dobilo jednu dozu a 5 subjekata je dobilo 2 doze; pri 3 mg/ kg, 10 subjekata je dobilo jednu dozu, a 2 subjekta su dobila 2 doze; pri 10 mg/kg, 6 subjekata primilo je jednu dozu HuAB1. Kohorte sa više doza dobijale su doze u razmaku od 14 dana i svi subjekti su praćeni zbog toksičnosti koja ograničava dozu (DLT) kroz 28-dnevni prozor.

[0290] Od 23. septembra 2014. godine, 48 subjekata završilo je delove 1 i 2 studije. Nije zabeležen nijedan DLT u delovima 1 ili 2. Svi neželjeni događaji (AEs) bili su stepena 1 ili 2 i samo ograničeni sa najčešćim toksičnim efektima povezanim sa lečenjem HuAB1 koji je pruritus, edem kapaka zajedno sa oticanjem lica, umorom, i glavoboljom. Primećena su privremena povišenja serumskih enzima kao što su kreatinin kinaza (CK), laktat dehidrogenaza (LDH), alanin aminotransferaza (ALT) i aspartat aminotransferaza.

[0291] U kontinuitetu ogranka 3. dela studije 1. faze, pacijenti sa RA koji nisu reagovali na antireumatske lekove koji modifikuju bolest (DMARD - disease-modifying antirheumatic drugs) učestvuju u otvorenoj studiji sa različitim nivoima doza HuAB1 na 1, 3 i 6 mg/kg telesne mase. Ovi pacijenti moraju da imaju stabilnu nedeljnu dozu etotreksata pre i tokom studije i dobiće 2 doze HuAB1, u razmaku od 14 dana. Pored drugih analiza, pacijenti se prate zbog bezbednosti, farmakokinetike (PK) ,i harmakodinamike (PD) nakon 2-doznog režima.

[0292] Ukratko, 36 zdravih dobrovoljaca i 6 pacijenata sa RA primilo je HuAB1 do danas, DLT nisu zabeleženi u delovima 1 ili 2, a nisu zabeležene značajne toksičnosti povezane sa lečenjem kod pacijenata sa RA u doznim nivoima od 1 mg/kg ili 3 mg/kg. Sigurnosni profil nivoalumaba dobro je utvrđen i potkrepljen nedavnim američkim odobrenjima za promet za lečenje melanoma i skvamoznih NSCLC. Broj subjekata kojima je dozirano, nivo doze procenjen i trenutni ukupni AE profil HuAB1 i nivolumaba podržavaju istovremeno pokretanje monoterapije HuAB1 od 2 mg/kg i 1 mg/kg HuAB1 sa kohortama kombinovane terapije od 3 mg/kg nivolumaba u ovoj studiji.

[0293] Deo faze 1a ove studije sastojaće se od dvostepene monoterapijske eskalacije doze HuAB1 pri 2 mg/kg zatim 4 mg/kg HuAB1. Takođe će postojati trostepena eskalacija doze fiksne doze od 3 mg/kg nivolumaba u kombinaciji sa 1 mg/kg HuAB 1, zatim 2 mg/kg HuAB1, zatim 4 mg/kg HuAB 1.

[0294] Kohorta monoterapije 4 mg/kg HuAB1 biće otvorena nakon što se 28-dnevni DLT period ukloni od kohorte monoterapije 2 mg/kg HuAB1. Kohorta kombinacije 2 mg/kg HuAB1/nivolumab započinje tek nakon što se DLT period ukloni u kohorti kombinacije 1 mg/kg HuAB 1/nivolumab i kohorti monoterapije 2 mg/kg HuAB1. Kohorta kombinacije 4 mg/kg HuAB1/nivolumab započinje nakon što se DLT period ukloni u kohortama kombinacije 1 mg/kg i 2 mg/kg HuAB1/nivolumab i u kohortama monoterapije 2 mg/kg i 4 mg/kg HuAB1. Šematski prikaz eskalacije doze je prikazan na slici 7.

[0295] Svi pacijenti će biti na kontinuiranom rasporedu doziranja svakih 14 dana i praćeni do progresije bolesti, neprihvatljive toksičnosti ili povlačenja pristanka.

1.4 Obrazloženje 30-minutnog administriranja infuzije za svaki studijski lek

[0296] Dugo vreme infuzije, posebno kada se pojedincu daje više agenasauzastopno, opterećuje pacijente i centre za lečenje.

[0297] HuAB1, CSF1R inhibitor, je doziran tokom 30 minuta u studijama zdravim dobrovoljcima i takođe pacijentima sa RA.

[0298] Nivolumab se bezbedno primenjivao tokom 60 minuta u dozama do 10 mg/kg tokom dužeg trajanja lečenja. U studiji CA209010, (faza 2, nasumično, dvostruka slepa, studija raspona doza nivolumaba kod subjekata sa naprednim/metastatskim RCC bistrih ćelija), primećena je povezanost doze za reakcije na mestu infuzije i reakcije preosetljivosti (1.7% pri 0.3 mg/kg, 3.7% pri 2 mg/kg i 18.5% pri 10 mg/kg). Svi događaji su bili 1. ili 2. stepena i upravljivi. Ne očekuje se da trajanje infuzije od 30 minuta za 3 mg/kg nivolumaba (30% doze predviđene pri 10 mg/kg) predstavlja ozbiljnije sigurnosne probleme u odnosu na prethodno iskustvo pri 10 mg/kg nivolumaba infuziranog tokom 60 minuta.

[0299] Sve u svemu, reakcije na infuziju, uključujući reakcije preosetljivosti visokog stepena, bile su neuobičajene u kliničkim studijama na nivolumabu i HuAB1. Pored toga, pauza od 30 minuta nakon infuzije nivolumaba u kohortama kombinacije obezbediće vreme za odgovarajuće praćenje bezbednosti pre početka infuzije HuAB1. Sve u svemu, ne očekuje se promena u sigurnosnom profilu sa 30-minutnom infuzijom nivoalumaba ili HuAB1 bilo samostalno ili u kombinaciji.

1.5 Svrhe istraživanja

[0300] Svrha ogranka faze 1a ovog ispitivanja je procena bezbednosti i podnošljivosti nakon administriranja monoterapije HuAB1 kao i u kombinaciji sa nivolumabom kod pacijenata sa naprednim kancerom i utvrđivanje preporučene doze (RD - recommended dose) HuAB1 za ogranak kombinacije faze 1b ove studije.

[0301] Svrha ogranka faze 1b ovog ispitivanja je da dalje karakteriše bezbednosni profil HuAB1 u kombinaciji sa nivolumabom i da proceni kliničku korist pri RD kombinovane terapije HuAB 1/nivolumab kod pacijenata sa odabranim, naprednim kancerima.

1.6 Ciljevi

1.6.1 Ciljevi faze 1a

1.6.1.1 Primarni

[0302] Da bi se procenila bezbednost i podnošljivost HuAB1 kao monoterapije

[0303] Da bi se procenila bezbednost i podnošljivost HuAB1 u kombinaciji sa nivolumabom [0304] Da se odredi RD HuAB1 u kombinaciji sa fiksnom dozom nivolumaba

1.6.1.2 Sekundarni

[0305] Da se okarakteriše PK profil HuAB1

[0306] Da se okarakteriše PK pik i profil najniže koncentracije nivolumaba kada se administrira u kombinaciji sa HuAB1

[0307] Da se okarakteriše PD profil HuAB1 i nivolumaba

[0308] Da se okarakteriše imunogenost HuAB1 i nivolumaba

[0309] Da se proceni povezanost izabranih mera biomarkera i mera kliničke efikasnosti korišćenjem biopsija tumora pre lečenja i tokom lečenja

1.6.1.3 Istraživački

[0310] Da se dalje okarakteriše PD profil HuAB1 i nivolumaba

1.6.2 Ciljevi faze 1b

1.6.2.1 Primarni

[0311] Da se proceni klinička korist HuAB u kombinaciji sa nivolumabom kod pacijenta sa odabranim naprednim kancerima putem analize odjektivne stope odgovora (ORR).

[0312] Da se proceni bezbednost i podnošljivost HuAB1 u kombinaciji sa nivolumabom kod pacijenata sa odabranim naprednim kancerima tretiranih sa RD

1.6.2.2 Sekundarni

[0313] Da se proceni klinička korist HuAB1 u kombinaciji sa nivolumabom kod pacijenata sa odabranim naprednim kancerima putem analize opšteg preživljavanja (OS), trajanja odgovora (DOR), i preživljavanja bez progresije (PFS)

[0314] Da se okarakteriše PK profil HuAB1

[0315] Da se okarakteriše PK pik i profil najniže koncentracije nivolumaba kada sre administrira u kombinaciji sa HuAB1

[0316] Da se okarakteriše PD profil HuAB1 i nivolumaba

[0317] Da se okarakterišeimunogenost HuAB1 i nivolumaba

[0318] Da se proceni povezanost izabranih mera biomarkera i mera kliničke efikasnosti korišćenjem biopsija tumora pre lečenja i tokom lečenja

1.6.2.3 Istraživački

[0319] Da se dalje okarakteriše PD profil HuAB1 i nivolumaba

1.7 Pozadina razvoja proizvoda

1.7.1 Mehanizam delovanja

1.7.1.1 HuAB1

[0320] HuAB1 je rekombinantno, humanizovano IgG4 monoklonalno antitelo koje se vezuje za humani CSF1R. Vezivanje HuAB1 za CSF1R antagonizuju njegovi prirodni ligandi, CSF1 i IL34, time sprečavajući aktivaciju CSF1R. HuAB1 sadrži jednu aminokiselinsku supstituciju u zglobnom regionu da bi se sprečila razmena hemi-dimera.

[0321] HuAB1 inhibira i CSF1 i IL34-indukovanu CSF1R fosforilaciju u ćelijskoj liniji proizvedenoj inženjerski da prekomerno eksprimiraja CSF1R (CHO-CSF1R), pokazujući da HuAB1 blokira aktivaciju signalnih puteva ligandom indukovanog CSF1R. HuAB1 takođe inhibira CSF1 i IL34-indukovanu prpliferaciju i preživljavanje monocita periferne krvi in vitro, pokazujući da HuAB1 inhibira ne samo inicijaciju signalnih puteva CSF1 i IL34, nego takođe naknadne fiziološke odgovore primarnih humanih monocita na ove ligande.

[0322] CSF1R se eksprimira na ćelijama ćelijske linije monocita/makrofaga i signalizira putem CSF1R preko njegovih liganada, CSF1 i IL34, podržava diferencijaciju, održavanje, i funkciju monocita, makrofaga i osteoklasta. TAM su među najrasprostranjenijim vrstama imunih ćelija u mikrookruženju tumora. Značajni dokazi sugerišu da su TAM polarizovani prema antiinflamatornom fenotipu i kroz i inhibitore ćelijske površine i rastvorljive faktore, kao što su imunosupresivni citokini, igraju glavnu ulogu u inhibiciji antitumorskih imunih odgovora (Noy, 2014). CSF1 je glavni faktor preživljavanja za TAM-e a ciljanje CSF1R putem HuAB1 treba da smanji imunološku supresiju posredovanu TAM-ma što rezultuje jačanjem antitumorskog odgovora na imunoterapiju. Prema tome, lek koji inhibira CSF1R treba da ograniči imunosupresivni uticaj TAM-a na mikrookruženje tumora i mogao bi biti komplementaran i povećati trenutnu terapiju kancera.

[0323] Budući da HuAB1 ne reaguje unakrsno rna mišji CSF1R, surogat antitelo, cmHuAB1, je razvijeno koje vezuje i blokira mišji CSF1R sa sličnom snagom primećenom za HuAB1 prema humanom CSF1R. cmHuAB1 sadrži varijabilne regione pacova i mišji IgG1 Fc region. Vezivanje cmHuAB1 za mišji CSF1R demonstrirano je u enzimski vezananom imunosorbentnom eseju (ELISA - enzyme-linked immunosorbent assay) sa direktnim vezivanjem, a inhibitorna aktivnost cmHuAB1 dokazana je njegovom sposobnošću da inhibira CSF1-indukovanu i IL34-indukovanu proliferaciju CSF1/IL34-zavisnih ćelijskih linija (mNFS60). Vrednost Ecso za cmHuAB1 vezivanje za mišji CSF1R je 2.4 ng/ml, a IC50vrednosti za inhibiciju mišje CSF1-indukovane i mišje IL34-indukovane proliferacije/preživljavanja mNFS60 ćelija su 32.9 i 9.1 ng/mL, redom.

1.7.1.2 Nivolumab

[0324] Imunoterapija kancera počiva na pretpostavci da se tumori mogu prepoznati pre kao strani nego kao sopstveni i da ih aktivirani imuni sistem može efikasno napasti. Smatra se da se efikasan imunološki odgovor u ovom okruženju oslanja na imunološki nadzor tumorskih antigena eksprimiranih na ćelijama kancera što na kraju rezultuje adaptivnim imunološkim odgovorom i smrću ćelija kancera. U međuvremenu, progresija tumora može zavisiti od sticanja osobina koje omogućavaju ćelijama kancera da izbegnu imunološki nadzor i pobegnu od efikasnih urođenih i adaptivnih imunoloških odgovora (Dunn, 2002; Jemal, 2011; Pardoll, 2003; Zitvogel, 2006). Trenutni napori imunoterapije pokušavaju da razbiju očiglednu toleranciju imunog sistema na ćelije tumora i antigene bilo uvođenjem antigena kancera terapijskom vakcinacijom ili modulacijom regulatornih kontrolnih tačaka imunog sistema.

[0325] T-ćelijska stimulacija je složen proces koji uključuje integraciju brojnih pozitivnih kao i negativnih kostimulatornih signala pored prepoznavanja antigena od strane receptora T-ćelijskih receptora (TCR - T-cell receptor) (Greenwald, 2004). Zajedno, ovi signali uređuju ravnotežu između T-ćelijske aktivacije i tolerancije. Pokazano je da PD-1 signalizacija inhibira CD28-posredovanu regulaciju IL-2, IL-10, IL-13, interferon-□ama (IFN-γ) i Bcl-xL. Primećeno je takođe da PD-1 signalizacija inhibira T-ćelijsku aktivaciju, i širenje prethodno aktiviranih ćelija. Dokazi o negativnoj regulatornoj ulozi PD-1 potiču iz studija miševa sa nedostatkom PD-1, koji razvijaju različite autoimune fenotipove (Sharpe, 2007). Ovi rezultati sugerišu da PD-1 blokada ima potencijal da promoviše antisopstvene T-ćelijske odgovore, ali ti odgovori su promenljivi i zavise od različitih genetskih faktora domaćina. Prema tome, PD-1 nedostatak ili inhibicija nije praćena univerzalnim gubitkom tolerancije na sopstvene antigene.

[0326] In vitro, nivolumab se vezuje za PD-1 sa visokim afinitetom (EC500.39-2.62 nM), i inhibira vezivanje PD-1 za njegove ligande, PD-L1 i PD-L2 (IC50□ 1 nM). Nivolumab se specifično vezuje za PD-1 a ne za srodne članove CD28 familije kao CD28, ICOS, CTLA-4 i BTLA. Blokada PD-1 puta nivolumabom rezultuje ponovljivim pojačavanjemi proliferacije i IFN-γ oslobađanja u mešovitoj reakciji limfocita (MLR). Korišćenje eseja ponovne stimulacije citomegalovirusa (CMV) sa mononuklearnim ćelijama periferne krvi čoveka (PBMCs -peripheral blood mononuclear cells), efekat nivolumaba na antigen-specifičan odgovor na opoziv indikativan je na IFN-γ sekreciju pojačanu nivolumabom iz CMV-specifičnih memorijskih T ćelija na dozno-zavisan način u odnosu na kontrolu podudaranu sa izotipom. In vivo blokada PD-1 murinskim analogom nivolumaba poboljšava antitumorski imuni odgovor i rezultuje odbacivanjem tumora kod nekoliko imunokompetentnih mišjih tumorskih modela (MC38, SA1/N, i PAN02) (Wolchok, 2009).

1.7.2 Pretklinički sažetak

1.7.2.1 HuAB1

[0327] Sposobnost cmHuAB1 da inhibira rast kancera in vivo je proučavana u MC38 modelu kolona kancera kod imunokompetentnih miševa. Ovi miševi su odabrani da omoguće uspostavljanje netaknute interakcije tumor-imunost. Lečenje cmHuAB1 započelo je kada su tumori dostigli približno 100mm<3>. Miševi su tretirani jednom nedeljno intraperitonealnom injekcijom cmHuAB1 sa 30 mg/kg, a rast tumora je upoređen sa miševima tretiranim samo albuminom. cmHuAB1 je značajno smanjio rast MC38 tumora u poređenju sa kontrolno tretiranim miševima. Analiza protočne citometrije kontrolnih miševa pokazala je da CD11b<+>mieloidnom odeljku u MC38 tumorima dominiraju CD206<+>makrofazi. CD206 je marker imunosupresivnih M2 makrofaga. Ovi CD206<+>M2 imunosupresivni makrofazi su značajno smanjeni nakon tretiranja sa cmHuAB 1. Smanjenje M2 makrofaga praćeno je povećanjem CD8<+>citotoksičnih T ćelija u odnosu na ukupne CD4<+>T ćelije ili regulatorne T ćelije definisane kao CD4<+>CD25<visoke>ćelije. Ovi podaci sugerišu da smanjenje imunosupresivnih makrofaga za cmHuAB 1 rezultuje pomeranjem ka većem citotoksičnom T ćelijskom odgovoru u tumoru.

[0328] PK profil HuAB1 je složen i karakteriše ga nelinearni klirens koji je verovatno posredovan vezivanjem za CSF1R na ćelijama. Kako ćelije monocita i makrofaga zavise od CSF1R radi održivosti, ove ćelije koje nose cilj su smanjene u broju nakon lečenja sa HuAB1, što rezultuje smanjenjem klirensa posredovanog ciljem. Kako klirensa posredovan ciljem postaje zasićen pri visokim ili ponovljenim dozama, klirens HuAB1 je sličan drugim humanim IgG antitelima.

[0329] Tri PD biomarkera korelišu sa izloženošću HuAB1 u nekliničkim studijama: nivoi CSF1 u serumu, cirkulišući CD16-pozitivni monociti periferne krvi (CD16<+>monociti), i serumski markeri resorpcije kostiju (Trap5b i CTX). Nivoi CSF1 u serumu brzo rastu a nivoi CD16<+>monocita brzo opadaju na dozno-zavisan način, što koreliše sa koncentracijom HuAB1 u plazmi. Zasićenost PD odgovora postiže se pri niskim dozama HuAB1 (3 mg/kg nedeljno) kod cinomolgus majmuna. Polu-maksimalni odgovor (ICso) za smanjenje CD16<+>monocita javlja se pri koncentraciji u serumu od približno 3 µg/ml a maksimalni odgovor se javlja pri približno 10 µg/ml. Nivo CD16-negativnih (CD 16-) monocita se ne menja izlaganjem HuAB1.

[0330] U in vivo studijama toksikologije na cinomolgus majmunima, HuAB1 se generalno dobro podnosi. Nalazi povezani sa ispitnim člankom uključuju klinička posmatranja, hematološke i kliničke hemijske promene, i histopatološke promene. Većina ovih zapažanja smatrana je nepovoljnom. Najistaknutije kliničko posmatranje bio je reverzibilni periorbitalni edem, viđen nakon dužeg izlaganja HuAB1. Početak edema nije pokazao jasnu vezu sa nivoima izloženosti, ali edem se rešava nakon sistemskog klirensa leka. Periorbitalni edem je poznati neželjeni efekat lekova koji utiču na CSF1 put (Cassier, 2014; Ries, 2014). Glavna hematološka promena bila je reverzibilno smanjenje cirkulišućih CD16<+>monocita, što se smatralo PD efektom. Efekti kliničke hemije povezani sa HuAB1 uključuju reverzibilno povećane nivoe ALT, AST, CK i LDH u serumu. Ove laboratorijske abnormalnosti nisu povezane sa bilo kojim histopatološkim dokazima o povredi jetre, srca ili mišićnog tkiva. Pored toga, srčani troponin, skeletni troponin (SkTnI), mioglobin, i aldolaza nisu pokazali nikakve promene koje dalje potvrđuju nedostatak bilo kakve povrede jetre ili mišića. Povećani nivoi seruma pripisuju se smanjenom klirensu ALT, AST, CK, i LDH molekula iz seruma usled smanjenog broja liver Kupfer ćelija jetre (Radi, 2011). Shodno tome, povišenja ALT, AST, CK, i LDH se smatraju netoksičnim i indirektnim PD efektom izloženosti.

[0331] Zanimljiv histopatološki nalaz bio je reverzibilna ekspanzija submukoznih kolagenskih vlakana praznim prostorom i različite količine plavog, zrnastog vanćelijskog matriksa (ECM) u raznim tkivima. Ova promena nije povezana ni sa inflamatornim ćelijama ni sa bilo kojim znakom degeneracije ili druge promene kolagenih vlakana, fibroblasta, ili glatkih mišićnih ćelija unutar područja ekspanzije. Slično zapažanje je takođe viđeno kod op/op miševa kojima nedostaje funkcionalni CSF1. Smanjenje makrofaga u tkivima je verovatni uzrok primećene akumulacije ECM usled smanjenog klirensa glikozaminoglikana, posebno hijaluronske kiseline, koji su istaknuti u vezivnom tkivu i makrofagi ih obično katabolizuju (Radi, 2009). Ova promena se takođe smatra indirektnim PD efektom HuAB1.

[0332] Srčani troponin I bio je ispod granice kvantifikacije (LOQ - limit of quantitation) u svim uzorcima osim kod jedne ženke majmuna u grupi od 150 mg/kg 28. dana. Ova životinja je imala odgovarajući mikroskopski nalaz u srcu. Iako su povišenja srčanog troponina I visoko specifična za povredu miokarda, nivo otkriven kod ovog majmuna (0.26 ng/ml) bio je marginalno iznad LOQ eseja (0.20 ng/ml) i mnogo niži od onoga što bi se očekivalo za neželjeni srčani događaj.

[0333] Utvrđeno je da nivo neuočljivih štetnih efekata (NOAEL) za HuAB1 iznosi 100 mg/kg kada se administrira 13 nedeljno u dozi majmunima cinomolgus, što obezbeđuje 32-puta veći faktor bezbednosti zasnovan na proračunu telesne površine za početnu dozu od 1 mg/kg kod ljudi.

[0334] Minimalni očekivani nivo biološkog efekta (MABEL) je procenjen kao smernica za odlučivanje o početnoj dozi kod zdravih dobrovoljaca u studiji prve primene kod ljudi. PD markeri koji su identifikovani kao reprezentativni za biološki efekat bile su promene nivoa CD16<+>monocita, povišenje CSF1 u plazmi, i povišenje serumskih ALT, AST, CK i LDH. Najniža koncentracija HuAB 1 u plazmi pri kojoj se biološki efekat dogodio za svaki marker kretala varirala je od 5 µg/mL do 105 µg/mL, a HuAB1 doza koja je odgovarala 5 µg/mL pri maksimalnoj koncentraciji u serumu (Cmax) procenjena je na 0.2 mg/kg, preporučena početna doza kod zdravih dobrovoljaca.

1.7.2.2 Nivolumab

[0335] Pokazano je da se nivolumab specifično vezuje za humani PD-1 receptor a ne za srodne članove CD28 familije, kao što su ICOS, CTLA-4, i BTLA (Nivolumab IB, 2014). Nivolumab inhibira interakciju PD-1 sa svojim ligandima, PD-L1 i PD-L2, što rezultuje pojačanom T-ćelijskom proliferacijom i IFN-γ oslobađanjem in vitro (Velu, 2009; Nivolumab IB, 2014). Analiza sortiranja ćelija aktiviranih fluorescentom (FACS - fluorescent-activated cell sorter) potvrdila je da se nivolumab vezuje za transfektovani jajnik kineskog hrčka (CHO) i aktivirane humane T ćelije koje eksprimiraju PD-1 površine ćelije i za PD-1 cinomolgus majmuna, a ne molekule PD-1 pacova ili zeca. Pokazano je i da se nivolumab vezuje za PD-1 na virusspecifičnim CD8<+>T ćelijama iz hronično zaraženih pacijenata sa virusom hepatitisa C (Kaufmann, 2008; Rutebemberwa, 2008).

[0336] Inhibicija PD-1 u MLR rezultovala je ponovljivom pojačavanju zavisnom od koncentracije oslobađanja IFN- γ u MLR do 50 µg/mL. Nije primećen efekat kod humane IgG4 izotipske kontrole ili CD4<+>T ćelija i kontrole dendritskih ćelija (DC) (Wang, 2014).

[0337] U intravenoznim (IV) toksikološkim studijama ponovljenih doza na cinomolgus majmunima, nivolumab se dobro podnosio u dozama do 50 mg/kg, administriran nedeljno tokom 5 nedelja, i u dozama do 50 mg/kg, administrirao se dva puta nedeljno po 27 doza. Nalazi povezani sa nivolumabom bili su ograničeni na reverzibilno smanjenje trijodtironina (T3) od 28% među ženkama administriranih sa 27 doza od 50 mg/kg nivolumaba. Nisu primećene odgovarajuće promene u nivou tiroksina (T4), tiroid-stimulacionog hormona (TSH), ili histoloških promena u štitnoj žlezdi. Iako se nivolumab sam dobro podnosio kod cinomolgus majmuna, kombinovane studije su naglasile potencijal za pojačanu toksičnost kada se kombinuje sa drugim imunostimulacionim agensima (Nivolumab IB, 2014).

[0338] Ipilimumab (BMS-734016), anti-CTLA-4 monoklonalno antitelo (mAb) koje blokira negativnu regulaciju T-ćelijske aktivacije, korišćeno je u kombinaciji sa nivolumabom za ispitivanje efekata istovremene inhibicije PD-1 i CTLA-4 receptora kod nehumanih primata (Nivolumab IB, 2014). Iako gastrointestinalna (GI) toksičnost nije bila primećena kod cinomolgus majmuna tretiranih samo nivolumabom, dozno-zavisna GI toksičnost je evidentna kod cinomolgus majmuna tretiranih nedeljno tokom 4 nedelje kombinacijom nivolumab ipilimumab u kombinacijama od 10 i 3 mg/kg i 50 i 10 mg/kg, redom. GI efekti su takođe primećeni pri maloj incidenciji nakon administriranja ipilimumaba (nivolumab IB).

[0339] Pored toga, studija pojačanog pre- i post-natalnog razvoja (ePPND - enhanced pre- and post-natal development) na trudnim cinomolgus majmunima sa nivolumabom je izvedena (Nivolumab IB, 2014). Administriranje nivolumaba do 50 mg/kg svake 2 nedelje trudnice su dobro podnosile; međutim, utvrđeno je da je nivolumab selektivni toksikant za razvoj kada se administrira od perioda organogeneze do porođaja pri ≥ 10 mg/kg (površina ispod krive koncentracija-vreme [AUC] od nultog vremena do 168 sati [AUC (0-168 h )] 117,000 µg•h/mL). Preciznije, zabeležen je povećani razvojni mortalitet (uključujući kasne gestacijske fetalne gubitke i ekstremnu nedonoščad sa povezanim neonatalnim mortalitetom) u odsustvu očigledne toksičnosti za majke. Nije bilo promena u vezi sa nivolumabom kod preživele novorođenčadi testirane tokom 6-mesečnog postnatalnog perioda. Iako uzrok ovih neuspeha u trudnoći nije bio utvrđen, efekti povezani sa nivolumabom na održavanje trudnoće u skladu su sa utvrđenom ulogom PD-L1 u održavanju fetomatemalne tolerancije kod miševa (Habicht, 2007).

1.7.3 Klinički sažetak

1.7.3.1 HuAB1

1.7.3.1.1 Sažetak tekuće studije o HuAB1

[0340] HuAB1 se trenutno ispituje u dvostruko-slepom, randomizovanom, placebo kontrolisanom ispitivanju prve primene kod ljudi dizajniranom u 3 dela za proučavanje bezbednosti, PK, i PD kod zdravih dobrovoljaca i pacijenata sa RA. Prva dva dela studije izvedena su na zdravim dobrovoljcima i završena su. U delu 1, 8 zdravih dobrovoljaca je nasumično raspoređeno (3:1) da prime pojedinačnu IV infuziju HuAB1 ili placeba, po kohorti doze od 0.2, 1, 3 ili 10 mg/kg. U delu 2, 8 zdravih dobrovoljaca je nasumično raspoređeno (3:1) da prime 2 doze HuAB1 ili placeba administriranih u razmaku od 14 dana, pri 1 mg/kg ili 3 mg/kg. Deo 3 studije će proceniti HuAB1 kod pacijenata sa RA i trenutno je u toku. Podaci za delove 1 i 2 su sažeti dole.

1.7.3.1.2 Sažetak kliničke farmakologije o HuAB1

[0341] PK HuAB1 je procenjen merenjem sistemskih nivoa lekova tokom vremena kod svih 36 subjekata koji su dobili HuAB1 u delovima 1 i 2. Uzorci krvi za određivanje koncentracije HuAB1 u serumu sakupljani su pre doze i u različitim vremenskim tačkama do 112 dana (za deo 1) 98 dana (za deo 2) nakon prve doze. Pored toga, uzorci krvi za određivanje anti-HuAB1 antitela sakupljani su pre doze i u različitim vremenskim tačkama od 15. dana do 85. dana (za deo 1) ili od 15. dana do 99. dana (za deo 2).

[0342] Nakon jednokratnog administriranja HuAB1 pri 0.2, 1, 3 i 10 mg/kg, ukupni klirens se smanjivao sa povećanjem doze i varirao je od 38.7 do 2.55 mL/dan/kg. Ukupni klirens od 2.55 mL/dan/kg pri 10 mg/kg je u opsegu za tipično humano IgG monoklonsko antitelo. Cmaxse proporcionalno povećavala sa dozom, ali AUC nije. Nakon 2 doze date u razmaku od 14 dana, nije bilo akumulacije pri 1 mg/kg. Međutim, kada se doza povećala na 3 mg/kg, primećena je srednja vrednost od 1.60-puta akumulacije leka između prve i druge doze za AUC od 1. dana do 15. dana, dok je minimalna akumulacija primećena za Cmaxpri istom nivou doze. Posmatrani PK podaci su sugerisali da je CSF1R eksprimiran na liniji monocita/makrofaga i drugim vrstama ćelija doprineo klirensu posredovanom ciljevima od HuAB1. Kako su ćelije monocita i makrofaga zavisne od CSF1R za vijabilnost, ove ćelije koje nose ciljeve se smanjuju u broju nakon tretmana HuAB1, što rezultuje smanjenjem klirensa posredovanog ciljem. Jednom kada je klirens posredovan ciljem zasićen pri visokim ili ponovljenim dozama, klirens HuAB1 je sličan drugim humanim IgG antitelima.

[0343] Imunogenost HuAB1 je procenjena korišćenjem validiranog eseja elektrohemiluminescencije (ECLA) koji je merio ukupna anti-HuAB1 antitela u serumu. Granica detekcije (osetljivosti) eseja je bila 39.1 ng/mL. Tri subjekta u kohorti 2 (1 mg/kg pojedinačna doza) imala su pozitivne titre antitela, što je rezultovalo incidencijom od 8.3% (3 od 36 subjekta koji su primili HuAB1). Pozitivni titri antitela u tragovima su prvi put primećeni 15. dana za 2 subjekta i 57. dana za 1 subjekt. Dva subjekta je i dalje imalo ADA-pozitivne titre na 85. dana (poslednja testirana vremenska tačka). Prisustvo ADA imalo je zanemarljiv uticaj na HuAB1 izloženost, ako je ima, u poređenju sa subjektima bez ADA u kohorti iste doze, i nije bilo povezanih kliničkih posledica na osnovu dostupnih podataka.

[0344] Lečenje sa HuAB1 indukovalo je dozno-zavisno smanjenje neklasičnih CD16<+>monocita kao PD marker za lečenje sa HuAB1. Odnos između koncentracije HuAB1 u serumu i smanjenja neklasičnih CD16<+>monocita je analiziran i pronađeno je da je zavisan od koncentracije na osnovu podataka prikupljenih 72 sata nakon lečenja do kraja studije. Pri µg/mL HuAB1 u serumu, maksimalno smanjenje neklasičnih CD16<+>monocita je primećeno. Prema tome, očekuje se da doza za postizanje najniže koncentracije u serumu opri 5 µg/mL kod većine pacijenata bude ciljna doza za maksimalno smanjenje neklasičnih CD16<+>monocita. Optimalna izloženost potrebna za postizanje kliničke efikasnosti ostaje da se istraži u kliničkim ispitivanjima korišćenjem HuAB1 kod pacijenata.

[0345] Ukratko, HuAB1 je pokazao nelinearni klirens u testiranom opsegu doza. PK karakteristike uočene kod zdravih dobrovoljaca podržavaju doziranje HuAB1 jednom u 2 nedelje ili ređe kako bi se održala željena izloženost leku.

1.7.3.1.3 Sažetak kliničke bezbednosti HuAB1

[0346] Ukupan broj subjekata koji su primili HuAB1 bio je 36 i za deo 1 i deo 2 sa po 6 subjekta u svakoj kohorti doze. Odluke o eskalaciji doze zasnivale su se na incidenciji DLT-a plus pripisanih AE-a nakon DLT perioda.

[0347] HuAB1 se dobro podnosio kod zdravih dobrovoljaca u više doza do 3 mg/kg. Najčešći toksični efekti povezani sa lečenjem HuAB 1 bili su pruritus, edem kapaka zajedno sa oticanjem lica, umor, i glavobolja. Događaji su bili stepena 1 ili 2, i bili su samoograničeni. AE profil je sličan onome što je zabeleženo u drugim jedinjenjima koja ciljaju CSF1R put (Cassier, 2014). Pri 10 mg/kg, svih 6 aktivnih subjekata iskusili su umereni (stepena 2) edem kapaka ili oticanje lica, neke praćene oticanjem u rukama i nogama, zamućenim vidom, i povećanjem mase. Događaji su trajali do 3 meseca i poklapali se sa produženom izloženošću HuAB1 na ovom nivou doze.

[0348] HuAB1 je pokazao povišenje jetrenih enzima, koji je dostigao vrhunac u 2-8 nedelja nakon administriranja leka i vratio se u normalizaciju 12 nedelja nakon prekidanja leka. Povišenja CK u zavisnosti od doze do 6.8 puta gornje granice normale (ULN) i LDH do 3.2 puta ULN su primećena pri 1 mg/kg i više; povišenje AST do 2.4 puta ULN desilo se pri 3 mg/kg i više i dogodilo se kod većeg procenta zdravih dobrovoljaca sa povećanjem doze; i blago povišenje ALT do 1.2 puta ULN desilo se pri 10 mg/kg kod 1 subjekta. Smatralo se da su ova povišenja nastala više zbog mehanizma delovanja inhibicije Kupfer-ovih ćelija posredovane sa HuAB1, pre nego zbog bilo kakvog organskog otkaza ili povrede i nisu se smatrala klinički značajnim. HuAB1 je inicijalno testiran na zdravim dobrovoljcima pri dozi od 1 mg/kg i 3 mg/kg telesne mase. Pri 1 mg/kg, 7 subjekata je primilo jednu dozu a 5 subjekata je primilo 2 doze u intervalima od 14 dana i praćeno je kroz 28-dnevni DLT prozor. U grupi zdravih dobrovoljaca od 3 mg/kg, 10 subjekata je primilo jednu dozu a 2 subjekta su primila 2 doze u razmaku od 14 dana i praćene su za DLT. Samo 1 subjekat u kohorti od 3 mg/kg imao je istovremeni porast stepena 1 alkalne fosfataze i AST.

1.7.3.2 Nivolumab

1.7.3.2.1 Clinical Pharmacology Summary nivolumaba

[0349] PK pojedinačne doze nivolumaba je procenjen kod pacijenata sa višestrukim vrstama tumora u CA209001, dok je PK višestruke doze procenjen kod pacijenata u CA209003. Dodatno, preliminarni populacioni farmakokinetički (PPK) model je razvijen sa podacima 350 pacijenta iz CA209001, CA209002, i CA209003.

[0350] PK nivolumaba je proučavan kod pacijenata kod pacijenata u rasponu doza od 0.1 do 20 mg/kg administriranom kao pojedinačna doza ili u više doza svake 2 ili 3 nedelje. Na osnovu PPK analize koja koristi podatke od 909 pacijenata, klirens (CL) (CV%) je 9.5 mL/h (49.7%), srednja geometrijska zapremina raspodele u stabilnom stanju (Vss) je 8.0 L (30.4%) i srednje geometrijsko poluvreme eliminacije (t1/2) je 26.7 dana (101%). Koncentracije nivoalumaba u ravnotežnom stanju dostignute su za 12 nedelja kada se administira u dozi od 3 mg/kg svake 2 nedelje, a sistemska akumulacija je bila približno 3 puta. Izloženost nivolumabu povećala se proporcionalno u dozi u opsegu doza od 0.1 do 10 mg kg administrirane svake 2 nedelje (Opdivo uložak pakovanja, 2015).

[0351] Na osnovu analize PK populacije koja koristi podatke od 909 pacijenata, klirens nivolumabe se povećavao sa povećanjem mase tela podržavajući dozu zasnovanu na masi. Analiza PK populacije sugerisala je da sledeći faktori nisu imali klinički važan efekat na klirens nivolumaba: starost (29 do 87 godina), pol, rasa, osnovni nivo LDH, ekspresija PD-L1, vrsta tumora, veličina tumora, oštećenje bubrega, i blago oštećenje jetre nivolumaba (Opdivo uložak pakovanja, 2015).

1.7.3.2.2 Sažetak bezbednosti nivolumaba

[0352] Sve u svemu, bezbednosni profil monoterapije nivolumabom kao i kombinovane terapije je podložan kontroli i generalno je dosledan tokom završenih i tekućih kliničkih ispitivanja da nije postignuta MTD u bilo kojoj dozi koja je testirana do 10 mg/kg. Nije bilo obrasca u incidenci, težini, ili uzročnosti AE do nivoa doze nivolumaba. Većina AE bila je niskog stepena (stepena 1 do 2) sa relativno malo povezanih visokokvalitetnih (stepen 3 do 4) AE. Većina visokokvalitetnih događaja bila je upravljiva uz upotrebu kortikosteroida ili hormonske supstitucione terapije (endokrinopatije) kao što je opisano algoritmima upravljanja obezbeđenim u nivolumabu IB (nivolumab IB, 2014).

[0353] Ukupno 39 i 306 pacijenata sa odabranim recidivnim ili refrakternim malignim malignitetima je lečeno u završenoj studiji pojedinačne doze faze 1 (CA209001) i tekućoj studiji više doza faze 1 (CA209003, redom. Kako je sigurnosni profil od CA209003 do danas u skladu sa onim zabeleženim za CA209001, samo podaci iz veće i novije studije, CA209003, su predstavljeni u nastavku.

[0354] UCA209003 (n=306, uključujući 129 pacijenta sa NSCLC), zaključavanjem baze podataka 05. marta 2013, AE povezani sa lekovima bilo kog stepena pojavili su se u 75% pacijenata. Najčešća neželjena dejstva povezana sa lekovima koja se javljaju kod najmanje 5% pacijenata uključuju umor (28%), osip (15%), dijareju (13%), pruritus (11%), mučninu (9%), smanjeni apetit (9 %), smanjenog hemoglobina (6%) i pireksije (6%). Većina događaja bila je niskog stepena, sa AE povezanim sa lekovima stepena 3/4 koji su primećeni kod 17% pacijenata. Najčešći AE stepena 3/4 koji se javljaju kod najmanje 1% pacijenata bili su umor (2%), pneumonitis (1%), dijareja (1%), bolovi u stomaku (1%), ipophosphatemia (1%) i limfopenija (1%). SAE povezani sa lekovima su se javili kod 14% pacijenata; 8% je bilo stepena 3/4, uključujući pneumonitis (1%) i dijareju (1%). Spektar, učestalost i težina AE povezanih sa lekovima bili su generalno slični tokom testiranih nivoa doza. Pregled podataka o bezbednosti prema vrsti tumora (RCC, NSCLC, metastatski rak prostate otporan na kastraciju [mCRPC], kolorektalni kancer [CRC] i melanom) takođe nije pokazao klinički značajne razlike u udelu pacijenata sa AE zabeleženim u vrsti tumora.

[0355] Odabrani AE sa potencijalnom imunološkom uzročnošću, prethodno nazvani "imunološki neželjeni događaji" ili "neželjeni događaji od posebnog interesa " takođe su analizirani uzimajući u obzir višestruke događaje, sa stopama prilagođenim trajanju lečenja. Većina događaja se dogodila u prvih 6 meseci terapije; kumulativne ili nove toksičnosti nisu primećene pri produženom izlaganju leku. Devetnaest od 306 pacijenata (6%) iskusilo je odabrane AE povezane sa lekovima stepena 3/4. Pedeset i dvoje od 230 pacijenata (23%) sa AE povezanim sa lekovima zahtevalo je lečenje sistemskim glukokortikoidima i/ili drugim imunosupresivnim agensima. Dvadeset jedan od 52 (40%) nastavio je terapiju nivolumabom nakon što je toksičnost rešena, dok su drugi prekinuli terapiju.

[0356] Iako je progresija tumora bila najčešći uzrok smrtnosti, zabeležena su 3 smrtni slučajevi povezana sa lekovima u vezi sa pneumonitisom stepena 3/4. Pneumonitis (bilo kog stepena) pojavio se kod 12 od 306 pacijenata (4%), a pneumonitis stepena 3/4 kod 4 pacijenta (1%), sa kliničkim prikazima koji su se kretali od asimptomatskih radiografskih abnormalnosti do progresivnih, difuznih plućnih infiltrata povezanih sa kašljem, groznicom, i/ili dispnejom. Nije zabeležena jasna veza između pojave pneumonitisa i vrste tumora, nivoa doze ili trajanja lečenja. U 9 od 12 pacijenata, pneumonitis je bio reverzibilan nakon ukidanja lečenja i/ili sa imunosupresivnom terapijom (glukokortikoidi, infliksimab, mikofenolat).

[0357] Dodatni detalji o sigurnosnom profilu nivolumaba, uključujući rezultate drugih kliničkih studija, su takođe dostupni u ulošku pakovanja (Nivolumab IB, 2014; Opdivo uložak pakovanja, 2015).

1.8 Ukupna procena rizika/koristi

[0358] U klinici se proučava niz kandidata za lek koji cilja CSF1R put. Ovi uključuju antitela koja blokiraju vezivanje agonističkog liganda za CSF1R ili inhibiraju dimerizaciju CSF1R, kao i male molekule koji blokiraju kinaznu aktivnost CSF1R. Bezbednost, PK, i PD PD-0360324, antitelo na CSF1, kod zdravih dobrovoljaca je prijavljeno (Sadis, 2009). Najznačajniji nalazi koji su se pojavili u lečenju (povećani nivoi enzima u jetri) i AE-i (tj., periorbitalni edem) izloženi kod PD-0360324 lečenja u skladu su sa podacima do danas dobijenim sa HuAB 1.

[0359] Klinička studija RG7155 (antimiderizaciono CSF1R antitelo) obuhvatila je pacijente sa difuznim tipom gigantskih ćelija tumora (Dt-GCT). Svih sedam ispitanih pacijenata pokazalo je delimični metabolički odgovor u FDG-PET snimanju (prema Evropskoj organizaciji za istraživanje i lečenje kancera), sa dva pacijenta koji se približavaju potpunom metaboličkom odgovoru. Pet od sedam pacijenata je postiglo delimične odgovore na prvoj proceni. Kao i kod drugih agenasa ciljajući CSF1R put, periorbitalni edem je najčešći AE (Ries, 2014).

[0360] CSF1 je glavni faktor preživljavanja TAM-a i ciljanje CSF1R putem HuAB1 treba da smanji imunosupresiju posredovanu TAM-om, što rezultira jačanjem antitumorskog odgovora na imunoterapiju. Inhibicija CSF1R od HuAB1 bi mogla da ograničiti uticaj TAM-a na mikrookruženje tumora i biti komplementarana, i povećati trenutne terpaije protiv kancera.

[0361] Nivolumab je pokazao kliničku aktivnost u nekoliko vrsta tumora, posebno melanomu i NSCLC, gde je već dobio odobrenje FDA. Nivolumab je takođe pokazao bezbedan profil kojim se može upravljati. Najčešća AE uključuju umor, osip, pruritus, dijareju, i mučninu.

[0362] Preliminarni izveštaji specifičnih inhibitora CSF1R sugerišu da HuAB1 može biti koristan tretman za pacijente sa malignim čvrstim tumorima. Snažna klinička aktivnost koju je nivolumab pokazao kod pacijenata sa uznapredovalim melanomom, NSCLC i RCC u kombinaciji sa bezbednim profilom kojim se može upravljati podržava dalji razvoj ovog lečenja kod pacijenata sa uznapredovalim karcinomom.

[0363] Na osnovu dostupnih podataka o kliničkoj bezbednosti, toksičnosti za HuAB1 i nivolumab se ne preklapaju (sa značajnim izuzetkom povišenja enzima jetre, o kojima će biti reči u nastavku), pa se prema tome, zbog ove kombinacije ne očekuju kumulativne toksičnosti. HuAB1 je povezan sa periorbitalnim edemom, a zabeležen je samo jedan slučaj perifernog edema sa nivolumabom. Pored toga, nivolumab je povezan sa imunološki-povezanim AE-a, a do danas nije bilo imunološki-povezanih AE-a sa HuAB1.

[0364] Postoji privremeni porast enzima jetre (CK, AST, ALT, i LDH) kod pacijenata koji uzimaju HuAB1 zbog smanjenja Kupferovih ćelija, a to nije povezano ni sa jednim histopatološkim dokazom oštećenja jetre, srca ili skeleta tkiva. Poznato je da nivolumab uzrokuje hepatičnu toksičnost pri maloj frekvenciji. Zbog mogućnosti kombinacije HuAB 1 i nivolumaba da daju povišene enzime jetre sa različitim osnovnim mehanizmima, smernice za ublažavanje rizika su osmišljene da se brzo detektuje, i na odgovarajući način odgovori na, bilo koji dokaz o poremećajima jetre tokom ove studije (dodatak E).

[0365] Ostaje nezadovoljena medicinska potreba za pacijentima sa kancerom. S obzirom na robusne nekliničke i kliničke podatke koji podržavaju ova dva molekula, nepotrebne, imunološki-zasnovane mehanizme delovanja, i trenutne podatke o bezbednosti iz više kliničkih studija, logična kombinacija ova dva leka može biti korisna za pacijente sa kancerom kojima trebaju proširene terapijske mogućnosti.

2 PLAN ISTRAŽIVANJA

2.1 Dizajn i trajanje studije

[0366] Ova studija je faza 1a i 1b, otvoreno-obeležena, multicentrična, studija eskalacije doze i ekspanzije doze za procenu bezbednost, podnošljivost, PK i PD HuAB1 kao monoterapije i u kombinaciji sa nivolumabom kod pacijenata sa odabranim naprednim kancerima. HuAB1 je humanizovano monoklonsko antitelo usmereno protiv CSF1R, a nivolumab je potpuno humano monoklonsko antitelo usmereno protiv PD-1. Za kombinovane odranke studije, HuAB1 i nivolumab ćiče dati 1. dan svakog 14-dnevnog ciklusa lečenja; nivolumab će se davati prvo kao IV infuzija tokom 30 minuta, sa 30- minutni odmorom između 2 infuzije, nakon čega sledi 30-minutna infuzija sa HuAB1 IV.

[0367] Studija će obuhvatiti eskalaciju doze faze 1a i ekspanziju doze faze 1b. Faza 1a sastoji se od dve referentne kohorte za monoterapiju sa HuAB1 (1aM1 i 1aM2) i tri kohorte za eskalaciju doze HuAB1 u kombinaciji sa nivolumabom (1aC1, 1aC2 i 1aC3). Faza 1b sastoji se od osam kohorti (1b1 do 1b8) u šest vrsta kancera. Pacijenti će biti uključeni ili u fazu 1aM, 1aC ili fazu 1b studije, ali ne u dve ili u sve tri. Šema studije je prikazana na slici 6.

[0368] Studija će se sastojati od 3 perioda koji uključuju skrining (do 28 dana), lečenje i praćenje/praćenje preživljavanja.

2.1.1 Period skrininga

[0369] Sve procene skrininga moraju se završiti i pregledati od strane istraživača prateći Referentni priručnik za studiju za proces upisa kako bi se potvrdilo da pacijenti ispunjavaju sve kriterijume podobnosti pre prve infuzije studijskog leka. Pismeni informisani pristanak za učešće u studiji mora se dobiti pre izvođenja bilo kojih posebnih studijskih testova ili procedura skrininga, koji se ne smatraju standardom nege. Procene skrininga izvršiće se u roku od 28 dana pre prve doze studijskog leka ako nije drugačije naznačeno.

[0370] AE vezani za proceduru studije koji se javljaju nakon potpisivanja ICF i pre administriranja prvog studijske doze leka će se sakupljati tokom ovog perioda.

2.1.2 Period lečenja

2.1.2.1 Kohorte faze 1a monoterapije (1aM1 i 1aM2) i kohorte kombinacije eskalacije doze (1aC1, 1aC2, i 1aC3)

[0371] Faza 1a sastoji se od dve referentne kohorte monoterapije sa HuAB1 i tri doza-escalation kohorte espalacije doze od HuAB1 u kombinaciji sa nivolumabom sa minimum 3 pacijenta upisanih u svaku kohortu. Planirani nivoi doza i rasporedi za kohorte faze 1a su sledeći:

Kohorta 1aM1: 2 mg/kg HuAB1, q2w

Kohorta 1aM2: 4 mg/kg HuAB1, q2w

Kohorta 1aC1: 1 mg/kg HuAB1 3 mg/kg nivolumab, q2w

Kohorta 1aC2: 2 mg/kg HuAB1 3 mg/kg nivolumab, q2w

Kohorta 1aC3: 4 mg/kg HuAB1 3 mg/kg nivolumab, q2w

[0372] Kohorta monoterapije sa 2 mg/kg HuAB1 (1aM1) i kohorta kombinacije 1 mg/kg HuAB1 nivolumab (1aC1) će se započeti prvo paralelno sa sekvencijalnim redosledom upisa, prema dizajnu 3 3, počev od kohorte 1aM1 monoterapije. Pacijenti u tim kohortama biće lečeni u ukupno dva 14-dnevna ciklusa lečenja u okviru 28-dnevna DLT perioda.

[0373] Kohorta monoterapije sa 4 mg/kg HuAB1 (1aM2) otvoriće se nakon što se DLT period ukloni u kohorti monoterapije sa 2 mg/kg HuAB1 (1aM1); kohorta kombinacije 2 mg/kg HuAB1/nivolumab započinje tek nakon što su DLT periodi očišćeni u kohortama i 1aC1 kombinacije HuAB1/nivolumab i 1aM1 monoterapije sa HuAB1. Kohorta kombinacije 4 mg/kg HuAB1/nivolumab (1aC3) otvoriće se tek što su DLT periodi uklonjeni kohortama 1aC2 kombinacije HuAB1/nivolumab i 1aM2 monoterapije sa HuAB1. U zavisnosti od ishoda kohorte monoterapije sa 4 mg/kg HuAB1, veće ili niže kohorte srednje doze za i monoterapiju i kombinovanu terapiju (npr., 3 mg/kg HuAB1 samostalno ili u kombinaciji sa nivolumabom) mogu se otvoriti prema odluci Komiteta za razmatranje kohorte. Sve odluke o eskalaciji doze zasnivaće se na proceni DLT-a, sveukupnoj bezbednosti i podnošljivosti. Odluke o eskalaciji doze će se dogovoriti između istraživača i sponzora. Pre početka svakog novog nivoa doze ili proširenja postojećeg nivoa doze, održaće se sigurnosna telekonferencija u kojoj će istraživač(i) i sponzor pregledati podatke o pacijentu, uključujući, ali bez ograničenja, demografske podatke, doziranje lekova, istovremene lekove, hematologiju i serumsku hemiju, i AE; i dodeliti i dokumentovati sporazum da se skalacija doze ili ekspanzija postojećeg nivoa doze smatra odgovarajućim. Ako se istraživač(i) i sponzor kolektivno slože, nakon pregleda podataka o bezbednosti, PK i PD, da se drugačija šema eskalacije doze (npr., srednja doza HuAB1 od 3 mg/kg sama ili u kombinaciji sa nivolumabom) koristi nego od navedenog, ovo će biti dozvoljeno. Pregled parametara bezbednosti, PK i PD može da informiše o odlukama za dodavanje kohorti sa alternativnim nivoima doze ili režimima doziranja (npr., ređe doziranje) kako bi se postigla optimalna ciljna izloženost.

[0374] Odluke o proceni DLT-a i upisu slediće smernice u tabeli 2 ispod:

Tabela 2 – Algoritam za odluke o eskalaciji doze faze 1a

[0375] Eskalacija doze će se nastaviti u ograncima monoterapije i kombinovanog lečenja sve dok se ili ne postigne MTD ili maksimalna planirana doza HuAB1, sa najmanje 3 pacijenta upisanih u svaku kohortu.

[0376] MTD je definisan kao najviša doza povezana sa DLT kod manje od 33% pacijenata (manje od 2 od 6 pacijenata) koji primaju kombinovanu terapiju HuAB1 ili HuAB1 nivolumab, administriranu tokom 28-dnevnog DLT perioda. To će obično biti doza preporučena za dalje studije; međutim, na osnovu pregleda podataka o bezbednosti, PK i PD, RD bi mogao biti niži od MTD. Ako se MTD ne postigne, a najviša procenjena doza HuAB1 sama ili u kombinaciji sa nivolumabom se dobro podnosi, podaci će se pregledati kako bi se procenilo da li je opravdana dalja eskalacija doze do 6 mg/kg HuAB1.

[0377] Ako MTD nije postignut tokom faze 1a kombinovane doze eskalacije, ili narednih ciklusa lečenja u očišćenim kohortama kombinacije faze 1a pružaju dodatni uvid u sigurnosni profil, RD se može odabrati na osnovu ukupne podnošljivosti, bezbednosti, PK i PD.

[0378] Ako pacijent u fazi 1aC ne primi 2 doze svakog studijskog leka i ne završi procenu bezbednosti (npr., izveštavanje iz sigurnosne laboratorija i/ili o AE) u 28-dnevnom DLT periodu iz razloga koji nisu AE povezani sa lekovima (npr., progresija bolesti ili povlačenje pristanka), tada će u kohortu biti upisan dodatni pacijent, tako da kohorta ima najmanje tri pacijenta koji se mogu proceniti za DLT period. Sva takva razmatranja i odluke biće dokumentovane kao deo procesa donošenja odluke o eskalaciji doze

[0379] Po završetku 28-dnevnog DLT perioda, pacijenti faze 1a mogu učestvovati u produženom periodu lečenja prateći smernice u odeljku 4.1.2.2.

2.1.2.1.1 Dozno ograničavajuća toksičnost

[0380] DLT je definisan kao studija AE stepena 3 povezanog sa lekom (koristeći zajedničke terminološke kriterijume za neželjene događaje [CTCAE] v4.03 Nacionalnog instituta za kancer [NCI]) koji se javljaju tokom prvog 28-dnevnog DLT perioda, isključujući: širenje tumora stepena 3 (definisano kao lokalni bol, iritacija, ili osip lokalizovan na mestima poznatog ili sumnjivog tumora), osip stepena 3, neželjeni događaj povezan sa imunitetom stepena 3 (irAE -immune-related adverse event, definisan u nastavku) koji je prošao do stepena 1 ili manje u roku od 28 dana, ili prolazan (rešavanje u roku od 6 sati od početka) AE povezan sa infuzijom stepena 3. IrAE je definisan kao klinički značajan AE koji je povezan sa izloženošću studijskom leku, nepoznate etiologije, i u skladu je sa imunološki posredovanim mehanizmom.

2.1.2.2 Faza 1a produženog perioda lečenja

[0381] Po završetku DLT perioda, pacijenti iz kohorti 1aM i 1aC faze mogu učestvovati u produženom periodu lečenja, koji započinje 1. dana ciklusa 3 (29. dan studije).

[0382] Pacijentima iz kohorti faze 1aM je dozvoljeno da i dalje primaju monoterapiju sa HuAB1 sa istim nivoom doze HuAB1 a pacijentima iz kohorti 1AC faze dozvoljeno je da i dalje dobijaju HuAB 1 u kombinaciji sa nivolumabom u istim nivoima doze do progresije bolesti, neprihvatljive toksičnosti, ili drugih razloga za ukidanje lečenja.

2.1.2.3 Kohorte faza 1b ekspanzije

[0383] Da bi se dalje okarakterisala bezbednost i efikasnost HuAB1 u kombinaciji sa nivolumabom, faza 1b će upisati do 8 kohorti ekspanzije u 6 naprednih vrsta kancera. Upis u fazu 1b započinje kada je RD identifikovan od strane Odbora za preispitivanje kohorte na osnovu ukupne bezbednosti, podnošljivosti, PK i PD podacima.

2.1.3 Period praćenja

[0384] Pacijenti koji prekinu lečenje dok pokazuju kliničku korist (potpuni odgovor [CR], delimični odgovor [PR], ili stabilna bolest [SD]) iz razloga koji nisu progresija bolesti, trebalo bi da prate procene tumora i bilo koji s AE povezan sa studijskim lekovima kako je navedeno u nastavku. Period praćenja započinje u poseti Završetak/Rani prekid lečenja.

[0385] Naknadne posete uključuju sledeće (pogledati odeljak 6 za puni raspored): Procena tumora će se nastaviti svakih 12 (±2) nedelja.

[0386] Pregled AE povezanih sa studisjkim lekovima, sve dok se ovi AE ne reše, ne vrate na početnu vrednost ili ne stabilizuju prema proceni istraživača. Svi AE će biti dokumentovani najmanje 100 dana nakon poslednje doze ILI dok se ne ispuni bilo koji od gore navedenih uslova.

[0387] Tokom perioda praćenja, ako se pacijent podvrgne lokalnoj terapiji (npr., resekcija, zračenje) ili se započne nova sistemska terapija, pacijenta treba pratiti radi preživljavanja svaka 3 meseca (odeljak 4.1.4).

2.1.4 Praćenje preživljavanja

[0388] Pacijent koji pristane na praćenje preživljavanja nakon odustajanja od studijskog lečenja, prekida lečenje studijskim lekom zbog progresije bolesti, ili prekida naknadnih poseta opisanih u odeljku 4.1.3, pratiće se svaka 3 meseca radi preživljavanja, ili češće po potrebi. Praćenje preživljavanja može se izvesti telefonom, umesto potrebne posete lično.

2.1.5 Trajanje studije

[0389] Pacijenti koji primaju studijski lek(ove) mogu nastaviti dokle god imaju kliničku korist po mišljenju istraživača ili do neprihvatljive toksičnosti ili simptomatskog pogoršanja koje se pripisuje progresiji bolesti kako je utvrđeno od istraživača nakon integrisane procene radiografskih podataka, rezultata biopsije (ako su dostupni), i kliničkog statusa ili povlačenja saglasnosti.

2.1.6 Pravila zaustavljanja

2.1.6.1 Pravila zaustavljanja za fazu 1a

[0390] Ako 2 ili više pacijenata sa bilo kojim nivoom doze dožive DLT tokom 28-dnevnog DLT perioda procene, istraživač i Sponzor će pregledati podatke i slediti smernice iz tabele 2 (odeljak 4.1.2.1). Ako se eskalacija doze prekine zbog DLT-a, tada će se procenjena doza ispod one na koju se poziva pravilo zaustavljanja proglasiti MTD.

2.1.6.2 Pravila zaustavljanja za sve kohorte

[0391] Upravljanje toksičnostima u vezi sa lekovima stepen 4 ili 5 slediće tabele za upravljanje neželjenim događajima (dodatak E i F).

[0392] Sponzor će raspravljati o takvim slučajevima sa Komitetom za razmatranje kohorte i istraživačima studije kako bi bilo prikladno da odredi dalji upis. Istraživači će obavestiti IRB o svim slučajevima i odlukama u vezi sa nastavkom upisa.

2.1.6.3 Pravila zaustavljanja za kliničko pogoršanje

[0393] Akumulirajući klinički dokazi ukazuju da pojava objektivnih odgovora na agense koji aktiviraju antitumorski imunološki odgovor može slediti odloženu kinetiku nedeljama ili mesecima, a može im prethoditi početna očigledna progresija bolesti sa pojavom novih lezija ili nekim povećanjem lezija dok određene indeksne lezije indeksa nazaduju ("mešoviti odgovor"). Stoga je razumno dozvoliti pacijentima koji imaju očiglednu progresiju da nastave da sprimaju lečenje sve dok se progresija ne potvrdi na sledećoj slikovnoj proceni (odeljak 5.3.8). Ova razmatranja treba uravnotežiti kliničkim sudom da li se pacijent klinički pogoršava i da li će verovatno imati koristi od nastavka lečenja.

[0394] Proceniće se da je do takvog pogoršanja došlo nakon kliničkog događaja koji se, prema mišljenju istraživača, može pripisati progresiji bolesti i koji se verovatno neće preokrenuti sa kontinuiranim studijskim lečenjem, pa prema tome ukazuje da pacijent nema koristi od studisjkog lečenja i da se ne može upravljati dodavanjem podržavajuće nege. O odluci o prekidanju lečenja treba se diskutovati sa medicinskim monitorom sponzora ili imenovanim licem. Primeri događaja koji mogu, prema mišljenju istraživača, da ukazuju na nedostatak kliničke koristi, uključuju, ali nisu ograničeni na, sledeće:

[0395] Istočna kooperativna onkološka grupa (ECOG) povećala je rezultat za najmanje 2 poena od početne linije (npr. od 0 do 2).

[0396] Uobičajene promene kao što su promene u aktivnostima i simptomi uključujući smanjenje apetita i/ili sna, izmenjenu svest, i povećani simptomi povezan sa bolom usled kancera.

[0397] Progresiju bolesti potvrdio je istraživač koji leči.

[0398] Bilo koja postavka u kojoj se započinjanje nove antineoplastične terapije smatra korisnom za pacijenta čak i ako nema takvih dokumentovanih kliničkih događaja.

2.2 2.2 Studija populacije

2.2.1 Planirani broj pacijenata i studijskih centara

[0399] Ukupan broj pacijenata planiranih za ovu studiju se procenjuje da je 270; približno 30 pacijenata u delu 1a i 240 pacijenata u delu 1b (približno 30 pacijenata za svaku od osam kohorti faze 1b). Biće 65 do 70 studijskih centara koji učestvuju u ovoj studiji. Tokom upisa bilo koje kohorte ekspanzije, ako primećeni broj odgovora čini malo verovatnim da će se postići ciljna stopa odgovora za tu indikaciju (npr., 10%), zatim dalje zapošljavanje u tu kohorta može biti suspendovano ili ukinuto.

2.2.2 Kriterijumi za uključivanje za sve kohorte

[0400] Za ulazak u studiju SVI od sledećih kriterijuma moraju biti ispunjeni.

1. Merljiva bolest računarskom tomografijom (CT/ magnetno rezonantnim imidžingom (MRI) prema Kriterijumima za ocenu odgovora u čvrstim tumorima (RECIST) v1.1 i poželjno izvedena u roku od 28 dana od prve doze.

2. Pacijenti moraju imati najmanje 1 mesto tumora koje se može biopsirati i spremni su na preporučene biopsije pre lečenja, tokom lečenja i nakon progresije (osim za pacijente iz kohorte sa glioblastomom); biopsija nakon progresije je opciona za pacijente u kohortama faze 1b. Biopsije će se izvoditi prema sopstvenim smernicama ustanove za lečenje od najmanje 10 pacijenata u svakoj kohorti faze 1b.

3. Arhivski tumorski materijal fiksiran u formalinu i ugrađen u parafin (FFPE - formalinfixed paraffin-embedded), ako je dostupan

4. Razumeti i potpisati ICF odobren od strane IRB/IEC pre bilo koje evaluacije specifične za studiju

5. Starost 18 godina

6. ECOG status performansi 0 ili 1

7. Voljan i sposoban da se pridržava svih procedura studije

8. Prethodna fokalna radioterapija mora biti završena najmanje 2 nedelje pre prve doze administriranja studijskog leka. Nema radiofarmaceutskih proizvoda (stroncijum, samarijum) u roku od 8 nedelja pre administriranja studijskog leka.

9. Prethodna operacija koja zahteva opštu anesteziju mora biti završena najmanje 2 nedelje pre administriranja studijskog leka. Operacija koja zahteva lokalnu/epiduralnu anesteziju mora biti završena najmanje 72 sata pre administriranja studijskog leka i pacijenti treba da se oporave.

10. Laboratorijske vrednosti skrininga moraju ispunjavati sledeće kriterijume:

Hematološke

a. Bele krvne ćelije (WBCs) 2000 ćelija/ µL

b. Neutrofili 1500 ćelija/ µL

c. Trombociti 100 x 10<3>/ µL

d. Hemoglobin 9.0 g/dL

Kreatinin u serum ≤ 1.5 x ULN li klirens kreatinina od 40 mL/minuti (korišćenjem Cockcroft/Gault-ova formule)

e. PT/INR ≤ 1.5 x ULN i PTT (aPTT) ≤ 1.5 x ULN

Hepatične

a. AST ili ALT ≤ 3 x ULN bez, i ≤ 5 x ULN sa metastazama u jetri

b. Bilirubin ≤ 1.5 x ULN (osim pacijenata sa Gilbertovim sindromom, koji moraju imati ukupni bilirubin < 3 mg/dL)

11. Žene reproduktivnog potencijala (WOCBP) moraju imati negativni serumski b-humani horionski gonadotropin (β-hCG) na skriningu i pristati da koriste pouzdan oblik kontracepcije (npr., oralne kontraceptive, intrauterini uređaj ili metod dvostruke barijere kondoma i spermicidnih sredstava) najmanje 28 dana pre prve doze bilo kog studijskog leka tokom perioda lečenja (i lečenje/praćenje ako dobiju studijski lek), a najmanje 23 nedelje posle poslednje doze bilo kog studijskog leka. Pratiće se specifični zahtevi zemlje (npr., u Ujedinjenom Kraljevstvu, žene reproduktivnog potencijala i muškarci pacijenti i njihovi partneri reproduktivnog potencijala moraju koristiti dva postupke kontracepcije, od kojih jedan mora biti prepreka, tokom trajanja studije).

12. Muškarci koji su seksualno aktivni sa WOCBP moraju se složiti da će slediti uputstva za postupak(e) kontracepcije tokom trajanja lečenja studijskim lekom plus 31 nedelju nakon završetka lečenja.

2..3 Kriterijumi za isključenje svih kohorti

[0401] Pacijenti koji ispunjavaju BILO KOJI od sledećih kriterijuma biće isključeni iz ulaska u studiju.

1. Trenutni ili istorija klinički značajnih poremećaja mišića (npr., miozitis), nedavna nerešena povreda mišića, ili bilo koje stanje za koje je poznato da povisuje nivo CK u serumu

2. Imunosupresivne doze sistemskih lekova, kao što su steroidi ili apsorbovani lokalni steroidi (doze >10 mg/dan prednizona ili ekvivalenta dnevno) moraju se prekinuti najmanje 2 nedelje pre administriranja studijskog leka osim u slučaju lečenja AE u vezi sa tumorom. Pacijentima sa stanjem koje zahteva hronično sistemsko lečenje bilo kortikosteroidima (inhalacioni ili lokalni steroidi i doze adrenalne zamene za steroide > 10 mg/ekvivalentu prednizona) ili drugim imunosupresivnim lekovima u roku od 2 nedelje od lečenja su dozvoljeni u odsustvu aktivne autoimune bolesti.

3. Smanjena srčana funkcija sa NIHA > Klasa 2

4. Nekontrolisani ili značajni poremećaji srca kao što je nestabilna angina

5. Značajne abnormalnosti na ECG-u prilikom skrininga. QTcF > 450 msec za muškarce ili > 470 msec za žene na skriningu

6. Istorija antitela protiv lekova, teška alergijska, anafilaktička, ili druga reakcija povezana sa infuzijom na prethodni biološki agens

7. Poznata istorija osetljivosti na infuzije Tween 20 (polisorbat 20) i polisorbat 80

8. Redovna konzumacija nepasterizovanog mleka, ili poznat značajan rizik od izloženosti oportunističkim unutarćelijskim infekcijama poput listerije ili drugih takvih patogena 9. Neonkološke terapije vakcinama za prevenciju zaraznih bolesti (npr., HPV vakcina) u roku od 4 nedelje nakon administriranja studijskog leka. Inaktivirana sezonska vakcina protiv gripa može se davati subjektima pre lečenja i dok su na terapiji bez ograničenja.

Vakcine protiv gripa koje sadrže živi virus ili druge klinički indikovane vakcinacije za zarazne bolesti (tj., pneumovax, varicelu, itd.) mogu biti dozvoljene; ali se o tome mora razgovarati sa medicinskim monitorom sponzora i može zahtevati period ispiranja leka pre i posle primene vakcine.

10. Trenutna nerazrešena infekcija ili istorija hronične, aktivne, klinički značajne infekcije (virusne, bakterijske, gljivične, ili druge) koja bi, prema mišljenju istraživača, sprečila pacijenta da bude izložen biološkim agensima, ili predstavlja rizik za bezbednost pacijenta 11. Pozitivan test za latentnu tuberkulozu (TB) na skrining (Kvantiferonski test) ili dokazi o aktivnoj TB 1

12. Nedostatak perifernog venskog pristupa ili bilo koje stanje koje bi ometalo administriranje leka ili prikupljanje uzoraka studije

13. Svako nekontrolisano zdravstveno stanje ili psihijatrijski poremećaj koji bi, prema mišljenju istraživača, predstavljao rizik po bezbednost pacijenta ili ometao učešće u studiji ili tumačenje pojedinačnih rezultata pacijenta

14. Istovremena primena statina tokom studije. Međutim, pacijentu koji koristi statine više od 3 meseca pre administriranja studijskog leka i koji je u stabilnom statusu bez porasta CK može biti dozvoljeno da se prijavi

15. Trudnica ili dojilja

16. Aktivna, poznata ili sumnja na autoimunu bolest. Pacijentima sa dijabetes melitusom tipa I, hipotiroidizmom koji zahteva samo zamenu hormona, kožnim poremećajima (poput vitiliga, psorijaze, ili alopecije) koji ne zahtevaju sistemsko lečenje, ili uslovi za koje se ne očekuje da se ponove u odsustvu spoljnog okidača je dozvoljeno da učestvuju.

17. Učešće u drugom ispitivanju ispitivanog leka u roku od 28 dana pre prve doze administriranja studijskog leka ili tokom ove studije

18. Poznata istorija testiranja pozitivnih na virus humane imunodeficijencije (HIV) 1&2 ili poznati sindrom stečene imunodeficijencije (AIDS)

19. Pozitivan test za površinski antigen virusa hepatitisa B (HBsAg) ili za otkrivanje ribonukleinske kiseline virusa hepatitisa C (HCV RNA) koji ukazuje na akutnu ili hroničnu infekciju

20. Simptomatska intersticijalna bolest pluća ili inflamatorni pneumonitis

21. Nelečeni ili aktivni centralni nervni sistem (CNS) ili leptomeningealne metastaze. Pacijenti ispunjavaju uslove ako su metastaze lečene i ako su pacijenti neurološki vraćeni na početnu liniju (osim zaostalih znakova ili simptoma povezanih sa lečenjem CNS) najmanje 2 nedelje administriranja pre prve doze studijskog leka

22. Dokazi o cirozi jetre, potvrđeni povišenjima alkalne fosfataze i istovremeno povišenim ALT/AST odnosom i hipoalbuminemijom (< 3.0 g/dL)

23. Dokazi o koagulopatiji ili dijatezi krvarenja

24. Bilo koja nekontrolisana inflamatorna GI bolest uključujući Konovu bolest i ulcerozni kolitis.

25. Prethodno izlaganje bilo kojim inhibitorima CSF1R puta

26. Transfuzija je završena u roku od 72 sata pre administriranja prve doze studijskog leka

2.2.4 Dodatni kriterijumi za uključivanje i isključivanje za odabrane kohorte

2.2.4.1 Faza 1a

2.2.4.1.1 Kohorte za monoterapiju HuAB1

[0402] Uključenje:

1. Histološki ili citološki potvrđeni čvrsti tumor koji se lokalno ponavlja ili je metastatski i koji je napredovao nakon standardnog lečenja ili nije pogodan za standardno lečenje

2.2.4.1.2 Kohorta za kombinaciju HuAB1 nivolumab

[0403] Uključenje:

[0404] Isključenje

1. Prethodno izlaganje bilo kom leku koji cilja PD-1

2.2.4.2 Faza 1b

2.2.4.2.1 Kohorta 1b1: NSCLC, (bez ranije anti-PD-1 terapije, druga ili treća linija)

[0405] Uključenje:

1. Pacijenti sa histološki ili citološki dokumentovanim skvamoznim ili neskvamoznim NSCLC koji su prisutni sa stadijumom IIIB ili IV bolesti (prema verziji 7 priručnika proučavanja stadijuma kancera pluća međunarodnog udruženja u torakalnoj onkologiji)i sa rekurentnom ili progresivnom bolešću usled multi-modalne terapije (terapija zračenjem, hirurška resekcija ili definitivna hemoterapija) za lokalno uznapredovalu ili metastatsku bolest

2. Progresija ili recidiv bolesti tokom/nakon dvojnog hemoterapijskog režima na bazi platine za uznapredovalu ili metastatsku bolest.

• Terapija održavanja nakon dvojne na bazi platine hemoterapije ne smatra se posebnim režimom terapije.

• Subjekti koji su primili adjuvantnu, neoadjuvantnu ili definitivnu hemoterapijske terapije koja sadrži platinu koja se daje za lokalno uznapredovalu bolest, i razvila je rekurentnu (lokalnu ili metastatsku) bolest u roku od 6 meseci od završetka terapije su podobni.

• Subjekti sa rekurentnom bolešću > 6 meseci nakon adjuvantne, neoadjuvantne ili definitivne hemoterapijske terapije koja se daje za lokalno uznapredovalu bolest, a koji su takođe naknadno napredovali tokom ili nakon dvojnog na bazi platine režima koji je dat za lečenje recidiva, su podobni

[0406] Isključenje:

1. Prethodno izlaganje bilo kom leku koji cilja PD-1

2.2.4.2.2 Kohorta 1b2: NSCLC (Refratkorni na lekove koji ciljaju anti-PD-1)

[0407] Uključenje

1. Pacijenti sa histološki ili citološki dokumentovanim NSCLC koji prisustvuju sa lokalno uznapredovalom bolešću stadijuma IIIB ili bolešću stadijum IV.

2. Pacijent ima radiološke dokaze o progresiji bolesti tokom lečenja lekom koji cilja PD-1 put koji nije dao klinički odgovor (tj., ni CR ni PR) i sa progresivnom bolešću kao najboljim odgovorom.

3. Da bi se smatrali refraktornim, pacijenti nisu trebali imati klinički odgovor nakon što su primili najmanje 2 doze bilo kog leka koji cilja PD-1

[0408] Isključenje

1. Netolerancija prema bilo kom leku koji cilja PD-1 put.

Netolerancija je definisana kao bilo koji AE stepena 4 povezan sa lečenjem, ili bilo koji AE stepena 2 ili 3 koji je neprihvatljiv za pacijenta i postoji uprkos standardnim protivmerama

2.2.4.2.3 Kohorta 1b3 melanoma (bez ranije anti-PD-1 terapije)

[0409] Uključenje

1. Pacijenti sa histološki ili citološki dokumentovanim melanomom III ili IV stadijuma prema Američkom zajedničkom komitetu za sistem određivanja stadijuma kancer (AJCC) koji su ili refraktorni, netolerantni, ili su odbili, standardnu terapiju za lečenje metastatskog melanoma.

2. Objektivni dokazi o progresiji bolesti (klinički ili radiološki) tokom ili nakon najmanje 1 BRAF inhibitora (ako je BRAF V600 mutacija pozitivna)

3. Poznati BRAF divlji tip prema regionalno prihvatljivom ispitivanju statusa mutacije V600

[0410] Isključenje

1. Prethodna terapija bilo kojim lekom koji cilja PD-1 put.

2. Subjektima BRAF mutanata i onima sa neodređenim ili nepoznatim BRAF statusom nije dozvoljeno učešće u ovoj studiji

2.2.4.2.4 Kohorta 1b4: Melanom (Refraktorni ili relapsirani na lek koji cilja anti-PD-1)

[0411] Uključenje:

1. Pacijenti sa histološki ili citološki dokumentovanim neresektibilnim melanomom III ili IV stadijuma prema AJCC sistem određivanja stadijuma

2. Pacijent ima radiološke dokaze o progresiji bolesti tokom lečenja inhibitorom kontrolne tačke ili lekom koji cilja PD-1 koji nije doneo kliničku korist (bez CR, PR ili SD) i progresivnu bolesti kao najbolji odgovor ili progresiju bolesti nakon početne kliničke koristi od ili CR, PR ili SD tokom lečenja sa lekom koji cilja PD-1

3. Da bi se smatrali refraktornim, pacijenti ne bi trebalo da imaju odgovor nakon što su primili najmanje 2 doze bilo kog leka koji cilja PD-1

4. Objektivni dokaz progresije bolesti (kliničke ili radiološke) tokom ili nakon najmanje 1 BRAF inhibitora (ako je BRAF V600 mutacija pozitivna)

5. Prethodna terapija protiv kancera uključujući dakarbazin, BRAF inhibitor (ako je BRAF V600 mutacija pozitivna) i/ili ipilimumab i paliativnu radioterapiju moraju biti završene najmanje 3 nedelje pre administriranja studijskog leka

6. Nije bilo prethodnoglečenja lekom koji cilja PD-1 u roku od 6 nedelja pre prve doze studijskog leka

[0412] Isključenje:

1. Subjektima BRAF mutanata i onima sa neodređenim ili nepoznatim BRAF statusom nije dozvoljeno da učestvuju u ovoj studiji

2. Očni melanom.

3. Prethodna netolerancija bilo kog leka koji cilja PD-1

Netolerancija se definiše kao bilo koji AE stepena 4 povezan sa lečenjem ili bilo koji AE stepena 2 ili 3 koji je neprihvatljiv za pacijenta i postoji uprkos standardnim protivmerama. Razlog netolerancije treba u potpunosti dokumentovati.

2.2.4.2.5 Kohorta 1b5: Karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata (SCCHN) (Druga linija)

[0413] Uključenje:

1. Pacijenti sa histološki ili citološki dokumentovanim rekurentnim ili metastatskim SCCHN (usna šupljina, ždrelo, grkljan), stadijum III ili IV i nisu podložni lokalnoj terapiji sa kurativnom namerom (operacija ili zračna terapija sa ili bez hemoterapije) 2. Progresija ili recidiv tumora u roku od 6 meseci od poslednje doze terapije platinom u adjuvansu (tj. kod zračenja nakon operacije), primarnom (tj. kod zračenja), rekurentnom, ili metastatskom okruženju. Klinička progresija nakon terapije platinom je dozvoljeni događaj za ulazak i definiše se kao progresija lezije veličine najmanje 10 mm koja se može meriti kaliperom (npr., površinska lezija kože prema RECIST v1.1) ili lezija koja je prethodno vizualizovana i fotografski zabeležena merenjima i pokazano je da je napredovala.

[0414] Isključenje:

1. Histološki potvrđeni rekurentni ili metastatski karcinom nazofarinksa i bilo koje pljuvačne žlezde ili neskvamozne histologije

2. Prethodno izlaganje bilo kom leku koji cilja PD-1

2.2.4.2.6 Kohorta 1b6: Kancer pankreasa (Druga linija)

[0415] Uključenje:

1. Histološki ili citološki dokumentovan lokalizovan ili metastatski adenokarcinom pankreasa, koji nije uspeo (ili nije namenjen za) standardnu terapiju

2. Pacijenti koji su prethodno imali operaciju, terapiju zračenjem za lečenje lokalno uznapredovalog ili metastatskog adenokarcinoma pankreasa pod uslovom da je dokumentovana progresija bolesti. Sve toksičnosti treba rešiti, a poslednji deo lečenja zračenjem završen je najmanje 4 nedelje pre prvog administriranja studijskog leka

[0416] Isključenje:

1. Pacijenti sa neoplazmama ostrvskih ćelija, neuroendokrinim ili drugim primarnim tumorom u pankreasu

2. Pacijenti sa aktivnim pankreatitisom

3. Prethodno izlaganje bilo kojem leku koji cilja PD-1 put

4. Ascites stepena 2 ili višeg

2.2.4.2.7 Kohorta 1b7: Kolorektalni kancer (Treća linija)

[0417] Uključenje:

1. Histološki ili citološki dokumentovani adenokarcinom kolona ili rektuma

2. Metastatski CRC sa dokumentovanom progresijom bolesti nakon poslednjeg administriranja standardnih terapija ili netolerancije na standardne terapije (a odobrene uključene terapije morale su uključivati fluoropirimidin, oksaliplatin, irinotekan, bevacizumab, i, ako je KRAS divlji tip, cetuksimab ili panitumumab.

[0418] Isključenje:

Prethodno izlaganje bilo kojem leku koji cilja PD-1 put

2.2.4.2.8 Kohorta 1b8: Maligni gliom (Prvi recidiv)

[0419] Uključenje:

1. Histološki ili citološki dokumentovan napredni maligni gliom IV stepena prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (glioblastom ili gliosarkom)

2. Prethodno lečenje hirurgijom, radioterapijom i temozolomidom

3. Dokumentovan prvi recidiv GBM dijagnostičkom biopsijom ili kontrasno-poboljčanom MRI izvršeno u roku od 21 dana od prve administriranja studijskog leka po kriterijumu Procene odgovora u neuro-onkologiji (RANO)

4. Ako je na steroidima, doza mora biti stabilna ili smanjena najmanje 5 dana pre osnovne linije MRI

[0420] Isključenje:

1. Prethodno lečenje bevacizumabom ili drugim agensom koji cilja VEGF ili VEGFR2. 2. Nedavni dokazi više od 1. nivoa CNS krvarenja stepena 1 na osnovnom MRI snimanju 3. Istorija ili dokazi nakon fiziološkog/neurološkog ispitivanja bolesti CNS-a (npr., napada) koji nisu povezani sa kancerom osim ako nisu adekvatno kontrolisani lekovima ili potencijalno ne ometaju studijsko lečenje

4. Pacijenti koji ne mogu da imaju kontrasno-poboljšanu magnetnu MRI na glavi zbog već postojećeg zdravstvenog stanja uključujući pejsmejker ili implantabilni kardioverter defibrilator (ICD) uređej

5. Više od 1 recidiva glioblastoma ili gliosarkoma

6. Prethodno izlaganje bilo kojem leku koji cilja PD-1 put

2.3 Lekovi koji se istovremeno koriste

[0421] Svi lekovi uzeti u roku od 28 dana pre administriranja prve doze bilo kog studijskog leka i sva prateća terapija administrirana tokom studije do 100 dana nakon poslednje doze bilo kog studijskog leka biće evidentirani.

[0422] Prikupljaće se informacije o svim prethodnim lečenjima indiciranim za uznapredovali kancer, uključujući hemoterapiju, biohemoterapiju, imunoterapiju, zračenje, hirurgiju, biološku, i eksperimentalnu terapiju.

[0423] Neće se prikupljati informacije o istovremenim lekovima nakon izlaska pacijenta iz studije osim za istovremenu primenu lekova povezanu sa AE povezanim sa studijskim lekovima ili AE koji dovode do ukidanja studije.

2.3.1 Zabranjeni i/ili ograničeni tretmani

[0424] Sledeći lekovi su zabranjeni tokom studije (osim ako se ne koriste za lečenje AE povezanim sa lekovima ili su navedeni u odeljku o prihvatljivosti):

Imunosupresivni

Imunosupresivne doze sistemskih kortikosteroida. Inhalirani ili lokalni steroidi i doze adrenalne zamene za steroide > 10 mg dnevnog ekvivalenta prednizona, dozvoljene su u odsustvu aktivne autoimune bolesti. Steroidima je takođe dozvoljeno da leče neželjene AE povezane sa kancerom prema kliničkoj indikaciji.

[0425] Vakcine osim kako je navedeno u odeljku 4.3.2

Statini za lečenje hiperholesterolemije. Statini će biti dozvoljeni samo ako je pacijent na stabilnoj dozi više od 3 meseca pre studije i ako je u stabilnom statusu bez povišenja CK

Ostale terapije uključujući biološke, imunoterapije, opsežnu nepalijativnu terapiju zračenjem, standardne tretmane, ili agense ili uređaje za ispitivanje

2.3.2 Doyvoljena terapija

[0426] Pacijentima je dozvoljena primena lokalnih, okularnih, intraartikularnih, intranazalnih, i inhalacionih kortikosteroida (sa minimalnom sistemskom apsorpcijom). Doze adrenalne zamene za steroide > 10 mg dnevno prednizona su dozvoljene. Kratki (manje od 3 nedelje) tok kortikosteroida za profilaksu (npr., alergija na kontrastne boje) ili za lečenje neautoimunih stanja (npr., reakcija preosetljivosti odloženog tipa uzrokovana kontaktnim alergenom) kao i za lečenje AE poveyanih sa tumorom je dozvoljeno.

[0427] Istovremena palijativna i podržavajuća nega za simptome povezane sa bolestima (uključujući bisfosfonate i RANK-L inhibitore) je dozvoljena ako se započne pre administriranja prve doze studijskog leka. Transfuzija je dozvoljena po potrebi.

[0428] Neaktivirana sezonska vakcina protiv gripa može se davati subjektima dok su na terapiji bez ograničenja. Vakcine protiv gripa koje sadrže živi virus ili druge klinički indikovane vakcinacije za zarazne bolesti (tj., pneumovax, varicelu, itd.) mogu biti dozvoljene; ali se o tome mora razgovarati sa medicinskim monitorom sponzora i može zahtevati period ispiranja leka pre i posle administriranja vakcine.

[0429] Istovremena upotreba statina biće dozvoljena samo ako je pacijent na stabilnoj dozi više od 3 meseca pre studiji i u stabilnom je statusu bez povišenja CK.

[0430] Neće se primenjivati rutinska premedikacija za početne doze HuAB1 i nivolumab. Ako se pacijent razvije mučnine, povraćanja ili druge AE povezane sa infuzijom, pacijent može biti unapred lečen antiemetikom, steroidima, ili antihistaminicima pre naknadnih infuzija studijskih lekova po odluci istraživača. Lečenje će se administrirati u skladu sa standardnom praksom ustanove i trebalo bi da bude zabeleženo na CRF pacijenta.

2.4 Ukidanje pacijenata nakon bilo kog lečenja studijskim lekom

[0431] Pacijenti MORAJU da prekinu sa studijskim lekovima iz bilo kog od sledećih razloga: Povlačenje informisanog pristanka (odluka pacijenta da se povuče iz bilo kog razloga) Bilo koja klinički značajna AE, abnormalni rezultati laboratorijskih testova ili interkurentna bolest koja, prema mišljenju istraživača, ukazuje na to da kontinuirano učešće u studiji nije u najboljem interesu pacijenta

Pacijenti koji moraju imati zabranjene istovremene lekove

Trudnoća

Sponzor završava studiju

Gubitak sposobnosti za slobodno davanje pristanka kroz zatvor ili nehotično zatvaranje za lečenje bilo psihijatrijske ili fizičke bolesti (npr., zarazne bolesti)

Dokumentovana progresija bolesti ili kliničko pogoršanje tokom primanja aktivne studijske terapije

Nepridržavanje od strane pacijenta

Svi pacijenti koji prekinu studijsko lečenje treba da se pridržavaju procedura praćenja utvrđenih protokolom kako je navedeno u odeljku 6. Jedini izuzetak od ovog zahteva je kada pacijent povuče saglasnost za sve procedure studije ili izgubi sposobnost da slobodno pristane (tj., bude zatvoren ili nehotično lišen slobode radi lečenja bilo koje psihijatrijske ili fizičke bolesti).

[0432] Ako je pacijent povučen pre završetka studije, razlog odustajanja mora biti naveden na odgovarajućem CRF-u. Datum i razlog za prekid HuAB1 i/ili nivolumaba će biti dokumentovan, a istraživač mora uložiti sve napore kako bi izvršio procedure posete na završetku/prevremenom prekidu lečenja. Pacijenti će biti praćeni 100 dana nakon poslednje doze HuAB1 za bezbednost, a oni sa tekućim SAE biće praćeni do rezolucije ili stabilizacije.

2.5 5 Praćenje nakon tretmana

[0433] Pacijenti koji prekinu lečenje dok još uvek dobijaju kliničku korist (tj., CR, PR ili SD) treba da izvrše naknadno skeniranje tumora po protokolu kako bi se utvrdilo trajanje odgovora, osim ako se saglasnost ne povuče.

3 STUDIJSKI LEKOVI

[0434] U ovoj studiji, oba studijska leka, HuAB1 i nivolumab, smatraju se ispitivanim [medicinskim] proizvodima (IP/IMP). Opisi proizvoda za HuAB1 i nivolumab opisani su u tabelama 3 i 4:

Tabela 3 – Studijski lek za kohorte faze 1a monoterapije

Tabela 4 – Studijski lekovi za fazu 1a eskalacije kombinovane doze i faze 1b za ekspanziju doze

3.1 3.1 Ispitni proizvodi

[0435] Ispitni proizvod, u nekim regionima poznati i kao medicinski ispitni, definisan je kao farmaceutski oblik aktivne supstance ili placeba koji se ispituje ili koristi kao referenca u kliničkoj studiji, uključujući proizvode koji već imaju odobrenje za stavljanje u promet ali se koriste ili sastavljaju (formulisani ili upakovani) drugačije od odobrenog oblika, ili se koriste za neovlašćenu indikaciju, ili kada se koriste za dobijanje dodatnih informacija o odobrenom obliku. U ovom protokolu, ispitni proizvodi su HuAB1 i nivolumab.

3.2. Doziranje studijskog leka i modifikovanje doze

3.2.1 Doziranje

[0436] Za kombinovanu terapiju, nivolumab uvek treba administrirati prvo kao 30-minutnu IV infuziju, sa 30-minutnim odmorom između 2 infuzije, nakon čega sledi 30-minutna infuzija HuAB1. Pacijentima se može dozirati najmanje 12 dana od prethodne doze.

[0437] Za kohorte od 4 mg/ kg za monoterapiju (1aM2) i kohorte eskalacije kombinovane doze 1aC2 i 1aC3, interval doziranja između prvog i drugog pacijenta u svakoj kohorti treba da bude najmanje 24 sata za praćenje bezbednosti.

[0438] Izračunavanje doziranja treba da se zasniva na telesnoj masi procenjenoj u 1. danu 1. ciklusa pre prve doze administriranja studijskog leka. Nije potrebno ponovno izračunavati naredne doze ako je masa pacijenta unutar 10% mase koja se koristi za izračunavanje prethodne doze. Sve doze treba zaokružiti na najbliži miligram.

[0439] Pacijente treba pažljivo nadgledati zbog infuzionih reakcija tokom admi nistriranja studijskog leka. Ako se primeti akutni infuziona reakcija, pacijentima treba upravljati u skladu sa smernicama iz odeljka 5.3.10 i dodataka E i F.

[0440] Doze studijskih lekova mogu se prekinuti, odložiti ili prekinuti, u zavisnosti od toga koliko dobro pacijent toleriše lečenje

[0441] Sve bočice su samo za jednokratnu upotrebu. Dalja uputstva o pripremi i administriranju studijskih lekova biće data u Priručniku za apoteke.

3.2.1.1 Doziranje nivolumaba

[0442] Pacijenti u kohorti kombinovane terapije primaće prvo infuziju nivolumaba u dozi od 3 mg/kg u vidu 30-minutne IV infuzije, 1. dana svakog 14-dnevnog ciklusa lečenja.

[0443] Neće biti dozvoljena eskalacija doze ili smanjenje nivoalumabe. Pacijentima se mogu dozirati manje od 12 dana od prethodne doze. Ne postoje preporučeni lekovi za nivolumab u prvom ciklusu. Uputstva za pripremu i rukovanje potražite u nivoulumab IB.

3.2.1.2 Doziranje HuAB1

[0444] Pacijentima u kohortama kombinovane terapije, infuzija HuAB1 administriraće se 30 minuta nakon završetka infuzije nivolumaba u vidu 30-minutne IV infuzije, 1. dana svakog 14-dnevnog ciklusa lečenja. Za pacijente u kohorti monoterapije, infuzija HuAB1 može se započeti u bilo kom trenutku kao 30-minutna IV infuzija 1. dana svakog 14-dnevnog ciklusa lečenja.

[0445] Doziranje HuAB1 može se izmeniti na osnovu toksičnosti zabeleženih tokom perioda lečenja. Ako je potrebno, doza će se prilagoditi na osnovu tabele za modifikovanje toksičnosti (dodaci E i F).

[0446] Istraživač farmaceut (ili drugo odgovorno osoblje) pripremiće rešenje za administriranje. Nakon izračunavanja broja bočica, na osnovu pacijentove mase, proizvod leka za studije će se razblažiti sa injekcijom 0.9% natrijum hlorida, USP. Pripremljeni HuAB1 treba administrirati u roku od 6 sati nakon pripreme (temperatura okoline). IV administriranje za infuziju HuAB1 mora da sadrži unutrašnji filter od 0.22 µm ili filter za špric 0.22 µm. HuAB1 će se administrirati pod medicinskim nadzorom u obliku infuzije od 30 minuta (± 5 minuta) IV kroz perifernu venu ili centralni venski kateter. Nisu primećene nekompatibilnosti između infuzije HuAB1 i polivinilhlorida (PVC), etilen/propilena IV komponenti, ili staklenih bočica.

3.2.2 Odlaganje doze za HuAB1 i nivolumab

[0447] Administriranje HuAB1 u monoterapiji ili HuAB1/nivolumab u kombinovanoj terapiji treba odložiti zbog sledećeg:

Bilo koji umor stepena 3 koji se ne reši na stepen 1 ili na početnu vrednost pre sledeće posete lečenju. Bilo koji laboratorijski abnormalitet povezan sa lekom stepena 2 ili 3 ne zahteva kašnjenje doze ukoliko nije klinički naznačen ili naveden u protokolu ili tabeli upravljanja neželjenim događajima. Po potrebi razgovarati sa medicinskim monitorom sponzora ili imenovanim licem.

[0448] Za kašnjenja ili modifikacije doze za sve ostale AE pogledati tabele Upravljanje AE-a u dodatku E.

[0449] Pacijenti kojima je potrebno odlaganje doze HuAB1 ili HuAB1 nivolumaba trebalo bi da se preispituju nedeljno ili češće ako je klinički naznačeno da nastavim sa doziranjem studijskog leka kada su zadovoljeni kriterijumi za ponovno lečenje.

[0450] Ako pacijent doživi reakciju infuzije na HuAB1, ili nivolumab, ili oba studijska leka, reakciju infuzije treba lečiti prateći smernice za tretman infuzione reakcije u odeljku 5.3.10 i dodatku E i F.

3.2.3 Kriterijumi za nastavak lečenja HuAB1 i nivolumabom

[0451] Pacijenti mogu da nastave sa lečenjem HuAB1 ili HuAB1 nivolumabom kada se AE(-i) u vezi sa lekom reši(e) na stepen ≤ 1 ili osnovni nivo kako je navedeno u tabelama za upravljanje AE u dodacima E i F.

3.2.4 Smanjenje doze sa HuAB1

[0452] Smanjenje doze za HuAB1 može biti dozvoljeno za pacijente na produženom lečenju nakon DLT perioda u fazi 1a ili bilo koji pacijent u fazi 1b prema smernicama u odgovarajućim tabelama za upravljanje AE u dodatcima E i F. Ako istraživač razmatra da smanjenja ili prekidanja doze koji ne spadaju u ove smernice, za to će biti potrebna diskusija i odobrenje sponzora, ili imenovanog.

3.2.5 Kriterijumi za ukidanje doze za HuAB1 i nivolumab

[0453] Lečenje HuAB1 u monoterapiji ili HuAB1 u kombinaciji sa nivolumabom treba trajno prekinuti zbog sledećeg:

Bilo koji uveitis povezan sa lekom stepena 2, bol u očima ili zamagljen vid koji ne reaguje na lokalnu terapiju i ne poboljšava se na stepen 1 u periodu OR drugog relečenja ILI koji zahteva sistemsko lečenje

Sve reakcije povezane sa infuzijom stepena 3 ili više i preosjetljivost koja zahteva ukidanje i ponovno pokretanje terapije zahtevaće konsultacije sa medicinskim monitorom sponzora ili imenovanim.

[0454] Bilo koji AE povezan sa lekovima stepena 3 koji traje > 7 dana, uključujući uveitis povezan sa lekovima, pneumonitis, hipoksiju, bronhospazam, i endokrinopatije sa sledećim izuzecima:

Endokrinopatije povezane sa lekovima stepena 3 kojima se adekvatno kontroliše samo zamena fiziološkog hormona ne zahtevaju ukidanje

Laboratorijske abnormalnosti povezane sa lekom stepen 3 ne zahtevaju prekid lečenja osim:

Trombocitopenija povezana sa lekovima stepena 3, > 7 dana ili povezana sa krvarenjem stepen ≥ 2 zahteva ukidanje

Bilo koja abnormalnost testa funkcije jetre (LFT) u vezi sa lekovima koja ispunjava sledeće kriterijume zahteva ukidanje:

AST ili ALT 10 x ULN

Ukupni bilirubin > 3 x ULN (> 5 x ULN sa istovremenim metastazama u jetri) AST ili ALT > 3 x ULN i ukupni bilirubin > 2 x ULN, u odsustvu istovremenog povećanja alkalne fosfataze

Bilo koji AE ili laboratorijska abnormalnost stepena 4, osim sledećih događaja koji ne zahtevaju prekidanje:

Neutropenija stepena 4 □ 7 dana

Limfopenija ili leukopenija stepena 4 □ 7 dana

Izolovane abnormalnosti amilaze ili lipaze stepena 4 koje nisu povezane sa simptomima ili kliničkim manifestacijama pankreatitisa. Treba se obratiti medicinskom monitoru sponzora za abnormalnosti amilaze ili lipaze stepena 4.

Izolovane neravnoteže/abnormalnosti elektrolita stepena 4 koje nisu povezane sa kliničkim posledicama i ispravljaju se suplementacijom/odgovarajućim upravljanjem u roku od 72 sata od njihovog nastanka

AE-i endokrinopatije povezani sa lekovima stepena 4, poput adrenalne insuficijencije, nedostatka adrenokortikotropnog hormona (ACTH), hiper- ili hipotiroidizma, ili netolerancije na glukozu, koji se rešavaju ili se adekvatno kontrolišu zamenom fizioloških hormona (kortikosteroidi, tiroidni hormoni) ili agensima za kontrolu glukoze, redom, možda neće zahtevati prekid nakon diskusije i odobrenja medicinskog monitora sponzora.

Bilo koji događaj koji dovodi do kašnjenja u doziranju koje traje > 6 nedelja od prethodne doze zahteva ukidanje, uz sledeće izuzetke:

Odlaganja doziranja kako bi se omogućilo produženo smanjenje doze steroida za upravljanje neželjenim događajima povezanim sa lekovima se dozvoljava. Pre ponovnog pokretanja lečenja kod pacijenta sa kašnjenjem doziranja koje traje > 6 nedelja od prethodne doze, mora se konsultovati medicinski monitor sponzora. Procena tumora treba da se nastavi prema protokolu, čak i ako se doziranje odlaže. Periodične posete studiji radi procene bezbednosti i laboratorijske studije takođe bi trebalo da se nastave prema protokolu, ili češće ako je klinički naznačeno tokom takvih kašnjenja doziranja ili prema nahođenju istraživača

Odlaganja doziranja koja traju > 6 nedelja od prethodne doze koja se javljaju iz razloga koji nisu povezani sa lekovima mogu biti dozvoljena ako ih odobri medicinski monitor sponzora. Pre ponovnog započinjanja lečenja pacijentu sa kašnjenjem doziranja koje traje > 6 nedelja, mora se konsultovati medicinski monitor sponzora. Procena tumora treba da se nastavi prema protokolu svakih 8 nedelja čak i ako se doziranje odlaže. Periodične studijske posete radi procene bezbednosti i laboratorijske studije takođe bi trebalo da se nastave po protokolu ili češće ako je to klinički naznačeno tokom takvih kašnjenja doziranja ili prema diskrecionom nahođenju istraživača.

[0455] Bilo koji AE, laboratorijska abnormalnost, ili interkurentna bolest koja, prema proceni istraživča, predstavlja značajan klinički rizik za pacijenta sa nastavkom doziranja HuAB1 i/ili nivolumaba

Bilo koja neurološka toksičnost stepena 3 ili viša

Bilo koji periorbitalni edem 3 ili višeg stepena i perzistentni stepena 2 periorbitalni edem koji zahtevaju 2 propuštene doze, osim ako nije odobrio medicinski monitor sponzora

Bilo koja dijareja ili kolitis stepena 3 povezan sa lekovima ili viši koji ometaju svakodnevne aktivnosti.

[0456] Bilo koja toksičnost za kožu stepena 3 ili 4

Bilo koji uveitis stepena 3 ili više

Ako se potvrdi da je uzročnost neželjenog događaja koji zahteva ukidanje usled jednog od studijskih lekova u kombinovanoj terapiji, drugi lek se može nastaviti prema protokolu prema sledećim scenarijima:

Pravovremeno rešavanje neželjenih događaja na osnovu tabele modifikacije lečenja Klinička korist pokazuje subjekat na osnovu procene istraživača

3.2.6 Odlaganja infuzije i propuštene doze sa HuAB1 i nivolumabom

[0457] U slučaju da se infuzija ne može administrirati u zakazanoj poseti, mora se administrirati što je pre moguće. Ako je kašnjenje između 1 i 3 dana, procedure pri originalno zakazanoj poseti se trebaju izvesti. Ako je kašnjenje duže od 3 dana, procedure se trebaju izvesti pri sledećoj poseti, a naredne posete će se resetovati tako da slede 2-nedeljni interval doziranja (infuzija u prvobitnoj zakazanoj poseti smatraće se propuštenom dozom). Vreme između dva ciklusa lečenja ne bi trebalo da bude kraće od 12 dana.

[0458] Pacijenti mogu propustiti do 2 uzastopne doze (do 6 nedelja između doza) i mogu nastaviti sa studijskim lekom ako se događaj vrati na početni nivo ili ≤ stepena 1 u roku od 6 nedelja od prekida lečenja. Izostavljanje dodatnog doziranja dužeg od 6 nedelja za AE-e zahtevaće isključivanje pacijenta iz studije osim ako to ne dozvoli sponzor. Pacijenti mogu da propuste doze tokom učešća u studiji, uključujući propuštene doze zbog planiranog odmora ili drugog ličnog razloga po potrebi, ali ne više od 2 doze uzastopno osim ako nije odobreno od strane medicinskog monitora sponzora.

3.2.7 Eskalacija doze unutar pacijenta sa HuAB1 i nivolumabom

[0459] Eskalacija doze unutar pacijenta nije dozvoljena za nivolumab ili HuAB1.

3.2.8 Lečenje izvan progresije bolesti sa HuAB1 i nivolumabom

[0460] Zbirni dokazi ukazuju da manji broj pacijenata lečenih imunoterapijom može imati kliničke koristi uprkos početnim dokazima progresivne bolesti (Wolchok, 2009)

Pacijenti lečenim sa HuAB1 i nivolumabom biće dozvoljeno da nastave lečenje sa HuAB1 i nivolumabom i nakon početne progresivne bolesti definisane RECIST v1.1, procenjeno od strane istraživača, sve dok su ispunjeni sledeći kriterijumi:

Pacijenti koji će se lečiti nakon progresije bolesti moraju da pregledaju i potpišu ICF pre nego što nastave sa studijskim lekom

Klinička korist koju je procenio istraživač, i nemaju brzu progresiju bolesti

Tolerancija studijskih lekova

Stabilan status performansi

Lečenje nakon progresije neće odložiti neposrednu intervenciju da bi se sprečile ozbiljne komplikacija progresije bolesti (npr., metastaze u CNS)

Radiografsku procenu/skeniranje treba izvršiti otprilike 8 nedelja nakon početne progresije koju je procenio istraživač da bi se utvrdilo da li je došlo do smanjenja veličine tumora ili je nastavila progresivna bolest.

Procena kliničke koristi treba da bude uravnotežena kliničkom procenom da li se pacijent klinički pogoršava i malo je verovatno da će imati koristi od nastavka lečenja sa HuAB1 i nivolumabom.

[0461] Ako istraživač oseti da pacijent sa HuAB1 i nivolumabom nastavlja da postiže kliničku korist nastavkom lečenja, pacijent treba da ostane na ispitivanju i nastavi da prima praćenje u skladu sa vremenom i rasporedom događaja po protokolu.

[0462] Za pacijente koji nastavljaju studijsku terapiju nivoalumabom nakon progresije, dalja progresija je definisana kao dodatnih 10% povećanja opterećenja tumora od trenutka početne progresije. To uključuje povećanje zbira prečnika svih ciljnih lezija i/ili prečnika novih merljivih lezija u poređenju sa vremenom početne progresije. Lečenje sa HuAB1 i nivolumabom treba trajno prekinuti nakon dokumentovanja dalje progresije.

[0463] Procena novih lezija će slediti smernice u RECIST v1.1 (dodatak G).

3.2.9 Algoritmi modifikovanja doze za imuno-onkološke agense

[0464] Imuno-onkološki agensi su povezani sa AE koji se mogu razlikovati po težini i trajanju u poređenju sa AE izazvanim drugim terapijskim klasama. HuAB1 i nivolumab se u ovom protokolu smatraju imuno-onkološkim agensima. Rano prepoznavanje i upravljanje AE koji su povezani sa imuno-onkološkim agensima može ublažiti ozbiljnu toksičnost. Razvijeni su algoritmi upravljanja kako bi pomogli istraživačima u proceni i upravljanju sledećim klasama AE-a:

Gastrointestinalni

Renalni

Plućni

Hepatični

Endokrinopatija

Na koži

Neurološki

Reakcija na infuziju

Periorbitalni edem

Uveitis

3.2.10 Lečenje reakcija na infuziju povezanih sa HuAB1 i nivolumabom

[0465] HuAB 1 i nivolumab mogu izazvati reakcije na infuziju ili reakcije preosetljivosti. Ako bi se takva reakcija dogodila, može se manifestovati groznicom, jezom, ukočenošću (rigor), glavoboljom, osipom, pruritusom, artralgijom, hipo- ili hipertenzijom, bronhospazmom, ili drugim simptomima.

[0466] Reakcije na infuziju treba ocenjivatiu skladu sa smernicama CTCAE v4.03. Bilo koju reakciju na infuziju stepena 3 ili 4 treba prijaviti u roku od 24 sata medicinskom monitoru studije i prijaviti kao SAE ako ispunjava kriterijume.

[0467] Prvo će se administrirati infuzija nivolumaba, sa 30-minutnim odmorom između 2 infuzije, zatim 30-minutnom infuzijom HuAB1. Možda neće biti jasno da li je reakcija na infuziju usled HuAB1, nivolumaba, ili oba studijska leka. Zbog toga, jedan set preporuka za lečenje (zasnovan na najkonzervativnijim tretmanima reakcija na infuziju usled bilo kog studijskog leka) je obezbeđen u nastavku i može se modifikovati na osnovu kliničke procene, lokalnih standarda i smernica za lečenje i/ili specifičnih simptoma, prema potrebi:

Za simptome stepena 1: (Blaga reakcija [npr., lokalizovane kožne reakcije uključujući blagi pruritus, ispiranje, osip], zahteva smanjenje brzine infuzije; može biti naznačena intervencija.)

[0468] Smanjiti brzinu infuzije studijskog leka do oporavka od simptoma.

[0469] Ostanite pored kreveta i nadgledajte vitalne znake pacijenta sve dok se simptomi ne povuku. Difenhidramin od 50 mg može se administrirati po odluci lekara koji leči.

[0470] Kada se simptomi povuku, ponovo pokrenite infuziju prvobitnom brzinom infuzije.

[0471] Ako pacijent ima reakciju na infuziju sa nivolumabom, HuAB1 se može dati (bez profilaktičkih lekova) ako se reakcija na infuziju povuče u roku od 3 sata. U svrhu zakazivanja, HuAB1 infuzija se može dati sledećeg dana. Profilaktičke lekove pre infuzije treba davati pre svih narednih infuzija nivoalumaba.

[0472] Ako pacijent ima reakciju na infuziju sa HuAB1, profilaktičke lekove pre infuzije prethodno treba dati pre svih sledećih infuzije HuAB1 i nivolumaba.

[0473] Sledeći profilaktički lekovi pre infuzije se preporučuju pre budućih infuzija HuAB1 i nivolumaba: difenhidramin 50 mg (ili ekvivalent) i/ili paracetamol (acetaminofen) 325 do 1000 mg najmanje 30 minuta pre dodatnih administriranja studijskog leka.

[0474] Za simptome stepena 2: (Umerena reakcija [tj., bilo koji simptom koji nije gore naveden (blagi simptomi) ili niže (teški simptomi) kao što su generalizovani pruritus, crvenilo, osip, dispneja, hipotenzija sa sistolnim krvnim pritiskom > 80 mmHg], zahteva prekid infuzije ali odmah reaguje na simptomatski tretman [npr., antihistaminici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, narkotici, kortikosteroidi, IV tečnosti]; profilaktički lekovi pre infuzije naznačeni tokom ≤ 24 sata.)

[0475] Prekinuti infuziju studijskog leka.

[0476] Započnite IV infuziju normalnog fiziološkog rastvora, i lečite pacijenta sa difenhidraminom od 50 mg IV (ili ekvivalentnom) i/ili paracetamolom (acetaminofen) 325 do 1000 mg.

[0477] Ostanite pored kreveta i nadgledajte vitalne znake pacijenta dok se simptomi ne povuku. Terapija kortikosteroidima može se administrirati po odluci lekara koji leči.

[0478] Kada se simptomi povuku, ponovo pokrenutu infuziju sa 50% prvobitne brzine infuzije; ako ne nastanu dalje komplikacije posle 30 minuta, brzina može biti povećana na 100% od prvobitne brzine infuzije.

[0479] Pažljivo pratiti pacijenta. Ako se simptomi ponove, odmah prekinuti infuziju; prilikom te posete nećese dalje administrirati studijski lek. Administrirati difenhidramin 50 mg IV, ostati pored kreveta i nadgledati pacijenta sve dok se simptomi ne povuku.

[0480] Ako pacijent ima reakciju na infuziju sa infuzijom nivoalumaba, može se dati infuzija HuAB1 (bez profilaktičkih lekova) ako se reakcija na infuziju povuče u roku od 3 sata. U svrhu zakazivanja, infuzija HuAB1 može se dati sledećeg dana. Profilaktičke lekove pre infuzije treba davati pre svih narednih infuzija nivoalumaba.

[0481] Ako pacijent ima reakciju na infuzije sa HuAB1, potrebno je prethodno dati profilaktičke lekove pre infuzije svih narednih infuzija HuAB1 i nivolumaba.

[0482] Sledeći profilaktički lekovi pre infuzije se preporučuju pre budućih infuzija HuAB1 i nivolumaba: difenhidramin 50 mg (ili ekvivalent) i/ili paracetamol (acetaminofen) 325 do 1000 mg treba da se administrira najmanje 30 minuta pre dodatnog administriranja studijskog leka. Ako je potrebno, kortikosteroidi (do 25 mg SoluCortefa ili ekvivalenta) se mogu koristiti.

[0483] Količina unesenog studijskog leka mora biti evidentirana.

[0484] Za simptome stepena 3 ili stepena 4: (Teška reakcija poput bronhospazma, generalizovane urtikarije, sistolnog krvnog pritiska < 80 mmHg, ili angioedem; simptomi stepena 3, uključujući produžene simptome, koji zahtevaju 6 ili više sati da se odgovori na simptomatske lekove i/ili ukidanje infuzije; ponavljanje simptoma nakon početnog poboljšanja; hospitalizacija naznačena za druge kliničke posledice, kao što su oštećenje bubrega, plućni infiltrati; stepen 4: opasno po život; naznačena podrška za pritisak ili ventilaciju.)

[0485] Odmah prekinuti infuziju studijskog leka. Nijedan dalji studijski lek se neće administrirati. Količina infuzije studijskog leka mora biti evidentirana na CRF.

[0486] Započeti IV infuziju normalnog fiziološkog rastvora, i lečitei pacijenta na sledeći način: Preporučiti bronhodilatatore, epinefrin 0.2 do 1.0 mg rastvora 1:1,000 za subkutano administriranje ili 0.1 do 0.25 mg rastvora 1:10,000 ubrizgavanog polako za IV dministraciju, i/ili difenhidramin 50 mg IV sa metilprednizolonom 100 mg IV (ili ekvivalentnom), po potrebi.

[0487] Ostati pored kreveta i nadgledati vitalne znake pacijenta do oporavka od simptoma.

[0488] Pacijenta treba nadgledati dok istraživaču ne bude sigurno da se simptomi neće ponoviti.

[0489] Istraživač treba da sledi svoje institucionalne smernice za lečenje anafilaksije.

[0490] U slučaju simptoma preosetljivosti koji se kasnije javljaju (npr., pojava lokalizovanog ili generalizovanog pruritusa u roku od 1 nedelje nakon lečenja), može se primeniti simptomatsko lečenje (npr., oralni antihistaminik ili kortikosteroidi).

3.3 Metoda dodeljivanja identifikacije pacijenta

[0491] Pacijenti moraju biti u mogućnosti da daju pisanu saglasnost na osnovu obaveštenja i da ispunjavaju sve kriterijume podobnosti. Sponzor ili njegov imenovani neće odobriti odricanje od kriterijuma za uključivanje ili isključivanje za bilo kog pacijenta koji je uključen u studiju. Pre upisa pacijenta, moraju biti ispunjeni svi kriterijumi.

[0492] Pacijenti koji se kvalifikuju za fazu 1a studije biće upisani na sledeći način:

Tri pacijenta iz kohorte faze 1aM1 za monoterapiju biće prvo upisana na lečenje sa 2 mg/kg HuAB1 svakih 14 dana tokom 28-dnevnog DLT perioda.

[0493] Kada se gornja kohorta za monoterapiju u potpunosti upiše, biće uključena kohorta (1aC1) od 3 nova pacijenta koja će se lečiti sa 1 mg/kg HuAB1 u kombinaciji sa 3 mg/kg nivolumaba svakih 14 dana tokom 28-dnevnog DLT perioda.

[0494] Eskalacija doze u kohortu monoterapije sa 4 mg/kg HuAB1 (1aM2) nastaviće se nakon što se DLT period očisti u kohorti monoterapije HuAB1 sa 2 mg/kg (1aM1).

[0495] Eskalacija doze u rastuće nivoe doze HuAB1 u kombinaciji sa nivolumabom će se nastaviti sve dok se DLT ne primete ili u monoterapiji sa HuAB1 ili HuAB1 u kombinaciji sa kohortama nivolumaba nakon diskusije i dogovora između istraživača koji učestvuju i medicinskog monitora sponzora.

[0496] U fazi 1b, približno 30 pacijenata će biti upisano po kohorti. Upis će biti otvoren paralelno za sve kohorte i trajaće sve dok se ne postigne cilj upisa. Jednom kada se popuni kohorta, dalji upis biće ograničen na kohorte koje nisu popunjene. Ukupno približno 240 pacijenata biće uključeno u ogranak fazu 1b studije.

[0497] Istraživač može ponoviti kvalifikovane laboratorijske testove i vitalne vrednosti/ECG pre upisa ako se nekvalifikovani nalaz smatra greškom ili ako akutni nalaz verovatno ispunjava kriterijume podobnosti nakon ponovljenog testiranja

3.4 Zaslepljivanje/odslepljivanje

[0498] Ovo je otvorena studija i tokom ove studije neće biti zaslepljivanja ili odslepljivanja pacijenata.

4 PROCENE I POSTUPCI STUDIJE

4.1 Raspored procena

[0499] Raspored tabela za procenu priložen je protokolu kao dodaci A, B i C.

4.2 Procedure studije posetom

4.2.1 Monoterapija faze 1a

4.2.1.1 Period skrininga (dan -28 do dana 0)

[0500] Pacijenti koji su u potpunosti pristali na učešće u studiji podvrći će se proceni skrininga u roku od 28 dana (4 nedelje) pre administriranja prve infuzije HuAB1 (ukoliko nije drugačije naznačeno). Da bi se utvrdilo da li pacijent ispunjava sve kriterijume za uključivanje i ne krši nijedan kriterijum za izuzeće, izvršiće se sledeći postupci (dodatak A):

Pisani, potpisani informisani pristanak mora se prikupiti pre bilo kakvih procedura specifičnih za studiju

Kompletna medicinska istorija i istorija bolesti

Demografske i osnovne karakteristike

Kompletan fizički pregled, uključujući visinu i masu

Vitalni znaci (krvni pritisak, puls, frekvencija disanja, i temperatura u ležećem položaju nakon 5 minuta odmora)

Ocena stanja učinka ECOG

Laboratorije za skrining (kao što je opisano u dodatku A, fusnota g)

Laboratoriji za kliničku sigurnost (kao što je opisano u dodatku A, fusnota h)

ECG sa 12 olova (potreban na skriningu, i ako je klinički indikovan tokom studije) Radiološko snimanje: CT/MRI treba izvršiti u roku od 28 dana pre prve infuzije HuAB1. Ako je MRI izvedena kao deo standardne nege pacijenta u roku od 28 dana od prve studije infuzije ne treba je ponavljati ako je obezbeđena dokumentacija rezultata i ako je adekvatna za procenu.

[0501] Serumski test na trudnoću (β-hCG), za žene reproduktivnog potencijala

Zbirka biopsija (za analize opisane u dodatku D)

Izveštavanje o SAE, ako je primenljivo

Dokumentovati prethodne i istovremene lekove

4.2.1.2 Ciklus 1, dan 1

[0502] Sprovešće se sledeće procedure:

Pre infuzije HuAB1 (u roku od ≤ 72 sata ako nije drugačije naznačeno):

Provera podobnosti

Ažurirati medicinsku istoriju i istoriju bolesti da bi se obuhvatile sve promene iz skrininga

Fizički pregled, uključujući masu

Vitalni znaci (krvni pritisak, puls, frekvencija disanja i temperatura u ležećem položaju nakon 5 minuta odmora)

Ocena stanja učinka ECOG

Laboratorije za kliničku bezbednost (kao što je opisano u dodatku A, fusnota h); rezultati se moraju pregledati pre doziranja)

Serumski β-hCG (koji procenjuju lokalne laboratorije) biće sproveden pre prve doze HuAB1 samo na ženama reproduktivnog potencijala

Uzimanje krvi za:

Serum (za analize opisane u dodatku D, isključujući nivolumab analize)

Celu krv (za analize opisane u dodatku D)

Zamrznute PBMC (za analizu fenotipa T ćelija)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

Ispitati primenu leka: HuAB1 IV infuzijom tokom 30 minuta

Post HuAB1 administracija:

Vitalni znaci nakon doze (srčana frekvencija, krvni pritisak i temperatura u ležećem položaju nakon 5 minuta odmora) na sledećim vremenskim tačkama nakon završetka IV infuzije:

5 MINUTA, 15 MINUTA, 30 MINUTA, I 1 SAT

15 minuta (± 5 minuta) nakon doze:

Uzimanje krvi za serum (za HuAB1 PK)

4 sata (± 60 minuta) nakon doze:

Uzimanje krvi za serum (za HuAB1 PK)

4.2.1.3 Ciklus 1, Dan 2

[0503] Pacijenti koji se ispituju vraćaju se u studijski centar 2. dana na 24-satne (± 6 sati) procene posle doze. Tokom ove posete neće se administrirati lečenje, ali će se izvršiti sledeće procene:

Uzimanje krvi za:

Serum (za HuAB1 PK i multipleks panel citokina)

Celu krv (za analizu ekspresije gena)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

4.2.1.4 Ciklus 1, Dan 4

[0504] Pacijenti koji se ispituju vraćaju se u studijski centar 4. dana na 72-satne (± 12 sati) procene posle doze. Tokom ove posete neće se administrirati lečenje, ali će se izvršiti sledeće procene:

Uzimanje krvi

Serum (za HuAB1 PK)

Cela krv (za analizu CD14<+>/CD16<+>monocita i ekspresije gena)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

4.2.1.5 Ciklus 1, Dan 8

[0505] Pacijenti koji se ispituju vraćaju se u studijski centar 8. dana za 168-satne (± 24 sati) procene posle doze. Tokom ove posete neće se administrirati lečenje, ali će se izvršiti sledeće procene:

Fizički pregled

Laboratorije za kliničku bezbednost (kao što je opisano u dodatku A, fusnota h)

Uzimanje krvi za:

Serum (za HuAB1 PK i multipleks panel citokina)

Cela krv (za analizu CD14<+>/CD16<+>monocita i ekspresije gena)

Zamrznute PBMC (za analizu fenotipa T ćelija)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

4.2.1.6 Ciklus 2, 1. dana

[0506] Sledeće procedure će se sprovesti:

Pre infuzije sa HuAB1 (u roku od ≤ 72 sati Ukoliko nije drugačije naznačeno):

Fizički pregled, uključujući masu

Ocena stanja učinka ECOG

Laboratorije za kliničku bezbednost (kao što je opisano u dodatku A, fusnota h; rezultati se moraju pregledati pre doziranja:

Uzimanje krvi za:

Serum (za analize opisane u dodatku D, izuzimajući analize nivoalumaba)

Cela krv (za analize opisane u dodatku D, osim MDSC panel)

Zamrznute PBMC (za analizu fenotipa T ćelija)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

Administriranje studijskog leka: HuAB1 pomoću IV infuzije tokom 30 minuta

Posle administriranja HuAB1:

Vitalni znaci posle doze (krvni pritisak, puls, frekvencija disanja i temperatura u ležećem položaju nakon 5 minuta odmora) u sledećim vremenskim tačkama nakon završetka IV infuzije:

5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, i 1 sat

15 minuta (± 5 minuta) nakon doze:

Uzimanje krvi za serum (za HuAB1 PK)

4.2.1.7 Kraj ciklusa 2

[0507] Za pacijente faze 1a u kohorti sa monoterapijom, ako na kraju ciklusa 2 istraživač utvrdi da pacijent može imati koristi od nastavka doziranja HuAB1, može se ponuditi ulazak u produženi period lečenja.

[0508] Ako pacijent nastavlja Produženi period lečenja (ciklus 3 i više), pređite na procedure navedene u odeljku 6.2.1.8.

[0509] Ako se pacijent ne kvalifikuje za prijem dodatnih doza HuAB1, pacijent će se vratiti u kliniku radi posete završenom/prevremenom prekidu lečenja navedenom u odeljku 6.2.1.9.

4.2.1.8 Produženo lečenje – ciklus3 i naredni ciklusi, dan 1

[0510] Produženo lečenje faze 1a za pacijente u kohorti sa monoterapijom može započeti ciklus 3, 1. dan (29. dan studije). Doziranje će se prekinuti ako pacijent doživi progresiju bolesti ili neprihvatljivu toksičnost.

[0511] Pri svakoj poseti za infuziju, pacijenti treba da ostanu na mestu studije nakon svakog administriranja HuAB1 do završetka svih procena nakon doze radi praćenja bezbednosti. Sledeće procene će se vršiti pri svakoj poseti, osim ako nije drugačije navedeno (dodatak A):

Pre svake infuzije studijskog leka (u roku od 72 sata, ako nije drugačije naznačeno):

Fizički pregled, uključujući masu

Ocena stanja učinka ECOG

Laboratorije za kliničku bezbednost (kao što je opisano u dodatku A, fusnota h; rezultati se moraju pregledati pre doziranja)

Radiološko snimanje: CT/MRI snimanje se vrši na svakih 8 nedelja tokom prvih 12 meseci kod pacijenata koji ostaju na lečenju (i na svakih 12 nedelja nakon toga) i 28 dana (± 7 dana) nakon poslednje doze studijskog lečenja.

Sakupljanje biopsije (samo pre ciklusa 3; za analize opisane u dodatku D)

Uzimanje krvi za:

Serum (za analize opisane u dodatku D) sa sledećim izuzecima:

PK za HuAB1 za cikluse 3, 5, 9, 13, i 21

HuAB1 ADA za cikluse 3, 5, 13, i 21

ANA za cikluse 3, 5, 9, 13, 21, zatim svakog 6. ciklusa dok je na lečenju

CSF1 i IL34 za ciklus 3 i 9

Multipleks panel citokina za cikluse 3, 9, i 21

Cela krv (za analize opisane u dodatku D) sa sledećim izuzecima:

CD14<+>/CD16<+>monociti za ciklus 3, i 9

MDSC panel samo za ciklus 3

Analiza ekspresije gena za ciklus 3, 5, 9, 13, i 21

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

Administriranje studijskog leka: HuAB1 pomoću IV infuzije tokom 30 minuta

Posle administriranja HuAB1:

Vitalni znaci nakon doze (krvni pritisak, puls, frekvencija disanja i temperatura u ležećem položaju nakon 5 minuta odmora) u sledećim vremenskim tačkama nakon završetka IV infuzije:

5 MINUTA, 15 MINUTA, 30 MINUTA, i 1 SAT

15 minuta (± 5 minuta) nakon doze:

Uzimanje krvi za serum (za analize opisane u dodatku D) sa sledećim izuzecima: PK za HuAB1 samo za ciklus 8

4.2.1.9 Poseta na završetku lečenja ili prevremenom prekidu

[0512] Pacijenti će se vratiti u centar za studije približno 28 (± 7) dana nakon poslednje infuzije HuAB1.

[0513] Sprovešće se sledeće procene:

Fizički pregled, uključujući masu

Ocena stanja učinka ECOG

Laboratorije za kliničku bezbednost (kao što je opisano u dodatku A, fusnota h) ECG sa 12 olova

Radiološko snimanje: CT/MRI snimanje ne treba ponavljati ako se radi u roku od 8 nedelja pre posete na završetku/prevremenom prekidu lečenja ili ako je prethodno utvrđena progresija tumora.

[0514] Serumski test na trudnosću (β-hCG), ako je primenljivo

Biopsija za pacijente koji su napredovali (za analize opisane u dodatku D)

Uzimanje krvi

Serum (za analize opisane u dodatku D, izuzimajući analize nivoalumaba)

Cela krv (samo za analizu CD14<+>/CD16<+>monocita i analizu ekspresije gena)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

4.2.2 Faza 1a Eskalacija kombinovane doze

4.2.2.1 Period skrininga (dan -28 do dana 0)

[0515] Pacijenti koji su pristali da učestvuju u studiji podvrći će se skrining procenama u roku od 28 dana (4 nedelje) pre administriranja prve infuzije HuAB1 i nivolumaba (osim ako nije drugačije naznačeno). Da bi se utvrdilo da li pacijent ispunjava sve kriterijume za uključivanje i ne krši nijedan kriterijum za izuzeće, izvršiće se sledeće procedure (dodatak B):

Kompletna medicinska istorija i istorija bolesti

Demografske i osnovne karakteristike

Kompletan fizički pregled, uključujući visinu i masu

Ocena stanja učinka ECOG

Laboratorije za skrining (kao što je opisano u dodatku A, fusnota g)

ECG sa 12 olova (potrebno pri skriningu, i ako je klinički naznačeno tokom studije) Radiološko snimanje: CT/MRI treba izvršiti u roku od 28 dana pre 1. dana ciklusa 1. Ako je MRI izvedena kao deo standardne nege pacijenta u roku od 28 dana od 1. dan ciklusa 1, ne treba je ponavljati ako je obezbeđena dokumentacija rezultata i ako je adekvatna za RECIST 1.1

Serumski test na trudnoću (β-hCG), ≤ 5 dana pre 1. dana ciklusa 1, za žene reproduktivnog potencijala

Sakupljanje biopsije (za analize opisane u dodatku D)

Izveštavanje o SAE, ako je primenljivo

Dokumentovati prethodne i istovremene lekove

4.2.2.2 Ciklus 1, dan 1

[0516] Sledeće procedure će se sprovesti:

Pre infizije HuAB1 i nivolumaba (u roku ≤ 72 sati ukoliko nije drugačije naznačeno): Provera podobnosti

Fizički pregled, uključujući masu

Vitalni znaci (krvni pritisak, puls, frekvencija disanja, i temperatura u ležećem položaju nakon 5 minuta odmora; pulsna oksimetrija u mirovanju i nakon napora)

Ocena stanja učinka ECOG

Laboratorije za kliničku bezbednost (kako je opisano u dodatku B, footnote h; rezultati se moraju pregledati pre doziranja)

Serumski β-hCG (proceniti od lokalne laboratorije) izvršiće se pre prve doze studijskog leka samo na ženama sa reproduktivnim potencijalnom

Uzimanje krvi za:

Serum (za analize opisane u dodatku D)

Cela krv (za analize opisane u dodatku D)

Zamrznute PBMC (za analizu fenotipa T ćelija)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

Administriranje studijskog leka: HuAB1 i nivolumab svaki će se administrirati IV infuzijom tokom 30 minuta. Prvo će se dati nivolumab, sa 30-minutnim odmorom između 2 infuzije, zatim HuAB130.

[0517] Nakon administriranja HuAB1 i nivolumaba:

Vitalni znaci nakon doze (krvni pritisak, puls, frekvencija disanja i temperatura u ležećem položaju nakon 5 minuta odmora) u sledećim vremenskim tačkama nakon završetka svake IV infuzije:

5 minuta i 15 minuta nakon doze nivolumaba

5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, i 1 sat nakon doze HuAB1

15 minuta (± 5 minuta) nakon doze HuAB1:

Uzimanje krvi za serum (za HuAB1 i PK za nivolumabanalizu)

4 sati (± 60 minuta) nakon doze HuAB1:

Uzimanje krvi za serum (samo za PK za HuAB1)

4.2.2.3 Ciklus 1, dan 2

[0518] Pacijenti koji se ispituju vraćaju se u studijski centar 2. dana na 24-satne (± 6 sati) procene posle doze. Tokom ove posete neće se administrirati lečenje, ali će se izvršiti sledeće procene:

Uzimanje krvi za:

Serum (za PK za HuAB1 i multipleks panel citokina)

Celu krv (za analizu ekspresije gena)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

4.2.2.4 Ciklus 1, dan 4

[0519] Pacijenti koji se ispituju vraćaju se u studijski centar 4. dana na 72satne (± 12 sati) procene posle doze. Tokom ove posete neće se administrirati lečenje, ali će se izvršiti sledeće procene:

Uzimanje krvi za:

Serum (samo za PK)

Cela krv (za analize CD14<+>/CD16<+>monocita i ekspresije gena)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

4.2.2.5 Ciklus 1, dan 8

[0520] Pacijenti koji se ispituju vraćaju se u studijski centar 8. dana na 168-satne (± 24 sati) procene posle doze. Tokom ove posete neće se administrirati lečenje, ali će se izvršiti sledeće procene:

Fizički pregled

Laboratorije za kliničku bezbednost (kako je opisano u dodatku B, fusnota h)

Uzimanje krvi za:

Serum (za PK za HuAB1 i multipleks panel citokina)

Cela krv (za analize CD14<+>/CD16<+>monocita i ekspreesiju gena)

Zamrznute PBMC (za analizu fenotipa T ćelija)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

4.2.2.6 Ciklus 2. dan 1

[0521] Sledeće procedure će se sprovesti:

Pre infuzije HuAB1 i nivolumaba (u roku ≤ 72 sata ukoliko nije drugačije naznačeno):

Fizički pregled, uključujući masu

Ocena stanja učinka ECOG

Uzimanje krvi za:

Serum (za analize opisane u dodatku D)

Cela krv (za analize opisane u dodatku D, osim MDSC panela)

Zamrznute PBMC (za analizu fenotipa T ćelija)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

Administriranje studijskog leka: HuAB1 i nivolumab će se svaki administrirati IV infuzijom tokom 30 minuta. Prvo će se dati nivolumab, sa 30-minutnim odmorom između 2 infuzije, zatim HuAB 1.

Nakon administriranja HuAB1 i nivolumaba:

Vitalni znacinakon doze (krvni pritisak, puls, frekvencija disanja i temperatura u ležećem položaju nakon 5 minuta odmora) u sledećim vremenskim tačkama nakon završetka IV infuzije:

5 minuta i 15 minuta nakon doze nivolumaba

5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, i 1 sat nakon doze HuAB1

15 minuta (± 5 minuta) nakon doze HuAB1:

Uzimanje krvi za serum (samo za PK za HuAB1)

4.2.2.7 Kraj ciklusa 2

[0522] Za pacijente faze 1a u kohorti kombinacije, ako na kraju ciklusa 2 istraživač utvrdi da pacijent može imati koristi od nastavka doziranja HuAB 1 i nivolumaba, može se ponuditi ulazak u produženi period lečenja.

[0523] Ako pacijent nastavlja produženi period lečenja (ciklus 3 i više), pređite na procedure opisane u odeljku 6.2.2.8.

[0524] Ako se pacijent ne kvalifikuje da dalje primi studijski lek, pacijent će se vratiti u kliniku radi posete završenom/prevremenom prekidu lečenja navedenom u odeljku 6.2.2.9.

4.2.2.8 Produženo lečenje – ciklus3 i naredni ciklusi, dan 1

[0525] Produženo lečenje faze 1a za pacijente u kohortama eskalacije doze kombinacije može početi 1. dana, ciklusa 3 (29. dan studije).

[0526] Pri svakoj poseti za infuziju, pacijenti treba da ostanu na mestu studije nakon svakog administriranja HuAB1 i nivulomaba do završetka svih procena nakon doze radi praćenja bezbednosti. Sledeće procene će se vršiti pri svakoj poseti, osim ako nije drugačije navedeno (dodatak B):

Pre svake infuzije studijskog leka (u roku ≤ 72 sati ukoliko nije drugačije naznačeno):

Fizički pregled, uključujući masu

Ocena stanja učinka ECOG

Laboratorije za kliničku bezbednost (kako je opisano u dodatku B, fusnota h; rezultati se moraju pregledati pre doziranja)

[0527] Sakupljanje biopsije (za analize opisane u dodatku D)

Uzimanje krvi za:

Serum (za analize opisane u dodatku D) sa sledećim izuzecima:

PK za HuAB1 samo za cikluse 3, 5, 9, 13, i 21

PK za nivolumab samo za cikluse 3, 5, 9, 13, i 21

ADA za HuAB1 i nivolumab samo za cikluse 3, 5, 13, i 21

ANA za cikluse 3, 5, 9, 13, 21, zatim svakog 6. ciklusa dok je na lečenju

CSF1, IL34 samo za ciklus 3 i 9

Multipleks panel citokina samo za cikluse 3, 9, i 21

Cela krv (za analize opisane u dodatku D) sa sledećim izuzecima:

CD14<+>/CD16<+>samo za ciklus 3 i 11

Mijeloid-izveden supresorski ćelijski panel samo za ciklus 3

Analiza ekspresije gena samo za ciklus 3, 5, 9, 13, i 21

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

Administriranje studijskog leka: HuAB1 i nivolumab svaki će se administrirati IV infuzijom tokom 30 minuta. Prvo će se dati nivolumab, sa 30-minutnim odmorom između 2 infuzije, zatim HuAB 1.

[0528] Nakon administriranja HuAB1 i nivolumaba:

5 minuta i 15 minuta nakon doze nivolumaba

5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, i 1 sat nakon doze HuAB1

15 minuta (± 5 minuta) nakon doze HuAB1:

Uzimanje krvi za serum (za analize opisane u dodatku D) sa sledećim izuzecima: HuAB1 i PK za nivolumab samo za ciklus 8

4.2.2.9 Poseta na završetku lečenja ili prevremenom prekidu

[0529] Pacijenti će se vratiti u centar za studije približno 28 (± 7) dana nakon poslednje infuzije HuAB1 i nivolumaba, ili u slučaju pacijentovom prevremenog isključenja iz studije.

[0530] Sprovešće se sledeće procene:

Fizički pregled, uključujući masu

Ocena stanja učinka ECOG

Laboratorije za kliničku bezbednost (kako je opisano u dodatku B, fusnota h)

ECG sa 12 olova

Serumski test na trudnosću (β-hCG), ako je primenljivo

Biopsija za pacijente koji su napredovali (za analize opisane u dodatku D) Uzimanje krvi za:

Serum (za analize opisane u dodatku D)

Cela krv samo (za analizu CD14<+>/CD16<+>monocita i ekspresije gena sa RNK sekvenciranjem)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

4.2.3 Faza 1b eskalacije doze kombinacije

4.2.3.1 Period skrininga (dan -28 do dana 0)

[0531] Pacijenti koji su potpuno pristali da učestvuju u studiji podvrći će se skrining procenama u roku od 28 dana (4 nedelje) pre administriranja prve infuzije HuAB1 i nivolumaba (osim ako nije drugačije naznačeno). Da bi se utvrdilo da li pacijent ispunjava sve kriterijume za uključivanje i ne krši nijedan kriterijum za izuzeće, izvršiće se sledeće procedure (dodatak B):

Kompletna medicinska istorija i istorija bolesti

Demografske i osnovne karakteristike

Kompletan fizički pregled, uključujući visinu i masu

Ocena stanja učinka ECOG

Laboratorije za skrining (kako je opisano u dodatku B, fusnota g)

Laboratorije za kliničku bezbednost (kako je opisano u dodatku B, fusnota h)

ECG sa 12 olova (potrebno pri skriningu, i ako je klinički naznačeno tokom studije) Radiological imaging: CT/MRI treba izvršiti u roku od 28 dana pre prve infuzije studijskog leka. Ako je MRI izvedena kao deo standardne nege pacijenta u roku od 28 dana od prve infuzije studije ne treba je ponavljati ako je obezbeđena dokumentacija rezultata i ako je adekvatna za RECIST 1.1.

Serumski test na trudnoću (β-HCG), ≤ 5 dana pre 1. dana, ciklusa 1, za žene reproduktivnog potencijala

Sakupljanje biopsije (za analize opisane u dodatku D)

Izveštavanje o SAE, ako je primenljivo

Dokumentovati prethodne i istovremene lekove

4.2.3.2 Ciklus 1, Dan 1

[0532] Sledeće procedure će se sprovesti:

Pre infuzije HuAB1 i nivolumaba (u roku ≤ 72 sati ukoliko nije drugačije naznačeno): Provera podobnosti

Ažurirati medicinsku istoriju i istoriju bolesti kako bi se zabeležile sve promene iz skrininga

Fizički pregled, uključujući masu

Ocena stanja učinka ECOG

Serumski β-hCG (procenjen od strane lokalnih laboratorija) biće sproveden pre prve doze studijskog leka samo na ženama reproduktivnog potencijala

Uzimanje krvi za:

Serum (za analize opisane u dodatku D)

Cela krv (za analize opisane u dodatku D)

Zamrznute PBMC (za analizu fenotipa T ćelija)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

Nakon administriranja HuAB1 i nivolumaba:

5 minuta i 15 minuta nakon doze nivolumaba

5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, i 1 sat nakon doze HuAB1

15 minuta (± 5 minuta) nakon doze HuAB1:

Uzimanje krvi for serum (za HuAB1 i PK za nivolumabanalysis)

4 sata (± 60 minuta) nakon doze HuAB1:

Uzimanje krvi za serum (samo za PK za HuAB1)

4.2.3.3 Ciklus 1, dan 2

[0533] Pacijenti koji se ispituju vraćaju se u studijski centar 2. dana na 24-satne (± 6 sati) procene posle doze. Tokom ove posete neće se administrirati lečenje, ali će se izvršiti sledeće procene:

Uzimanje krvi za:

Serum (za PK za HuAB1 i multipleks panel citokina)

Celu krv (za analizu ekspresije gena)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

4.2.3.4 Ciklus 1, dan 4

[0534] Pacijenti koji se ispituju vraćaju se u studijski centar 4. dana na 72-satne (± 12 sati) procene posle doze. Tokom ove posete neće se administrirati lečenje, ali će se izvršiti sledeće procene:

Uzimanje krvi za:

Serum (samo za PK za HuAB1)

Cela krv (za analize CD14<+>/CD16<+>monocita i ekspresije gena)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

4.2.3.5 Ciklus 1, Dan 8

[0535] Pacijenti koji se ispituju vraćaju se u studijski centar 8. dana na 168-satne (± 24 sati) procene posle doze. Tokom ove posete neće se administrirati lečenje, ali će se izvršiti sledeće procene:

Fizički pregled

Laboratorije za kliničku bezbednost (kako je opisano u dodatku B, fusnota h)

Uzimanje krvi za:

Serum (za PK za HuAB1 i multipleks panel citokina)

Cela krv (za analize CD14<+>/CD16<+>monocita i ekspresije gena)

Zamrznute PBMC (za analizu fenotipa T ćelija)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

4.2.3.6 Ciklus 2, dan 1

[0536] Sledeće procedure će se sprovesti:

Pre infuzije HuAB1 i nivolumaba (u roku ≤ 72 sati ukoliko nije drugačije naznačeno):

Fizički pregled, uključujući masu

Ocena stanja učinka ECOG

Uzimanje krvi za:

Serum (za analize opisane u dodatku D)

Cela krv (za analize opisane u dodatku D, osim MDSC panel)

Zamrznute PBMC (za analizu fenotipa T ćelija)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

Nakon administriranja HuAB1 i nivolumaba:

5 minuta i 15 minuta nakon doze nivolumaba

5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, i 1 sat nakon doze HuAB1

15 minuta (± 5 minuta) nakon doze HuAB1:

Uzimanje krvi za serum (samo za PK za HuAB1)

4.2.3.7 Ciklus 3 i naredni ciklusi, dan 1

[0537] Pri svakoj poseti za infuziju, pacijenti treba da ostanu na mestu studije nakon svakog administriranja HuAB1 i nivulomaba do završetka svih procena nakon doze radi praćenja bezbednosti. Sledeće procene će se vršiti pri svakoj poseti, osim ako nije drugačije navedeno (Dodatak B):

Pre svake infuzije studijskog leka (u roku ≤72 sata ukoliko nije drugačije naznačeno):

Fizički pregled, uključujući masu

Ocena stanja učinka ECOG

Radiološko snimanje: CT/MRI snimanje izvedeno na svakih 8 nedelja tokom prvih 12 meseci kod pacijenata koji ostaju na lečenju (i na svakih 12 nedelja nakon toga) i 28 dana (± 7 dana) nakon poslednje doze studijskog lečenja.Sakupljanje biopsije (za analize opisane u dodatku D)

Uzimanje krvi

Serum (za analize opisane u dodatku D) sa sledećim izuzecima:

PK za HuAB1 samo za cikluse 3, 5, 9, 13, i 21

PK za nivolumab samo za cikluse 3, 5, 9, 13, i 21

HuAB1 i nivolumab ADA samo za cikluse 3, 5, 13, i 21

ANA za cikluse 3, 5, 9, 13, 21, zatim svakih 6 ciklusa dok je na lečenju

CSF1, IL34 samo za ciklus 3 i 9

Multipleks panel citokina samo za cikluse 3, 9, i 21

Cela krv (za analize opisane u dodatku D) sa sledećim izuzecima:

CD14<+>/CD16<+>samo za ciklus 3 i 9

MDSC panel samo za ciklus 3

Analiza ekspresije gena samo za ciklus 3, 5, 9, 13, i 21

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

Administriranje studijskog leka: HuAB1 i nivolumab će se svaki administrirati IV infuzijom tokom 30 minuta. Prvo će se dati nivolumab, sa 30-minutnim odmorom između 2 infuzije, zatim HuAB130.

[0538] Nakon administriranja HuABl i nivolumaba:

5 minuta i 15 minuta nakon doze nivolumaba

5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, i 1 sat nakon doze HuAB1

15 minuta (± 5 minuta) nakon doze HuAB1 doza:

4.2.3.8 Poseta na završetku lečenja ili prevremenom prekidu

[0539] Pacijenti će se vratiti u centar za studije približno 28 (± 7) dana nakon poslednje infuzije HuAB1 i nivolumaba, ili u slučaju da se pacijent prevremeno isključi iz studije.

[0540] Sprovešće se sledeće procene:

Fizički pregled, uključujući masu

Ocena stanja učinka ECOG

Laboratorije za kliničku bezbednost (kako je opisano u dodatku B, fusnota h)

ECG sa 12 olova

[0541] Serumski test na trudnosću (β-HCG)

Opciona biopsija za pacijente koji su napredovali (za analize opisane u dodatku D) Uzimanje krvi

Serum (za analize opisane u dodatku D)

Cela krv (samo za analizu CD14<+>/CD16<+>monocita)

Izveštavanje o AE, ako je primenljivo

Pregled istovremenih lekova

4.2.4 Praćenje i praćenje preživljavanja za sve pacijente

[0542] Nakon posete za ukidanje lečenja studije, treba pratiti svaki tekući AE sve dok se događaj ne reši na stepen početnog nivoa, istraživač proceni da je događaj stabilan, pacijent je izgubljen za praćenje, pacijent povuče pristanak, ili kada je utvrđeno da studijsko lečenje nije uzrok AE.

[0543] Pojava SAE će se sakupljati do 100 dana nakon poslednje doze studijskog lečenja ili dok se ne reši. Nakon toga, samo SAE za koje je istraživač utvrdio da su povezani sa studijskim lečenjem će se prikupiti.

[0544] Dodatno, serum će se takođe sakupljati 100 dana nakon poslednje doze radi analize na HuAB1 PK, HuAB1 ADA, i nivolumab ADA.

[0545] Pacijenti koji su prekinuli studijsko lečenje iz razloga koji nisu progresija bolesti nastaviće da se podvrgavaju proceni tumora otprilike svakih 8 nedelja (±2 nedelje) od posete za ukidanje lečenja studije do progresije bolesti.

[0546] Nakon posete za ukidanje lečenja studije, svi pacijenti (bez obzira na razlog ukidanja) imaće evidentirane terapije protiv kancera i pratiće se preživljavanje svaka 3 meseca do smrti, gubitka praćenja, povlačenja pristanka, ili predida studije od strane sponzora.

[0547] Za pacijente koji povuku svoj pristanak iz studije ali pristanu da učestvuju u praćenju preživljavanja, prikupljaće se samo informacije o preživljavanju svaka 3 meseca.

4.3 Procene studije

4.3.1 Procene bezbednosti

[0548] Na početku, dobiće se medicinska istorija kako bi se utvrdili relevantni osnovni uslovi. Osnovni pregledi treba da uključuju masu, visinu, status performansi ECOG-e (dodatak G), ECG, krvni pritisak (BP), brzinu otkucaja srca (HR), temperaturu, i zasićenje kiseonika pulsnom oksimetrijom u stanju mirovanja (takođe nadgledati količinu dodatnog kiseonika, ako je primenljivo) u roku od 28 dana pre prve doze.

[0549] Procene bezbednosti uključujući serumsku hematologiju, hemiju, ECOG, masu i druge procene uključujući ECG (ako je klinički naznačeno) radiće se kao deo standardne nege tokom svake posete pre doziranja kao što je navedeno u Dodacima A, B i C. Pacijent će takođe biti praćen da li ima bilo kakvih AE povezanih sa infuzijom tokom doziranja i praćen u skladu sa njima na osnovu smernica protokola. Prethodni lekovi uključujući steroide, antihistaminike ili druga lečenja davaće se pre budućeg doziranja ako pacijent razvije reakcije na infuziju u skladu sa smernicama protokola.

[0550] Svaki pacijent koji je primio ispitivani lek biće ocenjen zbog bezbednosti. Procene toksičnosti biće kontinuirane tokom faze lečenja i naknadnih poseta lično. Kada pacijenti dostignu fazu praćenja preživljavanja, dokumentovani telefonski pozivi/prepiska putem e-mejla da bi se procenio status pacijenta su prihvatljivi.

[0551] AE-i i laboratorijske vrednosti biće stepenovani u skladu sa NCI CTCAE v4.03 Zasićenje kiseonika pomoću pulsne oksimetrije u stanju mirovanja (takođe nadgledati količinu dodatnog kiseonika, ako je primenljivo) trebalo bi da se procenjuje prilikom svake studijske posete pre doziranja. Ako pacijent pokaže promene na pulsnoj oksimetriji ili druge znake povezane sa plućima (hipoksija, groznica) ili simptome (npr., dispneja, kašalj, groznica) u skladu sa mogućim plućnim AE, pacijenta treba odmah pregledati kako bi se isključila plućna toksičnost, prema tabeli upravljanja sumnjama na plućnu toksičnost u dodatku E.

[0552] Fizički pregledi se izvode prema kliničkim indikacijama. Ako postoje nove ili klinički značajne promene od poslednjeg ispita, prijavite promene na odgovarajućoj neozbiljnoj AE ili SAE stranici.

[0553] Dodatne mere, uključujući laboratorijske testove koji nisu potrebni za studiju, treba izvoditi prema kliničkoj indikaciji ili da se pridržava lokalnih propisa. Laboratorijske toksičnosti (npr., procene enzima jetre kod kojih se sumnja na lekove) biće praćeni tokom faze praćenja putem laboratorija na lokaciji/u lokalnim laboratorijama dok se sve toksičnosti povezane sa studijskim lekom ne reše, vrate na početni nivo, ili se smatraju stabilnim.

[0554] Neke procene navedene u ovom odeljku možda neće biti obuhvaćene kao podaci u CRF. Oni su namenjeni da ih koriste lekari kao praćenje bezbednosti. Dodatni testovi ili procene mogu se izvršiti kao klinički potrebni ili tamo gde to zahtevaju institucionalni ili lokalni propisi.

4.3.2 Procena efikasnosti

4.3.2.1 Primarni parametri efikasnosti

[0555] Primarni parametar efikasnosti je objektivna stopa odgovora (ORR; broj pacijenata sa potvrđenim odgovorom od CR ili PR, podeljeno ukupnim brojem lečenih pacijenata sa merljivom bolešću na početku). Status odgovora tumora će se proceniti pomoću RECIST v1.1 (dodatak F). Neovisni pregled procene tumora može se zahtevati po nahođenju sponzora.

4.3.2.2 Dodatni parametri efikasnosti

[0556] Dodatni parametri efikasnosti mogu uključivati sledeće: opšte preživljavanje (OS, 1-godišnji OS, i srednje OS), preživljavanje bez progresije bolesti (PFS), i trajanje odgovora (DOR) za one pacijente sa potvrđenim odgovorima, na osnovu RECIST v1.1.

[0557] CT/MRI (grudni koš, abdomen, karlica, i mozak) izvršiće se tokom skrininga, tokom lečenja i na kraju studije/ranog prekida po protokolu. Merenja promene opterećenja tumora moraju se pregledati i dokumentovati nakon svakog merenja.

4.3.2.3 Biopsija tumora

[0558] Biopsija na mestu primarnog tumora sakupljaće se pri skriningu a takođe i tokom 29. dana lečenja (pre dana 1, ciklusa 3) za sve pacijente faze 1a i 10 pacijenata po kohorti u fazi 1b. Pacijenti u delu studije faze 1a takođe će imati biopsiju nakon lečenja nakon dokumentovane progresije tumora. Ova biopsija nakon progresije neće biti obavezna za pacijente u fazi 1b. Biopsije će biti procenjene na leukocite povezane sa tumorom, proliferaciju tumora, i markere ćelijske smrti.

4.3.34.3.3 Farmakokinetičke procene

[0559] Uzorci krvi za PK procenu i HuAB1 i nivolumaba uzimaće se od svih pacijenata (faza 1a i 1b).

[0560] Uzorci krvi sakupljaće se za merenje koncentracije HuAB1 u serumu tokom1 1, 2, 4. i 8. dana ciklusa 1. Uzorci krvi će se sakupljati pre i na kraju infuzije za ciklus 2. Pored toga, uzorci krvi će se sakupljati na kraju infuzije za ciklus 8 i pre infuzije u ciklusima 3, 5, 9, 13 i 21. Uzorak krvi će se takođe uzimati za PK analizu 100 dana nakon poslednje doze i u poseti za završetak/prevremeni prekid lečenja.

[0561] Pacijenti upisani u eskalaciju doze faze 1a i faze 1b imaće uzorkovanje krvi za merenje koncentracije nivolumaba u serumu i pre i na kraju infuzije za ciklus 1. Pored toga, uzorci krvi će se uzimati pre infuzije ciklusa 2 , 3, 5, 9, 13, i 21. Uzorak krvi će se takođe uzeti za PK analizu 100 dana nakon poslednje doze i u poseti za završetak/prevremeni prekid lečenja.

[0562] Standardni PK parametri će se odrediti na osnovu podataka o koncentraciji HuAB1 u serumu u vremenu, prema potrebi. Potencijalna farmakokinetička interakcija lek-lek između HuAB1 i nivolumab će se proceniti.

4.3.3.1 Farmakokinetičko prikupljanje i obrada

[0563] Uzorci krvi će se sakupljati i obrađivati za serum u skladu sa uputstvima datim u posebnom Laboratorijskom priručniku.

4.3.3.2 Analiza farmakokinetičkih uzoraka

[0564] Koncentracija HuAB1 u serumu će se odrediti u serumu primenom validirane ELISA metode. Koncentracija nivolumaba u serumu će se odrediti u serumu primenom potvrđene ECLA metode.

4.3.4 Procene imunogenosti

[0565] Uzorci krvi sakupljaće se pre infuzije u ciklusima 1, 2, 3, 5, 13 i 21, 100 dana od poslednje doze i u poseti za završetak/prevremeni prekid lečenja radi merenja ADA za HuAB1 i nivolumab. ADA za HuAB1 u serumu će se meriti validiranom premošćujućom ECLA koja koristi tehnologiju Meso Scale Discovery (MSD). ADA za nivolumab u serumu će se meriti validiranom ECLA metodom.

4.3.5 Procene biomarkera

[0566] Različiti faktori koji mogu potencijalno da predvide klinički odgovor na kombinaciju HuAB1 i nivolumaba biće istraženi u celoj perifernoj krvi i u uzorcima tumora uzetim od pacijenata pre i tokom lečenja. Podaci iz ovih istraga biće procenjeni za povezanost sa podacima o odgovoru i/ili bezbednosti (AE). Pored toga, analize markera između ogranaka tretmana pružiće potrebne podatke za identifikaciju i validaciju biomarkera sa prediktivnom naspram prognostičke vrednosti. Kompletna uputstva za prikupljanje, obradu, rukovanje i otpremu svih ovde opisanih uzoraka biće data u Priručniku za biomarker.

4.3.5.1 4.3.5.1 Uzorci tkiva tumora

[0567] Uzorci tkiva tumora u obliku parafinsko ugrađenog bloka ili neobojeni klizači biće predati na centralnu IHC procenu. Ovi uzorci biopsije treba da budu ekscizija, incizija ili igla jezgra jer aspirati fine igle ili drugi uzorci citologije nisu dovoljni za nizvodne analize biomarkera. Uzorci tkiva se sakupljaju kako bi se procenio PD efekat studijskih lekova na mikrookruženje tumora. Ovi uzorci mogu takođe biti podvrgnuti sekvenciranju gena kako bi se utvrdio efekat studijskih lekova na genetske puteve kao i identifikovani genski potpisi povezani sa rezistencijom na odgovor. Ove analize mogu pomoći u predviđanju budućeg odgovora na lečenje. Rezime analiza koje treba izvršiti opisani su u dodatku D.

[0568] Uzorci biopsije tumora dobiće se pre lečenja, kao i tokom lečenja, kako bi se ispitali imuni infiltrati i ekspresija izabranih tumorskih markera. Tumorsko tkivo dobijeno iz ovih uzoraka biće po potrebi podeljeno između sveže smrznutog uzorka koji će se koristiti za analizu ekspresije gena, i uzorka fiksnog formalina koji će se koristiti za IHC

[0569] Obojeni delovi tkiva biće predati u centralnu laboratoriju, gde će ih patolog proceniti i oceniti pozitivnost na PD-L1.

[0570] Uzorci se mogu proceniti na ekspresiju imunih ili sa bolešću povezanih gena, RNK i/ili proteina, kao i na prisustvo populacija imunih ćelija primenom različitih metodologija koje uključuju, ali nisu ograničene na IHC, qRT-PCR , otkrivanje genetske mutacije i fluorescentnu in situ hibridizaciju (FISH - fluorescent in situ hybridization). Dugi postupci ekspresije biomarkera tumora se procenjuju.

4.3.5.2 Serum

[0571] Uzorci krvi za istraživačke analize biomarkera u serumu uzimaće se u vremenskim tačkama navedenim u Rasporedu procena (dodaci A, B i C). Uzorci krvi će se preraditi radi sakupljanja seruma i zatim staviti u smrznuto skladište pre analize. Pored PK i ADA analiza pomenutih gore, analiziraće se uzorci seruma kako bi se odredio PD efekat studijskih lekova na koncentraciju citokina i CSF1R liganda. Uzorci mogu biti procenjeni sa ELISA, seromicima i/ili drugim relevantnim postupcima procene proteina zasnovanih na multipleksu. Analize markera seruma takođe mogu pomoći u uspostavljanju potpisa biomarkera koji može predvideti korist ili korelisati sa efikasnošću koja se može koristiti za informisanje ove i budućih studija. Vremena uzimanja uzoraka navedena su u dodatku C a analize koje treba izvršiti opisane su u dodatku D.

4.3.5.3 4.3.5.3 Procena cele krvi za pojedinačni nukleotidni polimorfizam (SNP)

[0572] Uzorci cele krvi za istraživačku farmakogenetsku procenu biće prikupljeni od svih pacijenata i stavljeni u smrznuto skladište pre analize. Genomska DNK će biti ekstrahovana i naknadno procenjena na polimorfizme pojedinačnih nukleotida i druge genetske varijacije u genima kandidata koji mogu predisponirati pacijente da imaju koristi ili AE. Dodatna upotreba ovih podataka može uključivati korelativne analize čiji je cilj identifikovanje genotipskih asocijacija sa klinički relevantnim biomarkerima identifikovanim drugim metodologijama opisanim u ovom odeljku.

4.3.5.4 Protočna citometrija

[0573] Uzorci predlečenja i lečenja biće analizirani protočnom citometrijom kako bi se proučili efekti HuAB1 i nivolumaba na različite podsetove imunih ćelija periferne krvi. Proceniće se uzorci cele krvi kako bi se potvrdio predviđeni PD efekat HuAB1 na smanjenje CD16<+>monocita. Uzorci PBMC će se analizirati kako bi se utvrdilo da li će blokada PD-1 u kombinaciji sa ciljanjem CSF1R uticati na aktivaciju i funkciju perifernih T ćelija. Uzorci PBMC mogu se proceniti na nivoe supresorskih ćelija izvedenih iz mijeloida i na fenotip monocita. Vremena uzimanja uzoraka navedena su u dodatku C a analize koje treba izvršiti opisane su u dodatku D.

4.3.5.5 Profilisanje ekspresije gena

[0574] Promene u obrascu ekspresije gena u uzorcima tumora će se proceniti, koristeći sekvenciranje RNK i qPCR, sa posebnim naglaskom na puteve imune funkcije. Svi prikupljeni uzorci biće skladišteni, i mogu se koristiti za naknadna istraživanja relevantna za imunološki odgovor tumora.

5 STATISTIČKA RAZMATRANJA

[0575] Sve analize će biti opisne i biće predstavljene po grupama doza i u celini po potrebi. Podaci prikupljeni u ovoj studiji biće predstavljeni pomoću zbirnih tabela i popisa podataka o pacijentima. Kontinuirane promenljive će se sažeti korišćenjem opisne statistike, posebno srednje vrednosti, medijane, standardne devijacije, minimuma, i maksimuma. Kategoričke promenljive biće sumirane frekvencijama i procentima.

5.1 Određivanje veličine uzorka

[0576] Otprilike 30 pacijenata biće upisano u fazu 1a (eskalacija doze); očekuje se da će se lečiti između 3 i 6 pacijenata u svakoj kohorti za eskalaciju doze u skladu sa algoritmom prikazanim na slici 6. Tabela 5 sumira verovatnoću eskalacije do sledeće doze kohorte za različite istinske DLT stope.

Tabela 5 - Verovatnoća eskalacije doze i toksičnosti koje ograničavaju dozu

[0577] Stopa objektivnog odgovora je primarna promenljiva efikasnosti za deo faze 1b studije. Sa približno 30 pacijenata u svakoj vrsti bolesti, polovična širina intervala pouzdanosti od 95% za odgovarajuću stopu odgovora bila bi unutar 18%.

5.2 Populacije za analize

[0578] Sva upisana populacija: Svi pacijenti koji potpišu ICF i registrovani su u IXRS.

[0579] Bezbednosna populacija: Svi pacijenti koji prime najmanje jednu dozu HuAB1 i/ili nivolumaba.

[0580] PK populacija: Svi pacijenti koji prime najmanje jednu dozu HuAB1 i imaju dostupne podatke o koncentraciji u serumu koji se mogu proceniti za određivanje PK profila. Svim pacijentima koji su primili najmanje jednu dozu nivolumaba, utvrdiće se najviši i najniži PK profil.

[0581] Pacijenti sa biomarkerima: Svi pacijenti koji prime najmanje jednu dozu HuAB1 i/ili nivolumaba i imaju dostupne podatke o biomarkerima.

[0582] Pacijenti sa imunogenošću: Svi pacijenti koji prime najmanje jednu dozu HuAB1 i/ili nivolumaba i imaju dostupne ADA podatke.

5.3 Krajnje tačke

5.3.1 Krajnje tačke faze 1a

5.3.1.1 Primarne

Bezbednost

[0583] Incidenca AE-a stepena 3 i stepena 4 i kliničke laboratorijske abnormalnosti definisane su kao DLT.

[0584] Učestalost AE-a, abnormalnosti kliničkih laboratorija, i ECG abnormalnosti

5.3.1.2 Sekundarne

Farmakokinetika

[0585] Sledeći parametri PK će biti izvedeni iz podataka koncentracija-vreme za HuAB 1 kada je to prikladno i primenljivo. Ostali parametri, kao što su zavisnost od doze i odnos akumulacije, takođe se mogu izračunati. Potencijalna farmakokinetička lek-lek interakcija između HuAB 1 i nivolumaba biće procenjena po potrebi.

Područje ispod krive koncentracija u serumu-vreme (AUC)

Maksimalna koncentracija u serumu (Cmax)

Minimalna koncentracija u serumu (Cmin)

Zapremina distribucije u stabilnom stanju (Vss)

PK profil pika i najniže koncentracije biće izveden iz podataka o koncentraciji nivolumaba u serumu kada je to odgovarajuće i primenljivo.

Imunogenost

[0586] Imunogenost, definisana kao imuni odgovor na ili HuAB 1 ili nivolumab, biće procenjena merenjem ukupnih anti-HuAB1 antitela i ukupnih antitela na nivolumab kod svih pacijenata. Ispitivanje imunogenosti sastojaće se od skrininga, potvrde, i titracije i za HuAB1 i za nivolumab.

Farmakodinamički biomarkeri

[0587] Promene u podsetovima monocita u celoj krvi protočnom citometrijom

Promene u multipleks analizi nivoa citokina

Nivoi ekspresije biomarkera u uzorcima biopsije tumora izmereni pomoću IHC

5.3.1.3 Istraživački

Farmakodinamički biomarkeri

[0588] Promene u nivoima seruma odabranih markera

Promene u perifernim T ćelijama i drugim fenotipovima leukocita protočnom citometrijom Nivoi perifernog MDSC protočnom citometrijom

Promene u ekspresiji gena u celoj krvi ili PBMC

5.3.2 Krajnje tačke faze 1b

5.3.2.1 Primarne

Efikasnost

[0589] Stopa objektivnog odgovora (ORR) biće definisana kao ukupan broj pacijenata sa potvrđenim odgovorima bilo CR ili PR podeljen ukupnim brojem pacijenata sa procenjenim odgovorom

Sigurnost

[0590] Incidencija AE-a, SAE-a, kliničkih laboratorijskih abnormalnosti, i ECG abnormalnosti Incidencija ukidanja lečenja, modifikacija, prekida zbog neželjenih događaja

AE-i stepena 3 i stepena 4 i kliničke laboratorijske abnormalnosti

5.3.2.2 Sekundarni

Farmakokinetički

[0591] Sledeći parametri PK će biti izvedeni iz podataka koncentracija-vreme za HuAB 1 kada je to prikladno i primenljivo. Ostali parametri, kao što su zavisnost od doze i odnos akumulacije, takođe se mogu izračunati. Potencijalna farmakokinetička lek-lek interakcija između HuAB 1 i nivolumaba biće procenjena po potrebi.

Područje ispod krive koncentracija u serumu-vreme (AUC)

Maksimalna koncentracija u serumu (Cmax)

Minimalna koncentracija u serumu (Cmin)

Zapremina distribucije u stabilnom stanju (Vss)

Imunogenost

[0592] Imunogenost, definisana kao imuni odgovor na ili HuAB 1 ili nivolumab, biće procenjena merenjem ukupnih anti-HuAB1 antitela i ukupnih antitela na nivolumab kod svih pacijenata. Ispitivanje imunogenosti sastojaće se od skrininga, potvrde, i titracije i za HuAB1 i za nivolumab.

Farmakodinamički biomarkeri

[0593] Promene u podsetovima monocita u celoj krvi protočnom citometrijom

Promene u multipleks analizi nivoa citokina

Nivoi ekspresije biomarkera u uzorcima biopsije tumora izmereni pomoću IHC

Efikasnost

[0594] Opšte preživljavanje (OS) biće definisano kao vreme između prve doze studijskog leka i smrti.

Jednogodišnje OS

Medijana OS

[0595] Trajanje odgovora (DOR) biće definisano kao vreme od odgovora (CR ili PR) do početka PD koji je naknadno potvrđen.

[0596] Preživljavanje bez progresije (PFS) biće definisano za svakog pacijenta kao vreme od prve doze do prvog posmatranja progresije bolesti ili smrti iz bilo kog uzroka.

5.3.2.3 Istraživački

Farmakodinamički biomarkeri

[0597] Promene u nivoima izabranih markera u serumu

Promene u ekspresiji gena u celoj krvi ili PBMC

5.4 Analize

5.4.1 Demografija i osnovne karakteristike

[0598] Demografski podaci, medicinska istorija, ostale osnovne karakteristike, istovremena bolest, i lekovi koji se istovremeno koriste biće sumirani po kohorti i u celini. Da bi se utvrdilo da li su ispunjeni kriterijumi za sprovođenje studije, obezbediće se odgovarajuće tabele i spiskovi. Oni će uključivati procenu odstupanja od protokola, odgovornosti za studijske lekove, i druge podatke koji mogu uticati na opšte sprovođenje studije.

5.4.2 Analize efikasnosti

[0599] Za svaku vrstu bolesti, odgovor na lečenje će se sumirati pomoću ORR, definisanim kao odnos broja pacijenata koji postižu objektivan odgovor prema broju upisanih pacijenata. Tačan interval pouzdanosti biće konstruisan za stopu odgovora. Opšte preživljavanje, preživljavanje nakon 1 godine, i srednje preživljavanje proceniće se Kaplan-Majer metodom. Takođe će biti predstavljen odgovarajući interval pouzdanosti.

5.4.3 Analize bezbednosti

[0600] Analize bezbednosti će se izvršiti za pacijente koji su uključeni u bezbednosnu populaciju. AE-i, kliničke laboratorijske informacije, vitalni znaci, status performansi ECOG-e, masa, i ECG-ovi biće tabelirani i sumirani.

[0601] AE će biti sumirani u celini i sa odvojenim rezimeom za SAE, AE koji dovode do ukidanja, AE koji dovode do smrti, i AE NCI-CTCAE verzije 4.03 stepena 3 ili višeg.

[0602] Masa i vitalni znaci biće sumirani opisno (n, srednja vrednost, standardna devijacija, medijana, minimum, i maksimum). Status performansi ECOG-e biće sumiran kategorički i opisno.

[0603] Tabele smena koje prikazuju broj pacijenata i procente klasifikovane prema osnovnoj oceni i maksimalnoj oceni lečenja biće obezbeđene za laboratorijske podatke po kohorti i u celini. Označena laboratorijska promena je definisana kao prelazak sa početnog stepena 0 na stepen 3 (nehematološki) ili stepen 4 (hematološki) na lečenju, ili prelazak sa početnog stepena 1 na stepen 4 na lečenju. Broj i procenat pacijenata sa izraženim laboratorijskim promenama biće tabelarno prikazani prema kohorti i u celini.

5.4.4 Farmakokinetičke analize

[0604] Podaci o pojedinačnoj i srednjoj vrednosti koncentracije HuAB1 i nivolumaba u serumu u odnosu na vreme biće prikazani u zavisnosti od nivoa doze. Zbirni statistički podaci biće tabelarno prikazani za podatke koncentracija u serumu-vreme i procenjene PK parametre HuAB1, po potrebi. Proceniće se potencijalna PK lek-lek interakcija između HuAB 1 i nivolumaba.

[0605] Za HuAB1, proceniće se PK parametri uključujući Cmax, AUC, Ctrough, CL, i Vss. Ostali PK parametri kao i varijabilnost među pacijentima, akumulacija HuAB1 i proporcionalnost doze biće procenjeni kada podaci budu dostupni. Podaci PK (HuAB1 i/ili ivolumab) prikupljeni u ovoj studiji mogu se koristiti u kombinaciji sa drugim studijama za modelovanje izloženost-odgovor ili PK populacije, što će biti deo posebnog izveštaja.

5.4.5 Imunogenost

[0606] Biće obezbeđen spisak svih raspoloživih podataka o imunogenosti i za HuAB1 i za nivolumab. Pored toga, spisak podataka o imunogenosti kod onih pacijenata sa najmanje jednim pozitivnim ADA u bilo kom trenutku biće dat prema nivou doze. Učestalost pacijenata sa najmanje jednom pozitivnom ADA procenom, i učestalost pacijenata kod kojih se ADA razvije nakon negativne početne procene obezbediće se dozom. Da bi se ispitala potencijalna veza između imunogenosti i bezbednosti, učestalost i vrsta AE od posebnog interesa mogu se ispitati prema ukupnom statusu imunogenosti. Povezanosti između koncentracija HuAB1 ili nivolumaba pre doze i odgovarajućih ADA procena mogu se istražiti.

5.4.6 Analize biomarkera

[0607] Da bi se procenili PD efekti HuAB1 i nivolumaba na različite istraživačke biomarkere (kao što su rastvorljivi faktori, podsetovi imunih ćelija periferne krvi, i drugi markeri prema proceni sa IHC) zbirni statistički podaci za ove markere i njihove promene (ili procentualne promene) u odnosu na početno stanje biće tabelarno prikazani posetom i dozom. Pored toga, vremenski tok ishoda istraživačkog biomarkera istraživaće se grafički, sumarnim grafikonima ili pojedinačnim grafikonima pacijenta tokom vremena. Obrasci promene vrednosti ovih biomarkera tokom vremena i kako se obrasci razlikuju među nivoima doze može biti dodatno istraženo korišćenjem odgovarajućeg modelovanja, na primer, linearnim modelima mešovitih efekata.

[0608] Moguće povezanosti mera biomarkera sa merama kliničke efikasnosti, uključujući OS istraživaće se na osnovu dostupnosti podataka. Postupci kao, ali ne ograničavajući se na, logistička regresija mogu se koristiti za dalje istraživanje takvih asocijacija.

[0609] Ako, u vreme zaključavanja baze podataka za primarnu i sekundarnu krajnju tačku, podaci o biomarkerima povezani sa istraživačkim ciljevima nisu dostupni, ovi rezultati analize biomarkera možda neće biti uključeni u CSR ali će se posebno prijaviti.

Određene ekspresije markera u serumu:

[0610] Analize ekspresije su opisne prirode i namenjene su ispitivanju raspodele ekspresije i proceni potencijalnih veza između ekspresije i mera efikasnosti. Ako postoje indikacije značajne povezanosti, budući rad će proceniti ekspresiju kao prediktivni biomarker, uključujući optimalni prekid ekspresije za klasifikaciju pacijenata kao pozitivnih ili negativnih. Izbor prekida i validacija sprovodiće se u svim studijama i izveštavaće se izvan pojedinačnih CSR-a. Pored toga, o dolenavedenim analizama može se izveštavati izvan CSR-a kako bi se osigurao integritet bilo koje potencijalne analize validacije korišćenjem podataka iz ove studije.

[0611] Sledeće analize će se izvesti:

Spisak odabranih podataka o biomarkerima

Sažetak pribavljanja uzoraka tumora i karakteristika

Zbirna statistika ekspresije po odabranim podgrupama, i ukupno

Kutijasti dijagrami eksprimiranja po grupama lečenja i ukupno

Krive OS za svaku grupu lečenja proceniće se pomoću Kaplan-Majerove (KM) productlimit metode za svaku podgrupu ekspresijskih kvartila i za podgrupu pacijenata sa nepoznatim ili neodređenim IHC rezultatom. Ekspresijski kvartili biće definisani na osnovu ukupne populacije. Dvostrani, 95% intervali pouzdanosti za medijana OS izračunavaće se Brookmeyer i Crowley metodom.

[0612] Krive PFS koje su odredili istražitelji za svaku grupu lečenja proceniće se primenom KM product-limit metode za svaku podgrupu ekspresijskih kvartila i za podgrupu pacijenata sa nepoznatim ili neodređenim IHC rezultatom. Ekspresijski kvartili biće definisani na osnovu ukupne populacije. Dvostrani, 95% intervali pouzdanosti za medijana PFS izračunavaće se Brookmeyer i Crowley metodom.

[0613] ORR koje će odrediti istraživač biće izračunati kompjuterski za grupu za lečenje zajedno sa tačno 95% CI primenom Clopper-Pearsonove metode za svaku podgrupu ekspresijskog kvartila i za podgrupu pacijenata sa nepoznatim ili neodređenim rezultatom ekspresije. Ekspresijski kvartili biće definisani na osnovu ukupne populacije. Povezani koeficijenti verovatnoće i 95% CI biće izračunati.

Kutijasti dijagrami ekspresije naspram statusa odgovora prema grupi lečenja

Dijagram kumulativne distribucije ekspresije naspram procenta populacije prema grupi lečenja i ukupan

Waterfall plot pojedinačne ekspresije grupi lečenja

Forest plot OS i PFS odnosi rizika sa 95% CI za svaku podgrupu ekspresijskog kvartila i za podgrupu pacijenata sa nepoznatim ili neodređenim IHC rezultat. Ekspresijski kvartili biće definisani na osnovu ukupne populacije.

5.5 Privremena analiza

[0614] Nije planirana formalna privremena analiza.

[0615] Sponzor (i/ili imenovani) i istraživač(i) će pregledati podatke o bezbednosti iz svake kohorte doze pre eskalacije doze ili deeskalacije. Pored toga, privremeni sažetak podataka može se izvoditi nekoliko puta pre završetka studije kako bi se olakšale programske odluke i podržale prezentacije ili publikacije.

6 REFERENCE

[0616]

Ansari MJ, Salama AD, Chitnis T, Smith RN, Yagita H, Akiba H, i ost. The programmed death-1 (PD-1) pathway regulates autoimmune diabetes in nonobese diabetic (NOD) mice. J Exp Med.

2003;198(1):63-9.

Blazar BR, Carreno BM, Panoskaltsis-Mortari A, Carter L, Iwai Y, Yagita H, i ost. Blockade of programmed death-1 engagement accelerates graft-versus-host disease lethality by an IFN-αdependent mechanism. J Immunol. 2003;171:1272-7.

Carter LL, Fouser LA, Jussif J, Fitz L, Deng B, Wood CR, i ost. PD-1 :PD-L inhibitory pathway affects both CD4+ and CD8+ T cells and is overcome by IL-2. Eur J Immunol. 2002;32(3):634-43.

Cassier P, Gomez-Roca C, Italiano A, Cannarile M, Ries C, Brillouet A, i ost. Faza 1 study of RG7155, a novel anti-CSFIR antibody, in patients with locally advanced pigmented villonodular synovitis (PVNS). J Clin Oncol suppl.2014;32:5 apstrakt 10504.

Chemnitz JM, Parry RV, Nichols KE, June CH, Riley JL. SHP-1 and SHP-2 associate with immunoreceptor tyrosine-based switch motif of programmed death 1 upon primary human T cell stimulation, but only receptor ligation prevents T cell activation. J Immunol. 2004;173:945-54.

Dai X, Ryan G, Hapel A, Dominguez M, Russell R, Kapp S, i ost. Targeted disruption of the mouse colony-stimulating factor 1 receptor gene results in osteopetrosis, mononuclear phagocyte deficiency, increased primitive progenitor cell frequencies, and reproizvodive defects. ,Blood.

2002;99:111-20.

Dunn GP, Bruce AT, Ikeda H, Old LJ, Schreiber RD. Cancer immunoediting: from immunosurveillance to tumor escape. Nat Immunol. 2002;3:991-8.

Freeman GJ, Long AJ, Iwai Y, Bourque K, Chernova T, Nishimura H, i ost. Engagement of the PD 1 immunoinhibitory receptor by a novel B7 family member leads to negative regulation of lymphocyte activation. J Exp Med.2000; 192(7): 1027-34.

Gabbay MB, Thomas J, Gibbs A, Hold P. A randomized crossover trial of the impact of additional spermicide on condom failure rates. Sex Transm Dis.2008;35:862-8.

Greenwald RJ, Freeman GH, Sharpe AH. The B7 family revisited. Annu Rev Immunol.

2004;23:515-48.

Habicht A, Dada S, Jurewicz M, Fife BT, Yagita H, Azuma M, et al. A link between PDL1 and T regulatory cells in fetomaternal tolerance. J Immunol. 2007;179:5211-9.

Hamilton J, Achuthan A. Colony stimulating factors and myeloid cell biology in health and disease. Trends in Immunology, 2013;34:81-89.

Kaufmann DE, Walker BD. Programmed death-1 as a factor in immune exhaustion and activation in HIV infection. Curr Opin HIV Aids.2008;3(3):362-7.

Kestelman P, Trussel, J. Efficacy of the simultaneous use of condoms and spermicides. Family Planning Perspectives. 1991;23(5):226-7.

Komohara Y, Jinushi M, Takeya M. Clinical significance of macrophage heterogeneity in human malignant tumors. Cancer Sci.2014;105:1-8.

Kuang DM, Zhao Q, Peng C, Xu J, Zhang JP, Wu C, i ost. Activated monocytes in peritumoral stroma of hepatocellular carcinoma foster immune privilege and disease progression through PD-L1. J Exp Med.2009;206(6): 1327-37.

Latchman Y, Wood CR, Chernova T, Chaudhary D, Borde M, Chernova I, et al., PD-L2 is a second ligand for PD-1 and inhibits T cell activation. Nat Immunol.2001;2(3):261-268.

Lavin Y, Merad M. Macrophages: gatekeepers of tissue integrity. Cancer Immunol Res.

2013;1(4):201-9.

Lavin Y, Winter D, Blecher-Gonen R, David E, Keren-Shaul H, Merad M, i ost. Tissuedependent macrophage enhancer landscapes are shaped by the local microenvironment. Cell.

2014;159:1312-26.

Llosa NJ, Cruise M, Tam A, Wicks EC, Hechenbleikner EM, Taube JM, i ost. The vigorous immune microenvironment of microsatellite instable colon cancer is balanced by multiple counter-inhibitory checkpoints. Cancer Discov. 2015;5(1):43-51.

Masteller E, Wong, B. Targeting IL-34 in chronic inflammation. Drug Discov Todan, 2014;19:1212-16.

Nishimura H, Nose M, Hiai H, Minato N, Honjo T. Development of lupus-like autoimmune diseases by disruption of the PD-1 gene encoding an ITIM motif-carrying immunoreceptor. Immunity. 1999;11:141-51.

Nishimura H, Honjo T. PD-1: an inhibitory immunoreceptor involved in peripheral tolerance. Trends Immunol. 2001a; 22: 265-8.

Nishimura H, Okazaki T, Tanaka Y, Nakatani K, Hara M, Matsumori A, i ost. Autoimmune dilated cardiomyopathy in PD-1 receptor-deficient mice. Science. 2001b;291:319-22.

Nivolumab Investigator's Brochure. verzija 13. Bristol-Myers Squibb.21. jul 2014

Noy R, Pollard J. Tumor-associated macrophages: from mechanisms to therapy. Immunity.

2014;41:49-61.

Okazaki T, Tanaka Y, Nishio R, Mitsuiye T, Mizoguchi A, Wang J, i ost. Autoantibodies against cardiac troponin I are responsible for dilated cardiomyopathy in PD-1-deficient mice. Nat Med.

2003;9:1477-83.

Opdivo [uložak pakovanja]. Princeton, NJ: Bristol-Myers Squibb Company; Mart, 2015.

Pardoll D. Does the immune system see tumors as foreign or self? Annu Rev Immunol.

2003;21:807-39.

Pyonteck S, Akkari L, Schuhmacher A, Bowman R, Sevenich L, Quail D, i ost. CSF-1R inhibition alters macrophage polarization and blocks glioma progression. Nat Med.

2013;19:1264-72.

Radi Z, Guzman R, Bell R. Increased connective tissue extracellular matrix in the op/op model of osteopetrosis. Pathobiology.2009;76:199-203

Radi Z, Koza-Taylor P, Bell R, Obert L, Runnels H, Beebe J, i ost. Increased serum enzyme levels associated with Kupffer cell reduction with no signs of hepatic or skeletal muscle injury. Am J Pathol.2011;179: 240-247.

Ries C, Cannarile M, Hoves S, Benz J, Wartha K, Runza V, i ost. Targeting tumor-associated macrophages with anti-CSF-1R antibody reveals a strategy for cancer therapy. Cancer Cell.

2014;25:846-59.

Rizvi NA, Mazeires J, Planchard D, Stinchcombe TE, Dy GK, Antonia SJ, i ost. Activity and safety of nivolumab, an anti-PD-1 immune checkpoint inhibitor, for patients with advanced, refractory squamous non-small-cell lung cancer (CheckMate 063): a faza 2, single-arm trial. Lancet Oncol.2015;16(3):257-65.

Ruffell B, Coussens LM. Macrophages and therapeutic resistance in cancer. Cancer Cell.

2015;27:462-72.

Rutebemberwa A, Ray SC, Astemborski JL, Levine J, Liu L, Dowd KA, i ost. High-programmed death-1 levels on hepatitis C virus-specific T cells during acute infection are associated with viral persistence and require preservation of cognate antigen during chronic infection. J Immunol.

2008;181:8215-25.

Sadis S, Mukherjee A, Olson S, Dokmanovich M, Maher R, Cai C, i ost. Safety, pharmacokinetics, and pharmacodynamics of PD-0360324, a human monoclonal antibody to monocyte/macrophage colony stimulating factor, in healthy volunteers. ACR/ARHP Scientific Meeting 2009, Oct 17-21, Philadelphia, PA, Poster 408.

Salama AD, Chitnis T, Imitola J, Ansari MJ, Akiba H, Tushima F, i ost. Critical role of the programmed death-1 (PD-1) pathway in regulation of experimental autoimmune encephalomyelitis. J Exp Med.2003;198:71-8.

Sharpe AH, Wherry EJ, Ahmed R, Freeman GJ. The function of programmed cell death 1 and its ligands in regulating autoimmunity and infection. Nature Immunol.2007;8:239-45.

Sheppard KA, Fitz LJ, Lee JM, Benander C, George JA, Wooters J, i ost. PD-1 inhibits T-cell receptor induced phosphorylation of the ZAP70/CD3zeta signalosome and downstream signaling to PKC-theta. FEBS Letters. 2004;574:37-41.

Tumeh PC, Harview CL, Yearley JH, Shintaku IP, Taylor EJM, Robert L, i ost. PD-1 blockade induces responses by inhibiting adaptive immune resistance. Nature.2014;515:568-71.

Velu V, Titanji K, Zhu B, Husain S, Pladevega A, Lai L, i ost. Enhancing SIV-specific immunity in vivo by PD-1 blockade. Nature.2009;458:206-10.

Wang C, Thudium KB, Han M, Wang XT, Huang H, Feingersh D, i ost. In vitro characterization of the anti-PD-1 antibody nivolumab, BMS-936558, and in vivo toxicology in non-human primates. Cancer Immunol Res. 2014;2:846-56.

Weber JS, D'Angelo SP, Minor D, Hodi FS, Gutzmer R, Neyns B, i ost. Nivolumab versus chemotherapy in patients with advanced melanoma who progressed after anti-CTLA-4 treatment (CheckMate 037): a randomised, controlled, open-label, faza 3 trial. Lancet Oncol.

2015;16(4):375-84.

Wolchok JD, Hoos A, O'Dan S, Weber JS, Hamid O, Lebbe C. Guidelines for the evaluation of immune therapy activity in solid tumors: immune-related response criteria. Clin Cancer Res.

2009;15:7412-20.

Zitvogel L, Tesniere A, Kroemer G. Cancer despite immunosurveillance: immunoselection and immunosubversion. Nat Rev Immunol.2006;6:715-27.

Zhu Y, Knolhoff B, Meyer M, Nywening T, West B, Luo J, i ost. CSF1/CSF1R blockade reprograms tumor-infiltrating macrophages and improves response to T-cell checkpoint immunotherapy in pancreatic cancer models. Cancer Res.2014;74:5057-69

DODATAK A - Raspored procena

[0617] Faza 1a monoterapije i kombinacije sa HuAB1 - Raspored procena pacijenta

[0618] Napomene za raspored procena faze 1a

a. Ukoliko nije navedeno, procedura treba da se završi u roku od ± 72 sata od predviđenog vremenskog perioda i mora biti sinhronizovana sa danom administriranja infuzije HuAB1.

b. Bilo koja klinička procena, laboratorijska studija, ili dodatni nespecifični testovi mogu se dobiti u bilo kom trenutku, ako su klinički naznačeni. c. Standardno fizičko pregled će se izvršiti onako kako je odredio istraživač, posebno zbog praćenja fizičkih nalaza do rešavanja. Ciljani fizički pregledi treba da se obave u bilo koje vreme kako bi se pratili izveštaji o AE.

d. Visina je potrebna samo za snimanje na skriningu (za izračunavanje BMI). Masa se beleži 1. dana svakog ciklusa. Doza će se prilagoditi samo ako je promena mase > 10% od prve doze 1. dana ciklusa 1.

e. Vitalni znaci uključuju puls, brzinu disanja, krvni pritisak, i temperaturu u ležećem položaju. Izmeriti pre doze i nakon završetka svake IV infuzije u sledećim vremenskim tačkama: 5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, i 1 sat posle doze (samo 30 minuta i 1 sat posle HuAB1). Pulsna oksimetrija se izvodi u mirovanju i nakon napora pre doziranja.

f. Procena ECOG statusa pacijenta treba izvršiti u roku od 72 sata pre doziranja (1. dan svakog ciklusa).

g. Laboratorije za skrining uključuju serologiju na hepatitis B (HBsAg i HBcAb), hepatitis C (HCV antitelo), HIV antitelo i Kuantiferon test (za latentnu TB).

h. Laboratorije za kliničku bezbednost:

Hematologija uključujući CBC sa diferencijalnim indeksima, trombocitima, hemoglobinom, hematokritom, RBC i indeksima za RBC

Hemija uključuje CK (kreatinin kinazu), AST (aspartat transaminazu), ALT (alanin transaminazu), bikarbonat, bilirubin, (direktni i ukupni), BUN (azot u uree), kalcijum, hlorid, kreatinin, glukoza, LDH (laktat dehidrogenaza), fosfor, kalijum, natrijum, i, ako je primenljivo, trudnoću u serumu. Ako je CK povišen u bilo kom trenutku, nabaviti troponine (srčane i skeletne), izoenzime CK, aldolazu i ECG; ponavljati CK i ove dodatne testove svakodnevno ili u drugom intervalu kako je klinički naznačeno, dok se ne reše ili ne stabilizuju. Ako je povišen ili AST ili ALT, dobiti ukupni serumski bilirubin, alkalnu fosfatazu; ponavljati svakodnevno ili drugi interval, kako je klinički naznačeno, dok se ne reši ili stabilizuje. Dodatni testovi se mogu dobiti u bilo koje vreme, ako je klinički naznačeno. Analiza urina će se obaviti samo na skriningu, i kada je to klinički naznačeno.

i. Pribaviti ECG zapise na kraju skrininga i posete pri završetku/prevremenom prekidu lečenja (nakon vađenja PK krvi, evidentirati tačno vreme). Dodatne ECG treba dobiti u bilo kom trenutku, ako su povišeni CK u serumu ili srčani troponin; ako je abnormalan (izuzimajući sinusnu tahikardiju), treba dobiti ECG (ako je klinički naznačeno), sve dok se abnormalnost ne reši ili klinički stabilizuje. Dodatni ECG mogu se dobiti u bilo kom trenutku, ako su klinički naznačeni. ECG za svakog pacijenta treba uzimati iz istog aparata kad god je to moguće. Da bi se varijabilnost svela na minimum, važno je da pacijenti budu u položaju odmaranja najmanje 5 minuta pre svake ECG procene. Položaj tela treba stalno održavati za svaku ECG procenu kako bi se sprečile promene u srčanom ritmu. Ometanje okoline (npr., televizija, radio, razgovor) treba izbegavati tokom perioda odmora pre ECG-a i tokom snimanja ECG-a.

j. CT/MRI na mestima tumora izmeren prema kriterijumima za ocenu odgovora u čvrstim tumorima (RECIST) v1.1. Ako pacijent prekine pre zakazanog CT/MRI pregleda, subjekat treba da uradi skeniranje u poseti pri završetku/prevremenom prekidu lečenja. Isti modalitet merenja trebalo bi da koristi na lokaciji da bi se održala doslednost u različitim vremenskim tačkama.

k. Izvodi se na svakih 8 nedelja tokom prvih 12 meseci za pacijente koji ostaju na lečenju (i svakih 12 nedelja nakon toga) i 28 dana (± 7 dana) nakon poslednje doze studijskog lečenja. CT/MRI skeniranje ne treba ponavljati ako se radi u roku od 8 nedelja pre posete na završetku/prevremenom prekidu lečenja ili ako je prethodno utvrđena progresija tumora.

l. Sve žene reproduktivnog potencijala (uključujući one koje su imale ligaciju jajovoda) imaće test serumske trudnoće na skriningu, 1. dan ciklusa 1, i u poseti završetku/prevremenom prekidu lečenja i kada je kliničke naznačeno.

m. Biopsija na primarnom tumoru ili na mestu metastatskog tumora sakupljaće se tokom skrininga i pre doze 1. dana, ciklusa 3. Pacijentima koji imaju dokumentovanu progresiju preporučuje se da na kraju lečenja prime još jednu biopsiju. Biopsije će biti procenjene na leukocite povezane sa tumorom, proliferaciju tumora i markere ćelijske smrti.

n. Uzorci će se prikupljati za PK, PD, i ADA analize. Neće za sve posete biti potrebno sakupljanje sve tri - videti dodatak C za raspored prikupljanja.

o. Krv će biti prikupljena za procenu Cmakx i Cmin 1. dana studijskih lekova u ciklusima 1, 2, 3, 5, 8, 9, 13, 21 i na kraju lečenja.

p. Ispitivanje antinuklearnih antitela (ANA) indirektnim fluorescentnim antitelom (IFA). Ako je titar pozitivan, proveriti stopu sedimentacije eritrocita (ESR) i C-reaktivni protein (CRP) da bi se potvrdio rezultat. Pre doze će se proveravati u ciklusima 1, 2, 3, 5, 9, 13, 21, zatim na svakih 6 ciklusa tokom lečenja i u poseti na završetku/prevremenom prekidu lečenja.

DODATAK B – Raspored procena

Faza 1b HuAB1 Nivolumab - Raspored procena pacijenta

[0619]

[0620] Napomene za raspored procena faza 1b

a. Ukoliko nije navedeno, postupak treba da se završi u roku od ± 72 sata od predviđenog vremenskog perioda i mora biti sinhronizovan sa danom administriranja infuzije HuAB 1.

B. Bilo koja klinička procena, laboratorijska studija, ili dodatni nespecifični testovi mogu se dobiti u bilo kom trenutku, ako su klinički naznačeni.

c. Standardni fizički pregled će se izvršiti onako kako je odredio istraživač, posebno zbog praćenja fizičkih nalaza do rešavanja. Ciljani fizički pregledi treba da se obave u bilo koje vreme kako bi se pratili izveštaji o AE. Fotografija očiju subjekta biće urađena na početku, a zatim i tokom naknadnih poseta, kako je klinički naznačeno.

d. Visina je potrebna samo za snimanje na skriningu (za izračunavanje BMI). Masa se beleži 1. dana svakog ciklusa. Doza će se prilagoditi samo ako je promena mase > 10% od prve doze.

i. Vitalni znaci uključuju puls, brzinu disanja, krvni pritisak, i temperaturu u ležećem položaju. Izmeriti pre doze i nakon završetka IV infuzije u sledećim vremenskim tačkama: 5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, i 1 sat posle doze (30 minuta i 1 sat samo za HuAB1). Pulsna oksimetrija se izvodi u mirovanju i nakon napora pre doziranja.

f. Procena ECOG statusa pacijenta treba izvršiti u roku od 96 sati pre doziranja (1. dan svakog ciklusa).

g. Laboratorije za skrining uključuju serologiju za hepatitis B (HBsAg i HBcAb), hepatitis C (HCV antitelo), HIV antitelo i test Kuantiferon (za latentnu TB).

h. Laboratorije za kliničku bezbednost:

i. Pribavite ECG zapise na kraju skrininga i posete pri završetku/prevremenom prekidu lečenja (nakon vađenja PK krvi, evidentirati tačno vreme). Dodatne ECG treba dobiti u bilo kom trenutku, ako su povišeni CK u serumu ili srčani troponin; ako je abnormalan (izuzimajući sinusnu tahikardiju), treba dobiti ECG (ako je klinički naznačeno), sve dok se abnormalnost ne reši ili klinički stabilizuje. Dodatni ECG mogu se dobiti u bilo kom trenutku, ako su klinički naznačeni. ECG za svakog pacijenta treba uzimati iz istog aparata kad god je to moguće. Da bi se varijabilnost svela na minimum, važno je da pacijenti budu u položaju odmaranja najmanje 5 minuta pre svake ECG procene. Položaj tela treba stalno održavati za svaku ECG procenu kako bi se sprečile promene u srčanom ritmu. Ometanje okoline (npr., Televizija, radio, razgovor) treba izbegavati tokom perioda odmora pre ECG-a i tokom snimanja ECG-a. j. CT/MRI na mestima tumora izmeren prema kriterijumima za ocenu odgovora u čvrstim tumorima (RECIST) v1.1. Ako pacijent prekine pre zakazanog CT/MRI pregleda, subjekat treba da uradi skeniranje u poseti pri završetku/prevremenom prekidu lečenja. Odgovor po CT/MRI proceniće se pomoću RECIST v1.1. U slučaju melanoma rezistentnog na PD-1 i skvamoznog kancera pluća, CT skeniranje treba da se uradi na kraju ciklusa 4 i 6. Isti modalitet merenja trebalo bi da koristi na lokaciji da bi se održala doslednost u različitim vremenskim tačkama. Procene tumora za sve ostale vrste kancera radiće se svaka 2 meseca (4 ciklusa), osim ako to nije klinički naznačeno. k. Izvodi se na svakih 8 nedelja tokom prvih 12 meseci za pacijente koji ostaju na lečenju (i svakih 12 nedelja nakon toga) i 28 dana (± 7 dana) nakon poslednje doze studijskog lečenja. CT/MRI skeniranje ne treba ponavljati ako se radi u roku od 8 nedelja pre posete završetku/prevremenom prekidu lečenja ili ako je prethodno utvrđena progresija tumora.

l. Sve žene reproduktivnog potencijala (uključujući one koje su imale ligaciju jajovoda) imaće test serumske trudnoće na skriningu i u poseti na završetku/prevremenom prekidu lečenja i kada je kliničke naznačeno.

o. Krv će biti prikupljena za procenu Cmax i Cmin 1. dana studijskih lekova u ciklusima 1, 2, 3, 5, 8, 9, 13, 21 i na kraju lečenja.

q. HuAB1 i nivolumab oba će se administrirati pomoću IV infuzije tokom 30 minuta. Prvo će se davati nivolumab, sa 30-minutnim odmorom između dve infuzije, zatim će slediti 30-minutna infuzija HuAB1.

r. Studijski lek HuAB1 nivolumab administriraće se svake 2 nedelje in 14- dnevnim ciklusima i nastaviće se do PD ili do neprihvatljive toksičnosti.

r. Ove procene treba izvršiti pre svake sledeće doze (sa izuzecima navedenim u dodatku B) za one pacijente koji nastavljaju lečenje bez znakova progresivne bolesti ili toksičnosti

DODATAK C - Raspored uzimanja uzoraka

Faza 1a/b: Dijagrama toka studije za prikupljanje farmakokinetičkih i farmakodinamičkih uzoraka krvi

[0621]

[0622] Dodatak D – Kolekcija uzoraka za PD analize

• Uzorci krvi

• Analiza cele krvi

• CD14<+>/CD16<+>monociti

• Ekspresija gena

• DNK za SNP analizu

• Analiza seruma

• PK od HuAB1

• PK nivolumaba

• ADA od HuAB1

• ADA nivolumaba

• ANA (ako je rezultat pozitivan, proveriti ESR i CRP da se potvrdi)

• Multipleks serumskog citokina

• Odabrani serumski markeri

• Analiza zamrznute PBMC za karakterizaciju T ćelija, monocita i supresorskih ćelija izvedenih iz mijeloida protočnom citometrijom

• Uzorci biopsije tumora

• IHC analiza odabranih biomarkera

• Analize ekspresije gena

• Klonalnost T-ćelijskih receptora

• Neo-antigenske analize

TABELA SEKVENCI

[0623] Tabela 10 obezbeđuje određene sekvence diskutovane ovde. Sve sekvence polipeptida i antitela su prikazane bez vodećih sekvenci, ukoliko nije drugačije naznačeno.

Tabela 10: Sekvence i opis

g

Claims

Patentni zahtevi

1. Anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu u postupku lečenja kancera kod subjekta;

pri čemu navedeni postupak obuhvata istovremeno ili uzastopno administriranje navedenom subjektu anti-CSF1R antitela i PD-1/PD-L1 inhibitora; i pri čemu:

anti-CSF1R antitelo je odabrano od:

a) antitela koje sadrži teški lanac koji sadrži sekvencu SEQ ID NO: 39 i laki lanac koji sadrži sekvencu SEQ ID NO: 46;

b) antitela koje sadrži teški lanac koji sadrži CDR1 teškog lanca (HC) koji ima sekvencu SEQ ID NO: 15, CDR2 HC koji ima sekvencu SEQ ID NO: 16, i CDR3 HC koji ima sekvencu SEQ ID NO: 17, i laki lanac koji sadrži CDR1 lakog lanca (LC) koji ima sekvencu SEQ ID NO: 18, CDR2 LC koji ima sekvencu SEQ ID NO: 19, i CDR3 LC koji ima sekvencu SEQ ID NO: 20; i

c) antitela koje sadrži teški lanac koji sadrži sekvencu SEQ ID NO: 53 i laki lanac koji sadrži sekvencu SEQ ID NO: 60, i

PD-1/PD-L1 inhibitor je anti-PD-1 antitelo odabrano od:

a) antitela koje sadrži teški lanac koji sadrži varijabilni region teškog lanca nivolumaba i laki lanac koji sadrži varijabilni region lakog lanca nivolumaba; i

b) antitela koje sadrži teški lanac koji sadrži CDR-e teškog lanca nivolumaba, i laki lanac koji sadrži CDR-e lakog lanca nivolumaba.

2. Anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je PD-1/PD-L1 inhibitor nivolumab.

3. Anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu prema patentnom zahtevu 1 ili 2, pri čemu anti-CSF1R antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor se administriraju istovremeno.

4. Anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu prema patentnom zahtevu 1 ili 2, pri čemu jedna ili više doza PD-1/PD-L1 inhibitora se administrira pre administriranja anti-CSF1R antitela.

5. Anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu prema patentnom zahtevu 4, pri čemu je subjekat primio kompletan tok terapije PD-1/PD-L1 inhibitorom pre administriranja anti-CSF1R antitela a anti-CSF1R antitelo se po izboru administrira tokom drugog toka terapije PD-1/PD-L1 inhibitorom.

6. Anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 3 do 5, pri čemu najmanje jedna doza PD-1/PD-L1 inhibitora se administrira istovremeno sa anti-CSF1R inhibitorom.

7. Anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu prema patentnom zahtevu 1 ili 2, pri čemu jedna ili više doza anti-CSF1R antitela se administrira pre administriranja PD-1/PD-L1 inhibitora.

8. Anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu prema patentom zahtevu 7, pri čemu je subjekat primio najmanje dve, najmanje tri, ili najmanje četiri doze anti-CSF1R antitela pre administriranja PD-1/PD-L1 inhibitora i po izboru najmanje jedna doza anti-CSF1R antitela se administrira istovremeno sa PD-1/PD-L1 inhibitorom.

9. Anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu anti-CSF1R antitelo se administrira pri dozi od 1, 2, ili 4 mg/kg.

10. Anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu se PD-1/PD-L1 inhibitor administrira pri dozi od 0.5-10 mg/kg.

11. Anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu se PD-1/PD-L1 inhibitor administrira pri dozi od 1 do 4 mg/kg, kao što je 1, 2 ili 4 mg/kg, a anti-CSF1R antitelo se administrira pri dozi od 0.5 do 10 mg/kg.

12. Anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu anti-CSF1R antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor se administriraju jednom u 1, 2, 3, 4, ili 5 nedelja, kao što je jednom nedeljno, ili kao što je jednom svake 2 nedelje, ili jednom svake 3 nedelje.

13. Anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu je kancer odabran od nesitnoćelijskog kancera pluća, melanoma, karcinoma skvamoznih ćelija glave i vrata, kancera jajnika, kancera pankreasa, karcinoma bubrežnih ćelija, hepatocelularnog karcinoma, kancera bešike, malignog glioma, kolorektalnog kancera, i kancera endometrijuma.

14. Anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu je kancer rekurentan ili progresivan nakon terapije odabrane od hirurgije, hemoterapije, terapije zračenjem, ili njihovih kombinacija.

15. Anti-CSF1R antitelo i/ili PD-1/PD-L1 inhibitor za primenu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu je kancer je odabran od nesitnoćelijskog kancera pluća, melanoma, karcinoma skvamoznih ćelija glave i vrata, kancera jajnika, kancera pankreasa, karcinoma bubrežnih ćelija, hepatocelularnog karcinoma, kancera bešike, kancera endometrijuma i malignog glioma; i

pri čemu se anti-CSF1R antitelo administrira pri dozi od 1, 2, ili 4 mg/kg jednom u 1, 2, 3, 4, ili 5 nedelja, kao što je jednom nedeljno, ili kao što je jednom svake 2 nedelje, ili jednom svake 3 nedelje i PD-1/PD-L1 inhibitor se administrira pri dozi od 0.5-10 mg/kg jednom u 1, 2, 3, 4, ili 5 nedelja, kao što je jednom nedeljno, ili kao što je jednom svake 2 nedelje, ili jednom svake 3 nedelje.

16. Kompozicija koje sadrži anti-CSF1R antitelo i PD-1/PD-L1 inhibitor pri čemu:

anti-CSF1R antitelo je odabrano od:

b) antitelo koje sadrži teški lanac koji sadrži CDR1 teškog lanca (HC) koji ima sekvencu SEQ ID NO: 15, CDR2 HC koji ima sekvencu SEQ ID NO: 16, i CDR3 HC koji ima sekvencu SEQ ID NO: 17, i laki lanac koji sadrži CDR1 lakog lanca (LC) koji ima sekvencu SEQ ID NO: 18, CDR2 LC koji ima sekvencu SEQ ID NO: 19, i CDR3 LC koji ima sekvencu SEQ ID NO: 20; i

c) antitelo koje sadrži teški lanac koji sadrži sekvencu SEQ ID NO: 53 i laki lanac koji sadrži sekvencu SEQ ID NO: 60, i

PD-1/PD-L1 inhibitor je anti-PD-1 antitelo odabrano od:

a) antitela koje sadrži teški lanac koji sadrži varijabilni region teškog lanca nivolumaba i laki lanac koji sadrži varijabilni region lakog lanca nivolumaba;

b) antitelo koje sadrži teški lanac koji sadrži CDR-e teškog lanca nivolumaba, i laki lanac koji sadrži CDR-e lakog lanca nivolumaba; i

c) nivolumaba.