RS20070029A - Preparat za distribuciju lekova vrlo rastvorljivi u vodi - Google Patents

Abstract

Predmetni pronazalak opisuje preparate za distribuciju lekova vrlo rastvorljivih u vodi (kao što su vinka alkaloidi) i postupke za primenu ovih preparata.

Description

PREPARAT ZA DISTRIBUCIJU LEKOVA VRLO RASTVORLJIVIH U VODI

Oblast pronalaska

Predmetni pronalazak se odnosi na preparate u obliku emulzije za distribuciju lekova koji su vrlo rastvorljivi u vodi kao što su vinka alkaloidi.

Prethodno stanje tehnike

Uprkos godinama istaživanja i razvoja efikasnijih i bezbednijih terapeutskih agenasa za tretman kancera, lekovi za tretman kancera su i dalje veoma toksični za pacijente. Uobičajena sistemske toksičnosti povezane sa lekovima za tretman kancera, kao što su hemoterapeutski agensi, uključujući supresiju koštne srži, asteniju, periferna neuropatija, dispnea, alopecija, itd. Da stvari budu gore, brojni intravenozno injektirani lekovi za tretman kancera mogu da izazovu lokalnu reakciju na mestu injektiranja imajući za rezultat iritaciju vena, bol, nekrozu tkiva i/ili tromboflebitis. Posledice reakcija na hemoterapijski agens na mestu injektiranja mogu biti ekstreman bol, rano prekidanje tretmana lekom, rane koje teško zarastaju, ožiljci, trajno oštećenje tkiva i u najgorem slučaju, amputacija.

Alkaloidi izolovani iz biljke Mirta( Vinca rosea) injihovi derivati, označeni kao "vinka alkaloidi", pokazali su se kao efikasni lekovi za mnoge vrste limfoma, leukemija i drugih kancera. Vinkristin i vinblastin sadrže kataranin grupu vezanu za vindolin.a struktura se razlikuje po jednoj supstituciji na vindolin grupi. Kasnije je sintetisan vindezin, deacetil karboksiamid derivat vinblastina. Nakon toga, primenjeni su novi sintetički pristupi za dobijanje jedinjenja koji se razlilkuju od prirodnih jedinjenja po pristustvu pre osmo-članog nego deveto-članog katarantinskog prstena, uključujući vinorelbin, koji je obično dostupan u obliku tartaratne soli, tj. vinorelbin bitartarat ili vinorelbin tartarat.

Vinka alkaloidi su izuzetno citotoksični lekovi koji razaraju mikrotubule, inhbiraju deobu ćelija i indukuju apoptozu. Bez želje za vezivanjem za bilo koju teoriju, smatra se da vinka alkaloidi ispoljavaju svoje citotoksične efekte vezivanjem za tubulin, proteinsku podjedinicu mikrotubula.

Vinkristin, vinblastin i vinorelbin su najpoznatiji članovi koji pripadaju ovoj vrsti (familiji) lekova i imaju široku kliničku primenu. Uprkos tome što su slični po strukturi i imaju slične mehanizme delovanja, vinka alkaloidi se razlikuju po svojoj antitumorskoj aktivnosti i toksičnosti. Na primer, vinkristin se najčešće koristi za lečenje hematoloških kancera, a neurotoksičnost ograničava dozu. Na suprot tome, vinorelbin je odobren za primenu kao sam agens za lečenje raka dojke i ne-malih ćelija raka pluća i uzrokuje najozbiljniju neželjenu reakciju na mestu injektiranja od svih vinka alkaloidnih lekova.

Poznato je da sve vinka alkaloidni lekovi prate ozbiljne neželjene reakcije na mestu injektiranja. Na primer, trenutni proizvod vinorelbin odobren u U.S.

(NAVELBINE®) ima posebno uokvireno upozorenje na ozbiljne neželjene reakcije koje se mogu javiti na mestu injektiranja.

NAVELBINE® je navodno povezan sa velikom učetalošću (51% - 61%) lokalnih reakcija na mestu injektiranja, okarakterisanih bolom na mestu injektiranja i flebitisom. Reakcija na mestu injektiranja ili ekstravazacija NAVELBINE®-a može biti ozbiljna, krećući se od značajnog bola, iritacije, i nekroze tkiva do tromboflebitisa (The NAVELBINE® Products Infromation, GlaxoSmithKline).

NAVELBINE® (vinorelbin tartarat) je jednostavna formulacija rastvora za intravenoznu administraciju. Svaka ampula sadrži vinorelbin tartarat ekvivalentan 10mg (ampula od 1-ml) ili 50mg (ampula od 5-ml) vinorelbina u vodi za injekciju na pH 3.5.

Rittenberg je objavio post -incidentnu negu i nadziranje iritacije vena ili flebitisa nastlog zbog NAVELBINE®-a( onsol. Nurs. Forum 22: 707- 1, 1995).Mare je objavio postupke za prevenciju venske toskičnosti NAVELBINE®-a ko-administriranjem anti-inflamatornog leka poput deflibrotida ili ketorolaka ili menjanjem rasporeda infuzije od bolus infuzija do sporih infuzija( Support Care Cancer 11: 593- 6, 2003).Međutim, problem toksičnosti koja se javlja na mestu injektiranja vinorelbina ili drugih vinka alakaloida nije bio dobro formulisan po pitanju formulacije lekova i proizvodi vinka alkaloida ostaju najtoksični venski lekovi.

Formulacija emulzije ulja u vodi može da obezbedi prednost u odnosu na tradicionalnu formulaciju rastvora kao što je ona koju koristi NAVELBINE® za kontrolu venske toksičnosti na mestu injektiranja leka koji izaziva iritaciju. Na primer, intramuskularna ili intravenozna injekcija eritromicina ili klaritomicina u rastvoru fromulacije izaziva ozbiljan bol na mestu injektiranja i uljana emulzija (ulja u vodi) eritromicina ili klaritromicina ne izaziva lokalnu iritaciju (WO 90/14094). Međutim, formulacije emulzija ulja u vodi se obično nanosi samo na lipofilne lekove kao što je propofol, diazepam, eritromicin ili klariromicin, itd. Desai (U.S. Pat. Br. 4,816,247) opisuje emulzioni preparat za administraciju il jonizabilnih hidrofobnih lekova delimično rastvorljivih u vodi.

Bez želje za vezivanjem za bilo kakvu teoriju, smatra se da je u emulziji ulja u vodi, lipofilni lek preferentno rastvoren u uljanoj fazi i shodno tome je obložen i/ili kapsuliran u uljanim kapljicama, sprečavajući tako direktan kontakt molekula leka u visokim koncentracijama sa venoznim tkivom endotela, smanjujući tako venotoksičnost leka (lek ima toksičan efekat na venski sistem).

Do danas međutim, primena emulzije za sprečavanje venotoksičnosti leka koji izaziva iritaciju je ograničena samo na lipofilne (ili hidrofobne) lekove budući da lekovi dobro rastvorljivi u vodi, kao što su vinka alkaloidni lekovi ne pokazuju dobru raspodeljenost u konvencionalnim uljanim emulzijama u obliku kapi. Na primer, vinorelbin u obliku bitartaratne soli je vrlo rastvorljiv u vodi, pri čemu rastvorljivost u destlovanoj vodi iznosi >1000 mg/ml.

Prema tome, postoji i dalje potreba za razvojem preparata u obliku emulzija za distribuciju lekova koji su dobro rastvorljivi u vodi. Predmetni pronalazak ispunjava ovu potrebu i obezbeđuje druge prednosti.

KRATAK OPIS PRONALASKA

Predmetni pronalazak obezbeđuje preparate za distribuciju lekova vrlo rastvorljivih u vodi i postupci za primenu ovih preparata.

U jednom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje preparate u obliku emlzija za distribuciju lekova vrlo rastvorljivih u vodi koji sadrže ulje triglicerid, emulgator, stabilizator, i vodu pri čemu je preparat emulzija koja ima uljanu i vodenu fazu, a lek se praktično nalazi u uljanoj fazi.

U određenim pristupima, lek vrlo rastvorljiv u vodi je venotoksičan i/ili slabo bazan kada nije u emulziji. U određenim realizacijama, lek je odabran iz grupe koju čine dopamin, ciprofloksacin, vankomicin, norvankomicin, doksorubicin, daunorubicin, vinka alkaloidi (npr. vinorelbin) i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

U određenim realizacijama, ulje triglicerid je triglicerid sa dugolančanim masnim kiselinama, triglicerid sa srednjelančanim masnim kiselinama ili njihova smeša.

U određenim realizacijama, emulgator je lecitin iz jaja, sojin lecitin, sintetički fosfolipid ili njihova smeša.

U određenim realizacijama, stabilizator je masna kiselina (npr. oleinska kiselina), riboflavin-5-fosfat, vitamin-E sukcinat, holesterol sulfat ili njihova smeša.

U određenim realizacijama, lek ima rastvorljivost u vodi od namanje ili preko 30, 50, 75, 100, 125, 150, 175, 200, 250, 300, 350, 400, 450, 500, 550, 600, 650, 700, 750, 800, 850, 900, 950 ili 1000 mg/ml.

U određenim realizacijama, odnos leka i stabilizatora se kreće u opsegu od 1:1 do 1.10. U određenim realizacijama, odnos leka i stabilizatora kreće se u opsegu od 1:1, 1:5,1:1 do 1:2 ili 1:1 do 1:1.1.

U određenim realizacijama, ne manje od 80%, 85%, 90%, 92%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% leka je prisutno u uljanoj fazi emulzije.

U određenim realizacijama, lek u emulzionom preparatu se nalazi u koncentraciji od oko 1 do oko 50 mg/ml. U određenim realizacijama, koncentracija leka u emulzijama iznosi oko 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45 ili 50 mg/ml.

U sledećem aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje preparat za distribuciju slabo baznog, venotoksičnog leka koji je dobro rastvorljiv u vodi i, a sastoji se od disperzije ulja u vodi dobijene sušenjem zamrzavanjem ovde opisane emulzije.

U narednom apsektu, predmetni pronalazak obezbeđuje liofilizovanu formulaciju slabo baznog venotoksičnog leka koji je dobro rastvorljiv u vodi i, koji kada je u formulaciji, posle hidratacije kao proizvod daje ovde opisanu emulziju.

U određenim realizacijama, kada je liofilizovana formualcija rekonstituisana u tečnom medijum dajući čestice, dolazi do povećanja veličine čestica manje od jedanput u odnosu na veličinu čestica pre liofilizacije.

U sledećem aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje postupak za lečenje kancera (raka) koji obuhvata administraciju obolelom pacijentu ovde opisanog preparata, pri čemu je lek u preparatu vinka alkaloid (npr. vinorelbin bitartarat). U određenim realizacijama, preparat je administriran intravenozno. U određenim realizacijama, preparat je administriran intramuskularno ili intrarterijski.

KRATAK OPIS CRTEŽA

Slika 1 pokazuje efekat različitih stabilizatora na inkroporaciju vinorelbina u uljanu fazu emulzije.

Slika 2 pokazuje efekat koncentracije natrijum oleata na inkorporaciju vinorelbina u emulziju.

Slika 3 pokazuje krivu prosečnog rasta tumora emulzije vinorelbina prema Primeru 8 u poređenju sa rastvorom vinorelbina (MINNUOBIN®- Primer 11) i rastvora dekstroze (5%) kod miševa koji su ksenografirani humanim rakom dojke (Bcap-37). Detalji su opisani u Primeru 13.

Slika 4 pokazuje profil koncentracije leka emulzije vinorelbina pripremljenog prema Primeru 8, u krvi, posle intravenoznog administriranja emulzije pacovima u tri doze.

Slika 5 pokazuje profil koncentracije leka emulzije vinorelbina pripremljenog prema Primeru 8, u krvi u poređenju sa rastvorom vinorelbina (MINNUOBIN®-Primer 11) posle intravenozne injekcije pacovima.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Predmetnim pronalaskom se obezbeđuju preparati za distribuciju lekova dobro rastvorljivih u vodi (uključujući venotoksične i/ili slabo bazne). Farmaceutski preparati su emulzije ulja u vodi koje sadrže uljane kapljice submikronske veličine i sadrže trigliceridno ulje, stabilizatore, emulgatore i vodu. Preparati mogu po potrebi da sadrže konzervanse i/ili druge inertne sastojke.

Izraz „lekovi dobro rastvorljivi u vodi", kao što je ovde korišćen, odnosi se na lek (u obliku slobodne baze ili obliku soli) koji ima rastvorljivost u vodi u višku od 30 mg/ml na sobnoj temperaturi (20-25°C). Rastvorljivost leka se može opisati na različite načine. USP/NF generalno definiše rastvorljivost kao zapreminu rastvarača potrebnog za rastvaranje 1 grama leka na određenoj temperaturi (npr. 1g aspirina u 300ml H20, 5ml etanola na 25°C). Druge reference mogu koristiti subjektivnije izraze za opisivanje rastvorljivosti, kao oni dati u sledećoj tabeli iz Remington's Pharamceutical Sciences, Mack Publishing Co., Easton, PA, poslednje izdanje.

Prema tome Jek vrlo rastvoljiv u vodi" predmetnog pronalaska obuhvata lekove u prve 3 kategorije rastvorljivosti, tj. "veoma rastvorljiv", "lako rastvorljiv" i "rastvorljiv".

Izraz "lekovi koji pokazuju vensku toksičnost" kao što je ovde korišćen, odnosi se na lekove koji, kada su intravenozno injektirani u rastvor formulacije, mogu da izazovu lokalnu raeakciju na mestu injektiranja što rezultuje u iritaciji vena, bolu, nekrozi tkiva i/ili tromboflebitisu.

Izraz" slabo bazni lekovi" kao što je ovde korišćen, odnosi se na lekove koji imaju bar jednu slabo baznu funkcionalnu grupu.

"Slabo bazni venotoksičan lek vrlo rastvorljiv u vodi" je obično dat u obliku soli. Primeri nekih komercijalno dostupnih lekova koji pripadaju ovoj kategoriji su, ali nisu i ograničeni na, dopamin hidrohlorid, ciprofloksacin laktat, vankomicin hidrohlorid, norvankomicin hidrohlorid, doksorubicin hidrohlorid, daunorubicin hidrohlorid, vinkristin sulfat, vindestin sulfat, vinblastin sulfat i vinorelbin bitartarat.

U određenim pristupima, lekovi vrlo rastvorljivi u vodi za primenu u predmetnom pronalasku su anti-neoplastični agensi.

U drugim pristupima, lekovi vrlo rastvorljivi u vodi za primenu u predmetnom pronalasku su vinka alkaloidi i njihove farmaceutski prihvatljive soli i njihovi derivati. Vinka alkaloidi su, ali nisu i ograničeni na, vinkristin, vinblastin, vindezin i vinorelbin.

U narednim pristupima, lek vrlo rastvorljiv u vodi za primenu u predmetnom pronalasku je vinorelbin i njegove farmaceutski prihvatljive soli.

„Farmaceutski prihvatljive soli" kao što je ovde korišćen, odnosi se na soli koje su, u okviru pouzdane medicinske procene, pogodni za primenu u kontaktu sa tkivima ljudi i nižih životinja bez preterane toksičnosti, iritacije, alergijskih reakcija i slično, što je u skladu sa prihvatljivim odnosom benefit/rizik i efikasane za primenu kojoj su namenjene u hemoterapiji i profilaksi kancera. Između ostalih, uobičajene farmaceutski prihvatljive soli vinka alkaloida su tartaratni, sulfatni i hidrohloridni oblici. Druge kisele soli koje se koriste u farmaceutskoj industriji su adipat, acetat, bromid, mezilat, laktat, sukcinat, maleat, laktobionat, aspartat, benzoat, benzen sulfonat, bisulfat, butirat, citrat, kamforat, kamforsulfonat, ciklopentanpropionat, diglukonat, dodecilsulfat, etansulfonat, fumarat, glukonat, glicerofosfat, heptonat, heksonat, bromhidrat, jodhidrat, 2-hidroksi etansulfonat, laktat, maleat, metanuslfonat, 2-naftalensulfonat, nikotinat, oksalat, pamoat, pantotenat, pektinat, persulfat, 3-fenilpropionat, pikrat, pivalat, propionat, tiocijanat, tozilat i undekanoat.

U određenim pristupima, vinorelbin soje bitartaratna so hemijskog imena: 3',4'-didehidro-4'-deoksi-C'-norvinkaleukoblastin [R-(R<*>,R<*>)-2,3-dihidroksibutandioat (1:2) (so)].

Kao što je ovde korišeno, izraz "emulzija ulja u vodi" odnosi se na koloidne disperzione sisteme u kojima je tečno ulje dispergovano u malim kapljicama

(diskretna faza) u vodenoj srednini (kontinualna faza) gde je višak od 80% leka rastvoreno i ostatak je u uljanim kapljicama. U određenim realizacijama više od 85%, 90%, 92%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% leka je prisutno u uljanoj fazi.

Kao što je ovde korišćen izraz "kiselo pH" odnosi se na pH emulzije u opsegu od pH 2 do 6. U određenim realizacijama emulzija ima pH od 3 do 5, pH od 3 do 4 ili pH od 3.5 do 4.0.

U određenim realizacijama, pH emulzije predmetnog pronalaska može da bude u opsegu od 2 do 7 (npr. 3 do 7), uključujući bilo koje vrednosti između.

Kao što je ovde korišćen, izraz "kapljice submikronske veličine" odnosi se na kapi disperzije ulja u vodi prosečnog prečnika manjeg od 1 mikrona, mereno konvencionalnim tehnikama za određivanje veličine, kao stoje laserska diseprziona spektrometrija. U određenim realizacijama, uljane kapljice preparata predmetnog pronalaska imaju prosečan prečnik manji od 500, 450, 400, 350, 300 ili 250 nm. Uljane kapljice submikronske veličine su poželjne zbog bezbednog prolaska ovih kapljica u kapilane krvne sudove krvotoka. Smatra se da su kapljice veće od 5 mikrona u prečniku opasne, jer mogu da blokiraju kapilare što može dovesti do embolije pluća. U određenim realizacijama, uljane kapljice preparata predmetnog pronalaska imaju prosečan prečnik manji od 0.2- mikrona (200nm) tako da se emulzija može sterilisati filtracijom kroz membranu filtera veličine 0.2 mikrona.

U određenim realizacijama, uljane kapi preparata predmetnog pronalaska imaju prosečan prečnik manji od oko 150,100, 75, 50, 25, 20, 15 ili 10 nm.

Izraz "trigliceridno ulje", kao što je ovde korišćen, odnosi se na preparate triglicerida koji su na sobnoj temperaturi (20-25°C), tečni i koji sadrže primarne trigliceride sa C6 do C18 masnim kiselinama. Trigliceridno ulje je korišćeno u predmetnom pronalasku radi formiranja diskretne faze emulzije ili uljanih kapljica u kojima se nalazi lek. Poželjno je da je trigliceridno ulje, netoksično, biokompatibilno i da može formirati stabilne kapi željene veličine i da obuhvati lekove vrlo rastvorljive u vodi.

Ulja trigliceridi upotrebljena u predmetnom pronalasku mogu biti glicerol estri sa masnim kiselinama kratkog lanca (C4- do C6), srednjeg lanca (C8-C12) ili dugačkog lanca (C14 do C18) i njihove smeše.

U određenim realizacijama, mogu se koristiti trigliceridna ulja masnih kiselina srednjeg lanca. Ovakva ulja koriste prvenstveno glicerol triestre C8 do

C12 masnih kiselina. Ova ulja se mogu pripremiti sintetički prema dobro poznatim tehnikama ili se mogu dobiti iz prirodnih izvora poznatim tehnikama termičkog frakcionisanja ili frakcionisanja rastvaračem odgovarajućih prirodnih ulja, kao stoje palmino ulje ili kokosovo ulje, dajući frakcije bogate željenim trigliceridim topljivim na niskim temperaturama. Primer ulja triglicerida male molekulske težine koje se topi na niskoj temperaturi je frakcija kokosovog ulja ili palminog ulja male molekulske težine koje je bogato smešom estara kaprilne (oktanske) i kaprinske (dekanske) kiseline. Ovo ulje je komercijalno dostupno kao Migliol 812 od SASOL GmbH Germanv, CRODAMOL GTCC-PN od Croda Inc. Parsippanv, New Jersev ili Neobees M-5 oil od PVO International, Inc. Boonton, New Jersev. Druga ulja sa srednjim lancima niskih tačaka topljenja se takođe mogu koristiti u predmetnoj prijavi.

U određenim realizacijama, mogu se koristiti ulja triglicerida sa visokim procentom glicerol triestara nezasićenih ili polinezasićenih C14 do C18 masnih kiselina (masne kiseline dugačkog lanca). Primer ovakvog ulja je sojino ulje koje obično ima sastav masnih kiselina od oko 80% oleinske i linoleinske kiseline. Sojino ulje takve čistoće da se može injektirati komercijalno je dostupno kao Super Refined oil, USP stepena čistoće od Croda ine. Parsippanv, New Jersev. Drugi primer ovakvog ulja je šafranovo ulje. Druga biljna ulja topljiva na niskim temperaturama ili njihove frakcije uključujući ulje od pamučnog semena, riblje uljeAlosa menhaden,maslinovo, kikiriki, kukuruzno, sezamovo i laneno ulje, koje se može dobiti konvencionalnim termičkim frakcionisanjem ili frakcionisanjem rastvaračem. Dok ova nezasićena ili polinezasićena biljna ulja mogu pružiti prednost u pogledu troškova prilikom formulisanja preparata u skladu sa predmetnom prijavom, ona mogu i pokazati veću tendenciju za oksidativnom propadanjem te može da postoji potreba za dodatnim antioksidansima rastvorljivim u ulju, kao što su tokoferoli.

Trigliceridno ulje je generalno prisutno u opsegu od oko 2 do oko 40% u finalnoj formulaciji emulzije. U određenim realizacijama, trigliceridna ulja su prisutna u finalnoj formulaciji emulzija u težinskom procentu od 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30% ili 35%.

U određenim realizacijama, trigliceridna ulja sadrže 1:1 težinski odnos smeše trigliciredia sa srednjim lancima i triglicerida sa dugačkim lancima.

Kao što je ovde korišćeno izraz" stabilizator" odnosi se na one sastojke koji zadržava lek vrlo rastvorljiv u vodi u uljanim kapljicama emulzije ulja u vodi.

U drugim realizacijama, „stabilizator" se odnosi na jedinjenja odabrana iz grupe masnih kiselina, holesterol sulfata, riboflavin-5-fosfata i vitamin E sukcinata ili njihove smeše.

Primeri masnih kiselina su zasićene masne kiseline, mononezasićene masne kiseline i polienezasićene masne kiseline. Zasićene kiseline su, ali nisu i ograničene na one navedene u sledećoj tabeli:

Primeri mononezasićenih masnih kiselina su između ostalih i kiseline date u sledećoj tabeli:

U određenim realizacijama kao masna kiselina primenjena je oleinska kiselina.

Količina stabilizatora u emulzijama predmetnog pronalaska se može definisati odnosom leka i stabilizatora, koji se izračunava kao: Odnos šarže = Net pozitivna šarža leka /Net negativna šarža stabilizatora Količina stabilizatora u emulzijama je u okviru odnosa šarži lek stabilizator u opsegu od 1:1 do 1:10. U određenim realizacijama, odnos šarže leka i stabilizatora se kreće u opsegu od 1:1 to 1:5,1:1 to 1:2, ili 1:1 do 1:1.1.

Kao što je ovde korišćen, izraz "emulgatori" odnosi se na jedinjenja koja omogućavaju formiranje stabilne emulzije ulja u vodi, pri čemu su kapljive submikronske veličine i sadrže lek vrlo rastvorljiv u vodi. Primeri emulgatora su jedinjenja odabrana od fosfolipida, soli žučne kiseline, polioksilen sorbitan estara masnih kiselina (npr., TVVEENS), polioksietilen derivati ricinusovog ulja(npr., CREMOPHOR), albumin i poloksamer (e.g., PLURONIC), i njihove smeše.

Izraz "stabilna emulzija ulja u vodi" odnosi se na emulziju ulja u vodi gde kod više od 50% uljanih kapljica u emulziji ne dolazi do povećanja veličine više od jedan put pod odgovarajućim uslovima skladištenja od najmanje 3 meseca.

U određenim realizacijama, emulzija predmetnog pronalaska je stabilna najmanje 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 14, 16, 18, 20, 22, ili 24 meseca.

U određenim realizacijama, prosečna veličina uljanih kapljica u emulziji predmetne prijave ne povećeva se za oko 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 100%, 120%, 140%, 160%, 180%, 200%, or250%.

U drugim realizacijama, fosfolipidi se mogu koristiti kao emulgatori. Fosfolipidi su dostupni iz prirodnih izvora ili organskih sinteza. Lecitin se javlja u prirodi, a predstavlja smešu diglicerida stearinske, palmitinkse, i oleinske kiseline, povezanih sa holin estrom fosforne kiseline, i obično se naziva fosfatidilholin. Hidrogenizovan lecitin je proizvod kontrolisane hidrogenizacije lecitina.

Prema United State Pharmacopoeia (USP), lecitin je nezaštićeno ime koje opisuje kompleks smeše fosfolipida nerastvorljivih u acetonu, a sastoji se prvenstveno od fosfotidilholina, fosfotidiletanolamina, fosfotidilserina i fosfotidilinositola, kombinovani sa različitim količinama drugih supstanci kao što su trigliceridi, masne kiseline, i ugljeni hidrati.

Farmaceutski, lecitini se uglavnom koriste kao agensi za dispergovanje, emulgovanje, i kao stabilizatori i ulaze u sastav intramuskularne i intravenozne injekcije, parenteralih nutricionih formulacija i topikalnih proizvoda. Lecitin je takođe naveden u FDA Inactive Ingredients Guide za primenu u inhalacijama, intramuskularnim i intravenoznim injekcijama, oralnim kapsulama, suspenzijama i tabletama, rektalnim, topikalnim i vaginalnim preparatima.

Fosfolipidi se takođe mogu sintentisati i uobičajeni sintetički fosfolipidi su dati u daljem tekstu:

Diacilgliceroli

1,2-Dilauroil-sn-glicerol (DLG)

1,2-Dimiristoil-sn-glicerol (DMG)

1,2-Dipalmitoil-sn-glicerol (DPG)

1,2-Distearoil-sn-glicerol (DSG)

Fosfatidine kiseline

1,2-Dimiristoil- sn-glicero-3-fosfatidic acid, natrijum so (DMPA.Na) 1,2-Dipalmitoil- sn-glicero-3-fosfatidic acid, natrijum so (DPPA.Na) 1,2-Distearoil- sn-glicero-3-fosfatidic acid, natrijum so (DSPA.Na)

Fosfoholini

1,2-Dilauroil-sn-glicero-3-fosfoholin (DLPC)

1,2-Dimiristoil-sn-glicero-3-fosfoholin (DMPC)

1,2-Dipalmitoil-sn-glicero-3-fosfoholin (DPPC)

1,2-Dipalmitoil-sn-glicero-3-fosfoholin (DPPC)

1,2-Distearoil-sn-glicero-3-fosfoholin (DSPC)

1,2-Distearoil-sn-glicero-3-fosfoholin (DSPC)

Fosfoetanolamini

1,2-Dilauroil-sn-glicero-3-fosfoetanolamin (DLPE)

1,2-Dimiristoil-sn-glicero-3-fosfoetanolamin (DMPE)

1,2-Dipalmitoil-sn-glicero-3-fosfoetanolamin (DPPE)

1,2-Distearoil-sn-glicero-3-fosfoetanolamin (DSPE)

Fosfogliceroli

1,2-Dilauroil-sn-glicero-3-fosfoglicerol, natrijum so (DLPG) 1,2-Dimiristoil-sn-glicero-3-fosfoglicerol, natrijum so (DMPG) 1,2-Dimiristoil-sn-glicero-3-fosfo- sn-1-glicerol, amonijum so (DMP-sn-1-G,NH4) 1,2-Dipalmitoil- sn-glicero-3-fosfoglicerol, natrijum so (DPPG,Na) 1,2-Distearoil- sn-glicero-3-fosfoglicerol, natrijum so (DSPG.Na)

1,2-Distearoil- sn-glicero-3-fosfo- sn-1-glicerol, natrijum so (DSP-sn-1G,Na)

Fosfoserini

1,2-Dipalmitoil-sn-glicero-3-fosfo-L-serin, natrijum so (DPPS.Na)

Mixed Chain Fosfolipids

1 -Palmitoil-2-oleoil- sn-glicero-3-fosfoholin (POPC)

1 -Palmitoil-2-oleoil- sn-glicero-3-fosfoglicerol, natrijum so (POPG.Na) 1 -Palmitoil-2-oleoil- sn-glicero-3-fosfoglicerol, amonijum so (POPG.NH4)

Lizofosfolipidi

1 -Palmitoil-2-lizo- sn-glicero-3-fosfoholin (P-lizo-PC)

1-Stearoil-2-lizo- sn-glicero-3-fosfoholin (S-lizo-PC)

Pegilovani Fosfolipidi

N-(Karbonil-metoksipolietileneglikol 2000)- MPEG-2000-DPPE

1,2-dipalmitoil- sn-glicero-3-fosfoetanolamin, natrijum so

N-(Karbonil-metoksipolietileneglikol 5000)- MPEG-5000-DSPE

1,2-distearoil- sn-glicero-3-fosfoetanolamin, natrijum so

N-(Karbonil-metoksipolietileneglikol 5000)- MPEG-5000-DPPE

1,2-dipalmitoil- sn-glicero-3-fosfoetanolamin, natrijum so

N-(Karbonil-metoksipolietileneglikol 750)- MPEG-750-DSPE

1,2-distearoil- sn-glicero-3-fosfoetanolamin, natrijum so

N-(Karbonil-metoksipolietileneglikol 2000)- MPEG-2000-DSPE

1,2-distearoil- sn-glicero-3-fosfoetanolamin, natrijum so

U određenim realizacijama, fosfolipidi u formulacijama predmetnog pronalaska mogu bit lecitin iz jaja ili sojin lecitin.

Količina forsfolipida, u težinskim procentima, u emulzijama predmetnog pronalaska može da iznosi od oko 2% do oko 15%, kao na primer od oko 55 do oko 10%.

Kao što je ovde korišćen, izraz „soli žučne kiseline" odnosi se na soli žučne kiseline, tj. steroide sa 1-3 hidroksilne grupe i sporedni lanac od pet atoma ugljenika sa terminalnom karboksilnom grupom, koja može da bude konjugovana sa glicinom ili taurinom. Soli žučne kiseline su, ali nisu i ograničene na, holat, dezoksiholat, henodezoksiholat ili ursodezoksiholat i njihovi konjugati glicina ili taurina, npr., glikodezoksiholat (GDC), glikoholat (GC) ili taurodezoksiholat (TDC).

Kao što je ovde korišćen, izraz "konzervns" se odnosi na agense koji sprečavaju razvoj mikroba u formulaciji emulzije predmetnog pronalaska. Emulzije ulja u vodi predmetnog pronalaska sadrže nutricijente za mikrobe, te mogu biti pogodna sredina za razvoj mikroba ili kontaminaciju. Prema tome, konzervans može biti poželjan u formulaciji, posebno za proizvod u ampuli čime se obezbeđuju višestruke (multiple) doze gde je potrebno napraviti veći broj otvora na zatvaraču od amuple. Konzervansi koji su korisni za predmetni pronalazak su, ali nisu i ograničeni na, natrijumovu so etilendiamintetrasirćetne kiseline (EDTA), natrijum metabisulfit, natrijum benzoat, benzil alkohol, bronopol, parabenz, krezol, fenol, fenoksietanol, fenilmerkuri acetat, fenilmerkuri borat, fenilmerkuri nitrat, sorbat, benzoat, timerozal sorbinska kiselina, cetrimid, hlorheksidin, hlorbutanol, hlorkrezol, benzalkonijum hlorid i benzetonijum hlorid ili njihova smeša.

Drugi inertni sastojci korišćeni u emulzionim preparatima predmetnog pronalaska mogu biti praktično bilo koje komponente, kao što je kiselina ili baza za podešavanje pH kao što je hlorovodonična kiselina i natrijum hidroksid, agensi za podešavanje toničnosti emulzije su natrijum hlorid, manitol, sukroza, dekstroza, laktoza, polietilen glikoli (PEG) i glicerin ili njihove smeše.

Formulacija emulzije predmetnog pronalaska može se pripremiti kao spreman za upotrebu ili se može pripremiti sa krioprotektantoma kao liofilizovana čvrsta supstanca, tj., "disperzini sistem ulja u čvrstom" koji se može rekonstituisati po potrebi i razblažiti vodom dajući emulziju ulja u vodi pre injektiranja.

Kao što je ovde korišćen, izraz "ulja u čvrstom" odnosi se na čvrsti matriks pripremljen sušenjem zamrzavanjem (liofilizacijom) emulzije ulja u vodi predmetnog pronalaska i čvrsti matriks može da reformisati emulziju ulja u vodi u kapljice sličnih veličina nakon mešanja sa vodom (rekonsitucije). U određenim realizacijama, prosečna veličina kapljice reformisane emulzije nije veća od oko 500%, 300%, ili 150% prosečne veličine kapljica emulzije pre sušenja zamrzavanjem. Disperzioni sistem ulja u čvrstom predmetnog pronalaska može se po potrebi pripremiti sušenjem rasprskavanjem.

"Krioprotektanti" korišćeni u emulzionim preparatima predmetnog pronalaska odnose se na one sastojke koji se mogu dodati da bi se održale diskretne i submikronske kapljice emulzije tokom postupka sušenja zamrzavanjem i nakon uklanjanja vodene faze emulzije obezbeđujući čvrsti matriks za kapljice za formiranje disperzionog sistema ulja u čvrstom.

Krioprotektanti koji se mogu koristiti u emulzionim preparatima predmetnog pronalaska su, ali nisu i ograničeni na, poliole, monosaharide, disaharide, polisaharide, amino kiselinepeptide, proteine i hidrofilne polimere ili njihove smeše.

Polioli koji se mogu koristiti u predmetnom pronalasku su, ali nisu ograničeni na glicerin, manitol, eritrol, malitol, ksilito, sorbitol, poliglicitol ili njihove smeše.

Monosaharidi koji se mogu koristiti u predmetnom pronalasku su, ali nisu i ograničeni na glukozu, manozu, fruktozu, laktulozu, alozu, altrozu, gulozu, idozu, galaktozu, talozu, ribozu, arabinozu, ksilozu, liksozu ili njihove smeše.

Disaharidi koji se mogu koristiti u predmetnom pronalasku su, ali nisu ograničeni na sukrozu, laktozu, maltozu, izomaltozu, trehalozu, celubiozu ili njihove smeše.

Polisaharidi koji se mogu koristiti u predmetnom pronalasku su, ali nisu ograničeni na celulozu, amilozu, inulin, hitin, hitosan, amilopektin, glikogen, pektin, hijaruronska kiselina ili njihove smeše.

Amino kiseline koje se mogu koristiti u predmetnom pronalasku su, ali nisu ograničeni na alanin, arginin, asparagin, asparaginska kiselina, cistein, glutamin, glutaminsku kiselina, glicin, histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, prolin, serin, treonin, triptofan, tirozin, valin ili njihove smeše.

Peptidi koji se mogu koristiti u predmetnom pronalasku su, ali nisu ograničeni na, diglicin i triglicin.

Proteini koji se mogu koristiti u predmetnom pronalasku su, ali nisu ograničeni na albumin, kolagen, kazein i želatin.

Hidrofilni polimeri koji se mogu koristiti u predmetnoj prijavi su, ali nisu ograničeni na polietilen glikole, povidone, poloksamere, polivinil alkohole i njihove smeše. Najpreferentniji hidrofilni polimeri su polietilen glikoli i povidoni.

Koncentracija krioprotekanata u tečnim emulzionim preparatima kreće su opsegu od oko 2% do oko 40% t/t, ka recimo oko 5% do oko 20% t/t i oko 10% do oko 15% t/t.

Generalno, emulzina formulacija predmetnog pronalaska se može pripremiti izvođenjem jednog ili više sledećih koraka:

(1) Rastvoriti lek, trigliceridno ulje, emulgator(e), i stabilizator(e) u dovoljnoj količini isparljivog rastvarača, kao što je etanol, metilen hlorid, hloroform, izopropanol, metanol, terc-butilalkohol, /fof.dajući bistri rastvor, (2) Ukloniti rastvarač do toksikološki prihvatljivog rezidulanog nivoa, vakuumom ili produvavanjem azota ili vazduha kroz rastvor pri čemu se dobija uljana faza. (3) U vodi rastvoriti konzervans(e), krioprotektant(e), i druge

inertne sastojke pri čemu nastaje vodena faza.

(4) Po potrebi profiltrirati ulje i/ili vodenu fazu radi uklanjanja

čestica.

(5) vodenu fazu dodati u uljanu fazu, i dobro promešati, tako da

nastane emulzija ulja-u vodi.

(6) Podesiti pH sirove emulzije do željenog opsega pH.

(7) Propustiti sirvu emulziju kroz homogenizator pod visokim pritiskom, kao što je Microfluidizer 110F opremljen sa komorom za emulzionu interakciju od Microfluidics Corp, MA, koji radi na pritisku od približno 18000 psi sa 2 do 10 propuštanja dok kapljice emulzije ne postignu željenu prosečnu veličinu i emulzija ne sadrži kapljice koje su veće 5 mikrona u prečniku. (8) Propustiti emulziju kroz sterilnu membranu od 0.2 mikrona

radi sterilizacije emulzije.

(9) Aseptički napuniti profiltriranu emulziju u odgovarajuće sterilisane kontejnere i zavoriti kontejnere odgovarajućim sterilnim zatvaračima. (10) Po potrebi emulzija se može osušiti zamrzavanjem dajući tako

disperzioni sistem ulja u vodi.

(11) Izvesti neophodne testove na finalnoj emulziji ili disperzionom

sistemu ulja u vodi.

Preparati predmetnog pronalaska se mogu administrirati obolelim životinjama na različite načine, kao što je intravenozna, intramuskularna, intra-artikularna, intra-peritonealna, ili oralna administracija.

Predmetni pronalazak takođe obezbeđuje posupke za primenu ovde opisanih preparata. Na primer, predmetni pronalazak obezbeđuje postupke za lečenje kancera, a koji obuhvata administriranje obolelom pacijentu preparate koji sadrže anti-neoplastične lekove vrlo rastvorljive u vodi (npr., vinorelbin bitartrat). Sledeći primeri bi trebalo da ilustruju pronalazak i da pri tome ni na koji način ne ograniče isti.

PRIMERI

PRIMER 1

PROFILIZIRANJE PH-STABILNOST VINORELBINA U ODABRANIM PH PUFERIMA

Ovo proučvanje je u cilju određivanja opsega pH u kojem je vinorelbin najstabilniji. Rastvori vinorelbina u koncentraciji od 97.0 ug/mL su pripremljeni na pH 1.95, 3.05, 5.98, 7.01 i 8.04 u natrijum fosfatnim puferima i na pH 4.01 i 5.01 u natrijum acetatnim puferima.

Puferovani rastvor venorelbina je čuvan na 40°C i analiziran HPLC - om na koncentracijama vinorelbina u različitim vremenskim tačkama. Regeneracija vinorelbina u odnosu na početnu konentraciju predstavljajući stabinost vinorelbina u svakom puferu prikazana je u Tabeli 1. Opseg pH u kojem je vinorelbin najstabilniji je definisan na osnovu maksimalne regeneracije.

Zaključak: vinorelbin je najstabilniji na pH između 3 i 5, pa je ovaj opseg kiselog pH odabran za amulzione formulacije korišćene u drugim primerima.

PRIMER 2

Efekat stabilizatora na inkor<p>oraciju vinorelbina u

uljanu fazu emulzije

Zbog visoke rastvorljivosti venorelbina u vodi, nađeno je daje njegova inkorporacija u normalnu uljanu fazu, minimalna. Drugim rečima, bez stabilizatora, venorelbin je prvenstveno prisutan u vodenoj fazi.

Cilj ovog ispitivanja je da se odredi uticaj odabranih stablizatora na inkorporaciju vinorelbina u uljanu fazu emulzije. Budući da je venorelbin, slaba baza , preferentno je da je stabilizator, kiselina sa lipofilnim osobinama. Evaluirana su četiri stabilizatora, uključujućo natrijum oleat, vitamin E sukcinat, natrijum riboflavin-5-fosfat i holesterol sulfat. Svaki stabilizator sadrži kiselu grupu na prednjem delu (glava) i lipofilnu grupu zadnjem delu (rep) i generalno se smatra odgovarajućim za injekcije.

Emulzije korišćene u ovom ispitivanju sadrže 1.4% (t/t) vinorelbin bitartrata, 10% (t/t) ulja soje, 1.2% (t/t) lecitina soje (Phospholipon® 90G od PHOSPHOLIPID GmbH), 0.005% (t/t) dinatrijum EDTA, i 2.25% (t/t) glicerol. Koncentracija svakog stabilizatora dodatog u ovu formulaciju iznosi: 1.57% (t/t) za natrijum oleat, 2.73% (t/t) za vitamin E sukcinat, 2.46% (t/t) za natrijum riboflavin-5-fosfat i 2.52% (t/t) za holesterol sulfat. U ovom ispitivanju takođe je evaluirana formulacija bez bilo kakvog stabilizatora ("kontrola") i formulacija sa ekstra Phospholipon-om 90G.

Inkorporacija leka u uljanu fazu je tretirana metodom dijalize koji je razvijen specijalno za ovu priliku. Ovaj metod obuhvata punjenje 500 mg emulzije u kasetu Slide-A-Lyzer sa prekidima od 10,000 MW , stavljanje kasete u 70 ml_ fosfatni puferovani rastvor soli (PBS), pH 7.4 i mućkanje rastvora na horizontalnoj mućkalici (sa platformom) pri 100 RPM. Uzet je uzorak male zapremine (1 mL) PBS-a u svakoj vremenskoj tački i analiziran HPLC-om radi određivanja koncentracije vinorelbina. Vremenski profili koncentracije vinorelbina u PBS-u su prikazani na Slici 1. Stabilizator koji obezbeđuje visoku inkorporaciju i male, uniformne i stabine kapjice emulzije, je odabran kao preferentan stabilizator za formulacije emulzije korišćene u drugim primerima.

Zaključak: Odabrani sterilizatori su u stanju da održe vinorelbin u uljanim kapljicama što je prikazano značajnim smanjenjem koncentracije vinorelbina u PBS-u, budući da kapljice zbog svoje veličine ne mogu proći membranu dijalizatora. Vitamin E sukcinat, natrijum oleat i riboflavin-5-fosfat su se pokazali kao najefikasniji stabilizatori.

PRIMER 3

Efekat koncentracije natrijum oleata na

inkor<p>oraciju vinorelbina u emulziju

Pošto smo odredili da je natrijum oleat snažan stabilizator, pripremjene su emulzije istog preparata kao u Primeru 2 sa natrijum oleatoma u koncentraciji od 1.57% (t/t), 1.18% (t/t), 0.78% (t/t) ili 0.39% (t/t), što odgovara molarnom odnosu vinorelbin:oleat od 1:4, 1:3, 1:2 or 1:1, ili odnosu šarži od 1:1, 1:0.75, 1:0.5 ili 1:0.25. Dijaliza je izvedena pod istim uslovima kao što je opisano u Primeru 2, i za dvadeset osam sati uzeto je osam uzoraka. Uzorci PBS-a su analiziarani HPLC -om radi određivanja koncentracije vinorelbina u fosfatnom puferu soli za svaku vremensku tačku. Rezultati su prikazani na Slici 2. Optimalna koncentracija natrijum oleata je određena na osnovu rezlutata inkorporacije i stabilnosti emulzije.

Zaključak: Natrijum oleate dodat u molarnom odnosnu vinorelbin : oleat od 1:4 (odnos šarže 1:1) je gotovo u potpunosti zaustavio prelazak vinorelbina u vodenu fazu.

PRIMER 4

Stabilnost vinorelbina u emulzijama na neutralnom<p>H

Nakon što je određen preferentan stabilizator kao i koncentracija stabilizatora, pripremljena je preliminarna emulzija koja je testirana na kratkotrajnu stabilnost. Cilj ovog ispitivanja je da odredi verovatnost pH neutralne emulzije na osnovu stabilnosti vinorelbina. Pripremljena emulzija je sledećeg sastava:

U ovom eksperimentu je testirana i fizička i hemijska stabilnost emulzije. Fizička stabilnost je ispitana merenjem prosečne veličine kapljice uz pomoć laserske disperzione spektrometrije (Malvern zetasizer 3000) i praćenjem opšteg i mikroskopskog izgleda emulzije. Hemijska stabilnost je predstavljena kao stabilnost vinorelbina i ispitana je HPLC analizom.

Zaključak: Na pH 7.4 emulzija vinorelbina nije stabilna ni fizički ni hemijski.

PRIMER 5

Efekat<p>H emulzije na uniformnost i veličinu kapljica

Nakon što pH-neutralna emulzija (Primer 4) nije pokazala zadovoljavajuću hemijsku stabilnost, ovo ispitivanje je sprovedeno radi ispitivanja stabilnost emulzije pri razlličitim vrednostima pH (Primer 1).

Dodatno, dodat je srednjelančani triglicerid (MCT) radi zamene 50% sojinog ulja. Upotrebljen je zaštićen proizvod MCT (Miglvol ®812 od Sasol). MCT je dodat da bi se poboljšala stabilnost emulzije i smanjila veličina kapljice. Kombinacija sojinog ulja i MCT- a u odnosu 1:1 je upotrebljena u brojnim IV masnim emulzionim proizvodima i shodno tome ocenjena kao prihvatljiv nosač za venorelbin. pH emulzija su podešena na 7.03, 5.97, 4.97, 4.52, 3.95 i 3.74 dodatkom 0.5N HCI. Fizička stabilnost ovih emulzija je ispitana i njihov izgled je sumarno dat u Tabeli 4. Odabrana je emulzija sa najunuformnijim izgledom i najmanjim i najstabilnijim kapljicama

PRIMER 6

STABILNOST EMULZIJE SA PH 3.7

Deo emulzije pH 3.7 pripremljene u Primeru 5 je upotrebljen za praćenje fizičke i hemijske stabilnosti emulzije. Emulzjia je podeljena u staklene ampule u alikvotima od 2 ml_ i čuvana na -20°C, 25°C i 40°C. Dati su rezultati za stabilnost za period do 4-nedelje (Tabele 5 i 6).

Zaključak: Emulzija vinorelbina pH 3.7 je fizički i hemijski stabilna na 25°C.

PRIMER 7

Is<p>itivanje razblaženja

Ovo ispitivanje je sprovedeno da bi se odredio metod kojim se emulzija može razblažiti za intravenoznu administraciju. Budući da je predmetna emulzija kisela, korak neutralizacije i/ili razblaženja je testiran radi dobijanja intravenozne infuzije.

Tečna emulzija pH 3.7 je razblažena do 5.0 mg/mL slobodne baze

vinorelbina sa 53 mM slobodnom bazom arginina ili 50 mM natrijum hidroksidom u odnosu zapremina 1:1. pH razblažene/neutralisane emulzije iznosi 7.08 aa 53 mM argininom i 7.29 sa 50 mM natrijum hidroksidom. Emulzije su dalje razblažene do 0.5 mg/mL i 2 mg/mL slobodne baze vinorelbina sa 5% rastvorom dekstroze (D5W) za praćenje stabilnosti kapljica na sobnoj temperaturi.

U sledećem ispitivanju, emulzija od pH 3.7 je razblažena sa D5W ili Injekcijom laktacionog Ringer-ovog (LR) rastvora bez arginina ili natrijum hidroksida kao agensa za neutralizaciju. Ponovo, procenjena je stabilnost kapljica razblažene emulzije. Rezultati stabilnosti razblažene emulzije su dati u Tabelama 7 i 8.

Zaključak: Emulzija vinorelbin pH 3.7 iz Primera 5 se može razblažiti sa D5W pre intravenozne infuzije.

PRIMER 8

Pri<p>remanje emulzije Vinorelbina za is<p>itivanje stabilnosti, iritacije vena i akutne toksičnosti

U ovom primeru, dobijena je emulzija sledećeg sastava:

Veličina partije je iznosila 108 mL. Metod pripremanja je opisan u daljem tekstu: A. Uljana faza je pripremljena rastvaranjem vinorelbin tartrata, Miglvol 812N, soja lecitina, i oleinske kiseline u dovoljnoj količini dehidratisanog etanola pri čemu se dobija bistar rastvor. Etanol je uklonjen Rotavapor-om (BUCHI R-114) do koncentracije rezidulanog etanola od

<1%.

B. Vodena faza je pripremljena rastvaranjem sukroze i dinatrijum EDTA dihidrat u vodi za Injekciju. C. Uljana i vodena faza su pomešane uz pomoć Silverson homogenizatra (Model L4RT sa glavom od 2 inča) na 5,000-10,000 RPM u trajanju od oko 5 minuta formirajući sirovu emulziju. D. pH ove sirove emulzije je podešeno na 3.5 pomoću 1N HCI. E. Sirova emulzija je u šest ciklusa homogenizovana u

Microfluidizeru Model 11 OS

F. U laminarnoj kapeli, emulzija je profiltrirana kroz filter od

0.45um i zatim kroz 0.2um sterilni filter (Sartorius, MiniSart).

G. Profiltrirana emulzija je podeljena u alikvotima od 5 ml_ u prethodno sterilisane staklene ampule od 5 mL. Ove ampule su zatvorene prethodno sterilisanim gumenim zatvaračima.

PRIMER 9

Stabilnost emulzije vinorelbina

Hemijska stabilnost vinorelbina u emulziji pripremljenoj u Primeru 8 je ispitana primenom reverzno-fazne HPLC metode. Ova metoda omogućava određivanje koncentracije i čistoće vinorelbina u emulziji. Podaci hemijske stabilnosti emulzije vinorelbina dati su u sledećoj tabeli:

Procenjena je fizička stabilnost emulzije pripremljene u Primeru 8. Fizička stabilnost je merena kao karakteristika emulzije da sačuva prosečnu veličinu kapljice i odsustvo velikih kapljica (prečnika >5 mikrona). Prosečna veličina kapljice je određena laserskom disepzrionom spektrometrijom Malvern Zetasiziser 5000, a prisustvo velikih kapljica (>5 micron in diameter) je ispitano posmatranjem nerazblažene emulzije pomoću optičkog mikroskopa pri uvećanju 400X . Fizička stabilnost emulzije je data u sledećoj tabeli:

Zaključak: Vinorelbin je hemijski stabilan u emulziji pripremljenoj u Primeru 8 na 2-8°C ili 25°C, i emulzija je fizički stabilna na 2-8°C , najmanje12 nedelja (3 meseca).

PRIMER 10

Sušenje emulzije vinorelbina, zamrzavanjem

Ovo ispitivanje je sprovedeno da bi se pokazala izvedivost konvertovanja tečne emulzije u emulziju osušenu zamrzavanjem ili "disperzioni sistem ulja u čvrstom", za koji se smatra da je daleko stabilniji nego tečna emulzija.

Formulacije emulzije sa niskim pH (pH 3.75) i neutralnim pH (pH 7.14) su osmišljene i pripremljene za ispitivanje sušenja zamrzavanjem i liofilizacije

Formulacija sadrži:

Za pripremanje emulzija za sušenje zamrzavanjem, prvo su rastvoreni vinorelbin bitartrat, Miglvol 812, fosfolipon 90G i oleinska kiselina u dovoljnoj količini dehidatisanog etanola dajući bistar rastvor. Etanol je uklonjen na rotirajućem vakuum uparivaču, na sobnoj temperaturi preko noći dajući uljanu fazu. Uljana faza je pomešana sa vodenom fazom, koja sadrži sukrozu i natrijum EDTA dajući sirovu emulziju uz pomoć vrtložnog homogenizatora . Oleinska kiselina koja je korišćena u ovoj formulaciji uslovila je prirodno snjiženje pH . Sirova emulzija je zatim mikrofluidizirana u 6 ciklusa dajući konačnu emulziju, pH 3.75.

Porcije sirove sirove emulzije pH 3.75 dodatkom 0.5N natrijum hidroksida podešeno je pH na 7.14. Sirova emulzija je zatim u 6 ciklusa mikrofluidizovana formirajući konačnu emulziju sa pH 7.14. Obe emulzije su profiltrirane kroz filtere od 0.2-mikrona i napunjene u ampule od 5ml u alikvotima od 1ml ili u ampule od 2ml u alikvotima od 0.5ml. Visina tečnosti u ampuli iznosi oko 3-4 mm. Ampule su delimično zatvoreni liofilnim zatvaračima i osušeni zamrzavanjem u odgovarajućem aparatu (Dura-Stop ™ m, FTS System-a).

Po završenom ciklusu sušenja zamrzavanjem komora za sušenje je napunjena gasnim azotom NF do oko 95% od atmosferskog pritiska i ampule su zatim potpuno zatvorene. Zatvorene ampule su zatopljene aluminijumskim prstenom.

Osušene emulzije ili disperzioni sistem ulja u čvrstom izgledaju kao beli "kolači" uniformog izgleda. Pre testiranja, liofil je rekonstituisan dodatkom dejonizovane vode i mešan 1-2 minuta kako bi nastala tečna emulzija. Zabeležen je izgled (opšti i mikroskopski) i određena veličina kapljica (Tabela 9).

Tabela 9

Emulzije Vinorelbine<p>ri<p>remljene rekonstitucijom dis<p>erziono<g>sistema ulja u čvrstom dodakom dejonizovane vode

Zaključak: Emulzija vinorelbina pH 3.7 može se osušiti zamrzavanjem radi stvaranja disperzionog sistema ulja u čvrstom i ovakav disperzioni sistem može da formira emulziju ulja u vodi koja ima slične veličine čestica kao inicijalna emulzija, nakon rastvaranja u vodi.

PRIMER 11

TESTIRANJE IRITACIJE VENA

Cilj ovog testiranja je da se uporedi iritacija vena koju izaziva emulzija vinorelbina predmetnog pronalaska sa rastvorima vinorelbina koji se nalaze na tržištu. Emulzija vinorelbina je pripremljena kao u Primeru 8 (bez koraka sušenja zamrzavanjem). Rastvor vinorelbina koji se nalazi na tržištu (MINNUOBIN<®>koje je na tržište plasirao Sino-Sanofi u Kini) sadrži 1% vinorelbin tartrata (ekvivalent 1% slobodne baze vinorelbina) u vodi na pH 3.5. Ovaj proizvod ima isti sastav kao Navelbine<®>, koji je na tržište u S.A.D. plasirao U.S , GlaxoSmithKline.

Šest zečeva je podeljeno u tri grupe (dva u svakoj grupi, jedan mužjak i tri ženke). Svaki zečje je primio dnevnu dozu intravenozne bolus injekcije kroz marginalne vene uha, 5 dana uzastopce. Grupi I , dnevno je injektiran ratvor dekstroze (D5W) kao negativna kontrola.

Grupi II, administriran je MINNUOBIN<®>u dozi od 1.68 mg/kg/dan posle razblaženja do 0.3 % slobodne baze vinorelbina u D5W kao pozitivna kontrola.

Grupi III, je administrirana emulzija vinorelbina koja je pripremljena kao u Primeru 8, u dozi od 1.68 mg/kg/dan i to kao 1 % (nerazblažen) ili posle razblaženja do 0.3 % slobodne baze vinorelbina u D5W.

Grupa III koja je tretirana emulzijom vinorelbina pripremljenoj kao u Primeru 8 vizuelnim pregledom i histološko-parotoškim analizama nisu uočene iritacije vena koje izaziva lek. Sve uočene promene su nastale kao rezultat mehaničke punkcije prilikom injektiranja. Zečevi u Grupi II (tertirani sa MINNUOBIN®-om) pokazuju znakove blage do umerene iritacije vena.

Zaključak: Emulzija vinorelbina predmetnog pronalaska ne izaziva iritaciju vena, dok formulacija u obliku rastvora rezultuje u značajnoj iritaciji vena pri istim intravenoznim dozama.

PRIMER 12

Testiranje akutne toksičnosti

Cilj ovog testa je da se uporedi akutna toksičnost kod miševa, emulzije vinorelbina pripremljenoj u Primeru 8 sa proizvodom vinorelbina u obliku rastvora (MINNUOBIN®) koji se nalazi na tržištu.

Miševi (100) su podeljeni u pet (5) doznih grupa sa po 20 životinja u svakoj grupi (10 mužjaka i 10 ženki). Intravenozno su administrirani MINNUOBIN® i emulzija vinorelbina kao što je opisano u Primeru 8. uočene su neposredne reakcije i akutna toksičnost je izračunata Bliss-ovom metodom.

Vrednosti za LD50 akutne toksičnosti iv x 1 su izračunate kao:

Zaključak: Ne postoji statistička razlika između ove dve grupe.

PRIMER 13

Test efikasnosti<p>rotiv raka

Cilj ovog testa je da se uporede aktivnosti protiv raka, emulzije vinorelbina pripremljene kao u Primeru 8 i proizvoda vinorelbina u obliku rastvora (MINNUOBIN®, Primer 11) koji se nalazi na tržištu. Ovo testiranje se izvodi na miševima sa Lewis-ovim kancerom pluća ili na miševima kojima je ksenotransplantiran humani rak dojke (Bcap-37). Životinje su intravenozno injektirane kroz repne vene formulacijom vinorelbina u dve jednako toksične doze, tj. 1/5 i 1/10 doze LD50 kao što je određeno u Primeru 12. Rastvor dekstroze (5%, D5W) je korišćen kao negativna kontrola. Svaka formulacija je davana 6 dana. Efikasnost je određena merenjem veličine tumora i izračunate su prosečne vrednosti inhibicije tumora. Za svaki model kancera, sprovedene su dva istraživanja na po 10 miševa u svakoj grupi za tretman. Slika 3 pokazuje krivu prosečnog rasta tumora za sve tretirane grupe u ksenotransplantiranom modelu. Sledeće tabele prikazuju prosečne vrednosti inhibicije tumora.

Model Br.1 - Miševi koji su subkutalno inokulisani mišijim Lewis-ovim kancerom pluća

Model Br. 2: Bezdlaki (nude) miševi kojima je ksenotransplantiran humani rak dojke (Bcap-37)

Zaključak: Formulacija emulzije vinorelbina koja je pripremljena prema Primeru 8 pokazuje od doze zavisnu antitumorsku aktivnost i protiv mišijeg i protiv humanog kancera. Ova aktivnost protiv raka je statistički ekvivalentna formulaciji rastvora vinorelbina.

PRIMER 14

Is<p>itivanje Farmakokintike

Cilj ovog ispitivanja je da se kod pacova odrede farmakokinetičke osobine emulzije vinorelbina pripremljenog kao u Primeru 8 i poređenje sa proizvodom rastvora vinorelbina (MINNUOBIN®, Primer 11) koji se nalazi na tržištu.

U ispitivanju Br.1, emulzija vinorelbina je intravenozno dozirana pacovima kroz repnu venu u dozi od 2, 4 and 8 mg/kg, uzeti su uzorci krvi i analizirani važećom LC-MS metodom. Ukupno je uzeto 36 životinja, od kojih 12 za svaku dozu, pri čemu je šest uzeto za uzimanje uzorka krvi od 0-6 hr, a drugih šest za 6-12hr posle doziranja. Na Slici 4 su prikazane krive koncentracije u krvi, a farmakokinetički parametri su dati u tabeli u daljem tekstu:

U ispitivanju br.2, emulzija vinorelbina (Primer 8) i rastvor vinorelbina (MINNUOBIN®, Primer 11) su intravenozno dozirani pacovima kroz repne vene u koncentraciji od 4 mg/kg, uzeti su uzorci krvi i analizirani važećom LC-MS metodom. Uzeta su ukupno 24 pacova, od kojih 12 za svaku formulaciju dok je od prvih šest uzet uzorak krvi od 0-6hr ,a od drugih šest uzet uzorak krvi 6-12 sati posle doziranja. Na Slici 5 su prikazane krive koncentracije u krvi, a farmakokinetički parametri su dati u tabeli u daljem tekstu:

Zaključak: Na osnovu dvospratnog modela, procenjena eliminacija polu-života vinorelbina kod pacova posle primanja emulzije vinorelbina u dozama od 2,4 i 8 mg/kg, iznosi 9.75, 1.22 i 9.09h, a AUCO-24 iznose 1133.74, 2271.48 i 4396.36 ug /L. Uočen je linearni odnos između AUC i doze. Na osnovu vrednosti za eliminaciju polu-života i AUC , emulzija i rastvori su farmakokinetički veoma uporedive.

PRIMER 15

Is<p>itivanje Biodistribucue

Cilj ovog ispitivanja je da se kod pacova odrede osobine biodistribucije emulzije vinorelbina pripremljene kao u Primeru 8 i poređenje sa proizvodom rastvora vinroelbina (MINNUOBIN®, Primer 11) koji se nalazi na tržištu.

U ovom ispitivanju, emulzija vinorelbina (Primer 8) i rastvor vinolerbina (MINNUOBIN®, Primer 11) su intravenozno dozirana pacovima kroz repnu venu u dozi 4 mg/kg, uzeti su uzorci iz različitih organa i to u periodu od 15min, 2h i 8h posle doziranja i analizirani važećom LC-MS metodom. Za svaku formulaciju uzeto je ukupno 18 pacova, od kojih šest za svaku vremensku tačku. U sledećim tabelama date su koncentracije vinorelbina u organima:

Zaključak: Emulzije i rastvori pokazuju generalno uporedive profile biodistributivnosti. Pokazalo se da emulzije sprečavaju ulazak vinorelbina u mozak, što može da ukaže na mogućnost smanjene neurotoksičnosti kao što je periferna neuropatija i konstipacija koja obično prati formulacije u obliku rastvora.

Claims (31)

1. Preparat koji sadrži trigliceridno ulje, emulgator, stabilizator, vodu, i lek vrlo rastvoran u vodi, naznačen time, što je : (a) preparat, emulzija sa uljanom i vodenom fazom, i (b) lek praktično u uljanoj fazi.

2. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što je pH emulzije u opsegu od 3 do 7.

3. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što je sam lek, venotoksičan.

4. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što je lek, slabo bazan

5. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što je lek odabran iz grupe koju čine: dopamin, ciprofloksacin, vankomicin, norvankomicin, doksorubicin, daunorubicin, vinka alkaloidi, i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

6. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što je lek, vinorelbin bitartrat hemijskog imena 3',4'-didehidro-4'-deoksi- C '-norvinkaleukoblastin[ R-( R*, R<*>)-2,3-dihidroksibutanedioat (1:2)(so)] i sledeće strukture: Ili druga farmaceutski prihvatljiva so vinorelbina.

7. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što je trigliceridno ulje, triglicerid sa dugolančanim masnim kiselinama, triglicerid sa srednjelančanim masnim kiselinama ili njihove smeše.

8. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što je emulgator, lecitin iz jaja, sojin lecitin, sintetički fosfolipid, ili njihova smeša.

9. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što je stabilizator, masna kiselina, riboflavin-5-fosfat, vitamin-E sukcinat, holesterol sulfat, ili njihova smeša.

10. Preparat iz zahteva 9, naznačen time, što je masna kiselina, oleinska kiselina ili njena farmaceutski prihvatljiva so.

11. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što je rastvorljivost leka u vodi veća od 50 mg/ml.

12. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što je rastvroljivost leka u vodi veća od 100 mg/ml.

13. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što je rastvorljivost leka u vodi veća od 500 mg/ml.

14. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što je rastvorljivost leka u vodi veća od 1000 mg/ml.

15. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što odnos šarže lek : stabilizator iznosi 1:1 do 1:10

16. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što je u uljanoj fazi emulzije prisutno ne manje od 90% leka.

17. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što je u uljanoj fazi emulzije prisutno ne manje od 95% leka.

18. Preparat iz zahteva 1, naznačen time, što koncentracija leka u preparatu iznosi od 1 do 50 mg/mL.

19. Preparat za distribuciju slabo baznog, venotoksičnog leka koji je dobro rastvorljiv u vodi, naznačen time, što sadrži: (a) lek (u obliku slobodne baze) u koncentraciji od oko 0.01% do oko 5.0% (t/z), (b) sojino ulje u koncentraciji od oko 5% do oko 10% (t/z), (c) srednjelančani triglicerid u koncentraciji od oko 5% do oko 10% (t/z), (d) oleinsku kiselinu u koncentraciji od oko 1.5% do 7.5% (t/z), (e) lecitin iz jaja u koncentraciji od oko 1.2% do 10% (t/z), (f) sukrozu u koncentraciji od oko 10% do 15% (t/z), (g) natrijum etilendiamintetrasirćenu kiselinu dehidrat u koncentraciji od oko 0.005% (t/z), (h) natrijum hidroksid/hlorovodoničnu kiselinu za podešavanje pH na pH 3-5, i (i) vodu.

20. Preparat za distribuciju slabo baznog, venotoksičnog leka koji je dobro rastvorljiv u vodi, naznačen time, što sadrži (a) lek (u obliku slobodne baze) u koncentraciji od oko 0.01% do oko 5.0% (t/z), (b) sojino ulje u koncentraciji od oko 5% do oko 20% (t/z), (c) oleinsku kiselinu u koncentraciji od oko 1.5% do 7.5% (t/z), (d) sojin lecitin u koncentraciji od oko 1.2% do 10% (t/z), (e) sukrozu u koncentraciji od oko 10% do 15% (t/z), (f) natrijum etilendiamintetrasirćentu kiselinu dehidrat u koncentraciji od oko 0.005% (t/z), (g) natrijum hidroksid/hlorovodoničnu kiselinu za podešavanje pH na pH 3-5, i (h) vodu.

21. Preparat za distribuciju slabo baznog, venotoksičnog leka koji je dobro rastvorljiv u vodi, naznačen time, što sadrži: (a) lek (u obliku slobodne baze) u koncentraciji od oko 0.01 % do oko 5.0% (t/z), (b) sojino ulje u koncentraciji od oko 5% do oko 20% (t/z), (c) oleinska kiselina u koncentraciji od oko 1.5% do 7.5% (t/z), (d) sojin lecitin u koncentraciji od oko 1.2% do 10% (t/z), (e) glicerin u koncentraciji od oko 2.5% (t/z), (f) natrijum edilendiamintetrasirćentu kiselinu dehidrat u koncentraciji od oko 0.005% (t/z), (g) natrijum hidroksid/hlorovodoničnu kiselinu za podešavanje pH na pH 3-5, i (h) vodu.

22. Preparat za distribuciju slabo baznog, venotoksičnog leka koji je dobro rastvorljiv u vodi, naznačen time, što sadrži (a) vinorelbin bitartrat u koncentraciji od oko 1.0% (t/z), (b) srednjelančani triglicerid u koncentraciji od oko 10% (t/z), (c) oleinsku kiselinu u koncentraciji od oko 1.5% (t/z), (d) sojin lecitin u koncentraciji od oko 7.5% (t/z), (e) sukrozu u koncentraciji od oko 15% (t/z), (f) natrijum edilendiamintetrasirćentu kiselinu dehidrat u koncentraciji od oko 0.005% (t/z), (g) natrijum hidroksid/hlorovodoničnu kiselinu za podešavanje pH na oko 3.75, i (h) vodu.

23. Preparat za intravenoznu, intramuskularnu ili intraartikularnu distribuciju slabo baznog, venotoksičnog leka koji je dobro rastvorljiv u vodi, naznačen time, što sadrži: (a) vinorelbin bitartrat u koncentraciji do oko 1.0% (t/z), (b) sojino ulje oil u koncentraciji do oko 5% (t/z), (c) srednjelančani triglicerid u koncentraciji do oko 5% (t/z), (d) oleinsku kiselinu u koncentraciji do oko 1.5% (t/z), (e) sojin lecitin u koncentraciji do oko 7.5% (t/z), (f) sukrozu u koncentraciji do oko 15% (t/z), (g) natrijum etilendiamintetrasirćentu kiselinu dehidrat u koncentraciji do oko 0.005% (t/z), (h) natrijum hidroksid/hlorovodoničnu kiselinu za podešavanje pH na oko 3.75, i (i) vodu.

24. Preparat za dostribuciju slabo baznog, venotoksičnog leka koji je dobro rastvorljiv u vodi, naznačen time, što sadrži disperziju ulja u čvrstom dobijenu sušenjem-zamrzavanjem tečne emulzije preparata prema jednom od zahteva 19-23.

25. Liofilizovana formulacija slabo baznog, venotoksičnog leka koji je dobro rastvorljiv u vodi, naznačen time, što prilikom hidracije, daje prepat prema jednom od zahteva 19-23.

26. Liofilizovana formulacija iz zahteva 25, naznačena time, što je rekonstituisana u tečnom medijumu dajući čestice i što je veličine čestica povećanja manje od jedanput u odnosu na čestice pre liofilizacije.

27. Postupak za lečenje kancera koji obuhvata administriranje preparata prema jednom od zahteva 1 i 19-21, obolelom pacijentu, gdeje lek, vinka alkaloid ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

28. Postupak prema zahtevu 27, naznačen time, što je farmaceutski prihvatljiva so vinka alkaloida, vinorelbin bitartrat.

29. Postupak za lečenje kancera, naznačen time, što obuhvata administriranje preparata iz zahteva 22 ili 23, obolelom pacijentu.

30. Postupak prema jednom od zahteva 27-29, naznačen time, što je preparat administriran, intravenozno.

31. Postupak prema jednom od zahteva 27-29, naznačen time, što je preparat administriran intramuskularno ili intraarterijski.