RS51698B - Pirolopirimidini kao inhibitori protein kinaza - Google Patents

Description

Ovaj pronalazak se odnosi na supstituisane pirolopirimidine, njihovo dobijanje, farmaceutske preparate koji sadrže ova jedinjenja, i njihovu farmaceutsku primenu u tretmanu bolesnih stanja koja se mogu regulisati putem inhibiranja protein kinaza.

Protein kinaze učestvuju u signališućim događajima koji kontrolišu aktiviranje, rast i diferencijaciju ćelija kao odgovor na ekstracelularne medijatore i na promene u okruženju. U opštem slučaju, ove kinaze spadaju u nekoliko grupa; one koje pretežno fosforiluju serin i/ili treonin ostatke i one koje pretežno fosforiluju tirozin ostatke [S. K. Hanks and T. Hunter,FASEB. J. r1995, 9, str. 576-596]. Serin/treonin kinaze uključuju npr. C izoforme protein kinaze [A. C. Nevvton,J. Biol. Chem.,1995, 270, str. 28495-28498] i grupu ciklin-zavisnih kinaza kao što je cdc2 [J. Pines,Trends in Bioshemical Sciences,1995, 18, str. 195-197]. Tirozin kinaze uključuju receptore faktora rasta koji se protežu duž membrane kao što je receptor epidermalnog faktora rasta [S. Ivvashita and M. Kobazashi,Cellular Signaling,1992, 4, str. 123-132], i ne-receptorske kinaze citosola kao što su p56tck, p59fYn, ZAP-70 i csk kinaze [C. Chan et. al.,Ann. Rev. Immunol.,1994, 12, str. 555-592].

Neodgovarajuće visoka aktivnost protein kinaza uključena je u mnoga obolenja koja nastaju usled nenormalne ćelijske funkcije. Ovo se može pojaviti bilo direktno ili indirektno, npr. otkazivanjem odgovarajućih kontrolnih mehanizama za kinaze, vezanih npr. za mutaciju, preteranu ekspresiju ili neodgovarajuće aktiviranje enzima; ili prekomernom ili nedovoljnom produkcijom citokina ili faktora rasta koji takođe učestvuju u transdukciji signala prema kinazama ili od njih. U svim ovim slučajevima može se očekivati da će selektivna inhibicija aktivnosti kinaza dati povoljan efekat.

Syk je 72-kDa tirozin kinaza proteina citoplasme koja se izlučuje u različitim hematopejskim ćelijama i suštinski je element u nekoliko kaskada koje vezuju receptore antigena na odgovorima ćelija. Na taj način, Syk igra centralnu ulogu u signaliziranju visokog afiniteta IgE receptora, FceR1 , u mastoidnim ćelijama i u signaliziranju receptor antigena u T i B limfocitima. Putanja transdukcije signala u mastoidnim, T i B ćelijama imaju zajedničke osobine. Domen receptora koji vezuje ligand izostavlja (propušta) aktivnost sopstveno tirozin kinaze. Međutim, oni ostvaruju interakciju sa transdukcionim sub-jedinicama koje imaju aktivacione motive bazirane na tirozin imunoreceptoru (ITAMs) [M. Reth,Nature,1989, 338, str. 383-384]. Ovi motivi su prisutni u obe 6 i y sub-jedinice FceR1, u ^-jedinici receptora T ćelija (TCR) i u IgGa i IgGS sub-jedinicama receptora B ćelija (BCR).

[N. S. van Oers and A. VVeiss,Seminars in lmmunology,1995, 7, str. 227-236]. Posle vezivanja antigena i multimerizacije, ITAM ostaci se fosforiluju protein tirozin kinazama familije Src. Syk pripada jedinstvenoj klasi tirozin kinaza koje imaju dva sparena Src homologa 2 (SH2) oomena i C krajnji katalitički domen. Ovi SH2 domeni vezuju sa visokim afinitetom prema ITAMs i ova SH2-posredovana asocijacija Syk sa jednim aktiviranim receptorom stimuliše aktivnost Syk kinaze i kolalizuje Syk na plazma membranu

Kod miševa sa deficitom Syk, inhibira se degranulacija mastoidnih ćelija, što sugeriše da je ovo jedan važan cilj u razvoju sredstava za stabilizaciju mastoidnih ćelija [P. S. Costello,Oncogene,1996, 13, str. 2595-2605]. Slične studije su pokazale kritičnu ulogu Syk u signaliziranju BCR i TCR [A. M. Cheng,Nature,1995, 378, str. 303-306, (1995) i D. H. Chu et al.,Immunological Revievvs,1998, 165, str. 167-180]. Pokazuje se da je Syk takođe uključen u preživljavanju eozinofila u odgovoru na IL-5 i GM-SCF [S. Yousefi et al.,J. Exp. Med., 1996, 183, str. 1407-1414]. Uprkos ključne uloge koju Syk ima u signaliziranju kod mastoidnih ćelija, BCR i T ćelija, malo se zna o mehanizmu putem koga Syk vrši prenos ka narednim izvršiocima. Pokazalo se da su dva adaptor proteina, BLNK (Linker protein B ćelija, SLP-65) i SLP-76 substrati za Syk u B ćelijama i mastoidnim ćelijama respektivno i smatra se da predstavljaju međuvezu Syk sa narednim izvršiocima [M. Ishiai et al.,Immunity,1999, 10, str. 117-125 i L. R. Hendricks-Taylor et al.,J. Biol. Chem.,1997, 272, str. 1363-1367]. Pored toga čini se da Syk igra važnu ulogu na putanji signalizacije CD40, koji igra važnu ulogu u proliferaciji B ćelija [M. Faris et al.,J. txp. Med.,1994, 179, str. 1923-1931].

Syk je dalje uključena u aktivaciju krvnih pločica stimulisanih preko IgG receptora niskog afiniteta (Fc gamma-RIIA) ili stimulisanih kolagenom [F. Yanaga et al.,Biochem. J.,1995, 311, (Pt. 2) str. 471-478].

Kinaza fokalne adhezije (FAK) je ne-receptorska tirozin kinaza uključena u putanju transdukcije signala posredovanog integrinom. FAK se locira zajedno sa integrinima na fokalnim kontakt mestima, a pokazalo se da aktivacija FAK i njeno fosforilovanje tirozina kod mnogih tipova ćelije zavisno od vezivanja integrina na njihove ekstracelularne ligande. Rezultati nekoliko studidja pdržavaju hipotezu da FAK inhibitori mogu biti korisni u tretmanu kancera. Na primer, FAK-deficitarne ćelije slabo migriraju u odgovoru na hemotaktičke signale i prekomernu ekspresiju C-krajnjeg domena FAK blokira širenje ćelija kao i hamotaktičku migraciju (Sieg et al.,J. Cell Science,1999, 112, 2677-2691; Richardson A. and Parsons T.,Cell,1997, 97, 221-231); pored toga, ćelije tumora tretirane sa FAK antisens oligonukleotidima izgubile su svoj dodatak i podvrgnuti su apoptozi (Xu et al.,Cell Growth Differ.,1996, 4, 413-418). Postoje izveštaji o povećanoj ekspresiji FAK kod karcinoma prostate, dojke, tiroide, debelog creva i pluća. Nivo ekspresije FAK je u direktnoj vezi sa tumorima koji pokazuju najagresivniji fenotip.

Angiogeneza ili formiranje novih krvnih sudova putem razvijanja iz posotojeće vaskulature od centralnog je značaja za razvoj embriona i organogenezu. Nenormalno povećana neovaskularizacija je uočena kod reumatoidnog artritisa, dijabetske retinopatije i tokom razvoja tumora vi-.">lkman,Nat. Med.,1995, 1, 27-31.). Angiogeneza je složen višestepeni proces koji uključuje aktivaciju, migraciju, proliferaciju i preživljavanje endotelijalnih ćelija. Ekstenzivne studije na polju angiogeneze tumora u poslednje dve dekade identifikovale su određeni broj terapeutskih ciljeva uključujući i kinaze, proteaze i integrine, što je rezultovalo otkrićima mnogih antiangiogenih sredstava, uključujući KDR inhibitore od kojih su neki trenutno na kliničkoj evaluaciji (Jekunen, et al.,Cancer Treatment Rev.,1997, 23, 263-286). Inhibitori angiogeneze se mogu koristiti kao glavni, pomoćni čak i preventivni kod pojavljivanja ili ponovnog rasta maligniteta.

Nekoliko proteina uključenih u segregaciju hromozoma i pojavu vretenaste strukture identifikovani su u kvascu idrosophila.Razgradnja ovih proteina dovodi do de-segregacije hromozoma i monopolarnih ili razgrađenih spindela. Među ovim kinazama su Ipl1 i aurora kinaze iz S.cerevisiaeidrosophilarespektivno, koje au potrebne za separaciju centrozoma i segregaciju hromozoma. Nedavno je kloniran jedan humani homolog Ipl1 kvasca i karakterisan u raznim laboratorijama. Ova kinaza nazvana Aurora2, STK15 ili BTAK pripada serin/tronin familiji kinaza. Bischoff et al. su pokazali da je Aurora2 onkogena i pojačana kod humanog kolorektalnog kancera{ EMBO J.,1998, 17, 3052-3065). Ona se takođe navodi kod kancera koji uključuju epitelijalne tumore kao što je kancer dojke.

Ovaj pronalazak se bavi supstituisanim pirolipirimidinima formule (I), koji imaju sopsobnost da inhibiraju jednu ili više protein kinaza, konkretnije, FAK, KDR, Syk kinazu ili Aurora2, naročito Syk kinazu.

gde

R<1>predstavlja vodonik, -C(=0)-NY1Y2 -C(=0)-OR5 -S02-NY1Y2 -S02-R<7>, - C(=0)R7 ili R<1>može biti alkenil, alkeniloksi, alkil, alkinil, aril, heteroaril, heterocikloalkil, cikloalkil ili cikloalkilalkil, svaki opcionalno supstituisan sa jednom ili više grupa biranih između aril, cikloalkil, cijano, halo, heteroaril, heterocikloalkil,

-CHO (ili njihov 5-, 6- ili 7-močlani ciklični acetal derivat), -C(=0)-NY<1>Y<2>, -C(=0)-OR5 -NY<1>Y<2>, -N(R<6>)-C(=0)-R<7>, -N(R<6>)-C(=0)-NY<3>Y<4>, -N(R<6>)-S02-R<7>, -N(R<6>)-S02-NY<3>Y<4>, -OR7, -C(=0)-R<7>, hidroksi, alkoksi i karboksi; R<2>predstavlja jednu ili više grupa biranih između vodonik, acil, alkilendioksi, slkenil, alkeniloksi, alkinil, aril, cijano, halo, hidroksi, heteroaril, heterocikloalkil, nitro, R4 -C(=0)-NY<1>Y<2>, -C(=0)-OR<5>, -NY<1>Y<2>, -N(R<6>)-C(=0)-R<7>, -N(R<6>)-C(=0)-NY<3>Y<4>, -N(R<6>)-C(=0)-R<7>,-N(R<6>)-S02-R<7>,-N(R<6>)-S02-NY<3>Y<4>,-S02-NY<1>Y<2>, i -ZR<4>;R<3>predstavlja H, cijano, halo, hidroksi, nitro, R<4>, -NY<1>Y<2>,-ZR<4>, -C(=0)-OR<5>, - C(=0)-R<7>, -C(=0)-NY<1>Y<2>, -N(R<8>)-C(=0)- R<4>, -N(R<đ>)-C(=0)-NY<1>Y<2>, -N(R<8>)-C(=0)-OR<5>, -S02-NY<3>Y<4>ili -N(R<8>)- S02-R<7>, ili R<3>predstavlja aril, heteroaril, alkenil, ili alkinil, svaki opcionalno supstituisan sa jednom ili više grupa koje se biraju između aril, cijano, halo, hidroksi, heteroaril, heterocikloalkil, nitro, -C(=0)-NY<1>Y<2>, -C(=0)-OR<5>, -N<Y1>Y<2>, -N(R6)-C(=0)-R7 -N(R<6>)-C(=0)-NY<3>Y<4>, -N(R<6>)-C(=0)-OR<7>, - N(R<6>)-S02-R<7>, -N(R<6>)-S02-NY<3>Y<4>, -S02-NY<1>Y<2>ili -ZR<4>;

R<4>predstavlja alkil, cikloalkil ili cikloalkilalkil svaki opcionalno supstituisan sa jednom ili više graupa biranih između aril, cikloalkil, cijano, halo, heteroaril, heterocikloalkil, hidroksi, -CHO (ili njihov 5-, 6- ili 7-člani ciklični acetal derivat), - C(=0)-NY<1>Y<2>, -C(=0)-OR<5>, -NY<1>Y<2>, -N(R6)-C(= 0)-R7, -N(R<6>)-C(=0)-NY<3>Y<4>, - N(R<6>)-S02-R<7>, -N(R<6>)-S02-NY3Y<4>, -OR<7>ili -C(=0)-R<7>;R<4>takođe može biti sa opcionalno umetnutom grupom koja se bira između O, S(0)n, NR<6>;

R<5>predstavlja vodonik, alkil, allkenil, aril, arilalkil, heteroaril ili heteroarilalkil,

R<6>predstavlja vodonik ili niži alkil;

R<7>predstavlja alkil, aril, arilalkil, cikloalkil, aikloalkilalkil, heteroaril, heteroarilalkil, heterocikloalkil ili heterocikloalkilalkil;

R8 predstavlja vodonik ili niži alkil;

Y<1>i Y<2>su nezavisno vodonik, alkenil, aril, cikloalkil, heteroaril ili alkil opsionalno supstituisan sa sa jednom ili više grupa koje se biraju između aril, halo, heteroaril, hidroksi, -C(=0)-NY<3>Y<4>, -C(=0)-OR<5>, -NY3Y4 -N(R<6>)-C(=0)-R<7>, -N(R<6>)-C(=0)-NY3Y4 -N(R<6>)-S02-R<7>, -N(R<6>)-S02-NY<3>Y<4>i -OR<7>; ili grupa -NY1Y<2>može biti ciklični amin;

Y<3>Y<4>su nezavisno vodonik, alkenil, alkil, aril, arilalkil, cikloalkil, hateroaril ili hateroarilalkil; ili grupa -NY<3>Y<4>može biti ciklični amin;

Z predstavlja O ili S(0)„;

n je nula ili ceo broj 1 ili 2;

i njihovi odgovarajući N-oksidi, i njihovi prolekovi, i njihovi kiseli bioizosteri; i farmaceutski prihvatljive soli i solvati (npr. hidrati) takvih jedinjenja i njihovi N-oksidi i njihovi prolekovi, i njihovi kiseli bioizosteri; zajedno sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača ili ekscipijenata.

U ovoj specifikaciji, termin "jedinjenje ovog pronalaska", i ekvivalentni izrazi, imaju značenje da obuhvataju jedinjenja opšte formule (I) kako je ovde gore opisano, koji izraz uključuje i prolekove, farmaceutski prihvatljive soli, solvate, npr. hidrate, tamo gde to kontekst dopušta. Slično, navođenje intermedijera, bez obzira da li je za njih same istaknut patentni zahtev ili ne, ima značenje da obuhvataju njihove soli i solvate, tamo gde to kontekst dopušta. Radi jasnoće, posebni slučajevi se navode u tekstu kada to kontekst dozvoljava, ali ovi slučajevi su čisto ilustrativni i nije namera da se isključe ostali slučajevi kada to dozvoljava kontekst.

Kada se koristi gore, i kroz ceo opis pronalaska, sledeći termini, ako nije drugačije navedeno, smatra se da imaju siedeća značenja:-

"Pacijent" uključuje ljude i druge sisare.

"Kiseli bioizoster" znači grupu koja ima hemijske i fizičke sličnosti koje daju široko slične biološke karakteristike karboksilnoj grupi (vidi Lipinski,Anual Reports in Medicinal Chemistry,1986, 21, p283 "Bioisosterism In Drug Design"; Yun,

Hwahak Sekye,1993, 33, str. 576-579 "Application Of Bioisosterism And Development Of Lead Compounds In Drug Design"; Granam,Theochem,1995, 343, str. 105-109 "Theoretical Studies Appiled To Drug Design: ab initio Electronic Distributions In Bioisosteres"). Primeri pogodnih kiselih bioizostera uključuju: -C(=0)-NHOH, -C(=0)-CH20H, -C(=0)-CH2SH, -C(=0)-NH-CN, sulfo, fosfono, alkilsulfonilkarbamoil, tetrazolil, arilsulfonilkarbamoil, heteroarilsulfonil karbamoil, N-metoksikarbamoil, 3-hidroksi-3-ciklobuten-1,2-dion, 3,5-diokso-1,2,4-oksadiazolidinil ili heterociklični fenoli kao što su 3-hidroksiizoksazolil i 3-hidroksi-1 -metilpirazolil.

"Acil" znači H-CO- ili alkil-CO- grupu u kojoj je alkil grupa kako je ovde opisana.

"Acilamino" je jedna acil-NH- grupa gde je acil kako je ovde objašnjeno.

"Alkenil" znači alifatičnu ugljovodoničnu grupu koja sadrži ugljenik-ugljenik dvogubu vezu i koji može biti ravan ili račvast može da ima 2 do oko 12 atoma ugljenika u lancu; i poželjnije 2 do 6 atoma ugljenika (npr. 2 do 4 atoma ugljenika) u lancu. "Račvast", kada se koristi ovde i u celokupnom tekstu, znači da je jedna ili više nižih alkil grupa kao što su metil, etil ili propil, vezana za ravan lanac; ovde ravan alkenil lanac. "Niži alkenil" znači 2 do 4 atoma ugljenika u lancu, koji može biti ravan ili račvast. Primeri alkenil grupa su etenil, propenil, n-butenil, i-butenil, 3-metilbut-2-enil, n-pentenil, heptenil, oktenil, cikloheksilbutenil i dekenil.

"Alkeniloksi" je jedna alkenil-O- grupa gde je alkenil kako je definisan ovde. Primeri alkeniloksi grupa uključuju aliloksi.

"Alkoksi" znači jednu alkil-O- grupu kod koje je alkil grupa kako je ovde opisano. Primeri alkolsi grupa su difluorometoksi, metoksi, trifluorometoksi, etoksi, n-propoksi, i-propoksi, n-butoksi i heptoksi.

"Alkoksikarbonil" znači alkil-O-CO- grupu u kojoj je alkil grupa kako je ovde opisano. Primeri akoksikarbonil grupa su metoksi- i etoksikarbonil.

"Alkil" znači, ako nije drugačije navedeno, alifatsku ugljovodoničnu grupu koja može biti ravan ili račvast lanac koji ima oko 1 do oko 15 atoma ugljenika u lancu, opcionalno supstituisanu sa jednim ili više halogenih atoma. Posebne alkil grupe imaju od 1 do oko 6 atoma ugljenika. "Niži alkil" kao grupa ili kao deo niže alkoksi, niže alkiltio, niže alkilsulfinil, ili niže alkilsulfonil grupe, ako nije drugačije navedeno, znači alifatičnu ugljovodoničnu grupu koja može biti ravan ili račvast lanac koji ima od 1 do oko 4 atoma ugljenika u lancu. Primeri alkil grupa su metil, etil, n-propil, i-propil, n-butil, s-butil, t-butil, n-pentil, 3-pentil, heptil, oktil, nonil, decil i dodecil. Primeri alkil grupa supstituiasanih sa jednim ili više halogenih atoma uključuju trifluorometil.

"Alkilen" znači alifatični bivalentni radikal izveden od ravne ili račvaste alkil grupe, pri čemu je alkil grupa kako je ovde definisano. Primeri alklilen radikala uključuju metilen, etilen, i trimetilen.

"Alkilendioksi" znači jednu -O-alkilen-O- grupu u kojoj je alkilen kako je gore definisano. Primeri alkilendioksi grupa uključuju metilendioksi i etilendioksi.

"Alkilsulfinil" znači alkil-SO- grupu u kojoj je alkil grupa kako je ranije opisana. Poželjne alkilsulfinil grupe su one kod kojih je alkil grupa C1-4 alkil.

"Alkilsulfonil" znači alkil-S02- grupu u kojoj je alkil grupa kako je ranije opisana. Poželjne alkilsulfinil grupe su one kod kojih je alkil grupa C1-4 alkil.

"Alkilsulfonilkarbamoil" znači alkil-S02-NH-C(=0)- grupu u kojoj je alkil grupa kako je ranije opisana. Poželjne alkilsulfonilkarbamoil grupe su one kod kojih je alkil grupa Ci^alkil.

"Alkiltio" znači alkil-S- grupu u kojoj je alkil grupa kako je ranije opisana. Primeri alkiltio grupa su metiltio, etiltio, izopropiltio, i heptiltio.

"Alkinil" znači alifatsku ugljovodoničnu grupu koja ima trostruku ugljeik-ugljenik vezu i koja rupa može biti ravan ili račvast lanac koji ima oko 2 do oko 15 atoma

ugljenika u lancu. Poželjne alkinil grupe imaju oa 2 do oko 12 atoma ugljenika u lancu; a poželjnije 2 do oko 6 atoma ugljenika (npr 2 do 4 atoma ugljenika) u lancu. Primeri alkinil grupa uključuju etinil, propinil, n-butinil, i-butinil, 3metilbut-2-inil i n-pentinil.

"Aroil" znači aril-CO- grupu u kojoj je aril grupa kako je ovde opisana. Primeri aroil grupa uključuju benzoil i 1- i 2-naftoil.

"Aroilamino" je jedna aroil-NH- grupa gde je aroil kako je prethodno definisano.

"Aril" kao grupa ili deo grupe označava: (i)jedan opcionalno supstituisan monociklični ili multiciklični aromatski karbociklični ostatak od oko 6 do oko 14 atoma ugljenika, kao što su fenil ili naftil; ili (ii) jedan opcionalno supstituisan parcijalno zasićen multiciklični aromatski karbociklični ostatak u kome su jedna aril i jedna cikloalkil ili cikloalkenil grupa kondenzovane gradeći zajedno cikličnu strukturu, kao što su tetrahidronaftil, indenil ili indanil prsten. Osim ako je drugačije definisano, aril grupe mogu biti supstituisane sa jednim ili više supstituenata aril grupe, koji mogu biti isti ili različiti, gde "supstituent aril grupe" uključuje npr. acil, acilamino, alkoksi, alkoksikarbonil, alkilendioksi, alkilaulfinil, alkilsulfonil, alkiltio, aroil, aroilamino, aril, arilalkiloksi, arilalkiloksikarbonil, arilalkiltio, ariloksi, ariloksikarbonil, arilsulfinil, arilsulfonil, ariltio, karboksi (ili kiseli bioizoster), cijano, halo, heteroaroil, heteroaril, heteroarilalkoksi, heteroaroilamino, heteroaroiloski, hidroksi, nitro, trifluorometil, -NY<3>Y<4>, - CONY3Y<4>, -S02NY3Y<4>, -NY<3->C(=0)alkil, -NY<3>S02alkil ili alkil opcionalno supstituisan sa aril, heteroaril, hidroksi ili -NY<3>Y<4>

"Arilalkil" znači aril-alkil- grupu u kojoj su aril i alkil ostaci kako je ranije opisano. Poželjne arilalkil grupe sadrže Ci^alkil ostatak.Primeri arilalkil grupa su benzil, 2-fenetil i naftlenmetil.

"Arilalkiloksi" znači arilalkil-O- grupa u kojoj su arilalkil grupe kako je ranije opisano. Primeri arilalkiloksi grupa uključuju benziloksi i 1- ili 2-naftalenmetoksi.

"Arilalkoksikarbonil" znači ariialkil-O-CO- grupu u kojoj su arilalkil grupe kako je ranije opisano. Jedan primer arilalkiloksikarbonil grupe je benziloksikarbonil.

" Arilalkiltio" znači arilalkil-S- grupu u kojoj je arilalkil grupa kako je ranije opisano. Jedan primer arilalkiloksikarbonil grupe je benziltio.

"Ariloksi" znači aril-O- grupu u kojoj je aril grupa kako je ranije opisano. Primeri ariloksi grupe su fenoksi i naftoksi, svaka opcionalno supstituisana.

"Ariloksikarbonil" znači aril-0-C(=0)- grupu u kojoj je aril grupa kako je ranije opisano. PRimeri ariloksikarbonil grupa su fenoksikarbonil i naftoksikarbonil.

"Arilsulfinil" znači aril-SO- grupu u kojoj je aril grupa kako je ranije opisano.

"Arilsulfonil" znači aril-SCV grupu u kojoj je aril grupa kako je ranije opisano.

"Arilsulfonilkarbamoil" znači aril-S02-NH-C(=0)- grupu u kojoj je aril grupa kako je ranije opisano.

"Ariltio" znači aril-S- grupu u kojoj je aril grupa kako je ranije opisano. Pirmeri ariltio grupe su feniltio i naftiltio.

"Azaheteroaril" znači aromatski karboksilni ostatak od oko 5 do oko članova prstena u kome je jedan od članova prstena azot i drugi članovi prstena se biraju između ugljenika, kiseonika, sumpora i azota. Primeri azoheteroaril grupa su benzimidazolil, imidazolil, indazolinil, indolil, izohinolinil, piridil, pirimidinil, pirolil, hinolinil, hinazolinil, i tetrahidroindolizinil.

"Ciklični amin" znači 3- do 8-člani monociklični cikloalkil prstenasti sistem gde je jedan od ugljenikovih atoma u prstenu zamenjen sa azotom i koji (i) može takođe sadržati dalje grupe koje sadrže hetero atome koje se biraju između O, S, SO2ili HV<5>(gde je Y<5>vodonik, alkil, aril, arilalkil, -C(=0)-R<7>, -C(=0)-OR<7>, ili -S02R<7>); i (ii) može biti kondenzovan sa dodatnim aril (npr. fenil), heteroaril (npr. piridil), heterocikloalkil ili alkil prstenovima da bi formirao biciklični ili triciklični prstenasti

sistem. Primeri cikličnih amina su pirolidin, piper.đin, morfolin, piperazin, indolin, piroindolin, tetrahidrohinolin i slične grupe.

"Cikoalkenil" znači nearomatski monociklični ili multiciklični sistem prstenova koji sadrži bar jednu ugljenik-ugljenik dvogubu vezu i koji ima oko 3 do oko 10 atoma ugljenika. Primeri monocikličnih cikloalkenil prstenova su ciklopentenil, cikloheksenil i cikloheptenil.

"Cikloalkil" znači zasićeni monociklični ili biciklični prstenasti sistem od oko 3 do oko 10 atoma ugljenika, opcionalno supstituisanih sa okso. Primeri monocikličnih cikloalkil prstenova su C3^cikloalkil prstenovi kao što su ciklopropil, ciklopentil, cikloheksil i cikloheptil.

"Cikloalkilalkil" znači cikloalkil-alkil grupu u kojoj su ckloalkil i alkil ostaci kako je ranije opisano. Primeri monocikličnih cikloalkilalkil grupa su ciklopropilmetil, ciklopentilmetil, cikoheksilmetil i cikloheptilmetil.

"Halo" ili "Halogen" znači fluoro, hloro, bromo ili jodo. Poželjni su fluoro i hloro.

"Heteroaroil" znači heteroaril-C(=0)- grupu u kojoj je heteroaril grupa kakp je ovde opisano. Primer heteroaroi grupe je piridilkarbonil.

"Heteroaroilamino" znači heteroaroil-NH- grupu u kojoj je heteroaroil ostatak kako je prethodno opisan.

"Heteroaril" kao grupa ili deo grupe označava: (i) jedan opcionalno supstituisan aromatski monociklični ili multiciklični ostatak od oko 5 do oko 10 članova prstena od kojih jedan ili više članova je/su drugi element(i) osim ugljenika, npr. azot, kiseonik ili sumpor (primeri takvih grupa su benzimidazolil, benztiazolil, furil, imidazolil, indolil, indolizinil, izoksazolil, izohinolinil, izotiazolil, pirazinil, piridazinil, pirazolil, piridil, pirimidinil, pirolil, hinazolinil, 1,3,4-tiadiazolil, tiazolil, tienil i triazolil gupe, opcionalno supstituisane sa jednom ili više supstituenata aril grupe kako je gore definisano, osim ako je drugačije definisano); (ii) jedan opcionalno

suptituisani parcijalno zasićeni multiciklični heterokarbociklični ostatak u kome su jedna heteroaril i jedna cikloalkil ili cikloalkenil grupa kondenzovane dajući cikličnu strukturu (primeri takvih grupa su pirindanil grupe, opcionalno supstituisane sa jednim ili više "supstituenata aril grupe" kako je gore definisano, osim kada je drugačije definisano). Opcionalni supstituenti su jedna ili više "supstituenata aril grupe" kako je definisano gore, osim kada je definisano drugačije.

"Heteroarilalkil" znači heteroaril-alkil-grupu u kojoj su heteroaril i alkil ostaci kako je ranije opisano. Poželjne heteroarilalkil grupe sadrže Ci-4alkil ostatak. Primer heteroarilalkil grupe je piridilmetil.

"Heteroarilalkoksi" znači jednu heteroarilalkil-O- grupu u kojoj je heteroarilalkil grupa kako je ranije opisano. Primeri heteroaliloksi grupa uključuju opcionalno supstituisan piridilmetoksi.

"Heteroariloksi" znači heteroaril-O- grupu u kojoj je heteroaril grupa kako je ranije opisano. Primer heteroariloksi grupe je opcionalno supstituisani piridiloksi.

"Heteroarilsulfonilkarbamoil" znači heteroaril-S02-NH-C(=0)- grupu u kojoj je heteroaril grupa kako je ranije opisano.

"Heterocikloalkil" znači: (i) cikloalkil grupu od oko 3 do 7 članova prstena koji sadrži jedan ili više heteroatoma ili grupa koje sadrže heteroatom koje se biraju između 0, S i NY<5>i mogu biti opcionalno supstituisane sa okso; (ii) parcijalno zasićen multiciklični heterokarbociklični ostatak u kome jedan aril (ili heteroaril) prsten, svaki opcionalno supstituisan sa jednim ili više "supstituenata aril grupe", i jedna heterocikloalkil grupa su kodenzovani gradeći zajedno cikličnu strukturu.

(Primeri takvih grupa su hromanil, dihidrobenzofuranil, indolinil i pirindolinil grupe).

"Heterocikloalkilalkil" znači heterocikloalkil-alkil- grupu u kojoj su heterocikloalkil i alkil ostaci kako je ranije opisano.

"Prolek" znači jedinjenje koje se može prevestiin vivoputem metabolizma (npr. hidrolizom) u jedinjenje formule (l), uključujući njihove N-okside. NA rpimer jedan estar jedinjenja formule (I) koji sadrži hidroksi grupu može se prevesti putem hidrolizein vivou izvorni molekul. Alternativno, jedan estar jedinjenja formule (I) koji sadrži karboksilnu grupu može se prevesti putem hidrolizein vivou izvorni molekul.

Pogodni estri jedinjenja formule (I) koji sadrže hidroksi grupu su na primer acetati, citrati, laktati, tartarati, malonati, oksalati, salicilati, propionati, sucinati, tumarati, maleati, metilen-ib/s-3-hidroksinaftoati, gentisati, izetionati, di-p-toluoiltartarati, metansulfonati, etansulfonati, benzensulfonati, p-toluensulfonati, cikloheksilsulfamati, i hinati.

Pogodni estri jedinjenja formule (I) koji sadrže karboksi grupu su npr. oni opisani od strane F. J. Leinweber,Drug Metab. Res.,1987, 18, str. 379.

Pogodni estri jedinjenja formule (I) koji sadrže obe i karboksi grupu i hidroksi grupu unutar ostatka -|J-Y su laktoni formirani gubitkom vode između navedenih karboksi i hidroksi grupa. Primeri takvih laktona su kaprolaktoni i butirolaktoni.

Jedna posebno korisna klasa estara jedinjenja formule (I), koja sadrže hidroksi grupu, mogu se dobiti iz kiselih ostataka biranih među onima koji su opisani od strane Bundgaard et al.,J. Med. Chem.,1989, 32, str. 2503-2507 i uključuju supstituisane (aminometil)-benzoate, npr. dialkilamino-metilbenzoate u kojima dve alkil grupe mogu biti sjedinjene i/ili razdvojene atomom kiseonika ili jednim opcionalno supstituisanim atomom azota, npr. jednim alkilovanim atomom azota, još specifičnije (morfolino-metil)benzoate, npr. 3- ili 4-(morfolinometil)-benzoate, i (4-alkilpiperazin-1-il)benzoate, npr. 3- ili 4-(4-alkilpiperazin-1-il)benzoate.

Kada jedinjenje ovog pronalaska sadrži karboksilnu grupu, ili bioizoster dovoljno kiselog karaktera, mogu se dobiti bazne adicione soli i jednostavno su pogodnili oblik za upotrebu; u praksi, upotreba u obliku soli po koilčini je naravno kao i upotreba u obliku slobodne kiseline. Baze kcjc; se mogu koristiti za dobijanje baznih adicionih soli su poželjno one koje daju, kada se kombinuju sa slobodnom kiselinom, farmaceutski prihvatljive soli, to jest, soli čiji katjoni nisu toksični za pacijenta u farmaceutskim dozama soli, tako da povoljni inhibirajući efekti svojstveni slobodnoj bazi nisu narušeni sporednim efektima koji se mogu pripisati katjonima. Farmaceutski prihvatljive soli, uključujući i one izvedene iz soli alkalnih i zemnoalkalnih metala, u okviru ovog pronalaska uključuju one izvedene iz sledećih baza: natrijum-hidrid, natrijum-hioroksid, kalijum-hidroksid, kalcijum-hidroksid, aluminijum-hidroksid, litijum-hidroksid, magnezijum-hidroksid, cink-hidroksid, amonijak, etilendiamin, N-metil-glukamin. lizin, arginin, ornitin, holin, N,N'-dibenziletilendiamin, hloroprokain, dietanolamin, prokain, N-benzilfenetilamin, dietilamin, piperazin, tris(hidroksimetil)aminometan, tetrametilamonijumhidroksid, i si.

Neka od jedinjenja ovog pronalaska su bazna, i takva jedinjenja su korisna u obliku slobodne baze ili u obliku njihove farmaceutski prihvatljive kisele adicione soli.

Kisele adicione soli su pogodniji oblik za upotrebu; u praksi, upotreba u obliku soli po koilčini je naravno kao i upotreba u obliku slobodne baze. Kiseline koje se mogu koristiti za dobijanje kiselih adicionih soli poželjno su one koje daju, kada se kombinuju sa slobodnim bazama, farmaceutski prihvatljive soli, tj., soli čiji anjoni nisu toksični za pacijenta u farmaceutskim dozama soli, tako da povoljan inhibitorski efekat svojstven slobodnoj bazi nije narušen sporednim efektima koji se pripisuju anjonima. Mada su farmaceutski prihvatljive soli navedenih baznih jedinjenja poželjna, sve kisele adicione soli su korisne kao izvori slobodne baze čak i kada određena so, sama po sebi, je poželjna samo kao intermedijer kao npr. kada se so formira jedino u svrhu prečišćavanja, identifikacije, ili kada se koristi kao intermedijer u dobijanju farmaceutski prihvatljive soli postupcima jonske izmene. Farmaceutski prihvatljive soli iz okvira ovog pronalaska uključuju one koje su izvedene iz mineralnih kiselina i organskih kiselina, i uključuju hidrohalide, npr. hidrohloride i hidrobromide, sulfate, fosfate, nitrate, sulfamate, acetate, citrate, laktate, tartarate, malonate, oksalate, salicilate, propionate, sucinate, fumarate, maleate, metilen-bis-beta-hidroksinaftoate, gentisate, izetionate, di-p-toluoiltartarate, metan-sulfonate, etansulfonate, benzensulfonate, p-toluensulfonate, cikoheksilsulfamate, i hinate.

Pored toga što su korisna sama za sebe kao aktivna jedinjenja, soli jedinjenja ovog pronalaska su korisna u svrhu prečišćavanja jedinjenja, npr. korišćenjem razlike u rastvorljivosti između soli i izvornih jedinjenja, sporednih produkata i/ili polaznih materijala tehnikama koje su poznate osobi verziranoj u stanje tehnike.

Polazeći od gornje formule (I), posebn su i poželjne sledeće grupe:

R<1>može posebno predstavljati:

(i) vodonik

(ii) Ci-4alkil [npr. -CH3ili -CH2CH3]; (iii) Ci^alkil supstituisan sa halo [npr. -CH2CF3]; (iv) Ci-4alkil supstituisan sa hidroksi [npr. -CH2OH, -CH2CH2OH, ili - (v) Ci^alkil supstituisan sa -N(R<6>)C(=0)-R<7>[npr. CH2CH2CH2NHC(=0)CH3 ]; (vi) C1-4 alkil substituisan : (vii) cikloalkil supstituisan sa vodonikom [npr. Jedinjenja formule (I) gde R<1>predstavlja vodonik, -CH3, -CH2CH3, -CH2CF3ili

su posebno poželjni. R<1>još posebnije predstavlja vodonik.

R<2>može posebno predstavljati:

(i) karboksi ili bioizoster kiseline (ii) hidroksi; (iii) alkil substituisan sa karboksi -CH2CH2CO2H]; (iv) heteroaril (npr. ili piridil); (v) -OR<4>gde je R<4>alkil [npr -OCH3]; (vi) -OR<4>gde je R<4>alkil ili ckloalkilalkil supstituisan se jednom ili više hidroksi grupa

[npr. -OCH2CH2OH, -OCH2CH2CH2OH, -OCH(CH3)CH2OH]

-OCH2CH(OH)CH3, ili-OCH2CH(OH)CH2OH]; (vii) -OR<4>gde je R<4>alkil substituisan sa jednom ili više alkoksi grupa [npr. -OCH (CH3) CH2OCH3]; (viii) -OR<4>gde je R<4>alkil ili cikloalkil substituisan sa jednom ili više karboksi grupa [npr.-OCH2C02H , -OCH(CH3)C02H ili (ix) -OR<4>gde je R<4>is cikloalkil substituisan sa (x) -C(=0)-R gde je R alkil [npr. -C(=0)-CH3]; (xi) -C(=0)-NY<1>Y<2>[npr. -CONH2 , -CONHCH3, -CONHCH(CH2OH) 2 , -CONHChhCr-feOH, -CONHC(CH3)2CH20H, -CONHChbChfeOCHs , -CONHCH2CH2CONH2, -C0NHCH2C(CH3)20H ili

Jedinjenja formule (I) gde R<2>predstavlja -OCH3ili -CONHC(CH3)2CH2OH su posebno poželjna. Još posebnije R<2>predstavlja -OCH3

R<3>može posebno predstavljati:

(i) vodonik; (ii) cijano; (iii) opcionalno supstituisani aril (npr. fenil); (iv) opcionalno supstituisani heteroaril (npr. opcionalno supstituisani piridil ili opcionalno supstituisani indolil, naročito (v) alkil (npr. metil iii etil); (vi) alkil substituisan sa jednim ili više halogenih atoma (npr. trifluorometil); (vii) alkil substituisan sa -C(=0)-NY<1>Y<2>, naročito -CH2-CH2-C(=0)NHCH3; (viii) alkil substituisan sa -OR<7>(npr. -CH2-CH2-OCH3); (ix) -ZR<4>, naročito -OCH3, -OCH2CH3, -OCF2H ili -OCH2-CH2-OCH3; (x) -C(=0)-OR<5>, naročito -C(=0)-OH; (xi) -C(=0)-NY<1>Y<2>, naročito -C(=0)NHCH3ili -C(=0)-NH-C(CH3)2-CH2OH; i (xii)-NY1Y<2>, naročito Jedinjenja formule (I) gde je R<3>predstavlja vodonik, cijcano, piridil, trifluorometil,

su naročito poželjna. R<3>poželjnije predstavlja -OCH3.

R<2>je poželjno vezana u položaju 5 na prstenu indola.

Poželjno je da grupa

bude vezana u položaju 3 na prstenu indola.

Treba razumeti da ovaj pronazak pokriva sve odgovarajuće kombinacije posebnih i poželjnih ovde navedenih grupa .

Posebno poželjna jedinjenja ovog pronalaska su:

i odgovarajući N-oksidi, i njihovi prolekovi; i farmaceutski prihvatljive soli i solvati (npr. hidrati) takvih jedinjenja i njihovih N-oksida i prolekova.

Posebno poželjna jedinjenja ovog pronalaska su:

4-metoksi-6-(5-metoksi-1H-indol-3-il)-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin;

i odgovarajući N-oksidi, in njihovi prolekovi; i farmaceutski prihvatljive soli i solvati (npr. hidrati) takvih jedionjenja i njihovih N-oksiaa i prolekova.

Jedinjenja ovog pronalaska pokazuju korisnu farmakološku aktivnost i shodno tome ugrađuju se u farmaceutske preparate i koriste u tretmanu pacijeata koji pate od određenih medicinskih poremećaja. Ovaj pronalazak tako, u skaldu sa daljim aspektom, obezbeđuje jedinjenja ovog pronalaska i preparate koji sadrže jedinjenja ovog pronalaska, koji se koriste u terapiji.

Jedinjenja iz okvira ovog pronalaska blokiraju katalitičko dejstvo kinaza prema testovima koji su opisani u literaturi i ovde opisanimin vitropostupcima, i koji su rezultati testova, veruje se, u korelaciji sa farmakološkim delovanjem kod ljudi i drugih sisara. Tako, u daljoj realizaciji, ovaj pronalazak obezbeđuje jedinjenja ovog pronalaska i preparate koji sadrže jedinjenja ovog pronalaska za upotrebu u tretiranju pacijenata koji pate od, ili koji su pod dejstvom, stanja koja se mogu pobojlšati ordiniranjem inhibitora protein kinaza (npr. Syk, FAK, KDR ili Aurora2), posebno inhibitora Syk kinaza. Na primer, jedinjenja ovog pronalaska su korisna u tretmanu inflamatornih jedinjenja, npr. astme: inflamatornih dermatoza (npr. psorijaza, herpetiformni dermatitis, ekcem, nekrotizacija i kožni vaskulitis, bulozno oboljenje); alergijskog rinitisa i alergijksog konjunktivitisa; upale zglobova, uključujući artritis, reumatozni artritis i druga artritična stanja kao što su reumatoidni spondilitis, giht artritis, traumatski ariritis, rubelozni artritis, psorijazni artritis ili osteoartritis. Jedinjenja su takođe korisna u tretmanu Hronične Obstruktivne Plućne Bolesti (COPD), akutnog sinovitisa, autoimunog diabetesa, autoimunog encefalomielitisa, kolitisa, ateroskleroze, perifernog vaskularnog oboljenja, kardiovaskularnih bolesti, multiple skleroze, miokarditisa, limfoma B ćelija, sistemskog lupusa eritematozusa, oboljenja "kalema protiv domaćina" i drugih događaja vezanih za odbacivanje transplata, karcinoma i tumora (kao što su kolorektalni karcinom, karcinom prostate, dojke, tiroide, debelog creva i pluća) i inflamatorno oboljenje utrobe. Dodatno, ova jedinjenja su korisna kao tumor anti-angiogenezna sredstva.

Posebna realizacija terapeutskih postupaka ovog pronalaska je tretman astme.

Još jedna posebna realizacija terapeutskih postupaka ovog pronalaska je u tretmanu psorijaze.

Još jedna posebna realizacija terapeutskih postupaka ovog pronalaska je u tretmanu upale zglobova.

Još jedna posebna realizacija terapeutskih postupaka ovog pronalaska je u tretmanu inflamatornog oboljenja utrobe.

Još jedna posebna realizacija terapeutskih postupaka ovog pronalaska je u tretmanu karcinoma i tumora.

Prema daljim osobenostima ovog pronalaska obezbeđen je postupak za tretiranje humanog ili životinjskog pacijenta koji pati, ili je podvrgnut, stanjima koja se mogu poboljšati ordiniranjem inhibitora protein kinaza (npr. Syk, FAK, KDR ili Aurora2) npr. stanjima kao što su ovde gore opisana, koji se sastoji u ordiniranju pacijentu efikasne količine jedinjenja ovog pronalaska ili preparata koji sadrži jedinjenje ovog pronalaska. "Efikasna količina" se koristi da opiše takvu količinu jedinjenja ovog pronalaska koja je efikasna u inhibiranju katalitičkog dejstva protein kinaze, kao što su Syk, FAK, KDR ili Aurora2, i na taj način proizvodi željeni terapeutski efekt.

Pozivanje na tretman ovde treba razumeti da uključuje profilaktičku terapiju kao i terapiju već utvrđenih stanja.

Ovaj pronalazak takođe obuhvata farmaceutske preparate koji sadrže bar jedno od jedinjenja ovog pronalaska udruženo sa farmaceutski prihvatljivim nosačem ili ekscipijentom.

Jedinjenja ovog pronalaska se mogu ordinirati na bilo koji pogodan način. U praksi, jedinjenja ovog pronalaska mogu se ordinirati parenteralno, topikalno, rektalno, oralno ili inhaliranjem, naročito oralnim putem.

Preparati prema ovom pronalasku mogu se dobiti prema uobičajenim postupcima, korišćenjem jednog ili više farmaceutski prihvatljivih pomoćnih sastojaka ili ekscipijenata. Pomožni sastojci su, pored ostalog, razblaživači, sterilne vodene sredine i različiti netoksični organski rastvarači. Preparati mogu biti predstavljeni u obliku tableta, pilula, granula, pudera, vodenih rastvora iii suspenzija, injekcionih rastvora, eliksira ili sirupa, i mogu sadržati jedno ili više sredstava biranih iz grupe koju čine zaslađivači, ukusi, boje, ili stabilizatori u cilju dobijanja farmaceutski prihvatljivih preparata. Izbor donosioca i sadržaj aktivne supstance u donosiocu u opštem slučaju se određuje prema rastvorljivosti i hemijskim osobinama aktivnog jedinjenja, određenog načina ordiniranja i uslova koji se moraju obezbediti u farmaceutskoj praksi. Na primer, ekscipijenti kao što su laktoza, natrijumcitrat, kalcijum-karbonat, dikalcijum-fosfat i sredstva za dezintegraciju kao što su škrob, alginske kiseline, i određeni kompleksni silikati kombinovani sa sredstvima za podmazivanje kao što su magnezijumstearat, natrijum laurilsulfat i talk, mogu se koristiti u dobijanju tableta. U dobijanju kapsula prednost je koristiti laktozu i polietilenglikole više molekulske mase. Kada se koriste vodene suspemzije, one mogu sadržati sredstva za emulgovanje ili sredstva koja olakšavaju suspendovanje. Razblaživači kao što su saharoza, etanol, polietilenglikol, propilenglikol, glicerol, i hloroform ili njihove smeše, takođe se mogu upotrebiti.

Za parenteralno ordiniranje se koriste emulzije, suspenzije ili rastvori proizvoda prema ovom pronalasku u biljnom ulju, npr. ulju sušama, ulju kikirikija, ili maslinovom ulju, ili vodeno-organskim rastvorima kao što su voda i propilenglikol, organskim estrima koji se mogu injektirati kao što je etiloleat, kao i sterilnim vodenim rastvorim afarmaceutski prihvatljivih soli. Rastvori soli proizvoda prema ovom pronalasku naročito su korisni za ordiniranje intramuskularnim ili subkutanim injektiranjem. Vodeni rastvori, koji obuhvataju takođe i rastvore koji se sastoje od rastvora soli u čistoj destilisanoj vodi, mogu se koristiti za intravensko ordiniranje pod uslovom da im je pH odgovarajuće podešena, da su potvrđeno puferovani i učinjeni izotoničnim sa dovoljnom količinom glukoze ili natrijum-hlorida i da su sterilisani grejanjem, radijacijom ili mikrofiltracijom.

Za topikalno ordiniranje se koriste gelovi (na bazi vode ili alkohola), kreme ili pomade koje sadrže jedinjenja ovog pronalaska. Jedinjenja ovog pronalaska se takođe mogu ugrađivati u gel ili matričnu osnovu za primenu sa povezima koji će omogućiti kontrolisano prodiranje jedinjenja kroz transdermalnu barijeru.

Za ordiniranje inhalacijom, jedinjenja ovog pronalaska se mogu rastvoriti ili suspendovati u pogodnom nosaču radi upotrebe u nebulizatoru, ili u aerosolu za suspenzije ili rastvore, ili se mogu apsorbovati ili atsorbovati na pogodnom čvrstom nosaču za upotrebu u inhalatoru za suvi puder.

Čvrsti preparati za rektalno ordiniranje uključuju supozitorije formulisane u skladu sa poznatim postupcima i koji sadrže najmanje jedno jedinjenje ovog pronalaska.

Procenat aktivnog sastojka u preparatima ovog pronalaska može varirati, pošto je neophodno da predstavlja takav udeo da se dobije pogodno doziranje. Jasno, mogu se ordinirati više jediničnih doza istovremeno. Dozu koja će se upotrebiti odrediće lekar, i zavisi od željenog terapeutskog efekta, kojim se putem ordinira i trajanja tretmana, i stanja pacijenta.

Kod odraslih, doze se u opštem slučaju kreću od oko 0,001 do oko 50, poželjno oko 0,001 do oko 5 mg/kg telesne mase dnevno kod inhaliranja, od oko 0,01 do oko 100, poželjno 0,1 do 70, posebnije 0,5 do 10 mg/kg telesne mase dnevno kod oralnog ordiniranja, i od oko 0,001 do oko 10, poželjno 0,01 do 1 mg/kg telesne mase dnevno kod intravenskog ordiniranja. U svakom pojedinačnom slušaju, doze će biti određene u skladu sa karakterističnim faktorima subjekta koji se tretira, kao što su starost, težina, opšte stanje zdravlja, i druge karakteristike koje mogu uticati na efikasnost medicinskog proizvoda

Jedinjenja prema ovom pronalasku mogu se ordinirati onoliko učestalo koliko je potrebno u cilju dobijanja željenog terapeutskog efekta. Neki pacijenti mogu odgovarati brzo na veće ili manje doze i mogu zaključiti da je mnogo manja doza za održavanje adekvatna. Kod drugih pacijenata može biti potrebno dugotrajno tretiranje sa po 1 do 4 doze dnevno, u skladu sa fiziološkim zahtevima svakog pojedinačnog pacijenta. U opštem slučaju, aktivni proizvod se može ordinirati oralno 1 do 4 puta na dan. Naravno, za neke pacijente će biti potrebno da se preiše ne više od jedne do dve doze dnevno.

Jedinjenja ovog pronalaska se mogu dobiti primenom ili podešavanjem poznatih postupaka, pri čemu se misli na postupke kopji su ovde korišćeni ili su opisani u literaturi, npr. oni koje opisuje R. C. Larcck u Comperhensive Organic Transformations, VCH publishers, 1989.

U reakcijama koje su ovde kasnije opisane može biti potrebno da se zaštite funkcionalne grupe, npr. hidroksi, amino, imino, tio ili karboksi grupa, gde su one poželjne u krajnjem proizvodu, da bi se izbeglo njihovo neželjeno učešće u reakcijama. Mogu se koristiti uobičajene zaštitne grupe u skaldu sa standardnom praksom, npr. videti T. VV. Greene and P. G. M. vVuts u "Protective Groups in Organic Chemistrv" John Wiley and Sons, 1991.

Jedinjenja formule (I), gde su R1, R2 i R3 kako je ovde ranije definisano, dobijena su reakcijom jedinjenja formule (XXVIII): gde je R<3>ovde ranije definisano i X<1>je halogeni atom, poželjno jod, ili triflatna grupa, sa jedinjenjem formule (XXIX):

gde su R<1>i R<2>kako je gore definisano. Reakcija kuplovanja se može izvesti na uobičajen način, npr. u prisustvu kompleksnog metal-katalizatora kao što je tetrakis(trifenilfosfin)paladium(0) i natrijum bikarbonat, u vodenom rastvoru dimetilformamida na temperaturi do temperature refluksa. Ova reakcija se uobičajeno izvodi sa pirol NH u jedinjenju (XXVIII) zaštićenim npr. sa tosil groupom i indol NH u jedinjenju (XXIX) zaštićenim npr. sa terc-butiloksikarbonil groupom. Jedinjenja formule (1) gde su R<2>i R<3>kako je gore opisano i R<1>je opcionalno supstituisani alkil dobijaju se reakcijom odgovarajućeg jedinjenja formule (I) gde su R<2>i R<3>kako je gore definisano i R<1>je vodonik sa odgovarajućim alkilhalidom R<2->X<2>ukome je R<2>opcionalno supstituisani alkil i X<2>je halo. Ova reakcija je naročito pogodna za dobijanje jedinjenja formule (I) gde je R<1>morfolinoacetil.

Jedinjenja ovog pronalaska se mogu dobijati i međusobnom konverzijom drugih jedinjenja ovog pronalaska.

Tako, npr. jedinjenja formule (1) koja sadrže karboksi grupu mogu da se dobiju hidrolizom odgovarajućih estara. Hidroliza se može izvršiti uobičajeno alkalnom hidrolizom korišćenjem baze, kao što su hidrioksidi alkalnih metala, npr. litijum-hidroksid, ili karbonati alkalnih metala, npr. kalijum-karbonat, u prisustvu smeše voda/organski rastvarač, upotrebom organskih rastvarača kao što je dioksan, tetrahidrofuran ili metanol, na temperaturi od temperature ambijenta do oko refluksa. Hidroliza estara se može takođe izvršiti kiselom hidrolizom upotrebom neorganskih kiselina, kao što je hlorovodonična kiselina, u prisustvu smeše voda/inertni organski rastvarač, upotrebom organskih rastvarača kao što su dioksan ili tetrahidrofuran, na temperaturi od oko 50°C do oko 80°C.

Kao još jedan primer, jedinjenja formule (I), koja imaju karboksi grupu, mogu se dobiti uklanjanjem ferc-butil grupe odgovarajućim ferc-butil estrima upotrebom standardnih uslova reakcije, npr. reakcijom sa trifluorosirćetnom kiselinom na temperaturi oko sobne temperature

Kao još jedan primer, jedinjenja formule (I) koja sadrža karboksi grupu mogu se dobiti hidrogenovanjem odgovarajućih benzil estara. Reakcija se može voditi u prisustvu amonijum formata i pogodnog metalnog katalizatora, npr. paladijum, na inertnom nosaču kao što je ugljenik, poželjno u rastvaraču kao što su metanol ili etanol i na temperaturi oko temperature refluksa. Reakcija se može alternativno izvoditi u prisustvu pogodnog metalnog katalizatora, npr. platina ili paladijum opcionalno nošen na inertnom nosaču kao što je ugljenik, poželjno u rastvaraču kao što su metanol ili etanol.

Kao još jedan primer postupka među-konverzije, jedinjenja formule (I) koja sadrže

-C(=0)-NY<1>Y<2>grupu mogu se dobiti kuplovanjem jedinjenja formule (I) koje sadrži karboksi grupu sa aminom formule HNY<1>Y<2>da bi se dobila amidna veza korišćenjem standardnog postupka peptidnog kuplovanja, npr. kuplovanjem u prisustvu 0-(7-azabenzotriazol-1-il)-1,1,3,3tetrametiluronium heksafluorofosfata i trietilamina (ili diizopropil etil amina) u tetrahidrofuran u (ili dimetilformamidu) na sobnoj temperaturi. Ovaj postupak je posebno koristan za dobijanje (i)jedinjenja formule (I) gde je R<3>-C(=0)-NY<1>Y<2>Hi (ii) jedinjenja formule (I) gde je R<2>-C(=0)-NY<1>Y<2>. Kuplovanje se takođe može izvršiti reakcijom jedinjenja formule (I) koje sadrži karboksi grupu sa N-{(dimetilamino)(1H-1,2,3-triazaolo[4,5-b]piridin-1-il)metilen}-N-metilmetanaminium heksafluorofosfat N-oksidom u prisustvu pogodne baze, kao što je diizopropiletilamin, u inertnom rastvaraču, kao što je dimetilformamid, i na temperaturi oko sobne temperature, praćenom reakcijom saaminom formule HNY<1>Y<2>(može se koristiti amonijum hlorid za dobijanje jedinjenja formule (I) koje sadrži -C(=0)-NH2grupu.) Kuplovanje se takođe može izvršiti reakcijom jedinjenja formule (I) koje sadrži karboksi grupu sa 2-(1 H-benzotriazol-1-il)1,1,3,3-tetrametiluronium heksafluorofosfatom, u suvom dimetilformamidu, praćenom reakcijom sa aminom formule HNY<1>Y<2>u prisustvu diizopropiletilamina. Kao još jedan primer postupka među-konverzije, jedinjenja formule (I) koja sadrže -CH2OH grupu mogu se dobiti redukcijom odgovarajućeg jedinjenja formule (I) koja sadrži -CHO ili -CO2R<7>(gde je R<7>niža alkil) grupu. Na primer, redukcija se može konvencionalno izvršiti putem reakcije litijum-aluminijum-hidrida, u inertnom rastvaraču, kao što ej tetrahidrofuran, i na temperaturi od oko sobne temperature do oko teperature refluksa.

Kao još jedan primer postupka među-konverzije, jedinjenja formule (I) gde je R<2>hidroksi može se dobiti reakcijom odgovarajućeg jedinjenja formule (I) gde je R<1>metoksi sa Luisovom kiselinom, kao što je bor-tribromid, u inertnom rastvaraču kao što je dihlorometan i na temperaturi od oko 0°C do oko sobne temperature.

Kao još jedan primer postupka među-konverzije, jedinjenja formule (I) gde je R<2>- OR<4>(gde je R<4>opcionalno supstituisaani alkil, cikloalkil, cikloalkilalkil, heterocikloalkil ili heterocikloalkilalkil) može se dobiti alkilovanjem odgovarajućeg jedinjenja formule (I) gde je R<2>hidroksi, sa jedinjenjem formule (XXX):

gde je R<4>neposredno gore definisan i X<3>je halogeni atom, poželjno brom, ili tosil grupa, korišćenjem standardnih uslova alkilovanja. Alkilovanje se npr. može izvršiti u prisustvu baze, kao što je jedan karbonat alkalnog metala (npr. kalcijum-karbonat ili cezijum-karbonat), jednog alkoksida alkalnog metala (npr. kalijum tercijarni butoksid) ili hidrida alkalnog metala (npr. natrijum-hidrid), u dimetilformamidu, ili dietilsulfoksidu, na temperaturi od oko 0°C do oko 100°C.

Kao još jedan primer postupka među-konverzije, jedinjenja formule (1) gde je R<1>alkil, alkenil, cikloalkil, heterocikloalkil, ili alkil substituisan sa -C(=0)NY<1>Y<2>, -OR<7>, -C(=0)-OR<7>, -NY<1>Y<2>može se dobiti alkilovanjem odgovarajućeg jedinjenja formule (la) gde je R1 vodonik, sa odgovarajućim halidom formule (XXXI):

R<1->X<4>(XXXI)

gde je R<1>alkil, alkenil, cikloalkil, heterocikloalkil, ili alkil substituisan sa - C(=0)NY<1>Y<2>, -OR<7>, -C(=0)-OR7,-NY<1>Y<2>i X<4>je halogeni atom, poželjno brom, korišćenjem standardnih uslova alkilovanja, npr. onih opisanih gore.

Kao još jedan primer postupka među-konverzije, jedinjenja formule (I) koja sadrže sulfoksi veze mogu se dobiti oksidacijom odgovarajućih jedinjenja koja sadrže -S-veze. Npr. oksidacija se može izvesti uobičajenim postupkom sa peroksi kiselinom, npr. 3-hloroperbenzoevom kiselinom, poželjno u inertnom rastvaraču, npr. dihlorometan, poželjno na ili oko sobne temperature, ili alternativno pomoću kalijum-hidrogen-proksomonosulfata u sredini kao što je vodeni rastvor metanola, puferovan do oko pH 5, na temperaturama između OC i sobne temperature. Ovaj kasniji postupak je poželjan za jedinjenja koja sadrže neku kiselo-labilnu grupu.

Kao još jedan primer postupka među-konverzije, jedinjenja formule (I) koja sadrže sulfonske veze mogu se dobiti oksidacijom odgovarajućih jedinjenja koja sadrže - S- ili sulfoksidne veze. Npr. the oksidacija se može izvršiti na konvencionalan način putem reakcije sa peroksi kiselinom, npr. 3-hloroperbenzoevom kiselinom, poželjno u inertnom rastvaraču, npr. dihlorometanu, poželjno na ili blizu sobne temperature.

Kao još jedan primer postupka među-konverzije, jedinjenja formule (1) koja sadrže cijano grupu mogu se dobiti reakcijom odgovarajućeg jedinjenja formule (I) koja sadrži -C(=0)-NH2grupu sa fosfor-pentahloridom u prisustvu trietilamina. Reakcija se uobičajeno može izvoditi u inertnom rastvaraču, kao što je tetrahidrofuran i na temperaturi oko temperature refluksa.

Kao još jedan primer postupka među-konverzije, jedinjenja formule (I) koja sadrže -C(=0)-NH2grupu mogu se dobiti reakcijom odgovarajućeg jedinjenja formule (I) koja sadrže cijano grupu sa vodonik peroksidom u prisustvu natrijum hidroksida. Reakcija se može pogodno izvoditi na temperaturi oko sobne temperature.

Kao još jedan primer postupka među-konverzije, jedinjenja formule (I) gde je R3 -NY<1>Y<2>(gde su Y<1>i Y<2>kako je ovde gore definisano), mogu se dobiti reakcijom odgovarajućeg jedinjenja formule (I) gde je R<A>halo (npr. hloro) sa aminom formule HNY<1>Y<2>(gde su Y<1>i Y<2>kako je neposredno gore definisano).

Kao još jedan primer postupka među-konverzije, jedinjenja formule (I) gde je R<3>cijano mogu se dobiti reakcijom odgovarajućeg jedinjenja formule (I) gde je X<1>halo, poželjno hloro, sa cink cijanidom u prisustvu cinka u prahu, [1'1-bis(difenil fosfino)ferocen]dihloropaladijum(ll) kompleksa i dihlorometana (katalitička količina) i N,N-dimetilacetamida na temperaturi do oko 150°C.

Kao još jedan primer postupka među-konverzije, jedinjenja formule (I) koja sadrže -C(=0)-OR<5>grupu (gde je R<5>kako je gore definisano) mogu se dobiti reakcijom odgovarajućeg jedinjenja formule (I) koje sadrži -C(=0)-OH grupu sa alkoholom formule R<5->OH. Npr. ako je R<5>ferc-butil reakcija se može uobičajeno voditi u prisustvu 1-1'-karbonildiimidazola i 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undek-7-ena na temperaturi oko sobne temperature.

Posebno se vrednuje što jedinjenja ovog pronalaska mogu sadržati centre asimetrije. Ovi asimetrični centri mogu opcionalno biti R ili S konfiguracija. Osobi verziranoj u stanje tehnike će biti očigledno da određena jedinjenja ovog pronalaska mogu pokazivati geometrijsku izomeriju. Razume se da ovaj pronalazak obuhvata individualne geometrijske izomere i stereoizomere i njihove smeše, uključujući racemske smeše, jedinjenja formuie (I), navedenih gore. Takvi izomeri se mogu izdvojiti iz njihovih smeša, primenom ili adaptacijom poznatih postupaka, npr. hromatografskom tehnikom i tehnikom rekristalizacije,ili se dobijaju odvojeno iz odgovarajućih izomera njihovih intermedijera.

Prema daljoj osobenosti ovog pronalaska, mogu se dobiti kisele adicione soli jedinjejnja ovog pronalaska reakcijom slobodne baze sa pogodnom kiselinom, primenom ili adaptacijom poznatih postupaka. Npr. kisele adicione soli jedinjenja ovog pronalaska mogu se dobiti bilo rastvaranjem slobodne baze u vodi ili vodenom rastvoru alkohola ili drugog pogodnog rastvarača koji sadrži pogodnu kiselinu i izolovanjem soli uparavanjem rastvora, ili reakcijom slobodne baze sa kiselinom u organskom rastvaraču, u kom slučaju se so ili direktno izdvaja ili se može dobiti koncentrovanjem rastvora.

Kisele adicione soli ovog pronalaska se mogu regenerisati iz soli primenom ili adaptacijom poznatih postupaka. Npr. izvorna jedinjenja ovog pronalaska se mogu regenerisati iz njihovih kiselih adicionih soli tretiranjem sa, npr. vodenim rastvorom natrijum bikarbonata ili vodenim rastvorom amonijaka.

Jedinjenja ovog pronalaska se mogu regenerisati iz njihovih baznih adicionih soli primenom ili adaptacijom poznatih postupaka. Npr. izvorna jedinjenja ovog pronalaska se mogu regenerisati iz njihovih baznih adicionih soli tretiranjem sa kiselinom, npr. hlorovodoničnom kiselinom.

Jedinjenja ovog pronalaska se mogu pogodno dobiti, ili formirati tokom postupka prema ovom pronalasku, kao solvati (npr. hidrati). Hidrati jedinjenja ovog pronalaska se mogu pogodno dobiti prekristalizacijom iz smeše voda/organski rastvarač, korišćenjem organskih rastvarača kao što su dioksan, tetrahidrofuran ili metanol.

Prema daljoj osobenosti ovog pronalaska, mogu se dobiti bazne adicione soli jedinjenja ovog pronalaska reakcijom slobodne kiseline sa pogodnom bazom, primenom ili adaptacijom poznatih postupaka. Npr. bazne adicione soli ovog pronalaska se mogu dobiti bilo rastvaranjem slobodne kiseline u vodi ili vodenom rastvoru alkohola ili drugih pogodnih rastvarača koji sadrže pogodnu bazu i izolovanjem soli uparavanjem rastvora, ili rakciojom slobodne kiseline i baze u organskom rastvaraču, u kom slučaju se so direktno izdvaja ili se može dobiti koncentrovanjem rastvora.

Polazni materijali i intermedijeri se mogu dobiti primenom ili adaptacijom poznatih postupaka, npr. postupcima opisanim u Referentnim Primerima ili njihovim očiglednim hemijskim ekvivalentima.

Intermedijeri formule (XXVIII), gde je R<3>kako je ranije ovde definisano, X<1>jejodo a NH na pirolu je zaštićen tosil grupom, može se dobiti kako je prikazano na šemi 1.

ŠEMA1

Tako npr. jedinjenja formule (XXXIV) mogu da se dobiju:

(i) reakcijom jedinjenja formule (XXXII) sa para-toluensulfonilhloridom u prisustvu vodenog rastvora natrijum hidroksida i tetrabutilamonijum sulfata u inertnom rastvaraču, kao što je toluen, na sobnoj temperaturi; (ii) zatim tretmanom nastalog jedinjenja formule (XXXIII) butil-litijumom u tetrahidrofuranu, na temperaturi od oko -78 C;

(iii) reakcijom nastalog anjona sa jodom.

Intermedijeri formule (XXXIII) gde je R<3>heteroaril mogu se dobiti reakcijom jedinjenja formule (XXXIII) gde je R<3>halo, npr. hloro, sa boranom formule R<3>BEt2gde je R<3>heteroaril. Reakcija se može pogodno voditi u prisustvu tetrakis (trifenilfosfin)paladium(O) i kalijum-karbonata, u tetrahidrofuranu na temperaturi do temperature refluksa. Ova reakcija je naročito pogodna za dobijanje jedinjenja formule (XXXIII) gde je R<3>piridil.

Intermedijeri formule (XXXIII) gde je R<3>heteroaril mogu se takođe dobiti reakcijom jedinjenja formule (XXXIII) gde je R<3>halo, npr. hloro, sa heteroaril-bornom kiselinom formule R<3>B(OH)2u prisustvu tetrakis(trifenilfosfin)paladium(0) i vodenog rastvora natrijum bikarbonata, u dimetilformamidu na temperaturi do temperature refluksa. Ova reakcija je naročito pogodna za dobijanje jedinjenja formule (XXXIII) gde je R<3>opcionalno supstituisani indolil.

Intermedijeri formule (XXXIII) gde R<3>predstavlja OR<4>, gde je R<4>kako je ovde gore definisano, može se dobiti reakcijom jedinjenja formule (XXXIII) gde je R<3>halo, npr. hloro, sa jedinjenjem formule R<4>0Na (dobijenog reakcijom alkohola formule R<4>OH sa natrijumom) na temperaturi do oko 65°C. Ova reakcija je naročito pogodna za dobijanje jedinjenja formule (XXXIII) gde R<3>predstavlja OMe.

Ovaj pronalazak je dalje detaljnije opisan ali ne i ograničen u ilustrativnim Primerima 1 Referentnim Primerima koji slede.

Uslovi Masene Spektrometrije - Tečne Hromatografije Visokog Pritiska (LC-MS) za određivanje vremena zadržavanja (Rt) bili su kako sledi:-

Postupak A. Hvpersil BDS C-18 kolona (4,6 mm x 50 mm) sa reversnom fazom vođena pod uslovima postupnog eluiranja sa smešama (A) voda koja sadrži 0.05% trifluorosirćetne kiseline i (B) acetonitril koji sadrži 0,05% trifluorosirćetne kiseline kao gradijent mobilne faze: (0,00 min 100%A:0%B; linearni gradijent do 100% B na 2 minuta; zatim zadržavanje do 3,5 min); protok 1 mL/min sa podelom od približno 0,25 mL/min u Maseni Spektrometar; injekoidna zapremina 10 uL; Hewlett Packard Model HP 1100 Series UV detektor talasna dužina 200 nm; Detektor evaporativnog rasipanja svetlosti (ELS) - temperatura 46°C, pritisak azota 4 bar.

Postupak B: Gilson 215 model injektora koji koristi Hvpersil HyPURITY C-18-5u kolonu (4,6 mm x 50 mm) vođenu pod uslovima postupnog eluiranja sa smešama (A) voda koja sadrži 0.05% trifluorosirćetne kiseline i (B) acetonitril koji sadrži 0,05% trifluorosirćetne kiseline kao gradijent mobilne faze: (0,00 minuta 95%A:5%B; linearni gradijent do 95% B na 4 minuta; zatim na 5% B na 4,5 min; zatim zadržavanje do 6 min); injekciona zapremina 5 uL i protok 1 mL/min u UV (DAD) detektor posle čega približno 0,100 mL/min raspršeno u Maseni Spektrometar (pozitivni elektrosprej) sa ostatkom u ELS detektor.

Postupak C: Micromass instrument model LCT vezan na model HP 1100 instrument. Udeo jedinjenja je određivano upotrebom HP model Gl 315A photodiode array detector u opsegu talasne dužine 200-600 nm i detektora evaporativnog rasipanja svetlosti Sedex model 65. Maseni spektri su dobijeni u opsegu 180 do 800. Podaci su analizirani upotrebom Micromass MassLynx softvera. Razdvajanje je vršeno na Hypersil BDS C18 koloni (50 x 4,6 mm), veličine čestica 3 um eluiranjem sa linearnim gradijentom od 5 do 90% acetonitrila koji sadrži 0,05% (v/v) trifluorosirćetne kiseline u vodi koja sadrži 0,05% (v/v) trifluorosirćetne kiseline u 3,5 min sa protokom od 1 mL/min. Ukupno vreme trajanja uključujući ponovno uravnoteženje kolone bilo je 7 minuta.

PRIMER 1

2- r5- Metoksi- 3-( 4- trifluorometil^

4- il- etanon

Jedinjenje formule (1), gde je R<1>

, R2je-OMe, R3je -CF3, grupa je vezana na poziciju 3 prstena indola, a grupa R<2>jevezana u položaju 5 prstena indola, predstavljeno formulom (II): dobija se na način prikazan u sledećoj šemi: (i) tretiranje 7H-pirolo[2,3-b]pirimidina (1) sa 3-hloroperbenzoevom kiselinom u dihlorometanu na temperaturi od oko 0°C da bi se dobio 7H-pirolo[2,3-b]pirimidin-N-oksid (2); (ii) reakcija (2) sa fosfornim oksibromidom na oko 50°C da bi se dobio 4-bromo-7H-pirolo[2,3-b]pirimidin (3); (iii) reakcija (3) sa 4-toluen sulfonil hloridom u prisustvu tetrabutilamonijum sulfata i vodenog rastvora natrijum hidroksida u toluenu da bi se dobio 4-bromo-7H-pirolo[2,3-b]pirimidin (4); (iv) reakcija (4) sa trifluorometiltrimetilsilanom u prisustvu kalijum fluorida i bakar(l)-jodida u dimetilformamidu na oko 60°C, da bi se dobio 7-(toluen-4-sulfonil)-4-trifluorometil-7H-pirolo[2,3-b]pirimidin (5); (v) tretiranje (5) sa litijum diizopropilamidom u tetrahidrofuranu, na oko -78°C, nakon čega sledi reakcija dobijenog anjona sa jodom da bi se dobio 6-jodo-7-(toluen-4-sulfonil)-4-trifluorometil-7H-pirolo[2,3-b]pirimidin (6). (vi) kuplovanje (6) sa 1-terc-butiloksikarbonil-5-metoksi-1H-indol-3-bornom kiselinom u prisustvu tetrakis(trifenilfosfin)paladijum(0) i natrijum bikarbonatom, u vodenom rastvoru dimetilformamida na temperaturi oko temperature refluksa i uklanjanje terc-butiloksikarbonil zaštitne grupe nakon čega sledi tretiranje sa metil jodidom u prisustvu natrijum hidrida, u tetrahidrofuranu, da bi se dobio 6-(5-metoksi-1 H-indol-3-il)-7-(toluen-4-sulfonil)-4-trifluorometil-7H-pirolo[2,3-b]pirimidin (7); (viii) uklanjanje tosil zaštitne grupe u (7), tretiranjem sa natrijum hidroksidom u metanolu da bi se dobio 6-(5-metoksi-1H-indol-3-il)-4-trifluorometil-7H-pirolo[2,3-bjpirimidin (8); i

(ix) alkilovanje (8) sa 4-(2-hloroacetil)morfolinom u prisustvu natrijum hidrida u dimetilformamidu da bi se dobio 2-[5-metoksi-3-(4-trifluorometil-7H-pirolo[2,3-b]pirimidin-6il)-indol-1-il]-1-morfolin-4-il-etanon (II).

PRIMER 2

( 2- hidroksi- 1, 1- dimetiletil)- amid 1- Metil- 3-( 7H- pirolor2, 3- blpirimidin- 6- il)- 1 H- indol- 5-

karboksilne kiseline

Jedinjenje formule (I), gde je R<1>-CH3, R<2>je

,R3je -H

grupa

je vezana na poziciju 3 prstena indola a grupa R<2>je vezana u položaju 5 prstena indola, predstavljeno formulom (III): se dobija na način prikazan u sledećoj šemi: (i) reakcija (9) sa 4-toluen sulfonil hloridom u prisustvu tetrabutilamonijum sulfata i vodenog rastvora natrijum hidroksida u toluenu da bi se dobilo (10); (ii) tretiranje (10) sa litijum diizopropilamidom u tetrahidrofuranu, na oko- 78 C,nakon čega sledi reakcija dobijenog anjona sa jodom da bi se dobilo (11); (iii) kuplovanje (11) sa 1-terc-butiloksikarbonil-5-metoksi-1 H-indol-3-bornom kiselinom (12) u prisustvu tetrakis(trifenilfosfin)paladiuma(0) i natrijum bikarbonata, u vodenom rastvoru dimetilformamida na temperaturi oko temperature refluksa i uklanjanje terc-butiloksikarbonil zaštitne grupe nakon čega sledi tretiranje sa metil jodidom u prisustvu natrijum hidrida, u tetrahidrofuranu, da bi se dobio 6-[(1-metil-5-karbometoksiindol)3-ilj-/H-pirolo[2,3-b]pirimidin (13); (iv) tretiranje (13) sa rastvorom kalijum hidroksida u vodi i metanolu na temperaturi refluksa da bi se dobio 6-[(1metil-5-karboksiindol)3-il]-7H-pirolo[2,3-b]pirimidin (14); i (v) kuplovanje (14) sa 2-hidroksi-1,1-dimetiletilaminom u prisustvu 0-(7-azabenzotriazol-1-il)-1,1,3,3-tetrametiluronijum heksafluorofosfata i diizopropiletilamina u dimetilformamidu da bi se dobio (2-hidroksi-1,1-dimetil-etil)-amid 1-metil-3-(7H-pirolo[2,3b]pirimidin-6-il)-1H-1-indol-5-karboksne kiseline (III).

PRIMER 3

24r5- metoksi- 3^ 7H- pirolof2. 3- blpirimidin- 6- in- indol- 1- in- 1- morfolin- 4- il>- etanon

Jedinjenje formule (I), gde je R<1>

, R2 je -OMe, R3je -H, grupa je vezana u položaju 3 prstena indola a grupa R<2>je vezana u položaju 5 prstena indola, predstavljeno formulom (IV): se dobija na način prikazan u sledećoj šemi: (i) kuplovanje 6-jodo-7-(toluen-4-sulfonil)-7H-pirolo[2,3-b]pirimidina (11) 1-terc-butiloksikarbonil-5-metoksiindol-3-borne kiseline (15) u prisustvu tetrakis(trifenilfosfin)paladijum(0) i natrijum bikarbonata, u vodenom rastvoru dimetilformamida na temperaturi oko temperature refluksa i uklanjanje terc-butiloksikarbonil zaštitne grupe da bi se dobio 6-[(5-metoksiindol)-3-il]-7-(toluen-4-sulfonil)-7H-pirolo[2,3-b]pirimidin (16); (ii) tretiranje (16) sa rastvorom kalijum hidroksida u vodi i metanolu na refluksu da bi se dobio 6-[(5metoksiindol)3-il]-7H-pirolo[2,3-b]pirimidin (17); i (iii) reakcija (17) sa natrijum hidridom u dimetilformamidu nakon čega sledi reakcija sa morfolinamidom 2-bromosirćetne kiseline da bi se dobio 2-{[5-metoksi-3-(7H-pirolo[2,3-b]pirimidin-6il)-indol-1 -il]-1 -morfolin-4-il}-etanon (IV).

PRIMER 4

Jedinjenje formule (I), gde jeR<1>-CH2CF3, R2 je -OMe, R3 je -CN,

grupa

je vezana u položaju 3 prstena indola a grupa R<2>jevezana u položaju 5 prstena indola, predstavljeno formulom (VII): se dobija na način prikazan u sledećoj šemi: (i) reakcija (18) i (19) u prisustvu kalijum karbonata i natrijum jodida da bi se dobio (20); (ii) reakcija (20) sa tioureom u prisustvu natrijum etoksida u etanolu da bi se dobio (21); (iii) ciklizacija (21) zagrevanjem u toluenu na temperaturi oko temperature refluksa da bi se dobio (22); (iv) reakcija (22) sa fosfor oksibromidom da bi se dobio 4-bromo-7H-pirolo[2,3 b]pirimidin (23); (v) reakcija (23) sa 4-toluensulfonil hloridom u prisustvu tetrabutilamonijum sulfata i vodenim rastvorom natrijum hidroksida u toluenu da bi se dobio (24); (vi) tretiranje (24) sa litijum diizopropilamidom u tetrahidrofuranu, na oko -78°C, nakon čega sledi reakcija dobijenog anjona sa jodom da bi se dobio (25); (vii) kuplovanje (25) sa 1-terc-butiloksikarbonil-5-metoksiindol-3-bornom kiselinom u prisustvu tetrakis(trifenilfosfin)paladium(0) i natrijum bikarbonata, u vodenom rastvoru dimetilformamida na temperaturi oko temperature refluksa i uklanjanje terc-butiloksikarbonil zaštitne grupe, da bi se dobio 4-bromo-6-[(5-metoksiindol)3-il]-7-(toluen-4-sulfonil)-7H-pirolo[2,3-b]pirimidin (26); (viii) reakcija (26) sa natrijum hidridom u tetrahidrofuranu nakon čega sledi reakcija sa 2-trifluoro-jodoetanom da bi se dobio (27); (ix) reakcija (27) sa cink cijanidom u prisustvu oaladijuma u N'N-dimetilanilinu na oko 140°C da bi se dobio( 28),i (x) tretiranje (28) sa rastvorom kalijum hidroksida u vodi i metanolu na temperaturi refluksa da bi se dobio (VII). ddim<pp>c;Jedinjenje formule (1), gde jeR<1>-CH3, R2 je-OMe, R3 je grupa je vezana u položaju 3 prstena indola a grupa R<2>je vezana u položaju 5 prstena indola, predstavljeno formulom (IX): se dobija na način prikazan u sledećoj šemi: (ii) reakcija (26) sa natrijum hidridom u tetrahidrofuranu nakon čega sledi reakcija sa metil jodidom da bi se dobio (29); (ii) reakcija (29) sa ugljenik monoksidom u prisustvu paladijuma u metanolu na temperaturi refluksa da bi se dobio (30); (iii) tretiranje (30) sa rastvorom kalijum hidroksida u vodi i metanolu na temperaturi refluksa da bi se dobio (31); i (iv) kuplovanje (31) sa 2-hidroksi-1,1-dimetiletilaminom u prisustvu 0-(7-azabenzotriazol-1 -il)-1,1,3,3-tetrametiluronijum heksafluorofosfata i diizopropiletilamina u dimetilformamidu da bi se dobio (IX).

PRIMER 6

Jedinjenje formule (I), gde je

grupa je vezana u položaju 3 prstena indola a grupa R<2>je vezana u položaju 5 prstena indola, predstavljeno formulom (V): se dobija na način prikazan u sledećoj šemi: (i) reakcija (26) sa metil akrilatom u prisustvu paladijum acetata, trifenil fosfina i trietilamina na oko 110°C da bi se dobio (32); (ii) hidrogenovanje (32) u prisustvu paladijuma na ugljeniku da bi se dobio (33); (iii) tretiranje (33) sa rastvorom kalijum hidroksida u vodi i metanolu na temperaturi refluksa da bi se dobila kiselina (34); (iv) kuplovanje (34) sa metilaminom u prisustvu 0-(7-azabenzotriazol-1-ii)-1,1,3,3-tetrametiluronijum heksafluorofosfata i diizopropiletilamina u dimetilformamidu da bi se dobio (35); i (v) alkilovanje (35) sa 4-(2-hloroacetil)morfolinom u prisustvu natrijum hidrida, u dimetilformamidu da bi se dobio (V).

PRIMER 7

Jedinjenje formule (I), gde je

grupa je vezana u položaju 3 prstena indola a grupa R<2>jevezana u položaju 5 prstena indola, predstavljeno formulom (VI): se dobija na način prikazan u sledećoj šemi: (i) kuplovanje (26) sa piridin-3-bornom kiselinom u prisustvu tetrakis(trifenilfosfin)paladijum(0) i natrijum bikarbonata, u vodenom rastvoru dimetilformamida na temperaturi oko temperature refluksa da bi se dobio 4-(piridin-3-il)-6-[(5-metoksiindol)3Hl]-7-(toluen^-sulfonil)-7H-pirolo[2,3-b]pirimidin (36); (ii) tretiranje (36) sa rastvorom kalijum hidroksida u vodi i metanolu na temperaturi refluksa da bi se dobio (37, Primer 9); i (iii) alkilovanje (37, Primer 9) sa 4-(2-hloroacetil)morfolinom u prisustvu natrijum hidrida, u dimetilformamidu da bi se dobio 2-[5-metoksi-3-(4-(piridin-3-il)-7H-pirolo[2,3-b]pirimidin-6-il)-indol-1 -il]-1 -morfolin-4-il-etanon (VI).

PRIMER 8

Jedinjenje formule (1), gde je R<1>-CH2CH3, R2 je -OMe, R<3>je

grupa je vezana u položaju 3 prstena indola a grupa R<2>je vezana u položaju 5 prstena indola, predstavljeno formulom (VIII): se dobija na način prikazan u sledećoj šemi: (i) alkilovanje (26) sa etil jodidom u prisustvu natrijum hidrida, u dimetilformamidu da bi se dobio (38); (ii) reakcija (38) sa morfolinom u mikrotalasnoj peći na oko 200°C u a,a,a-trifluorotoluenu da bi se dobio (39); i (iii) tretiranje (39) sa rastvorom kalijum hidroksida u vodi i metanolu na temperaturi refluksa da bi se dobio (VIII). PRIMER 9 6-( 5- Metoksi- 1H- indol- 3- il)- 4- piridin- 3- il- 7H- pirolof2. 3- dlpirimidin

Rastvor 6-jodo-7-[(4-metilfenil)sulfonil]-4-piridin-3-il-7H-pirolo[2,3-d]pirimid'm [260 mg, Referentni Primer 1] i 1-terc-butil4<arboksil-5-metoksi-1 H-indol-3-borne kiseline [178 mg, Referentni Primer 12] u dimetilformamidu (10 mL) se tretira sa paladijum tetrakis trifenil fosfinom (13 mg) i natrijum bikarbonatom (8 mg). Reakciona smeša se meša na temperaturi refluksa tokom 2 h i ostavlja se da se ohladi do sobne temperature. Rastvor se upari pod sniženim pritiskom i ostatak se razdvoji između vode i etilacetata. Organska faza se odvoji, zatim osuši preko magnezijum sulfata i upari pod sniženim pritiskom. Ostanak se podvrgava fleš silika gel hromatografiji u koloni eluiranjem sa smešom etilacetata i metanola (95:5, v/v) da bi se dobio 6-(5-Metoksi-1 H-indol-3-il)-4-piridin-3-il-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin (20 mg) u obliku amorfne čvrste materije. MS: 342 [MH]<+>, LCMS (postupak A) Rt=2.57minuta.

PRIMER 10

4- Metoksi- 6-( 5- metoksi- 1- metil- 1H- indol- 3- il)- 7H- pirolof2. 3- dlpirimidin

Rastvor 4-metoksi-6-(5-metoksi-1 -metil-1 H-indol-3-il)-7-[(4-metilfenil)sulfonil]-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina [361 mg, Referentni Primer 4] u metanolu (20 mL) se tretira sa kalijum hidroksidom (1.53 g). Reakciona smeša se meša tokom 16 h na sobnoj temperaturi i drži na refluksu tokom 1 h. Rastvor se upari pod sniženim pritiskom i ostatak se razdvoji između vode i etilacetata. Organska faza se odvoji, osuši preko magnezijum sulfata i upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se triturira sa dietil etrom da bi se dobio 4-metoksi-6-(5-metoksi-1-metil-1H-indol-3-il)-7H-pirolo[2,3~d]pirimidin (155 mg) u obliku čvrste materije temp. toplj. = 184°C. MS: 309 [MH]+.

PRIMER 11

4- metoksi- 6-( 5- metoksi- 1H- indol- 3- il)- 7H- pirolof2, 3- dlpirimidin

Rastvor 4-metoksi-6-(5-metoksi-1H-indol-3-il)-7-[(4metilfenil)sulfonil]-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina [448 mg, Referentni Primer 5] u metanolu (15 mL) se tretira sa kalijum hidroksidom (1.96 g). Reakciona smeša se meša tokom 2 h na sobnoj temperaturi i rastvarač se upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se razdvoji između vode i etilacetata . Organska faza se odvoji, osuši preko magnezijum sulfata i zatim upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se podvrgava fleš silika hromatografiji u koloni eluiranjem sa smešorr. et lacetata i cikloheksana (80:20, v/v) da bi se dobio 4-metoksi-6-(5-metoksi-1H-indol-3-il)-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin (320 mg) u obliku žute čvrste materije temp. toplj. > 260°C. MS: 295 [MH]+.

PRIMER 12

4-( 5- Metoksi- 1 H- indol- 3- in- 6-( 5- metoksi- 1 - metil- 1 H- indol- 3- il V7H- pirolof2. 3-d| pirimidin

Rastvor 4-(5-metoksi-1-[(4-metilfenil)sulfonil]-1H-indol-3-il)-6-(5-metoksi-1-metil-1H-indol-3-il)-7-[(4-metilfenil)sulfonil]-7H-pirolo[2 3 d]pirimidina [93 mg, Referentni Primer 9] u metanolu (5 mL) se tretira sa kalijum hidroksidom (249 mg). Smeša se meša tokom 16 h na sobnoj temperaturi. Rastvor se upari pod sniženim pritiskom i ostatak se razdvoji između vode i etilacetata. Organska faza se odvoji, osuši preko magnezijum sulfata i zatim upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečišćava sa HPLC da bi se dobio 4-(5-metoksi-1H-indol-3-il)-6-(5-metoksi-1-metil-1H-indol-3-il)-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin (9 mg) u obliku gume. MS: 424 [MH]<+>. LCMS (postupak B) RT= 3,15 minuta.

REFERENTNI PRIMER 1

6- iodo- 7- f( 4- metilfenil) sulfonin- 4- piridin- 3- il- 7H- pirolo[ 2, 3- dlpirimidin

U rastvor 7-[(4-metilfenil)sulfonil]-4-piridin-3-il-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina [1 g, Referentni Primer 2] u tetrahidrofuranu (20 mL) na -78°C ukapavanjem se dodaje rastvor butil litijuma u heksanu (2 mL, 1,6 M) u inertnoj atmosferi. Rastvor se meša na toj temperaturi tokom 1,5 h i dodaje se jod (796 mg). Reakciona smeša se meša na -78°C tokom dodatnog 1 h i ostavlja se da dostigne sobnu temperaturu. Reakciona smeša se podeli između etilacetata i vodenog rastvora natrijum sulfita. Organska faza se odvoji, osuši preko magnezijum sulfata i upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se podvrgava fleš silika hromatografiji u koloni eluiranjem sa gradijentom etilacetata i cikloheksana (50:50, do 100, v/v) da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (260 mg) u obliku amorfne čvrste materije. MS: 477 [MH]<+.>LCMS (postupak B) RT= 3,26 minuta.

REFERENTNI PRIMER 2

7- r( 4- Metilfeninsulfonin- 4- piridin- 3- il- 7H- pirolo[ 2, 3- dlpirimidin

Rastvor 4-hloro-7-[(4-metilfenil)sulfonil]-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina [4 g, Referentni Primer 3] i dietil-3-piridil-borana (2,1 g) u tetrahidrofuranu (180 mL) se tretira sa paladijum tetrakis trifenilfosfinom (0,65 g) i kalijum karbonatom (3,59 g). Rastvor se meša na refluksu tokom 24 h i upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se podeli između etilacetata i zasićenog rastvora soli. Organska faza se odvoji, osuši preko magnezijum sulfata i upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se dva puta podvrgava fleš silika hromatografiji u koloni eluiranjem sa smešom etilacetata i metanola (90:10, v/v) i smešom etilacetata i cikloheksana (50:50, v/v) da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (2,5 g) u obliku amorfne čvrste materije. MS: 351 [MHf. LCMS (postupak B) RT= 3,05 minuta.

REFERENTNI PRIMER 3

4- Hloro- 7- f( 4- metilfenil) sulfonin- 7H- pirolor2, 3- dloirimidin

Rastvor 4-hloro-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina (Reference: Gerster, John F. ; Hinshavv, Barbara C; Robins, Roland K; Tovvnsend, Leroy B. Study of electrophylic substitution in the pirolo[2,3-d]pirimidine ring.J. Heterocycl. Chem.

(1969), -(2), 207-213) (20 g) ipara- toluensulfonilhlorida (28,6 g) u toluenu (1 L) se tretira sa rastvorom natrijum hidroksida (50 g) u vodi (800 mL), i tetrabutil amonijum sulfatom (462 mg). Rastvor se snažno meša na sobnoj temperaturi tokom 2 h i podeli između etilacetata i zasićenog rastvora soli. Organska faza se odvoji, osuši preko magnezijum sulfata i zatim upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se podvrgava fleš silika hromatografiji eluiranjem sa gradijentom etilacetata i cikloheksana (50:50 do 80:20, v/v) da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (2,5 g) u obliku čvrste materije, temp.toplj. = 143°C. LCMS (postupak B) RT= 2,78 minuta.

REFERENTNI PRIMER 4

4- Metoksi- 6-( 5- metoksi- 1- metil- 1H- indol- 3- in- 7- f( 4- metilfenil) sulfonill- 7H- pirolor

2. 3- dlpirimidin

U rastvor 4-metoksi-6-(5-metoksi-1 H-indol-3-il)-7-[(4-metilfenil)sulfonil]-7H-pirolo [2,3-d]pirimidina [448 mg, Referentni Primer 5] u dimetilformamidu (20 mL) dodaje se natrijum hidrid (44 mg, 60% disperzija u ulju) i metil jodid (156 mg) u uslovima inertne atmosfere. Rastvor se meša tokom 1 h na sobnoj temperaturi i rastvarač se upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se podeli između vode i etilacetata. Organska faza se odvoji, osuši preko magnezijum sulfata i zatim upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se podvrgava fleš silika hromatografiji u koloni eluiranjem sa smešom etilacetata i cikloheksana (30:70, v/v) da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (260 mg) u obliku amorfne čvrste materije. MS: 464 [MH]+. LCMS (postupak B) RT= 4,39 minuta.

REFERENTNI PRIMER 5

4- metoksi- 6-( 5- metoksi- 1H- indol- 3- il)- 74( 4- met:lfe nil) sulfonin- 7H

d lpirimidin

Rastvor 6-jodo-4-metoksi-7-[(4-metilfenil)sulfonil]-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina [1,98 g, Referentni Primer 6] i 1-terc-butil-karboksil-5-metoksi-1H-indol-3-borne kiseline [1,26 g, Referentni Primer 12] u dimetilformamidu (40 mL) se uzastopno tretira sa zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (10 mL) i paladijum tetrakis trifenilfosfinom (165 mg). Reakciona smeša se meša na refluksu tokom 3 h i rastvarač se upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se podeli između vode i etilacetata. Organska faza se odvoji, osuši preko magnezijum sulfata i zatim upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se podvrgava fleš silika hromatografiji u koloni eluiranjem sa smešom etilacetata i cikloheksana (50:50, v/v) da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (1,8 g) u obliku sive čvrste materije temp.toplj. = 131°C. MS: 450 [MH]+.

REFERENTNI PRIMER 6

6- iodo- 4- metoksi- 7- f( ;4- metilfenil) sulfonil1- 7H- pirolof2, 3- d1pirimidin

U rastvor 4-metoksi-7-[(4-metilfenil)sulfonil]-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina [2,23 g, Referentni Primer 7] u tetrahidrofuranu (35 mL) na -78°C ukapavanjem se dodaje rastvor butil litijuma u heksanu (5 mL, 1,6 M) u inertnoj atmosferi. Rastvor se meša na -70°C tokom 1 h i dodaje se jod (2,05 g). Reakciona smeša se meša na temperaturi od -70°C tokom dodatnog 1 h, zatim se ostavi da dosegne sobnu temperaturu i podeli na etilacetat i vodeni rastvor natrijum sulfita. Organska faza se odvoji, osuši preko magnezijum sulfata i zatim upari pod sniženim pritiskom da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (2,64 g) u obliku amorfne čvrste materije. MS: 430 [MHf. LCMS (postupak B) RT= 4,15 minuta.

REFERENTNI PRIMER 7

4- Metoksi- 7- f( 4- metilfenil) sulfonin- 7H- pirolo[ 2, 3- d] pirimidin

Rastvor 4-metoksi-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina [1,2 g, Referentni Primer 8] i para-toluen sulfonilhlorida (1,77 g) u toluenu (60 mL) se tretira sa rastvorom natrijum hidroksida (3,2 g) u vodi (30 mL), i tetrabutil amonijum sulfata (27 mg). Rastvor se snažno meša na sobnoj temperaturi tokom 4 h i podeli između etilacetata i zasićenog rastvora soli. Organska faza se odvoji, osuši preko magnezijum sulfata i upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se podvrgava fleš silika hromatografiji u koloni eluiranjem sa gradijentom etilacetata i cikloheksana (50:50 do 80:20, v/v) da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (2,23 g) u obliku amorfne čvrste materije. MS: 304 [MHf. LCMS (postupak B) RT= 3,88 minuta.

REFERENTNI PRIMER 8

4- Metoksi- 7H- pirolof2, 3- d] pirimidin

U rastvor natrijum metoksida pripremljenog dodavanjem natrijuma (2 g) u metanol (100 mL) u porcijama u inertnoj atmosferi, dodaje se 4-hloro-7H-pirolo[2,3-d] pirimidin (Reference: Gerster, John F. ; Hinshaw, Barbara C_; Robins, Roland K.; Tovvnsend, Leroy B. Study of electrophylic substitution in the pirolo[2,3-d]pirimidine ring.J. Heterocycl. Chem.(1969), -(2), 207-13.) (3,5g). Rastvor se meša na 65 C tokom 16 h i zatim se podeli između etilacetata i zasićenog rastvora soli. Organska faza se odvoji, zatim osuši preko magnezijum sulfata i zatim upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se podvrgava fleš silika hromatografiji u koloni eluiranjem sa smešom etilacetata i cikloheksana (50:50, v/v) da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (1,2 g) u obliku amorfne čvrste materije. MS: 150 [MH]+. LCMS (postupak B) RT= 2,39 minuta.

REFERENTNI PRIMER 9

4-( 5- Metoksi- 1 - r( 4- metilfenil) sulfonin- 1 H- indol- 3- il)- 6-( 5- metoksi- 1- metil- 1 H- indol-3- il)- 7- f( 4- metilfenil) sulfonill- 7H- pirolor2. 3- dlpirimidin

U rastvor 4-(5-metoksi-1-[(4-metilfenil)sulfonil]-1 H-indol-3-il)-6-(5-metoksi-1 H-indol-3il)-7-[(4-metilfenil)sulfonil]-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina [270 mg, Referentni Primer 10] u dimetilformamidu (10 mL) dodaje se natrijum hidrid (10 mg, 60% disperzija u ulju) i metil jodid (0,025 mL) u inertnoj atmosferi. Rastvor se meša tokom 16 h na sobnoj temperaturi i rastvarač se upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se podeli između vode i etilacetata. Organska faza se odvoji, zatim osuši preko magnezijum sulfata i zatim upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se podvrgava fleš hromatografiji u koloni eluiranjem sa smešom etilacetata i cikloheksana (50:50, v/v) da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (93 mg) u obliku amorfne čvrste materije. MS: 732 [MH]<+>. LCMS (postupak B) RT= 4,68 minuta

REFERENTNI PRIMER 10

4-( 5- Metoksi- 1 - f( 4- metilfenil) sulfonil1- 1 H- indol- 3- il)- 6-( 5- metoksi- 1 H- indol- 3- il)- 7- f( 4-

metilfenil) sulfonin- 7H- pirolor2, 3- dlpirimidin

Rastvor 4-hloro-6-jodo-7-[(4-metilfenil)sulfonil]-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina [1,72 g, Referentni Primer 11] i 1-terc-butil4<arboksil-5-metoksi-1 H-indol-3-borne kiseline [1,26 g, Referentni Primer 12] u dimetilformamidu (36,5 mL) se uzastopno tretira sa zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (9,1 mL) i paladijum tetrakis trifenilfosfinom (0,3 g). Reakciona smeša se meša na refiuksu tokom 12 h i rastvarač se upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se podeli između etilacetata i vode. Organska faza se odvoji, zatim osuši preko magnezijum sulfata i zatim upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se podvrgava fleš silika hromatografiji u koloni eluiranjem sa smešom etilacetata i cikloheksana (30:70, v/v) da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (270 mg) u obliku gume. MS: 718 [MH]<+>. LCMS (postupak B) RT= 4,44 minuta.

REFERENTNI PRIMER 11

4- Hloro- 6- iodo- 7-[( 4- metilfenil) sulfonil1- 7H- pirolof2. 3- d] pirimidin

U rastvor 4-hloro-7-[(4-metilfenil)sulfonil]-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina [5,4 g, Referentni Primer 3], u tetrahidrofuranu (96 mL) na -78°C ukapavanjem se dodaje rastvor butil litijuma u heksanu (12,1 mL, 1,6 M) u inertnoj atmosferi. Rastvor se meša na -78°C tokom 3 h i dodaje se jod (8,9 g). Reakciona smeša se meša na -78°C tokom 2 h i ostavlja se da dostigne sobnu temperaturu. Reakciona smeša se podeli između etilacetata i vodenog rastvora natrijum sulfita, osuši preko magnezijum sulfata i rastvarač se upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se podvrgava fleš silika hromatografiji u koloni eluiranjem sa gradijentom etilacetata i cikloheksana (50:50, do 100, v/v) da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (1,52 g) u obliku amorfne čvrste materije.

MS: 434 [MH]<+.>LCMS (postupak B) RT= 4,26 minuta.

REFERENTNI PRIMER 12

1 - terc- butil- karboksil- 5- metoksi- 1 H- indol- 3- borna kiselina

Mešani rastvor 3-bromo-5-metoksi-indol-1-karbcksilne kiseline , terc-butil estra [50 g, Referentni Primer 13)] u tetrahidrofuranu (800 mL), u atmosferi azota, se tretira sa tributilboratom (49,5 mL) zatim ohladi do -100°C i zatim tretira sa rastvorom n-butillitijuma u heksanu (94 mL, 2,5 M) uz održavanje temperature ispod -90°C. Kada se završi dodavanje, smeša se ostavlja da se polako ugreje do sobne temperature tokom 1 h i umiri dodavanjem leda (10 g). Organski slojevi se uklone pod sniženim pritiskom a ostatak se podeli između etilacetata (500 mL) i vode (400 mL). Organski sloj se osuši preko magnezijum sulfata i upari da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje u obliku čvrste materije krem boje (28 g). MS: 314 [M+Na]<+>LCMS (postupak C) RT= 4,07 minuta.

REFERENTNI PRIMER 13

terc- butil estar 3- Bromo- 5- metoksi- indol- 1- karboksilne kiseline

Rastvor 5-metoksiindola (10 g) u suvom dimetilformamidu (150 mL) na temperaturi ambijenta se tretira sa bromom (4 mL) ukapavanjem uz obezbeđenje da se temperatura podigne iznad 30°C. Smeša se odmah tretira sa trietilaminom (28 mL) i 4-dimetilaminopiridinom (0,5 g), nakon toga sa rastvorom di-terc-butildikarbonata (18 g) u suvom dimetilformamidu (80 mL) i mešanje se nastavlja tokom sledeća 4 h. Reakciona smeša se upari i ostatak se podeli između etilacetata (250 mL) i vode (200 mL). Vodeni sloj se ekstrahuje sa etilacetatom (100 mL). Kombinovane organske faze se operu sa vodom (100 mL), zatim zasićenim rastvorom soli (100 mL), zatim osuše preko magnezijum sulfata i upare. Ostatak se podvrgava fleš silika hromatografiji u koloni eluiranjem sa smešom pentana i etil acetata (19/1, v/v) da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (23,4 g) u obliku bezbojne čvrste materije, temp.toplj. 111-112°C.

IN VITRO postupci testiranja za SYK

1. Inhibitorni efekti jedinjenja na SYK kinazu

Inhibitorni efekti jedinjenja na Syk kinazu se određuju pomoću vremenski determinisane fluorescentne analize.

Katalitički domen Syk kinaze (ostaci A340-N635 ) se izlučuju kao fuzioni protein u ćelijama kvasca i prečišćavaju do homogenosti. Aktivnost kinaze se utvrđuje u 50 mM Tris-HCI puferu pH 7,0 koji sadrži 50 mM NaCI, 5 mM MgCI2, 5 mM MnCI2, 1 uM adenozin trifosfata i 10 uM sintetičkog peptida Biotin-(j3-Alanin)3-DEEDYEIPP-NH2. Enzimatska reakcija se prekida dodavanjem pufera koji sadrži 0,4 M KF, 133 mM EDTA, pH 7,0, koji sadrži streptavidin-XL665 konjugat i monoklono fosfospecifično antitelo konjugova.no na europium kriptat (Eu-K). Osobenosti dva fluorofora, XL-665 i Eu-K prikazana su u G. Mathis et al.,Anticancer Research,1997, 17, str 3011-3014. Specifični dugotrajni signal XL-665, koji se produkuje samo kada je sintetički peptid fosforilovan sa Syk, meren je na LJL Biosystems Analyst AD čitaču mikroploča. Inhibicija syk aktivnosti sa jedinjenjima ovog pronalaska izražena je kao procenat inhibicije aktivnosti koju je pokazala kontrola u odsustvu test jedinjenja. Posebno poželjna jedinjenja ovog pronalaska inhibiraju syk aktivnost sa IC50u granicama 100 mikromolarne do 100 nanomolame. Naročito poželjna jedinjenja ovog pronalaska inhibiraju syk aktivnost sa IC50u granicama 1 mikromolarne do 100 nanomolame. 2. Antigenom indukovana degranulaciia Bazofilićne leukemije kod ćelija pacova

(RBL)

2.1 Kultivisanje ćelija, označavanje RBL-2H3 ćelija i izvođenje testa.

RBL-2H3 ćelije se gaje u T75 bocama na 37°C i 5% C02, i kontrolišu svaka 3-4 dana. Radi žetve ćelija, koristi se 5 mL tripsir-EDTA da bi se boce jednom isprale, zatim se dodaje 5 mL tripsina u svaku bocu, i inkubira na sobnoj temperaturi tokom 2 min. Ćelije se prebace u epruvetu sa 14 mL mediuma, centrifugiraju na 1100 min"<1>RT tokom 5 min i ponovo suspenduje na 2x10<5>/mL. Ćelije se senzitizuju dodavanjem 1 uL DNP-specifične IgE na svakih 10 mL ćelija. 200 uL ćelija se dodaje u svaki bazenčić ploče sa ravnim dnom sa 96 bazenčića (40,000 ćelija/bazenčić), i ploča inkubira preko noći na 37 C i 5% C02.

Sledećeg dana se pripremaju jedinjenja u 100% DMSO na 10 mM. Svako jedinjenje se zatim razblažuje 1:100 u test puferu i zatim dalje razblažuje u 1 %

DMSO-test puferu da bi se dobile konačne koncentracije 0,03-30 uM. 80 uL test pufera se dodaje u svaki bazenčić, a posle toga po 10 uL razblaženog jedinjenja. Sledi inkubacija tokom 5 min. Dodaje se 10 uL DNP-HSA (100 ng/mL) u svaki bazenčić i inkubira na 37°C (bez CO2) tokom 30 min. Kao jedna kontrola, dodaje se 1 % DMSO sam (bez jedinjenja) u grupu bazenčića da bi se odredilo ukupno otpuštanje. Kao druga kontrola, dodaje se pufer umesto DNP-HSA u drugu grupu bazenčića da bi se odredio test kao osnova. Posle 30 min inkubacije, supernatanti se prenose u novu ploču sa 96 bazenčića. Dodaje se 50 ul_ supernatanta u svaki bazenčić na test ploči. Dodaje se 100 uL rastvora substrata u svaki bazenčić i inkubira na 37°C tokom 90 min. Dodaje se 50 uL 0,4 M rastvora glicina da bi se zaustavila reakcija i ploča se čita pri 405 nm na Molecular Devices SpectraMax 250 čitaču ploča.

2.2 Izračunavanje rezultata

(i) Izračunava se srednje ±SD svakog trostrukog seta bazenčića.

(ii) Maksimalan odziv je bio kod pozitivnih kontrolnih bazenčića koje sadrže antigen (100 ng/mL) ali bez jedinjenja. (iii) Minimalan odziv je bio kod kontrolnih bazenčića koje sadrže pufer (bez antigena) bez jedinjenja. (iv) Koristeći ove vrednosti kao maksimalne (100%) i minimalne (0%) vrednosti respektivno, eksperimentalni podaci su kalkulisani da bi se dobio procenat od maksimalnog odgovora (označen kao % kontrole). (v) Nacrtana je kriva odgovora na doze i izračunato je IC50za jedinjenje korišćenjem Prism GrapliPad softvera i analize nelinearne regresije najmanjih kvadrata.

Jedinjenja ovog pronalaska inhibiraju degranulaciju Bazofilične leukemije kod ćelija pacova (RBL) indukovanu antigenom sa EG^ou granicama od 100 mikromolarne do 1 mikromolarne.

Claims (18)

1. Jedinjenje formule gde R<1>predstavlja vodonik, -C(=0)-NY'<y2>, -C(=0)-OR<s>, -SOa-NV'V<2>, -S02-R<7>, -C(=0)R<7>, ili R<1>predstavlja alkenil, alkeniloksi, alkil, alkvnil, aril, heteroaril, heterocikloalkil, cikloalkil ili cikloalkilalkil, svaki po izboru supstituisan jednom ili više grupa odabranih od aril, cikloalkil, cijano, halo, heteroaril, heterocikloalkil, -CHO, -C(=0)-NY'Y<2>, - C(=0)-OR<5>, -NY'Y<2>, -N(R<6>)-C(=0)-R<7>, -N(R<6>)-C(=0)-NYV, -N(R<6>)-S02-R<7>, -N(R<6>)-S02-NY<3>Y<4>, -OR<7>, -C(-0)-R<7>, hidroksi, alkoksi i karboksi; R<2>predstavalja jednu ili više grupa odabranih od vodonika, acil, alkilenedioksi, alkenil, alkeniloksi, alkinil, aril, cijano, halo, hidroksi, heteroaril, heterocikloalkil, nitro, R<4>, -C(=0)-NY'Y<2>, -C(=0)-OR5, -NY'Y2, -N(R<6>)-C(=0)-R<7>,N(R<6>)-C(=0)-NY<3>Y<4>, -N(R<6>)-C(=0)-0R<7>, -N(R<6>)-S02-R<7>, -N(R<6>)-S02-NY<3>Y<4>, -S02-NY 1Y2 i -ZR<4>; R<3>predstavlja H, cijano, halo, hidroksi, nitro, R<4>, NV'V<2>, -ZR<4>, -C(=0)-OR<5>, C(=0)-R<7>, -C(=0)-NY'Y<2>, -N(R<8>)-C(=0)-R<4>, -N(rVc(=0)NY'Y2, -N(R<8>)-C(=0)-OR<5>, -S02-NY<3>Y<4>ili-N(R<8>)-S02-R<7>, ili R<3>predstavlja aril, heteroaril, alkenil ili alkinil, svaki po izboru supstituisan jednom ili više grupa odabranih od aril, cijano, halo, hidroksi, heteroaril, heterocikloalkil, nitro, -C(=0)-NY'Y<2>, -C(=0)-OR<5>, -NY'Y2,-N(R<6>)-C(=0)-R<7>, -N(R<6>)-C(=0)-NY<3>Y<4>, -N(R<6>)-C(=0)-OR<7>, -N(R<6>)-S02-R<7>, -N(R<6>)-S02-NY<3>Y<4>, -SOs-NV<V>2i -ZR<4>; R<4>predstavlja alkil, cikloalkil ili cikloalklalkil svaki po izboru supstituisan jednom ili više grupa odabranih od aril, cikloalkil, cijano, halo, heteroaril, heterocikloalkil, hidroksi, -CHO, -C(=0)-NY'Y<2>, -C(=0)-OR<s>, - NYlY2, -N(R<6>)-C(=0)-R<7>, -N(R<6>)-C(=0)-NY<3>Y<4>,-N(R<6>)-S02-R<7>, -N(R6)-S02-NYV, -OR<7>i -C(=0)-R<7>pri čemu je u R4 je po izbom umetnuta grupa odabranaod O, S(0)n, i NR<6>R<5>predstavlja vodonik, alkil, alkenil, aril, arilalkil, heteroaril ili heteroarilalkil; R<6>predstavlja vodonik ili niži alkil; R<7>predstavlja alkil, aril, arilalkil, cikloalkil, cikonlkilalkil, heteroaril, heteroarilalkil, heterocikloalkil ili heterocikloalkilalkil; R<8>predstavlja vodonik ili niži alkil; Y' i Y<2>su nezavisno vodonik, alkenil, aril, cikloalkil, heteroaril ili alkil po izboru supstituisan jednom ili više grupa odabranih od arii, h 'o, heteroaril, hidroksi, -C(=0)-NY<3>Y<4>, -C(=0)-OR<5>, -NY<3>Y4,-N(R<6>)-C(=0)- R<7>, -N(R<6>)-C(=0)-NY3Y<4>, -N(R<6>)-S02-R<7>, -N(R<6>)-S02-NY<3>Y<4>i -OR<7>; or the grupa - NY<*>Y<2>može da formira ciklični amin; Y<3>i Y<4>su nezavinso vodonik, alkenil, alkil, aril, arilalkil, cikloalkil, heteroaril ili heteroarilalkil; ili -NY3Y4 grupa može da formira ciklični amin; Z predstavlja O ili S(0)n; nje nula ili broj 1 ili 2; ili N-oksid, bioizoster kiseline, farmaceutski prihvatljiva so ili solvat datog jedinjenja; ili N-oksid, ili kiseli bioizostar date soli ili solvata, pri čemu alkenil je alifatična ugljovodonična grupa koja sadrži ugtjenik-ugljenik dvostruku vezu i prav ili razgranat lanac sa 2 do 15 atoma ugljenika, pri čemu alkeniloksi je alkenil-O- grupa, gde alkenil je kao što je prethodno definisano, pri čemu e alkil je alifatična ugljovodonična grupa koja je prava ili razgranata sa 1 do 15 atoma ugljenika u lancu, pri čemu alkinil je alifatična ugljovodonična grupa koja sadrži trostruku ugljenik-ugfjenik vezu i prav ili razgrnat lanac sa 2 do 15 atoma ugljenika u lancu, pri čemu aril je odabran iz grupe koju čine fenil, naftil; tetrahidronaftil, indenil i indanil, pri čemu heteroaril je odabran iz grupe koju čine benzimidazolil, benztiazolil, furil, imidazolil, indolil, indolizinil, izoksazolil, izohinolinil, izotiazolil, oksadiazolil, pirazinil, piridazinil, pirazolil, piridil, pirimidinil, pirolil, hinazolinil, hinolinil, 1,3,4-tiadiazolil, tiazolil, tienil, triazolil i pirindanil, pri čemu je heterocikloalkil odabran iz grupe koju čine hromanil, dihidrobenzofuranil, indolinil i pirindolinil, pri čemu cikloalkil je odabran iz grupe koju čine ciklopropil, ciklopentil, cikloheksil i cikloheptil, pri čemu cikloalkilalkil je cikloalkil-alkil- grupa u kojoj cikloalkil i alkil ostaci su kao što je prethodno definisano, pri čemu alkoksi je alkil-O-grupa u kojoj alkil grupa >Kao što je prethodno definisano gde acil je H-CO- ili alkil-CO- grupa u kojoj alkil grupa je kao što je prethodno definisano, pri čemu alkilen je alipftični dvovalentni radikal izveden od linearne ili razgranate alkil grupe u kojoj alkil grupa je kao što je prehodno definisano, pri čemu alkilendioksi je -O-alkilen-O- grupa u kojoj alkilen je kao što je prethodno definisano, gde niži alkil je alifatična ugljovodonična grupa sa pravog ili razgranatog lanca sa 1 do 4 atoma ugljenika u lancu, gde ciklični amin je odabran iz grupe koju čine pirolidin, piperidin, morfolin, piperazin, indolin, pirindolin, i tetrahidrohinolin, i gde bioizoster kiseline je grupa koja poseduje hemijske i fizičke sličnosti koje proizvode slične biološke osobine kao karboksilna grupa i gde je odgovarajući bioizoster kiseline odabran iz grupe koju čine -C(=0)-NHOH, -C(=0)-CH2OH.-C(=0)-CH2SH, -C(-0)-NH-CN, sulfo, fosfono, alkilsulfonilkarbamoil. tetrazolil, arilsulfonilkarbamoil. heteroarilsulfonilkarbamoil, N-metoksikarbamoil, 3-hidroksi-3-cikiobuten-1,2-dion, 3,5-diokso-1,2,4-oksadiazolidinil, 3-hidroksiizoksazolil i 3-hidoksi-1 -metilpirazoil.

2. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što R<1>je vodonik, CMalkil, C1.4 alkil supstituisan sa halo. Cm alkil supstituisan sa hidroksi, CMalkil supstituisan sa -N(R<6>)C(=0)-R<7>, Ci^alkil tituisan sa -C(=0)-NY 'Y<2>,ili cikloalkilalkil supstituisan sa hidroksi.

3. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što R<1>je vodonik -CH?, -CH2CH^, -Cl

4. Jedinjenje prema zahtevu 1 naznačeno time, što R1 je vodonik.

5. Jedinjenje prema jednom od zahteva 1 do 4 naznačeno time, što R<2>jekarboksi ili kiseli bioizoster, hidroksi, alkil supstituisan sa karboksi, heteroaril, ili R2 je -OR4 gde R4 je alkil, -OR4 gde R4je alkil ili cikloalkilalkil supstifuisa jednom ili više hidroksi grupa, -OR<4>gde R4 je alkil supstituisan jednom ili više alkoksi grupa, -OR4 gde R4 je alkil ili cikloalkil supstituisan jednom ili više karboksi grupa, -OR<4>gde R4 jc cikloalkil supstituisan sa -C(=0)-NY'Y<2>ili R2 je -C(-0)-R gde Rje alkil, ili R2 je -C(=0)-NY 'Y2 , ili -N(R<6>)-C(=0)-R<7>.

6. Jedinjenje prema jednom od zahteva 1 do 4 , naznačeno time, što R2 je-OCH3 ili -CONHC(CH3)2CH2OH.

7. Jedinjenje prema jednom od zahteva 1 do 4, naznačeno time, R<2>je -OCH3

8. Jedinjenje prema jednom od zahteva, 1 to 7 naznačeno time, što R<3>je vodonik, cijano, aril, heteroaril, alkil, alkil supstituisan jednim ili više atoma halogena, alkil supstituisan sa -C(=0)-NY' Y2, alkil supstituisan sa -OR<7>, ili R<3>je -ZR<4>, - C(=0)-OR<5>, -C(=0)-NY 'Y2, ili -NY<!>Y<2.>

9. Jedinjenje prema jednom od zahteva 1 do 7. naznačeno time, što RJ je vodonik, cijano, piridil, trifluorometil, -CH2-CH2-C(=0)NHCH,. -OCF3H, -C(=0)-NH-C(CH,)2- CH2OH ili

10. Jedinjenje prema jednom od zahteva 1 do 7, naznačeno time, što R3 je -OCH3.

11. Jedinjenje prema jednom od zahteva 1 do 10, naznačeno time, što R 2 je vezan za položaj 5 prstena indola.

12. Jedinjenje prema jednom od zahteva 1 do 11, naznačeno time, stoje grupa vezana u položaju 3 prstena indola.

13. Jedinjenje prema zahtevu l, naznačeno time, što je N-oksid, farmaceutski prihvatljiva so ili slovat datog jedinjenja; ili N-oksid date soli ili solvata.

14. Jedinjenje prema zahtevu 1, koje je N-oksid, farmaceutski prihvatljiva so ili slovat datog jedinjenja; ili N-oksid date soli ili solvata.

15. Farmaceutska kompozicija koja sadrži farmaceutski efikasnu količinu jedinjenja prema jednom od zahteva 1 do 14, zajedno sa jednim ili više famaceutski prihvatljivih nosača ili ekspijenasa.

16. Upotreba jedinjenja prema jednom od zahteva 1 dto 14 za dobijanje leka za lečenje inflamatorne bolesti, hronične opstruktivne bolesti pluća ili kancera.

17. Upotreba prema zahtevu 16, naznačena time , što inflamatorna bolest je astma, inflamatoma dermatoza, alergijski rinitis, alergijski lonjunktivitis, inflamacija zglobova, psorijaza, dermatitis herpetiformis, ekcemi, nekrotiznajući vaskulitis, kutani vaskulitis, bulozna bolest, alergijski rinitis, alergijski konjunkm itis. artritis, reumatoidni artritis, rubela artritis, psorijazni artritis ili osteoartntis.

18. Upotreba prema zahtevu 16, naznačena time , što je kancer koji se leci, kolorektalni kancer, kancer prostate, dojke, tiroide, kože, debelog creva ili kancer pluća.