RS56210B1 - Formulacije sa visokom koncentracijom antitela - Google Patents

Description

Opis

STANJE TEHNIKE

[0001] Visoko koncentrovane tečne formulacije antitela su korisne za isporuku doza u manjoj količini. Međutim, visko koncentrovane formulacije proteina predstavljaju ozbiljne probleme. Jedan problem je nestabilnost zbog formiranja čestica. Drugi problem je povećana viskoznost kao rezultat brojnih intermolekularnih interakcija iz makromolekularne prirode antitela. Visoko viskozne formulacije su teške za proizvodnju, uvlačenje u špric, i ubrizgavanje. Upotreba sile za manipulisanje viskoznih formualcija vodi prekomernom penušanju, što može dovesti do denaturacije i inaktivacije aktivnih bioloških materija.

[0002] Američki patent U.S. No. 6,875,432 i brojevi objava prijava patenata U.S. Nos. 2006/0182740, 2007/0172479, 2008/0160014 opisuju formulacije antitela i postupke za njihovo pravljenje. Nijedna od ovih objava ne opisuje antitela koja se ovde opisuju.

[0003] WO2009/079471 opisuje postupak za lečenje preloma kosti sa anti-sklerostinskim antitelima. WO02/30463 opisuje smanjenu viskoznost koncentrovanih formulacija proteina. He F i saradnici (Analytical Biochemistry (2010), 399: 141-143) opisuje metod visokoučinkovitog dinamičkog raspršivanja svetlosti za merenje viskoznosti koncentorvanih rastvora proteina.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0004] Ovaj pronalazak se zasniva na otrkiću da je dodavanje kalcijum acetata na niskim koncentracijama, npr., 5-10 mM, smanjilo efektivnu viskoznost u formulacijama koje obuhvataju visoku koncentraciju izabranog anti-sklerostinska antitela. Nasuprot tome, ista koncentracija kalcijum acetata nije značajno smanjila viskoznost drugih formulacija antitela. Ova formulacija je sterilna tečna formulacija koja obuhvata (a) anti sklerostinsko antitelo pri koncentraciji od najmanje 70 mg/mL, pri čemu ovo antitelo obuhvata sekvence amino kiseline SEK ID BR: 86 i SEK ID BR: 84; i (b) kalcijum acetat pri koncentraciji koja se kreće u opsegu od 1 mM do oko 20 mM, ili od oko 5 mM do oko 10 mM, pri čemu ova formulacija ima apsolutnu viskoznost od oko 10 cP ili manje. Apsolutna viskoznost kako je ovde opisana je izmerena korišćenjem Brookfield LV-DVII viskozimetra sa kupom i pločom sa CPE-40 vretenom sa odgovarajućom temperaturom uzorka regulisanom cirkulacijom vodene kupke na konstanoj temperaturi od 25 °C.

[0005] Kalcijum so je kalcijum acetat. Alternativno, kod nekih izvođenja, kalcijum so je prisutna u koncentraciji koja smanjuje viskoznost formulacije antitela za barem 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, 20%, 21%, 22%, 23%, 24%, 25%, 26%, 27%, 28%, 29%, 30%, 31%, 32%, 33%, 34%, 35%, 36%, 37%, 38%, 39%, 40%, 41%, 42%, 43%, 44%, 45%, 46%, 47%, 48%, 49%, 50%, 51%, 52%, 53%, 54%, 55%, 56%, 57%, 58%, 59%, 60% ili više u poređenju sa istom formulacijom antitela kojoj nedostaje kalcijum so.

[0006] U povezanom varijantnom rešenju ovog opisa, formulacija je sterilna i kada je u obliku tečnosti ili rekonstituisane tečnosti obuhvata (a) anti-sklerostinsko antitelo pri koncentraciji od oko 70 mg/mL do oko 200 mg/mL, pri čemu antitelo obuhvata niz od šest CDR izabranih iz grupe koja obuhvata SEK ID BR: 1-5 (Ab-A i Ab-1 CDR), 15-20 (Ab-B CDR), 25-30 (Ab-C CDR), 35-40 (Ab-D CDR), 45-50 (Ab-2 CDR), 55-60 (Ab-3 i Ab-15 CDR), 73-78 (Ab-4 i Ab-5 CDR), 91-96 (Ab-6 CDR), 101-106 (Ab-7 CDR), 111-116 (Ab-8 CDR), 121-126 (Ab-9 CDR), 131-136 (Ab-10 CDR), 141-146 (Ab-11 i Ab-16 CDR), 159-164 (Ab-12 CDR), 169-174 (Ab-13 i Ab-14 CDR), 187-192 (Ab-17 i Ab-18 CDR), 201-206 (Ab-19, Ab-20 i Ab-23 CDR), 225-229 (Ab-21 i Ab-22 CDR), ili 239-244 (Ab-24 CDR); i (b) kalcijum acetat pri koncentraciji koja se kreće u opsegu od oko 5 mM do oko 15 mM, ili od oko 5 mM do oko 10 mM, pri čemu ova formulacija ima apsolutnu viskoznost od oko 10 cP ili manje. Alternativno, u nekim izvođenjima, kalcijum acetat je prisutan u koncentraciji koja smanjuje viskoznost formulacije antitela za barem 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, 20%, 21%, 22%, 23%, 24%, 25%, 26%, 27%, 28%, 29%, 30%, 31%, 32%, 33%, 34%, 35%, 36%, 37%, 38%, 39%.40%, 41%, 42%, 43%, 44%, 45%, 46%, 47%, 48%, 49%, 50%, 51%, 52%, 53%, 54%, 55%, 56%, 57%, 58%, 59%, 60% ili više u poređenju sa istom formulacijom antitela kom nedostaje kalcijum acetat.

[0007] Takođe je obezbeđen postupak za smanjenje viskoznosti formulacije proteina, ovaj metod obuhvata, dodavanje kalcijum acetata pri koncentraciji od između 1 mM i 20 mM, na formulaciju antisklerostinskog imunoglobulina, pri čemu ova formulacija obuhvata imunoglobulin u koncentraciji od 70 mg/mL do 200 mg/mL, pri čemu anti-sklerostinski imunoglobulin obuhvata sekvence amino kiseline od SEK ID BR: 86 i SEK ID BR 84, i pri čemu viskoznost ove formulacije sa kalcijum acetatom jeste smanjena u poređenju sa viskoznošću formulacije antitela bez kalcijum acetata.

[0008] U drugom varijantnom rešenju, formulacija je sterilna i ima apsolutnu viskoznost od oko 10 cP ili manje i obuhvata: (a) Ab-5 pri koncentraciji od barem 70 mg/mL do oko 200 mg/mL; (b) kalcijum acetat pri koncentraciji u opsegu od oko 1 mM do oko 20 mM; i (c) poliol kao što je saharoza, na primer, u količini koja se kreće u opsegu od oko 1% w/v do oko 12% w/v. Kod izvesnih izvođenja, poliol je u količini koja se kreće u opsegu od oko 4% do 10%. Imunoglobulin obuhvata sekvence amino kiseline SEK ID BR: 86 (promenljivi region teškog lanca Ab-5) i/ili SEK ID BR: 84 (promenlijvi region lakog lanca Ab-5).

[0009] U drugom varijantnom rešenju, formulacija je sterilna i ima apsolutnu viskoznost od oko 10 cP ili manje i obuhvata: (a) Ab-5 pri koncentraciji od barem 70 mg/mL do oko 200 mg/mL; (b) kalcijum acetat pri koncentraciji u opsegu od oko 1 mM do oko 20 mM; i (c) poliol kao što je saharoza, na primer, u količini koja se kreće u opsegu od oko 4% w/v do oko 6% w/v.

[0010] U bilo kom od prethodnih varijantnih rešenja, u nekim izvođenjima, ova formulacija još obuhvata (c) acetatno pufersko sredstvo, na primer, natrijum acetat, pri koncentraciji od oko 5 mM do oko 15 mM, ili od oko 5 mM do oko 10 mM. U nekim izvođenjima, ukupna koncentracija acetata je oko 10 mM do oko 50 mM, ili oko 20 mM do oko 40 mM.

[0011] U jednom drugom varijantnom rešenju ovog opisa, formulacija je sterilna i kada je u obliku tečnosti ili rekonstituisane tečnosti obuhvata (a) anti-sklerostinsko antitelo pri koncentraciji od oko 70 mg/mL do oko 200 mg/mL, pri čemu antitelo obuhvata niz od šest CDR izabranih iz grupe koja obuhvata SEK ID BR: 1-5 (Ab-A i Ab-1 CDR), 15-20 (Ab-B CDR), 25-30 (Ab-C CDR), 35-40 (Ab-D CDR), 45-50 (Ab-2 CDR), 55-60 (Ab-3 i Ab-15 CDR), 73-78 (Ab-4 i Ab-5 CDR), 91-96 (Ab-6 CDR), 101-106 (Ab-7 CDR), 111-116 (Ab-8 CDR), 121-126 (Ab-9 CDR), 131-136 (Ab-10 CDR), 141-146 (Ab-11 i Ab-16 CDR), 159-164 (Ab-12 CDR), 169-174 (Ab-13 i Ab-14 CDR), 187-192 (Ab-17 i Ab-18 CDR), 201-206 (Ab-19, Ab-20 i Ab-23 CDR), 225-229 (Ab-21 i Ab-22 CDR), ili 239-244 (Ab-24 CDR); i (b) acetatna so i/ili acetatno pufersko sredstvo pri opsegu koncentracije od oko 10 mM do oko 50 mM acetata, ili od oko 20 mM do oko 40 mM acetata, pri čemu formulacija ima apsolutnu viskoznost od oko 10 cP ili manje. Kod nekih izvođenja, acetatno pufersko sredstvo obuhvata kalcijum acetat i/ili natrijum acetat. Alternativno, u nekim izvođenjima, kalcijum acetat je prisutan u koncentraciji koja smanjuje viskoznost formulacije antitela za barem 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, 20%, 21%, 22%, 23%, 24%, 25%, 26%, 27%, 28%, 29%, 30%, 31%, 32%, 33%, 34%, 35%, 36%, 37%, 38%, 39%.

40%, 41%, 42%, 43%, 44%, 45%, 46%, 47%, 48%, 49%, 50%, 51%, 52%, 53%, 54%, 55%, 56%, 57%, 58%, 59%, 60% ili više u poređenju sa istom formulacijom antitela kom nedostaje acetatna so i/ili pufersko sredstvo.

[0012] U bilo kom od prethodnih varijantnih rešenja, u nekim izvođenjima, ukupna koncentracija jona (katjona i anjona) u rastvoru je oko 20 mM do oko 70 mM, ili oko 30 mM do oko 60 mM. U bilo kom od ovih izvođenja, ukupna osmolarnost je manja od oko 400 mOsm/L ili 350 mOsm/L, i preporučljivo je blizu izotoničnoj, npr.250-350 mOsm/L. Kod nekih izvođenja, ova formulacija je hipotonična. Na primer, u takvim izvođenjima, osmolarnost formulacije je manja od oko 250 mOsm/L. Kod nekih izvođenja, ova formulacija je hipertonična. Dakle, u takvim izvođenjima, ukupna osmolarnost formulacije je veća od oko 350 mOsm/L.

[0013] U bilo kojoj od ovde opisanih formulacija, anti-sklerostinsko antitelo u ovoj formulaciji može obuhvatiti promenljive regione zrelog teškog i/ili lakog lanca bilo kog od antitela Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab-6, Ab-7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-15, Ab-16, Ab-17, Ab-19, Ab-21, Ab-23 ili Ab-24. Dakle, u specifičnim izvođenjima ovog opisa, antitelo obuhvata sekvence amino kiseline od: ID BR SEK: 14 (promenljivi region teškog lanca Ab-1) i/ili SEK ID BR: 12 (promenljivi region lakog lanca Ab-1) i/ili SEK ID BR: 68 (promenljivi region teškog lanca Ab-15) i/ili SEK ID BR: 66 (promenljivi region lakog lanca Ab-15) i/ili SEK ID BR: 86 (promenljivi region teškog lanca Ab-5) i/ili SEK ID BR: 84 (promenljivi region lakog lanca Ab-5) i/ili SEK ID BR: 154 (promenljivi region teškog lanca Ab-16) i/ili SEK ID BR: 152 (promenljivi region lakog lanca Ab-16) i/ili SEK ID BR: 182 (promenljivi region teškog lanca Ab-14) i/ili SEK ID BR: 180 (promenljivi region lakog lanca Ab-14) i/ili SEK ID BR: 208 (promenljivi region teškog lanca Ab-19) i/ili SEK ID BR: 207 (promenljivi region lakog lanca Ab-19) i/ili SEK ID BR: 216 (promenljivi region teškog lanca Ab-20) i/ili SEK ID BR: 214 (promenljivi region lakog lanca Ab-20) i/ili SEK ID BR: 220 (promenljivi region teškog lanca Ab-23) i/ili SEK ID BR: 218 (promenljivi region lakog lanca Ab-23) i/ili SEK ID BR: 238 (promenljivi region teškog lanca Ab-22) i/ili SEK ID BR: 236 (promenlijvi region lakog lanca Ab-22). U nekim izvođenjima ovog opisa, ovo antielo obuhvata zrele teške i/ili lake lance bilo kog od antitela Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab-6, Ab-7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab- 11, Ab-12, Ab-15, Ab-16, Ab-19, Ab-23 ili Ab-24. Kod nekih izvođenja ovog opisa, ovo antitelo obuhvata sekvence amino kiseline koje je moguće dobiti ekspresijom u ćelijama domaćina sisara cDNK koja kodira teški i/ili laki lanac, ili alternativno promenljivi region teškog i/ili lakog lanca, bilo kog od antitela Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab-6, Ab-7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-15, Ab-16, Ab-19, Ab-23 ili Ab-24, kako je ovde opisano.

[0014] U bilo kojoj od ovde opisanih formulacija, anti-sklerostinsko antitelo može da obuhvati CDR, ili zrele promenljve regione teškog i lakog lanca, ili zrele teške i lake lance, bilo kog od Ab-4 ili Ab-5; Ab-13 ili Ab-14; ili Ab-19, Ab-20 ili Ab-23. U bilo kojoj od ovde opisanih formualcija antitelo se veže na sklerostinsku SEK ID BR: 1 sa KDod 10<-7>ili manje (donji brojevi znače veći afinitet vezivanja).

[0015] U bilo kojoj od ovde opisanih formulacija, u nekim izvođenjima, antitelo u ovoj formulaciji je prisutno u koncentraciji od barem 120 mg/mL, ili barem 140 mg/mL. U bilo kojoj od ovde opisanih formulacija, u nekim izvođenjima, apsolutna viskoznost formulacije je oko 8 cP ili manje, ili oko 6 cP ili manje. U alternativnim izvođenjima, antitelo u formulaciji je prisutno u koncentraciji od oko 70 mg/mL do oko 130 mg/mL, pri čemu ova formulacija ima apsolutnu viskoznost od 10 cP ili manje.

[0016] Kod nekih izvođenja, bilo koja od ovde opisanih formulacija još obuhvata poliol kao što je saharoza, na primer, u količini koja se kreće u opsegu od oko 4% w/v do oko 6%. U nekim izvođenjima, ova formulacija obuhvata oko 9% saharoze. U nekim izvođenjima, bilo koja od ovde opisanih formulacija opciono obuhvata druge farmaceutski prihvatljive ekscipijente, npr. so, pufersko sredstvo, amino kisleinu, stabilizator, poliol, drugi agens toničnosti, surfaktant, agens za pravljenje mase, krioprotektant, lioprotektant, antioksidans, jon metala, agens helacije, i/ili konzervans. U nekim izvođenjima, formulacija ima manje od 0,05 % težine surfaktanta.

[0017] Za bilo koju od ovde opisanih formulacija, u nekim izvođenjima, ova formulacija ima pH koja se kreće u opsegu od oko 4,5 do oko 6, ili oko 5 do oko 6, ili oko 5 do oko 5,5. Kod nekih izvođenja, formulacija ima pH od 5,2.

[0018] Ovde su takođe opisane formulacije za upotrebu u postupcima za lečenje bilo kakvih poremećaja povezanih sa smanjenom gustinom kostiju, uključujući ali ne ograničavajući se na, ahondroplaziju, kleidokranijalna disostoza, enhondromatoza, fibrozna displazija, Gošeova (Gaucher’s) bolest, hipofosfatemijski rahitis, Marfanov sindorm, višestruke nasledne eksostoze, neurofibromatoza, osteogeneza imperfekta, osteopetroza, osteopoikiloza, sklerozne lezije, pseudoartroza, piogeni osteomijelitis, periodontalna bolest, anti-epileptičkim lekovima indukovan gubitak kostju, primarni ili sekondarni hiperparatiroidizam, sindromi familijarnog hiperparatiroidizma, gubitak kostiju indukovan bestežinskim stanjem, osteoporoza kod muškaraca, postmenopausalni gubitak kostiju, osteoartritis, renalna osteodistrofija, infiltrativni poremećaji kosti, oralni gubitak kosti, osteonekroza vilice, juvenilna Padžetova (Paget’s) bolest, melorheostoza, metabolične bolesti kosti, mastocitoza, srpasta anemija/bolest, gubitak kostiju povezan sa transplantacijom organa, gubitak kostiju povezan sa transplantacijom bubrega, sistemski lupus eritematozus, ankilozirajući spondilitis, epilepsija, juvenilni artritisi, talasemija, mukopolisaharidoze, Fabrijeva (Fabry) bolest, Tarnerov (Turner) sindrom, Daunov (Down) sindrom, Klajnfelterov (Klinefelter) sindrom, lepra, Pertova (Perthe's) bolest, adolescentna idiopatska skolioza, infantilna pojava višestruke organske inflamatorne bolesti, Vinčesterov (Winchester) sindrom, Menkeova (Menkes) bolest, Vilsonova (Wilson’s) bolest, ishemijska bolest kostiju (kao što je Leg-Kalve-Pertesova (Legg-Calve-Perthes) bolest ili regionalna migratorna osteoporoza), anemijska stanja, stanja prouzrokovana steroidima, glukokortikoidom indukovan gubitak kostiju, heparinom indukovan gubitak kostiju, poremećaji koštane srži, skorbut, neuhranjenost, nedostatak kalcijuma, osteoporoza, osteopenija, alkoholizam, hronična bolest jetre, postmenopauzalno stanje, hronična inflamatorna stanja, reumatoidni artritis, inflamatorna bolest creva, ulcerativni kolitis, inflamatorni kolitis, Kronova bolest, oligomenoreja, amenoreja, trudnoća, dijabetes melitus, hipertiroidizam, poremećaji tiroidee, paratiroidni poremećaji, Kušingova (Cushing’s) bolest, akromegalija, hipogonadizam, imobilizacija ili zloupotreba, sindrom refleksne simpatetičke distrofije, regionalna osteoporoza, osteomalacija, gubitak kosti povezan sa zamenom zgloba, gubitak kosti povezan sa HIV, gubitak kosti povezan sa gubitkom hormona rasta, gubitak kosti povezan sa cističnom fibrozom, gubitak kosti povezan sa hemoterapijom, gubitak kosti povezan sa tumorom, gubitak kosti povezan sa kancerom, hormonima uzrokovan ablativni gubitak kosti, višestruki mijelom, gubitak kosti indukovan lekom, anoreksija nervoza, bolešću uzrokovan gubitak kosti lica, bolešću uzrokovan gubitak kosti vilice, bolešću uzrokovan gubitak kosti lobanje, gubitak kosti povezan sa starenjem, facijalni gubitak kosti povezan sa starenjem, kranijalni gubitak kosti povezan sa starenjem, gubitak kostiju vilice povezan sa starenjem, gubitak kosti lobanje povezan sa starenjem, gbitak kosti povezan sa putovanjem u svemir.

[0019] Ovde opisane formulacije, u nekim izvođenjima, su korisne za poboljšanje ishoda ortopedskih postupaka, stomatoloških postupaka, hirurškog zahvata ugradnje implanta, zamene zgloba, presađivanja kosti, kozmetičkog hirurškgo zahvata kosti i popravke kosti kao što je zaceljenje preloma, neujednačeno zaceljenje kosti, odloženo potpuno zaceljenje kosti ili rekonstrukcija kosti. Jedna ili više formulacija moguće je primeniti pre, tokom i/ili posle postupka, zamene, presađivanja, hirurškog zahvata ili popravke.

[0020] Takve metode mogu obuhvatiti primenu formulacije u terapijski delotvornoj količini, npr. količini delotvornoj da se poboljša gustina kosti, i može dodatno da obuhvati primenu drugog terapijskog agensa.

[0021] Takođe je ovde opisana bočica, komplet ili posuda, npr. prethodno napunjen špric ili injekcija uređaj, koji obuhvata formulaciju opisanu ovde i opciono označava sadržane instrukcije za upotrebu odgovarajuće zapremine ili količine formulacije neophodne da se dostigne doza od oko 0,5-20 mg/kg, ili 0,5-10 mg/kg telesne težine pacijenta.

[0022] Treba razumeti da iako su različita izvođenja u ovom spisu prikazana korišćenjem "obuhvata" jezičke formulacije, pri različitim okolnostima, povezano izvođenje moguće je takođe opisati korišćenjem jezičke formulacije "obuhvata" ili "u suštini obuhvata". Treba napomenuti da se pojam "a" ili "an", odnosi na jedan ili više, na primer, "molekul imunoglobulina," se razume da predstavlja jedan ili više molekula imunoglobulina. Kao takvi, pojmove "neki", "jedan ili više", i "barem jedan" moguće je ovde koristiti ravnopravno.

[0023] Takođe treba razumeti da kada se opisuje opseg vrednosti, karakteristika koja se opisuje bi mogla biti pojedinačna vrednost utvrđena unutar tog opsega. Na primer, " pH od oko pH 4 do oko pH 6," bi mogla biti, ali se ne ograničava na, pH 4, 4,2, 4,6, 5,15,5 itd. i bilo koju vrednost između takvih vrednosti. Dodatno, " pH od oko pH 4 do oko pH 6," ne treba tumačiti tako da znači da pH neke formulacije o kojoj se govori varira 2 jedinice pH u opsegu od pH 4 do pH 6 tokom skladištenja, već prvenstveno vrednost može biti izabrana u tom opsegu za pH rastvor, i pH ostaje puferisana na približno toj pH vrednosti. Kod nekih izvođenja, koristi se pojam "oko", znači da taj navedeni broj plus ili minus 5%, 10%, 15% ili više tog navedenog broja. Predviđeno je da se stvarna varijacija odredi iz konteksta.

[0024] U bilo kom od ovih ovde opisanih opsega, krajnje tačke opsega su obuhvaćene u taj opseg. Međutim, opis takođe analizira iste opsege u kojima se isključuju donje i/ili gornje krajnje tačke. Dodatne karakteristike i varijacije ovog pronalaska biće očigledne stručnjaku u ovoj oblasti na osnovu celine ove prijave, uključujući nacrt i detaljan opis, i sve takve karakteristike su predviđene kao varijantna rešenja ovog pronalaska. Slično tome, karakteristike ovog pronalaska opisanog ovde mogu biti ponovo kombinovane u dodatna izvođenja koja su takođe predviđena kao varijantna rešenja ovog pronalaska, bez obzira da li kombinacija svojstava jeste specifično pomenuta gore kao varijantno rešenje ili izvođenje ovog pronalaska. Takođe, samo takva ograničenja koja su ovde opisana su ključna za ovaj pronalazak treba ih posmatrati kao takva, varijacije ovog pronalaska kojima nedostaju ograničenja koja nisu ovde opisana kao ključna su predviđena kao varijantna rešenja ovog pronalaska.

DETALJAN OPIS

[0025] Ovde su opisane formulacije koje obuhvataju visoke koncentracije antitela koje obuhvata soli kalcijuma i/ili soli acetata ili puferska sredstva da se smanji viskoznost, i posude ili kompleti koji obuhvataju oveformulacije.

I. Antitela u ovoj formulaciji

[0026] Kod nekih izvođenja, anti-sklerostinsko antitelo u ovoj formulaciji je prisutno u koncentraciji od barem 70 mg/ml, oko 71 mg/ml, oko 72 mg/ml, oko 73 mg/ml, oko 74 mg/ml, oko 75 mg/ml, oko 76 mg/ml, oko 77 mg/ml, oko 78 mg/ml, oko 79 mg/ml, oko 80 mg/ml, oko 81 mg/ml, oko 82 mg/ml, oko 83 mg/ml, oko 84 mg/ml, oko 85 mg/ml, oko 86 mg/ml, oko 87 mg/ml, oko 88 mg/ml, oko 89 mg/ml, oko 90 mg/ml, oko 91 mg/ml, oko 92 mg/ml, oko 93 mg/ml, oko 94 mg/ml, oko 95 mg/ml, oko 96 mg/ml, oko 97 mg/ml, oko 98 mg/ml, oko 99 mg/ml, oko 100 mg/ml, oko 101 mg/ml, oko 102 mg/ml, oko 103 mg/ml, oko 104 mg/ml, oko 105 mg/ml, oko 106 mg/ml, oko 107 mg/ml, oko 108 mg/ml, oko 109 mg/ml, oko 110 mg/ml, oko 111 mg/ml, oko 112 mg/ml, oko 113 mg/ml, oko 114 mg/ml, oko 115 mg/ml, oko 116 mg/ml, oko 117 mg/ml, oko 118 mg/ml, oko 119 mg/ml, oko 120 mg/ml, oko 121 mg/ml, oko 122 mg/ml, oko 123 mg/ml, oko 124 mg/ml, oko 125 mg/ml, oko 126 mg/ml, oko 127 mg/ml, oko 128 mg/ml, oko 129 mg/ml, oko 130 mg/ml, oko 131 mg/ml, oko 132 mg/ml, oko 132 mg/ml, oko 133 mg/ml, oko 134 mg/ml, oko 135 mg/ml, oko 136 mg/ml, oko 137 mg/ml, oko 138 mg/ml, oko 139 mg/ml, oko 140 mg/ml, oko 141 mg/ml, oko 142 mg/ml, oko 143 mg/ml, oko 144 mg/ml, oko 145 mg/ml, oko 146 mg/ml, oko 147 mg/ml, oko 148 mg/ml, oko 149 mg/ml, oko 150 mg/ml, oko 151 mg/ml, oko 152 mg/ml, oko 153 mg/ml, oko 154 mg/ml, oko 155 mg/ml, oko 156 mg/ml, oko 157 mg/ml, oko 158 mg/ml, oko 159 mg/ml, ili oko 160 mg/ml, i može se kretati u opsegu i do , npr., oko 300 mg/ml, oko 290 mg/ml, oko 280 mg/ml, oko 270 mg/ml, oko 260 mg/ml, oko 250 mg/ml, oko 240 mg/ml, oko 230 mg/ml, oko 220 mg/ml, oko 210 mg/ml, oko 200 mg/ml, oko 190 mg/ml, oko 180 mg/ml, ili oko 170 mg/ml. Razmatra se bilo koji opseg koji odlikuje kombinacija gore navedenih krajnjih tačaka, uključujući ali ne ograničavajući se na oko 70 mg/ml do oko 250 mg/ml, oko 70 mg/ml do oko 200 mg/ml, oko 70 mg/ml do oko 160 mg/ml, oko 100 mg/ml do oko 250 mg/ml, oko 100 mg/l do oko 200 mg/ml, ili oko 100 mg/ml do oko 180 mg/ml.

[0027] Antitela Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-1, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab-6, Ab-7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-13, Ab-14, Ab-15, Ab-16, Ab-17, Ab-18, Ab-19, Ab-20, Ab-21, Ab-22, Ab-23 i Ab-24 su prethodno opisana u objavi prijave patenta broj U.S. No.2007/0110747.

[0028] Anti-sklerostinska antitela opisana ovde se vezuju na sklerostin iz SEK ID BR: 1 sa KDod 10<-6>ili manje, ili 10<-7>ili manje, ili 10<-8>ili manje, ili 10<-9>ili manje (donji brojevi znače viši afinitet vezivanja). Afinitet je moguće odrediti bilo kojim sredstvima poznatim u ovoj oblasti, uključujući preko Biacore tehnologije.

[0029] U ovim izvođenjima, antitelo obuhvata teški i/ili laki lanac antitela Ab-5. Sekvence amino kiseline zrelog lakog lanca antitela pune duzine Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab-6, Ab- 7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-15, Ab-16, Ab-17, Ab-19, Ab-23 i Ab-24, uključujući konstantan region, se prikazuju u SEK ID BR: 8, 22, 32, 42, 52, 62, 80, 88, 98, 108, 118, 128, 138, 148, 166, 176, 184, 70, 210 222, i 246, prema opisanom redosledu. Sevence amino kiseline zrelog antitela teškog lanca pune dužine Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab-6, Ab-7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-15, Ab-16, Ab-19, Ab-23 i Ab-24, uključujući konstantni region, se prikazuju u SEK ID BR: 10, 24, 34, 44, 54, 64, 82, 90, 100, 110, 120, 130, 140, 150, 168, 178, 186, 72, 224, i 248.

[0030] Odgovarajuće cDNK sevence koje kodiraju laki lanac antitela pune dužine Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab-6, Ab-7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-15, Ab-16, Ab-19, Ab-23 i Ab-24, uključujući konstantni region, se prikazuju u SEK ID BR: 7, 21, 31, 41, 51, 61, 79, 87, 97, 107, 117, 127, 137, 147, 165, 175, 183, 69, 209, 221 i 245, prema opisanom redosledu. Odgovarajuće cDNK sekvence koje kodiraju teški lanac antitela pune dužine, uključujući konstantni region antitela Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab-6, Ab-7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-15, Ab-16, Ab-19, Ab-23 i Ab-24, se iznose u SEK ID BR: 9, 23, 33, 43, 53, 63, 81, 89, 99, 109, 119, 129, 139, 149, 167, 177, 185, 71, 211, 223, i 247, prema opisanom redosledu.

[0031] Ovo antitelo obuhvata promenljivi region antitela teškog i/ili lakog lanca Ab-5. Ovo antitelo obuhvata SEK ID BR: 86 (promenljivi region teškog lanca Ab-5) i SEK ID BR: 84 (promenlijvi region lakog lanca Ab-5.

[0032] U nekim izvođenjima iz ovog opisa, ovo antitelo obuhvata CDR (regione određivanja komplementarnosti) prikazane u SEK ID BR: 1-5 (Ab-A i Ab-1 CDR), ili 15-20 (Ab-B CDR), ili 25-30 (Ab-C CDR), ili 35-40 (Ab-D CDR), ili 45-50 (Ab-2 CDR), ili 55-60 (Ab-3 i Ab-15 CDR), ili 73-78 (Ab-4 i Ab-5 CDR), ili 91-96 (Ab-6 CDR), ili 101-106 (Ab-7 CDR), ili 111-116 (Ab-8 CDR), ili 121-126 (Ab-9 CDR), ili 131-136 (Ab-10 CDR), ili 141-146 (Ab-11 i Ab-16 CDR), ili 159-164 (Ab-12 CDR), ili 169-174 (Ab-13 i Ab-14 CDR), ili 187-192 (Ab-17 i Ab-18 CDR), ili 201-206 (Ab-19, Ab-20 i Ab-23 CDR), ili 225-229 (Ab-21 i Ab-22 CDR), ili 239-244 (Ab-24 CDR).

[0033] Kod nekih izvođenja ovog opisa, ovo antitelo obuhvata sekvence amino kiseline koje je moguće dobiti ekspresijom u ćelijama domaćina sisara cDNK koja kodira teški i/ili laki lanac, ili alternativno promenljivi region teškog i/ili lakog lanca, antitela Ab-5, kako je ovde opisano U bilo kojoj od formulacija opisanih ovde, kod nekih izvođenja, ovo antitelo je tetramerni imunoglobulin koji obuhvata dva teška lanca i dva laka lanca.

[0034] Kod nekih izvođenja ovog opisa, ovo antitelo obuhvata CDR bilo kog od antitela Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab-6, Ab-7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-15, Ab-16, Ab-19, Ab-23 ili Ab-24, i obuhvata teški i/ili laki lanac koji uključuje sekvencu amino kiseline od barem 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identičnu sa teškim i/ili lakim lancem antitela Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab-6, Ab-7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-15, Ab-16, Ab-19, Ab-23 ili Ab-24, respektivno. Kod nekih izvođenja ovog opisa, gde to antitelo obuhvata CDR bilo kog od antitela Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab-6, Ab-7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-15, Ab-16, Ab-19, Ab-23 ili Ab-24, i obuhvata teški i/ili laki lanac koji obuhvata sekvencu amino kiseline od barem 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identičnu promenljivom regionu teškog i/ili lakog lanca antitela Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab- 5, Ab-6, Ab-7, Ab-8, Ab9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-15, Ab-16, Ab-19, Ab-23 ili Ab-24, respektivno.

[0035] Kod nekih izvođenja iz ovog opisa, ovo antitelo:

1) zadržava bilo koji od jednog, dva, tri, četiri, pet, ili šest od CDRH1, CDRH2, CDRH3, CDRL1, CDRL2 i/ili CDRL3 od bilo kog od antitela Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-1, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab-6, Ab-7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-13, Ab-14, Ab-15, Ab-16, Ab-17, Ab-18, Ab-19, Ab-20, Ab-21, Ab-22, Ab-23 ili Ab-24, opciono obuhvatajući jednu ili dve mutacije u takvim CDR(s),

2) zadržava sve od CDRH1, CDRH2, CDRH3, ili teški lanac promenljvog regiona bilo kog od antitela Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-1, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab-6, Ab-7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-13, Ab-14, Ab-15, Ab-16, Ab-17, Ab-18, Ab-19, Ab-20, Ab-21, Ab-22, Ab-23 ili Ab-24, opciono uključujući jednu ili dve mutacije u takvim CDR,

3) zadržava sve CDRL1, CDRL2, CDRL3, ili promenljivi region lakog lanca od bilo kog od antitela Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-1, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab-6, Ab-7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-13, Ab-14, Ab-15, Ab-16, Ab-17, Ab-18, Ab-19, Ab-20, Ab-21, Ab-22, Ab-23 or Ab-24, opciono uključujući jednu ili dve mutacije u takvim CDR,

4) vezuje se na isti epitop sklerostina kao antitelo Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-1, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab- 6, Ab-7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-13, Ab-14, Ab-15, Ab-16, Ab-17, Ab-18, Ab-19, Ab-20, Ab-21, Ab-22, Ab-23 ili Ab-24, npr. kako je određeno rendgenskom kristalografijom, ili amino kiselinom u okviru petlje koju su formirale amino kiseline 86-111 od SEK ID BR: 249; i/ili

5) se takmiči sa antitelom Ab-A, Ab-B, Ab-C, Ab-D, Ab-1, Ab-2, Ab-3, Ab-4, Ab-5, Ab-6, Ab-7, Ab-8, Ab-9, Ab-10, Ab-11, Ab-12, Ab-13, Ab-14, Ab-15, Ab-16, Ab-17, Ab-18, Ab-19, Ab-20, Ab-21, Ab-22, Ab-23 ili Ab-24 za vezivanje na sklerostin za više od oko 75%, više od oko 80%, ili više od oko 81%, 82%, 83%, 84%, 85%, 86%, 87%, 88%, 89%, 90%, 91%, 92%, 93%, 94% ili 95%.

[0036] Kod nekih izvođenja ovog opisa, ovo antitelo obuhvata sva tri laka lanca CDR, zrelog promenljvog regiona lakog lanca, sva tri teška lanca CDR, zreli promenljivi region teškog lanca, svih šest CDR, ili i zreli promenljivi region lakog lanca i zreli promenljivi region teškog lanca.. Kod nekih izvođenja datih kao primer u ovom opisu, dva CDR lakog lanca iz antitela moguće je kombinovati sa trećim CDR lakog lanca iz različitog antitela. Alternativno, CDRL1 iz jednog antitela može biti kombinovan sa CDRL2 iz različitog antitela i CDRL3 iz jednog drugog antitela, posebno gde su CDR visoko homologni. Slično, dva CDR teškog lanca antitela moguće je kombinovati sa trećim teškim lancem CDR iz nekog različitog antitela, ili CDRH1 iz jednog antitela moguće je kombinovvati sa CDRH2 iz različitog antitela i CDRH3 iz još jednog antitela, posebno gde su CDR visoko homologni.

[0037] Pojam "antitelo" se odnosi na nedirnuto antitelo, ili njegov vezujući fragment. Antitelo može da obuhvati kompletni molekul antitela (uključujući poliklonalne, monoklonalne, himerne, humanizovane, ili ljudske verzije koje imaju punu dužinu teških i/ili lakih lanaca), ili obuhvataju njegove fragmente za vezivanje antigena. Fragmenti antitela obuhvataju F(ab’)2, Fab, Fab’, Fv, Fc, i Fd fragmente, i moguće ih je inkorporirati u antitela sa jednim domenom, antitela jednog lanca, maksitela, minitela, intratela, diatela, triatela, tetratela, v-NAR i bis-scFv (videti, npr., Hollinger i Hudson, Nature Biotechnology, 23(9):1126-1136 (2005)).

[0038] "Izolovano" antitelo se odnosi na antitelo, jer je taj pojam ovde definisan, identifikovan i odvojen od komponente svoje prirodne sredine. Kontraminirajuće komponente iz svog prirodnog okruženja su materijali koji bi se mešali sa dijagnostičkim ili terapijskim upotrebama za antitelo, mogu obuhvatiti enzime, hormone, i druge proteinozne ili neproteinozne rastvore. Kod izvesnih izvođenja, ovo antitelo će biti prečišćeno (1) do više od 95% težine antitela, i preporučljivije više od 99% težine, (2) do stepena dovoljnog da se dobije barem 15 ostataka N terminalne ili interne sekvence amino kiseline, ili (3) do homogenosti pomoću SDS-PAGE pri redukujućim ili neredukujućim uslovima korišćenjem Coomassie blue ili, preporučljivije, srebrnu boju. Izolovano antitelo koje se prirodno javlja obuhvata antitelo in situ unutar rekombinantnih ćelija jer barem jedna komponenta prirodnog okruženja antitela neće biti prisutna. Uobičajeno, međutim, izolovano antielo će biti pripremljeno korišćenjem barem jednog koraka prečišćavanja.

[0039] "Imunoglobulin" ili "nativno antitelo" je tetramerni glikoprotein. U imunoglobulinu koji se prirodno javlja, svaki tetramer se sastoji od dva identična para polipeptidnih lanaca, svaki par ima jedan "laki" (oko 25 kDa) i jedan "teški" lanac (oko 50-70 kDa). Amino-terminalni deo svakog lanca obuhvata ''promenljivi'' (''V'') region od oko 100 do 110 ili više amino kiselina primarno odgoovrnih za prepoznavanje antigena. Karboksi terminalni deo svakog lanca definiše konstantni region primarno odgovoran za funkciju efektora. Imunoglobuline je moguće dodeliti različitim klasama zavisno od sekvence amino kiseline konstantnog domena njihovih teških lanaca. Teški lanci se klasifikuju kao mikro (µ), delta (⊗), gama (γ), alfa (α), i epsilon (ε), i definišu izotip antitela kao IgM, IgD, IgG, IgA, i IgE, prema opisanom redosledu. Nekoliko od ovih moguće je još podeliti u podklase ili izotipove, npr. IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgA1 i IgA2. Različiti izotipovi imaju različite funkcije efektora, na primer, IgG1 i IgG3 izotipovi imaju ćelijsku citotoksičnost zavisnu od antitela (ADCC) aktivnost. Humani laki lanci se klasifikuju kao kapa (κ) i lambda (λ) laki lanci. Unutar lakih i teških lanaca, promenljivi i konstantni regioni se spajajju pomoću "J" regiona sa oko 12 ili više amino kiselina, sa teškim lancem koji takođe obuhvata "D" region od oko još 10 amino kiselina. Videti generalno, Fundamental Immunology, Ch. 7 (Paul, W., ed., 2nd ed. Raven Press, N.Y. (1989)).

[0040] Alotipovi su varijacije u sekvenci antitela, često u konstantnom regionu, koji može biti imunogen i kodiraju ih specifični aleli kod ljudi. Alotipovi su prepoznati za pet humanih IGHC gena, IGHG1, IGHG2, IGHG3, IGHA2 i IGHE gena, i projektovani su kao G1m, G2m, G3m, A2m, i Em alotipovi, prema datom redosledu. Poznato je barem 18 Gm alotipova: nG1m(1), nG1m(2), G1m (1, 2, 3, 17) ili G1m (a, x, f, z), G2m (23) ili G2m (n), G3m (5, 6, 10, 11, 13, 14, 15, 16, 21, 24, 26, 27, 28) ili G3m (b1, c3, b5, b0, b3, b4, s, t, g1, c5, u, v, g5). Postoje dva A2m alotipa A2m(1) i A2m(2).

[0041] Pojam "hipervarijabilni" region se odnosi na ostatke amino kiseline iz regiona koji određuje komplementarnost ili CDR (t.j., ostaci 24-34 (L1), 50-56 (L2) i 89-97 (L3) u lakom lancu promenljivog domena i 31-35 (H1), 50-65 (H2) i 95-102 (H3) u teškom lancu promenljivog domena kako su opisali Kabat i saradnici, Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5th Ed. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, Md. (1991)). Čak i samo jedan CDR može prepoznati i vezati antigen, iako sa nižim afinitetom od celog mesta koje vezuje antigen koji sadrži sve CDR.

[0042] Alternativnu definiciju ostataka od hipervarijabilne "petlje" opisuju Chothia i saradnici, J. Mol.Biol. 196: 901-917 (1987) kao ostaci 26-32 (L1), 50-52 (L2) i 91-96 (L3) u promenljivom regionu lakog lanca i 26-32 (H1), 53-55 (H2) i 96-101 (H3) u promenljivom regionu teškog lanca.

[0043] "Okvir" ili FR ostaci su ostaci promenljivog regiona koji nisu ostaci hiperpromenljivog regiona.

[0044] "Fragmenti antitela" obuhvataju deo nedirnutog imunoglobulina, preporučljivo region koji vezuje antigen ili promenljivi region nedirnutog antitela, i obuhvata višestruko specifična (bispecifična, trispecifična, itd.) antitela formirana iz fragmenata antitela. Fragmente imunoglobulina moguće je proizvesti tehnikama rekombinantne DNK ili enzimskim ili hemijskim razlaganjem nedirnutih antitela.

[0045] Neograničavajući primeri fragmenata antitela obuhvataju Fab, Fab’, F(ab’)2, Fv (promenljivi region), antitela domena (dAb, koja sadrže VH domen) (Ward i saradnici, Nature 341:544-546, 1989), region koji određuje komplementarnost (CDR) fragmenata, antitela jednostrukog lanca (scFv, koji obuhvata VH i VL domene na jednostrukom lancu polipeptida) (Bird i saradnici, Science 242:423-426, 1988, and Huston i saradnici, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85:5879-5883, 1988, opciono obuhvata polipeptidni linker; i opciono višestruko specifični, Gruber i saradnici, J. Immunol. 152: 5368 (1994)), fragmente antitela jednostrukog lanca, diatela (VH i VL domene na jednostrukom lancu polipeptida koji se uparuju sa komplementarnim VL i VH domenima drugog lanca) (EP 404,097; WO 93/11161; i Hollinger i saradnici, Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 90:6444-6448 (1993)), triatela, tetratela, minitela (scFv spojena na CH3 preko peptidnog linkera (bešavnih) ili preko IgG zgloba) (Olafsen, i saradnici., Protein Eng Des Sel. 2004 Apr;17(4):315-23), linearna antitela (tandem Fd segmenti (VH -CH1-VH -CH1) (Zapata i saradnici,, Protein Eng.,8(10):1057-1062 (1995)); helirajuća rekombinantna antitela (crAb, koja mogu da vežu dva susedna epitopa na isti antigen) (Neri i saradnici, J Mol Biol.246:367-73, 1995), bitela (bispecifična Fab-scFv) ili tritela (trispecifična Fab-(scFv)(2)) (Schoonjans i saradnici, J Immunol. 165:7050-57, 2000; Willems i saradnici, J Chromatogr B Analyt Technol Biomed Life Sci.

786:161-76, 2003), intratela (Biocca, i saradnici, EMBO J.9:101-108, 1990; Colby i saradnici, Proc Natl Acad Sci U S A. 101:17616-21, 2004) što takođe može obuhvatiti sekvence signala ćelije koje zadržavaju ili usmeravaju antitelo intracelularno (Mhashilkar i saradnici, EMBO J 14:1542-51, 1995; Wheeler i saradnici, FASEB J. 17:1733-5, 2003), transtela (antitela koja prožimaju ćeliju obuhvataju domen transdukcije proteina (PTD) spojen na scFv (Heng i saradnici, Med Hipoteza.64:1105-8, 2005), nanotela (približno 15kDa promenljiv domen teškog lanca) (Cortez-Retamozo i saradnici, Cancer Research 64:2853-57, 2004), mali modularni imunolekovi (SMIPs) (WO03/041600, američka objava patenta U.S. 20030133939 i američka objava patenta US 20030118592), protein fuzije imunoglobulina domen za vezivanja antigena, kamelizovano (sintetisanog) antitela (gde se VH rekombinuje sa konstantnim regionom koji obuhvata zglobni spoj, CH1, CH2 i CH3 domena) (Desmyter i saradnici, J. Biol. Chem. 276:26285-90, 2001; Ewert i saradnici, Biochemistry 41:3628-36, 2002; objave patenta U.S. br. 20050136049 i br. 20050037421), VHH koji sadrži antitelo, antitela teškog lanca (HCAbs, homodimeri dva teška lanca koji imaju strukture H2L2), ili varijante ili njihove derivate, i polipeptide koji obuhvataju barem deo imunoglobulina koji je dovoljan da da vezivanje specifičnog antigena na polipeptid, kao što je CDR sekvenca, dokle god to antitelo zadržava željenu biološku aktivnost.

[0046] Pojam "varijanta" kada se koristi u vezi sa antitelima se odnosi na sekvencu polipeptida antitela koja obuhvata barem jednu supstituciju, deleciju, ili ubacivanje amino kiseline u promenljivi region ili ekvivalent dela na promenljivi region, ukoliko ta varijanta zadržava željeni afinitet vezivanja ili biološku aktivnost. Pored toga, antitela kako su ovde opisana imaju modifikacije amino kiselina u konstantnom regionu da izmene funkciju efektora tog antitela, uključujući poluživot ili klirens, ADCC i/ili CDC aktivnost. Takve modifikacije mogu da povećaju farmakokinetička svojstva ili da pospeše delotvornost antitela za lečenje kancera, na primer. Videti Shields i saradnici, J. Biol. Chem., 276(9):6591-6604 (2001). U slučaju IgG1, modifikacije na konstantnom regionu, posebno zglobnom spoju ili CH2 regionu, mogu povećati ili smanjiti funkciju efektora, uključujući ADCC i/ili CDC aktivnost. IgG2 konstantni region je moguće modifikovati da se smanji formiranje antitelo-antigen agregata. U slučaju IgG4, modifikacije na konstantnom regionu, posebno regionu spoja, mogu smanjiti, formiranje polu-antitela.

[0047] Pojam "modifikacija" kada se koristi u vezi sa ovde opisanim antitelima ili polipeptidima, obuhvata ali se ne ograničava na zamenu, jedne ili više amino kiselina (uključujući supstitucije, ubacivanja ili delecije); hemijske modifikacije koje ne ometaju aktivnost vezivanja hepcidina; kovalentnu modifikaciju povezivanjem na terapijske ili dijagnostičke agense, označavanje (npr., radionuklidima ili različitim enzimima); kovalentni polimerni spoj kao što je pegilacija (derivatizacija sa polietilen glikolom) i ubacivanje ili supstitucija pomoću hemijske sinteze neprirodnih amino kiselina. Kod modifikovanih polipeptida (uiključujući antitela) moguće je zadržati svojstva vezivanja nemodifikovanog molekula iz ovog pronalaska.

[0048] Pojam ''derivat" kada se koristi u vezi sa antitelima ili polipeptidima iz ovog pronalaska se odnosi na antiela ili polipeptide koji se kovalentno modifikuju spajanjem na terapijske ili dijagnostičke agense, označavanje (npr., radionuklidima ili različitim enzimima), kovalentni polimerni spoj kao što je pegilacija (derivatizacija sa polietilen glikolom) i ubacivanje ili supstitucija hemijskom sintezom neprirodnih amino kiselina. Derivati mogu zadržati svojstva vezivanja nederivatizovanih molekula.

[0049] Metode za pravljanje bispecifičnih ili drugih multispecifičnih antitela su poznate u ovoj oblasti i obuhvataju hemijsko vezivanje ukrštanjem, upotrebu leucinskih zatvarača [Kostelny i saradnici, J. Immunol. 148:1547-1553, 1992]; tehnologiju diatela [Hollinger i saradnici, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 90:6444-48, 1993]; scFv dimere [Gruber i saradnici, J. Immunol. 152: 5368, 1994], linearna antitela [Zapata i sarradnici., Protein Eng.8:1057-62, 1995]; i helirajuća rekombinantna antitela [Neri i saradnici, J Mol Biol.246:367-73, 1995].

[0050] Proteini i neproteinski agensi mogu biti spojeni na antitela metodama koje su poznate u ovoj oblasti. Metode konjugacije obuhvataju direkno povezivanje, povezivanje preko kovalentno spojenih linkera, i specifične članove vezujućeg para (npr., avidin-biotin). Takve metode obuhvataju, na primer, kao što su opisali Greenfield i saradnici, Cancer Research 50, 6600-6607 (1990) za konjugakciju doksorubicina i onih koje su opisali Amon i saradnici, Adv. Exp. Med. Biol.303, 79-90 (1991) i Kiseleva i saradnici, Mol. Biol. (USSR) 25, 508-514 (1991) za konjugaciju jedinjenja platine.

[0051] Kod nekih izvođenja, antitela i fragmenti antitela opisani ovde se dobijaju, na primer, iz antitela koja se prirodno javljaju, ili Fab ili scFV biblioteke prikaza faga. Faza "humanizovano antitelo" se odnosi na antitelo izvedeno iz sekvence neljudskog antitela, obično monoklonalnog antitela glodara, koje obuhvata modifikacije koje daju sekvencu koja je bliža ljudskoj sekvenci. Alternativno, humanizovano antitelo može biti izvedeno iz himernog antitela

[0052] Fragmenti antitela obuhvataju fragment antitela domena (dAb) (Ward i saradnici, Nature 341:544-546, 1989) koji obuhvata VHdomen, "linearna antitela" obuhvataju par tandem Fd segmenata (VH-CH1-VH-CH1) koji formiraju par regiona koji vezuju antigen. Linearna antitela mogu biti bispecifična ili monospecifična (Zapata i saradnici. Protein Eng. 8:1057-62 (1995)); "minitelo" koje obuhvata scFv spojen na CH3 preko peptidnog linkera (bešavnog) ili preko IgG spoja se opisuje u radu Olafsen, i saradnika., Protein Eng Des Sel. 2004 Apr;17(4):315-23; "maksitelo" se odnosi na bivalentni scFvs kovalentno spojen na Fc region imunoglobulina, videti, na primer, Fredericks i saradnici, Protein Engineering, Design & Selection, 17:95-106 (2004) i Powers i saradnici., Journal of Immunological Methods, 251:123-135 (2001); antitela teškog lanca, npr. VHHdomen, ili H2L2(se odnosi na "antitela teškog lanca" ili "HCAbs"); ili kamelizovan (sintetisan) VHH(Videti, npr., Reichman, etal., J Immunol Methods 1999, 231:25-38, Desmyter i saradnici, J. Biol. Chem. 276:26285-90, 2001, Ewert i saradnici, Biochemistry 41:3628-36, 2002; nanotela (Cortez-Retamozo i saradnici, Cancer Research 64:2853-57, 2004); intratela su jednolančana antitela koja pokazuju ekspresiju unutar ćelje i mogu manipulisati funkciju proteina unutar ćelije (Biocca, i saradnici, EMBO J. 9:101-108, 1990; Colby i saradnici, Proc Natl Acad Sci U S A.101:17616-21, 2004, Mhashilkar i saradnici, EMBO J 14:1542-51, 1995, Wheeler i saradnici (FASEB J. 17:1733-5. 2003); transtela su antitela koja prodiru u ćeliju u kojma se domeni transdukcije proteina (PTD) spoje sa antitelima jednolančanog promenljivog fragmenta (scFv) Heng i saradnici, (Med Hypotheses. 64:1105-8, 2005); SMIP ili proteini fuzije imunoglobulina domena vezivanja spedifični za ciljani protein su jednolančani polipeptidi koji obuhvataju domene vezivanja antigena spojene na domene imunoglobulina neophodne da se izvedu funkcije efektora antitela. Videti npr., WO03/041600, objavu patenta U.S.20030133939 i objavu patenta US 20030118592.

II. Soli i puferska sredstva kalcijuma i acetata

[0053] Utvrđeno je da dodavanje relativno niskih koncentracija kalcijum acetata na formulacije izabranog antitela smanjuje viskoznost formulacije. Pojam "viskoznost," kako se ovde koristi, se odnosi " apsolutnu viskoznost". Apsolutna viskoznost, se ponekad zove dinamička ili jednostavna viskoznost, je proizvod kinematičke viskoznosti i gustine fluida: Apsolutna viskoznost=Kinematička viskoznost x gustina. Dimenzija kinematičke viskoznosti je L<2>/T gde je L je dužina i T je vreme. Obično, kinematička viskoznost je ispoljena u centistocima (cSt). SI jedinica kinematičke viskoznosti je mm<2>/s, koja je 1 cSt. Apsolutna viskoznost se ispoljava u jedinicama centipoiza (cP). SI jedinica apsolutne viskoznosti je multipaskal sekund (mPa-s), gde 1 cP=1 mPa-s.

[0054] Takva merenja viskoznosti mogu da budu napravljena satima (npr., 1-23 sata), danima (npr., 1-10 dana), nedeljama (npr., 1-5 nedelja), ili mesecima (npr., 1-12 meseci), ili godinama (npr., 1-2 godine, 1-3 godine) posle dodavanja agensa za smanjenje viskoznosti u formulaciji antitela. Merenja viskoznosti moguće je izvesti na temperaturi skladištenja ili primene. npr. 2-8°C ili 25°C (sobna temperatura). Kod nekih izvođenja, apsolutna viskoznost tečnosti ili formulacije rekonstituisane tečnost na temperaturi skladištenja i/ili primene jeste 10, 9, 8, 7, 6, 5, ili 4 cP ili manje.

[0055] Kod nekih izvođenja, viskoznost formulacije proteina se meri pre i posle dodavanja kalcijum acetata (i/ili puferskog sredstva). Postupci merenja viskoznosti su dobro poznati u ovoj oblasti i obuhvataju, na primer, korišćenje kapilarnog viskometra, ili reometra sa kupastom pločom. Moguće je koristiti bilo koji metod ukoliko se isti metod koristi da se uporedi test i referentne formulacije.

[0056] Viskoznost formulacije antitela moguće je smanjiti tako što se doda kalcijum so, i/ili acetat so (i/ili pufersko sredstvo) u formulaciju. Viskoznost formulacije antitela moguće je smanjiti za oko 5%, oko 10%, oko 15%, oko 20%, oko 25%, oko 30%, oko 35%, oko 40%, oko 45%, oko 50%, oko 55%, oko 60%, oko 65%, oko 70%, oko 75%, oko 80%, oko 85%, i oko 90% u poređenju sa viskoznošću uporedive formulacije antitela kojoj nedostaje kalcijum so, i/ili acetat so (i/ili pufersko sredstvo).

[0057] Primer kalcijum soli obuhvata, ali se ne ograničava na, kalcijum acetat, kalcijum karbonat i kalcijum hlorid. Kod nekih izvođenja, kalcijum acetat je u koncentraciji od barem 0,5 mM, 1 mM, 2 mM, 3 mM, 4 mM, 5 mM, 6 mM, 7 mM, 8 mM, 9 mM ili 10 mM. Kod nekih izvođenja, ta koncentracija kalcijum acetata nije veća od 11 mM, 12 mM, 13 mM, 14 mM, 15 mM, 16 mM, 17 mM, 18 mM, 19 mM, ili 20 mM. Razmatra se bilo koji opseg koji karakteriše kombinacija gore navedenih krajnjih tačaka, uključujući ali ne ograničavajući se na od oko 0,5 mM do oko 10 mM, oko 5 mM do oko 10 mM, ili oko 5 mM do oko 15 mM. Kod nekih izvođenja, kalcijum acetat je prisutan u koncentraciji koja smanjuje viskoznost formulacije antitela za barem 30%, 40%, 50%, 60% ili više u poređenju sa istom formulacijom antitela kom nedostaje acetat so i/ili pufersko sredstvo, ili koja postiže viskoznost od 10 cP ili manje, ili 9, 8, 7, 6, ili 5 cP ili manje. Kod izvesnih izvođenja, kalcijum acetat se dodaje u niskim koncentracijama tako da ne utiče negativno na formulaciju proteina. Na primer, u slučaju da su kalcijum hlorid ili magnezijum hlorid u koncentracijama od 20 mM ili većim, proteini mogu da formraju gel pri niskim temperaturama skladištenja (npr., 2-8 °C). U skladu sa tim, generalno se bira koncentracija kalcijum soli se za koju se viskoznost smanjuje na predviđenoj temperaturi skladištenja formulacije sa smanjenom viskoznošću.

[0058] Kod svih ovde opisanih opsega, koncentracija opisanih katjona, anjona ili soli je finalna koncentracija u formulaciji tečnosti ili rekonstituisane tečnosti koja treba da se primeni. U bilo kom od ovde opisanih opsega, krajnje tačke ovog opsega su obuhvaćene opsegom. Međutim, opis takođe analizira iste opsege u kojima se isključuju donje i/ili gornje krajnje tačke.

[0059] Kod nekih izvođenja, ovde opisana formulacija još obuhvata, pored soli kalcijuma, acetatno pufersko sredstvo u koncentraciji od barem 5 mM, 6 mM, 7 mM, 8 mM, 9 mM, 10 mM, ili 15 mM. Kod nekih izvođenja, ova koncentracija nije veća od 10 mM, 15 mM, 20 mM, 25 mM, 30 mM, 35 mM, 40 mM, 45 mM ili 50 mM. Razmatra se bilo koji opseg koji odlikuje kombinacija gore navedenih krajnjih tačaka, uključujući ali ne ograničavajući se na od oko 5 mM do oko 15 mM, ili od oko 5 mM do oko 10 mM. Pufersko sredstvo se preporučljivo dodaje koncentraciji koja održava pH oko 5-6 ili 5-5.5 ili 4.5-5.5. U nekim izvođenjima, ukupna koncentracija acetata je oko 10 mM do oko 50 mM, ili oko 20 mM do oko 40 mM.

[0060] Kod nekih varijantnih rešenja, formulacija obuhvata ukupnu koncentraciju acetata koja je barem oko 10 mM, 15 mM, 20 mM, 25 mM, 30 mM, 35 mM, 40 mM, 45 mM, ili 50 mM. Kod nekih izvođenja, ta koncentracija acetata nije veća od oko 30 mM, 35 mM, 40 mM, 45 mM, 50 mM, 55 mM, 60 mM, 65 mM, 70 mM, 75 mM, 80 mM, 85 mM, ili 90 mM. Razmatra se bilo koji opseg koji odlikuje kombinacija gore navedenih krajnjih tačka, uključujući ali bez ograničenja na: oko 10 mM do oko 50 mM, ili oko 20 mM do oko 50 mM, ili oko 20 mM do oko 80 mM, ili oko 40 mM do oko 150 mM, ili oko 30 mM do oko 50 mM, ili oko 30 mM do oko 75 mM. Kod nekih izvođenja, acetatno pufersko sredstvo obuhvata kalcijum acetat i/ili natrijum acetat. Alternativno, kod nekih izvođenja, acetat so i/ili pufersko srdstvo je prisutno u koncentraciji koja smanjuje viskoznost formulacije antitela za barem 30%, 40%, 50%, 60% ili više u poređenju sa istom formulacijom antitela kojoj nedostaje acetat so i/ili pufersko sredstvo, ili koja postiže viskoznost od 10 cP ili manje, ili 9, 8, 7, 6, ili 5 cP ili manje. Kao neograničavajući primer, rastvor koji obuhvata 10 mM kalcijum acetata će imati 20 mM acetat anjona i 10 mM kalcijum katjona, jer će dvovalentna priroda kalcijum katjona, dok rastvor obuhvata 10 mM natrijum acetata imati 10 mM natrijum katjon i 10 mM acetat anjon.

[0061] U nekim izvođenjima, ukupna koncentracija jona (katjona i anjona) u rastvoru je barem 10 mM, 15 mM, 20 mM, 25 mM, 30 mM, 35 mM, 40 mM, 45 mM, 50 mM, 55 mM, 60 mM, 65 mM, 70 mM, 75 mM, 80 mM, ili 85 mM. U nekim izvođenjima, ukupna koncentracija jona nije veća od oko 30 mM, 35 mM, 40 mM, 45 mM, 50 mM, 55 mM, 60 mM, 65 mM, 70 mM, 75 mM, 80 mM, 85 mM, 90 mM, 95 mM, 100 mM, 110 mM, 120 mM, 130 mM, 140 mM, 150 mM, 160 mM, 170 mM, 180 mM, 190 mM ili 200 mM. Razmatra se bilo koji opseg koji odlikuje kombinacija gore navedenih krajnjih tačka, uključujući ali bez ograničenja na: oko 30 mM do oko 60 mM, ili oko 30 mM do oko 70 mM, ili oko 30 mM do oko 80 mM, ili oko 40 mM do oko 150 mM, ili oko 50 mM do oko 150 mM. U vidu neograničavajućeg primera, rastvor 10 mM kalcijum acetata će imati 30 mM ukupne koncentracije jona (10 mM katjona i 20 mM anjona).

[0062] U bilo kojoj od ovde opisanih formulacija, u nekim od izvođenja, ukupna osmolarnost nije veća od 500 mOsm/L, 450 mOsm/L, 400 mOsm/L, ili 350 mOsm/L, i preporučljivo je bliža izotoničnom, npr., 250-350 mOsm/L.

[0063] I druge ekscipijente poznate u ovoj oblasti ili opisani ovde moguće je uključiti u ovu formulaciju.

III. Ekscipijenti u ovoj formulaciji

[0064] Formulacije proteina se generalno primenjuju parenteralno. Kada se daju parenteralno, moraju biti sterilne. Sterilni razblaživači obuhvataju tečnosti koje su farmaceutski prihvatljive (bezbedne i netoksične za primenu na čoveku) i korisne za pripremu tečne formulacije, kao što je formulacija rekonstituisana posle liofilizacije. Primeri diluenata obuhvataju sterilnu vodu, bakteriostatičnu vodu za injekciju (BWFI), pH puferski rastvor (npr. fosfat-puferski slani rastvor), sterilni slani rastvor, Ringerov rastvor ili rastvor dekstroze. Razblaživači mogu obuhvatiti vodene rastvore soli i/ili puferskih sredstava.

[0065] Ekscipijenti su aditivi koji su obuhvaćeni u neku formulaciju jer oni ili učestvuju ili pojačavaju stabilnost, isporuke i mogućnost proizvodnje leka. Bez obzira na razlog za njihovo uključivanje, ekscipijenti su integralna komponenta lekai samim tim treba da budu bezbedni i da ih pacijenti dobro podnose. Za proteinske lekove, izbor ekscipijenata je posebno važan jer oni mogu da utiču na efikasnost i imunogenost leka. Zbog toga, formulacije proteina treba da budu razvijene sa odgovarajućom selekcijom ekscipijenata koji daju pogodnu stabilnost, bezbednost, i stavljanje na tržište.

[0066] Ovde opisani ekscipijenti se organizuju bilo prema hemijskom tipu ili njihovoj funkcionalnoj ulozi u formulacijama. Kratki opisi režima stabilizacije su dati kada se razmatra svaki tip ekscipijenta. Imajući u vidu ovde data objašnjenja i uputstva, stručnjaci u ovoj oblasti će lako moći da variraju količinu ili opseg ekscipijenta bez povećanja viskoznosti do neželjenog nivoa. Ekscipijenti mogu da budu izabrani da dostignu željenu osmolarnost (t.j.izotoničnost, hipotoničnost orhipertoničnost) ili finalni rastvor, pH, željenu stabilnost, otpornost na agregaciju ili raspadanje ili taloženje, zaštitu pri uslovima zamrzavanja, liofilizacije ili visokih temperatura, ili drugih svojstava. Raznovrsni tipovi ekscipijenata su poznati u ovoj oblasti. Primeri ekscipijenata obuhvataju soli, amino kiseline, druge agense toničnosti, surfaktante, stabilizatore, agense za pravljenje mase, krioprotektante, lioprotektante, antioksidanse, metalne jone, agense helacije i/ili konzervanse.

[0067] Pored toga, tamo gde se prijavi određeni ekscipijent u formulaciji pomoću, npr., procenta (%) w/v, stručnjak u ovoj oblasti će preponati da se u razmatranje uzima i odgovarajuća molarna koncentracija tog ekscipijenta.

A. Puferska sredstva

[0068] pH opseg optimalne stabilnosti treba identifikovati rano tokom studija predformulacije. Nekoliko pristupa kao što su studije ubrzane stabilnosti i kalorimetrijskog skrininga su se pokazale korisnim u ovom radu (Remmele R.L. Jr., i saradnici, Biochemistry, 38(16): 5241-7 (1999)). Pošto se formulacija finalizuje, lek mora da se proizvede i održi u okvirima predefinisane specifikacije tokom svog veka upotrebe na polici. Dakle, puferska sredstva se skoro uvek koriste da se reguliše pH u ovoj formulaciji.

[0069] Organske kiseline, fosfati i Tris se koriste rutinski kao puferska sredstva u formulacijama proteina (Tabela 1). Kapacitet puferskog sredstva od vrsta koje puferišu je maksimalan na pH jednakoj sa pKa i smanjuje se kako se pH povećava ili smanjuje dalje od ove vrednosti. Devedeset procenata kapaciteta puferisanja postoji unuar jedne pH jedinice svog pKa. Kapacitet puferskog sredstva se takođe povećava proporcionalno sa povećanjem koncentracije puferskog sredstva.

[0070] Nekoliko činilaca treba razmotriti kada se bira pufersko sredstvo. Prvi i najistaknutiji, puferske vrste i njihova koncentracija treba da se definišu na osnovu njihove pKa i željene formulacije pH. Jednako važno je obezbediti da je pufersko sredstvo kompatibilno sa proteinskim lekom, koji nije ekscipijenti formulacije, i ne katalizuje bilo kakve reakcije raspadanja. Nedavno, polianjonska karboksilatna puferska sredstva kao što je citrat i sukcinat su pokazala da formiraju kovalentne adukte sa bočnim lancem ostatka proteina. Treće važno varijantno rešenje koje treba razmotriti je osećaj peckanja i iritacije koje pufersko sredstvo može da izazove. Na primer, poznato je da citrat prouzrokuje peckanje posle ubrizgavanja (Laursen T, i saradnici, Basic Clin Pharmacol Toxicol., 98(2): 218-21 (2006)). Potencijal za peckanje i iritaciju je veći za lekove koji se primenjuju preko SC ili IM ruta, gde rastvor leka ostaje na mestu za relativno duži period vremena nego kada se primeni putem IV rute gde se formlacija razblaži brzo u krvi posle primene. Za formulacije koje se primenjuju direktnom IV infuzijom, ukupna količina puferskog sredstva (i bilo koja druga komponenta formulacije) treba da se prati. Na primer, prijavljeno je da se joni kalijuma primenjuju u obliku kalijum fosfatnog puferskog sredstva, mogu izazvati kardiovaskularne nuspojave kod pacijenta (Hollander-Rodriguez JC, i saradnici, Am. Fam. Physician., 73(2): 283-90 (2006)).

Tabela 1: Često korišćena puferska sredstva i njihove pKavrednosti

[0071] Puferski sistem prisutan u ovoj formulaciji se bira da bude fiziološki kompatibilan i da održi željenu pH.

[0072] Jedinjenje za puferisanje pH može biti prisutno u bilo kojoj pogodnoj količini da održi pH ove formulacije na unapred određenom nivou. Agens za puferisanje pH, npr. acetat, može da bude prisutan u koncentraciji između 0,1 mM i 1000 mM (1 M). U jednom izvođenju, pH puferskog agensa je barem 0,1, 0,5, 0,7, 0,80,9, 1,0, 1,2, 1,5, 1,7, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90, 100, 200, 500, 700, ili 900 mM. U drugom izvođenju, koncentracija pH puferskog agensa je između 1, 1,2, 1,5, 1,7, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, ili 90 mM i 100 mM. U još jednom izvođenju, koncentracija pH puferskog agensa je između 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 30, ili 40 mM i 50 mM. U još jednom izvođenju, koncentracija agensa za puferaciju pH je 10 mM.

[0073] Drugi primeri agenasa za puferisanje pH su korišćeni za puferisanje formulacije kako se ovde iznosi obuhvataju, ali se ne ograničavaju na glicin, glutamat, sukcinat, fosfat, acetat, i aspartat. Amino kiseline kao što je histidin i glutaminska kiselina moguće je takođe koristiti kao agense za puferaciju

B. Stabilizatori i agensi za pravljenje masa

[0074] Stabilizatori obuhvataju klasu jedinjenja koji mogu da služe kao krioprotektanti, lioprotektanti, i agensi za formiranje stakla. Krioprotektanti deluju da stabilizuju proteine tokom zamrzavanja ili u zamrznutom stanju na niskim temperaturama. Lioprotektanti stabilizuju proteine u obliku zamrznuteosušene čvrste doze očuvanjem konformacionih prirodnim sličnih svojstava proteina tokom faza dehidracije zamrzavanje-sušenja. Svojstva staklastog stanja su klasifikovana kao "jako", ili, kao "osetljivo" zavisno od njihovih svojstava relaksacije kao funkcije temperature. Važno je da krioprotektanti, lioprotektanti, i agensi za formiranje stakla ostanu u istoj fazi sa proteinom da se dobije stabilnost. Šećeri, polimeri, i polioli spadaju u ovu kategoriju i mogu ponekad da posluže za sve tri uloge.

[0075] Polioli obuhvataju klasu ekscipijenata koja obuhvata šećere, (npr. manitol, saharaozu, sorbitol), i druge polihidridne alkohole (npr., glicerol i propilen glikol). Polimer polietilen glikol (PEG) je obuhvaćen u ovu kategoriju. Polioli se često koriste kao ekscipijensi stabilizacije i/ili agensi izotoničnosti i u tečnim i liofilisanim parenteralnim formulacijama proteina. Polioli mogu da štite proteine i od fizičkih i od hemijskih putanja raspadanja.

[0076] Primeri C3-C6 poliola obuhvataju: propilen glikol, glicerin (glicerol), treoza, treitol, eritroza, eritritol, riboza, arabinoza, arabitol, liksoza, maltitol, sorbitol, sorboza, glukoza, manoza, manitol, levuloza, dekstroza, maltoza, trehaloza, fruktoza, ksilitol, inozitol, galaktoza, ksiloza, fruktoza, saharoza, 1,2,6-heksanetriol i slični. Šećeri višeg reda obuhvataju dekstran, propilen glikol, ili polietilen glikol. Redukujući šećeri kao što fruktoza, maltoa ili galaktoza oksidiraju lakše od neredukujućih šećera. Dodatni primeri alkoholnih šećera su glucitol, malitol, laktitol ili izo-maltuloza. Dodatni primeri lioprotektanata obuhvataju glicerin i želatin, i šećere kao što je melibioza, melezitoza, rafinoza, manotrioza i stahioza. Primeri redukujućih šećera obuhvataju glukozu, maltou, laktozu, maltulozu, izomaltulozu i laktulozu. Primeri neredukujućih šećera obuhvataju neredukujuće glikozide polihidroksi jedinjenja izabrana iz šećerni alkoholi i drugi polialkoholi pravog lanca. Monoglikozidi obuhvataju jedinjenja dobijena redukcijom disaharida kao što je laktoza, maltoza, laktoceluloza i maltuloza.

[0077] Kod nekih izvođenja, ovde opisane formulacije takođe obuhvataju stabilizator (ili kombinaciju stabilizatora) koji se dodaje u formulaciju. Pojam "stabilizator" znači ekscipijent koji može da spreči agregaciju ili drugu fizičku degradaciju, kao i hemijsku degradaciju (na primer, autolizu, deamidaciju, oksidaciju, itd.) u vodenom i čvrstom stanju. Stabilizatori koji se uobičajeno koriste u farmaceutskim supstancama obuhvataju, ali se ne ograničavaju na, saharozu, trehalozu, manozu, maltozu, laktozu, glukozu, rafinozu, celobiozu, gentiobiozu, izomaltozu, arabinozu, glukozamin, fruktozu, manitol, sorbitol, glicin, arginin HCL, poli-hidroksi jedinjenja, uključujući polisaharide kao što je dekstran, skrob, hidroksietil skrob, ciklodekstrine, N-metil piroliden, celulozu i hijaluronsku kiselinu, natrijum hlorid, [Carpenter i saradnici, Develop. Biol. Standard 74:225, (1991)]. U jednom izvođenju, stabilizator se ugrađuje u koncentraciji od oko 0% do oko 40% w/v. U drugom izvođenju, stabilizator se ugrađuje u koncentraciji barem 0.5, 1,2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 30, ili 40% w/v. Kod drugih izvođenja, ovaj stabilizator se ugrađuje u koncentraciji od oko 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9% do oko 10% w/v. U još jednom izvođenju, stabilizator se ugrađuje u koncentraciji od oko 2% do oko 6% w/v. U još jednom izvođenju, stabilizator se ugrađuje u koncentraciji od oko 4% w/v. U još jednom izvođenju, stabilizator se ugrađuje u koncentraciji od oko 6% w/v.

[0078] Po želji, formulacije takođe obuhvataju odgovarajuće količine agenasa za pravljenje mase i regulisanje osmolarnosti pogodne za formiranje liofilisanog "kolača". Agensi za pravljenje mase mogu biti bilo kristalni (na primer, manitol, glicin) ili amorfni (na primer, saharoza, polimeri kao što je dekstran, polivinilpirolidon, karboksimetilceluloza). Drugi primeri agenasa za pravljenje mase obuhvataju laktozu, sorbitol, trehalozu, ili ksilitol. U još jednom izvođenju, agens za pravljenje mase se ugrađuje u koncentraciji od oko 0% do oko 10% w/v. U jednom drugom izvođenju, agens za pravljenje mase se ugrađuje u koncentraciji od barem 0,2, 0,5, 0,7, 1,0, 1,5, 2,0, 2,5, 3,0, 3,5, 4,0, 4,5, 5,0, 5,5, 6,0, 6,5, 7,0, 7,5, 8,0, 8,5, 9,0, ili 9.5% w/v. U još jednom izvođenju agens za pravljenje mase je u koncentraciji od oko 1, 1,5, 2,0, 2,5, 3,0, 3,5, 4,0, 4,5% do 5,0% w/v, da se proizvede mehanički i farmaceutski stabilna pogača.

C. Surfaktanti

[0079] Molekuli proteina imaju visoku sklonost da međusobno reaguju sa površinama koje ih čine podložnim za adsorpciju i denaturaciju na površinama vazduh-tečnost, bočica-tečnost, i tečnost-tečnost (ulje silikona). Ova putanja degradacije je primećena kao inverzno zavisna od koncentracije proteina i daje kao rezultat bilo formiranje rastvorljivih i nerastvorljivih agregata proteina ili gubitak proteina iz rastvora preko adsorpcije na površinama. Pored adsorpcije na površini posude, površinski indukovana degradacija je izlučena sa fizičkom agitacijom, što bi se moglo iskusiti tokom isporuke i rukovanja proizvodom.

[0080] Surfaktanti se često koriste u formulacijama proteina da se spreči površinski indukovana degradacija. Surfaktanti su amfifilni molekuli sa sposobnošću da nadmaše proteine za interfacijalne položaje. Hidrofobni delovi, molekula surfaktanta zauzimaju interfacijalne položaje (npr., vazduh/tečnost), pri čemu hidrofilni delovi molekula ostaju usmereni prema rastvaraču za materijalemase. Pri dovoljnim koncentracijama (obično oko kritične micelarne koncentracije deterdženta), površinski sloj molekula surfaktanta služi da spreči molekule proteina od adsorpcije pri interfejsu. TIme se površinski indukovano raspadanje svodi na minimum. Najčešće korišćeni surfaktani su estri masne kiseline polietoksilata sorbitana, t.j. polisorbat 20 i polisorbat 80 (npr., Avonex®, Neupogen®, Neulasta®). Ova dva se razlikuju samo u dužini alifatičnog lanca koji podstiče hidrofobni karakter na molekulima, C-12 i C-18, respektivno. S tim u skladu, polisorbat-80 je površinski aktivniji i ima nižu kritičnu micelarnu koncentraciju od polisorbata-20. Poloksamer 188 koji spada u surfaktante se takođe koristi u nekoliko tečnih proizvoda na tržištu kao što su Gonal-F ®, Norditropin ®, i Ovidrel ®.

[0081] Deterdženti mogu takođe da utiču na termodinamičku konformacionu stabilnost proteina. Ovde ponovo, dejstvo datog ekscipijenta će biti specifično za protein. Na primer, polisorbati su pokazali da smanjuju stabilnost nekih proteina i povećavaju stabilnost drugih proteina. Destabilizacija proteina deterdžentom može biti opravdana racionalizovana u smislu hidrofobnih repova molekula deterdženta koji mogu da učestvuju uspecifičnom vezivanju sa delimično ili potpuno nepresavijenim stanjima proteina. Ovi tipovi interakcija bi mogli prouzrokovati promenu u konformacionoj ravnoteži prema dužim stanjima proteina (t.j. povećanje izloženosti hidrofobnih delova molekula proteina kao dopuna polisorbatu koji se vezuje). Alternativno, ako prirodno stanje proteina ispolji neke hidrofobne površine, deterdžent koji se vezuje na nativno stanje može da stabilizuje tu konformaciju.

[0082] Još jedno varijatno rešenje polisorbata je ono koje je prirodno podložno oksidativnom raspadanju. Često, kao sirovine, oni sadrže dovoljne količine peroksida da se prouzrokuje oksidacija bočnih ostataka ostatka proteina, posebno metionina. Taj potecijal za oksidativno oštećenje nastaje iz dodavanja stabilizatora naglašava tačku da najniže delotvorne koncentracije ekscipijenta treba koristiti u formulacijama. Za surfaktante, delotvorna koncentracija za dati protein će zavisiti od mehanizma stabilizacije. Tvrdi se da ako se mehanizam stabilizacije surfaktanta odnosi na sprečavanje površinske denaturacije delotvorna koncentracija će biti oko kritične micelarne koncentracije deterdženta. Nasuprot tome, ako se mehanizam stabilizacije povezuje sa specifičnim interakcijama protein-deterdžent, delotvorna koncentracija surfaktanta će se odnositi na koncentraciju proteina i stoihiometriju interakcije (Randolph T.W., i saradnici, Pharm Biotechnol., 13:159-75 (2002)).

[0083] Surfaktante je takođe moguće dodati u odgovarajućim količinama da se spreči površina koja se povezuje sa fenomenom agregacije tokom zamrzavanja i sušenja [Chang, B, J. Pharm. Sci. 85:1325, (1996)]. Primeri surfaktanata obuhvataju anjonske, nejonske, cviterjonske, i amfoterne surfaktante uključujući surfaktante izvedene iz amino kiselina koje se prirodno javljaju. Anjonski surfaktanti obuhvataju, ali se ne ograničavaju na: natrijum lauril sulfat, dioktil natrijum sulfosukcinat i dioktil natrijum sulfonat, henodeoksiholna kiselina, N-lauroilsarkozin natrijum so, litijum dodecil sulfat, 1-oktansulfonska kiselina natrijum so, natrijum holat hidrat, natrijum deoksiholat, i glikodeoksiholna kiselina natrijum so. Katjonski surfaktanti obuhvataju, ali se ne ograničavaju na, benzalkonijum hlorid ili benzetonijum hlorid, cetilpiridinijum hlorid, monohidrat, i heksadeciltrimetilamonijak bromid. Cviterjonski surfaktanti obuhvataju, ali se ne ograničavaju na, CHAPS, CHAPSO, SB3-10, i SB3-12. Nejonski surfaktanti obuhvataju, ali se ne ograničavaju na, digitonin, Triton X-100, Triton X-114, TWEEN- 20, i TWEEN-80. U još jednom izvođenju, surfaktanti obuhvataju lauromakrogol 400, polioksil 40 stearat, polioksietilen hidrogenisano ricinusovo ulje 10, 40, 50 i 60, glicerol monostearat, polisorbat 40, 60, 65 i 80, soja lecitin i drugi fosfolipidi kao što je DOPC, DMPG, DMPC, i DOPG; saharozni estar masne kiseline, metil celuloza i karboksimetil celuloza.

[0084] Ovde opisane formulacije mogu još da obuhvate ove surfaktante, bilo individualno ili kao mešavinu u različitim odnosima. U jednom izvođenju, surfaktant se ugrađuje u koncentraciji od oko 0% do oko 5% w/v. U nekom drugom izvođenju, surfaktant je ugrađen u koncentraciji od barem 0,001, 0,002, 0,005, 0,007, 0,01, 0,05, 0,1, 0,2, 0,3, 0,4, 0,5, 0,6, 0,7, 0,7, 0,8, 0,9, 1,0, 1,5, 2,0, 2,5, 3,0, 3,5, 4,0, ili 4,5% w/v. U još jednom izvođenju, surfaktant se ugrađuje u koncentraciji od oko 0,001 % do oko 0,5% w/v. U još jednom izvođenju, surfaktant se inkorporirara u koncentraciji od oko 0,004, 0,005, 0,007, 0,01, 0,05, ili 0,1% w/v do oko 0,2% w/v. U još jednom drugom izvođenju, surfaktant se ugrađuje u koncentraciji od oko 0,01% do oko 0,1% w/v.

[0085] Kod nekih izvođenja, smanjenje viskoznosti se postiže sa relativno malo ili bez ikakvog surfaktanta, npr.0,1% ili manje ukupnog surfaktanta, ili 0,05% ili manje, ili 0,01% ili manje.

D. Amino kiseline

[0086] Amino kiseline su pronašle raznovrsnu upotrebu u formulacijama proteina kao puferska sredstva, agensi za pravljenje, stabilizatori i antioksidansi. Histidin i glutaminska kiselina se koriste da puferuju formulacije proteina u pH opsegu 5,5 - 6,5 i 4,0 5,5 respektivno. Imidazol grupa histidina ima pKa = 6,0 i karboksil grupa bočnog lanca glutaminske kiseline ima pKa od 4,3 što ih čini pogodnim za puferisanje u za njih opisanim pH opsezima. Glutaminska kiselina se nalazi u nekim formulacijama (npr., Stemgen®). Histidin se često nalazi u na tržištu dostupnim formulacijama proteina (npr., Xolair®, Herceptin®, Recombinate®). Obezbeđuje dobru alternativu za citrat, pufersko sredstvo poznato da pecka posle ubrizgavanja. Interesantno, za histidin je takođe registrovano da ima stabilišuće dejstvo kada se koristi u visokim koncentracijama i u tečnim i liofilisanim prezentacijama (Chen B, i saradnici, Pharm Res., 20(12): 1952-60 (2003)). Histidin (i do 60 mM) je takođe primećeno da smanjuje viskoznost formulacije sa visokom koncentracijom ovog antitela. Međutim, u istoj studiji, autori su primetili povećanu agregaciju i diskoloraciju za histidin koji obuhvata formulacije tokom studija zamrzavanja-otapanja antitela u posudama od nerđajućeg čelika. Autori su ovo pripisali dejstvu jona gvožđa ispuštenih usled korozije čeličnih posuda. Još jedna napomena o oprezu sa histidinom je da on prolazi foto-oksidaciju u prisustvu jona metala (Tomita M, i saradnici, Biochemistry, 8(12): 5149-60 (1969)). Upotreba metionina kao antioksidansa u formulacijama se čini ohrabrujućom; primećeno je da je delotvorna protiv izvesnog broja oksidativnih stresova (Lam XM, i saradnici, J Pharm Sci., 86(11): 1250-5 (1997)).

[0087] Amino kiseline kao što je glicin, prolin, serin i alanin stabilizuju proteine. Glicin je takođe često korišćen agen za pravljenje mase u liofilisanim formulacijama (npr., Neumega ®, Genotropin®, Humatrope®). Arginin se pokazao delotvornim agensom za suzbijanje agregacije i koristi se i za tečne i za liofilisane formulacije (npr., Activase®, Avonex®, Enbrel® tečnost).

E. Antioksidans:

[0088] Oksidacija ostataka proteina nastaje iz izvesnog broja različitih izvora. Pored dodavanja specifičnih antioksidanasa, sprečavanje oksidativnog oštećenja proteina obuhvata pažljivu kontrolu izvesnog broja činilaca tokom porstupka proizvodnje i skladištenja proizvoda kao što je atmosferski kiseonik, temperatura, izloženost svetlosti, i hemijska kontaminacija. Najčešće korišćeni farmaceutski antioksidansi su agensi smanjenja, čistači sa kiseonikom/slobodnim radikalima, ili agensi helacije. Antioksidansi u terapijskim formulacijama proteina moraju da budu rastvorljivi u vodi i ostanu aktivni tokom celog veka upotrebe proizvoda na polici. Agensi smanjenja i čistači sa kiseonikom (slobodnim radikalima rade pomoću ablacije aktivnih vrsta kiseonika u rastvoru. Agensi helacije kao što je EDTA mogu biti delotvorni putem vezivanja kontaminirajućih tragova metala koji pospešuju formiranje slobodnog radikala. Na primer, EDTA je korišćen u tečnoj formulaciji kiselog faktora rasta fibroblasta da se suzbije jonom metala katalizovana oksidacija ostataka cisteina. EDTA se koristi u proizvodima na tržištu kao što je Kineret® i Ontak®.

[0089] Međutim, sami antioksidansi mogu da indukuju druge kovalentne ili fizičke promene na proteinu. U literaturi postoji izvestan broj takvih slučajeva. Redukujući agensi (kao glutation) može prouzrokovati prekid intramolekularnih disulfidnih veza, koje mogu odvesti do preslaganja disulfida. U prisustvu jona prelaznog metala, askorbinska kiselina i EDTA su pokazale da promovišu oksidaciju metionina kod izvesnog broja proteina i peptida (Akers MJ, and Defelippis MR. Peptides and Proteins as Parenteral Solutions. In: Pharmaceutical Formulation Development of Peptides and Proteins. Sven Frokjaer, Lars Hovgaard, editors. Pharmaceutical Science. Taylor and Francis, UK (1999)); Fransson J.R., J. Pharm. Sci. 86(9): 4046-1050 (1997); Yin J, i saradnici, Pharm Res., 21(12): 2377-83 (2004)). Registrovano je da natrijum tiosulfat smanjuje nivoe svetla i temperature indukovane u oksidaciji metionina u rhuMab HER2; međutim, formiranje tiosulfat-protein adukta je takođe prijavljeno u ovoj studiji (Lam XM, Yang JY, i saradnici, J Pharm Sci.86(11): 1250-5 (1997)). Napravljen je izbor odgovarajućih antioksidanasa u skladu sa specifičnim naprezanjima i osetljivostima proteina.

F. Joni metala

[0090] Generalno, joni prelaznog metala su nepoželjni u formulacijama proteina jer oni mogu da katalizuju reakcije fizičke i hemijske degradacije kod proteina. Međutim, specifični joni metala su uključeni u formulacije kada su oni faktori zajedno sa proteinima i u suspenzionim formulacijama proteina gde one formiraju komplekse koordinacije (npr., suspenzija cinka u insulinu). Nedavno, upotreba magnezijumovih jona (10 -120 mM) je predložena da suzbije izomerizaciju asparaginske kiseline na izoasparaginskoj kiselini (WO 2004/039337).

[0091] Dva primera gde joni metala daju stabilnost ili povećanu aktivnost u proteinima su ljudska deoksiribonukleaza (rhDNase, Pulmozyme®), i Faktor VIII. U slučaju rhDNase, Ca<+2>jona (i do 100 mM) povećana stabilnost enzima kroz specifično mesto vezivanja (Chen B, i saradnici, J Pharm Sci., 88(4): 477-82 (1999)). Zapravo, uklanjanje jona kalcijuma iz rastvora sa EGTA je prouzrokovalo povećanje deaminacije i agregacije. Međutim, ovaj efekat je primećen samo kod Ca<+2 j>ona; koji nisu dvovalentni katjoni - Mg<+2>, Mn<+2>i Zn<+2>su primećeni da destabilizuju rhDNaze. Slični efekti su primećeni u Faktoru VIII. Ca<+2 i>Sr<+2>joni su stabilizovali ovaj protein dok su drugi kao Mg<+2>, Mn<+2>i Zn<+2>, Cu<+2>i Fe<+2>destabilizovali enzim (Fatouros, A., i saradnici., Int. J. Pharm., 155, 121-131 (1997). U odvojenoj studiji sa Faktorom VIII, primećeno je značajno povećanje u brzini agregacije u prisustvu Al<+3>jona (Derrick TS, i saradnici, J. Pharm. Sci., 93(10): 2549-57 (2004)). Autori primećuju da su drugi ekscipijenti kao puferske soli često kontaminirani sa Al<+3>jonima i ilustruju potrebu da koriste ekscipijente odgovarajućeg kvaliteta u formulisanim proizvodima.

G. Konzervansi:

[0092] Konzervansi su neophodni kada se razvijaju parenteralne formulacije za više upotreba koje obuhvataju više od jedne ekstrakcije iz iste posude. Njihova primarna funkcija je da suzbiju rast mikroba i osiguraju sterilnost proizvoda tokom celog veka upotrebe na polici ili uslova upotrebe leka. Često korišćeni konzervansi obuhvataju fenol, benzil alkohol, meta-kresol, alkil parabene kao što je metil paraben ili propil paraben, benzalkonijum hlorid, i benzetonijum hlorid. Drugi primeri jedinjenja sa antimikrobnom zaštitnom aktivnošću obuhvataju oktadecildimetilbenzil amonijak hlorid, heksametonijum hlorid. Drugi tipovi konzervanasa obuhvataju aromatične alkohole kao što je butil alkohol, fenol, benzil alkohol, (k)atehol, resorcinol, cikloheksanol, 3-pentanol. Iako konzervansi imaju dugu istoriju upotrebe, razvoj formulacija proteina koje obuhvataju konzervanse može biti izazov. Konzervansi skoro uvek imaju destabilišuće dejstvo (agregaciju) na proteine, i ovo postaje glavni činilac ograničavanja njihove upotrebe u formulacijama proteina iz više doza (Roy S, i saradnici, J Pharm Sci., 94(2): 382-96 (2005)).

[0093] Prezentacije olovke sa višestrukim ubrizgavanjem obuhvataju očuvane formulacije. Na primer, očuvane formulacije hGH su trenutno dostupne na tržištu. Norditropin® (tečnost, Novo Nordisk), Nutropin AQ® (tečnost, Genentech) i Genotropin (liofilisana - patrona sa dvostrukom komorom, Pharmacia i Upjohn) sadrže fenol dok je Somatrope® (Eli Lilly) formulisan sa m-Krezolom.

[0094] Nekoliko varijantnih rešenja treba razmotriti tokom razvoja formulacije očuvanih oblika doze. Delotvorna koncentracija konzervansa u proizvodu leka mora biti optimizovana. Ovo zahteva testiranje datog konzervansa u obliku doze sa opsezima koncentracije koji daju anti-mikrobnu delotvornost bez ugrožavanja stabilnosti proteina. Na primer, tri konzervansa su uspešno analizirana za razvoj tečne formulacije za interleukin-1 receptor (Tip I), korišćenjem diferencijalne skenirajuće kalorimetrije (DSC). Ovi konzervansi su po redosledu rangirani na osnovu njihovog uticaja na stabilnosti pri koncentracijama koje se često koriste u proizvodima na tržištu (Remmele RL Jr., i saradnici, Pharm Res., 15(2): 200-8 (1998)).

[0095] Neki konzervansi mogu da prouzrokuju rakcije na mestu ubrizgavanja, što je drugi činilac koj treba razmotriti kada se bira konzervans. U kliničkim ispitivanjima koja su usmerena na procenu konzervanasa i puferskih sredstava za Norditropin, primećena percepcija bola je bila niža u formulacijama koje sadrže fenol i benzil alkohol u poređenju sa formulacijom koja obuhvata m-Krezol (Kappelgaard A.M., Horm Res. 62 Suppl 3:98-103 (2004)). Interesantno, među često korišćenim konzervansom benzil alkohol poseduje anestetička svojstva (Minogue SC, and Sun DA., Anesth Analg., 100(3): 683-6 (2005)).

IV. Kompleti

[0096] Kao dodatno varijantno rešenje ovog opisa, ovde su opisani kompleti koji obuhvataju jednu ili više formulacija opisanih ovde spakovanih na način koji olakšava njihovu upotrebu za primenu ispitanicima. Takav komplet može da obuhvati ovde opisanu formulaciju (npr., supstancu koja obuhvata iblo koje od ovde opisanih antitela), spakovanu u posudu kao što je zaptivena boca, posuda, bočica za lekove za jednokratnu upotrebu ili više upotreba, unapred napunjen špric, ii unapred napunjen uređaj za ubrizgavanje, opciono sa nalepnicom prilepljenom na posudu ili obuhvaćenu u pakovanje koje opisuje upotrebu jedinjenja ili supstance za postupak primene. U jednom varijantnom rešenju ovog opisa, jedinjenje ili supstanca je spakovana u obliku jedinične doze. Ovaj komplet može još da obuhvati uređaj pogodan za primenu supstance prema specifičnom putu primene. Preporučljivo, ovaj komplet obuhvata oznaku koja opisuje upotrebu ovde opisanog antitela ili ovde opisane formulacije.

V. Doze

[0097] Režim doziranja obuhvaćen ovom metodom za lečenje ovde opisanih stanja odrediće dežurni lekar, uzimajući u obzir različite činioce koji modifikuju aktivnost lekova, npr. starost, bolest, telesnu težinu, pol i režim ishrane pacijenta, ozbiljnost infekcije, vreme primene i druge kliničke faktore. U različitim varijantnim rešenjima, dnevni režim je u opsegu od 0,1-50 mg preparata antitela po kilogramu telesne težine (računajući masu samog proteina, bez hemijske modifikacije). Kod nekih izvođenja, doziranje je oko 0,5 mg/kg do 20 mg/kg, ili oko 0,5-10 mg/kg.

[0098] Ove formulacije se generalno primenjuju parenteralno, npr. intravenozno, potkožno, u mišić, preko aerosola (u pluća, ili primena inhalacijom), ili preko depoa za dugoročno otpuštanje. Kod nekih izvođenja Formulacija se primenjuje intravenozno putem početne bolus injekcije posle čega sledi kontinualna infuzija da se zadrže nivoi terapijske cirkulacije leka. Kod drugih izvođenja, ova formulacija se primenjuje kao jednokratna doza. Prosečan stručnjak u ovoj oblasti će lako optimizovati delotovorno režime za doziranje i primenu kako određuje dobra lekarska praksa i kliničko stanje pojedinačnog pacijenta. Učestalost doziranja će zavisiti od farmakokinetičkih parametara agenasa i puta primene. Optimalnu farmaceutsku formulaciju će odrediti stručnjak u ovoj oblasti zavisno od puta primene i željenog doziranja. Videti na primer, Remington’s Pharmaceutical Sciences, 18th Ed. (1990, Mack Publishing Co., Easton, PA 18042) stranice 1435-1712. Takve formulacije mogu da utiču na fizičko stanje, stabilnost, brzinu in vivo otpuštanja, i brzinu in vivo klirensa agenasa primenjenih u obliku leka. Zavisno od puta primene, pogodna doza može biti izračunata u skladu sa telesnom težinom, područjem površine tela i veličinom organa. Dalje usklađivanje proračuna neophodnih da se odredi odgovarajuća doza za lečenje obuhvata svaku od gore pomenutih formulacija a rutinski radi prosečan stručnjak u ovoj oblasti bez nepotrebnog eksperimentisanja, posebno u svetlu informacije o dozi i ogledima opisanim ovde, kao i farmakokinetičkim podacima primećenim u gore razmatranim kliničkimi ispitivanjima na ljudima. Odgovarajuće doze je moguće utvrditi upotrebom utvrđenih ogleda za određivanje doza nivoa krvi u vezi sa odgovarajućim podacima vezanim za odgovor na dozu. Krajnji režim doze će odrediti dežurni lekar, imajući u vidu različite faktore koji modifikuju aktivnost lekova, npr. aktivnost specifičnu za lek, ozbiljnost oštećenja i odgovor pacijenta, starost, stanje, telesna težina, pol i dijeta pacijenta, ozbiljnost infekcije, vreme primene i druge kliničke faktore. Kako su sprovedene studije, više informacija će se pojaviti u pogledu odgovarajućih nivoa doziranja i trajanja terapije za različite bolesti i stanja.

VI. Terapijska upotreba ove formulacije

[0099] Ovde opisane formulacije su korisne za lečenje ili sprečavanje poremćaja vezanih za kosti, kao što su poremećaji vezani za kosti povezani sa abnormalnom aktivnošću osteoblasta ili osteoklasta. Kod nekih izvođenja, ova formulacija se primenjuje ispitaniku kod koga je poremećaj od kog vezan za kosti izabran iz grupe koja obuhvata ahondroplaziju, kleidokranijalnu disostozu, enhondromatozu, fibrozna displazija, Gaušerova bolest, hipofosfatemijski rahitis, Marfanov sindrom, multiple nasledne eksostoze, neurofibromatoza, osteogeneza imperfekta, osteopetroza, osteopoikiloza, sklerozne lezije, pseudoartroza, piogeni osteomijelitis, periodontalna bolest, anti-epileptičkim lekom indukovan gubitak kosti, primarni i sekundarni hiperparatiroidizam, sindormi familijarnog hiperparatiroidizma, bestežinskim stanjem indukovan gubitak kosti, osteoporoza kod muškaraca, postmenopausalni gubitak kostiju, osteoartritis, renalna osteodistrofija, infiltrativni poremećaji kosti, oralni gubitak kosti, osteonekroza vilice, juvenilna Padžetova (Paget’s) bolest, melorheostoza, metabolične bolesti kosti, mastocitoza, srpasta anemija/bolest, gubitak kostiju povezan sa transplantacijom organa, gubitak kostiju povezan sa transplantacijom bubrega, sistemski lupus eritematozus, ankilozirajući spondilitis, epilepsija, juvenilni artritisi, talasemija, mukopolisaharidoze, Fabrijeva (Fabry) bolest, Tarnerov (Turner) sindrom, Daunov (Down) sindrom, Klajnfelterov (Klinefelter) sindrom, lepra, Pertova (Perthe's) bolest, adolescentna idiopatska skolioza, infantilna pojava višestruke organske inflamatorne bolesti, Vinčesterov (Winchester) sindrom, Menkeova (Menkes) bolest, Vilsonova (Wilson’s) bolest, ishemijska bolest kostiju (kao što je Leg-Kalve-Pertesova (Legg-Calve-Perthes) bolest ili regionalna migratorna osteoporoza), anemijska stanja, stanja prouzrokovana steroidima, glukokortikoidom indukovan gubitak kostiju, heparinom indukovan gubitak kostiju, poremećaji koštane srži, skorbut, neuhranjenost, nedostatak kalcijuma, osteoporoza, osteopenija, alkoholizam, hronična bolest jetre, postmenopauzalno stanje, hronična inflamatorna stanja, reumatoidni artritis, inflamatorna bolest creva, ulcerativni kolitis, inflamatorni kolitis, Kronova bolest, oligomenoreja, amenoreja, trudnoća, dijabetes melitus, hipertiroidizam, poremećaji tiroidee, paratiroidni poremećaji, Kušingova (Cushing’s) bolest, akromegalija, hipogonadizam, imobilizacija ili zloupotreba, sindrom refleksne simpatetičke distrofije, regionalna osteoporoza, osteomalacija, gubitak kosti povezan sa zamenom zgloba, gubitak kosti povezan sa HIV, gubitak kosti povezan sa gubitkom hormona rasta, gubitak kosti povezan sa cističnom fibrozom, gubitak kosti povezan sa hemoterapijom, gubitak kosti povezan sa tumorom, gubitak kosti povezan sa hemoterapijom, gubitak kosti povezan sa tumorom, gubitak kosti povezan sa kancerom, hormonima uzrokovan ablativni gubitak kosti, višestruki mijelom, gubitak kosti indukovan lekom, anoreksija nervoza, bolešću uzrokovan gubitak kosti lica, bolešću uzrokovan gubitak kosti vilice, bolešću uzrokovan gubitak kosti lobanje, gubitak kosti povezan sa starenjem, facijalni gubitak kosti povezan sa starenjem, kranijalni gubitak kosti povezan sa starenjem, gubitak kostiju vilice povezan sa starenjem, gubitak kosti lobanje povezan sa starenjem, gbitak kosti povezan sa putovanjem u svemir.

[0100] Kod nekih izvođenja, ovde opisane formulacije su korisne za poboljšanje ishoda ortopedskih postupaka, stomatoloških postupaka, hirurškog zahvata ugradnje implanta, zamene zgloba, presađivanja kosti, kozmetičkog hirurškog zahvata kosti i popravke kosti kao što je zaceljenje preloma, neujednačeno zaceljenje kosti, odloženo potpuno zaceljenje kosti ili rekonstrukcija kosti. Jedna ili više formulacija može biti primenjena pre, tokom i/ili posle postupka, zamene, presađivanja, hirurškog zahvata ili popravke.

[0101] Formulacija ne treba da izleči ispitanika sa poremećajem ili potpuno zaštiti od pojave poremećaja vezanog za kosti da bi se postigao koristan biološki odgovor. Ovu formulaciju moguće je koristiti profilaktički, što znači da se zaštiti u celini ili delimično, od poremećaja vezanog za kost ili njegovog simptoma. Ovu formulaciju je takođe moguće koristiti terapijski da se poboljša, u celini ili delimično, poremećaj vezan za kost ili njegov simptom, ili da se štiti, u celini ili delimično, od daljeg napredovanja poremećaja vezanog za kost ili njegovog simptoma. Svakako, materijali i postupci iz ovog pronalaska su posebno korisni za povećanje gustine minerala kosti i održavanje povećane gustine minerala kosti tokom izvesnog vremenskog perioda.

[0102] Jedna ili više primena ovde opisanih formulacija može biti izvedena tokom terapijskog perioda od, na primer, oko 1 mesec do oko 12 meseci (npr., oko 2 mesecai, oko 3 meseca, oko 4 meseca, oko 5 meseci, oko 6 meseci, oko 7 meseci, oko 8 meseci, oko 9 meseci, oko 10 meseci, ili oko 11 meseci). Kod nekih izvođenja, ispitaniku se primenjuje jedna ili više doza ove formulacije da se održi gustina minerala kosti. Pojam "održavanje gustine minerala kosti" kako se ovde koristi znači da povećana gustina minerala kosti daje kao rezultat da početna doza ove formulacije ne iznosi više od oko 1% do oko 5% tokom perioda od oko 6 meseci, oko 9 meseci oko 1 godinu, oko 18 meseci, oko 2 godine, ili tokom pacijentovog života). Jasno je da pacijentu mogu zatrebati alternativne faze tretmana za povećanje gustine kosti i održavanja gustine kosti.

[0103] Pored toga, može biti prednost da se primeni više doza formulacije ili da se rasporedi primena doza, zavisno od režima terapije izabrane za određenog ispitanika. Formulaciju je moguće primeniti periodično tokom vremenskog perioda od godinu dana ili manje (npr., 9 meseci ili manje, 6 meseci ili manje, ili 3 meseca ili manje). U ovom smislu, formulaciju je moguće primeniti na čoveka jednog na svakih 7 dana, ili 2 nedelje, ili 3 nedelje, ili 1 mesec, ili 5 nedelja, ili 6 nedelja, ili 7 nedelja, ili 2 meseca, ili 9 nedelja, ili 10 nedelja, ili 11 nedelja ili 3 meseca, ili 13 nedelja ili 14 nedelja, ili 15 nedelja, ili 4 meseca ili 17 nedelja, ili 18 nedelja, ili 19 nedelja, ili 5 meseci, ili 21 nedelju, ili 22 nedelje, ili 23 nedelje, ili 6 meseci, ili 12 meseci.

VII. Kombinovana terapija

[0104] Tretman patologije kombinovanjem dva ili više agenasa koji ciljaju isti patogen ili biohemijsku putanju ponekad daje kao rezultat veću efikasnost i smanjena neželjena dejstva u odnosu na upotrebu terapijski relevantne doze svakog agensa samostalno. U nekim slučajevima, efikasnost kombinacije leka je aditiv (efikasnost kombinacije je približno jednaka zbiru dejstava za svaki lek pojedinačno), ali u drugim slučajevima dejstvo može biti sinergističko (efikasnost kombinacije je veća od zbira dejstava svakog leka uzetog pojedinačno). Kako se ovde koristi, pojam "kombinovana terapija" znači dva jedinjenja mogu biti isporučena na sličan način, npr. istovremeno, ili gde se jedno od jedinjenja primenjuje prvo, posle čega sledi drugi agens, npr. sekvencijalno. Željeni rezultat može biti bilo subjektivno osećanje jednog ili više simptoma ili objektivno prepoznatljivo poboljšanje prijema doze.

[0105] Kod nekih izvođenja, ova formulacija se primenjuje zajedno sa standardom leka za negovanje za tretman smanjene gustine minerala kosti. Kako se ovde koristi, pojam "standard nege" se odnosi na tretman koji je generalno prihvaćen od strane kliničara za izvestan tip pacijenta kome je dijagnostikovan izvestan tip bolesti. Kod nekih izvođenja, standard leka za negu se bira iz grupe koja obuhvata antiresorptivni lek, agens za formiranje kosti, antagonist receptora estrogena (uključujući, ali ne ograničavajući se na, raloksifen, bazedoksifen ili lasofoksifen) i lek koji ima stimulatorno dejstvo na osteoklaste. Kod nekih izvođenja, anti-resorptivni lek obuhvata, ali se ne ograničava na, bisfosfonat (uključujući, ali ne ograničavajući se na, alendronat, risedronat, ibandronat i zoledronat), estrogen ili analog estrogena, selektivni modulator receptora estrogena (SERM) i izvor kalcijuma, Tibolon, kalcitonin, kalcitriol i zamensku hormonsku terapiju. Kod nekih izvođenja, agens formiranja kosti obuhvata, ali se ne ograničava na paratiroidni hormon (PTH) ili njegov fragment peptida, sa PTHpovezan protein (PTHrp), koštani morfogenetički protein, osteogenin, NaF, PGE2agonist, statin, i RANK ligand (RANKL). Kod nekih izvođenja, taj lek ima stimulatorno dejstvo na osteoklaste obuhvata, ali se ne ograničava na, vitamin D, ili derivat vitamina D ili imitaciju ovih.

[0106] Kod nekih izvođenja, formulacija se primenjuje subjektu kada je kontraindikovano lečenje prema standardu ovde opisane medicinske nege.

PRIMERI

Primer 1 - Kalcijum acetat je smanjio učinkovit viskozitet formulacija antitela sklerostina

[0107] 10 ml izabranog anti-sklerostinskog antitela (75,7 mg/ml) je dijalizovano naspram 2 litra 10 mM Na(OAc) i 9% saharoze na 4°C tokom 2 sata. Izabrano anti-sklerostinsko antitelo (75,7 mg/ml) je koncentrovano na približno 160 mg/ml i razblaženo vodom na približno 140 mg/ml i 120 mg/ml. Apsorpcija razblaženih uzoraka je određena kao 120, 142 i 157 mg/ml, respektivno

[0108] 10 µl 1,0 M Ca(OAc)2je dodat u 1 ml 120 mg/ml, 140 mg/ml i 160 mg/ml uzoraka. Utvrđene su apsolutna viskoznost, pH i osmolarnost uzoraka (Videti Tabelu 2). Apsolutna viskoznost uzoraka (500 µl) je izmerena korišćenjem Brookfield LV-DVII viskometra sa kupom i pločom sa CPE-40 vretenom sa odgovarajućom temperaturom šolje uzorka regulisanom cirkulišućom vodenom kupkom na konstantnoj temperaturi od 25°C..

Tabela 2

[0109] Rezultati su ukazali da je 10 mM Ca(OAc)2dodato u tečno jedinjenje izabranog antitela smanjene viskoznosti za oko polovine. Ovaj eksperiment je izveden za svako od antitela Ab-4, Ab-5, Ab-13, Ab-14, Ab-19, Ab-20 i Ab-23.

Primer 2 - Podešavanje formulacija

[0110] 10 ml izabranog anti-sklerostinska antitela (75,7 mg/ml) je dijalizovano naspram 2 litra 10 mM Na(OAc), 6% saharoze ili 4% saharoze na 4°C tokom 2 sata. Zatim je svaka formulacija saharoze koncentrovana korišćenjem Amicons na približno 140 mg/ml zatim je razblažena sa vodom povratno do ciljanih koncentracija (t.j., 120 mg/ml, 140 mg/ml i 160 mg/ml). Utvrđeno je da su vrednosti apsorpcije razblaženih uzoraka 124 mg/ml (4% saharoza), 119,5 mg/ml (6% saharoza), 137.5 mg/ml (4% saharoza) i 142 mg/ml (6% saharoza), prema opisanom redosledu.

[0111] 10 µl 1,0 M Ca(OAc)2je dodat u 1 ml uzoraka. Viskoznost, osmolarnost i pH uzoraka su određeni (videti Tabelu 3)

Tabela 3

[0112] Ogled je ponovljen kao u nastavku: 10 ml izabranog anti-sklerostinskog anttela (75,7 mg/ml) je dijalizovano naspram 2 litra 10 mM Na(OAc), 6% saharoza ili 4% saharoza na 4°C tokom 2 sata. Zatim je svaka formulacija saharoze koncentrovana korišćenjem Amicon filtera na približno 140 mg/ml zatim je razblažena sa vodom povratno do ciljanih koncentracija (t.j., 70 mg/ml, 100 mg/ml i 120 mg/ml). Utvrđeno je da su vrednosti apsorpcije razblaženih uzoraka 71 mg/ml (4% saharoza), 68,2 mg/ml (6% saharoza), 99,4 mg/ml (4% saharoza), 100,5 (6% saharoza), 122 mg/ml (4% saharoza) i 113 mg/ml (6% saharoza), prema opisanom redosledu.

[0113] Određene su pH, osmolarnost i viskoznost uzoraka. Videti Tabelu 4.

Tabela 4.

[0114] Snižavanje pH za Ca(OAc)2pufersko sredstvo na 5,2 je zadržalo celu krajnju formulaciju pH vrednostima između 5,25 i 5,307. Formulacije sa 4% saharoze su bile ispod izotoničng opsega (250-350 mOsm/kg), ali 6% formulacije saharoze su bile blizu sredine izotoničnog opsega.

[0115] Za dalje procene dejstva 6% saharoze sa 10 mM Ca(OAc)2za smanjenje viskoznosti, gornji ogled je ponovljen sa daljim koncentracijama anti-sklerostinska antitela i do 160 mg/ml.

[0116] Pripremljeni su uzorci kako je opisano gore sa sledećim koncentracijama: 120 mg/ml, 140 mg/ml i 160 mg/ml. 10 µl 1,0 M Ca(OAc)2, pH 5,2, je dodato u svaki od uzoraka, određena je pH, osmolarnost i viskoznost uzoraka. Videti Tabelu 5.

Tabela 5

[0117] Gore opisani eksperimenti se izvode za svako od antitela Ab-4, Ab-5, Ab-13, Ab-14, Ab-19, Ab-20 i Ab-23.

Primer 3 - Dejstvo kalcijum acetata za druge formulacije sa visokom koncentracijom proteina

[0118] Naredni Primer je odredio da li kalcijum acetat smanjuje viskoznost formulacija koje obuhvataju visoku koncentraciju proteina koja nije sklerostinsko antitelo.

[0119] Utvrđeno je da ne-skloristin antitela #1-#5 imaju koncentraciju 131,6 mg/ml, 94 mg/ml, 113,2 mg/ml, 50 mg/ml i 106,3, prema opisanom redosledu. Pojam "nesklerostinska antitela" kako se ovde koristi znači antitelo koje nije ovde opisano antitelo sklerostina.

[0120] 10 µl 1,0 M Ca(OAc)2je dodat u 1 ml 5 gore razmatranih uzoraka. Utvrđene su viskoznost, pH i osmolarnost uzoraka (Videti Tabelu 6).

Tabela 6

[0121] Kalcijum acetat nije značajno smanjio viskoznost bilo kog od uzoraka.

Primer 4 - Dejstvo nekalcijumovih soli na viskoznost formulacije anti-sklerostinskog antitela u visokoj koncentraciji.

[0122] Sledeći eksperiment je izveden da se odredi da li nekalcijumove soli mogu biti sposobne da smanje viskoznost formulacije anti-sklerostinskog antitla.

[0123] Izabrano antisklerostinsko antitelo (isto kao u Primerima 1-2) je koncentrovano do ∼130 mg/mL. 10 µl od bilo 1,0 M (NH4)2SO4ili 1,0 M MgSO4je dodato u 1 ml uzorka antitela. Utvrđeno je da je viskoznost kontrole bila 30 cP. Utvrđeno je da MgSO4značajno smanjuje viskoznost uzorka (MgSO4+ uzorak = 16 cP). (NH4)2SO4ne smanjuje značajno viskoznost uzorka.

Primer 5 - Dejstvo drugih kalcijumovih soli na viskoznost formulacije anti-sklerostinskog antitela u visokoj koncentraciji.

[0124] Sledeći eksperiment je izveden da se odredi da li kalcijumove soli koje nisu kalcijum acetat mogu biti sposobne da smanje viskoznost formulacije anti-sklerostinskog antitla.

[0125] Izabrano anti-sklerostinsko antitelo (isto kao gore u Primerima 1-2) je koncentrovano do ∼125 mg/mL. 10 µl bilo 25 mM CaCl2ili 25 mM MgCl2je dodato u 1 ml uzorka antitela. Viskoznost kontrole je određena kao 18.5 cP. CaCl2i MgCl2su određeni da značajno smanjuju viskoznost uzorka (CaCl2+ uzorak = 9 cP i MgCl2+ uzorak = 8).

Primer 6 - Dejstvo kalcijum acetata na drugo anti-sklerostinsko antitelo.

[0126] Sledeći eksperiment je izveden da se odredi da li bi kalcijum acetat mogao imati sposobnost da smanji viskoznost formulacije anti-sklerostinskog antitla uz obuhvatanje nekog drugog antisklerostinskog antitela koje nije antielo u Primerima 1-2 gore.

[0127] Izabrano anti-sklerostinsko antitelo je koncentrovano do ∼131 mg/mL.10 µl 1,0 M Ca(OAc)2je dodato u 1 ml uzoraka antitela. Utvrđeno je da je viskoznost kontrole bila 17,3 cP. Utvrđeno je da Ca(OAc)2blago smanjuje viskoznost uzorka (15,3 cP)

[0128] Brojne modifikacije i varijacije u praksi ovog pronalaska su očekivane za stručnjaka u ovoj oblasti posle razmatranja trenutno preporučenih njegovih izvođenja. Shodno tome, jedina ograničenja koja treba postaviti u pogledu obima pronalaska su ona koja se javljaju u priloženim patentnim zahtevima.

LISTA SEKVENCI

[0129]

<110> Timothy Osslund

<120> Formulacije sa visokom koncentracijom antitela

<130> 31173/45219A

<140> US-61/334,986

<141> 2010-05-14

<160> 248

<170> PatentIn verzija 3.5

<210> 1

<211> 13

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-A & Ab-1 LCDR1

<400> 1

<210> 2

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-A i Ab-1 LCDR2

<400> 2

<210> 3

<211> 10

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-A i Ab-1 LCDR3

<400> 3

<210> 4

<211> 5

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-A i Ab-1 HCDR1

<400> 4

<210> 20

<211> 16

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-1 i Ab-2 HCDR2

<400> 5

<210> 6

<211> 4

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-A i Ab-1 HCDR3

<400> 6

<210> 7

<211> 654

<212> DNK

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Himera zeca i miša

<220>

<221 > razne_karakteristike

<223> Ab-A laki lanac (nema signala)

<400> 7

<210> 8

<211> 217

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Himera zeca i miša

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-A laki lanac (nema signala) <400> 8

<212> DNK

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Humanizovano antitelo <220>

<221> razne_karakteristike

<223> Ab-A teški lanac (nema signala) <400> 9

<210> 10

<211> 433

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Humanizovano antitelo <220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-A teški lanac (nema signala) <400> 10

<210> 11

<211> 390

<212> DNK

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Humanizovano antitelo

<220>

<221> razne_karakteristike

<223> Ab-1 lako promenljivo (sa signalom)

<210> 12

<211> 133

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Humanizovano antitelo

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-1 lako promenljivo (sa signalom) <400> 12

<210> 13

<211> 393

<212> DNK

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Humanizovano antitelo

<220>

<221 > razne_karakteristike

<223> Ab-1 teško promenljivo (sa signalom) <400> 13

<210> 14

<211> 131

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Humanizovano antitelo

<400> 14

<210> 15

<211> 10

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca <220>

<223> Ab-B LCDR1 <400> 15

<210> 16

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<223> Ab-B LCDR2

<400> 16

<210> 17

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> LCDR3

<400> 17

<210> 18

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-B HCDR1

<400> 18

<210> 19

<211> 16

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-B HCDR2

<400> 19

<210> 20

<211> 14

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-B HCDR3

<210> 21

<211> 642

<212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221 > razne_karakteristike <223> Ab-B laki lanac (nema signala) <400> 21

<210> 22

<211> 213

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-B laki lanac (nema signala) <400> 22

<212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221 > razne_karakteristike

<223> Ab-B teški lanac (nema signala) <400> 23

<210> 24

<211> 449

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-B teški lanac (nema signala)

<400> 24

<210> 25

<211> 15

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-C LCDR1

<400> 25

<210> 26

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-C LCDR2

<400> 26

<210> 27

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-C LCDR3

<400> 27

<210> 28

<211> 5

<<212> PRT>

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-C HCDR1

<400> 28

<210> 29

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-C HCDR2

<400> 29

<210> 30

<211> 16

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-C HCDR3

<400> 30

<210> 31

<211> 657

<212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221 > razne_karakteristike

<223> Ab-C laki lanac (nema signala) <400> 31

<210> 32

<211> 218

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-C laki lanac (nema signala)

<400> 32

<210> 33

<211> 1350

<212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221 > razne_karakteristike

<223> Ab-C teški lanac (nema signala) <400> 33

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-C teški lanac (nema signala) <400> 34

<210> 35

<211> 11

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-D LCDR1

<400> 35

<210> 36

<211> 7

<212> PRT

<213> veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-D LCDR2

<400> 36

<210> 37

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-D LCDR3

<210> 38

<211> 5

<212> PRT

<213> veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-D HCDR1

<400> 38

<210> 39

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-D HCDR2

<400> 39

<210> 40

<211> 10

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-D HCDR3

<400> 40

<210> 41

<211> 645

<212> DNK

<213> Mus musculus

<400> 41

<210> 42

<211> 214

<212> PRT <213> Mus musculus <400> 42

<212> DNK <213> Mus musculus

<400> 43

<210> 44

<211> 443

<212> PRT

<213> Mus musculus <400> 44

<210> 45

<211> 11

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-2 LCDR1

<400> 45

<210> 46

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-2 LCDR2

<400> 46

<210> 47

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-3 LCDR3

<400> 47

<210> 48

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-2 HCDR1

<400> 48

<210> 49

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-2 HCDR2

<400> 49

<210> 50

<211> 12

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-2 HCDR3

<400> 50

<210> 51

<211> 642

<212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221 > razne_karakteristike

<223> Ab-2 laki lanac (nema signala) <400> 51

<210> 52

<211> 213

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-2 laki lanac (nema signala) <400> 52

<210> 53

<211> 1338

<212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221 > razne_karakteristike

<223> Ab-2 teški lanac (nema signala) <400> 53

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-2 teški lanac (nema signala) <400> 54

<210> 55

<211> 12

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-3 i Ab-15 LCDR1

<400> 55

<210> 56

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-3 i Ab-15 LCDR2

<400> 56

<210> 57

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-3 i Ab-15 LCDR3

<210> 58

<211> 5

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-3 i Ab-15 HCDR1

<400> 58

<210> 59

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-3 i Ab-15 HCDR2

<400> 59

<210> 60

<211> 16

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-3 i Ab-15 HCDR3

<400> 60

<210> 61

<211> 648

<212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221 > razne_karakteristike

<223> Ab-3 laki lanac

<400> 61

<210> 62

<211> 215

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-3 laki lanac (nema signala)

<400> 62

<210> 63

<211> 1350

<212> DNK

<213> Mus musculus <220>

<221> Razne_karakteristike <223> Ab-3 teški lanac <400> 63

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-3 teški lanac (nema signala) <400> 64

<210> 65

<211> 324

<212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221 > razne_karakteristike <223> Ab-15 lako promenljivo

<400> 65

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-15 lako promenljivo <400> 66

<210> 67

<211> 375

<212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221 > razne_karakteristike <223> Ab-15 teški promenljiv <400> 67

<210> 68

<211> 125

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-15 teški promenljiv <400> 68

<210> 69

<211> 645

<212> DNK

<213> Veštačka sekvenca <220>

<223> Humanizovano antitelo <220>

<221 > razne_karakteristike <223> Ab-15 laki lanac <400> 69

<210> 70

<211> 215

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela <220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-15 laki lanac

<400> 70

<211> 1353

<212> DNK

<213> Veštačka sekvenca <220>

<223> Humanizovano antitelo <220>

<221> razne_karakteristike <223> Ab-15 teški lanac <400> 71

<210> 72

<211> 451

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela <220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-15 teški lanac

<400> 72

<210> 73

<211> 11

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-4 i Ab-5 LCDR1

<400> 73

<210> 74

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-4 i Ab-5 LCDR2

<400> 74

<210> 75

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-4 i Ab-5 LCDR3

<400> 75

<210> 76

<211> 5

<<212> PRT>

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-4 i Ab-5 HCDR1

<400> 76

<210> 77

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-4 i Ab-5 HCDR2

<400> 77

<210> 78

<211> 14

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca <220>

<223> HCDR3

<400> 78

<210> 79

<211> 645

<212> DNK

<213> Mus musculus <220>

<221 > Razne_karakteristike <223> Ab-4 laki lanac <400> 79

<210> 80

<211> 214

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-4 laki lanac

<400> 80

<210> 81 <211> 1344 <212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221 > razne_karakteristike <223> Ab-4 teški lanac

<400> 81

<210> 82

<211> 447

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-4 teški lanac

<400> 82

<210> 83 <211> 321 <212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221 > Razne_karakteristike

<223> Promenljivo lako Ab-5 laki promenljiv <400> 83

<210> 84

<211> 107

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-5 lak promenljiv

<400> 84

<210> 85

<211> 369

<212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221> Razne_karakteristike <223> Ab-5 teški promenljiv

<400> 85

<210> 86

<211> 123

<212> PRT

<213> Mus musculus

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-5 teški promenljiv <400> 86

100105110

<210> 87

<211> 642

<212> DNK

<213> Veštačka sekvenca <220>

<223> Humanizovano antitelo <220>

<221 >Razne_karakteristike <223> Ab-5 laki lanac

<400> 87

<210> 88

<211> 214

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca <220>

<223> Humanizovano antitelo <220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-5 laki lanac

<400> 88

<210> 89 <211> 1347 <212> DNK

<213> Veštačka sekvenca <220>

<223> Humanizovano antitelo <220>

<221 > Razne_karakteristike <223> Ab-5 teški lanac <400> 89

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca <220>

<223> Humanizovano antitelo <220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-5 teški lanac

<400> 90

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-6 LCDR1

<400> 91

<210> 92

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-6 LCDR2

<400> 92

<210> 93

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-6 LCDR3

<400> 93

<210> 94

<211> 5

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-6 HCDR1

<400> 94

<210> 95

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca <220>

<223> Ab-6 HCDR2 <400> 95

<210> 96

<211> 14

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca <220>

<223> Ab-6 HCDR3 <400> 96

<210> 97

<211> 645

<212> DNK

<213> Mus musculus <220>

<221 > razne_karakteristike <223> Ab-6 laki lanac <400> 97

<210> 98

<211> 214

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-6 laki lanac

<400> 98

<210> 99

<211>1344

<212> DNK

<213> Mus musculus <220>

<221 > razne_karakteristike <223> Ab-6 teški lanac <400> 99

<210> 447

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-6 teški lanac

<400> 100

<210> 101

<211> 11

<212> PRT

<213> veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-7 LCDR1

<400> 101

<210> 102

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-7 LCDR2

<400> 102

<210> 103

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-7 LCDR3

<400> 103

<210> 104

<211> 5

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<223> Ab-7 HCDR1

<400> 104

<210> 105

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-7 HCDR2

<400> 105

<210> 106

<211> 14

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-7 HCDR3

<400> 106

<210> 107

<211> 642

<212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221 > razne_karakteristike

<223> Ab-7 laki lanac

<400> 107

<210> 108

<211> 214

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-7 laki lanac

<400> 108

<210> 109

<211> 1341

<212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221 > razne_karakteristike <223> Ab-7 teški lanac

<400> 109

<211> 447

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-7 teški lanac

<400> 110

<210> 111

<211> 11

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-8 LCDR1

<400> 111

<210> 112

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-8 LCDR2

<400> 112

<210> 113

<211> 9

<<212> PRT>

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-8 LCDR3

<400> 113

<210> 114

<211> 5

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-8 HCDR1

<400> 114

<210> 115

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-8 HCDR2

<400> 115

<210> 116

<211> 14

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-8 HCDR3

<400> 116

<210> 117

<211> 645

<212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221 > razne_karakteristike

<223> Ab-8 laki lanac

<210> 118

<211> 214

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-8 laki lanac

<400> 118

<210> 119 <211> 1344

<212> DNK

<213> Mus musculus

<220>

<221> razne_karakteristike <223> Ab-8 teški lanac

<400> 119

<210> 120

<212> PRT

<213> Mus musculus

<220>

<221> RAZNE_KARAKTERISTIKE <223> Ab-8 teški lanac

<400> 120

<210> 121

<211> 11

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-9 LCDR1

<400> 121

<210> 122

<211> 7

<212> PRT

<213> veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-9 LCDR2

<400> 122

<210> 123

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-9 LCDR3

<400> 123

<210> 124

<211> 5

<212> PRT

<213> veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-9 HCDR1

<400> 124

<210> 125

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-9 HCDR2

<400> 125

<210> 126

<211> 14

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-9 HCDR3

<400> 126

<210> 127

<211> 642

<212> DNK <213> Mus musculus <400> 127

<210> 128

<211> 214

<212> PRT <213> Mus musculus <400> 128

<210> 129 <211> 1350

<212> DNK <213> Mus musculus

<400> 129

<210> 130

<211> 450

<212> PRT <213> Mus musculus

<210> 131

<211> 11

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-10 LCDR1

<400> 131

<210> 132

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-10 LCDR2

<400> 132

<210> 133

<211> 9

<<212> PRT>

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-10 LCDR3

<400> 133

<210> 134

<211> 5

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-10 HCDR1

<400> 134

<210> 135

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-10 HCDR2

<400> 135

<210> 136

<211> 14

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-10 HCDR3

<400> 136

<210> 137

<211> 645

<212> DNK

<213> Mus musculus

<400> 137

<210> 138

<211> 214

<212> PRT <213> Mus musculus <400> 138

<212> DNK <213> Mus musculus

<400> 139

<210> 140

<211> 447

<212> PRT

<213> Mus musculus <400> 140

<210> 141

<211> 10

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-11 i Ab-16 LCDR1

<400> 141

<210> 142

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-11 i Ab-16 LCDR2

<400> 142

<210> 143

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-11 i Ab-16 LCDR3

<400> 143

<210> 144

<211> 5

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-11 i Ab-16 HCDR1

<400> 144

<210> 145

<211> 17

<212> PRT

<213> veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-11 i Ab-16 HCDR2

<400> 145

<210> 146

<211> 12

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-11 i Ab-16 HCDR3

<400> 146

<210> 147

<211> 642

<212> DNK

<213> Mus musculus

<400> 147

<210> 148 <211> 213

<212> PRT <213> Mus musculus

<400> 148

<211> 1338 <212> DNK <213> Mus musculus

<400> 149

<210> 150

<211> 445

<212> PRT <213> Mus musculus

<210> 151 <211> 318

<212> DNK <213> Mus musculus <400> 151

<210> 152

<211> 106

<212> PRT <213> Mus musculus <400> 152

<210> 153

<211> 363

<212> DNK <213> Mus musculus

<210> 154

<211> 121

<212> PRT <213> Mus musculus

<400> 154

<210> 155

<212> DNK

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela <400> 155

<210> 156

<211> 213

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela <400> 156

<210> 157

<211> 1341

<212> DNK

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela

<400> 157

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela <400> 158

<210> 159

<211> 11

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-12 LCDR1

<400> 159

<210> 160

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-12 LCDR2

<400> 160

<210> 161

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-12 LCDR3

<210> 162

<211> 5

<212> PRT

<213> veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-12 HCDR1

<400> 162

<210> 163

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-12 HCDR2

<400> 163

<210> 164

<211> 14

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-12 HCDR3

<400> 164

<210> 165

<211> 645

<212> DNK

<213> Mus musculus

<400> 165

<210> 166

<211> 214

<212> PRT <213> Mus musculus <400> 166

<212> DNK <213> Mus musculus

<400> 167

<210> 168

<211> 447

<212> PRT

<213> Mus musculus <400> 168

<210> 169

<211> 12

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-13 i Ab-14 LCDR1

<400> 169

<210> 170

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-13 i Ab-14 LCDR2

<400> 170

<210> 171

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-13 i Ab-14 LCDR3

<400> 171

<210> 172

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-13 i Ab-14 HCDR1

<400> 172

<210> 173

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-13 i Ab-14 HCDR2

<400> 173

<210> 174

<211> 11

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-13 i Ab-14 HCDR3

<400> 174

<210> 175

<211> 645

<212> DNK

<213> Mus musculus

<400> 175

<210> 176 <211> 215

<212> PRT <213> Mus musculus <400> 176

<212> DNK <213> Mus musculus

<400> 177

<210> 178

<211> 445

<212> PRT

<213> Mus musculus <400> 178

<210> 179 <211> 324

<212> DNK <213> Mus musculus <400> 179

<210> 180

<211> 108

<212> PRT <213> Mus musculus <400> 180

<210> 181 <211> 363

<212> DNK <213> Mus musculus <400> 181

<210> 182

<211> 121

<212> PRT <213> Mus musculus <400> 182

<210> 183

<211> 363

<212> DNK

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela

<400> 183

<210> 184

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela

<400> 184

<210> 185

<211> 1341

<212> DNK

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela <400> 185

<210> 186

<211> 447

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela <400> 186

<210> 187

<211> 12

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-17 i Ab-18 LCDR1

<400> 187

<210> 188

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-17 i Ab-18 LCDR2

<400> 188

<210> 189

<211> 8

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> LCDR3

<210> 190

<211> 5

<212> PRT

<213> veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-17 i Ab-18 HCDR1

<400> 190

<210> 191

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-17 i Ab-18 HCDR2

<400> 191

<210> 192

<211> 13

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sintetički peptid

<400> 192

<210> 193

<211> 390

<212> DNK

<213> Mus musculus

<400> 193

<210> 194

<211> 130

<212> PRT <213> Mus musculus

<400> 194

<212> DNK <213> Mus musculus <400> 195

<210> 196

<211> 141

<212> PRT <213> Mus musculus <400> 196

<210> 197

<211> 390

<212> DNK

<213> veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela <400> 197

<210> 198

<211> 130

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela

<400> 198

<210> 199

<211> 423

<212> DNK

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela <400> 199

<210> 200

<211> 141

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela <400> 200

<210> 201

<211> 11

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca <220>

<223> Ab-19, Ab-20 i Ab-23 LCDR1 <400> 201

<210> 202

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-19, Ab-20 i Ab-23 LCDR2 <400> 202

<210> 203

<211> 8

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-19, Ab-20 i Ab-23 LCDR3 <400> 203

<210> 204

<211> 5

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-19, Ab-20 i Ab-23 HCDR1 <400> 204

<210> 205

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-19, Ab-20 i Ab-23 HCDR2 <400> 205

<210> 206

<211> 11

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<223> Ab-19, Ab-20 i Ab-23 HCDR3 <400> 206

<210> 207

<211> 107

<212> PRT

<213> Mus musculus

<400> 207

<210> 208

<211> 120

<212> PRT

<213> Mus musculus

<400> 208

<210> 209

<211> 381

<212> DNK <213> Mus musculus

<400> 209

<210> 210

<211> 127

<212> PRT <213> Mus musculus

<210> 211

<211> 417

<212> DNK <213> Mus musculus

<400> 211

<210> 212

<211> 139

<212> PRT

<213> Mus musculus

<400> 212

<210> 213

<211> 381

<212> DNK

<213> veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela <400> 213

<210> 214

<211> 127

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela

<400> 214

<212> DNK

<213> Mus musculus

<400> 215

<210> 216

<211> 139

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sekvenca humanizovanog antitela <400> 216

<210> 217

<211> 318

<212> DNK <213> Mus musculus

<400> 217

<210> 218

<211> 106

<212> PRT <213> Mus musculus

<400> 218

<210> 219

<211> 360

<212> DNK <213> Mus musculus

<400> 219

<210> 220

<211> 120

<212> PRT <213> Mus musculus

<400> 220

<210> 221 <211> 639

<212> DNK <213> Mus musculus <400> 221

<210> 222

<211> 213

<212> PRT <213> Mus musculus

<400> 222

<210> 223

<211> 1338 <212> DNK <213> Mus musculus

<400> 223

<210> 224

<211> 446

<212> PRT <213> Mus musculus

<400> 224

<210> 225

<211> 11

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-21 i Ab-22 LCDR1

<400> 225

<210> 226

<211> 7

<212> PRT

<213> veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-21 i Ab-22 LCDR2

<400> 226

<210> 227

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-21 i Ab-22 LCDR3

<400> 227

<210> 228

<211> 5

<212> PRT

<213> veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-21 i Ab-22 HCDR1

<400> 228

<210> 229

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-21 i Ab-22 HCDR2

<400> 229

<210> 230

<211> 10

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Ab-21 i Ab-22 HCDR3

<400> 230

<210> 231

<211> 381

<212> DNK <213> Mus musculus

<400> 231

<210> 232

<211> 128

<212> PRT <213> Mus musculus

<400> 232

<211> 411 <212> DNK <213> Mus musculus <400> 233

<210> 234

<211> 138

<212> PRT <213> Mus musculus <400> 234

<210> 235

<211> 324

<212> DNK <213> Mus musculus

<400> 235

<210> 236

<211> 108

<212> PRT <213> Mus musculus <400> 236

<210> 237

<211> 357

<212> DNK <213> Mus musculus <400> 237

<210> 238

<211> 119

<212> PRT <213> Mus musculus

<210> 239

<211> 15

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sintetički peptid

<400> 239

<210> 240

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sintetički peptid

<400> 240

<210> 241

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sintetički peptid

<400> 241

<210> 242

<211> 5

<<212> PRT>

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sintetički peptid

<400> 242

<210> 243

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Sintetički peptid

<400> 243

<210> 244

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<223> Sintetički peptid

<400> 244

<210> 245

<211> 657

<212> DNK

<213> Mus musculus

<400> 245

<210> 246

<211> 218

<212> PRT

<213> Mus musculus

<400> 246

<210> 247

<211> 442

<212> PRT <213> Mus musculus <400> 247

<210> 248

<211> 1329 <212> DNK <213> Mus musculus

<400> 248

Claims (23)

Patentni zahtevi

1. Sterilna tečna formulacija koja ima apsolutnu viskoznost od 10 cP ili manje obuhvata: (a) antisklerostinski imunoglobulin pri koncentraciji od barem 70 mg/mL; i (b) kalcijum acetat u koncentraciji koja se kreće u opsegu od 1 mM do 20 mM, pri čemu anti-sklerostinski imunoglobulin obuhvata sekvence amino kiseline sa SEK ID BR: 86 i SEK ID BR: 84.

2. Formulacija iz patentnog zahteva 1, pri čemu ova formulacija obuhvata ukupnu koncentraciju acetata između 10 mM i 90 mM.

3. Formulacija iz patentnog zahteva 1 ili patentnog zahteva 2 pri čemu ova formulacija obuhvata ukupnu koncentraciju acetata između 30 mM i 90 mM ili između 30 mM i 75 mM.

4. Formulacija iz patentnog zahteva 2 ili patentnog zahteva 3 pri čemu je koncentracija soli kalcijuma barem 5 mM i ne veća od 15 mM, i ova koncentracija acetata je barem 50 mM.

5. Formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1-4 pri čemu je imunoglobulin u koncentraciji od 70 mg/mL do 200 mg/mL.

6. Formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1-5, čija je ukupna osmolarnost manja od 350 mOsm/L.

7. Formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1-5, pri čemu je imunoglobulin prisutan u koncentraciji od 120 mg/mL.

8 Formulacija iz patentnog zahteva 7, pri čemu je imunoglobulin prisutan u koncentraciji od 140 ` mg/ml.

9. Formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1-5, pri čemu je imunoglobulin prisutan u koncentraciji od 90 mg/ml.

10. Formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1-5, pri čemu apsolutna viskoznost ove formulacije jeste 8 cP ili manja.

11. Formulacija iz patentnog zahteva 10, pri čemu apsolutna viskoznost ove formulacije jeste 6 cP ili manja.

12. Formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1-11, pri čemu ova formulacija još obuhvata poliol u količini u opsegu od 4% w/v do 6% w/v.

13. Formulacija iz patentnog zahteva 12, pri čemu je poliol saharoza.

14. Formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1-13, pri čemu ova formulacija ima pH u opsegu od 4,5 do 6.

15. Formulacija iz patentnog zahteva 14, pri čemu ova formulacija ima pH u opsegu od 5 do 5,5.

16. Postupak za smanjenje viskoznosti formulacije proteina, ovaj postupak obuhvata dodavanje kalcijum acetata pri koncentraciji između 1 mM i 20 mM, na anti-sklerostinsku imunoglobulin formulaciju, pri čemu ova formulacija obuhvata imunoglobulin u koncentraciji od 70 mg/mL do 200 mg/mL, pri čemu ovaj anti-sklerostinski imunoglobulin obuhvata sekvence amino kiseline SEK ID BR: 86 i SEK ID BR: 84, i pri čemu viskoznost ove formulacije sa kalcijum acetatom jeste smanjena u poređenju sa viskoznošću formulacije antitela bez kalcijum acetata.

17. Formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1-15, pri čemu ovaj imunoglobulin ima teške lance SEK ID BR:.90 i lake lance SEK ID BR:88.

18. Formulacija iz patentnog zahteva 17, još obuhvata surfaktant.

19. Formulacija iz patentnog zahteva 18, pri čemu ova koncentracija surfaktanta jeste od 0,004% w/v do 0,2% w/v.

20. Formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1-15 i 17, pri čemu kalcijum acetat smanjuje apsolutnu viskoznost iz formulacije za barem 10% u poređenju sa viskoznošću formulacije antitela bez kalcijum acetata.

21. Formulacija iz patentnog zahteva 19, pri čemu je surfaktant polisorbat 20.

22. Formulacija iz jednog od patentnih zahteva 1-15 i 17-21 za upotrebu u postupku za poboljšanje ishoda ortopedskog postupka, stomatološkog postupka, ugradnje implanta, zamene zgloba, presađivanje kosti, kozmetičkoj hirurgiji kosti ili popravku kosti, ili za upotrebu u postupku za lečenje osteoporoze ili osteopenije.

23 Formulacija za upotrebu u ovom postupku iz patentnog zahteva 22, pri čemu je popravak kosti zaceljenje preloma, neujednačeno zaceljenje kosti, odloženo potpuno zaceljenje kosti ili rekonstrukcija lica.