RS20050180A - Novi derivati benzoimidazola koji su korisni antiproliferativni agensi - Google Patents

Abstract

Pronalazak se odnosi na jedinejnja formule 1 i njihove farmaceutski prihvatljive soli, prolekove i solvate, gde su R1, R2, R3 i R4 kao što je ovde definisano. Pronalazak se takođe odnosi na postupke lečenja rasta abnormalnih ćelija, kao što je rak, kod sisara, administracijom jedinjenja formule 1 i na farmaceutske preparate za lečenje ovih oboljenja koji sadrže jedinjenja formule 1. Pronalazak se takođe odnosi na postupke za dobijanje jedinjenja formule 1.

Description

Novi derivati benzoimidazola koji su korisni antiproliferativni agensi

Oblast pronalaska

Pronalazak se odnosi na nove derivate benzoimidazola koji su korisni u lečenju rasta abnormalnih ćelija, kao stoje rak, kod sisara. Ovaj pronalazak se odnosi i na postupke za korišćenje jedinjenja u lečenju rasta abnormalnih ćelija kod sisara, posebno ljudi i na farmaceutske preparate koji sadrže ova jedinjenja.

Poznato je da ćelije mogu postati kancerogene transformacijom dela svojih DNK u onkogene (npr. gene koji, po aktiviranju, dovode do obrazovanja ćelija malignog tumora). Brojni onkogeni kodiraju proteine koji su izmenjene tirozin kinaze koje mogu da izazovu transformaciju ćelija. Alternativno, prekomerna ekspresija normalne proto-onkogene tirozin kinaze može takođe dovesi do proliferativnih oboljenja, koji ponekad rezultuju u maligni fenotip.

Receptor tirozin kinaze su enzimi enzimi koji se protežu duž ćelijske membrane i imaju ekstracelularni vezujući domen za faktor rasta kao stoje epidermalni faktor rasta, transmembranski domen i intracelularni deo koji funkcioniše kao kinaza na specifične fasforilatne ostatke tirozina u proteinima i tako utiču na proliferaciju ćelija. Drugi receptori tirozin kinaze su c-erbB-2, c-met, tie-2, PDGFr, FGFr i VEGFR. Poznato je da su ove kinaze često nenormalno eksprimovane kod uobičajenih kancera kod ljudi kao stoje rak dojke, rak gastrointestinalnog trakta, kao što je rak debelog creva, rektalni kancer ili rak stomaka, i rak jajnika, bronija ili pankreasa. Takođe je pokazano da receptro epidermalnog faktora rasta (EGFR) koji pokazuje aktivnost tirozin kinaze, je mutiran i/ili prekomerno eksprimovan kod velikog broja kancera kod ljudi, kao stoje rak mozga, pluća, skvamoznih ćelija, bešike, creva, dojke, glave i vrata, tumori ezofagusa, ginkološki i tumor tiroide.

Prema tome, prihvaćeno je da su inhibitori receptora tirpzin kinaze korisni kao selektivni inhibitori rasta ćelija raka kod sisara. Na primer, erbastatin, inhibitor tirozin kinaze, selektivno slabi rast karcinoma humih jajnika, translpantovanih kod atimičnog golog miša, koji eksprimuje receptor epidermalnog faktora rasta tirozin kinaze (EGFR), ali bez efekta na rast drugog raka koji ne eksprimuje EGF receptor. Tako, jedinjenja ovog pronalaska, koji su selektivni inhibitori određenih receptora tirozin kinaza, posebno PDGFr, su korisna u lečenju rasta abnormalnih ćelija, posebno raka, kod sisara.

Druga jedinjenja, kao što su derivati stirena, takođe imaju inhibitorne osobine tirozin kinaza. Nedavno, pet publikacija Evropskih patenata, i to EP 0 566 226A1 (objavljena 20 oktobra 1993), EP 0 602 851 Al (objavljena 22 juna 1994), EP 0 635 507 Al (objavljena 25 januara 1995), EP 0 635 498 Al (objavljena 25 Januara 1995) i EP 0 520 722 A1 (objavljena 30 decembra 1992) odnose se na određene biciklične derivate, posebno derivate hinazolina, koji poseduju anti-kancer osobine koje proističu iz njihovih tirozin kinaza inhibitorinih karakteristika. Takođe, Svetska patentna Prijava WO 92/20642 (objavljena 26 novembra 1992) odnosi se na određenea bis-mono i biciklična heteroaril jedinjenja kao inhibitori tirozin kinaze koji su korisni u inhibiciji proliferacije abnormalnih ćelija. Svetske patentne prijave WO 96/16960 (objavljena 6 juna 1996), WO96/09294 (objavljena 6 marta 1996), WO 97/30034 (objavljena 21 avgusta 1997), WO 98/02434 (objavljena 22 januara 1998), WO 98/02437 (objavljena 22 januara 1998) i WO 98/02438 (objavljena 22 januara 1998) takođe se odnose na biciklične heteroaromatične derivate kao inhibitore tirozin kinaze koji se koriste u istu svrhu. Videti takođe VVO 99/16755, J. Med.-Chem.1998, 41, 5457-5465 i J.Med.Chem. 1999, 42,2373-2382.

Opis pronalaska

Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja formule 1

Hi njihove farmaceutski prihvatljvice soli, njihove prolekove, hidrate ili solvate, gde je svaki od R<1>, R<2>i R<3>, nezavisno odabran od H, Ci-C6alkil, C3-C6cikloalkil, halo, cijano, CF3, difluorometoksi,trifluormetoksi, OCi-C6alkil, OC3-C6cikloalkil i NR7R8;

gde je R<4>, -(CR<5>R<6>)nH ili -(CR<5>R<6>)m(4- do 10- člani hetrocikl), gde je n broj od 1 do 5, a m je broj od 0 do 5, a dati 4- do 10-člani heteročikl kada je aromatičan je po potrebi supstituisan sa 1 do 3 R<1>supstituenta i u slučaju kada je dati 4- do 10-člani heteročikl ne-aromatičan, po potrebi je supstituisan sa 1 do 3 R<7>supstituenta na bilo kojem položaju i po potrebi supstituisan sa 1 do 3 R<9>supstituenata u bilo kojem položaju koji nije susedan ili direktno vezan za heteroatom,

gde je svaki od R<5>i R<6>nezavisno odabran od H ili Ci-C6alkil gde je svaki R<7>i R<8>nezavisno odabran od H, Cj-C6alkil i C3-C6cikIoalkil; i

gde je svaki R<9>, nezavisno odabran od halo, cijano, CF3, difluorometoksi, trifluorometoksi, OCrC6alkil, OC3-C6cikloalkil i NR<7>R<8>.

U jednom pristupu ovog pronalaska, svaki od R<1>, R<2>i R3 je nezavisno odabran od H, Ci-Cćalkil i C3-C6cikloalkil, halo i cijano.

U jednom pristupu ovog pronalaska, R4 je -(CR<5>R<6>)mH.

U sledećem pristupu ovog pronalaska, R4 je -(CR<5>R<6>)m(4- do 10-člani heteročikl) gde je m, broj od 0 do 5 i gde je data 4- do 10-člana heterociklična grupa po potrebi supstituisana sa 1 do 3 R<1>supstituenta.

U sledećem pristupu ovog pronalaska, R4 je (CH2)m(4- do 10-člani heteročikl), gde je m broj od 0 do 3 i gde je data 4- do 10-člana heterociklična grupa po potrebi supstituisana sa 1 do 3 R<1>supstituenta.

Pronalazak se dalje odnosi na jedinjenja formule 1, gde je R<4>, (CH2)m(4- do 10-člani heteročikl), gde je m broj od 0 do 3 i gde je data 4- do 10-člana heterociklična grupa po potrebi supstituisana sa 1 do 2 R<1>supstituenta.

Pronalazak se dalje odnosi na jedinjenja formule 1, gde je R4 , (CH2)m(4- do 10-člani heteročikl), gde je m broj od 0 do 2, a data 4- do 10-člana heterociklična grupa je po potrebi supstituisana 1 R<l>supstituetnom.

Pronalazak se takođe odnosi na jedinjenja formule 1, gde je R<4>, (CH2)m(4- do 10-člani heteročikl), gde je m, 1 i gde je data 4- do 10-člana heterociklična grupa po potrebi supstituisana 1 R<1>supstituentom.

Pronalazak se takođe odnosi i na jedinjenja formule 1, gde je R<4>, (CH2)m(4- do 8-člani heteročikl), gde je m, 1, a data 4- do 8-člana heterociklična grupa po potrebi supstituisana 1 R<1>supstituentom.

Pronalazak se dalje odnosi na jedinjenja formule 1, gde je R<4>, (CH2)m(4- do 6-člani heteročikl), gde je m, 1 i data 4- do 6-člana heterociklična grupa je po potrebi supstituisana 1 R<1>supstituentom.

U preferentnom pristupu pronalazak se odnosi na jedinjenja formule 1, gde je R<4>, (CH2)m(6-člani heteročikl) gde je m, 1 i data 6-člana heterociklična grupa je po potrebi supstituisana 1 R<1>supstituentom.

U preferentnijem pristupu, pronalazak se odnosi na jedinjenja formule 1, gde je R<4>, (CH2)m(5-člani heteročikl), m je 1, a data 5-člana heterociklična grupa je po potrebi supstituisana 1 R<1>supstituentom.

U najpreferentnijem pristupu pronalazak se odnosi na jedinjenja formule 1,, gde je R<4>, (CH2)m(4-člani heteročikl), m je 1, a data4-člana heterociklična grupa je po potrebi supstituisana 1 R<1>supstituentom.

U sledećem pristupu ovog pronalaska, R4 je -(CR<5>R<6>)m(4- do 10-člani heteročikl), gde je m, broj od 0 do 5 i gde je data 4- do 10-člana heterociklična grupa po potrebi supstituisana sa 1 do 3, R<7>supstituenta u bilo kojem položaju i po potrebi supstituisana sa 1 do 3 R<9>supstituenta u bilo kojem položaju koji nije susedan ili nije direktno vezan za heteroatom.

U narednom pritupu ovog pronalaska, R4 je (CH2)m(4- do 10-člani heteročikl), gde je m broj od 0 do 3 i data 4- do 10-člana heterociklična grupa je po potrebi supstituisana sa 1 do 3 R7 supstituenta na bilo kojem položaju i po potrebi supstituisana sa 1 do 3 R<9>supstituenta u bilo kojem položaju koji nije susedan ili nije direktno vezan za heteroatom.

Pronalazak se dalje odnosi na jedinjenja formule 1, gde je R4 , (CH2)m(4- do 10-člani heteročikl), a m je broj od 0 do 3 i gde je data 4- do 10-člana heterociklčna grupa po potrebi supstituisana sa 1 do 2 R<7>u bilo kojem položaju i po potrebi supstituisana sa 1 do 2 R<9>supstituenta u bilo kojem položaju koji nije susedan ili nije direktno vezan za heteroatom.

Pronalazak se odnosi i na jedinjenja ofrmule 1, gde je R<4>, (CH2)m(4- do 10-člani heteročikl), gde je m broj od 0 do 2 i data 4- do 10-člana heterociklična grupa je po potrebi supstituisana 1 R 7 supstituentom u bilo kojem položaju i po potrebi supstituisana 1 R<9>supstituentom u bilo kojem položaju koji nije susedan ili nije direktno vezan za heteroatom.

Pronalazak se dalje odnosi na jedinjenja formule 1, gde je R<4>, (CH2)m(4- do 10-člani heteročikl), gde je m, 1 i data 4- do 10-člana heterociklična grupa je po potrebi supstituisana 1 R7 supstituentom u bilo kojem položaju i po potrebi supstituisan 1 R<9>supstituentom u bilo kojem položaju koji nije susedan ili nije direktno vezan za heteroatom.

Pronalazak se dalje odnosi na jedinjenja formule 1, gde je R<4>, (CH2)m(4- do 8-člani heteročikl), pri čemu je m, 1 i gde je data 4- do 8-člana heterociklična grupa po potrebi supstituisana 1 R7 supstituentom u bilo kojem položaju i po potrebi supstituisana 1 R<9>supstituentom u bilo kojem položaju koji nije susedan ili nije direktno vezan za heteroatom.

Pronalazak se odnosi i na jedinjenja formule 1, gde je R<4>, (CH2)m(4- do 6-člani heteročikl), gde je m, 1 i gde je data 4- do 6-člana heterociklična grupa po potrebi supstituisana 1 R<7>supstituentom u bilo kojem položaju i po potrebi supstituisana 1 R<9>supstituentom položaju koji nije susedan ili nije direktno vezan za heteroatom.

U preferentnom pristupu, pronalazak se odnosi na jedinjenja formule 1, gde je R<4>, (CH2)m(6-člani heteročikl), gde je m, 1 i data 6-člana heterociklična grupa je po potrebi supstituisana 1 R<7>supstituentom u bilo kojem položaju i po potrebi supstituisana 1 R<9>supstituentom u položaju koji nije susedan ili nije direktno vezan za heteroatom.

U preferentnijem pristupu pronalazak se odnosi na jedinjenja formule 1, gde je R<4>, (CH2)m(5-člani heteročikl), gde je m, 1 i gde je data 5-člana heterociklična grupa po potrebi supstituisana 1 R<7>supstituentom u bilo kojem položaju i po potrebi supstituisana 1 R<9>supstituentom u položaju koji nije susedan ili nije direktno vezan za heteroatom.

U najpreferentnijem pristupu, pronalazak se odnosi na jedinjenja formule 1, gde je R4 , (CH2)m(4-člani heteročikl), gde je m, 1 i data 4-člana heterociklična grupa je po potrebi supstituisana 1 R<7>suspstituentom u bilo kojem položaju i i po potrebi supstituisana 1 R<9>supstituentom u položaju koji nije susedan ili nije direktno vezan za heteroatom.

U preferentnom pristupu, pronalazak se odnosi na jedinjenja formule 1, gde je dati 4-do 10-člani heteročikl odabran iz grupe koju čine pirolidinil, tetrahidrofuranil, tetrahidropiranil, tetrahidrotiopiranil, morfolino i oksetanil.

U jednom pristupu, pronalazak se odnosi na jedinjenja formule 1, gde je R<1>odabrano iz grupe koju čine H, Ci-C6alkil, C3-C6cikloalkil, halo i cijano.

U jednom pristupu, pronalazak se odnosi na jedinjenja formule 1, gde je R<1>grupa, C\-C6alkil odabran od metila, butila, etila, propila i pentila.

U narednom pristupu ovog pronalaska, Ci-C6alkil je odabran od metila, butila, etila i propila.

U preferentnom pristupu, R<1>grupa je O-Cćalkil odabran od metila, butila i etila.

U preferentnijem pristupu, R<1>grupa je metil.

U seldećem pristupu ovog pronalaska svaki od R<5>i R6 jedinjenja formule 1 je nezavisno odabran od metila, propila i butila.

U preferentnom pristupu svaki od R<5>i R6 je nezavisno odabran od metila i etila.

U preferentnijem pristupu, i R<5>i R6 je metil.

U narednom specifičnom pristupu ovog pronalaska, R4 je -(CR<5>R<6>)m(4- do 8- člani heteročikl), gde je m broj od 0 do 3, a data 4- do 8-člana heterociklična grupa je supstituisana sa 1 do 3 R<1>supstituenta.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, R4 je -(CR<5>R<6>)m(4- do 6- člani heteročikl), gde je m broj od 0 do 3, a data 4- do 6-člana heterociklična grupa je supstituisana sa 1 do 3 R1 supstituenta.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, R4 je -(CR5R6)m(6- člani heteročikl), gde je m broj od 0 do 3, a data 6-člana heterociklična grupa je supstituisana sa 1 do 3 R<1>supstituenta.

U još jednom specifičnom pristupu ovog pronalaska, R4 je -(CR<5>R<6>)m(5- člani heteročikl), gde je m broj od 0 do 2, a data 5-člana heterociklična grupa je supstituisana sa 1 do 3 R<1>supstituenta.

U narednom specifičnom pristupu ovog pronalaska, R4 je -(CR5R6)m(4- člani heteročikl), gde je m broj od 0 do 2, a data 4-člana heterociklična grupa je supstituisana sa 1 do 3 R<1>supstituenta.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, heterociklična grupa R<4>, sadrži jedan do četiri heteroatom, gde je svaki odabran iz grupe koju čine 0, S i N, pod uslovom da 4- do 10-člani heterociklični prsten ne sadrži dva susedna O ili S atoma.

U još jednom specifičnom pristupu ovog pronalaska, heterociklična grupa R<4>sadrži jedna do četiri atoma O, pod uslovom da prsten ne sadrži dva susedna atoma O.

U narednom specifičnom pristupu ovog pronalaska, heterociklična grupa R<4>sadrži jedan do dva atoma O, pod uslovom da prsten ne sadrži dva susedna atoma O.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, heterociklična grupa R<4>sadrži jedan atom O.

U još jednom specifičnom pristupu ovog pronalaska, heterociklična grupa R<4>sadrži jedan do četiri atoma N.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, heterocikličn grupa R4 sadrži jedan do dva atoma N.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, heterocikličn grupa R<4>sadrži jedan atom N.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, R4 je-(CR5R6)m(4- do 10- člani ne-aromatični heteročikl), gde je m broj od 0 do 1, a data 4- do 10-člana heterociklična grupa je supstituisana sa 1 do 3 R<7>supstituenta.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, R4 je -(CR<5>R<6>)m(4- do 8- člani ne-aromatičan heteročikl), gde je m broj od 0 do 1, a data 4- do 8-čiana ne-aromatična heterociklična grupa je supstituisana sa 1 do 3 R<7>supstituenta.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, R4 je -(CR<5>R<6>)m(4- do 6- člani ne-aromatičan heteročikl), gde je m broj od 0 do 3, a data 4- do 6-člana heterociklična grupa je supstituisana sa 1 do 3 R<7>supstituenta.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, R4 je -(CR<5>R<6>)m(6- člani ne-aromatičan heteročikl), gde je m broj od 0 do 1, a data 6-člana ne-aromatična heterociklična grupa je supstituisana sa 1 do 3 R7 supstituenta.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, R4 je -(CR5R6)m(5- člani ne-aromatični heteročikl), gde je m broj od 0 do 1, a data 4- do 8-člana heterociklična grupa je supstituisana sa 1 do 3 R<7>supstituenta.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, R4 je -(CR<s>R<6>)m(4-člani ne-aromatičan heteročikl), gde je m broj od 0 do 1, a data 4-člana ne-aromatična heterociklična grupa je supstituisana sa 1 do 3 R 7 supsti•tuenta.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, dati 4- do 10-člani heteročikl je odabran iz grupe koja se sastoji od azetidinila, tiazolila, hinolinila, pirolidinila, tetrahidrofuranila tetrahidrotienila, tetrahidropiranila, tetrahidrotiopiranila, piperidina, morfolina, tiomorfolia, piperazinila, homopiperazinila, oksetanila, homopiperidinila, indolinila, dioksanila, 3-azabicikIo[3.1.0]heksanila, 3-azabiciklo[4.1.0]heptanila, azabiciklo[2.2.2]heksanila i 3H-indolila.

U narednom specifičnom pristupu ovog pronalaska, dati 4- do 10-člani heteročikl je odabran iz grupe koju sačinjavaju piridinil, imidazolil, pirimidinil, pirazolil, triazolil, pirazinil, tetrazolil, furil, tienil, izoksazolil, tiazolil, oksazolil, izotiazolil, pirolil, hinolinil, izohinolinil, indolil, benzimidazolil, benzofuranil, cinolinil, indazolil, indolizinil, ftalazinil, piridazinil, izoindolil, pteridinil, purinil, oksadiazolil, tiadiazolil, furazanil, benzofurazanil, benzotiofenil, benzotiazolil, benzoksazolil, hinazolinil, hinoksalinil, naftiridinil i fluoropiridinil.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, dati 4- do 10-člani heteročikl je odabran iz grupe koju čine pirolidinil, tetrahidrofuranil, tetrahidropiranil, tetrahidrotiopiranil, piperidino, morfolino, piperazinil, homopiperazinil, azetidnil, oksetanil, homopiperidnil, 2-azabiciklo[3.1.0]heksanil, 3-azabiciklo[4.1.0]heptanil, azabiciklo[2.2.2]heksanil, 3H-indolil i hinolizinil.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, dati 4- do 10-člani heteročikl je odabran iz grupe koju čine pirolidinil, tetrahidrofuranil, tetrahidropiranil, tetrahidrotiopiranil, morfolino i oksetanil.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska dati 4- do 10-člani heteročikl je odabran iz grupe koju se sastoji od tetrahidrofuranila, tetrahidropiranila, tetrahidrotiopiranil, morfolina i oksetanila.

U sledećem specifičnom pristupu ovog pronalaska, dati 4- do 10-člani heteročikl je odabran iz grupe koju čine tetrahidrofuranil, morfolin, oksetanil i 4H-piranil.

Preferentna jedinjenja odabrana iz grupe koja se sastoji od: l-{2-[5-(3-Morfolin-4-il-propoksi)-benzoimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; (±)-l-{2-[5-(Tetrahidro-furan-3-iloksi)-benzoimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; l-{2-[5-(3-Methil-oksetan-3-ilmethoksi)-benzoimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; l-[2-(5-izobutoksi-benzoimidazol-l-il)-hinolin-8-il]-piperidin-4-ilamin; l-{2-[5-(Tetrahidro-piran-4-iloksi)-benzoimidazoI-l-il]-hinolin-8-iI}-piperidin-4-ilamin; i njihove farmaceutski prihvatljive soli, prolekovi, hidrati i solvati.

U jednom preferentno pristupu ovog pronalaska, jedinjenje je odabrano iz grupe koju čine: l-{2-[5-(3-Morfolin-4-il-propoksi)-benzoimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; (+)-l-{2-[5-(Tetrahidro-furan-3-iloksi)-benzoimidazol-l-iI]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; (-)-l-{2-[5-(Tetrahidro-furan-3-iloksi)-benzoimidazoI-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; i farmaceutski prihvatljive soli, prolekovi, hidrati i solvati prethodno datih jedinjenja.

U sledećem specifičnom pristupu, jedinjenje je odabrano iz grupe koju čini: l-{2-[5-(3-Morfolin-4-il-propoksi)-benzoimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; i farmaceutski prihvatljive soli, prolekovi, hidrati i solvati datog jedinjenja.

U sledećem specifičnom pristupu, jedinjenje je odabrano iz grupe koju čini: 1 -{2-[5-(3-Methil-oksetan-3-ilmethoksi)-benzoimidazoI-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; i farmaceutski prihvatljive soli, prolekovi, hidrati i solvati ovog jedinjenja.

U sledećem specifičnom pristupu, jedinjenje je odabrano iz grupe koja se sastoji od: l-[2-(5-izobutoksi-benzoimidazol-l-il)-hinolin-8-il]-piperidin-4-ilamina; i farmaceutski prihvatljive soli, prolekovi, hidrati i solvati ovog jedinjenja.

U sledećem specifičnom pristupu, jedinjenje je odabrano iz grupe koju čini: l-{2-{5-(Tetrahidro-piran-4-iloksi)-benzoimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; i farmaceutski prihvatljive soli, prolekovi, hidrati i solvati vog jedinjenja.

U preferentnom pristupu, jedinjenje ovog pronalaska je benzosulfonatna so bilo kojeg prethodno pomenutog jedinjenja.

Ovaj pronalazak se odnosi na postupak lečenja rasta abnormalnih ćelija kod sisara, a koji obuhvata administriranje sisaru jeidnjenje formule 1 u količini koja je efikasna za Iečenje rasta abnormalnih ćelija.

U jednom preferentnom pristupu pronalaska, rast abnormalnih ćelija je rak.

U preferentnom pristupu ovog pronalaska, rak može biri rak pluća, rak kostiju, rak pankreasa, rak želuca, kože, glave ili vrata, kutalni ili intraokilarni melanom, rak materice, jajnika, ginkeoloških organa, rektalni kancer, rak analnog regiona, rak stomaka, debelog creva, rak dojke, materice, karcinom Falopijevih tuba, karcinom endometrijuma, rak grlića materice, rak vagine, rak vulve, Hodgkins-ova bolest, rak ezofagusa, rak tankog creva, rak endokrinog sistema, rak tioridne žlezde, rak paratioridne žlezde, rak adrenalne žlezde, sarkom mekog tkiva, rak mokraćnog kanala (uretre), rak penisa, skvamus karcinom, rak prostate, hronična ili akutna leukemija, limfocitni limfom, rak bešike, rak bubrega ili uretera, rak renalnih ćelija, rak renalnog pelvisa, noplazme centralnog nervnog sistema (CNS), primarni limfom CNS-a, tumori kičmenog stuba, adenom hipofize ili kombinacija jednog ili više navedenih rakova.

U preferentnom pristupu ovog pronalaska, rak je rak mozga, skvamus ćelija, bešike, želuca, pankreasa, glave, vrata, ezofagusa, prostate, kolorektalni rak, pluća, renalni, rak bubrega, jajnika, ginekoloških organa i raktiroide.

U preferentnom pristupu ovog pronalaska, rak je rak prostate, dojke, pluća, debelog creva i jajnika.

U sledećem preferentnom pristupu ovog pronalaska, rak je rak prostate, dojke i pluća. U preferentnijem pristupu rak dojke je metastazni rak dojke.

U još preferentnijem pristupu, rak pluća je rak ne-malih ćelija pluća.

U narednom pristupu ovog pronalaska, rast abnormalnih ćelija je ne-kancerogen.

U jednom pristupu ovog pronalaska, ne-kancerogeni rast abnormalnih ćelija je benigna hiperplazija kože ili prostate.

Pronalazak se odnosi na postupak lečenja vaskulogeneze, restenoze, ateroskleroze ili angiogeneze kod sisara koji obuhvata administriranje sisaru terapeutski efikasnu količinu jedinjenja formule 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, proleka ili hidrata 1, koja je efikasna u lečenju vaskulogeneze, restenoze, ateroskleroze ili angiogeneze.

U perferentnom pristupu ovaj pronalazak se odnosi na postupak lečenjea bolesti koje su povezane sa vaskulogenezom ili angiogenezom.

U jednom pristupu ovaj pronalazak se odnosi na postupak lečenja hiperpoliferativnog oboljenja kod sisara, a koji obuhvata administriranje sisaru terapeutski efikasnu količinu jedinjenja formule 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, proleka ili hidrata u kombinaciji sa anti-tumor agensom odabranim iz grupe koja se sastoji od inhibitora mitoze, agensa za alkilovanje, anti-mtabolita, umetnutih antibiotika, inhibitora faktora rasta, inhibitora ćelijskog ciklusa, enzima, inhibitora topoizomeraze, modifikatora biološke reakcije, anti-hormona, inhibitora angiogeneze i anti-androgena.

Pronalazak se takođe odnosi na farmaceutske preparate za lečenje rasta abnormalnih ćelija kod sisara koji sadrže jedinjenje formule 1 u količini koja je efikasna za lečenje rasta abnormalnih ćelija i farmaceutski prihvatljiv nosač.

U jednom pristupu ovog pronalaska, farmaceutski preparat formule 1 je korišćen za lečenje rasta abnormalnih ćelija kao što je rak.

Pronalazak se dalje od odnosi na postupak za dobijanje jedinjenja formule 1

ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, prolekovi, hidrati ili solvati, gde je svako Rl, R<2>i R<3>nezavisno odabrano od H, C-i-Cćalkil, C3-C6cikloalkil, halo, cijano, CF3, difluorometoksi, trifluorometoksi, OCi-CćalkiI, OC3-C6cikloalkiI, i NR R ; gde je R<4>, -(CR<5>R<6>)nH ili -(CR5R6)m(4- do 10-člani heteročikl), gde je n broj od 1 do 5, a je broj od 0 do 5, u slučaju kada je dati 4-do 10-člani heteročikl, aromatičan, po potrebi je supstituisan sa 1 do 3 R<1>supstituenta, a u slučaju kada je dati 4- do 10-člani heteročikl, nearomatičan, po potrebi je supstituisan sa 1 do 3 R<7>susptituenta u bilo kojem položaju i po potrebi supstituisan sa 1 do 3 R<9>supstituenta u bilo kojem položaju ili direktno vezan za heteroatom; gde je svaki od R<5>i R<6>nezavisno odabran od H ili Ci-Cćalkila gde je svaki od R<7>i R<8>nezavisno odabran od H, Ci-Cćalkila i CVCecikloalkila; i gde je svaki R<9>nezavisno odabran od halo, cijano, CF3, difluormetoksi, trifluormetoksi, OCi-C6alkil, OC3-C6cikIoalkil, i NR<7>R<8>, što obuhvata reakciju jedinjenja formule 2

sa kiselinom pri čemu se dobija jedinjenje formule 1.

Pronalazak se odnosi na farmaceutske preparate za lečenje hiperproliferativnih oboljenja kod sisara, a koji sadrže terapeutski efikasnu količinu jedinjenja formule 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, prolek ili hidrat i farmaceutski prihvatljiv nosač. U jednom pristupu, dati farmaceutski preparat je za lečenje raka, kao što je rak mozga, pluća, skvamos ćelija, bešike, želuca, pankreasa, dojke, glave, vrata, renalni kancer, rak bubrega, prostate, kolorektalni rak, rak ezofagusa, testisa, ginekoloških organa ili tiroide. U sledećem pristupu, dati farmaceutski preparat je za lečenje ne-kanceroznih hiperpro literat inih oboljenja kao što je benigna hiperplazija kože (npr.psorijaza), restenoza ili prostate (npr. benigna hipertrofija prostate (BPH)).

Pronalazak se takođe odnosi na farmaceutski preparat za lečenje pankreatitisa ili oboljenja bubrega (uključujući proliferativni glomuronefritis i dijabetesom indukovano renalno oboljenje) kod sisara koji sadrži terapeutski efiksanu količinu jedinjenja formule 1 ili njegodu farmaceutski prihvatljivu so, prolek ili hidrat i farmaceutski prihvatliv nosač.

Pronalazak se takođe odnosi na farmaceutski preparat za prevenciju implantacije blastocita kod sisara, a koji sadrži terapeutski efiksanu količinu jedinjenja formule 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, prolek ili hidrat i farmaceutski prihvatljiv nosač.

Pronlazak se dalje odnosi na farmaceutski preparat za lečenje oboljenja koji se odnose na vaskulogenezu, restenozu, ateroskelrzu i angiogenezu kod sisara, koji sadrži terapeutski efiksanu količinu jedinjenja formule 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, prolek ili hidrat i farmaceutski prihvatljiv nosač. U jednom pristupu, dati farmceutski preparat je za lečenje oboljenja odabranih iz grupe koju čine angiogeneza tumora, hronično inflamatorno oboljenje kao što je reumatoidni artritis, ateroskleroza, oboljenja kože, kao recimo psorijaza, ekcem i skleroderma, dijabetes, dijabteska retinopatija, retinopatija usled nedonešenosti, makularna degeneracija povezana sa starenjem, hemangiom, gliom, melanom, kaposi-jev sarkom, i rak jajnika, dojke, pluća, pankreasa, prostate, debelog creva i rak epiderma.

Pronalazak se takođe odnosi i na postupak lečenja hiperproliferativnih oboljenja kod sisara koji obuhvata administriranje sisaru terapeutski efikasnu količinu jedinjenja formule 1 ili njegovu fermaceutski prihvatljivu so, prolek ili solvat. U jednom pristupu, ovaj postupak se odnosi na lečenje raka kao što je rak mozga, skvamos ćelija, bešike, želuca, pankreasa, dojke, glave, vrata, ezofagusa, prostate, kolorektalni kancer, rak pluća, renalni kancer, rak bubrega, jajnika, testisa, ginekoloških organa ili rak tiroide. U drugom pristupu, ovaj postupak se odnosi na lečenje ne-kancerogenih hiperproliferativnih oboljenja kao što je benigna hiperplazija kože (npr. psorijaza), restenoza ili proste (npr. benigna hipertorfija prostate

(BPH)).

Pronalazak se odnosi na postupak lečenja hiperproliferativnog oboljenja kod sisara koji obuhvata administriranje obolelom sisaru, terapeutski efikasne količine jedinjenja formule 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, proleka ili hidrata u kombinaciji sa terapeutski efikasnom količinom anti-tumor agensa odabranog iz grupe koja se sastoji od inhibitora mitoze, agensa za alkilovanje, anti-metabolita, umetnutih antibiotika, inhibitora faktora rasta, inhibitora ćelijskog ciklusa, enzima, inhibitora topoizomeraze, modifikatora biološke reakcije, inhibiotra angiogeneze i anti-androgena.

Pronalazak se takođe odnosi na postupa lečenja oboljenja pankreasa ili bubrega kod sisara, a koji obuhvata administranje obolelom sisaru terapeutski efikasne količine jedinjenja formule 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, proleka ili hidrata.

Pronalazak se takođe odnosi na postupak sprečavanja implantacije blastocita kod sisara, koji obuhvata administriranje obolelom sisaru terapeutski efikasne količine jedinjenja formule 1, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, proleka ili hidrata.

Pronalazak se takođe odnosi na postupak lečenja bolesti povezanih sa vaskulogenezom ili angiogenezom kod sisara, a koji obuhvata administranje obolelom sisaru terapeutski efikasne količine jedinjenja formule 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, proleka ili hidrata.

U jednom pristupu, pronalazak se odnosi na postupak lečenja bolesti odabranih iz grupe koju čine angiogeneza tumora, hronično inflamatorno oboljenje kao što je reumatoidni artritis, ateroskleroza, bolesti kože kao stoje psorijaza, ekcem i sleroderm, dijabetes, diajbetska retinopatija, retinopatija zbog nedonešenosti, makularna degeneracija povezana sa starenjem, hemangiom, gliom, melanom, Kaposi-jev sarkom i rak jajnika, dojke, pluća, pankreasa, prostate, debelog creva i epiderma.

Pacijenti koji se mogu tretirati jedinjenjima formule 1 ili njihovim farmaceutski prihvatljivim solima, prolekovima ili hidratima, prema postupcima ovog pronalaska su na primer pacijenti kojima je d i gnosti kovano da boluju od psorijaze, restenoze, ateroskleroze, BPH, raka plića, raka kostiju, CMML, raka pankreasa, raka kože, raka glave i vrata, melanoma kože ili intraokularnog melanoma, raka materice, raka jajnika, rektalnog kancera, raka analnog regiona, raka stomaka, raka debelog creva, raka dojke, testisa, ginekoloških tumora (npr. sarkomi materice, karcinom Falopijevih tuba, karcinoma endometrijuma, karcinoma materice, karcinoma vagine ili karcinoma vulve), Hodgkin-ove bolesti, raka ezofagusa, raka tankog creva, raka endokrinog sistema (npr. rak tiroide, paratiroide ili adrenalnih žlezdi), sarkoma mekog tkiva, raka uretre, raka penisa, raka prostate, hronične ili akutne leukemije, solidnih tumora u detinjstvu, Iimfoma lifocita, raka bešike, raka bubrega ili uretera (npr. karcinoma renalnih ćelija, karcinoma renalnog pelvisa) ili neoplazmi centralnog nervnog sistema (npr. primarni limfomi CNS, tumori kičenog stuba, gliomi stem ćelija mozga ili adenomi hipofize).

Ovaj pronalazak se takođe odnosi na farmaceutski preparat za inhibiciju rasta abnormalnih ćelija kod sisara,a koji sadrži jedinjenje formule 1, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, solvat ili prolek u kombinaciji sa hemoterapeutikom, pri čemu su količine jedinjenja, soli, solvata ili proleka i hemoterapeutika efikasne u inhibiciji rasta abnormalnih ćelija. Mnogi hemoterapeutici su poznati u tehnici. U jendom pristupu, hemoterapeutic ke izabran iz grupe koju čine inhbitori mitoze, agensi za alkilovanje, anti-metaboliti, umetnuti antibiotici, inhibitori faktora rasta, inhibitori ćelijskog ciklusa, enzimi, inhibitori topoizomeraze, modifikatori biološke reakcije, anti-hormoni, npr. anti-androgeni.

Ovaj pronalazak se dalje odnosi na postupak koji obuhvata postupak za inhibiciju rasta abnormalnih ćelija kod sisara ili lečenje hiperproliferativnih oboljenja, gde postupak obuhvata administriranje sisaru količinu jedinjenja formule 1, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili slovata, u kombinaciji sa radijacionom terapijom, pri čemu kolilčina jedinjenja, soli, solvata ili proleka u kombinaciji sa radijacijonom terapijom je efikasna u inhibiciji rasta abnormalnih ćelija ili lečenje proliferativnog oboljenja kod sisara. Tehnike za administraciju radijacione terapije su poznate u tehnici i ove tehnike se mogu koristiti u kombinovanoj terapiji koja je ovde opisana. Administracija jedinjenja pronalaska u kombinovanoj terapiji se može odrediti kao što je ovde opisano.

Pretpostavlja se da jedinjenja formule 1 mogu učiniti abnormalne ćelije senzitivnijim na lečenmjke radijacijom radi ubijnja i/ili inhibiranja rasta ovih ćelija. Tako, ovaj pronalazak se dalje odnosi na postupak senzitivacije abnormalnih ćelija kod sisara radi lečenje radijacijom koja obuhvta administriranje sisaru količinu jedinjenja formule 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, proleka ili solvata, pri čemu je količina efikasna u senzitivvaciji abnormalnih ćelija na lečenje radijacijom. Količina jedinjenja, soli ili solvata u ovom postupku se može oderediti na načine za potvrđivanje efikasnih količina jedinjenja koja su ovde opisana.

Ovaj pronalzak se odnosi na postupak i farmaceutski preparat za inhibiciju rasta abnormalnih ćelija kod sisara, a koji obuhvata količinu jedinjenja formule 1, njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat, njihov prolek ilidruge susptance odabrane od anti-angiogeneznih aganasa, inhibitora transdukcije signala i antiproliferativnih agenasa.

Anti-angiogenezni agensi, kao što su inhibitori MMP-2 (matriks-metaloproteinaze 2), inhibitori MMP-9 (matriks-metalorpteinaze 9) i inhibitori COX-II (ciklooksigenaze II), mogu se koristiti u kombinaciji sa jedinjenjima formule 1 i farkaceutskim preparatima koji su ovde opisani. Primeri korisnih inhibitora COX-II su CELEBREX® (alecoksib), valdccoksib i rofecoksib. Primeri korisnih inhibitora matriks metalopreoetinaze su opisani u WO 96/33172 (objavljen 24 oktobra 1996), WO 96/27583 (objavljen 7 marta 1996), European Patent Application No. 97304971.1 (podneta 8 jula, 1997), European Patent Application No. 99308617.2 (podneta 29 oktobra , 1999), WO 98/07697 (objavljena 26 februara, 1998), WO 98/03516 (objavljena 29 Januara, 1998), WO 98/34918 (objavljena 13 Avgusta,1998), WO 98/34915 (objavljena 13 Avgusta, 1998), WO 98/33768 (objavljena 6 Avgusta, 1998), WO 98/30566 (objavljena 16 jula, 1998), European Patent Publication 606,046 (objavljena 13 jula, 1994), European Patent Publication 931,788 (objavljena 28 jula, 1999), WO 90/05719 (objavljena Maja 31, 1990), WO 99/52910 (objavljena 21 Oktobra, 1999), VVO 99/52889 (objavljena 21 Oktobra, 1999), WO 99/29667 (objavljena 17 juna, 1999), PCT Međunarodna Prijava Br. PCT/IB98/01113 (podneta 21 jula, 1998), European Patent Application No. 99302232.1 (podneta 25 marta, 1999), patenta prijava Velike Britanije broj 9912961.1 (podneta 3 juns, 1999), United States Provisional Application No. 60/148,464 (podneta 12

Avgusta, 1999), United States Patent 5,863,949 (izdata January 26, 1999), United States

Patent 5,861,510 (izdata 19 Januara, 1999), i European Patent Publication 780,386 (objavljena 25 Juna, 1997), koje su ovde date referentom. Preferentni inhibitori MMP-2 i MMP-9 su oni koji pokazuju malu ili ne pokazuju aktivnost ka inhbiciji MMP-1. Preferentnije, to su inhibitori koji selektivno inhibiraju MMP-2 and/or MMP-9 u odnosu na druge matriks-metaloproteinaze( i. e.MMP-1, MMP-3, MMP-4, MMP-5, MMP-6, MMP-7, MMP-8, MMP-10, MMP-11, MMP-12, and MMP-13).

Neki specifični primeri MMP inhibitora koji su korisni u predmetnom pronalasku su AG-3340, RO 32-3555, RS 13-0830, i sledeća jedinjenje: 3-[[4-(4-fluor-fenoksi)-benzenesulfonil]-(l-hidroksikarbamoil-ciklopentil)-amino]-propionska kiselina;

3- egzo-3-[4-(4-fluor-fenoksi)-benzenesulfonilamino]-8-oksa-biciklo[3.2. l]oktan-3-karboksililna kiselina hidroksiamid;

(2R,3R) l-[4-(2-hlor-4-fluor-benziloksi)-benzenesulfonil]-3-hidroksi-3-metil-piperidin-2-karboksilna kiselina hidroksiamid;

4- [4-(4-fluor-fenoksi)-benzenesulfonilamino]-tetrahidro-piran-4-karboksilna kiselina hidroksiamid;

3- [[4-(4-fluor-fenoksi)-benzenesulfonil]-(l-hidroksikarbamoil-ciklobutil)-amino]-propionska kiselina;

4- [4-(4-hlor-fenoksi)-benzenesulfonilamino]- tetrahidro-piran-4-karboksilna kiselina hidroksiamid;

(R)3-[4-(4-hlor-fenoksi)-benzenesulfonilamino]-tetrahidro-piran-3-karboksilna kiselina-hidroksiamid;

(2R, 3R) l-[4-(4-fluor-2-metil-benziloksi)-benzenesulfonil]-3-hidroksi-3-metil-piperidin-2-karboksilna kiselina hidroksiamid;

3-[[4-(4-fluor-fenoksi)-benzenesulfonil]-(l-hidroksikarbamoil-l-metil-etil)-amino]-propionska kiselina;

3-[[4-(4-fluor- fenoksi)-benzenesulfoniI]-(4-hidroksikarbamoil-tetrahidro-piran-4-il)-aminoj-propionska kiselina;

3-egzo-3-[4-(4-hlor-fenoksi)-benzenesulfonilam ino ]-8-oksa-biciklo[3.2.1]oktan-3-karboksilna kiselina hidroksiamid;

3-endo-3-[4-(4-fluor-fenoksi)-benzenesulfoniIamino]-8-oksa-biciklo[3.2.1]oktan-3-karboksilna kiselina hidroksiamid; i

(R) 3-[4-(4-fluor-fenoksi)-benzenesulfonilamino]-tetrahidro-furan-3-karboksilna kiselina-hidroksiamid;

i farmaceutski prihvatljive soli i solvati ovih jedinjenja.

Drugi anti-angiogenezni agensi, uključujući druge COX-II inhibitore i druge MMP inhibitore, tamođe se mogu koristiti u ovom pronalasku.

Jedinjenja formule 1 se takođe mogu koristiti sa inhibtorima transdukcije signala, kao što su agensi koji mogu da inhibiraju reakcije EGFR (receptore epidermalnog faktora rasta), kao što su EGFR antitela, EGF antitela i molekuli koji su EGFR inhibitori; inhibitore VEGF (faktora rasta vaskularnog endotela), kao što su VEGF receptori i molekuli koji mogu da inhibiraju VEGF; i inhibitore erbB2 reveptora, kao što su orgasnki molekuli ili antitela koji se vezuju za erbB2 receptore, na primer, HERCEPTIN™ (Genentech, Inc. of South San Francisco, California, USA).

Inhibitori EGFR su opisani u, na primer, WO 95/19970 (objavljena 27 Jula, 1995), WO 98/14451 (objavljena 9 Aprila, 1998), WO 98/02434 .(objavljena 22 Januara, 1998), i United States Patent 5,747,498 (izdat 5 Maja, 1998), i ove supstance se mogu koristiti u ovom pronalasku kao što je ovde opisano. EGFR-inhibirajući agensi su, ali nisu i ograničeni na, monoklonalna antitela C225, anti-EGFR 22Mab (lm Clone Svstems Incorporated of New York, New York, USA), i ABX-EGF (Abgenix antibody) jedinjenja 20-1839 (AstraZeneca), BIBX-1382 (Boehringer Ingelheim), MDX-447 (Medarex Inc. of Annandale, New Jersev, USA), i OLX-103 (Merck & Co. of Whitehouse Station, New Jersev, USA), VRCTC-310 (Ventech Research) i EGF fuzioni toksin (Seragen Inc. of Hopkinton, Massachusettes). Ovi i drugi EGFR-inhibirajući agensi se mogu koristiti u ovom pronalasku.

Inhibitri VEGF, na primer, SU-6668 (Sugen Inc. of South San Francisco, California, USA), takođe se može kombinovati sa jedinjenje ovog pronalaska. Inhibitori VEGF su opisani na primer i u WO 99/24440 (objavljena 20 maja, 1999), PCT International Application PCT/IB99/00797 (podneta 3 maja, 1999), uWO 95/21613 (objavljena 17 avgusta, 1995), WO 99/61422 (objavljena 2 decembra, 1999), United States Patent 5,834,504 (izdat 10 novembra, 1998), WO 98/50356 (objavljena 12 novembra, 1998), United States Patent 5,883, 113 (izdata 16 marta, 1999), United States Patent 5,886,020 (izdata 23 marta, 1999), United States Patent 5,792,783 (izdata 11 avgusta, 1998), Wo 99/10349 (objavljena 4 marta, 1999), WO 97/32856 (objavljena 12 septembra, 1997), WO 97/22596 (objavljena 26 juna, 1997), WO 98/54093 (objavljena 3 decembra, 1998), WO 98/02438 (objavljena 22 januara, 1998), WO 99/16755 (objavljena 8 aprila, 1999), i WO 98/02437 (objavljena 22 januara, 1998), koje su u potpunosti date referencom. Drugi primeri nekih specifičnih VEGF inhibitora koji su korisni u ovom pronalasku su IM862 (Cvtran Inc. of Kirkland, Washington, USA); Imklone antitelo IMC-1 Cl 1, anti-VEGF monoklonalno antitelo Genentech, Inc. of South San Francisco, California; i anziozim, sintetički ribozom, Ribozvme (Boulder, Colorado) i Chiron (Emervville, California). Ovi i drugi inhibitori VEGF se mogu koristiti u ovom pronalasku kao što je opisano.

Inhibitori ErbB2 receptora kao stoje GW-282974 (Glaxo VVellcome pic), i monoklonalna antitela AR-209 (Aronex Pharmaceuticals Inc. of The Woodlands, Texas, USA) i 2B-1 (Chiron), mogu se dalje kombinovati sa jedinjenjima pronalaska, na primer onih datih u VVO 98/02434 (objavljena 22 januara, 1998), WO 99/35146 (objavljena 15 jula, 1999), WO 99/35132 (objavljena 15 jula, 1999), VVO 98/02437 (objavljena 22 januara, 1998), WO 97/13760 (objavljena 17 aprila 1997), VVO 95/19970 (objavljena 27 Jula, 1995), United States Patent 5,587,458 (izdat 24 decembra, 1996), i United States Patent 5,877,305 (izdat 2 marta, 1999), koji su u potpunosti dati referencom. Jedinjenja inhibotori receptora erbB2 i supstance opisane u perthodno navedenim PCT prijavama, U.S: patentima, i U.S. provisional applications, kao i druga jedinjenja i supstance koje inhibiraju receptore erbB2, mogu se koristti sa jedinjenjem ovog pronalaska u skladu sa ovim pronalaskom.

Jedinjenje pronalaska se može takođe koristiti sa drugim agensima koji su korisni za lečenje rasta abnormalnih ćelija raka, uklučujući, ali ne i ograničavajući se na, agense koji mogu da pospeše antitumor imunu reakciju, kao što je CTLA4 (citotoksin limfocit antigen 4) antitela i drugi agensi koji mogu da blokiraju CTLA4; i anti-proliferativni agensi kao što su inhibitori proteina farnesil transferaze i av(33inhibitori, kao što je av(33 antittelo Vitaxin i avp5 inhibitor i slični. Specifični CTLA4 antitela koja se mogu koristiti u ovom pronalasku uključuju one opisane u United States Provisional Application 60/113,647 (podneta 23 decembra 1998) koja je ovde data referencom u potpunosti, ali se u ovom pronalasku mogu korisititi i druga CTLA4 antitela.

Jedinjenja formule 1 i njihove farmaceutski prihvatljive soli, prolekovi i solvati, svaki nezavisno se može primeniti u paliativnoj neo-dodatnoj/dodatnoj terapiji za ublažavanje simptoma povezanih sa ovde navedenim oboljenjima kao i simptoma povezanih sa rastom abnormalnih ćelija. Ova terapija mođže biti mono terapija ili može biti kombinacija sa hemoterapijom i/ili imunoterapijom.

Pronalazak se takođe odnosi na postupak za dobijanje jedinjenja formule 1

Izraz "rast abnormalnih ćelija" i "hiperproliferativna oboljenja"su u ovoj prijavi korišćena unakrsno.

"Rast abnormalnih ćelija", kao što je ovde korišćen, osim ako je drugačije naglašeno odnosi se na rast ćelija koji je nezavisan od normalnog regulatronog mehanizma (npr. gubitak kontakt inhibicije). Ovim je uključen abnormalan rast: (1) ćelija tumora (tumori) koji proliferiraju ekspresijom imitirane tirozin kinaze ili prekomernom ekspresijom receptora tirozin kinaze; (2) benigne i malignatne ćelije ili druga proliferativna oboljenja u kojima dolazi do aktivacije tirozin kinaze; (4) bilo kog tumora koji proliferira pomoću receptor tirozin kinaza; (5) bilo kog tumora koji proliferira aberatnon aktivacijom serin/treonin kinaze ; i (6) benignih i malignantih ćelija drugih proliferativnih oboljenja u kojima dolazi do aberantne aktivacije serin/treonin kinaze.

Izraz "lečiti", kao stoje ovde korišćen, označava povratak u prvobitno stanje, ublažavanje, inhibiranje napredovanja ili prevenciju poremećaja ili oboljenja na koji se ovaj izraz odnosi, ili jedan ili više simptoma ovih oboljenja ili stanja. Izraz "tretman/lečenje", kao stoje ovde korišćen, osim ako je drugačije naznačeno, odnosi se na izvođenje "lečenja" kao što je prethodno opisano.

Izraz "Me" označava metil, "Et", etil i "Ac", actil.

Izraz "halo", kao što je ovde korišćen, osim ako je drugačije naznačeno, odnosi se na fluor, hlor, brom ili iod. Preferentne halo grupe su fluor, hlor ili brom.

Izraz "alki 1" kao što je ovde korišćen, osim ako je drugačije naglašeno, odnosi se na zasićene monovalentne ugljovodonične radikale sa pravim, razgranatim ili cikličnim grupama (uključujući kondenzovane ili premoštene viciklične i spirociklične grupe) ili kombinaciju ovih grupa. Ukoliko alkil grupa ima ciklični deo, tada grupa mora da ima najmanje tri atoma ugljenika.

Izaz "cikloalkil", kao stoje ovde korišćen, odnosi se na ciklične alkil grupe, gde je alkil kao što je prethodno definisano. Korišćenje izraza "cikloalkil" ne treba shvatiti kao ograničenje za izraz "alkil" na ne-ciklične grupe.

Izraz "alkenil", kao što je ovde korišćen, osim ako je drugačije naglašeno, obuhvata alkil grupe sa barem jednom ugljenik-ugljenik dvostrukom vezom, pri čemu je alkil kao što je pretjodno definisano i obuhvata E i Z izomere pomenutih alkenil grupa.

Izraz "alkinil", kao što je ovde korišćen, osim ako je drugačije naglašeno, odnosi se na alkil grupe sa barem jednom ugljenik-ugljenik trostrukom vezom, pri čemu je alkil kao što je prethodno definsiano.

Izraz "alkoksi", kao što je ovde korišćen, osim ako je drugačije naglašeno, obuhvata O-alkil grupe, pri čemu je alkil kao stoje prethodno definisano.

Izraz "aril", kao što je ovde korišćen, osim ako je drugačije naglašeno,obuhvata organske radikale izvedene od aromatičnog ugljovodonika uklanjanjem jednog vodonika, kao što je fenil ili naftil.

Izraz "4- do 10-člani heteročikl", kao što je ovde korišćen, osim ako je drugačije naglašeno,odnosi se na aromatične i nearomatične heteročiklične grupe koje sadrže jedan do četiri heteroatom odabranih od 0, S i N, pri čemu svaka heterociklična grupa ima 4-10 atoma u prstenastom sistemu i pod uslovom da prsten date grupe ne sadrži atome O i S na susednim mestima. Nearomatične heterociklične grupe sadrže grupe sa 4 atoma u prstenastom sistemu, dok aromatične heterociklične grupe moraju da imaju bar 5 atoma u prstenastom sistemu. Heterociklične grupe podrazumevaju i benzo-kondenzovane prstenaste sisteme. Primer 4-člane heterociklične grupe je azetidinil (izveden od azetidina). Primer 5-člane heterociklične grupe je tiazolil,a primer 10-člane heterociklične grupe je hinolinil.

Prieri nearomatičnih heterocikličnih grupa su pirolidinil, tetrahidrofuranil, dihidrofuranil, tetrahidrotienil, tetrahidropiranil, dihidropiranil, tetrahidrotiopiranil, piperidino, morfolino, tiomorfolino, tioksanil, piperazinil, homopiperazinil, azetidinil, oksetanil, tietanil, homopiperidinil, oksepanil, tiepanil, okazepinil, diazepinil, tiazepinil, 1,2,3,6-tetrahidropiridinil, 2-pirolinil, 3-pirolinil, indolinil, 2H-piraniI, 4H-piranil, dioksanil, 1,3-dioksanil, pirazolinil, ditianil, ditiolanil, dihidropiranil, dihidrotienil, dihidrofuranil, pirazolidinilimidazolinil, imidazolidinil, 3-azabiciklo[3.1 .Ojheksanil, 3-azabiciklo[4.1 .OJhcptanil, azabiciklo[2.2.2]heksanil, 3H-indolil i hinolizinil.

Primeri aromatičnih heterocikličnih grupa su pridinil, imidazolil, pirimidnil, pirazolil, triazolil, pirazinil, tetrazolil, furil, tienil, izoksazolil, tiazolil, oksazolil, izotiazolil, pirolil, hinolinil, izohinolinil, indolil, benzimidazolil, benzofuranil, cinolinil, indazolil, indolizinil, ftalizinil, piridazinil, triazinil, izoindolil, pteridinil, purinil, oksadiazolil, tiaiazolil, furazinil, benzodirazanil, benzotiofenil, benzotiazolil, benzoksazolil, hinazolinil, hinoksalinil, nafthiridin i furopiridnil. Spiro grupe su takođe obuhvaćene uključujući 1-oksa-6-aza-spiro[2.5]okt-6-il. Navedene grupe, izvedene iz prethodno datih grupa, mogu biti C-vezane ili N-vezane, kada je to moguće. Na primer, grupa izvedena iz pirola mže biti pirol-l-il (n-vezana) ili pirol-3-il (C-vezana). Dalje, grupa izvedena od imidazola može biti imidazol-l-il (n-vezana) iliimidazoi-3-il (C-vezana). Primer heterociklične grupe gde su 2 ugljenika u prstenu supstitusiana okso (=0) grupama je 1,1-diokso-tiomrfolinil.

Fraza "farmceutski prihvatljiva soli" tj. "farmaceutski prihvatljive soli", kao što je ovde korišćen, osim ako je drugačije naglašeno, odnosi se na soli kiselih ili baznih grupa koje mogu biti prisutne ujedinjenjima formule 1. Jedinjenja formule 1 koja su po prirodi bazna, mogu obrazovati širok spekat soli sa različitim neorganski i organskim kiselinama. Kiseline koje se mogu korisiti za dobijanje farmaceutski prihvatljivih soli adicionih kiselina ovih baznih jedinjenja formule 1 su one koje obrazuju ne-toksične soli adicione kiseline, tj. soli sadrže farmakološki prihvatljive anione, kao što je acetat, benzensulfonat, benzoat, bikarbonat, bisulfat, bitartarat, borat, bromid, kalcijumova so etilendiamintetrasirćetne kiseline, kazilat, karbonat, hlorid, klavulanat, citrat, dihidrohlorid, so etilendiamintetrasirćetne kiseline, edisilat, estolat, esilat, etilsukcinat, fumarat, gluceptat, glukonat, glutamat, glikolilarsanilat, heksilrezorcinat, hidrabamin, hidrobromid, hidrohlorid, iodid, izotinat, laktatjaktobionat, laurat, malat, maleat, mandelat, mezilat, metilsulfat, so sluzne kiseline, napsilat, nitrat, oleat, oksalat, pamoat (embonat), palmitat, pantotenat, fosfat/difosfat, poligalaktouronat, salicilat, stearat, subacetat, sukcinat, tanat, tartarat, teoklat, tozilat i valerat. Budući da jedno jedinjenje ovog pronalaska može da sadrži jednu ili više banzih ili kiselih grupa, jedinjenja ovog pronalaska mogu da sadrže mono-, di- ili tri-soli u jednom jedinjenju.

Jedinjenja ovog pronalaska koja su po prirodi kiselina, mogu obrazovati bazne soli sa različitim farmakološki prihvatljivim kationima. Primeri ovih soli su soli alkalnih ili zemno-alkalnih metala i posebno, kalcijum, magenzijum, natrijum i kalijum soli jedinjenja ovog pronalaska.

Ovaj pronalazak obuhvata i prolekove jedinjenja formule 1. Gnerealno, ovi prolekovi će biti funkcionalni derivati jedinjenja formule 1 koji se lako konvertujuin vivou traženo jedinjnje formule 1. Konvencionalni postupci za odabir i dobijanje odgovarajućeg derivata proleka su opisani na primer u "Design of Prodrugs", ed. H.Bundgaard, Elsevier, 1985.

Prolek može biti farmakološki neaktaivan derivat biološki aktivne supstance ("osnovni lek" ili "osnovni molekul") koji zahteva transformaciju u telu kako bi se oslobodio aktivni lek i koji u odnosu na moelkul osnovnog lek ima poboljšane osobine distribucije. Transformacija in vivo, može biti, na primer, kao rezultat nekih metaboličkih procesa, kao što su hemijska ili enzimska hidroliza etra karboksilne, fosforne ili sumporne kiseline ili redukcija ili oksidacija susceptibilne funkcionalne grupe.

Jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom imaju jedan ili više asimetričnih centara i shodno tome se mogu javiti i kao enantiomeri i kao dijastereoizomeri. Treba napomenuti da svi ovi izomeri i njihove smeše obuhvaćeni ovim pronalaskom.

Ujedinjenju formulel, gde su korišćeni izrazi kao (CR<4>R<5>)mili (CR<4>R<5>)t, R<4>i R<5>mogu da variraju kada je svako ponavljanje m ili t iznad 1. Na primer, kada je m ili t, 2, izrazi (CR<4>R<5>)mili (CR<4>R<5>)t, mogu da budu -CH2CH2- ili (CH(CH3)C(CH2CH3)(CH2CH2CH3)- ili druge slične grupe koje potpadaju u opseg definicija R<4>i R<5.>

Određena jedinjenja formule 1 mogu da imaju asimetrične centre i tako da postoje u različitim eneantiomernim oblicima. Šatra se da su svi optički izomeri i stereoizomeri

jedinjenja formule 1 i njhove smeše, obuhvaćeni ovim pronalaskom. Sto se jedinjenja formule I tiče, pronalazak obuhvata primenu racemata, jednog ili više enantiomernih oblika, jednog ili više dijasteroizomernog oblika, ili njihove smeše. Jedinjenja formule 1 takođe mogu da budu u vidu tautomera. Ovaj pronalzak se odnosi an primenu svih ovih tautomera i njihovih smeša.

Predmet ovog pronalaska takođe obuhvata izotopski-označenja jedinjenja, koja su identična onim navedenim u formuli 1, pri čemu je jedan ili više atoma zamenjen atomom čija je atomska masa ili maseni broj različit od atomske mase ili masenog broja koji se obično nalazi u prirodi. Primeri izotopa koji se mogu inkorporirati ujedinjenja pronalaska su izotopi vodonika, ugljenika, azota, kiseonika, fosfora, fluora i flora, kao što je<2>H,<3>H,<13>C,<l4>N,<l8>0, II O, li P, TI P, T r S, i o Fi<1A>Cl. Jedinjenja ovog pronalaska, njihovi prolekovi i farmaceutski prihvatljive soli ovih jedinjenja ili prolekova koji sadrže gorepomenute izotope i/ili druge izotope drugih atoma su obuhvaćena ovim pronalaskom. Određena izotopski-obeležena jedin jenja ovog pronalaska, na primer ona u koja je ubačen radioaktivni izotop poput<3>H i 14C, su korisna za analizu distribucije leka i/ili supstrata u tkivima. Tricijum, tj.<3>H i ugljenik-14, tj.<14>C izotopi su posebno preferentni zbog jednostavnosti pripremanja i detektivnosti. Dalje,

... 9

supstitucijom težim izotopom kao što je deuterijum, tj. H, mogu se postići određene terapuetske prednosti zbog veće metaboličke stabilnosti, na primer, povećanogin- vivopolu-života ili smanjenja doznog režima i prema tome, u nekim slučajevima mogu biti preferentna. Izotopski obeležena jedinjenja formule 1 ovog pronalaska i njihovih polekova, generalno semogu dobiti prema postupcima datim u Shemama i/ili Primerima i Pripremanjima, u daljem tekstu, supstitucijom dostupnog izotopski obeleženog ragensa umesto neizotopski obeleženog reagensa.

Ovaj pronalaska takođe obuhvata farmaceutske preparate i postupke lečenja proliferativnih oboljenja, ili rast abnormalnih ćelija, administriranjem prolekova jedinjenja formule 1. Jedinjenja formule 1 sa slobodnom amino kiselino, amido, hidroksi ili karboksilnim grupama se mogu konvertovati u prolekove. Prolekovi obuhvataju jedinjenja gde amino kiselinski ostatak ili polpeptidni lanac jednog ili više (npr. dva, tri ili četiri) aminokiselinskih ostataka je kovalentno vezan preko amidne ili estarske veze za slobodnu amino, hidroksi ili karboksilnu grupu jedinjenja formule 1. Amino kiselinski ostaci su, ali nisu i ograničeni na 20 prirodnih amino kiselina, koje se obično obeležavaju simbolima od tri slova već obuhvataju i 4-hidroksipolin, hidroksilizin, demozin, izodemozin, 3-metilhistidin, norvalin, beta-alanin, gama-aminobuternu kiselinu, citrulin homocistein, homoserin, ornitin i metionin sulfon. Ostali tipovi prolekova su takode obuhvaćeni. Na primer, slobodne karboksilne grupe se mogu derivatizovati kao amidi ili alkil estri. Slobodne hidroksi grupe se mogu derivatizovati grupama kao što su, ali nisu i ograničene na hemisukcinate, fosfatne estre, dimetilaminoacetale i fosforiloksimetiloksikarbonile, kao što je dato uAdvanced Drug Deliverv Reviews,1996, 19, 115. Karbamatni prolekovi hidroksi i amino grupa su takođe obuhvaćeni, kao i karbonatni prolekovi, sulfonatni estri hidroksi grupa. Takođe je obuhvaćena derivatizacija hidroksi grupe kao (aciloksi)metil i (aciloksi)etil etara, gde acil grupa može biti alkil estar, po potrebi supstituisan grupom, ali ne i ograničavajući se na, etarsku funkcionalnu grupu, amino funkcionalnu grupu i finkcionalnu grupu karboksilne kiseline, ili gde je acil grupa, estar amino kiseline kao što je prethodno opisano. Prolekovi ovog tipa su opisani uJ. Med. Chem,1996, 39, 10. Slobodni amini se takođe mogu aromatizovati kao amidi, sulfonamidi ili fosfonamidi. Svi ovi delovi prolekova mogu da sadrže grupe kao što su, ali ne i ograničavajući se na etarsku, amino funkcionalnu grupu i funkcionalnu grupu karboksilne kiseline.

Detaljan opis pronalaska

Opšti postupci sinteze koji mogu biti preferntni za dobijanje jedinjenja ovog pronalaska su dati u United States patent 5,990,146 (izdat 23 novembra 1999) (Warner-Lambert Co.) i objavljenim PCT prijavama broj VVO 99/16755 (Objavljena 8 aprila 1999)

(Merck & Co.) i WO 01/40217 (objavljena 7 jula 2001) (Pfizer Inc.). Navedeni patentni i patentne prijave su date u potpunosti referencama.

Jedinjenja ovog pronalaska se alternativno mogu dobiti prema shemi 1 od 2-hlor-8-benziloksihinolina (I) i odgovarajućeg 2-amino-nitrobenzena (J) prema postupku datom u Shemi 1. Supstituenti R<1>, R<2>, R<3>i R<4>su kao stoje definisano za jedinjenja formule 1 u opisu pronalaska. Aminacijom I i J, katalizovanom paladijumom, dobija se hinolin K. Rdukcija amino grupe i uklanjanje benzil grupe, katalitičkom hidrogenizacijom, dobija se benzimidazol L koji se zatim može tarnsformisati u odgovarajući triftalat M. Druga aminacija, katalizovana paladijumom, sa aminom N daje piperidinil hinolin O i uklanjanjem t-butoksikarbonil grupe dobija se željeni proizvod 1.

Jedinjenja ovog pronalaska mogu imati asimetrične atome ugljenika. Dijastereoizomerne smeše se mogu razdvojiti u individualne dijastereoizomere na osnovu svojih hemijskih razlika prema postupcima poznatim prosečnom stručnjaku, kao n aprimer, hromatografijom ili frakcionom kristalizacijom. Enantiomeri se mogu razdvojiti konverzijom enantiomernih smeša u dijastereoizomerne smeše, reakcijom sa odgovarajućim optički aktivnim jedinjenjem (npr., alkoholom), razdvajanjem dijastereoizomera i konvertovanjem (npr. hidrolizom) pojedinačnih dijastereoizomera u odgovarajuće čiste enantiomere. Svi ovi izomeri, uključujući dijastereoizomerne smeše i čiste enantiomere, smatraju se sastavnim delom pronalaska.

Jedinjenja formule 1 su po prirodi bazna i mogu formirati širok spektar različitih soli sa različitim neorganskim i organskim kiselinama. Mada ove soli moraju biti farmaceutski prihvatljive za administraciju životinji, često je u praksi poželjno da se prvo iz reakcione smeše izoluje jedinjenje formule 1 kao farmaceutski neprihvatljiva so, pa zatim konvertuje u oblik slobodne baze, reakcijom sa alkalnim reagensom i onda dobijena slobodna bza konvertuje u farmaceutskiprihvatljivu so adicione kiseline. So adicione kiseline baznog jedinjenja ovog pronalaska se lako dobijaju reakcijom baznog jedinjenja sa ekvivalentnom količinom odabrane mineralne ili organske kiseline u vodenom rastvaraču ili pogodonom organskom rastvaraču, kao što je metanol ili etanol. Po pažljivom uparavanju rastvarača, dobijena je željena čvrsta so. Željena so kiseline se može staložiti iz rastvora slobodne baze u organskom rastvaraču dodatkom rastvora odgovarajuće mineralne ili organske kiseline.

Aktivnost jedinjenja formule 1 se može odrediti prema sledećem postupku.

Opšti PGT kinaza ELISA test

Upotrebljeni su sledeći reagensi i matični rastvori:

Pufer za fosforilaciju (PB): 50mM HEPES, pH 7.3; 1250M NaCl, 24 OM Mg C12;

Pufer za ispiranje (WB): dPB +0.1% Tween 20 (polioksietilen sorbitan); i

Pufer za blokiranje: 3% BSA, 0.05% Tween 20 u dPBS.

Analiza:

(a) za oblaganje ploče, napuniti ćelije (udubljenja) Nunc MaxiSorp ploču sa po lOOul Poly-Glu-Tyr (PGT), razblažen u dPBS-u (različitih koncentracija). Ploča je ikubirana preko noći na 37°C. Supernatant PGT je zatim odbačen i ploča je isprana 3X sa Puferom za Ispiranje. (b) PDFG enzim je zatim razblažen u PB do odgovarajuće koncentracije i u udubljenja je

dodato po 25 ui matičnog rastvora.

(c) Zatim je ATP razblažen sa PB (od matičnog rastvora koncentracije 20mM) do odgovarajuće koncentracije (0.5nM-2u.M). Reakcija fosforilaije je izvedena dodatkom 25u.l rastvora ATP-a u svaku ćeliju (udubljenje) na ploči za analizu. Inkubacija je nastavljena oko 10 minuta, mućkanjem na sobnoj temperaturi. (d) Reakcija je zaustavljena aspiracijom reakcione smeše. Ploča je zatim isprana 4X sa

WB.

(e) HRP-PY54 antitelo je razblaženo odgovarajućom koncentracijom u puferu za blokiranje. Zatim je u udubljenja dodato po 50ul ovog rastvora, pa je inkubirano 25-35

minuta na sobnoj temperaturi. Rastvor sa antitelom je aspiracijom uklonjeno i ploča je ponovo isprana 4X sa WB. (f) Stepen reakcije je određen merenjem apsorpcije svetla na 450nm. Prvo, razvija se boja dodatkom TMB rastvora, 50ul po udubljenju i ostavljeno je da se reakcija dalje odvija dok ćelije (udubljenja) sa pozitivnim signalima ne postignu oko 0.6-1.2 OD450 jeidnica. Razvijanje boje je perkuinuto dodatkom 50ul 0.09M H2SO4po udubljenju. Konrole su udubljenja bez PGT-a, ali sa ostalim komponentama. Kao što je prethodno rečeno, preferentan signal se generalno nalazi u opsegu od 0.6-1.2 OD jedinica, u osnovi bez pozadinskog signala.

In vitro aktivnost jedinjenja ovog pronalaska inhibicije PDGF receptora se može odrediti prema sledećem postupku.

Aktivnost inhibicije tirozin kinaze može se meriti upotrebom rekombinantnog enzima u analizama kojima se meri sposobnost jedinjenja da inhibiraju fosforilaciju egzogenog susptrata, polvGluTar (PGT Sigma™, 4:1). Citoplazmatski domen humanog PDGF(3 receptora (amino kiseline 55-106) (Ishikawa, F., et al. Nature 338: 557-562, 1989) je eksprimovan u Sf9 ćelije insekta kao glutation S-transferaza (GST)-fuzioni protein pomoću baculovirus ekspresionog sistema. Protein je zatim prečišćen iz lizata ovih ćelija na glutatio agaroza afinitetnim kolonama.

Enzimska analiza je izvedena na 96-to ćelijskoj ploči koja je obložena PGT susptratom (0.625ug PGT po ćeliji (udubljenju)). Test jedinjenje je razblaženo u dimetilsulfoksidu (DMSO), pa je dodato u PGT ploču tako daje krajanja koncentracija DMSO u analizi 1.6%

(z/z). Rekombinantni enzim je razblažen u fosforilovanom puferu (50mM Hepes, pH 7.3, 125nM NaCl, 24mM MgCh). Reakcija je inicirana dodatkom ATP do krajnje koncentracije od lOuM. Posle 10 minuta inkubacije na sobnoj temperaturi uz mućkanje, reakciona smešaje aspirirana i ploča je isprana puferom za ispiranje (PBS sa 0.1% Tween-20). Količina fosforilovanog PGT je kvantitativno odeređena inkubacijom sa PY-54 antitelom konjuogvanim sa peroksidazom iz rena (PRD) (Transduction Labs), razvijeno dodatkom TMB peroksidaze (TMB je 3,3',5,5'-tetrametilbenzidin) i detektovano na BioRad™ Microplate čitaču na 450 nM. Inhibicija enzimatske aktivnosti kinaze test-jedinjenjem, je detektrovana kao smanjena apsrobanca i koncentracija jedinjenja koja je potrebna da se 50% inhibira signal (pod uslovima analize) je izražena kao IC50vrednost test jedinjenja.

Merenje sposobnosti jedinjenja da inhibira aktinost PRGFRp tirozin kinaze za protein cele dužine koji se javlja u ćelijskom kontekstu, korišćene su aortne endotelne svinjske ćelije (PAE) su transfektovane humanim PDGFRp (Westemark, Bengdt, et al., PNAS 87 pp 128-132, 1990). Ćelije su nanete na ploču i ostavljene da se vežu za udubljenja na 96-to ćelijskoj mikrotitar ploči u isptom medijumu (Ham-ov F12) sa 10% FBS-om (fetalni goveđi serum), u trajanju 6-8 sati. Ćelije su isprane, ponovo je dodat serum bez medijuma i ostavljene da se inkubiraju preko noći. Neposredno pre doziranja sajedinjenjem, ćelijama je ponovo dodat serum bez medijuma. Test jedinjenja, rastvorena u DMSO, su razblažena u medijumu (krajnja DMSO koncentracija 0.5% (z/z)). Po završetu 10 minutne inkubacije, u medijum je dodat PDGF-BB (lOOng/ml-konačna) i inkubiran još 8 minuta. Ćelije su isprane sa Hepes puferovanim rastvorom soli (HBSS=)i lizirane u 50 ul FINTG pufera (20mM Hepes, pH 7.5, 150 mM NaCl, 0.2% triton ™ X-100 10% glicerol, plus 0.2 mM PMSF (fenilmetilsulfonil fluorid), lug/ml pepsatina, lu.g/ml lupeptina, lug/ml apoptina, 2mM natrijum fosfata, 2mM natrijum ortovanadata i zatim razblažen sa 50ul HG pufera za razblaživanje (20mM Hepes, pH 7.5, 10% glicerol, 0.2mM PNSF (fenilmetilsulfonil fluorid), lug/ml pepsatina, lug/ml leupeptina, lug/ml aprotonina, 2mM natrijum pirofosfata, 2mM natrijum ortovanedata). Stepen fosforilacije PDGFRp je određen ELISA testom. 96-ćelijska ploča obložena Proteinom A je blokirana sa Superblock-om (Pierce) i obložena sa 0.5ug anti-PDGFRp P20 antitelom (Santa Cruz, kataloški borj SC-339) po ćeliji.

Nevezano antitelo je isprano sa ploče pre dodatka ćelijskog lizata. Polse inkubiranja lizata (50u.l) od 2 sata na sobnoj temperaturi sa PDFGRp antitelom, fosfotirozin udružen sa PDGFRp je kvantifikovan razvijanjem HRP-konjugovanog PY-54 antitela i TMB, kao što je gore opisano. Sposobnost jedinjenja da 50% inhibira PDGF-BB simulirana reakcija autofosforilacije, pod datim uslovima, u odnosu na PDGF-BB-simulirane kontrole, je označena kao IC5ovrednost za test jedinjenja. Jedinjenja ovog pronalaska, uključujući primere date u daljem tekstu, prema prethodnoj proceduri, generalno imaju IC50vrednosti od 1-lOOOnM.

In vitro aktivnost jedinjenja ovog pronalaska u inhibiciji KDR/VEGF receptora mogu se odrediti prema sledećoj proceduri.

Sposobnost jedinjenja ovog pronalaska da inhibira aktivnost tirozin kinaze može se meriti korišćenjem rekombinantnog enzima u analizi koja meri sposobnost jedinjenja da inhibira fosforilaciju egzogenog supstrata polyGluTyr (PGT, Sigma™, 4:1). Domen kinaze humanog KDR/VEGF receptora (amino kiseline 805-1350) je eksprimovan u Sf9 ćelijama insekta kao glutation S-transferaza (GST)-fuzioni protein pomoću baculovirus ekspresionog sistema. Protein je prečišćen iz lizata ovih ćelija na glutation agaroza afinitetnim kolonama. Analiza enzima je izevedena na 96-to ćelijsoj ploči koja je obložena PGT susptratom (0.625u.g PG po udubljenju). Test jedinjenje je razblaženo u dimetilsulfoksidu (DMSO) pa je dodato u PGT ploču tako daje konačna koncetracija DMSO iznosila 1.6% (z/z). Rekombinantni enzim je razblažen u puferu za fosforilaciju (50mM Hepes, pH 7.3, 125mM NaCl, 24 mM MgC^). Reakcija je inicirana dodatkom ATP do konačne koncentracije od lOuM. Posle 30 minuta inkubacije na sobnoj temperaturi, uz mućkanje, reaciona smeša je asprirana i ploča isprana pufeom za ispiranje (PBS sa 0.1% Tween-20). Količina fosforilovanog PGT je kvantitaitivno određena inkuboacijom sa HRP-konjugovanim (HRP je peroksidaza iz rena) PY-54 antitelom (Transduction Labs), razvijena dodatkom TMB peroksidaze (TMB je 3,3',5,5', tetrametilbenzilidin) i reakcija je kvantifikovana na BioRad™ Microplate čitaču 450nM. Inhibicija enzimske aktivnosti kinaze test-jedinejnjem je detektovana smanjenom apsorbancom i koncentracija jedinjena koja je potrebna za inhibiranje 50% signala je izražena kao IC50vrednost test jedinjenja.

Da bi se odredila sposobnost jedinjenja da inhibiraju aktivnost KDR tirozin kinaze za protein cele dužine koji postoji u celularnom kontekstu, mogu se koristiti arotne endotelne ćelije svinje (PAE) su transfektovane humanim KDR-om (VValtenberger et al., J. biol. Chem. 269: 26988, 1994). Ćelije su nanete ne ploču i ostavljene da se vežu za 96-to ćelijsku ploču u istom medijumu (Ham-ov F12) sa 10% FBS-om (fetalni goveđi serum). Ćelije su zatim isprane, ponovo je dodat serum bez medijuma, koji sadrži 0.1 % (z/z) goveđi serum albumin (BSA) i ostavljene da se inkubiraju 24 sata. Neposredno pre doziranja sa jedinjenjem, ćelijama je ponovo dodat serum bez medijuma (bez BSA). Test jedinjenja, rastvorena u DMSO, su rastvorena u medijumu n (krajnja koncentracija DMSO 0.5% (z/z)). Na kraju inkubacije od 2 sata, dodat je VEGF165(50ng/ml) i inkubirano 8 minuta. Ćelije su isprane i lizirane u HNTG puferu (20mM Hepes, pH 7.5, 150mM NaCl, 0.2% Triton™X-100, 10% glicerol, 0.2mM PMSF (fenilmetilsulfonil fluorid), lu.g/ml pepsatina, lug/ml leupeptina, lu.g/ml aprotonina, 2mM natrijum pirofosfata, 2mM natrijum ortovanadata). Stepen fosforilacije KDR je određen ELISA testom. 96-to ćelijska ploča je obložena sa lug po udubljenju kozjeg anti-kunić antitela. Nevezano antitelo je isprano sa ploče i preostala mesta su blokirana Uperblock puferom (Pierce) pre dodatka anti-fik-lC-20 antitela (0.5|ug po ploči, Santa Cruz). Sva nevezana antitela su isprana sa ploče pre dodavanja ćelijskog lizata. Posle 2 sata inkubacije lizazta sa flk-1 antitelom, KDR udružen sa fosfotirozinom je kvantifikovan razvijanjem sa HRP-konjugovanim PY-54 antitelom i TMB kao što je prethodno opisano. Sposobnost jedinjenja da 0% inhibira reakciju VEGF-stimulisane autofosforilacije u odnosu na VEGF-stimulisane kontrole, izražena je kao IC50vrednost test jedinjenja.

Inkubacije citosola humane jetre je izvedeno pomoću komercijalno dostupnog kriokonzerviranog citosola (Tissue Transformation Technologies, 20 mg/ml protein, Lot.# HHC-0255). Citosol himane jetre je pažljivo otopljen i razblažen sa lOOmM kalijum fosfatnog pufera (pH 7.4) do konačne koncentracije od 3.1 mg/ml i ugrejan do 37°C. Inkubacija je otpočeta dodatkom matičnog jedinjenja rastvorenog u metanolu. Ukupna koncentracija metanola je održavana ispod 1%. Posle početne reakcije, inkubaciona smešaje pažljivo promućkana i u 0 minuta je uzet alikvot uzorka i razblažen sa jednakom zapreminom acetonitrila koji sadrži unutrašnji standard. Sledeće vremenske tačke prikupljanja uzorka su 5, 10, 15 i 30 minuta koje su razblažene na isti način. Uzorci su centri fugi ran i i supernatanti su analizirani na HPLC/MS/MS, uzimanjem odnosa površine maksimuma analita i unutrašnjeg standarda. Fitovana je kriva linearne regresije i iz nagiba krive su izračunati polu-životi. Deo preostalih izračunavanja je izveden pomoću polu-života fitovanih podataka. Kontrolne inkubacije su dodate radi praćenja promena tokom doana i gubitka ne-citosolnog medijuma. Jedinjenja ovog prnalaska su stabilna u analizi citosola humane jetre, opisane ranije.

Administracija jedinjenja ovog pronalaska (u daljemt tekstu "aktino jedinjenje/aktivna jedinjenja") se mogu dobiti prema bilo kojem postupku koji omogućava distribuciju jedinjenja na mseto dejstva. Ovi postupci obuhvataju oralne putevee, intraduodenalne puteve, parenteralnu injekciju (uključujući intravenoznu, subkutalnu, intramuskularnu, intravaskularnu ili infuziju), intraokularnu, intraperitonealnu, intravezikularnu, intravaginalnu, topikalnu i rektalnu administraciju.

Količina adminsitriranog aktivnog jedinjenja će zavisiti od pacijenta koji se leci, ozbiljnosti oboljenja ili poremećaja, brzine adminsitracije, i diskrecije doktora koji prepisuje lek. Međutim, efikasna doza se kreće u opsegu od oko 0.001 do oko lOOmg po kg telesne težine, preferentno oko 1 do oko 35 mg/kg/dan u jednoj ili podeljenim dozama. Za čoveka od 70kg, efikasna doza bi iznosila od oko 0.05 do oko 7 g/dan, preferentno oko 0.2 do oko 2.5 g/dan. U nekim slučajevima, nivo doze ispod donje granice prethodno datog opsega može biti više nego adekvatan, a mogu se primeniti i veće doze koje ne izazivaju štetne sporedne efekte, pod uslovom da se ovakve velike doze prvo podele u nekoliko manjih doza za administraciju tokom dana.

Aktvino jedinjenje se može primeniti kao jedina terapija ili može da uključi i druge anti-tumor supstance, na primer one odabrane od, na primer, mitotičkih inhibitora, kao što je na primer vinblastin; zatim agens za alkilovanje, na primer cis-platin, karboplatin i ciklofosfamid; anti-metaboliti, na primer 5-fluoruracil, citozin arabinozid i hidroksiurea, ili na primer, jedan od preferentnih anti-metabolita opisanih u European Patent Application No. 239362 kao što je N-(5-[N-(3,4-dihidro-2-metil-4-oksohinazolin-6-ilmetil)-N-metilamino]-2-teonil)-L-glutaminska kiselina; inhibitori faktora rasta; inhibitori ćelijskog ciklusa; interkalirajući antibiotici, na primer adriamicin i bleomicin; enzimi, na primer interferon; i anti-hormoni, na primer anti-estrogeni kao što je Nolvadex™ (tamoxifen) ili, na primer, anti-adrogeni, kao što je Casodex™ (4'-cijano-3-(4-fluorfenilsulfonil)-2-hidroksi-2-metil-3'-(trifluormetil)propionamid). Ovaj kombinova tretman se može postići simultanim, uzastopnim ili odvojenim doziranjem individulanih komponenti tertmana.

Farmaceutski preparat može na primer, da bude u obliku pogodnom za oralnu administraciju, kao što su tablete, kapsule, pilule, praškovi, formulacija sa kontinuiranim destvom, rastvori, suspenzije, sterilni rastvori za parenteralne injekcije, suspenzije ili emulzije, zatopikalnu administraciju kao što su melemi ili kreme ili za rektalnu upotrebu kao supozitoriji (čepići). Farmaceutski preparat može biti u obliku jediničnih doznih oblika pogodnih za jednu admninistraciju tačne doze. Farmaceutski preparati sadrže uobičajene farmaceutske nosače ili punioc i jedinjenje ovog pronalaska kao aktivnu komponentu. Dodatno, može da sadrži druge medicinske ili farmaceutske agense, nosače, dodatke, itd.

Primeri oblika parenteralne adminsitarcije su rastvori ili suspenzije aktivnih jedinjenja u sterilnim vodenim rastvorima, na primer, vodeni propilen glikol ili rastvor dekstroze. Ovi dozni oblici mogu po potrebi biti puferovani.

Odgovarajući farmaceutski nosači su inertni razblaživači ili punioci, voda ili različiti organski rastvarači. Farmaceutski preparati mogu, po potreb, da sadrže dodatne komponente kao što su aromati, vezivna sredstva, punioci i slično. Tako za oralnu administraciju, tablete koje sadrže različite eksipijente, kao stoje limunska kiselina se mogu primeniti zajedno sa različitim dizintegrantima, kao stoje škrob, alginska kiselina i određeni kompleksi silikata i sa reagensima za vezivane, kao stoje sukroza, želatin i akacija. Dodatno, sredstvo za klizenje kao što je magnezijum stearat, natrijum lauril sulfat i talk su često korisni za tabletiranje. Čvrsti preparati sličnog tipa se takođe mogu primeniti u mekim i tvrdim gel kapsulama. Preferntni materijali su laktoza ili mlečni šećer i polietilen glikoli velike molekulske mase. Kada je za oralnu admisnitraciju poželjna vodena suspenzija ili eliksir, aktivno jedinjenje se može kombinovati sa različitim zaslađivačima ili aromatima, bojama i po želji, emulgatorima ili reagensima za suspendovanje, zajedno sa razblaživačima kao što je voda, etanol, propilen glikol, glicerin ili njihovim kombinacijama.

Postupci za dobijanje različitih farmaceutski preparata sa specifičnom količinom aktvine komponente su poznati ili će biti očigledni za prosečnog stručnjaka. Za primer videti Remington' s Pharmaceutical Sciences, Mack Publishing Companv, Easter, Pa., 15<th>Edition

(1975).

Primeri i pripremanja su data u daljem tekstu, dodatno ilustruju i služe kao primer za jedinjenja ovog pronalaska i postupke njihovog dobijanja. Treba napomenuti da opseg ovog pronalaska nije ni na koji način ograničen opsegom primera i preparata datih u dajem tekstu. U sledećem primeru, molekuli sa jednim hiralnim centrom, osim ako je drugačije napomenuto, postoje u racmeskoj smeši. Molekuli sa dva ili više hiralna centra, osim ako je drugačije naglašeno, javljaju se kao racemska smeša diajstereoizomera. Pojedinačni enatiomeri/dijastereoizomeri se mogu dobiti prema postupcima poznatim prosečnom stručnjaku.

Pripremanje opštih intermedijera:

8- benziloksi- 2- hloro- hinolin

2,8-hinolindioI (133.3g, 0.827 mol) je rastvoreno u 800ml anhidrovanog DMF-a u atmosferi suvogN2. U ovaj rastvor je dodat kalijum karbonat (183g, 1.32mol), pa zatim benzil bromid (1 lOml, 0.909mol) i rastvor je zatim ugrejan do 65°C i ostavljen na ovoj temperaturi preko noći. Reakciona smepa je zatim dodata u 9L vode i dobijeni rastvor je mešan 5.5 sati na sobnoj temperaturi nakon čega je profiltriran. Čvrsti ostatak je ispran vodom, ohlađen i suspendovan u toluenu i na kraju koncentrovan u vakuumu pri čemu je dobijeno 142 g 8-

benziloksi-hinolin-2-ola. Ovaj materijal (142g, 0.565mol) je rastvoren u 500 ml DCE u atmosferi suvogN2. U ovaj rastvor je u kapima je dodat oksalil hlorid (99ml, 1.13mol), pa zatim 1 ml DMF-a. Po završetom dodavanju, smeša je mešana na sobnoj temperaturi 30 minuta nakon čega je smeša ugrejana do 84°C. Reakciona smeša je mešana na ovoj temperaturi 10 sati, pa zatim koncentrovana pod vakuumom. Dobijenom ostatku je dodat DCM i zasićen vodeni rastvor NaHC03. DCM sloj je ponovo ispran zasićenim vodenim NaHC03, osušen iznad Na2S04, profiltriran i koncentrovan pod vakuumom, pri čemu se dobija čvrsti ostatak braon boje. Čvrsti ostatak je rekristalisan iz toluena pri čemu su dobijene dve ture prinosa (68.3g i 38.3g) 8-benziloksi-2-hloro-hinolina.

Terc-butil estar piperidin-4-il-karbaminske kiseline je pripremljen prema postupku datom u Carling et al., J.Med.Chem. 42(14), (1999) p.2706 ili mase et.al. J.Org.Chem. 66(20),

(2001)p.6775.

Jedinjenja formule 1 se mogu dobiti od intermedijera H (Primer 1), prema postupku datom u Shemi 1 i opisan dobijanjem l-[2-(5-ciklopropiImetoksi-benzimidazol-l-il)-hinolin-8-il]-4-ilamin u Primeru 2.

Primer 1

Pobijanje terc- butil estra { l-[ 2-( 5- hidroksi- benzimidazol- l- il)- hinolin- 8- ill- piperidin- 4- il)-karbaminske kiseline

5-hidroksi-benzimidazol intermedijer H se može dobiti prema postupku datom u Shemi 2.

Pripremanje jedinjenja B

8-( terc- butil- dimetil- silaniloksi)- hinolin— il estar trifluoro- metansulfonske kiseline

2,8-hinolindiol (A) (20.Og, 124 mmol) je suspendovano u 500ml dihlormetana (DCM) u atmosferi suvog azota (N2). U ovaj rastvor je dodat imidazol (20.3g, 298mmol), zatim terc-butildimetilsilil hlorid (20.6g, 137 mmol) i 4-dimetilaminopridin (1.50g, 12.4mmol). reakciona smeša je mešana preko noći na sobnoj temperaturi, nakon čega joj je dodat DCm i 1% vodeni rastvor natrijum bisulfita (NaHSCM). DCM sloj je sačuvan i ispran još dva puta 1% vodenim rastvorom NaHSC^, zatim zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (NaHCCb) i na kraju rastvorom soli. DCM sloj je osušen iznad natrijum sulfata (Na2S04), profiltriran i koncentrovan pod vakuumom, kako bi se dobio sirov proizvod (40g) kao čvrsti

ostatak bele boje. Čvrsti ostatak je rastvoren u 500ml anhidrovanog tetrahidrofurana (THF) u atmosferi suvog N2. U ovaj rastvor je dodat N-fenil-bis(trifluormetansulfonamid) (48.7g, 136mmol) i rastvor je ohlađen na 0°c. U ovaj rastvor je pažljivo dodat (3.2g, 136mmol) natrijum hidrid (60% ulju). Po završenom dodavanju, reakciona smeša je ugrejana do sobne temperature. Zatim je posle jednog sata dodat još l.OOg natrijum hidrida (60% u ulju) i rastvor mešan još 30 minuta. Smeša je koncentrovana u vakuumu i rastvorena u DCM-u. Pažljivo je dodata voda (l.Oml) da bi se vezao neizreagovan natrijum hidrid, pa je zatm reakciona smeša ekstrahovana dva puta 0.1N vodenim rastvorom natrijum hidroksida (NaOH) i zatim isprana rastvorom soli. DCM sloj je osušen iznad Na2So4, rpfiltriran i koncentrovan u vakuumu pri čemu je dobijeno 57g sirovog triftalata B u obliku žutog ulja.

Pripremanje jedinjenjaC

( r8-( terc- butil- dimetil- silaniloksi)- hinolin- 2- il]-( 4- metoksi- 2- nitro- fenil)- amin.

8-(terc-butil-dimetiI-silaniloksi)-hinolin-2-il estar trifluoro-metansulfonske kiseline (B)

(9.8lg, 24.1 mmol) i 4-metoksi-2-nitroanilin (4.86g, 28.9 mmol) je rastvoreno u lOOml dioksana u struji suvog N2. U ovaj rastvor dodat je (1 l.Og, 33.7 mmol) cezijum karbonata (Cs2C03), (900mg, 1.45mmol) racemskog 2,2'-bis(difenilfosfino)-l,l'-binaftila (BINAP) i tris(dibenzildienaceton)dipaladijuma (0) (883mg, 0.964 mmol) i reakciona smeša je zagrejana do 100°C i ostavljana na ovoj temperaturi 4 sata. Smeša je zatim ohlađena do sobne temperature, koncentrovana u vakuumu, tretirana DCM-om, profiltrirana i koncentrovana u vakuumu pri čemu se dobija čvrsta supstanca crvene boje. Čvrsti ostatak je hromatografisan na brzom silika gelu, eluiranjem smešom heksan/DCM (3:1) pri čemu je dobijeno 7.25g C kao čvrste supstance crvene boje.

Pripremanje jedinjenja D

N'-[ 8-( terc- butil- dimetil- silaniloksi)- hinolin- 2- il1- 4- metoksi- benzen- l, 2- diamin

([8-terc-butil-dimetil-silaniloksi)-hinolin-2-il]-(4-metoksi-2-nitro-fenil)-amin (C)

(21.9g, 51.3mmol) je rastvoren u 200ml etanolai 70ml THF u struji suvog N2. U ovajrastvorje dodat 10%o paladijum na ugljeniku (2.18g), a zatim u kapima lOml anhidrovanog hidrazina. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 2 sata nakon čega je profiltrirana kroz Celite™ i Celite™ je ispran sa DCM-om. Kombinovani filtrati su koncentrovani u vakuumu i

sloj je ponovo ispran zasićenim NaHC03i rastvorom soli, osušen iznad Na2S04, profiltriran i koncentrovan u vakuumu, pri čemu je dobijeno 18.3g traženog jedinjenja D u vidu čvrste supstance žuto-smeđe boje.

Pripremanje jedinjenjaE

2-( 5- metoksi- benzimidazol- l- il)- hinolin- 8- ol

N1-[8-(terc-butil-dimetil-silaniloksi)-hinolin-2-il]-4-metoksi-benzen-l,2-diamin (D)

(18.3g, 46.1 mmol) je rastvoren u 40ml 2-metoksietanola u atmosferi suvog N2. U ovaj rastvor je dodat formamid acetat (5.28g, 50.7mmol) i reakciona smeša je zagrejana na 125°C i na ovaj temperaturi ostavljena 1.5 sat. rastvarač je uklonjen pod vakuumom i dobijeni čvrsti ostatak je triturisan dodatkom etil etra (Et20), osušen pod vakuumom pri čemu je dobijeno 13.3g E kao čvstog ostatak ružičaste boje.

Pripremanje jedinjenjaF

2-( 5- metoksi- benzimidazol- l- il)- hinolin- 8- il estar trifluoro- metansulfonske kiseline

2-(5-metoksi-benzimidazol-l-il)-hinolin-8-ol (E) (13.9g, 47.8mmol) je rastvoreno u lOOml anhidrovanog THF-a u atmosferi suvog N2. U ovaj rastvor dodat je N-fenil-bis(trifluormetansulfonamid) (20.3g, 47.8mmol), pa je rastvor ohlađen na 0°C. u ovaj rastvor dodat je (1.31g, 54.9mmol) natrijum hidrida (60% u ulju). Po završenom dodavanju, reakciona smeša je ugrejana do sobne temperature. Posle 30 minuta, dodato je još 500mg natrijum hidrida (60% u ulju), pa zatim 3.50g N-fenil-bis(trifluormetansuflonamid) i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 1 sat. Rastvarač je uparen pod vakuumom i dobijeni ostatak je rastvoren u DCM-u. U ovaj rastvor je pažljivo dodat l.Oml vode da bi se razložio neizreagovan natrijum hidrid. Smeši je zatim dodat DCM i 0.1N vodeni rastvor NaOH. DCM sloj je zatim ponovo ispran sa 0.1N vodenim rastvorom NaOH, zatim rastvorom soli i osušen iznad magenzijum sulfata (MgS04), profiltriran i koncentrovan u vakuumu pri čemu se dobija 20.7g sirovog F kao čvrste supstance ružičaste boje koja je odmah dalje korišćena u sledećoj reakciji.

Pripremanje jedinjenja G

Terc- butil estar { l-[ 2-( 5- metoksi- benzoimidazol- l- il)- hinolin- 8- il- piperidin- 4- il)- karbarninske

kiseline

2-(5-metoksi-benzimidazol-l-il)-hinolin-8-il estar trifluoro-metansulfonske kiseline (F)

(15.0g, 35.4mmol) i terc-butil estar piperidin-4-il-karbaminske kiseline (14.2g, 70.9mmol) je rastvoren u 200ml dioksana u atmosferi suvog N2. U ovaj rastvor je dodat (CS2CO3), (16.2g, 49.6mmol) racemskog BINAP-a (1.28g, 2.12 mMol) i tris(dibenzildienaceton)dipaladijum (0)

(1.29g, 1.41 mmol) i reakciona smešaje zagrejana do 100°C i ostavljana na ovoj temperaturi preko noći. Smešaje zatim ohlađena do sobne temperature, profiltrirana i koncentrovana u vakuumu pri čemu se dobija pena narandžaste boje. Pena je hromatografisana na brzom silika gelu, eluiranjem gradijentom etil acetat (EtOAc)/DCM (1:5) do EtOAc/DCM (7:3), pri čemu je dobijeno 12.3g G kao čvrste supstance žućkaste boje.

Pripremanje jedinjenja H

Terc- butil estar { l-[ 2-( 5- hidroksi- benzoimidazol- l- il)- hinolin- 8- ill- piperidin- 4- il}-

karbaminske kiseline

Terc-butil estar {l-[2-(5-metoksi-benzoimidazol-l-il)-hinolin-8-il-piperidin-4-il}-karbaminske kiseline (G) (8.40g, 17.7mmol) je rastvoren u 50ml trifluorsirćetne kiseline (TFA) u atmosferi suvog N2. Reakciona smeše je mešana na sobnoj temperaturi 15 minuta, nakon čega je koncetrovana u vakuumu da bi se dobilo žuto ulje. Ulju je dodat DCM i 0.1N vodeni NaOH. DCM sloj je ponovo ispran sa 0.1N vodenim NaOH. DCM sloj je osušen iznad Na2S04, profiltriran i koncentrovan pri čemu je dobijeno 5.85g l-[2-(5-metoksi-benzoimidazol-l-il)-hinolin-8-il-piperidin-4-ilamin kao čvrsti ostatak žute boje. CI. m/z 374 [M+l]; 'H NMR (CDCI3) 5 8.66(s, IH), 8.37(d, J=8.9Hz, IH), 8.30(d, J=8.7Hz, IH), 7.68(d, J=8.9Hz, IH), 7.47(m, 2H), 7.35(d, J=2.3Hz, IH), 7.25(tn, IH), 7.06(dd,3=2. 5,8.9Hz, IH), 3.91(s, 3H), 3.88(m, 2H), 2.90(m, 3H), 2.05(m,2H), 1.50(brs, 2H).

l-[2-(5-metoksi-benzoimidazol-l-il)-hinolin-8-il-piperidin-4-ilamin (500mg, 1.10 mmol) je rastvoren u lOml DCM-a u atmosferi suvog N2. U ovaj rastvor je dodat bor tribromid (300ml, 3.30mmol) i smešaje mešana preko noći na sobnoj temperaturi. Zatim je dodato još 200ml bortribromida i smešaje mešaa dva sata. Reakciona smešaje zatim sipaana preko isitnjenog leda i pH dobijenog rastvora je podešeno na 9, pažljivim dodatkom natrijum karbonata (Na2C03). Gusta smea je profiltrirana i čvrsti ostatak je ispran vodom, zatim Et20 i osušen u vakuumu kako bi se dobio l-[8-(4-amino-piperidin-l-il)-hinolin-2-il]-lH-benzoimidazol-5-ol kao čvrsto ostatak žute boje. C.I. m/z [M+l]; 'H NMR (CDC13) 8 9.07(s, IH), 8.76(d, J=8.9Hz, IH), 8.48(d," J=8.9Hz, IH), 8.10(d, J=8.9Hz, lH)m, 7.56(d, J=7.4Hz, IH), 7.45(m, IH), 7.26(d, J=7.4Hz, IH), 7.01(d, J=2.2Hz, IH), 6.95(dd, J=2.2, 8.9Hz, IH), 3.72(m, 2H), 2.76(m, 3H), 1.88(m, 2H), 1.65(m, 2H). l-[8-(4-amino-piperidin-l-il)-hinolin-2-il]-lH-benzoimidazol-5-ol (460mg, 1.30 mmol) je rastvoreno u 5ml anhidrovanog DMF-a u atmosferi suvog N2. U ovaj rastvor je dodat di-terc-butildikarbonat (279mg, 1.30mmol) i reakciona smešaje mešana na sobnoj temperaturi preko noći. Reakciona smeše je zatim koncentrovana u vakuumu i dodat joj je DCM i vodeni zasićen NaHC03. DCM sloj je osušen iznad Na2So4, profiltriran i koncentrovan u vakuumu pri čemu je dobijena čvrsta supstanca žute boje. Ostatak je hromatografisan na brzom silika gelu, eluiranjem sa EtOAc pri čemu je dobijeno 273mg H kao čvrsti ostatak žute boje.

Primer 2

Pripremanje l-[ 2-( 5- ciklopropilmetoksi- benzoimidazol- l- il)- hinolin- 8- il1- piperidin- 4-

ilamin

Terc-butil estar {l-[2-(5-hidroksi-benzoimidazol-l-il)-hinolin-8-il]-piperidin-4-il}-karbaminske kiseline (H) (200mg, 0.435mmol) je rastvoreno u 1.5ml anhidrovanog DMF-a u atmosferi suvog N2. U rastvor je dodat Cs2C03(170mg, 0.520mmol), zatim ciklopropil metan bromida (46ml, 0.48mmol). Reakciona smešaje zatim zagrejana na 65°C i mešana na ovoj temperaturi 4 sata. Reakciona smešaje zatim ohlađena do sobne i dodat je EtOAc i voda. EtOAc sloj je ispran vodom četiri puta i onda rastvorom soli. EtOAc je zatim osušen iznad Na2S04, profiltriran i koncentrovan u vakuumu i dobijeno ulje zelene boje je hromatografisano na brzom silika gelu, eluiranjem smešom MeOH/dihlrometan (DCM)

(2:98), pri čemu je dobijeno ulje zelene boje. Ulje je rastvoreno u 1.5ml TFA u atmosferi suvog N2. Reakciona smešaje mešana na sobnoj temperaturi 10 minuta nakon čega je koncentrovana u vakuumu i dobijenom ostatku je dodat DCM i vodeni rastvor 0.1N NaOH. DCM sloj je zatim ispran baznim rastvorom soli (pH=10), osušen iznad Na2S04, profiltriran i koncentrovan u vakuumu pri čemu je dobijeno 118mg l-[2-(5-ciklopropilmetoksi-

benzoimidazol-1 -il)-hinolin-8-il]-piperidin-4-ilamin kao žuta čvrsta supstanca. CI. m/z 414 [M+l]; 'H NMR (CDCb) 5 8.63(s,lH), 8.37(d, J=8.9Hz, IH), 8.27(d, J=8.7Hz, IH), 7.65(d, J=8.7Hz, IH), 7.44(m, 2H), 7.30(d, J=2.5Hz, IH), 7.24(m, IH), 7.09(dd, H=2.5, 8.9 Hz, IH), 3.87(m, 4H), 2.87(m, 3H), 2.03(m, 2H), 1.81(m, 2H), 1.56(brs, 2H), 1.32(m, IH), 0.66(m, 2H), 0.39(m, 2H).

Primer 3

Pripremanje bezilatne soli l-[ 2-( 5- ciktopropilmetoksi- berizoimidazol- l- il)- hinolin- 8-

il]- piperidin- 4- ilamina

Bezilatna so l-[2-(5-ciklopropilmetoksi-benzoimidazol-l-il)-hinolin-8-il]-piperidin-4-ilaminaje dobijena reakcijom kevivalentne količine benzensulfonske kiseline sa jednim ekvivalentom l-[2-(5-ciklopropilmetoksi-benzoimidazol-l-il)-hino!in-8-il]-piperidin-4-ilamina. Proizvod je regenerisan poznatim tehnikama za dobijanje soli organskih jedinjenja koje se primenjuju u organskoj herniji.

Primer 4

Pripremanje l-{ 2-[ 5- f3- morfolin- 4- il- propoksi)- benzimidazol- l- il1- hinolin- 8- il}-

piperidin- 4- ilamina l-{2-[5-(3-morfolin-4-il-propoksi)-benzimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin je dobijen na na;in opisan u Primeru 2 i oderejeno je da ima LRMS (MH+) 487.2.

Primer 5

Pripremanje lf±)- l-( 2-[ 5-( tetrahidro- furan- 3- iloksi)- benzoimidazol- l- il1- hinolin- 8- il}-

piperidin- 4- ilamina

l(±)-l-{2-[5-(tetrahidro-furan-3-iloksi)-benzoimidazol-l-il]-hinoIin-8-il}-piperidin-4-ilamin je dobijen na način opisan u Primeru 2 i određeno je da ima LRMS (MH+) 430.4. Racemat l-{2-[5-(tetrahidro-furan-3-iloksi)4oenzoimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin se može odvojiti u svoje enantiomere prema tehnikama poznatim prosečnom stručnjaku.

Primer 6

Pripremanje 1 -{ 2-[ 5-( 3- metil- oksetan- 3- ilmetoksi)- benzoimidazol- l - ill- hinolin- 8- il|-

piperidin- 4- ilamina l-{2-[5-(3-metil-oksetan-3-ilmetoksi)-benzoimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin je dobijen na način opisan u Primeru 2 i određeno je da ima LRMS (MH+) 444.4.

Primer 7

Pripremanje l-^- CS- fizobutoksi- benzoimidazol- l- in- hinolin- S- ill- piperidin^- ilamina l-[2-(5-(izobutoksi—benzoimidazol-l-il)-hinolin-8-il]-piperidin-4-ilamin je dobijen na način opisan u Primeru 2 i određeno je da ima LRMS (MH+) 410.0.

Primer 8

Pripremanje l-( 2-[ 5-( tetrahidro- piran- 4- iloksi)- benzoimidazol- l- il]- hinolin- 8- il>-

piperidin- 4- ilamina l-{2-[5-(tetrahidro-piran-4-iloksi)-benzoimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-iIamin je dobijen na način opisan u Primeru 2 i određeno je da ima LRMS (MH+) 4444.4.

Claims (15)

1. Jedinjenje formule 1 ili njihove farmaceutski prihvatljvice soli, njihove prolekove, hidrate ili solvate, gde je svaki od R , R' i R , nezavisno odabran od H, Ci-Cćalkil, C3-C6cikloalkil, halo, cijano, CF3, difluorometoksi, trifluormetoksi, OCi-Cealkil, OC3-C6cikloalkil i NR 7 R %; gde je R<4>, -(CR<5>R<6>)nH ili -(CR<5>R<6>)m(4- do 10- člani hetrocikl), gde je n broj od 1 do 5, a m je broj od 0 do 5, a dati 4- do 10-člani heteročikl kada je aromatičan je po potrebi supstituisan sa 1 do 3 R<1>supstituenta i u slučaju kada je dati 4- do 10-člani heteročikl ne-aromatičan, po potrebi je supstituisan sa 1 do 3 R<7>supstituenta na bilo kojem položaju i po potrebi supstituisan sa 1 do 3 R<9>supstituenata u bilo kojem položaju koji nije susedan heteroatomu ili direktno vezan za heteroatom, gde je svaki od R<5>i R<6>nezavisno odabran od H ili Ci-Cealkil gde je svaki R<7>i R<8>nezavisno odabran od H, Ci-Cćalkil i C3-C6cikloalkil; i gde je svaki R9, nezavisno odabran od halo, cijano, CF3, difluorometoksi, trifluorometoksi, OC,-C6alkil, OC3-C6cikloalkil i NR<7>R<8>.

2. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time, stoje R<4>, -(CR<5>R<6>)nH.

3. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time, štoje R<4>, -(CR<5>R<6>)m(4- do 10-člani heteročikl), gde je m broj od 0 do 5,a data 4- do 10-člana heterociklična grupa je po potrebi supstituisana sa 1 do 3 R<7>supstituenta u bilo kojem položaju i po potrebi supstituisana sa 1 do 3 R9 supstituenta u bilo kojem položaju koji nije susedan heteroatomu ili direktno vezan za heteroatom.

4. Jedinjenje prema zahtevu 3, naznačeno time, što je dati 4- do 10-člani heteročikl izabran iz grupe koju čine pirolidin, tetrahidrofuranil, tetrahidropiranil, tetrahidrotiopiranil, morfolino i oksetanil.

5. Jedinjenje prema zahtevu 3, naznačeno time, što heterociklična grupa u R<4>sadrži jedan 0 atom.

6. Jedinjenje prema zahtevu 3, naznačen time, što je R<4>, -(CR<5>R<6>)m(4-člani nearomatični heteročikl), gde je m broj od 0 do l,a data 4-člana nearomatična heterociklična grupa je po potrebi supstituisana sa 1 do 3 R7 supstituenta u bilo kojem položaju i po potrebi supstituisana sa 1 do 3 R<9>supstituenta u bilo kojem položaju koji nije susedan heteroatomu ili direktno vezan za heteroatom.

7. Jedinjenje prema zahtevu 6, naznačeno time, što je dati 4- do 10-člani heteročikl odabran iz grupe koju čine azetidinil, tiazolil, hinolinil, piroldinil, tetrahidrofuranil, tetrahidrotienil, tetrahidropiranil, tetrahidrotiopiranil, piperidino, morfolino, tiomorfolino, piperazinil, homopiperazinil, oksetanil, homopiperidinil, indolinil, dioksanil, 3-azabiciklo[3.1 .Ojheksanil, 3-azabiciklo[4.1.0]heptanil, azabiciklo[2.2.2]heksanil i 3H-indolil.

8. Jedinjenje prema zahtevu 7, naznačen time, što je dati 4- do 10-člani heteročikl odabran iz grupe koju čine tetrahidrofuranil, morfolino, oksetanil i 4H-piranil.

9. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što je odabrano iz grupe koju čine: l-{2-[5-(3-Morfolin-4-il-propoksi)-benzoimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; (±)-l-{2-[5-(Tetrahidro-furan-3-iloksi)-benzoimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; (+)-l-{2-[5-(Tetrahidro-furan-3-iloksi)-benzoimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; (-)-l-{2-[5-(Tetrahidro-furan-3-iloksi)-benzoimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; l-{2-[5-(3-Methil-oksetan-3-ilmethoksi)-benzoimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; l-[2-(5-izobutoksi-benzoimidazol-l -il)-hinolin-8-il]-piperidin-4-ilamin; l-{2-[5-(Tetrahidro-piran-4-iloksi)-benzoimidazol-l-il]-hino!in-8-il}-piperidin-4-ilamin; i njihove farmaceutski prihvatljive soli, prolekovi, hidrati i solvati.

10. Jedinjenje prema zahtevu 9, naznačeno time, što je odabrano iz grupe koju čine: l-{2-[5-(3-Morfolin-4-il-propoksi)-benzoimidazol-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; l-{2-[5-(3-Methil-oksetan-3-ilmethoksi)-benzoimidazoI-l-il]-hinolin-8-il}-piperidin-4-ilamin; i farmaceutski prihvatljive soli, prolekovi, hidrati i solvati prethodno datih jedinjenja.

11. Jedinjenje prema azhtevu 10, naznačeno time, što je so, benzensulfonatna so.

12. Postupak lečenja abnormalnog rasta ćelija kod sisara koji se sastoji od administracije sisaru količinu jedinjenja iz zahteva 1 koja je efikasna u lečenju abnormalnog rasta ćelija.

13. Postupak lečenja hiperproliferativnih oboljenja kod sisara koji obuhvata administarciju obolelom sisaru terapeutski efikasnu količinu jedinjenja formule 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, proleka ili hidrata u kombinaciji sa anti-tumor reagensom odabranim iz grupe koju čine inhibitori mitoze, agensi za alkilovanje, anti-metaboliti, interkalirajući antibiotici, inhibitori faktora rasta, inhibitori ćelijskog ciklusam enzimi, inhibitori topoizomeraze, modifikatori biološke reakcije, anti-hormoni, inhibitori angiogeneze i anti-androgeni.

14. Farmaceutski preparat za lečenje rasta abnormalnih ćelija kod sisara, nazančen time, što sadrži jedinjenje iz zahteva 1 koje je efikasno u lečenju rasta abnormalnih ćelija i farmaceutski prihvatljiv nosač.

15. Postupak za dobijanje jedinjenja formule 1 ili njihove farmaceutski prihvatljvice soli, njihove prolekove, hidrate ili solvate, gde je svaki od R<1>, R<2>i R<3>,<n>ezavisno odabran od H, Ci-Cćalkil, C3-C6cikloalkiI, halo, cijano, CF3, difluorometoksi, trifluormetoksi, OCi-Cćalkil, OC3-C6cikloalkil i NR<7>R<8>; gde je R<4>, -(CR<5>R<6>)nH ili -(CR<5>R<6>)m(4- do 10- člani hetrocikl), gde je n broj od 1 do 5, a m je broj od 0 do 5, a dati 4- do 10-člani heteročikl kada je aromatičan je po potrebi supstituisan sa 1 do 3 R1 supstituenta i u slučaju kada je dati 4- do 10-člani heteročikl ne-aromatičan, po potrebi je supstituisan sa 1 do 3, R<7>supstituenta na bilo kojem položaju i po potrebi supstituisan sa 1 do 3 R<9>supstituenata u bilo kojem položaju koji nije susedan heteroatomu ili direktno vezan za heteroatom, gde je svaki od R<5>i R<6>nezavisno odabran od H ili C,-C6alkil gde je svaki R<7>i R<8>nezavisno odabran od H, Ci-Cćalkil i C3-C6cikloalkil; i gde je svaki R<9>, nezavisno odabran od halo, cijano, CF3, difluorometoksi, trifluorometoksi, OCi-Cćalkil, OC3-Cćcikloalkil i NR 7 R 8, a koji obuhvata reakciju jedinejnja formule 2 gde su R<1>, R<2>, R<3>i R<4>kao stoje<p>rethodno definisano za jedinjenje formule 1, sa kiselinom pri čemu se dobija jedinjenje formule 1.