RS58486B1 - Sintetički triterpenoidi i metode njihove upotrebe u tretmanu bolesti - Google Patents

Description

Opis

POZADINA PRONALASKA

I. Polje pronalaska

[0001] Predmetni pronalazak generalno se vezuje za polja biologije i medicine. Preciznije, tiče se jedinjenja za upotrebu u metodama koje poboljšavaju funkciju bubrega i/ili tretiraju bolesti bubrega.

II. Relevantni opisi

[0002] Bubrežna insuficijencija, koja dovodi do neadekvatnog izlučivanja metaboličkih štetnih proizvoda iz krvi i do abnormalne koncentracije elektrolita u krvi, značajan je medicinski problem širom sveta, naročito u razvijenim zemljama. Dijabetes i hipertenzija su među glavnim uzrocima hronične bubrežne insuficijencije, takođe poznate i kao hronična bolest bubrega (CKD), ali je takođe povezana i sa stanjima kao što su lupus ili sistemska kardiovaskularna bolest. Disfunkcija vaskularnog endotela često se javlja kod ovakvih stanja i veruje se da je glavni faktor koji doprinosi razvoju hronične bolesti bubrega. Akutna bubrežna insuficijencija može da nastane od izlaganja određenim lekovima (npr. acetaminofen), toksičnim hemikalijama, od ishemijsko-reperfuzione povrede povezane sa šokom ili hirurškim procedurama kao što je transplantacija i može na kraju da izazive "CKD". Kod mnogih pacijenata, "CKD" uznapreduje do terminalne faze bolesti bubrega ("ESRD") u kojoj je pacijentu potrebna transplantacija bubrega ili stalna dijaliza kako bi se održao u životu. Obe ove procedure su jako invazivne i povezane sa značajnim neželjenim efektima i problemima kvaliteta života. Iako postoje efikasni tretmani, za neke komplikacije bubrežne insuficijencije kao što su hiperparatiroidizam i hiperfosfatemija, nijedan dostupni tretman nije pokazao zaustavljanje osnovne progresije bubrežne insuficijencije. Stoga, agensi koji mogu da unaprede komporomitovanu bubrežnu funkciju predstavljaće značajan napredak u lečenju bubrežne insuficijencije.

[0003] Triterpenoidi, biosintetisani iz biljaka ciklizacijom skvalena, korišćeni su u medicinske svrhe u mnogom azijskim zemljama; i neke, kao što su urzolinska i oleanolinska kiselina poznate su po antiinflamatornom i antikancerogenom dejstvu (Huang et al., 1994; Nishino et al., 1988). Međutim, biološka aktivnost ovih molekula koji se prirodno javljaju je relativno slaba i stoga je urađena sinteza novih analoga kako bi se poboljšao njihov potencijal (Honda et al., 1997; Honda et al., 1998). Stalni napor za poboljšavanjem antiinflamatorne i antiproliferativne aktivnosti oleanolinskih i urzolinskih analoga dovelo je do otkrića 2-cijano-3,12-dioksoolean-1,9(11)-dien-28-ske kiseline (CDDO) i sličnih jedinjenja (Honda et al., 1997, 1998, 1999, 2000a, 2000b, 2002; Suh et al., 1998; 1999; 2003; Place et al., 2003; Liby et al., 2005). Nekoliko potencijalnih derivata oleanolinske kiseline je identifikovano, uključujući metil-2-cijano-3,12-dioksooleana-1,9-dien-28-sku kiselinu (CDDO-Me; RTA 402). RTA 402 suzbija indukciju nekoliko važnih zapaljenskih medijatora, kao što su iNOS, COX-2, TNFα i IFNγ, u aktiviranim makrofagama. Takođe je objavljeno da RTA 402 aktivira Keap1/Nrf2/ARE signalni put koji dovodi do proizvodnje nekoliko antiinflamatornih i antioksidantskih proteina, kao što je heme oksigenaza-1 (HO-1). Ove osobine su napravile RTA 402 kao kandidata za lečenje neoplastičnih i proliferativnih bolesti, kao što je kancer. Sposobnost jedinjenja i vezanih molekula za lečenje i/ili sprečavanje bolesti bubrega i kardiovaskularnih bolesti i dalje nisu testirani.

[0004] U WO 2007/005879 objavljeno je da nrf2 “knockout” miševi pate od različite povećane senzitivnosti, na primer, povećane susceptibilnosti na emfizem izazvan konzumiranjem cigareta i drugih bolesti vezane za pluća. WO 2007/005879 predlaže povećanje Nrf2 biološke aktivnosti ili ekspresije za lečenje ili prevenciju različitih bolesti povezanih sa oksidativnim stresom. Posmatrana jedinjenja koja mogu da se koriste kao Nrf2 aktivirajući agensi u ovom kontekstu su između ostalog CDDOIm i CDDO.

[0005] WO 2005/042002 pokazuje, na primer, inhibitornu aktivnost FLIP-a (FLICE-inhibitorni protein) koristeći “antisense” oligonukleotide. Predložene metode su za lečenje reumatoidnog artritisa i njegovih simptoma smanjivanjem aktivnosti FLIP-a koristeći protein, nukleinsku kiselinu ili mali molekul. Mali molekuli koji se koriste u ovoj publikaciji uključuju cikloheksamid, aktinomicin D, 5-fluorouracil, doksorubicin, cisplatin, natrijum butirat, bisindolilmaleimid, H7, kalfostin C, heleritrin hlorid, CDDO i PS-341.

[0006] Shin et al. (Mol. Cell. Biol. 2007 Oct; 27(20):7188-7197) objavljuje da NRF2 reguliše ekspresiju aril ugljovodoničnog receptora (AHR), zatim menja nekoliko “downstream” događaja AHR signalne kaskade, uključujući (i) transkripcionu kontrolu ksenobiotskih gena metabolizma Cyp1a1 i Cyp1b1 i (ii) inhibiciju adipogeneze kod fibroblasta embriona miševa. Objavljeno je da CDDO-Im indukuje Ahr u Nrf2+/+ fibroblaste embriona miševa, ali ne i u Nrf2+. Autori spekulišu da bi NRF2 aktivatori mogli da budu korisni za uticanje na adipogenezu.

[0007] WO 2006/029221 opisuje triterpenoidna jedinjenja, a između ostalog i aktikancernu aktivnost. Jedinjenja mogu da se dobiju iz porodice biljaka sapindaceae , kao što je Xanthoceras sorbifolia, drugih prirodnih izvora, ili hemijskom sintezom.

[0008] WO 02/03996 predlaže upotrebu triterpenskih saponina ili njihovih derivata za lečenje ili prevenciju stanja koji je povezan sa redukovanim nivoima azot monoksida ili koji su povezani sa poboljšanjem ili prevencijom povećanja nivoa azot monoksida u ljudskom telu ili promovisanjem odgovora koji je potreban za poboljšanje nivoa azot monoksida u ljudskom telu.

REZIME PRONALASKA

[0009] Predmetni pronalazak daje jedinjenje za upotrebu u metodi za poboljšanje funkcije bubrega i/ili za lečenje bolesti bubrega.

[0010] U jednom aspektu predmetnog pronalaska, jedinjenje je obezbeđeno za upotrebu u metodi lečenja bolesti bubrega u subjektu koji sadrži, metod u kome se administrira efektivna količina jedinjenja koje ima strukturu:

[0011] U nekim oblicima, jedinjenje je obezbeđeno za upotrebu u metodi RKD. U nekim oblicima, bolest bubrega je dijabetesna nefropatija (DN). U drugim varijacijama, bolest bubrega dobija se od toksičnih uticaja, na primer, kada se toksični uticaj dobija od agenasa za slikovnu dijagnostiku ili leka. Na primer, lek može da bude hemioterapijski agens. Dalje, bolesti bubrega dobija se od ishemije/reperfuzione povrede. U još jednoj varijanti, bolesti bubrega dobijaju se od dijabetesa ili hipertenzije. Dalje, bolest bubrega može da bude od autoimune bolesti. Dalje, bolest bubrega je "CKD". U još jednoj varijanti, bolestu bubrega je akutna bolest bubrega.

[0012] U nekim oblicima, subjekt je podvrgnut ili se podvrgava dijalizi. U nekim oblicima, subjekt je podvrgnut ili je kandidat za transplantaciju bubrega. U nekim oblicima, subjekt ima bolest bubrega i insulinsku rezistenciju. U nekim varijantama gore pomenutih oblika, subjekt ima bolest bubrega, insulinsku rezistenciju i endotelnu disfunkciju. U nekim oblicima subjekt ima bolest bubrega i dijabetes. U nekim oblicima, subjekt ima insulinsku rezistenciju.

[0013] U nekim oblicima, subjekt ima bolest bubrega i endotelnu disfunkciju. U drugim oblicima, subjekt ima bolest bubrega i kardiovaskularnu bolest. U nekim oblicima, subjekt ima kardiovaskularnu bolest. U nekim varijantama, kardiovaskularna bolest se dobija od endotelne disfunkcije.

[0014] U nekim oblicima, dalji metod sadrži identifikovanje subjekta kome je potreban tretman protiv bilo koje bolesti, disfunkcije, rezistencije ili poremećaja koji su ovde navedeni. U nekim oblicima, subjekt ima porodičnu istoriju bolesti, disfunkciju, rezistenciju ili poremećaje koji su ovde navedeni. U nekim oblicima, subjekt pokazuje simptome ovih bolesti, disfunkciju, rezistenciju ili poremećaje koji su ovde navedeni.

[0015] U nekim oblicima, jedinjenja se administriraju lokalno. U nekim oblicima, jedinjenja se administriraju sistemski. U nekim oblicima, jedinjenja se administriraju oralno, intraadipozalno, intraarterijski, intraartikularno, intrakranijalno, intradermalno, intraleziono, intramuskulatorno, intranazalno, intraokularno, intraperikardno, intraperitonealno, intrapleuralno, intraprostatno, intrarektalno, intratekalno, intratrahejalno, intratumorno, intrapupčano, intravaginalno, intravenozno,intravezikularno, intravitrealno, lipozomalno, lokalno, mukozno, oralno, parenteralno, rektalno, subkonjuktivalno, subkutaneo, sublingvalno, topično, transbukalno, transdermalno, vaginalno, u vidu kreme, lipidnih kompozicija, preko katetera, preko ispiranja, kontinualnom infuzijom, infuzijom, preko inhalacije, preko injekcije, preko lokalne dostave, preko lokalne perfuzije, direktnim targetovanjem ćelija ili njihove kombinacije. Na primer, u nekim oblicima, jedinjenja se amdinistriraju intravenozno, intra-arterijalno ili oralno. Na primer, u nekim varijantama, jedinjenja se administriraju oralno.

[0016] U nekim oblicima, jedinjenje je formulisano kao čvrsta ili meka kapsula, tableta, sirup, suspenzija, čvrsta disperzija, “wafer” ili eliksir. U nekim varijacijama, meke kapsule su želatinske kapsule. U varijacijama, jedinjenje je formulisano kao čvrsta disperzija. U nekim varijacijama čvrste kapsule, meke kapsule, tablete ili “wafer” dalje sadrže zaštitnu oblogu. U nekim varijacijama, formulisano jedinjenje dalje sadrži agens koji poboljšava rastvorljivost ili disperznost. U nekim varijacijama, jedinjenje je dispergovano u lipozomu, emulziji ulje u vodi ili emulziji vode u ulju.

[0017] U nekim oblicima, farmaceutski efikasna količina je dnevna doza od oko 0,1 mg do oko 500 mg jedinjenja. U nekim oblicima, dnevna doza je od oko 1 mg do oko 300 mg jedinjenja. U nekim varijacijama, dnevna doza je od oko 10 mg do oko 200 mg jedinjenja. U nekim varijacijama, dnevna doza je oko 25 mg jedinjenja. U nekim varijacijama, dnevna doza je oko 75 mg jedinjenja. U daljim varijacijama, dnevna doza je oko 150 mg jedinjenja. U daljim varijacijama, dnevna doza je od oko 0,1 mg do oko 30 mg jedinjenja. U nekim varijacijama, dnevna doza je od oko 1 mg do oko 15 mg jedinjenja. U nekim varijacijama, dnevna doza je od oko 1 do oko 10 mg jedinjenja. U nekim varijacijama, dnevna doza je od oko 1 mg do oko 5 mg jedinjenja.

[0018] U nekim oblicima, farmaceutski efikasna količina je dnevna doza 0,01-25 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijacijama, dnevna doza 0.05 - 20 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijacijama, dnevna doza 0.1-10 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijacijama, dnevna doza 0.1 - 5 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijacijama, dnevna doza je 0.1 - 2.5 mg jedinjenja po kg telesne težine.

[0019] U nekim oblicima, farmaceutski efikasna količina je administrirana u jednoj dozi na dan. U nekim oblicima, farmaceutski efikasna količina je administrirana u dve ili više doza dnevno.

[0020] U nekim oblicima, metod tretmana dalje sadrži drugu terapiju. U nekim oblicima, druga terapija sadrži administriranje farmaceutski efikasne količine ovog leka pomenutom subjektu. U nekim oblicima, drugi lek je lek koji snižava holesterol, antihiperlipidemik, blokator kalcijumovih kanala, antihipersenzitiv ili inhibitor HMG-CoA reduktaze. Nelimitirajući primeri drugih lekova su amlodipin, aspirin, ezetimib, felodipin, lakidipin, lerkanidipin, nikardipin, nifedipin, nimodipin, nizoldipin i nitrendipin. Dalje, nelimitirajući primeri drugih lekova mogu biti atenolol, bucindolol, karvedilol, llonidin, doksazosin, indoramin, labetalol, metildopa, metoprolol, nadolol, oksprenolol, fenoksibenzamin, fentolamin, pindolol, prazosin, propranolol, terazosin, timolol i tolazolin. U nekim varijantama, drugi lek je statin. Nelimitirajući primeri statina su atorvastatin, cerivastatin, fluvastatin, lovastatin, mevastatin, pitavastatin, pravastatin, rosuvastatin i simvastatin. U nekim varijacijama, sekundarni lek je inhibitor dipeptidil peptidaza-4 (DPP-4). Nelimitirajući primeri DPP-4 inhibitora su sitagliptin, vildagliptin, SYR-322, BMS 477118 i GSK 823093. U nekim varijantama, drugi lek je biguanid. Na primer, biguanid može da bude metformin. U nekim varijantama, sekundarni lek je tiazolidindion (TZD). Nelimitirajući primeri TZD-a su pioglitazon, rosiglitazon i troglitazon. U nekim varijantama, drugi lek je derivat sulfoniluree. Nelimitirajući primeri derivata sulfonil uree su tolbutamid, acetoheksamid, tolazamid, hlorpropamid, glipizid, gliburid, glimepirid i gliklazid. U nekim varijantama, drugi lek je meglitinid. Nelimitirajući primeri meglitinida uključuju repaglinid, mitiglinid i nateglinid. U nekim varijantama, drugi lek je insulin. U nekim oblicima drugi lek je inhibitor alfa-glukozidaza. Nelimitirajući primeri inhibitora alfa-glukozidaze su akarboza, miglitol i vogliboza. U nekim oblicima, drugi lek je analog peptid-1 nalik glukagonu. Nelimitirajući primeri analoga peptid-1 nalik glukagonu su eksenatid i liraglutid. U nekim oblicima, drugi lek je analog gastričnom inhibitornom peptidu. U nekim oblicima, drugi lek je GPR40 agonist. U nekim oblicima, drugi lek je GPR119 agonist. U nekim oblicima, drugi lek je GPR30 agonist. U nekim varijantama, drugi lek je aktivator glukokinaza. U nekim varijantama, drugi lek je receptor glukagon antagonist. U nekim varijantama, drugi lek je analog amilina. Nelimitirajući primer analoga amilina je pramlintid. U nekim varijantama, drugi lek je antagonist IL-1β receptora. Nelimitirajući primer antagonista IL-1β receptora je anakinra. U nekim varijantama, drugi lek je antagonist ili inverzni agonist endokanabinoidnog receptora. Nelimitirajući primer antagonist ili inverzni agonist endokanabinoidnog receptora je rimonabant. U nekim varijantama, drugi lek je Orlistat. U nekim varijantama, drugi lek je Sibutramin. U nekim varijantama, drugi lek je faktor rasta. Nelimitirajući primeri faktora rasta su TGF-β1, TGF-β2, TGF-β1.2, VEGF, nalik na insulinski faktor rasta I ili II, BMP2, BMP4, BMP7, GLP-1 analog, GIP analog, DPP-IV inhibitor, GPR119 agonist, GPR40 agonist, gastrin, EGF, betacelulin, KGF, NGF, insulin, hormon rasta, HGF, FGF, FGF homolog, PDGF, Leptin, prolaktin, placentalni laktogen, PTHrP, aktivin, inhibin i INGAP. Dalji nelimitirajući faktori rasta su paratiroidni hormon, kalcitonin, interleukin-6 i interleukin-11.

[0021] U nekim oblicima, subjekt je primat. U nekim varijacijama, primat je čovek. U drugim varijantama, subjekt je krava, konj, pas, mačka, svinja, miš, pacov ili morsko prase.

[0022] U nekim oblicima, najmanje jedna porcija CDDO-prisutna je kao polimorfna forma koja predstavlja kristaliničnu formu koja ima difrakcioni šablon X-zraka (CuKα) koji sadrži značajne pikove od oko 8.8, 12.9, 13.4, 14.2 i 17.4 °2θ. U nelimitirajućim primerima, difrakcioni šablon X-zraka (CuKα) suštinski je prikazan na slikama 12A i 12B. U drugim varijantama, najmanje jedna porcija CDDO-Me prisutna je kao polimorfna forma, koja predstavlja amorfnu formu koja ima difrakcioni šablon X-zraka (CuKα) sa halogenim pikovima na oko 13.5 °2θ, prikazana je na slici 12C, kao i Tg. U nekim varijantama, Tg vrednosti padaju u okviru opsega od oko 125°C do oko 135°C. U nekim varijantama, Tg vrednost je od oko 125°C do oko 135°C.

[0023] U nekim varijantama metoda opisanih iznad, jedinjenje je supstancijalno oslobođeno od optičkih izomera. U nekim varijantama ovih metoda, jedinjenje je u formi farmaceutski prihvatljive soli. U drugim varijantama ovih metoda, jedinjenje nije so.

[0024] U nekim oblicima, jedinjenje je formulisano kao farmaceutska kompozicija koja sadrži (i) terapeutski efikasnu količinu jedinjenja i (ii) ekscipijens koji je izabran iz grupe koju čine (A) ugljeni hidrati, derivati ugljenih hidrata ili polimeri ugljenih hidrata, (B) sintetski organski polimer, (C) so organske kiseline, (D) protein, polipeptid ili peptid i (E) polisaharid visoke molekulske mase. U nekim varijantama, ekscipijens je sintetski organski polimer. U nekim varijantama, ekscipijens je izabran iz grupe koju čine hidrokspropil metil celuloza, poli[1-(2-okso-1-pirolidinil)etilen ili njihovi kopolimeri i metaktilna kiselinakopolimer metilmetakrilat. U nekim varijantama, ekscipijens je estar hidrokspropil metil celuloza ftalata. U nekim varijantama, ekscipijens je PVP/VA. U nekim varijantama, ekscipijens je metakrilna kiselina - etil akrilat kopolimer (1:1). U nekim varijantama, ekscipijens je kopovidon.

[0025] Bilo koji oblik opisan ovde koji je razmatran u jednom aspektu, odnosi se i na druge aspekte pronalaska, ukoliko nije drugačije naznačeno.

KRATAK OPIS SLIKA

[0026] Sledeće slike formiraju deo postojeće specifikacije i uključene su u dalje predstavljanje određenih aspekata predmetnog pronalaska. Pronalazak može bolje da se razume pozivanjem na jednu ili više slika u kombinaciji sa detaljnim opisom specifičnih oblika koji su ovde predstavljeni.

Slike. 1a-d - RTA 402 redukuje oštećenje bubrega prateći ishemiju-reperfuziju. Miševima je administriran RTA 402 u dozi od 2 mg/kg ili jednostavan inertni medijum (susamovo ulje) svakodnevno oralno (eng. oral gavage) počevši od drugog dana. Nultog dana, stega se postavlja na levu arteriju bubrega tokom 17 minuta i onda se uklanja kako bi se izazvala ishemija-reperfuzija. (Slika 1a) Prvog dana krv je sakupljena iz životinja koje su bile podvrgnute stezanju i “lažnih” kontrolnih životinja koje su podvrgnute operaciji bez stezanja bubrežne arterije. Nivoi uree u krvi izmereni su kao zamena za oštećenje bubrega. (Slike 1b-d) Došlo je do histološkog oštećenja delova bubrega kod RTA 402-tretiranih ili miševa tretiranih inertnim medijumom i do zapaljenja (slika 1c). (Slika 1d) Crne strelice (grupa sa inertnim medijumom) pokazuje dva od mnogih veoma oštećenih tubula u spoljašnoj medulli.

SLIKE. 2a-c - RTA 402 redukuje toksičnost bubrega indukovanu cisplatinom. Manje oštećenje uočeno je kod tubula posmatranih kod životinja tretiranih sa RTA 402 u poređenju sa životinjanja tretiranim inertnim medijumom.

SLIKE. 3a-d - RTA 402 redukuje nivoe kreatinina u serumu kod majmuna, pasa i pacova. (Sl. 3a) Cynomolgus majmunima administriran je RTA 302 oralno prema zadanoj dozi jednom dnevno tokom 28 dana. Prikazan je procenat redukcije kreatinina u serumu 28. dana kod majmuna tretiranih sa RTA 402 u odnosu na kontrolne majmune tretirane inertnim medijumom. (Sl. 3b) RTA 402 administriran je oralno psima rase bigl pri određenoj dnevnoj dozi tokom tri meseca. Kontrolne životinje tretirane su inertnim medijumom (ulje susama). Prikazan je procenat promene kreatinina u serumu nakon perioda od tri meseca u odnosu na polaznu vrednost. (Slika 3c) “Sprague-Dawley” pacovima je administriran RTA 402 oralno pri određenoj dozi jednom dnevno tokom perioda od mesec dana. Prikazan je procenat redukcije kreatinina u serumu po završetku istraživanja kod pacova tretiranih sa RTA 402 u odnosu na kontrolne pacove tretirane inertnim medijumom (Sl. 3d) “Sprague-Dawley” pacovima administrirana je amorfna forma RTA 402 oralno pri određenoj dozi od jednom dnevno tokom perioda od tri meseca. Prikazan je procenat redukcije kreatinina u serumu nakon završetka istraživanja kod pacova tretiranih sa RTA 402 u odnosu na kontrolne pacove tretirane inertnim medijumom. Napomena: na slikama 3A, 3C i 3D, "% redukcije" na yosi odnosi se na promenu procenta. Na primer, očitavanje od -15 na ovoj osi ukazuje na 15% redukcije kreatinina u serumu.

SLIKE. 4A-B - RTA 402 redukuje nivoe kreatinina u serumu i povećava procenjenu brzinu glomerularne filtracije (pBGF) kod ljudi sa kancerom. Slika 4A: Kreatinin u serumu izmeren je kod pacijenata tretiranih sa RTA 402 koji su učestvovali u Fazi I kliničkog ispitivanja za lečenje kancera. Pacijentima je administriran RTA 402 jednom dnevno tokom 21 dan u opsegu doza od 5 do 1300 mg/danu. Prikazan je procenat redukcije kreatinina u serumu u odnosu na početne vrednosti za vreme ovog istraživanja. Značajno opadanje nivoa kreatinina u serumu uočeno je 15. i 21. dana. Sl. 4B: Procenjena brzina glomerularne filtracije izračunata je za pacijente sa slike 4A. Značajan napredak brzine glomerularne filtracije uočen je kod obe grupe. Svi pacijenti: n = 24; pacijenti sa početka istraživanja ≥ 1,5: n = 5. Za slike 4A i 4B, * odnosi se na p ≤ 0.04; † odnosi se na p = 0.01 i

odnosi se na p ≤ 0.01. Napomena: na sl.

4A, "% redukcije od početnih vrednosti" na y-osi predstavlja promenu procenta. Na primer, očitavanje od -15 na ovoj osi ukazuje na redukciju od15% kreatinina u serumu.

Sl. 5 - RTA 402 povećava GFR kod pacijenata sa kancerom. Procenjena brzina glomerularne filtracije (pBGF) izmerena je kod pacijenata tretiranih sa RTA 402 koji su učestvovali u višemesečnim kliničkim ispitivanjima za lečenje raka. Svi pacijenti (n=11) kojima je davana doza tokom 6 meseci uključeni su analizu. Informacija doziranja za ove pacijente može se videti ispod, u primeru 5.

SL. 6 - Korelacija RTA 402 aktivnosti sa ozbiljnošću. Redukcija hemoglobina A1c predstavljena je kao deo inicijalne vrednosti Grupe sa većim početnim vrednostima, npr. srednjim početnim vrednostima ≥ 7,0% A1c ili ≥ 7,6% A1c, pokazale su veću redukciju. Grupa-za-nameru-da-leči uključuje sve pacijente (n=53), uključujući i one koji počinju sa normalnom vrednošću A1c.

SL. 7 - Aktivnost RTA 402 zavisi od doze. Redukcija hemoglobina A1c predstavljena je u odnosu na početnu osnovnu vrednost. Stupci na grafikonu predstavljaju srednje vrednosti za sve pacijente, sve pacijente sa početnom vrednosti od A1c ≥ 7,0%, individualnu dozu iz grupe ≥ 7.0%, i pacijenti sa bolestima bubrega u fazi 4 (GFR 15-29 ml/min), gde je n broj pacijenta u svakoj grupi.

SL. 8 - RTA 402 redukuje cirkulisanje endotelnih ćelija (CEĆ) i iNOS-pozitivnu CEĆ. Promena u srednjoj vrednosti broja CeĆ u ćelijama/ml prikazana je za namenu-za-lečenje i povišene osnovne grupe, obe pre i nakon RTA tretmana tokom 28 dana. Redukcija za namenu-za-lečenje je otprilike 20%, a redukcija kod povišenih osnovnih grupa (> 5 CEĆ/ml) otprilike je 33%. Deo iNOS-pozitivne CEĆ redukovana je otprilike za 29%.

SL. 9 - Povećanje reverzne brzine gromerularne filtracije (BGF) tokom 28 dana koja zavisi od doze.

Lečenje sa RTA 402 povećava BGF zavisnu od doze. Svi pacijenti koji mogu da se procenjuju su uključeni. Napredak od >30% zabeležen je kod pacijenata sa bolestima bubrega u fazi 4.

SL. 10A-B - Redukcija markera dijabetesne nefropatije i njen ishod. Napredak kod Adiponektina (SL. 10A) i Angiotenzina II (SL. 10B), koji su povišeni kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom (DN) u korelaciji su sa ozbiljnošću bolesti bubrega. Adiponektin određuje smrtnost i krajnju fazu bolesti bubrega kod pacijenata sa DN. Svi dostupni podaci su uključeni.

SL. 11A-C - RTA 402 značajno smanjuje rastvore uree. Grafik predstavlja srednje vrednosti promena uree u krvi (sl. 11A), fosfora (sl. 11B) i mokraćne kiseline (sl. 11C) za sve pacijente, kao i za pacijente koji pokazuju povišene početne vrednosti određene rastvorne supstance.

SL. 12A-C - Spektar rendgenske difrakcije praha RTA 402 formi A i B. SL. 12A pokazuje nemikronizovanu Formu A; SL. 12B pokazuje mikronizovanu Formu A; SL. 12C pokazuje Formu B.

SL. 13 - Modulisana diferencijalna skenirajuća kalorimetrija (MDSC) kriva RTA 402 forme A. Deo krive pokazao je da je u širokom pogledu konzistentan sa temperaturom staklastog prelaza (Tg).

SL. 14 - Modulisana diferencijalna skenirajuća kalorimetrija (MDSC) kriva RTA 402 forme B. Deo krive pokazao je da je u širokom pogledu konzistentan sa temperaturom staklastog prelaza (Tg).

SL. 15 - Unapređena bioraspoloživost forme B (amorfne) kod Cynomolgus majmuna. Grafik pokazuje reprezentativnu površinu plotovanja ispod krive za Forme A i B, praćene sa oralnom administracijom od 4,1 mg/kg cynomolgus majmunima. Svaka tačka predstavlja srednju vrednost koncentracije plazme CDDO metil estra kod 8 životinja. Stupci greške predstavljaju standardnu devijaciju uzorkovane populacije.

OPIS ILUSTRATIVNIH PRIMENA

1. Predmetni pronalazak

[0027] Predmetni pronalazak tiče se jedinjenja za upotrebu u metodama za lečenje i prevenciju bolesti bubrega.

III. Definicije

[0028] Atomi koji čine jedinjenje za upotrebu u predmetnom pronalasku treba da uključe sve izotopske forme ovih atoma. Izotopi, kao što je ovde korišćeno, uključuju one atome koji imaju isti atomski, ali različiti maseni broj. Prema uopštenom primeru i bez ograničenja, izotopi vodonika uključuju tricijum i deuterijum, a izotopi ugljenika uključuju<13>C i<14>C. Slično, razmatra se da bi jedan ili više ugljenikovih atoma jedinjenja mogli da budu zamenjeni atomom silikona. Slično, razmatra se da bi jedan ili više atoma kiseonika jedinjenja mogli da budu zamenjeni atomom sumpora ili selena.

[0029] Bilo koja nedefinisana valenca atoma u strukturi prikazana u ovoj aplikaciji implicitno predstavlja atom vodonika vezan za atom.

[0030] Pojam "sadržati" u patentnim zahtevima i/ili specifikaciji može da označava „jedan“, ali takođe može da označava „jedan ili više“, „najmanje jedan“ i „jedan ili više od jednog“.

[0031] Kroz ovu patentnu aplikaciju, pojam “oko” korišćen je da označi vrednost koja uključuje inherentne varijacije grešaka uređaja, metod koji je korišćen za određivanje vrednosti ili varijacije koje postoje između istraživanja subjekta.

[0032] Pojmovi "sadrži" , "ima" i "uključuje" su glagoli otvorenog tipa. Bilo koja forma ili vreme jednog ili više glagola, kao što je “sadrži”, “ima”, “imati”, “uključuje” i “uključivati” takođe su otvoreni. Na primer bilo koji metod koji “sadrži”, “ima” ili “uključuje” jedan ili više koraka nije ograničen u posedovanju samo jednog ili više koraka i takođe pokriva sve neobjavljene korake.

[0033] Pojam “efikasan” korišćen je u specifikaciji i/ili patentnim zahtevima, označava postojanje zadatog, željenog rezultata.

[0034] Pojam "hidrat" kada se koristi kao modifikator jedinjenja znači da jedinjenje ima manje od jednog (npr. hemihidrat), jedan (npr. monohidrat), ili više od jednog (npr. dihidrat) molekula vode povezanog sa svakim molekulom jedinjenja, kao što je to slučaj kod čvrstih formi jedinjenja.

[0035] Kao što je ovde korišćeno, pojam "IC50" odnosi se na dozu inhibicije koja je 50% od maksimalnog dobijenog odgovora.

[0036] “Izomer” prvog jedinjenja je posebno jedinjenje u kome svaki molekul ima isti sastav atoma kao i prvo jedinjenje, ali gde je konfiguracija ovih atoma različita u trodimenzionalnom prikazu.

[0037] Kao što je ovde korišćeno, pojam “pacijent” ili “subjekt” odnosi se na žive organizme sisara, kao što su čovek, majmun, krava, ovca, koza, pas, mačka, miš, pacov, morsko prase ili njihove transgene vrste. U određenim oblicima, pacijent ili subjekt je primat. Nelimitirajući primeri ljudi su odrasli, maloletnici, novorođenčad ili fetusi.

[0038] “Farmaceutski prihvatljivo” znači da je korisno za pripremanje farmaceutskih kompozicija koje su generalno bezbedne, netoksične ni na koji način kako biološki tako ni drugi nepoželjni način i uključuje šta je prihvatljivo za veterinarsku primenu kao i za humanu farmaceutsku upotrebu.

[0039] “Farmaceutski prihvatljive soli” označavaju soli jedinjenja za upotrebu prema predmetnom pronalasku koja su farmaceutski prihvatljiva, kao što je definisano iznad i koje poseduju farmakološku aktivnost. Ovakve soli uključuju soli formirane sa neorganskim kiselinama kao što su hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, sumporna kiselina, azotna kiselina, fosforna kiselina i sl.; ili formirane sa organskim kiselinama kao što su 1,2-etandisulfonska kiselina, 2-hidroksietansulfonska kiselina, 2-naftalensulfonska kiselina, 3-fenilpropionska kiselina, 4,4’-metilenbis(3-hidroksi-2-en-1-karboksilna kiselina), 4-metilbiciklo[2.2.2]oct-2-en-1-karboksilna kiselina, acetatna kiselina, alifatična mono- i dikarboksilne kiseline, alifatične sumporne kiseline, aromatične sumporne kiseline, benzensulfonska kiselina, benzoeva kiselina, kamforsulfonska kiselina, ugljena kiselina, cinaminska kiselina, limunska kiselina, ciklopentanpropionska kiselina, etansulfonska kiselina, fumarna kiselina, glukoheptonska kiselina, glukonska kiselina, glutaminska kiselina, glikolna kiselina, heptanska kiselina, heksanskakiselina, hidroksinaftonska kiselina, mlečna kiselina, laurilsumporna kiselina, maleinska kiselina, jabučna kiselina, malonska kiselina, mandelinska kiselina, metansulfonska kiselina, mukoninska kiselina, o-(4-hidroksibenzoil)benzoeva kiselina, oksalna kiselina, p-hlorobenzensulfonska kiselina, fenil-supstituisane alkanske kiseline, propionska kiselina, p-toluensulfonska kiselina, piruvinska kiselina, salicilna kiselina, stearinska kiselina, sukcinska kiselina, vinska kiselina, tercijarna butilacetatna kiselina, trimetilacetatna kiselina i sl. Farmaceutski prihvatljive soli takođe uključuju bazne soli koje mogu da se formiraju kada suprisutni protoni kiselina sposobni da reaguju sa neorganskim ili organskim bazama. Prihvatljive neorganske baze uključuju natrijum hidroksid, natrijum karbonat, kalijum hidroksid, aluminijum hidroksid i kalcijum hidroksid. Prihvatljive organske baze uključuju etanolamin, trietanolamin, trometamin, N-metilglukamin i sl. Treba prepoznati da određeni anjon ili katjon koji formira deo bilo koje soli nije kritičan sve dok je so u celosti farmaceutski prihvatljiva. Dodatni primeri farmaceutski prihvatljivih soli i njenih metoda pripreme i upotrebe predstavljeni su u Handbook of Pharmaceutical Salts: Properties, and Use (P. H. Stahl & C. G. Wermuth eds., Verlag Helvetica Chimica Acta, 2002). "Prevencija" uključuje: (1) inhibiciju na početku bolesti kod subjekta ili pacijenta koji je pod rizikom i/ili je podložan bolesti, i/ili (2) usporavanje početka patologije ili simptomatologije bolesti kod subjekta ili pacijenta koji koji je pod rizikom i/ili je podložan bolesti, ali ne pokazuje još uvek patologiju ili simptomatologiju bolesti.

[0040] Pojam “zasićen” kada se odnosi na atom, označava da je atom povezan sa drugim atomom samo prostom vezom.

[0041] “Stereoizomer” ili “optički izomer” je izomer datog jedinjenja u kome su isti atomi vezani za druge iste atome, ali gde je trodimenzionalna konfiguracija ovih atoma drugačija. “Enantiomeri” su stereoizomeri datog jedinjenja koji su projekcije u ogledalu jedna prema drugoj, kao leva i desna šaka. “Dijastereizomeri” su stereoizomeri datih jedinjenja koji nisu enantiomeri.

[0042] "Terapeutski efikasna količina" ili "farmaceutski efikasna količina" označava količinu koja, kada je administrirana subjektu ili pacijentu za lečenje bolesti dovoljna je za efekat lečenja bolesti.

[0043] "Lečenje" ili "tretman" uključuju (1) inhibiranje bolesti kod subjekta ili pacijenta kod koga se ispoljava patologija ili simptomi bolesti (npr. zaustavljanje daljeg razvoja patologije i/ili simptoma), (2) poboljšanje bolesti kod subjekta ili pacijenta koji ispoljava patologiju ili simptome bolesti (npr. reverznog efekta patologije/ili simptoma) i/ili (3) uticanje na bilo koje merljivo stanje bolesti kod subjekta i pacijenta koji ispoljava patologiju ili simptome bolesti.

[0044] Kao što je ovde korišćeno, pojam “rastvoran u vodi” označava da se jedinjenje rastvara u vodi barem do 0,010 mol/l ili je klasifikovano kao rastvorljivo prema procedurama u literaturi.

[0045] Druge skraćenice koje su ovde korišćene su: DMSO, dimetil sulfoksid; NO, azot monoksid; iNOS, inducibilna sintaza azot oksida; COX-2, ciklooksigenaza-2; NGF, faktor rasta nerava; IBMX, izobutilmetilksantin; FBS, fetalni goveđi serum; GPDH, glicerol 3-fosfat dehidrogenaza; RXR, retinoidni X receptor; TGF-β, faktor rasta-β; IFNγ ili IFN-γ, interferon-γ; LPS, bakterijski endotoksični lipopolisaharid; TNFα ili TNF-α, faktor nekroze tumora-α; IL-1β, interleukin-1β; GAPDH, gliceraldehid-3-fosfat dehidrogenaza; MTBE, metil-terc-butiletar; MTT, 3-[4,5-dimetiltiazol-2-il]-2,5-difeniltetrazolium bromid; TCA, trihloroacetatna kiselina; HO-1, inducibilna heme oksigenaza.

IV. Sintetički triterpenoidi

[0046] Triterpenoidi, biosintetisani u biljkama ciklizacijom skvalena, korišćeni su u medicinske svrhe u mnogim azijskim zemljama; i neke, kao što su urzolinska i oleanolinska kiselina poznate su kao antiinflamatorne i kao antikancerogene (Huang et al., 1994; Nishino et al., 1988). Međutim, biološka aktivnost ovih prirodnih molekula je relativno slaba i stoga sinteza novih analoga je da je pojačaju (Honda et al., 1997; Honda et al., 1998). Dalja istraživanja identifikovala su brojna sintetska jedinjenja koja imaju unapređenu aktivnost u poređenju sa triterpenoidima koji se javljaju u prirodi.

[0047] Tekući napori za napredovanjem antiinflamatorne i antiproliferativne aktivnosti analoga oleanoliske i urzolinske kiseline dovele su do otkrića 2-cijano-3,12-dioksooleanske-1,9(11)-dien-28 kiseline (CDDO, RTA 402) i slična jedinjenja (e.g., CDDO-Me, TP-225, CDDO-Im) (Honda et al., 1997, 1998, 1999, 2000a, 2000b, 2002; Suh et al., 1998; 1999; 2003; Place et al., 2003; Liby et al., 2005). U slučaju indukovanja citoprotektivnih gena preko Keap1- Signalizacija Nrf2-antioksidantnog odgovora (ARE), procena strukturne aktivnosti 15 triterpenoida zabeležila je značaj Majklovih akceptorskih grupa na A i C prstenovima, nitril grupi na C-2 A prstenu i supstituenata na C-17 koji utiču na farmakodinamičke akcije in vivo (Yates et al., 2007).

Generalno, CDDO je prototip velikog broja jedinjenja iz porodice agenasa koji su se pokazali korisnim u različitim kontekstima. Na primer, objavljeno je da CDDO-Me i CDDO-Im poseduju sposobnost da modulišu faktor rasta-β (TGF-β)/Smad signaliziranje u nekoliko tipova ćelija (Suh et al., 2003; Minns et al., 2004; Mix et al., 2004). Oba su poznata kao moćni induktori heme-oksigenaza-1 i Nrf2/ARE signaliziranja (Liby et al., 2005), i serije sintetskih analoga triterpenoida (TP) oleanolinske kiseline i takođe su se pokazali kao moćni induktori odgovora faze 2, koji predstavlja povećanje NAD(P)H-hinon oksidoreduktaze i heme oksigenaze 1 (HO-1), koje su glavni zaštitnik ćelija u odnosu na oksidativni i elektrofilni stres (Dinkova-Kostova et al., 2005). Kao prethodno identifikovani induktori faze 2, TP analozi pokazalo se da koriste antioksidansni odgovor elementa -Nrf2-Keap1 signalnog puta.

[0048] RTA 402 (bardoksolon metil), jedinjenje za upotrebu sa metodama predmetnog pronalaska je antioksidansni modulator zapaljenja (AMZ) u kliničkom razvoju zapaljenja i pokazatelja kancera koji inhibira imuno-posredovano zapaljenje tako što vraća redoks homeostazu u tkivu sa zapaljenjem. On inducira citoprotektivnu transkripciju faktora Nrf2 i suzbija aktivnosti pro-oksidansa i pro-zapaljenskih transktipcionih faktora NF-κB i STAT3. In vivo, RTA 402 je pokazao značajnu antiinflamatornu aktivnost pojedinačnog agensa kod nekoliko modela životinja kao što je oštećenje bubrega u cisplatin modelu i akutna povreda bubrega u ishemija-reperfuzionom modelu. Dodatno, značajne redukcije kreatinina u serumu uočene su kod pacijenata tretiranim sa RTA 402.

[0049] U jednom aspektu pronalaska, jedinjenje može da se koristi za lečenje subjekta koji ima bolest ili stanje bubrega izazvano povišenim nivoima oksidativnog stresa u jednom ili više tkiva. Oksidativni stres može da bude praćen ili akutnim ili hroničnim zapaljenjem. Oksidativni stres može da bude izazvan akutnim izlaganjem spoljnog agensa kao što je jonizujuće zračenje ili citotoksični hemioterapijski agens (npr. doksorubicin), povredom ili drugom akutnom povredom tkiva, povredom izazvanom ishemijom/reperfuzijom, slabom cirkulacijom ili anemijom, lokalizovanom ili sistemskom hipoksijom ili hiperoksijom, ili drugim abnormalnim fiziološkim stanjima kao što su hiperglikemija ili hipoglikemija.

[0050] Prema tome, u patologijama koje uključuju samo oksidativni stres ili oksidativni stres pogoršan zapaljenjem, lečenje može da sadrži administraciju terapeutski efikasne količine jedinjenja subjektu, kao što su one opisane iznad ili dalje kroz ovu specifikaciju. Tretman može da bude administriran preventivno pre predviđenog stanja oksidativnog stresa (npr. transplantacija organa ili administracija terapije pacijentima sa kancerom) ili može da bude administriran tako da se primenjuje u okruženjima koja uključuju utvrđeni oksidativni stres i zapaljenje. Tabela 1 sumira in vitro rezultate za nekoliko jedinjenja u kojima su RAW264.7 makrofage pred-tretirane sa DMSO ili lekovima pri različitim koncentracijama (nM) tokom 2 sata, zatim su tretirane sa 20 ng/ml IFNγ 24 sata. Koncentracija NO u medijumu određena je koristeći Griessov reagens; vitalnost ćelija određena je koristeći WST-1 reagens. NQO1 CD predstavlja koncentraciju koja je potrebna za indukovanje “2-fold” povećanja u ekspresiji NQO1, koji je Nrf2-regulisan antioksidansni enzim, kod Hepa1c1c7 mišjih hepatoma ćelija (Dinkova-Kostova et al., 2005). Svi ovi rezultati su poređani ka više aktivnom, na primer, aktivnijem od roditeljskog molekula oleanolinske kiseline.

Tabela 1. Suzbijanje IFNγ-indukovane NO proizvodnje.

[0051] Sinteza CDDO-MA opisana je u Honda et al. (2002). Sinteze CDDO-EA i CDDO-TFEA opisane su u Yates et al. (2007), a prikazane su ispod na šemi 1.

V. Polimorfne forme CDDO-Me

[0052] Polimorfne forme jedinjenja, npr. forme A i B CDDO-Me mogu da se koriste prema predmetnom pronalasku. Forma B pokazuje bioraspoloživnost koja je iznenađujuće bolja od one kod forme A (sl. 15). Specifično, bioraspoloživost forme B bila je viša od one kod forme A CDDO-Me kod majmuna kada su majmuni dobili ekvivalentne doze ove dve forme oralno u vidu želatinskih kapsula (U.S. Application No. 12/191,176, predata 13. avgusta 2008).

[0053] “Forma A” CDDO-Me (RTA 402) je nesolvatirana (nije vodena) i može da bude okarakterisana pomoću karakteristične kristalne strukture, sa razmaknutim grupama P43 212 (br. 96) čije su dimenzije jedinica ćelija a = 14.2 Å, b = 14.2 Å i c = 81.6 Å, i pomoću pakovane strukture, gde su tri molekula spakovana spiralno duž kristalografske b ose. U nekim oblicima, Forma A takođe može da bude okarakterisana rendgenskom difrakcijom praha (RDP), šablonom (CuKα) koji sadrži značajne difrakcione pikove od oko 8.8, 12.9, 13.4, 14.2 i 17.4 °2θ. U nekim varijacijama, rendgenska difrakcija praha Forme A je suštinski prikazana na slikama 12A i 12B.

[0054] Za razliku od forme A, "Forma B" CDDO-Me ima jednu fazu, ali joj nedostaje ovako definisana kristalna struktura. Uzorci forme B, ne pokazuju dugoročnu molekulsku korelaciju, odnosno, grubo 20 Å. Štaviše, termalna analiza uzoraka Forme B otkriva temperaturu staklastog prelaza (Tg) u opsegu od oko 120°C do oko 130° (sl. 14). Suprotno, neuređeni nanokristalinični materijal ne pokazuje Tg, ali pokazuje samo temperaturu topljenja (Tm) iznad koje kristalinična struktura postaje tečnost. Forma B je predstavljena pomoću XRPD spektra (sl. 12C) što se razlikuje od Forme A (sl. 12A ili sl. 12B). Pošto nema definisanu kristalnu strukturu, Formi B takođe nedostaju XRPD pikovi, kao što su oni koji predstavljaju Formu A i umesto toga je okarakterisana generalnim “halo” XRPD šablonom. Naročito, nekristalinične Forme B potpadaju pod kategoriju "rendgenski amorfnih" čvrstih supstanci zato što njen XRPD šablon ispoljava tri ili manje primarnih difrakcionih halogena. U okviru ove kategorije, forma B je “staklasti” materijal.

[0055] Forma A i Forma B CDDO-Me pripremljene su od različitih rastvora jedinjenja. Na primer, Forma B može da bude pripremljena brzim ili sporim isparavanjem u MTBE, THF, toluenu ili etil acetatu. Forma A može da bude pripremljena na više načina, uključujući brzo isparavanje, sporo isparavanje ili sporo hlađenje CDDO-Me rastvora u etanolu ili metanolu. Pripreme CDDO-Me u acetonu mogu da proizvedu ili Formu A, koristeći brzo uparavanje ili Formu B koristeći sporo uparavanje.

[0056] Različiti načini karakterizacije mogu da se koriste zajedno kako bi se razlikovale Forma A i Forma B CDDO-Me jedna od druge kao i od drugih formi CDDO-Me. Tehnike pogodne za ovu svrhu su nuklearna magnetna rezonanca čvrstog stanja (NMR), rendgenska difrakcija praha (poređenje slika 12A i B sa slikom 12C), rendgenska kristalografija, diferencijalna skenirajuća kalorimetrija (DSK) (poređenje slika 13 i 14), dinamička sorpcija/desorpcija isparavanja, Karl Fischerova analiza, “hot stage” mikroskopija, modulisana diferencijalna skenirajuća kalorimetrija, FT-IR i Ramanova spektroskopija. Naročito, analiza podataka XRPD i DSK može da razlikuje Formu A, Formu B i forme hemibenzenata CDDO-Me (U.S. Application No.

12/191,176, filed August 13, 2008.)

[0057] Dodatni detalji vezani za polimorfne forme CDDO-Me opisani su u “U.S. Provisional Application No.

60/955,939”, podnetoj 15 avgusta 2007 godine, i odgovarajući “non-provisional” U.S. Application No. 12/191,176, podnet 13. Avgusta 2008 godine.

VI. Upotreba triterpenoida za lečenje hronične bolesti bubrega, insulinske rezistencije/dijabetesa i endotelne disfunkcije/kardiovaskularne bolesti

[0058] Jedinjenje može da se koristi za lečenje različitih aspekata bolesti bubrega, uključujući i akutne i hronične bolesti. Generalno, metod će da sadrži administraciju farmaceutski efektivne količine jedinjenja subjektu.

[0059] Zapaljenje doprinosi značajno patologiji hronične bolesti bubrega ("CKD"). Takođe postoji jaka mehanička veza između oksidativnog stresa i bubrežne disfunkcije. NF-κB signalni put igra važnu ulogu u progresiji "CKD" tako što NF-κB reguliše transkripciju MCP-1, hemokin koji je odgovoran za jačanje monocita/makrofaga što rezultuje u inflamatornom odgovoru koji na kraju oštećuje bubreg (Wardle, 2001). Keap1/Nrf2/ARE putanja kontroliše transkripciju nekoliko gena koji kodiraju antioksidantne enzime, uključujući heme oksigenazu-1 (HO-1). Hirurško uklanjanje Nrf2 gena kod ženki miševa rezultuje u rastvoru glomerularnog nefritisa koji je nalik lupusu (Yoh et al., 2001; Ma et al., 2006). Dalje, nekoliko studija pokazalo je da je HO-1 ekspresija indukovana u odgovoru na oštećenje bubrega i zapaljenje i da ovaj enzim i njegovi proizvodi - bilirubin i ugljen monoksid - igraju zaštitnu ulogu u bubregu (Nath et al., 2006).

[0060] Glomerul i okruženje Bowmanove kapsule grade osnovnu funkcionalnu jedinicu bubrega. Brzina glomerularne filtracije (BGF) je standardna mera bubrežne funkcije. Klirens kreatinina često je korišćen za merenje BGF. Međutim, nivo kreatinina u serumu često je korišćen kao zamenska mera klirensa kreatinina. Na primer, previsoki nivoi kreatinina u serumu generalno su prihvaćeni kao pokazatelji neadekvatne funkcije bubrega, a redukcija kreatinina u serumu tokom vremena prihvaćena je kao pokazatelj poboljšane funkcije bubrega. Normalni nivoi kreatinina u krvi su oko 0,6 do 1,2 miligrama (mg) po decilitru (dl) kod odraslih muškaraca i 0,5 do 1,1 mg po dl kod odraslih žena.

[0061] Akutna povreda bubrega (APB) može da se javi praćena inshemijom-reperfuzijom, leči se određenim farmakološkim agensima kao što su cisplatin i rapamicin i intravenoznim injektiranjem radiokontrastnih medijuma korišćenim u medicinskoj slikovnoj dijagnostici. Kao kod APB, zapaljenje i oksidativni stres doprinose patologiji APB. Molekulski mehanizmi koji su osnova radiokontrastno-indukovane nefropatije nisu dobro shvaćeni; međutim, verovatno je da kombinacija događaja koja uključuje produženu vazokonstrikciju, nesparenu autoregulaciju bubrega i direktnu toksičnost kontrastnog medijuma doprinosi otkazivanju bubrega (Tumlin et al., 2006). Vazokonstrikcija rezultuje u smanjenom krvnom protoku i izaziva ishemijureperfuziju i proizvodi reaktivne vrste kiseonika. HO-1 jako je izražen pod ovim uslovima i pokazano je da sprečava ishemijureperfuziju kod nekoliko različitih organa, uključujući i bubreg (Nath et al., 2006). Specifično, indukcija HO-1 pokazala se

1

protektivno kod modela pacova (Goodman et al., 2007). Reperfuzija takođe izaziva inflamatorni odgovor, delom kroz aktivaciju NF-κB signala (Nichols, 2004). Ciljanje NF-κB predloženo je kao terapeutska strategija za prevenciju oštećenja organa (Zingarelli et al., 2003).

[0062] Bez vezivanja za teoriju, snaga jedinjenja RTA 402, u velikoj meri je izvedena iz adicije α,β-nezasićenih karbonilnih grupa. U in vitro testovima, veći deo aktivnosti jedinjenja može da bude ukinut uvođenjem ditiotreitola (DTT), N-acetil cisteina (NAC) ili glutationa (GSH); tiol sadrži ostatke koji interaguju sa α,β-nezasićenim karbonilnim grupama (Wang et al., 2000; Ikeda et al., 2003; 2004; Shishodia et al., 2006). Biohemijskim testovima je ustanovljeno da RTA 402 direktno interaguje sa kritičnim ostatkom cisteina (C179) na IKKβ (videti ispod) i inhibira svoju aktivnost (Shishodia et al., 2006; Ahmad et al., 2006). IKKβ kontroliše aktivaciju NF-κB kroz "klasičnu" putanju koja uključuje degradaciju IκB indukovanu fosforilacijom što rezultuje u otpuštanju NF-κB dimera do nukleusa. U makrofagama, ova putanja je odgovorna za proizvodnju mnogih proinflamatornih molekula u odgovoru na TNFα i drugih pro-inflamatornih stimulanasa.

[0063] RTA 402 takođe inhibira JAK/STAT signalni put na više nivoa. JAK proteini počinju da se prenose do transmembranskih receptora (npr. IL-6R) nakon aktivacije pomoću liganada kao što su interferoni i interleukini. JAK proteini zatim fosforiluju unutarćelijsku porciju receptora što početnu aktivnost STAT faktora transkripcije. STAT-ovi su zatim fosforilovani pomoću JAK proteina, formiraju dimere i translociraju u nukleus gde aktiviraju transkripciju nekoliko gena koji su uključeni u zapaljenje. RTA 402 inhibira dobijene i IL-6-indukovane STAT3 fosforilacije i formaciju dimera i direktno vezuju ostatke cisteina u STAT3 (C259) i u domenu kinaze JAK1 (C1077). Biohemijskim testovima takođe je ustanovljeno da triterpenoidi direktno interaguju sa kritičnim ostacima cisteina na Keap1 (Dinkova-Kostova et al., 2005). Keap1 je aktinteterovan protein koji zadržava transkripciju faktora Nrf2 koji je odvojen u citoplazmi pod normalnim uslovima (Kobayashi & Yamamoto, 2005). Oksidativni stres dobija se u oksidaciji regulatornih ostataka cisteina na Keap1 i izaziva otpuštanje Nrf2. Nrf2 zatim translocira nukleus i vezuje se za antioksidansne elemente odgovora koji rezultuju u transkripcionoj aktivaciji mnogih antioksidanasa i anti-inflamatornih gena. Sledeći cilj Keap1/Nrf2/ARE putanje je heme oksigenaza 1 (HO-1). HO-1 razbija heme na bilirubin i ugljen monoksid i igra mnoge antioksidansne i anti-inflamatorne uloge (Maines & Gibbs, 2005). U skorije vreme se pokazalo da je HO-1 indukovan pomoću triterpenoida (Liby et al., 2005), uključujući RTA 402. RTA 402 i mnogi strukturni analozi su se takođe pokazali kao potentni induktori ekspresije druge faze 2 proteina (Yates et al., 2007).

[0064] RTA 402 je jak inhibitor NF-κB aktivnosti. Dalje, RTA 402 aktivira Keap1/Nrf2/ARE putanje i indukuje ekspresiju HO-1. Kao što je opisano ispod, RTA 402 pokazao je aktivnost kod dva modela životinja. Dalje, redukovani nivoi kreatinina u serumu i napredak glomerularne filtracije posmatrani su kod većine pacijenata (ljudi) koji su tretirani sa RTA 402 (videti primer ispod). Značajni napredak uočen je u fazi II studije pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom. Nalazi ukazuju da RTA 402 može da se koristi za poboljšanje bubrežne funkcije kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom putem suzbijanja bubrežnog zapaljenja i poboljšanje glomerularne filtracije.

[0065] Kao što je zabeleženo iznad, dijabetes i hipertenzija su glavni faktori rizika za razvoj hronične bolesti bubrega i najvažnije, otkazivanje bubrega. Oba ova stanja, zajedno sa indikatorima sistemskih kardiovaksularnih bolesti kao što je hiperlipidemija, često su prisutni kod istog pacijenta, posebno ako je taj pacijent gojazan. Iako zajednički faktori nisu potpuno jasni, disfunkcija vaskularnog endotela predstavlja značajan patološki faktor kod sistemske kardiovaskularne bolesti, hronične bolesti bubrega i dijabetesa (videti, npr., Zoccali, 2006). Akutni ili hronični oksidativni stres u vaskularnim endotelnim ćelijama ukazuju na razvoj endotelne disfunkcije i čvrsto su povezani sa hroničnim inflamatornim procesom. Stoga, agens koji je sposoban da olakša oksidativni stres i prateće zapaljenje u vaskularnom endotelu može da ublaži disfunkciju i da povrati endotelnu homeostazu. Bez vezivanja za teoriju, jedinjenja za upotrebu prema predmetnom pronalasku, stimulacijom Nrf2-regulisanim endogenim antioksidansnim mehanizmima, pokazala su neobično veliku sposobnost za poboljšavanje parametara vezanih za bubrežnu funkciju (npr. Kreatinin u serumu i procenjenu brzinu glomerularne filtracije), glikemijsku kontrolu i insulinsku rezistenciju (npr., hemoglobin A1c), i sistemsku kardiovaskularnu bolest (npr., cirkulisanje endotelnih ćelija) kod pacijenata koji imaju abnormalne kliničke vrednosti ovih parametara. Trenutno, kombinovana terapija je obično omogućena ovim pacijentima kako bi se postigla poboljšanja glikemijske kontrole i kardiovaskularne bolesti, uključujući upotrebu inhibitora angiotestin-konvertujućeg enzima ili blokatore angiotestin II receptora kako bi se ublažila hipertenzija i usporio napredak hronične bolesti bubrega. Postizanjem simultanih i klinički značajnih napredaka u svim ovim parametrima, naročito merenjima bubrežne funkcije, jedinjenja za upotrebu prema predmetnom pronalasku predstavljaju značajan napredak u odnosu na dosadašnje dostupne terapije. U nekim aspektima, jedinjenja za upotrebu prema predmetnom pronalasku mogu da se koriste za lečenje kombinacije iznad navedenih stanja u jednoj terapiji ili u kombinaciji sa manje dodatnih terapija.

[0066] Ova otkrića takođe ukazuju da administracija RTA 402 može da se koristi kao zaštita pacijenata od oštećenja bubrega što se događa pri izlaganju radiokontrastnim agensima, kao što je u slučaju radiokontrastno-indukovane nefropatije kao i u drugim kontekstima. U jednom aspektu, jedinjenje za upotrebu prema predmetnom pronalasku može da se koristi za lečenje ishemije-reperfuzije i/ili hemioterapijom indukovane akutne povrede bubrega. Na primer, rezultati prikazani u primerima 2 i 3 ispod pokazuju da RTA 402 ima zaštitnu ulogu kod životinjskih modela kod ishemije-reperfuzije i hemioterapijom indukovane akutne povrede bubrega.

[0067] Kreatinin u serumu je meren kod nekoliko različitih modela životinja tretiranih sa RTA 402. Značajne redukcije nivoa kreatinina u serumu u odnosu na početne nivoe ili nivoe u kontrolnim životinjama uočene su kod cynomolgus majmuna, biglova, i Sprague-Dawley pacova (sl. 3A-D). Ovaj efekat uočen je u obe RTA 402 forme kod pacova (kristalinične i amorfne).

[0068] RTA 402 redukuje kreatinin u serumu kod pacijenata. Na primer, poboljšanja su uočena kod pacijenata sa kancerom koji su primali RTA 402. Kod ljudi, nefrotoksičnost je neželjeni efekat koji limitira dozu cisplatinom. Smatra se da je Cisplatinindukovano oštećenje proksimalnih tubula posredovano pojačanjem zapaljenja, oksidativnog stresa i apoptoze (Yao et al., 2007). Kreatinin u serumu takođe je meren kod pacijenata sa hroničnom bolešću bubrega u otvorenoj studiji faze II kliničkih ispitivanja RTA 402 (primer 6). Ova studija je napravljena sa višestrukim krajnjim ishodima, u kategorijama insulinske rezistencije, endotelne disfukcije/KVB i KVB uključujući merenja hemoglobina A1c (A1c), široko korišćena krajnja faza 3 glikemijske kontrole.

[0069] A1c je druga komponenta hemoglobina za koju se vezuje glukoza. A1c takođe se odnosi na glikozilovani hemoglobin. A1c može da bude odvojen naelektrisanjem i veličinom od druge komponente hemoglobina A u krvi koristeći tečnu hromatografiju visoke performanse (HPLC). Zbog toga što na A1c ne utiču kratkotrajne fluktuacije koncentracije glukoze u krvi, na primer, zbog obroka, krv može da se uzme za A1c testiranje bez obzira na hranu koja je pojedena. Kod zdravih, pacijenata bez dijabetesa A1c nivo je manji od 7% u ukupnom hemoglobinu. Normalan opseg je 4-5,9%. Kod dijabetesa koji se slabo kontroliše, može da bude 8,0% ili iznad. Pokazano je da komplikacije dijabetesa mogu da budu odložene ili sprečene ako nivoi A1c mogu da se drže blizu 7%.

[0070] Odobreni agensi od nedavno obično samo redukuju A1c nivoe u količini od 0,4 do 0,80 tokom tretmana od preko šest meseci, nakon 28 dana napredak je obično manji. Tabela ispod pokazuje šestomesečnu redukciju Ac1 hemoglobina pomoću dva odobrena agensa, sitagliptin i pramlintid acetat (Aschner et al., 2006; Goldstein et al., 2007; Pullman et al., 2006).

[0071] Za poređenje, RTA 402 redukuje A1c za 28 dana kod refraktornih dijabetičara kao standardna nega. Lečenje je pokazalo nameru-za-lečenje redukcije od 0.34 (n = 21) i povišene osnovne vrednosti (≥ 7.0 na osnovi) redukcije od 0.50 (n = 16). Ovi rezultati su prikazani sa više detalja u delu Primera ispod. Takođe, videti slike 6 i 7.

[0072] Jedinjenja za upotrebu prema predmetnom pronalasku mogu da se koriste za poboljšanje bubrežne funkcije. Kao što je prikazano u primeru 6, lečenje koristeći RTA 402 pokazalo je poboljšanje šest merenja bubrežne funkcije i status, uključujući kreatinin u serumu baziran na pBGF, klirens kreatinina, BUN, cistatin C, adiponektin i angiotenzin II. RTA 402 pokazao je povećanje BGF na način koji je zavisan od doze i sa visokom brzinom odgovora (86%; n = 22). Kako je prikazano na slici 9, napredak BGF nakon 28 dana su reverzibilni nakon prestanka korišćenja leka. [0073] U nekim oblicima, metode lečenja rezultuju u poboljšanim nivoima adiponektina i/ili angiotenzina II. Adiponektin i angiotenzin II su tipično povišeni kod pacijenata sa DN i korelišu sa ozbiljnošću bolesti bubrega. Adiponektin (takođe se odnosi na Acrp30, apM1) je hormon koji je poznat da moduliše brojne metaboličke procese, uključujući regulaciju glukoze i katabolizam masnih kiselina. Adiponektin se izlučuje iz adipoznog tkiva u krvotok i obilan je u plazmi u odnosu na mnoge druge hormone. Nivoi hormona se obrnuto korelišu sa procentom masnoće kod odraslih osoba, dok je povezanost sa novorođenom i malom decom nepoznata. Hormon igra ulogu u suzbijanju metaboličkih poremećaja koji mogu da dovedu do dijabetesa tipa 2, gojaznosti, ateroskleroze i bolesti masne jetre nevezane za alkoholizam. Adiponektin može da se koristi za predviđanje svih uzroka smrtnosti i krajnjih faza bolesti bubrega kod pacijenata sa DN.

[0074] Metode za lečenje koje su otkrivene da redukuju matriks metalopeptidaze 9 (MMP-9), rastvorne adhezione molekule i tumor nekrozis faktor (TNFα) kod većine pacijenata. Njihovi visoki nivoi tipično korelišu sa slabim kardiovaskularnim ishodima.

VII. Farmaceutske formulacije i načini administracije

[0075] Administracija jedinjenja pacijentu pratiće opšte protokole za administraciju farmaceutika, uzimajući u obzir i toksičnost, ako je ima, u leku. Očekivano je da se ciklusi tretmana ponavljaju ako je to potrebno.

[0076] Jedinjenje predmetnog pronalaska može da se administrira različitim metodama, npr. oralno ili injekcijom (npr. subkutaneo, intravenozno, intraperitonealno itd.). U zavisnosti od načina administracije, aktivno jedinjenje može da bude obloženo materijalom kako bi se zaštitilo od uticaja kiseline i drugih prirodnih stanja koja mogu da inaktiviraju jedinjenje. Takođe može da bude administrirano kontinualnom perfuzijom/infuzijom na bolest ili na mesto rane. Specifični primeri formulacija, uključujući disperziju baziranu na polimeru CDDO-Me koja je pokazala poboljšanu oralnu bioraspoloživost, opisane su u U.S. Application No. 12/191,176, podnetoj 13. avgusta 2008. Biće prepoznato od strane stručnjaka u praksi da druge metode manufakture mogu da se koriste za proizvodnju disperzija predmetnog pronalaska sa ekvivalentnim osobinama i korisnošću (videti Repka et al., 2002 i reference koje su tu citirane). Ovakve alternativne metode uključuju, ali nisu ograničeni na njih, uparavanje rastvarača, ekstruziju, kao što su vruća ekstruzija i druge tehnike.

[0077] Za administriranje terapeutskog jedinjenja, osim parenteralnom administracijom, može da bude potrebno oblaganje jedinjenja sa ili ko-administriranje jedinjenja sa, materijalom koji sprečava njegovu inaktivaciju. Na primer, terapeutsko jedinjenje može da se administrira pacijentu u odgovarajućem nosaču, na primer, lipozomu ili razblaživaču. Farmaceutski prihvatljivi razblaživači uključuju rastvore i vodene rastvore pufera. Lipozomi uključuju voda-u-ulju-u-vodi CGF emulzije kao i konvencionalne lipozome (Strejan et al., 1984).

[0078] Terapeutsko jedinjenje takođe može da se administrira parenteralno, intraperitonealno, intraspinalno ili intracerebralno. Disperzije mogu da budu pripremljene u, npr. glicerolu, tečnim polietilen glikolima, njihovim smešama i u uljima. Pod uobičajenim uslovima skladištenja i upotrebe, ove pripreme mogu da sadrže konzervans kako bi se sprečio rast mikroorganizama.

[0079] Farmaceutske kompozicije pogodne za injektabilnu upotrebu uključuju sterilne vodene rastvore (koji su rastvorljivi u vodi) ili disperzije i sterilne prahove za pripremu sterilnih injektabilnih rastvora ili disperzija. U svim slučajevima, kompozicija mora da bude sterilna i mora da bude fluidna u meri kako bi bilo moguće lako ubrizgavanje. Mora da bude stabilna pri uslovima proizvodnje i skladištenja i mora da se sačuva od kontaminirajućih mikroorganizama kao što su bakterije i gljivice. Nosač može da bude rastvarač ili disperzni medijum koji sadrži, na primer, vodu, etanol, poliole (kao što su glicerol, propilen glikol i tečni propilen glikol i sl.), njihove pogodne smeše i biljna ulja. Odgovarajuća fluidnost može da se održi, na primer, korišćenjem obloga kao je lecitin i surfaktanata, tako što održava odgovarajuću veličinu čestica u slučaju disperzije. Prevencija delovanja mikroorganizama može da se postigne različitim antibakterijskim i antimikotičnim agensima, na primer, parabenima, hlorobutanolom, fenolom, askorbinskom kiselinom, timerosalom i sl. U mnogim slučajevima, poželjno je uključiti u kompoziciju izotonične agense, na primer, šećere, natrijum hlorid ili polialkohole kao što su manitol i sorbitol. Produžena apsorpcija injektabilnih kompozicija može se ostvariti uključivanjem u kompoziciju agensa koji odlaže apsorpciju, na primer, aluminijum monostearat ili želatin.

[0080] Sterilni injektabilni rastvori mogu da se pripreme inkorporiranjem terapeutskih jedinjenja u odgovarajućoj količini u odgovarajućem rastvaraču sa jednim ili u kombinaciji komponenata koje su nabrojane iznad, i ako je potrebno praćene filter sterilizacijom. Generalno, disperzije su pripremljene inkorporiranjem terapeutskog jedinjenja u sterilni nosač koji sadrži osnovni disperzni medijum i odgovarajuće druge komponente koje su nabrojane iznad. U slučaju sterilnih prahova za pripremu sterilnih injektabilnih rastvora, poželjne metode za pripremu su sušenje vakuumom i liofilizacija koje daju prinos praha kao aktivne supstance (odnosno terapeutskog jedinjenja) i može se dodati bilo koja poželjna komponenta od prethodno sterilnogfilter rastvora.

[0081] Terapeutsko jedinjenje može da bude administrirano oralno, na primer, sa inertnim razblaživačem ili sličnim jestivim nosačem. Terapeutsko jedinjenje i druge komponente takođe mogu da budu zatvorene u tvrdu ili meku želatinoznu kapsulu, komprimovane u tablete ili inkorporirane direktno u hranu subjekta. Za oralnu terapeutsku administraciju, jedinjenja mogu da budu inkorporirana sa ekscipijensima i da se koriste u formi tableta za ingestiju, bukalnih tableta, lozengi, kapsula, eliksira, wafera i sl. Procenat terapeutskog jedinjenja u kompoziciji i pripreme naravno variraju. Količina terapeutskog jedinjenja u ovim korisnim kompozicijama su takve da se dobije pogodna doza.

[0082] Posebna je prednost formulisanje parenteralne kompozicije u jedinici doze za olakšavanje administracije i uniformnosti doze. Forme jedinice doze kao što je ovde korišćeno odnose se na fizički diskretne jedinice pogodne za jedinstvenu dozu za subjekta kome treba lečenje; svaka jedinica sadrži prethodno određen kvantitet terapeutskog jedinjenja proračunat da proizvede željeni terapeutski efekat povezan sa određenim farmaceutskim nosačem. Specifikacija za jedinice doze pronalaska diktirane su i direktno zavisne od (a) jedinstvenih karakteristika terapeutskog jedinjenja i određenih terapeutskih efekata koji treba da se postignu i (b) ograničenja inherentnih u praksi takva da se terapeutsko jedinjenje za lečenje bira za određeno stanje pacijenta.

[0083] Terapeutsko jedinjenje takođe može da bude administrirano topično na kožu, oko ili mukozu. Alternativno, ako je poželjna lokalna dostava terapeutskog jedinjenja do pluća, ono može da bude administrirano inhalacijom u formulaciji suvog praha ili aerosoli.

[0084] Stvarna količina doze jedinjenja predmetnog pronalaska ili kompozicija koja sadrži jedinjenje predmetnog pronalaska administrirana subjektu može da bude određena pomoću fizičkih i fizioloških faktora kao što su godine, pol, telesna težina, ozbiljnost stanja, tip bolesti koja se leči, prethodne ili konkurentne terapije, nepoznati uzroci bolesti (idiopatija) i putem načina administracije. Ove faktore lako mogu da odrede stručnjaci u praksi. Lekar odgovoran za administraciju tipično će odrediti koncentraicju aktivne komponente i odgovarajuću dozu za individualnog subjekta. Doza može da bude podešena ako dođe do bilo kakvih komplikacija.

[0085] U nekim oblicima, farmaceutski efektivne količine dnevne doze su oko 0.1 mg do oko 500 mg jedinjenja. U nekim varijantama, dnevna doza je od oko 1 mg do oko 300 mg jedinjenja. U nekim varijantama, dnevna doza je od oko 10 mg do oko 200 mg jedinjenja. U nekim varijantama, dnevna doza je od oko 25 mg jedinjenja. U ostalim varijantama, dnevna doza je od oko 75 mg jedinjenja. U daljim varijantama, dnevna doza je od oko 150 mg jedinjenja. U daljim varijantama, dnevna doza je od oko 0.1 mg do oko 30 mg jedinjenja. U nekim varijantama, dnevna doza je od oko 0.5 mg do oko 20 mg jedinjenja. U nekim varijantama, dnevna doza je od oko1 mg do oko 15 mg jedinjenja. U nekim varijantama, dnevna doza je od oko 1 mg do oko 10 mg jedinjenja. U nekim varijantama, dnevna doza je od oko 1 mg do oko 5 mg jedinjenja.

[0086] U nekim oblicima, farmaceutski efektivna doza je 0.01 - 25 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijantama, dnevna doza je 0.05-20 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijantama, dnevna doza je 0.1 - 10 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijantama, dnevna doza je 0.1-5 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijantama, dnevna doza je 0.1 - 2.5 mg jedinjenja po kg telesne težine.

[0087] U nekim oblicima, farmaceutski efektivna doza je 0.1-1000 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijantama, dnevna doza je 0.15-20 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijantama, dnevna doza je 0.20 - 10 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijantama, dnevna doza je 0.40 - 3 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijantama, dnevna doza je 0.50 - 9 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijantama, dnevna doza je 0.60 - 8 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijantama, dnevna doza je 0.70 - 7 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijantama, dnevna doza je 0.80 - 6 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijantama, dnevna doza je 0.90 - 5 mg jedinjenja po kg telesne težine. U nekim varijantama, dnevna doza je od oko 1 mg do oko 5 mg jedinjenja po kg telesne težine.

[0088] Efektivna količina tipično varira od oko 0.001 mg/kg do oko 1,000 mg/kg, od oko 0.01 mg/kg do oko 750 mg/kg, od oko 0.1 mg/kg do oko 500 mg/kg, od oko 0.2 mg/kg do oko 250 mg/kg, od oko 0.3 mg/kg do oko 150 mg/kg, od oko 0.3 mg/kg do oko 100 mg/kg, od oko 0.4 mg/kg do oko 75 mg/kg, od oko 0.5 mg/kg do oko 50 mg/kg, od oko 0.6 mg/kg do oko 30 mg/kg, od oko 0.7 mg/kg do oko 25 mg/kg, od oko 0.8 mg/kg do oko 15 mg/kg, od oko 0.9 mg/kg do oko 10 mg/kg, od oko 1 mg/kg do oko 5 mg/kg, od oko 100 mg/kg do oko 500 mg/kg, od oko 1.0 mg/kg do oko 250 mg/kg ili od oko 10.0 mg/kg do oko 150 mg/kg, u jednoj ili više doza dnevno, jedan ili nekoliko dana (u zavisnosti od načina administracije i faktora

1

koji su diskutovani iznad). Drugi pogodni opsezi doza uključuju 1 mg do 10,000 mg po danu, 100 mg do 10,000 mg po danu, 500 mg do 10,000 mg po danu, i 500 mg do 1,000 mg po danu. U nekim posebnim oblicima, količina je manja od 10000 mg po danu u opsegu, na primer od 750 mg do 9,000 mg po danu.

[0089] Efektivna količina može da bude manja od 1 mg/kg/danu, manja od500 mg/kg/danu, manja od 250 mg/kg/danu, manja od 1 00 mg/kg/danu, manja od 50 mg/kg/danu, manja od 25 mg/kg/danu, manja od 10 mg/kg/danu ili manja od 5 mg/kg/danu. Alternativno može da bude u opsegu od 1 mg/kg/danu do 200 mg/kg/danu. Na primer, u vezi tretmana pacijenata sa dijabetesom, jedinica doze može da bude u količini koja redukuje glukozu u krvi najmanje 40% u poređenju sa netretiranim subjektom. U narednom obliku, jedinica doze je u količini koja redukuje nivo glukoze u krvi za ± 10% u poređenju sa netretiranim subjektom.

[0090] U drugim nelimitirajućim primerima, doza takođe može da sadrži od oko 1 mikrograma/kg/telesne težine, oko 5 mikrograma/kg/telesne težine, oko 10 mikrograma/kg/telesne težine, oko 50 mikrograma/kg/telesne težine, oko 100 mikrograma/kg/telesne težine, oko 200 mikrograma/kg/telesne težine, oko 350 mikrograma/kg/telesne težine, oko 500 mikrograma/kg/telesne težine, oko 1 miligrama/kg/telesne težine, oko 5 miligrama/kg/telesne težine, oko 10 miligrama/kg/telesne težine, oko 50 miligrama/kg/telesne težine, oko 100 miligrama/kg/telesne težine, oko 200 miligrama/kg/telesne težine, oko 350 miligrama/kg/telesne težine, oko 500 miligrama/kg/telesne težine, do oko 1000 mg/kg/t ili više prema administraciji i bilo kom opsegu koji je ovde izveden. Nelimitirajući primeri izvedenih opsega koji su ovde navedeni, opseg od oko 1 mg/kg/telesne težine do oko 5 mg/kg/ telesne težine, opseg od oko 5 mg/kg/ telesne težine do oko 100 mg/kg/ telesne težine, oko 5 mikrograma/kg/telesne težine do oko 500 miligrama/kg/telesne težine, itd. mogu da budu administrirani, bazirani na brojevima iznad navedenim.

[0091] U određenim oblicima, farmaceutska kompozicija predmetnog pronalaska može da sadrži, na primer, najmanje oko 0.1% jedinjenja predmetnog pronalaska. U drugim oblicima, jedinjenje predmetnog pronalaska može da sadrži od oko 2% do oko 75% težine jedinice, ili između 25% - 60%, na primer, u bilo kom izvedenom opsegu.

[0092] Pojedinačne ili višestruke doze agenasa su posmatrane. Željeni interval za dostavu višestrukih doza može da bude određen od strane stručnjaka u praksi uključujući ne više od jednog rutinskog eksperimenta. Kao primer, subjektu mogu da se administriraju dnevno dve doze u intervalu od 12 sati. U nekim oblicima, agensi su administrirani jednom dnevno.

[0093] Agensi mogu da budu administrirani prema rutinskom rasporedu. Kao što je ovde korišćeno, rutinski raspored odnosi se na prethodno određen period vremena. Rutinski raspored može da sadrži periode vremena koji su isti ili različiti u dužini trajanja, sve dok je dužina rasporeda prethodno određena. Na primer, rutinski raspored može da uključi administraciju dvaput dnevno, svakodnevno, na svaka dva dana, na svaka tri dana, na svaka četiri dana, na svakih pet dana, na svakih šest dana, na nedeljnoj bazi, na mesečnoj bazi ili bilo koji broj dana i nedelja između njih. Alternativno, prethodno određeni raspored rutine može da uključi administraciju na dvonedeljnoj bazi tokom prve nedelje, praćeno dnevnim unosom nekoliko meseci itd. U drugim oblicima, pronalazak obezbeđuje da agens može da se uzme oralno i da vreme uzimanja ne zavisi od unosa hrane. Stoga, na primer, agens može da se uzme svakog jutra i/ili svake večeri bez obzira kada je subjekt jeo ili kada će jesti.

[0094] Nelimitirajuće specifične formulacije uključuju CDDO-Me polimerne disperzije (videti U.S. Application No. 12/191,176, predatu 13. avgusta 2008). Neke od formulacija koje su navedene pokazale su višu bioraspoloživost u odnosu na mikronizovanu Formu A ili nanokristaliničnu formu A. Dodatno, formulacije bazirane na polimernoj disperziji dalje pokazuju iznenađujuće napretke u oralnoj bioraspoloživosti vezanoj za mikronizovanu Formu B. Na primer, kopolimer metakrilne kiseline, Tip C i HPMC-P formulacije pokazale su najveći bioraspoloživost kod majmuna kao subjekta.

VIII. Kombinacije terapija

[0095] Dodatno kada se koristi kao monoterapija, jedinjenje takođe nalazi primenu u kombinaciji terapija. Efektivne kombinacije terapija mogu da se postignu sa pojedinačnom kompozicijom ili farmakološkim formulacijama koje uključuju oba agensa, ili dve različite kompozicije ili formulacije, administrirane u isto vreme, gde jedna kompozicija uključuje jedinjenje za upotrebu prema predmetnom pronalasku, a drugo uključuje sekundarne agens(e). Alternativno, terapija može da prethodi ili da prati drugi agens tretmana prema intervalima koji su u opsegu od nekoliko minuta do nekoliko meseci.

[0096] Različite kombinacije mogu da se koriste, kao kada jedinjenja predmetnog pronalaska “A” i “B” predstavljaju sekundarne agense, nelimitirajuće primere koji su prikazani ispod:

[0097] Razmišlja se o tome da bi antiinflamatorni agensi mogli da budu od koristi kao spona sa tretmanom predmetnog pronalaska. Na primer, drugi COX inhibitori mogu da se koriste, uključujući arilkarboksilne kiseline (salicilnu kiselinu, acetilsalicilnu kiselinu, diflunisal, holin magnezijum trisalicilat, salicilate, benorilat, flufenaminsku kiselinu, mefenaminsku kiselinu i trifluorometansulfonsku kiselinu), arilalkanske kiseline (diklofenak, fenklofenak, alklofenak, fentiazak, ibuprofen, flurbiprofen, ketoprofen, naproksen, fenoprofen, fenbufen, suprofen, indoprofen, tiaprofenska kiselina, benoksaprofen, pirprofen, tolmetin, zomepirak, klopinak, indometacin i sulindak) i enolne kiseline (fenilbutazon, oksifenbutazon, azapropazon, feprazon, piroksikami izoksikam. Takođe videti U.S. Patent 6,025,395.

[0098] Dijetetski i nutricionistički suplementi sa objavljenim koristima u tretmanu i prevenciji Parkinsonove, Alchajmerove bolesti, multiple skleroze, amiotrofne lateralne skleroze, reumatoidnog artritisa, inflamatornih bolesti creva i svih drugih bolesti za čiju patogenezu se veruje da uključuje preveliku proizvodnju ili azot monoksida (NO) ili prostaglandina, kao što su acetil-L-karnitin, oktakosanol, ulje jagorčevine, vitamin B6, tirozin, fenilalanin, vitamin C, L-dopa, ili kombinacija nekoliko oksidanasa mogu da se koriste kao spona sa jedinjenjima predmetnog pronalaska.

[0099] Druge posebne sekundarne terapije uključuju imunosupresante (za transplantaciju i autoimune vezane BB), lekove protiv hipertenzije (za visok pritisak vezan sa BB, npr. inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima i blokatori angiotensin receptora, insulin (za dijabetesne BB), lipidni/holesterol-smanjujući agensi (npr. inhibitori HMG-CoA reduktaze kao što su atorvastatin ili simvastatin), tretmani za hiperfosfatemiju ili hiperparatiroidizam povezan sa "CKD" (npr. sevelamer acetat, cinakalcet), dijaliza, i dietarske restrikcije (npr., protein, so, fluid, kalijum, fosfor).

IX. Primeri

[0100] Sledeći primeri pokazuju poželjne oblike predmetnog pronalaska.

Primer 1 - materijali i metode

[0101] Hemikalije. Triterpenoidi su sintetisani kako je prethodno opisano u Honda et al. (1998), Honda et al. (2000b), Honda et al. (2002) u Yates et al. (2007).

Primer 2 - Rezultati ishemije-reperfuzije kod miševa

[0102] Kod modela miša sa ishemski akutnim otkazivanjem bubrega, bubrežna arterija je učvršćena stegom 20 minuta. Nakon ovog vremena, stega je uklonjena i bubreg se reperfuzuje sa krvlju. Rezultati ishemije-reperfuzije kod oštećenja bubrega i smanjene bubrežne funkcije koja može da bude povezana sa nivoima uree u krvi su njeni povišeni nivoi usled oštećenja bubrega. Kao što je prikazano na slikama 1a-d, hirurški indukovana ishemija-reperfuzija povećala je nivoe uree za otprilike “2-fold”. Međutim, kod životinja tretiranih sa 2 mg/kg RTA 402 oralno, jednom dnevno, počevši dva dana operacije, nivoi uree su značajno redukovani (p<0.01) u odnosu na životinje sa nosačima i bili su slični kod životinja koje su podvrgnute ovim operacijama (slike 1a-c). Histološka merenja oštećenja bubrega i zapaljenja takođe su značajno poboljšana tretmanom sa RTA 402 (sl.1d). Ovi podaci ukazuju da je RTA 402 zaštitan protiv ishemije-reperfuzije koja indukuje oštećenje tkiva.

Primer 3 - Rezultati hemioterapijski indukovane akutne povrede bubrega kod pacova

[0103] Kod još jednog modela akutne povrede bubrega, pacovima je injektiran intravenozno antineoplastični agens cisplatin. Kod ljudi, nefrotoksičnost ima neželjeni efekat da limitira dozu kod tretmana sa cisplatinom. Cisplatin-indukovano oštećenje proksimalnih tubula veruje se da je povezano sa povećanim zapaljenjem, oksidativnim stresom i apoptozom (Yao et al., 2007). Pacovi tretirani pojedinačnom dozom cisplatina sa 6 mg/kg razvili su insuficijenciju bubrega što je izmereno povećanim nivoima kreatinina i uree. Lečenje sa 10 mg/kg RTA 402 oralnim putem počinje dan pre tretmana sa cisplatinom i nastavlja se svaki dan čime se značajno redukuju nivoi kreatinina i uree u krvi (slike 2a-b). Histološka procena bubrega pokazala je napredak u meri oštećenja proksimalnih tubula kod RTA 402-tretiranih životinja u poređenju sa životinjama tretiranim inertnim medijumom (sl. 2C).

Primer 4 - Redukovani kreatinin u serumu i nivoi kod različitih vrsta

[0104] Kreatinin u serumu meren je kod nekoliko vrsta životinja tretiranih sa RTA 402 tokom toksikoloških studija. Značajne redukcije nivoa kreatinina u serumu u odnosu na bazne nivoe ili nivoe u kontrolnim životnjama uočene su kod cynomolgus majmuna, bigl pasa i Sprague-Dawley pacova (slike. 3a-d). Ovaj efekat uočen je kod pacova sa kristaliničnim i amorfnim formama RTA 402.

Primer 5 - Redukovani kreatinin u serumu i povećana pBGF kod pacijenata sa kancerom

[0105] Kreatinin u serumu takođe je meren kod pacijenata sa kancerom koji su učestvovali u fazi I kliničkog ispitivanja RTA 402. Ovi pacijenti primali su RTA 402 jednom dnevno pri dozama od 5 do 1,300 mg/danu tokom 28 dana svakodnevno. Redukcija kreatinina u serumu veća od 15% uočena je rano, tokom prvih osam dana praćena tretmanom inicijacije i bila je konstantna do kraja ciklusa (sl. 4A). Ova redukcija je održana kod pacijenata koji su dobili šest ili više ciklusa tretmana sa RTA 402. Podgrupa pacijenata sa prethodno postojećim oštećenjem bubrega (bazni nivoi kreatinina u serumu najmanje od 1,5 mg/dl) takođe su imali značajne redukcije nivoa kreatinina u serumu praćeni tretmanom sa RTA 402. Kod ovih pacijenata, nivoi kreatinina u serumu progresivno su opadali tokom ciklusa, tako da su 21. dana bili otprilike 25% niži od baznih nivoa (sl.

4A). Ovi rezultati su sumirani kao što je prikazano u tabeli ispod.

1

[0106] Procenjena brzina glomerularne filtracije (pBGF) značajno je napredovala kod pacijenata tretiranih sa RTA 402 (sl.

4B).

[0107] Slika 5. pokazuje rezultate praćene najmanje šest meseci od RTA 402 tretmana kod 11 pacijenata sa kancerom, što je pokazalo da je pBGF napredovala na kontinualan način. Neki od ovih pacijenata su učestvovali u Fazi I studije, dok su drugi učestvovali u studiji RTA 402 (u kombinaciji sa gemcitabinom) kod pacijenata sa kancerom pankreasa. Rezultati su sumirani kao što je prikazano u tabeli 2 ispod.

Tabela 2: GFR kod pacijenata koji u 6 ciklusa primaju RTA 402

1

Primer 6 - Faza 2 studije kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom

[0108] Kreatinin u serumu takođe je meren kod pacijenata sa hroničnom bolesti bubrega koji su učestvovali u “open label” fazi II kliničkog ispitivanja sa RTA 402. Ovi pacijenti su primali RTA 402 jednom dnevno u tri različite doze 25 mg, 75 mg i 150 mg, ukupno 28 dana.

[0109] Studija je napravljena sa višestukim krajnjim tačkama, CVD i CKD. Ovo može da bude sumirano kao što sledi:

[0110] Primarni ishod merenja za ovu studiju je određivanje efekata RTA 402 administriranog oralno sa tri doze različite jačine na brzinu glomerularne filtracije (koja je procenjena pomoću MDRD formule) kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

[0111] Sekundarni ishod merenja uključuje: (1) procenu sigurnosti i tolerantnosti oralnog administriranja RTA 402 u tri različite jačine doza kod populacije pacijenata; (2) procenu efekata RTA 402 administriranog oralno u tri različite jačine doza na nivo kreatinina u serumu, klirens kreatinina i odnos albumina/kreatinina u urinu kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom; (3) procenu efekata RTA 402 administriranog oralno u tri različite jačine doza na hemoglobin A1c kod svih pacijenata koji su učestvovali na insulinski odgovor pomoću testa hiperinsulinske euglikemijske stege kod pacijenata koji su učestvovali u samo jednom centru studije; (4) procena efekata RTA 402 administriranog oralno u tri različite jačine doza na panel markera zapaljenja, povrede bubrega, oksidativni stres i disfunkciju endotelnih ćelija.

[0112] Populacija pacijenata izabrana za ovu studiju imala je dijabetes tip 2 sa "CKD". Mnogima od njih dijagnostikovana je slaba glikemijska kontrola tokom dve decenije. "CKD" je ustanovljena kroz povišene nivoe kreatinina u serumu (SCr). Mnogim pacijentima dijagnostikovana je kardiovaskularna bolest i mnogi od njih su dobijali standardnu negu lečenja dijabetesa (npr. insulin, ACEI/ARB, β-blokator, diuretik, i statin). Demografska osnova sumirana je kao što sledi:

[0113] Kriterijumi za uključivanje pacijenata su: (1) dijagnoza dijabetesa tipa 2; (2) kreatinin u serumu kod žena 1.3 - 3.0 mg/dl (115-265 µmol/l), uključujući i muškarce sa 1.5 - 3.0 mg/dl (133-265 µmol/l); (3) pacijenti moraju da se slože da primene efikasnu kontracepciju; (4) pacijenti moraju da imaju urin negativan na test trudnoće 72 sata pre prve doze proučavanog leka; (5) pacijenti su željni i u mogućnosti da sarađuju u svim aspektima protokola i dostupni za efikasnu komunikaciju; (6) pacijent je željan i voljan da da pisani pristanak za učestvovanje u ovom kliničkom ispitivanju.

[0114] Kriterijumi koji isključuju pacijente su: (1) pacijenti koji imaju dijabetes tip 1 (apsolutno zavisni od insulina); (2) pacijenti sa poznatim nedijabetskim bolestima bubrega (nefroskleroza superimponovana na dijabetesnu nefropatiju) ili bubrežni alograft; (3) pacijenti koji imaju sledeće kardiovaskularne bolesti: nestabilnu anginu pektoris nakon 3 meseca od

1

ulaska u studiju; miokardijalnu infrakciju, bajpas koronarne arterije ili perkutanu koronarnuangioplastiju/stent u roku od 3 meseca od ulaska u studiju; tranzitorni ishemijski atak nakon 3 meseca od ulaska u studiju; cerebrovaskularni akcident nakon 3 meseca od ulaska u studiju; opstruktivna srčana oboljenja ili hipertrofičnu kardiomiopatiju; atrioventrikularni blok drugog ili trećeg stepena koji nije sa uspehom lečen pejsmejkerom; (4) pacijenti kojima je potrebna hronična imunosupresivna terapija (> 2 nedelje), uključujući kortikosteroide (isključujući inhalirane ili nazalne steroide) nakon 3 meseca od ulaska u studiju; (5) pacijenti sa dokazom disfukcije jetre uključujući ukupni bilirubin > 1,5 mg/dl (> 26 µmol/l) ili transaminaza jetre (aspartat aminotransferaza [AST] ili alanin transferaza [ALT]) > 1,5 put od referentne vrednosti; (6) ako je pacijent žena koja je trudna, doji ili planira trudnoću; (7) pacijenti sa bilo kojim konkurentnim kliničkim stanjem koji prema proceni pronalazača može potencijalno da predstavlja rizik po zdravlje pacijenata koji su uključeni u studiju ili mogu potencijalno da utiču na ishod studije; (8) pacijenti koji su hipersenzitivni na bilo koju komponentu ispitivanog leka; (9) pacijenti koji znaju da imaju alergiju na jod; (10) pacijenti koji su podvrgnuti dijagnostici ili intervenciji koje sadrže kontrastni agens 30 dana pre ulaska u studiju; (11) pacijenti sa promenom ili podešavanjem doze bilo kog leka koji sledi: ACE inhibitora, angiotenzin II blokatora, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIDi) ili COX-2 inhibitori nakon 3 meseca; drugi anti-hipertenzivni i anti-dijabetesni lekovi nakon 6 nedelja od ulaska u studiju; (12) pacijenti koji imaju istoriju zloupotrebe droge i alkohola ili koji imaju pozitivan test na bilo koju drogu (pozitivan test urina i/ili test alkololizma); (13) pacijenti koji su učestvovali u drugoj kliničkoj studiji koja uključuje proizvode koji se ispituju ili prodaju 30 dana pre ulaska u studiju ili koji bi istovremeno učestvovali u takvoj studiji; (14) pacijenti koji nisu u stanju da komuniciraju ili sarađuju sa pronalazačem zbog jezičke barijere, slabog mentalnog razvoja ili oštećenja moždanih funcija.

[0115] Od kraja septembra 2008 godine, bilo je 32 od 60 pacijenata koji su se prijavili za studiju. Svi osim jednog su primali insulin i standardne oralne antihiperglikemike.

[0116] Tretmanom sa RTA 402 uočena je redukcija hemoglobina % A1c tokom 28 dana kod refraktornih dijabetičara koji su održavali standardnu negu. Tretman je pokazao nameru-za-lečenje redukcije od oko 0,25 (n=56) i povišenu osnovu (≥ 7.0 at baseline) redukcije od 0.50 (n = 35). Redukcija hemoglobina % A1c kao funkcija bazne ozbiljnosti prikazana je na slici 6, a redukcija kao funkcija doze prikazana je na slici 7. Pacijenti sa uznapredovalom (4. Stadijum) bolesti bubrega (BGF od 15-29 ml/min) pokazali su srednju vrednost redukcije % A1c od oko 0.77. Sve redukcije su statistički značajne.

[0117] Hiperinsulinemijski-euglikemijski klamp test pokazao je da tretman od 28 dana takođe poboljšava glikemijsku kontrolu i insulinsku senzitivnost kod pacijenata, kao što je mereno pomoću brzine uklanjanja glukoze (BUG). Pacijenti su ispoljili napredak kod BUG nakon 28 dana tretmana sa mnogo ozbiljnijim pacijentima (BUG < 4) što pokazuje statistički značajne napretke (p ≤ 0.02). Hiperinsulinemijski-euglikemijski klamp test izveden je na osnovici (dan -1) i na kraju studije, 28. dana. Test meri brzinu infuzije glukoze potrebne da kompenzuje povišene nivoe insulina bez izazivanja hipoglikemije; ova vrednost je korišćena da se izvede BUG.

[0118] Ukratko, hiperinsulinemijski-euglikemijski klamp test traje oko 2 sata. Kroz perifernu venu, insulin se ubrizgava 10-20 mU po m<2>po minutu. Kako bi se kompenzovalo za ubacivanje insulina, 20% glukoze je ubrizgano kako bi se održali nivoi šećera između 5 i 5,5 mmol/l. Brzina ubrizgavanja glukoze tokom poslednjih 30 minuta testa korišćena je za određivanje insulinske senzitivnosti kako je određeno brzinom metabolizma glukoze (M) u mg/kg/min.

[0119] Sledeće smernice za protokol su na snazi za hiperinsulinemijski-euglikemijski klamp test:

1) Subjekt brzo pripremiti 8-10 sati pre klamp procedure.

2) Ujutru kada se vrši klamp merenje izmeriti vitalne signale i težinu

3) Početi retrogradnu liniju s jedne strane sa 1 1⁄4", 18-20 „gauge“ kateter za uzimanje uzoraka.

4) Pripremiti kese za infuziju sa dva trostruka ventila za doziranje i „j-loop“ crevo. Napuniti kesu sa 1 l 0,9% NaCl kako bi se pokrenulo na KVO (držati venu otvorenu, oko 10 cc/h) pre početka procedure.

5) Primeniti aparat za grejanje prekriven jastučnicom koja ga razdvaja od subjektove ruke. ( Omogućava sakupljanje arterijske krvi iz šanta pomoću venske kateterizacije)

6) Pratiti temperaturu (otprilike 150°F/65°C) koja se generiše zagrevanjem aparata pre i tokom klampa, kako bi se održala arterizacija.

7) Početi još jednu liniju suprotno od povučene strane na distalnom delu podlaktice sa 1 1⁄4", 18-20 gauge kateter za infuzionu liniju. Pripremiti kesu za infuziju sa 2 trostruka ventila za doziranje.

8) Okačiti kesu sa 500 ml 20% dekstroze i prikačiti je za port sa infuzione strane

9) Pripremiti infuziju insulina

a. Ukloniti 53 cc (50 cc je prepuno) vodenog rastvora iz kese od 500 cc 0,9% NaCl i ukloniti b. Izvući 8 cc krvi iz subjekta koristeći sterilne tehnike i injektirati u “tiger top” crevo

c. Centrifugirati tiger top tube. Izvući 2 cc seruma i injektirati u kesu od 500 cc sa 0,9% NaCl d. Dodati 100 jedinica insulina u kesu sa serumom i dobro promešati (0,2 U insulina/ml) e. Povezati kesu za infuziju sa dvostrukim ventilom u kesu sa 0,9% NaCl

f. Postaviti na Baksterovu pumpu

10) Meriti vreme i ucrtati sve bazne uzorke krvi (bazne vrednosti glukoze u krvi biće dobijene pre početka uvođenja insulina).

11) Izvršiti proračune brzine infuzije insulina za početnu dozu i za infuziju 60 mU/m<2>. Ovaj pozadinski insulin je da suzbije proizvodnju glukoze u jetri. Mršavi subjekti mogu da budu suzbijeni sa 40 mU/m<2>; subjekti koji su gojazni i

1

rezistentni na insulin iziskuju 80 mU/m<2>. 60 mU/m<2>trebalo bi da bude dovoljno za suzbijanje populacije u studiji sa BMI od 27-40 kg/m<2>. Predložena infuzija insulina od 60 mU/m<2>možda mora da se podešava ako je BMI izmenjen. 12) Uzorci od 0,5 ml biće uzeti svakih 5 minuta i očitavanja sa YSI analizera glukoze u krvi biće korišćena za određivanje/podešavanje brzine infuzije glukoze (mg/kg/min). Bilo koji dodatni laboratorijski testovi traženi od strane protokola biće kao dodatak zapremini krvi. Klamp će trajati 120 minuta za koje se veruje da je dovoljan period trajanja za određivanje senzitivnosti insulina.

13) Obeležiti i sačuvati sva YSI ištampana dokumenta.

14) Brzina infuzije glukoze poslednjih 30 minuta euglikemijskog klampa biće podešena koristeći prostornu korekciju. Ovo će da bude korišćeno za određivanje brzine metabolizma glukoze (M mg/kg/min), što predstavlja senzitivnost subjekta na insulin.

[0120] Kao što je prikazano na slici 8, RTA 402 redukuje cirkulaciju endotelnih ćelija (CEĆ). Srednja vrednost broja CEĆ u ćelijama/ml prikazana je za nameru-za-lečenje i povišene bazne grupe, obe pre i nakon tretmana sa RTA tokom 28 dana. Redukcija grupe namere-za-lečenje bila je otprilike 20% i redukcija povišenih baznih grupa (>5 CEĆ/ml) bila je otprilike 33%. Frakcije iNOS-pozitivnih CEĆ redukovane su otprilike za 29%. Normalizacija CEĆ vrednosti (≤ 5 cells/ml) posmatrana je kod 11 od 19 pacijenata sa povišenom osnovom.

[0121] CEĆ su izolovane iz cele krvi koristeći CD146 Ab (antitelo CD146 antigena koje se ekspresuje na endotelnim ćelijama i leukocitima). Nakon CEĆ izolacije, FITC (fluorescein izotiocijanat) sjedinjen sa CD105 Ab ( specifičnim antitelom za endotelne ćelije) korišćen je za identifikaciju CEĆ koristeći CellSearch™ sistem. Fluorescentno sjedinjavanje CD45 Ab dodato je tački leukocita i one onda kontrolisano izlaze. Za generalno sagledavanje ove metode, videti Blann et al., (2005). CEĆ uzorci su takođe procenjeni na prisustvo iNOS pomoću imunoobojenja. Tretman sa RTA 402 redukuje iNOS-pozitivne CEĆ za otprilike 29%, što dalje značajno ukazuje da RTA 402 redukuje zapaljenje kod endotelnih ćelija.

[0122] RTA 402 je pokazao da značajno poboljšava osam merenja bubrežne funkcije i status uključujući kreatinin u serumu baziran na pBGF (slika 9), klirens kreatinina, BUN (slika 11A, fosfor u serumu (slika 11B), serum mokraćne kiseline (slika 11C), cistatin C, adiponektin (slika 10A) i angiotenzin II (slika 10B). Adiponektin predviđa sve slučajeve smrtnosti i krajnje faze bolesti bubrega kod pacijenata sa DN. Adiponektin i angiotenzin II koji su povišeni kod pacijenata sa DN, korelišu sa ozbiljnošću bolesti bubrega (slike 10A-B). Uticaji na BUN, fosfor i mokraćnu kiselinu prikazani su na slikama 11A-C.

[0123] Pacijenti tretirani sa većim dozama (75 ili 150 mg) RTA 402 pokazali su skromna povećanja (oko 20 do 25%) proteinurije. Ovo je konzistentno u studijama koje ukazuju da bolja performansa BGF koreliše sa povećanjem proteinurije. Na primer, u dugoročnim kliničkim ispitivanjima sa više od 25.000 pacijenata, tretman ramiprilom (ACE inhibitor) usporava brzinu pBGF mnogo efikasnije nego telmisartan (blokator receptora angiotenzina) ili kombinacija ramiprila i telmisartana (Mann et al., 2008). Suprotno, proteinurija je povećana više u ramiprilskoj grupi nego u druge dve grupe. Glavni ishodi su takođe bolji samo sa lekom nego sa kombinacijom terapija, iako se proteinurija povećava najmanje u grupi sa kombinovanom terapijom. Druge studije su pokazale da lek koji redukuje BGF, kao što su ACE-inhibitori, takođe redukuju proteinuriju (Lozano et al., 2001; Sengul et al., 2006). Još jedna studija pokazala je da lekovi koji akutno povećavaju BGF, kao što su određeni blokatori kalcijumovih kanala, povećavaju proteinuriju do 60% tokom kratkotrajnog doziranja (Agodoa et al., 2001; Viberti et al., 2002).

X. Reference

[0124]

U.S. Patent 6,025,395

U.S. Patent 6,326,507

U.S. Patent 6,974,801

U.S. Patent Prov. 60/955,939

U.S. Patent Appln. 12/191,176

Agodoa et al., JAMA, 285:2719-2728, 2001.

Ahmad et al., J. Biol. Chem., 281:3576-3579, 2006.

Aschner et al., Diabetes Care, 29(12):2632-2637, 2006.

Blann et al., Thromb. Haemost., 93: 228-35 (2005).

DeFronzo et al., Am. J. Physiol., 237(3):E214-223, 1979.

Dinkova-Kostova et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 102(12):4584-4589, 2005.

Goldstein et al., Diabetes Care, 30(8):1979-1987, 2007.

Goodman et al., Kidney Int., 72:945-953, 2007.

Honda et al., Bioorg. Med. Chem. Lett., 12:1027-1030, 2002.

Honda et al., Bioorg. Med. Chem. Lett., 19:2711-2714, 1998.

Honda et al., Bioorg. Med. Chem. Lett., 9:3429-3434, 1999.

Honda et al., J. Med. Chem., 43:1866-1877, 2000a.

Honda et al., J. Med. Chem., 43:4233-4246, 2000b.

Honda et al., Med. Chem. Lett., 7:1623-1628, 1997.

Honda et al., Org. Biomol. Chem., 1:4384-4391, 2003.

Huang et al., Cancer Res., 54:701-708, 1994.

Ikeda et al., Cancer Res., 63: 5551-5558, 2003.

1

Ikeda et al., Mol. Cancer Ther., 3:39-45, 2004.

Kobayashi & Yamamoto, Antioxid. Redox. Signal., 7:385-394, 2005.

Liby et al., Cancer Res., 65:4789-4798, 2005.

Liu, J. Ethnopharmacol., 49:57-68, 1995.

Lozano et al., Nephrol. Dial. Transplant., 16[Suppl 1]:85-89, 2001.

Ma et al., Am. J. Pathol., 168:1960-1974, 2006.

Mann et al., The Lancet, 372: 547-553, 2008.

Maines & Gibbs, Biochem. Biophys. Res. Commun., 338:568-577, 2005.

Minns et al., Gastroenterology, 127:119-26, 2004.

Mix et al., Mol. Pharmacol., 65:309-318, 2004.

Nath, Kidney Int., 70, 432-443, 2006.

Nichols, Drug News Perspect., 17:99-104, 2004.

Nishino et al., Cancer Res., 48:5210-5215, 1988.

Place et al., Clin. Cancer Res., 9:2798-2806, 2003.

Pullman et al., Vasc. Health Risk Manag., 2(3):203-212, 2006.

Repka, MA, McGinity, JW, Zhang, F, Koleng, JJ, Hot-melt extrusion technology. In : Enclopedia of Pharmaceutical Technology, 2nd ed, New York, NY : Marcel Dekker, 2002 : 203-206.

Sengul et al., Diab. Res. Clin. Pract., 71:210-219, 2006.

Shishodia et al., Clin. Cancer Res., 12(6):1828-1838, 2006.

Suh et al., Cancer Res., 63:1371-1376, 2003.

Suh et al., Cancer Res., 58:717-723, 1998.

Suh et al., Cancer Res., 59(2):336-341, 1999.

Tumlin et al., Am. J. Cardiol., 98:14K-20K, 2006.

Viberti et al., Circulation, 106:672-678, 2002.

Wang et al., Mol. Endocrinol., 14:1550-1556, 2000.

Wardle, Nephrol. Dial. Transplant., 16,1764-17682001.

Wermuth and Stahl, In: Pharmaceutical Salts: Properties, Selection and Use-A Handbook, Verlag Helvetica Chimica Acta, 2002.

Yao et al., Am. J. Med. Sci., 334(2):115-24, 2007.

Yates et al., Mol. Cancer Ther., 6(1):154-162, 2007.

Yoh et al., Kidney Int., 60, 1343-1353, 2001.

Zingarelli et al., Crit Care Med., 31, S105-S111, 2003.

Zoccali, J. Amer. Soc. Nephrol,. 17:S61-S-63, 2006.

2

Claims (36)

1. Patentni zahtevi 1. Jedinjenje formule

   za upotrebu u metodu poboljšanja funkcije bubrega kod subjekta.
2. 2. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu subjekt ima hroničnu bolest bubrega ili ispoljava simptome bubrežne bolesti (RKD).
3. 3. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu subjekt ima dijabetsku nefropatiju (DN) ili ima simptome dijatebske nefropatije (DN).
4. 4. Jedinjenje za upotrebu, prema patentnom zahtevu 1, pri čemu se poboljšana bubrežna funkcija manifestuje u procenjenoj poboljšanoj brzini glomerularne filtracije (eGFR).
5. 5. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu se poboljšana bubrežna funkcija manifestuje u poboljšanom nivou kreatinina u serumu.
6. 6. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu subjekt ima insulinsku rezistenciju ili se kod njega ispoljava jedan ili više simptoma insulisnke rezistencije.
7. 7. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 2, pri čemu subjekt ima kardiovaskularnu bolest ili ispoljava jedan ili više simptoma kardiovaskularne bolesti.
8. 8. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 7, pri čemu je subjekt čovek.
9. 9. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 8, pri čemu je najmanje jedna doza jedinjenja prisutna u kristalnom obliku imajući difrakcioni šablon X-zraka (CuKa) koji sadrži difrakcione halo pikove na oko 8.8, 12.9, 13.4, 14.2 i 17.4°2θ.
10. 10. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, pri čemu je difrakcioni šablon X-zraka (CuKa) suštinski prikazan na slici 12A ili slici 12B.
11. 11. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 8, pri čemu je najmanje jedna doza jedinjenja prisutna u amorfnoj formi koja ima difrakcioni šablon X-zraka (CuKa) sa halo pikovima na aproksimativno 13.5° 2θ, suštinski kao što je prikazano na slici 12C i Tgje od 120°C do 135 °C.
12. 12. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 11, pri čemu je Tgod 125°C do 130°C.
13. 13. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 12, pri čemu je jedinjenje formulisano za oralnu, intraarterijalnu ili intravenoznu administraciju.
14. 14. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 13, pri čemu je jedinjenje formulisano kao tvrda ili meka kapsula ili tableta.
15. 15. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 13, pri čemu je jedinjenje formulisano kao polimerna disperzija.
16. 16. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 8, 13 i 14, pri čemu je jedinjenje formulisano sa kopolimerom metakrilne kiseline/etil akrilatom (1:1) kao ekscipijentom.
17. 17. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 16, pri čemu se jedinjenje administrira u dnevnoj dozi od 10 mg do 200 mg.
18. 18. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 16, pri čemu se jedinjenje administrira u dnevnoj dozi od 0,1 mg do 30 mg.
19. 19. Jedinjenje formule

    za upotrebu u metodu tretmana bolesti bubrega kod subjekta.
20. 20. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 19, pri čemu je bolest bubrega dijabetska nefropatija.
21. 21. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 19, pri čemu je RKD hronična RKD.
22. 22. Jedinjenje za upotrebu iz zahteva 19, pri čemu subjekt ima RKD i dijabetes.
23. 23. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 19 do 22, pri čemu je subjekt čovek.
24. 24. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 19 do 23, pri čemu je najmanje jedna doza jedinjenja prisutna u kristalnom obliku imajući difrakcioni šablon X-zraka (CuKa) koji sadrži značajne difrakcione pikove na oko 8.8, 12.9, 13.4, 14.2 i 17.4°2θ.
25. 25. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 24, pri čemu je difrakcioni šablon X-zraka (CuKa) prikazan u suštini na slici 12A i slici 12B.
26. 26. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 19-23, pri čemu je najmanje jedna doza jedinjenja prisutna u amorfnoj formi koja ima difrakcioni šablon X-zraka (CuKa) sa halo pikom na aproksimativno 13.5° 2θ, prikazana u suštini na slici 12C, gde je Tg od 120°C do 135 °C.
27. 27. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 26, pri čemu je Tg od 125°C do 130°C.
28. 28. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 19 do 27, pri čemu je jedinjenje formulisano za oralnu, intraarterijalnu i intravenoznu administraciju.
29. 29. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 19 do 28, pri čemu je jedinjenje formulisano kao tvrda ili meka kapsula ili tableta.
30. 30. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 19 do 29, pri čemu je jedinjenje formulisano kao polimerna disperzija.
31. 31. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 19 do 23, 28 i 29, pri čemu je jedinjenje formulisano sa kopolimerom metakrilne kiseline/etil akrilatom (1:1), kao ekscipijentom.
32. 32. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 19 do 31, pri čemu se jedinjenje administrira u dnevnoj dozi od 10 mg do 200 mg.
33. 33. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 19 do 31, pri čemu se jedinjenje administrira u dnevnoj dozi od 0.1 mg do 30 mg.
34. 34. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 19 ili 20, pri čemu jedinjenje poboljšava bubrežnu funkciju.
35. 35. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 34, pri čemu se bubrežna funkcija manifestuje u poboljšanoj očekivanoj brzini glomerularne filtracije.
36. 36. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 34, pri čemu se poboljšana bubrežna funkcija manifestuje u poboljšanom nivou kreatinina u serumu. 2