RS20050648A - Dihidropteridinoni,postupak za njihovo pripremanje i njihova primena kao leka - Google Patents

Abstract

Ovaj pronalazak odnosi se, na nove dihidropteridinone, opšte formule (I), pri čemu ostaci L, R1, R2, R3, R4 i R5 imaju značenja navedena u patentnim zahtevima i u opisu, na njihove izomere, na postupak za pripremanje ovih dihidropteridinona, kao i na njihovu primenu kao lekova.

Description

DIHIDROPTERIDINONI, POSTUPAK ZA NJIHOVO PRIPREMANJE I

NJIHOVA PRIMENA KAO LEKA

Ovaj pronalazak odnosi se, na nove dihidropteridinone, opšte formule (I)

pri čemu ostaci L, R<1>, R<2>, R<3>, R<4>i R<5>imaju značenja navedena u patentnim zahtevima i u opisu, na njihove izomere, na postupak za pripremanje ovih dihidropteridinona, kao i na njihovu primenu kao lekova.

Osnovni podaci o pronalasku

Derivati pteridinona su, na osnovu stanja tehnike, poznati kao delotvorne supstance sa antiproliferativnim dejstvom. U WO 01/019825 opisana je primena derivata pteridinona za lečenje tumorskih i virusnih oboljenja. Rezistentnost mnogih vrsta tumora zahteva nove lekove za borbu protiv tumora.

Zadatak ovog pronalaska je pripremanje novih jedinjenja koja imaju anti-inflamatorno i anti-proliferativno dejstvo.

Detaljan opis pronalaska

Neočekivano je utvrđeno da jedinjenja opšte formule (I), u kojoj ostaci L i R<1>do R<5>imaju značenja koja su u daljem navedena, deluju kao inhibiori specifičnih kinaza ćelijskog ciklusa. Prema tome, jedinjenja na osnovu pronalaska mogu, na primer, da se upotrebe za lečenje oboljenja koja su u vezi sa aktivnošću specifičnih kinaza ćelijskog ciklusa, za koje je karakteristična preterena ili nenormalna proliferacija ćelija.

Dakle, ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja opšte formule (I)

pri čemu

R<1>, R<2>, koji mogu biti isti ili različiti, označavaju vodonik ili, u datom slučaju, supstituisanu Ci-C6-alkil grupu,

ili

R<1>i R<2>, zajedno označavaju, 2- do 5-člani alkil most, koji može da sadrži 1 do 2 heteroatoma,

R<3>označava vodonik ili ostatak odabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana Ci-Ci2-alkil, C2-Ci2-alkenil, C2-Ci2-alkinil i C6-Ci4-aril grupa, ili ostatak odabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana i/ili premošćena C3-Ci2-cikloalkil, C3-Ci2-cikloalkenil, CvCn-policikloalkil, C7-Ci2-policikloalkenil, C5-Ci2-spirocikloalkil, C3-Ci2-heterocikloalkil grupa, koja sadrži 1 do 2 heteroatoma, i C3-Ci2-heterocikloalkenil grupa koja sadrži 1 do 2 heteroatoma, ili

R<1>i R<3>, ili R<2>i R<J>, zajedno, označavaju zasićen ili nezasićen C3-C4-alkil most, koji može da sadrži 1 heteroatom,

R<4>označava ostatak odabran od, vodonika, -CN, hidroksi, -NR6R7grupe i halogena, ili ostatak odabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana Cj-Cć-alkil, C2-C6-alkenil, C2-C6-alkinil, Ci-Cs-alkiloksi, C2-C5-alkeniloksi, C2-C5-alkiniloksi, Ci-Cć-alkiltio, Ci-C6-alkilsulfokso i Ci-Cć-alkilsulfonil grupa,

L označava veznu grupu odabranu iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana C2-Cio-alkil, C2-Cio-alkenil, Cć-Cn-aril, -C2-C4-alkil-C6-Ci4-aril, -C6-C14-aril-Ci-C4-alkil, u datom slučaju, premošćavajuća C3-Ci2-cikloalkil grupa i heteroaril grupa, koja sadrži 1 ili 2 atoma azota,

n označava 0 ili 1

m označava 1 ili 2

R<5>označava ostatak odabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituiana morfolinil, piperidinil, piperazinil, piperazinilkarbonil, pirolidinil, tropenil, R<8->diketo-metilpiperazinil, sulfoksomorfolinil, sulfonilmorfolinil, tiomorfolinil, -NR<8>R<9>i azacikloheptil grupa,

R 6 , R 7, koji mogu biti isti ili različiti, označavaju vodonik ili C]-C4-alkil grupu,

a

R<8>, R<9>označavaju nesupstituisane azotne supstituente na R<5>, koji mogu biti isti ili različiti, ili vodonik ili ostatak odabran iz grupe koju čine Ci-Cć-alkil, -Ci-C4-alkil-C3-Cio-cikloalkil, C3-Ci0-cikloalkil, C6-Ci4-aril, -Ci-C4-alkil-C6-Ci4-aril, piranil, piridinil, pirimidinil, Ci-C4-alkiloksikarbonil, C6-Ci4-arilkarbonil, Ci-C4-alkilkarbonil, C6-Ci4-arilmetiloksikarbonil, Cć-Cn-arilsulfonil, Ci-C4-alkilsulfonil- i Cć-Cn-aril-Ci-C4-alkilsulfonil- grupa,

u datom slučaju, u obliku svojih tautomera, svojih racemata, svojih enantiomera, svojih dijastereomera i svojih smeša, kao i, u datom slučaju, svojih farmakološki prihvatljivih adicionih soli sa kiselinom.

Prednost imaju jedinjenja formule (I), u kojima

R<1>do R<4>, R<6>i R<7>imaju prethodno navedena značenja, a

L označava veznu grupu, odabranu iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana C2-Cio-alkil, C2-Cio-alkenil, C6-C]4-aril, -C2-C4-alkil-C6-Ci4-aril, -C6-C14-aril-Ci-C4-alkil grupa, u datom slučaju, premošćavajuća C3-Ci2-cikloalkil grupa i heteroaril grupa, koja sadrži 1 ili 2 atoma azota,

n označava 1

m označava 1 ili 2

R<5>označava ostatak koji je preko atoma azota vezan za L, odabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana morfolinil, piperidinil, R<8->piperazinil, pirolidinil, tropenil, R<8->diketometilpiperazinil, sulfoksomorfolinil, sulfonilmorfolinil, tiomorfolinil, -NR8R9 i azacikloheptil grupa,

R<8>, R<9>označavaju nesupstituisane azotne supstituente na R<5>, koji mogu biti isti ili različiti, vodonik ili ostatak izabran iz grupe koju čine, Ci-Cć-alkil, -Ci-C4-alkil-C3-Cio-cikloalkil, C3-Cio-cikloalkil, Cć-Cn-aril, -Ci-C4-alkil-C6-Ci4-aril, piranil, piridinil, pirimidinil, Ci-C4-alkiloksikarbonil, C6-Ci4-arilkarbonil, Ci-C4-alkilkarbonil, C6-C14-arilmetiloksikarbonil, C6-Ci4-arilsulfonil, Ci-C4-alkilsulfonil i C6-Ci4-aril-Ci-C4-alkilsulfonil grupa, u datom slučaju, u obliku svojih tautomera, svojih racemata, svojih enantiomera, svojih dijastereomera i svojih smeša, kao i, u datom slučaju, svojih farmakološki prihvatljivih adicionih soli sa kiselinom.

Osim toga, prednost imaju jedinjenja formule (I), u kojoj

R<1>do R<4>, R<6>i R<7>imaju prethodno navedena značenja,

L označava veznu grupu, odabranu iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana C2-Cio-alkil, C2-Cio-alkenil, C6-Ci4-aril, -C2-C4-alkil-C6-Ci4-aril, -Cć-Ch-aril-Ci-C4-alkil, u datom slučaju, premošćavajuća C3-Ci2-cikloalkil grupa i hcteroaril grupa koja sadrži 1 ili 2 atoma azota,

n označava 0 ili 1

m označava 1 ili 2

R<5>označava grupu koja je preko atoma ugljenika vezana za L, odabranu iz grupe koju čine, R<8->piperidinil, R<8>R<9->piperazinil, R<8->pirolidinil, R<8->piperazinilkarbonil, R<8->trope-Q O

nil, R -morfolinil i R -azacikloheptil grupa,

a

R<8>, R<9>označavaju nesupstituisane azotne supstituente na R<5>, iste ili različite, vodonik ili ostatak odabran iz grupe koju čine Ci-Cć-alkil, -Ci-C4-alkil-C3-Cio-cikloalkil, C3-C10-cikloalkil, C6-Ci4-aril, -Ci-C4-alkil-C6-Ci4-aril, piranil, piridinil, pirimidinil, C1-C4-alkiloksikarbonil, Cć-CH-arilkarbonil, Ci-C4-alkilkarbonil, C6-Ci4-arilmetiloksikarbonil, C6-Ci4-arilsulfonil, Ci-C4-alkilsulfonil i C6-Ci4-aril-Ci-C4-alkilsulfonil grupa,

u datom slučaju, u obliku svojih tautomera, svojih racemata, svojih enantiomera, svojih dijastereomera i svojih smeša, kao i, u datom slučaju, svojih farmakološki prihvatljivih adicionih soli sa kiselinom.

Posebnu prednost imaju jedinjenja formule I, u kojoj

L, m, n 1 R<3>do R<9>imaju prethodno navedena značenja, a

R1,R<2>, isti ili različiti, označavaju ostatak izabran iz grupe koju čine, vodonik, Me, Et, Pr, ili

R<1>i R<2>zajedno obrazuju C2-C4-alkil most,

u datom slučaju, svojih tautomera, svojih racemata, svojih enantiomera, svojih dijastereomera, i svojih smeša, kao i, u datom slučaju, svojih farmakološki prihvatljivih adicionih soli sa kiselinom.

Naročito povoljna jesu jedinjenja formula I, u kojoj

R',R2 , m, n i R<5>do R<8>, imaju prethodno navedena značenja, a

R<3>označava ostatak izabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana Ci-Cio-alkil, C3-C7-cikloalkil, C3-C6-heterocikloalkil i Cć-Cn-aril grupa, ili

R<1>i R<3>, ili R<2>i R<3>, zajedno označavaju zasićen ili nezasićen C3-C4-alkil most, koji može da sadrži 1 do 2 heteroatoma,

R<4>označava ostatak izabran iz grupe koju čine, vodonik, OMe, OH, Me, Et, Pr, OEt, NHMe, NH2, F, Cl, Br, O-propargil, O-butinil, CN, SMe, NMe2, CONH2, etinil, propinil, butinil i alil grupa,

a

L označava veznu grupu odabranu iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana fenil, fenilmetil, cikloheksil i razgranata Ci-Cć-alkil grupa,

u datom slučaju, u obliku svojih tautomera, svojih racemata, svojih enantiomera, svojih dijastereomera i svojih smeša, kao i, u datom slučaju, svojih farmakološki prihvatljivih adicionih soli sa kiselinom.

Dalji predmet pronalaska jesu jedinjenja formule I, koja se primenjuju kao lekovi.

Na osnovu pronalaska, od posebnog značaja su jedinjenja formule I, koja se primenjuju kao lekovi sa antiproliferativnim dejstvom.

Dalji predmet pronalaska je upotreba jedinjenja formule T, za pripremanje leka za lečenje i/ili prevenciju, raka, infekcija, zapaljenskih i autoimunskih oboljenja.

Dalji predmet pronalaska je postupak za lečenje i/ili prevenciju, raka, infekcija, zapaljenskih i autoimunskih oboljenja, za koji je karakteristično da se pacijentu daje neka efikasna količina nekog jedinjenja formule I.

Dalji premet pronalaska jesu farmaceutski preparati, koji kao delotvorno sredstvo sadrže jedno ili više jedinjenja opšte formule (I), ili njihovih fiziološki podnošljivih soli, u datom slučaju, u kombinaciji sa uobičajenim pomoćnim sredstvima i/ili nosačima.

Dalji predmet pronalaska je postupak za pripremanje jedinjenja opšte formule (I),

u kojoj

R'-R<5>, m, n i L imaju prethodno navedena značenja,

za koji je karakteristično da se jedinjenje opšte formule (II)

u kojoj

R'-R<3>imaju prethodno navedno značenje, a A je grupa koja se odvaja, reaguje sa, u datom slučaju, supstituisanim jedinjenjem opšte formule (III),

u kojoj

R<4>ima prethodno navedeno zanačenje, a

R<10>označava, OH, NH-L-R<5>, -O-metil, -O-etil grupu, pa zatim, u datom slučaju, proizvod opšte formule (IV)

u kojoj

R<1>doR<4>ima prethodno navedeno značenje, a

R<10>označava OH, -NH-L-R<5>, -O-metil ili -O-etil grupu,

udatom slučaju, posle prethodne hidrolize estarske grupe -COR<10>, reaguje sa nekim aminom, opšte formule (V)

u kojoj

R<5>ima prethodno navedeno značenje.

Dalji predmet pronalaska je jedinjenje formule (II),

u kojoj

R'-R<3>imaju prethodno navedeno značenje, a A je grupa koja se odvaja.

Alkil grupe, kao i alkil grupe koje su deo drugih ostataka, predstavljaju razgranate i nerazgranate alkil grupe sa 1 do 12 atoma ugljenika, povoljno je sa 1- 6, a naročito je povoljno sa sa 1-4 atoma ugljenika, kao što se, na primer, mogu navesti: metil, etil, propil, butil, pentil, heksil, heptil, oktil, nonil, decil i dodecil grupa. Ukoliko ništa drugo nije navedeno sledeće navedene oznake, propil, butil, pentil, heksil, heptil, oktil, nonil, decil i dodecil, obuhvataju sve moguće izomerne oblike. Na primer, oznaka propil obuhvata oba izomerna ostatka, n-propil i izo-propil, oznaka butil, n-butil, izo-butil, sek.-butil i terc.-butil, oznaka pentil obuhvata izo-pentil, neopcntil, itd.

U prethodno navedenim alkil grupama, u datom slučaju, mogu jedan ili više atoma vodonik da budu zamenjeni drugim ostacima. Na primer, ove alkil grupe mogu biti supstituisane sa fluorom. U datom slučaju, takođe mogu svi atomi vodonika, alkil grupe, da budu zamenjeni.

Alkil mostove, ukoliko nije ništa drugo navedeno, predstavljaju alkil grupe sa 1 do 5 atoma ugljenika, na primer, metilen, etilen, propilen, izopropilen, n-butilen, izo-butil, sek.-butil i terc.-butil, itd. grupa. Naročitu prednost imaju metilen, etilen, propilen i butilen mostovi. U navedenim alkil mostovima, u datom slučaju, mogu 1 do 2 C-atoma da budu zamenjeni sa jednim ili sa više heteroatoma, odabranih od kiseonika, azota ili sumpora.

Alkenil grupe (takođe, ukoliko su sastojak drugih ostataka), predstavljaju razgranate i nerazgranate alkilen grupe sa 2 do 10 atoma ugljenika, prvenstveno 2 - 6 atoma ugljenika, naročito je povoljno 2 - 3 atoma ugljenika, ukoliko one sadrže najmanje jednu duplu vezu. Primeri obuhvataju: etenil, propenil, butenil, pentenil itd. Ukoliko ništa drugo nije navedeno, prethodno navedene oznake, propenil, butenil, itd., obuhvataju takođe sve moguće izomerne oblike. Na primer, oznaka butenil obuhvata, 1-butenil, 2-butenil, 3-butenil, 1-metil-1-propenil, l-metil-2-propenil, 2-metil-l-propenil, 2-metil-2-propenil i 1-etil-1-etenil.

U prethodno navedenim alkenil grupama, ukoliko ništa drugo nije navedeno, u datom slučaju, jedan ili više atoma vodonika mogu biti zamenjeni sa drugim ostacima. Na primer, ove alkil grupe mogu biti supstituisane sa atomom halogena, fluorom. U datom slučaju, takođe mogu i svi atomi vodonika, alkenil grupe, da budu zamenjeni.

Alkinil grupe (takođe ukoliko su sastojci drugih ostataka) predstavljaju razgranate i nerazgranate alkinil grupe sa 2 do 10 atoma ugljenika, ukoliko one sadrže najmanje jednu triplu vezu, na primer, etinil, propargil, butinil, pentinil, heksinil itd., prvenstveno etinil ili propinil grupa.

U prethodno navedenim alkinil grupama, ukoliko ništa drugo nije rečeno, jedan ili više atoma vodonika, u datom slučaju, može biti zamenjeno drugim ostacima. Na primer, takve alkinil grupe mogu biti supstituisane sa fluorom. U datom slučaju, svi atomi vodonika, alkinil grupe, mogu takođe da budu zamenjeni.

Naziv aril označava neki aromatski prstenasti sistem sa 6 do 14 atoma ugljenika, povoljno je sa 6 ili 10 atoma ugljenika, prvenstveno fenil grupu, koja, ukoliko ništa drugo nije rečeno može da sadrži, jedan ili više sledeće nabrojanih supstituenata: OH, N02, CN, OMe, -OCHF2, -OCF3, -NH2, halogen, prvenstveno fiuor ili hlor, C,-Ci0-alkil, prvenstveno Ci-C5-alkil, povoljno je Ci-C3-alkil, naročito je povoljno metil ili etil, -0-Ci-C3-alkil, prvenstveno -O-metil ili -O-etil, -COOH, -COO-C!-C4-alkil, prvenstveno -O-metil ili -O-etil, -CONH2grupu.

Heteroaril ostatke, u kojima su do dva C-atoma zamenjena sa jednim ili sa dva atoma azota, predstavljaju, na primer, pirol, pirazol, imidazol, triazol, piridin, pirimidin, pri čemu svaki od prethodno navedenih heteroaril prstenova, u datom slučaju, može da bude još kondenzovan na benzolskom prstenu, prvenstveno benzimidazola, pri čemu ovi heterociklici, ukoliko nije ništa drugo rečeno, mogu, na primer, da sadrže, jedan ili više sledeće nabrojanih supstituenata: F, Cl, Br, OH, OMe, metil, etil, CN, CONH2, NH2:u datom slučaju, supstituisanu fenil, u datom slučaju supstituisanu heteroaril, prvenstveno, u datom slučaju, supstituisanu piridil grupu.

Cikloalkil ostatke predstavljaju cikloalkil ostaci sa 3 - 12 atoma ugljenika, na primer, ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil, cikloheptil ili ciklooktil, prvenstveno ciklopropil, ciklopentil ili cikloheksil grupa, pri čemu svaki od prethodno navedenih cikloalkil ostataka može, u datom slučaju, da sadrži jedan ili više supstituenata, na primer: OH, N02, CN, OMe, -OCHF2, -OCF3, -NH2ili halogen, prvenstveno fluor ili hlor, Ci-Cio-alkil, prvenstveno Ci-Cs-alkil, povoljno je Ci-C3-alkil, naročito je povoljno metil ili etil, -0-Ci-C3-alkil, prvenstveno -O-metil ili -O-etil, -COOH, -COO-Ci-C4-alkil, prvenstveno -COO-metil ili -COO-etil ili -CONH2grupu. Naročito pogodni supstituenti cikloalkil ostataka jesu =0, OH, NH2, metil grupa ili F.

Cikloalkenil ostatke predstavljaju cikloalkil ostaci sa 3 - 12 atoma ugljenika, koji sadrže najmanje jednu duplu vezu, na primer, ciklopropenil, ciklobutenil, ciklopentenil, cikloheksenil ili cikloheptenil, prvenstveno ciklopropenil, ciklopentenil ili cikloheksenil grupu, pri čemu svaki od prethodno navedenih cikloalkenil ostataka može, u datom slučaju, da sadrži još jedan ili više supstituenata.

"=0" označava atom kiseonika vezan duplom vezom.

Heterocikloalkil ostatke, ukoliko u definicijama ništa drugo nije navedeno, predstavljaju 3- do 12-člani, prvenstveno 5-, 6- ili 7-člani zasićeni ili nezasićeni heterocikli, koji kao hetero-atome mogu da sadrže, azot, kiseonik ili sumpor, na primer, tetrahidrofuran, tetrahidrofuranon, y-butirolakton, a-piran, y-piran, dioksolan, tetrahidropiran, dioksan, dihidrotiofen, tiolan, ditiolan, pirolin, pirolidin, pirazolin, pirazolidin, imidazolin, imidazolidin, tetrazol, piperidin, piridazin, pirimidin, pirazin, piperazin, triazin, tetrazin, morfolin, tiomorfolin, diazepan, oksazin, tetrahidro-oksazinil, izotiazol, pirazolidin, prvenstveno morfolin, pirolidin, piperidin ili piperazin, pri čemu heterociklična grupa može, u datom slučaju, da sadrži supstituente, na primer, C1-C4-alkil, prvenstveno metil, etil ili propil grupu.

Policikloalkil ostatatke, predstavljaju, u datom slučaju, supstituisani bi-, tri-, tetra- ili pentaciklični cikloalkil ostaci, na primer, pinan, 2,2,2-oktan, 2,2,1-heptan ili adamantan. Policikloalkenil ostatatke predstavljaju, u datom slučaju, premošćeni ili/i supstituisani, 8-člani, bi-, tri-, tetra- ili pentaciklični cikloalkenil ostaci, prvenstveno bicikloalkenil ili tricikloalkenil ostaci, ukoliko sadrže najmanje jednu duplu vezu, na primer, norbornen.

Spiroalkil ostatatke predstavljaju, u datom slučaju, supstituisani spirociklični C5-C12-alkil ostaci.

Halogen obično predstavljaju fluor, hlor, brom ili jod, prvenstveno fluor, hlor ili brom, a naročito je povoljno hlor.

Grupu koja se odvaja, A, istu ili različitu, predstavlja neka grupa koja se odvaja, kao na primer, -O-metil, -SCN, hlor, brom, jod, metansulfonil, trifluorometansulfonil ili p-toluensulfonil grupa, prvenstveno hlor.

Jedinjenja, na osnovu pronalaska, mogu da budu u obliku pojedinačnih optičkih izomera, smeša pojedinačnih enantiomera, dijastereomera ili racemata, u obliku tautomera, kao i u obliku slobodnih baza ili odgovarajućih adicionih soli, sa farma-kološki neškodljivim kiselinama, kao na primer, adicionih soli sa halogenovodoničnim kiselinama, na primer, hloro- ili bromovodoničnom kiselinom, ili sa organskim kiselinama, kao na primer, sa oksalnom, fumarnom, diglikolnom ili metansulfonskom kiselinom.

Supstituent R<1>može da označava vodonik ili ostatak odabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana i/ili razgranata Ci-C6-alkil grupa, prvenstveno metil ili etil, naročito je povoljno metil ili etil grupa.

Supstituent R<2>može da označava vodonik ili ostatak odabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana i/ili razgranata Ci-Cć-alkil grupa, prvenstveno metil ili etil grupa.

R i R , zajedno, mogu da označavaju 2- do 5-člani alkil most, prvenstveno etilen, propilen ili butilen most, koji može da sadrži 1 do 2 heteroatoma,

prvenstveno kiseonik ili azot, a naročito je povoljno etilen, propilen.

Supstituent R<3>može da označava vodonik ili ostatak odabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana i/ili razgranata Ci-Cn-alkil grupa, prvenstveno etil, propil, butil, pentil ili heksil, naročito je povoljno propil, butil, pentil ili heksil, C2-Ci2-alkenil, prvenstveno C5-C7-alkenil, C2-Ci2-alkinil, prvenstveno C5-C7-alkinil i C6-Ci4-aril, prvenstveno fenil, neki ostatak izabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana i/ili premošćavajuća C3-Ci2-cikloalkil grupa, prvenstveno ciklopentil ili cikloheksil, C3-Ci2-cikloalkenil, prvenstveno C5-C7-cikloalkenil, C7-Ci2-policikloalkil, C7-C12-policikloalkenil, C5-Ci2-spirocikloalkil, C3-Ci2-heterocikloalkil, prvenstveno piranil ili piperinil, pirolidinil, pirazinil ili morfolinil, koji sadrži 1 do 2 hetero-atoma, prvenstveno kiseonik ili azot, i C3-Ci2-heterocikloalkenil grupa koja sadrži 1 do 2 hetero-atoma, prvenstveno kiseonik ili azot. Naročito je povoljno da supstituent R označava izopropil, izobutil, izopentil, ciklopentil, fenil ili cikloheksil grupu.

R<1>i R<3>, ili R<2>i R<3>, zajedno, mogu da označavaju zasićeni ili nezasićeni C3-C4-alkil most koji može da sadrži 1 hetero-atom, prvenstveno kiseonik ili azot.

Supstituent R<4>može da označava ostatak odabran iz grupe koji čine, vodonik, -CN, hidroksi, -NR<6>R<7>grupa i halogen, prvenstveno hlor ili fluor, naročito je povoljno hlor, ili

ostatak odabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana Ci-Cć-alkil grupa, prvenstveno metil, etil ili propil, C2-C6-alkenil, prvenstveno etenil ili propenil, C2-C6-alkinil, prvenstveno etinil, propinil ili butinil, Ci-C5-alkiloksi, prvenstveno metoksi, etoksi ili propargiloksi, C2-C5-alkeniloksi, C2-Cs-alkiniloksi, Ci-Cć-alkiltio, Ci-Cć-alkilsulfokso i Ci-Cć-alkilsulfonil grupa.

Naročito je povovoljno da supstituent R<4>označava metoksi, metil, etoksi, etil, propargiloksi grupu ili hlor.

L može da označava veznu grupu, odabranu iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana C2-Cio-alkil grupa, prvenstveno etil, propil, butil ili pentil, C2-Cio-alkenil, C6-Ci4-aril, prvenstveno fenil, -C2-C4-alkil-C6-Ci4-aril, -C6-Ci4-aril-Ci-C4-alkil, prvenstveno -fenil-metil, u datom slučaju premošćavajuća C3-Ci2-cikloalkil grupa, prvenstveno cikloheksil, i heteroaril grupa koja sarži 1 ili 2 atoma azota.

n označava 0 ili 1

m označava 1 ili 2, prvenstveno 1.

R<5>može da označava ostatak odabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana morfolinil, piperidinil, piperazinil, piperazinilkarbonil, pirolidinil, tropenil, R -diketo-metilpiperazinil, sulfoksomorfolinil, sulfonilmorfolinil, tiomorfolinil, -NR 8 R 9 i azacikloheptil, prvenstveno piperidinil, morfolinil, pirolidinil, sulfoksomorfolinil, piperazinil, tiomorfolinil ili tropenil grupa.

Ostaci R<6>i R<7>mogu biti isti ili različiti i označavaju vodonik ili Ci-C4-alkil, prvenstveno metil ili etil grupu.

Ostaci R<8>i R<9>mogu biti nesupstituisani azotni supstituenti na R<5>, isti ili različiti i označavaju, ili vodonik ili ostatak odabran iz grupe koju čine Ci-Cć-alkil, prvenstveno metil, etil ili propil grupa, -Ci-C4-alkil-C3-Cio-cikloalkil, prvenstveno -CH2-ciklopropil, C3-Cio-cikloalkil, C6-Ci4-aril, prvenstveno fenil, -Ci-C4-alkil-C6-Ci4-aril, prvenstveno benzil, piranil, piridinil, pirimidinil, piranil, Ci-C4-alkiloksikarbonil, C6-C14-arilkarbonil, Ci-C4-alkilkarbonil, C6-Ci4-arilmetiloksikarbonil, C6-Ci4-arilsulfonil, Ci-C4-alkilsul-fonil i C6-Ci4-aril-Ci-C4-alkilsulfonil grupa.

Naročito je povoljno da supstituent R označava metil, etil ili propil grupu.

Naročito je povoljno da supstituent R<9>označava metil, etil ili propil grupu.

R<10>može biti supstituent izabran iz grupe koju čine OH, NH2-LR<5>, -O-metil i -O-etil, prvenstveno OH, LR<5>, -O-metil ili -O-etil grupa.

Svi ostaci koji označavaju R<1>do R10mogu, u datom slučaju, da budu razgranati i/ili supstituisani.

Pripremanje jedinjenja, na osnovu pronalaska, može da se izvede preme sledeće opisanom postupku A, za sintezu, pri čemu supstituenti opštih formula (Al) do (A9) imaju prethodno navedena značenja. Ovaj postupak treba da posluži za bliže objašnjenje pronalaska, bez njegovog ograničavanja na njegovu sadržinu.

Postupak A

Stupanj 1A

Jedinjenje formule (Al) reaguje sa jedinjenjem formule (A2) radi prevođenja u jedinjenje formule (A3) (Shema 1A). Ova reakcija može da se izvede prema WO 0043369 ili WO 0043372. Jedinjenje (Al) može se komercijalno nabaviti, na primer, od City Chemical LLC, 139 Allings Crossing Road, West Haven, CT, 06516, USA. Jedinjenje (A2) može da se pripremi prema postupcima poznatim iz literature: (a) F. Effenberger, U. Burkhart, J. WillfahrtLiebigs Ann. Chem.1986,314-333; b) T. Fukuyama, C.-K. Jow, M. Cheung,Tetrahedron Lett.1995,36,6373-6374; c) R. K. Olsen,J. Org. Chem.1970,35,1912-1915; d) F.E. Dutton, B.H. ByungTetrahedron Lett.1998,30,5313-5316; e) J. M. Ranajuhi, M. M. JoullieSynth. Commun.1996,26,1379-1384.).

U stupnju 1A, meša se, 1 ekvivalent jedinjenja (Al) i 1 do 1,5 ekvivalenata, povoljno je 1,1 ekvivalent neke baze, povoljno je kalijum-karbonata, kalijum-hidrogenkarbonata, natrij um-karbonata ili natrij um-hidrogenkarbonata, kalcij um-karbonata, naročito je povoljno kalij um-karbonata, u nekom razblaživaču, u datom slučaju, pomešanom sa vodom, na primer, acetonu, tetrahidrofuranu, dietiletru, cikloheksanu, petroletru ili dioksanu, prvenstveno cikloheksanu ili dietiletru.

Na temperaturi od 0 do 15 °C, prvenstveno 5 do 10 °C, dokaplje se 1 ekvivalent neke amino kiseline, formule (A2), rastvoren u nekom organskom rastvaraču, na primer, acetonu, tetrahidrofuranu, dietiletru, cikloheksanu ili dioksanu. Uz mešanje, reakciona smeša se zagreje na temperaturu od 18 °C do 30 °C, prvenstveno oko 22 °C, pa se zatim meša još 10 do 24 sata, prvenstveno oko 12 sati. Zatim se razblaživač otpari, na ostatak se doda voda, pa se smeša dva do tri puta ekstrahuje sa nekim organskim rastvaračem, na primer, dietiletrom ili etilacetatom, prvenstveno etilacetatom. Sjedinjeni organski ekstrakti se osuše pa se rastvarač oddestiliše. Ostatak (jedinjenje A3) može da se upotrebi u stupnju 2 bez prethodnog prečišćavanja.

Stupanj 2A

Redukuje se nitro grupa, jedinjenja (A3), dobijenog u stupnju 1A, pa se ono ciklizuje u jedinjenje formule (A4), (shema 2A).

U stupnju 2A, 1 ekvivalent nitro-jedinjenja (A3) rastvori se u nekoj kiselini, povoljno je glacijalnoj sirćetnoj kiselini, mravljoj kiselini ili vodenom rastvoru sone kiseline, prvenstveno glacijalnoj sirćetnoj kiselini, pa se zagreje na 50 do 70 °C, prvenstevno na oko 60 °C. Zatim se dodaje redukciono sredstvo, na primer cink, kalaj ili gvožđe, prvenstveno gvožđe u prahu, sve do završetka egzotermne reakcije, pa se meša 0,2 do 2 sata, prvenstveno 0,5 sati, na 100 do 125 °C, prvenstveno na oko 117 °C. Posle hlađenja na sobnu temperaturu odfiltrira se so gvožđa, pa se rastvarač oddestiliše. Ostatak se prenese u neki rastvarač ili smešu rastvarača, na primer, etilacetat ili dihlormetan/metanol 9/1 i poluzasićeni rastvor NaCl, pa se profiltrira, na primer, preko infuzorijske zemlje (kizelgur). Organska faza se osuši i upari. Ostatak (jedinjenje (A4)) može da se prečisti, hromatografski ili putem kristalizacije, ili se kao sirov proizvod koristi za sintezu, u stupnju 3A.

Stupanj 3A

Jedinjenje (A4), dobijeno u stupnju 2A, može putem elektroflne supstitucije, prema shemi 3A, da se prevede ujedinjenje formule (A5).

U stupnju 3A, 1 ekvivalent amida formule (A4), rastvori se u nekom organskom rastvaraču, na primer, dimetilformamidu ili dimetilacetamidu, prvenstveno dimetilacetamidu, pa se ohladi na oko -5 do 5 °C, prvenstveno 0 °C.

Zatim se doda 0,9 do 1,3 ekvivalenta natrijum-hidrida i 0,9 do 1,3 ekvivalenta nekog reagensa za metilovanje, na primer, metiljodida. Reakciona smeša se 0,1 - 3 sata, prvenstveno 1 sat, meša na oko 0 do 10 °C, prvenstveno na oko 5 °C, i u datom slučaju, može da se ostavi još 12 sati na temperaturi u tom opsegu. Reakciona smeša se izliva u ledenu vodu pa se talog odvaja. Ostatak (jedinjenje (A5)), može da se prečisti hromatografski, prvenstveno preko silikagela, ili putem kristalizacije, ili se kao sirovi proizvod koristi u sintezi, u stupnju 4A.

Stupanj 4A

Aminacija jedinjenja (A5), dobijenog u stupnju 3A, uz stvaranje jedinjenja formule (A9) (shema 4A), može da se izvede prema postupcima poznatim u literaturi, za varijantu 4.1 A, (a) M.P.V. Boarland, J.F.W.McOmie J. Chem. Soc.1951, 1218-1221;

b) F. H. S. Curd, F. C. RoseJ. Chem. Soc.1946, 343-348., 4.2 A (a) BanksJ. Am. Chem. Soc.1944,66, 1131b) Ghosh andĐo\\ y J. Indian Chem. Soc. 1981, 58, 512-513;c) N. P. Reddy and M. TanakaTetrahedron Lett. 1997, 38, 4807-4810.

Na primer, prema varijanti 4.1 A, 1 ekvivalent jedinjenja (A5) i 1 do 3 ekvivalenta, prvenstveno oko 2 ekvivalenta jedinjenja (A6), bez rastvarača, ili sa nekim organskim rastvaračem, kao na primer, sulfolan, dimetilformamid, dimetilacetamid, toluol, N-metilpirolidon, dimetilsulfoksid ili dioksan, prvenstveno sulfolan, zagreva se, u toku 0,1 do 4 sata, prvenstveno 1 sat, na 100 do 220 °C, prvenstveno na oko 160 °C. Posle hlađenja, proizvod (A9) kristališe dodavanjem organskih rastvarača, ili smeše organskih rastvarača, na primer, dietiletar/metanola, etilacetata, metilenhlorida, ili dietiletra, prvenstveno dietiletar/metanola 9/1, ili se prečišćava hromatografski.

Na primer, prema varijanti 4.2A, 1 ekvivalent jedinjenja (A5) i 1 do 3 ekvivalenta jedinjenja (A6), meša se uz refluks 1 do 48 sati, prvenstveno oko 5 sati, sa kiselinom, na primer 1-10 ekvivalenata 10-38%-ne sone kiseline i/ili sa nekim alkoholom, na primer, etanolom, propanolom, butanolom, prvenstveno etanolom.

Istaloženi proizvod (A9) se odfiltrira i, u datom slučaju, opere vodom, osuši, pa iskristališe u nekom pogodnom organskom rastvaraču.

Na primer, prema varijanti 4.3A, 1 ekvivalent jedinjenja (A5) i 1 do 3 ekvivalenta jedinjenja (A7), rastvori se u nekom rastvaraču, na primer, toluolu ili dioksanu, pa se dodaje neki fosfinski ligand, na primer 2,2'-bis-(difenilfosfino)-l,l'-binaftil, i neki paladijumski katalizator, na primer, tris(dibenzilidenaceton)-dipaladijum(0), i neka baza, na primer, cezijum-karbonat, pa se uz refluks zagreva 1-24 h, prvenstveno 17 h. Reakciona smeša se, na primer, prečisti preko silikagela pa se proizvod (A8) izdvoji iz rastvora ili se dobija putem odgovarajuće kristalizacije.

Proizvod (A8) se rastvori u nekom pogodnom rastvaraču, na primer, dioksanu pa se doda kiselina, na primer, polukoncentrovana sona kiselina, na primer, u odnosu, rastvarač prema kiselini 3:1. Zatim se smeša uz refluks zagreva 1-48 h, na primer 12 h, pa se izdvojeni talog odvoji. U datom slučaju, proizvod (A9) se prečisti kristalizacijom.

Stupanj 5A

Varijanta 5.1 A:

Na primer, 1 ekvivalent jedinjenja (A9) rastvori se sa 1 ekvivalentom nekog reagensa za aktiviranje, na primer, 0-benzotriazolil-N,N,N',N'-tetrametiluronijumtetrafluoroborat (TBTU) i nekom bazom, na primer, oko 1,5 ekvivalenta diizopropiletilamina (DIPEA), u nekom organskom razblaživaču, na primer, dihlormetan, tetrahidrofuran, dimetilformamid, N-metilpirolidon, dimetilacetamid, prvenstveno dihlormetan ili dimetilformamid. Posle dodavanja 1 ekvivalenta amina (A 10), reakciona smeša se 0,1 do 24 sata, prvenstveno oko 2 sata, meša na 20 °C do 100 °C. Proizvod formule (Ali) dobij a se, na primer, kristalizacijom ili hromatografskim prečišćavanjem.

Nova jedinjenja opšte formule (I), mogu da se sintetizuju analogno sledećim primerima sinteze. Ovi primeri služe samo kao egzemplarni postupci, radi podrobnijeg objašnjenja pronalaska i njima se predmet pronalaska ne ograničava.

U daljem će takođe biti opisano pripremanje nekih međuproizvoda koji se koriste za sintezu navedenih primera.

Pripremanje kiselina

Za sintezu jedinjenja u primeru 94 i 95, prvo se priprema međuproizvod Zl

kao što je u daljem opisano.

U 300 ml dihlormetana uneto je 50.0 g (0.48 mol) D-alanin-metilestra x HC1 i 49.1 g (0.50 mol) cikloheksanona, pa je zatim dodato 41.0 g (0.50 mol) natrijum-acetaat i 159.0 g (0.75 mol) natrijum-triacetoksiborhidrida. Mešano je tokom noći, pa je zatim dodato 300 ml 10%-nog rastvora natrijum-hidrogenkarbonata. Vodena faza je ekstrahovana dihlormetanom. Sjedinjene organske faze su oprane sa 10%-nim rastvorom natrijum-hidrogenkarbonata, osušene preko Na2S04pa uparene.

Prinos: 72.5 g jedinjenja Zla (bistra tečnost)

U 500 ml vode uneto je 72.5 g jedinjenja Zla, pa je dodato 76.6 g (0.39 mol) 2,4-dihlor-5-nitropirimidina, u 500 ml dietiletra. Pri temperaturi od -5 °C dokapano je 100 ml 10%-nog rastvora kalij um-hidrogenkarbonata. Mešano je, 3 h na -5 °C i još 12 h na sobnoj temperaturi. Organska faza je odvojena pa osušena preko Na2S04. Proizvod je iskristalisao pri uparavanju.

Prinos: 48.0 jedinjenja Zlb (žuti kristali).

U 350 ml glacijalne sirćetne kiseline rastvoreno je 48.0 g jedinjenja Zlb, pa zagrejano na 60 °C. U porcijama je dodato 47.5 g gvožđa u prahu pri čemu je temperatura porasla na 105 °C. Reakciona smeša je tri sata mešana na 80 °C, zatim je topla profiltrirana preko celuloze, pa uparena. Ostatak je razmućen u vodi i etilacetatu, odsisan, pa je talog opran etilacetatom. Filtrat je opran razblaženim amonijakom i vodom, organska faza je osušena preko Na2S04, profiltrirana preko aktivnog uglja i uparena. Dobijena je svetlo-siva čvrsta supstanca.

Prinos: 29.5 g jedinjenja Zle (svetlo-sivi kristali).

U 300 ml dimetilacetamida uneto je 32.1 g jedinjenja Zle, pa je dodato 13 ml (0.2 mol) metiljodida. Na -5 °C u porcijama je dodato 6.4 g (0.16 mol) natrijum-hidrida, kao 60%-ne disperzije u mineralnom ulju. Posle 2 h reakciona smeša je izlivena u 800 ml ledene vode. Izdvojeni talog je odsisan, pa opran petroletrom.

Prinos: 33.0 g jedinjenja Zid (bež kristali).

U 50 ml etanola i 120 ml vode suspendovano je 4.0 g jedinjenja Zid i 2.3 g (15 mmol) 4-amino-3-metilbenzoeve kiseline, dodato je 2 ml konc. sone kiseline, pa je 48 h zagrevano uz refluks. Talog, izdvojen pri hlađenju, odsisan je i opran vodom, etanolom i dietiletrom.

Prinos: 2.9 g jedinjenja Zl (bezbojni kristali).

Za sintezu jedinjenja iz primera 188 i 203, prvo je pripremljen međuproizvod Z2

kako je u daljem opisano.

U rastvor 128.2 g (0.83 mol) D-alanin-etilestra x HC1 i 71.5 g (0.85 mol) ciklopentanona, u 1500 ml dihlormetana, dodato je 70.1 g (0.85 mol) natrijum-acetata i 265.6 g (1.25 mol) natrijum-triacetoksiborhidrida. Reakciona smeša je 12 h mešana pa je zatim izlivena u 1.5 lit. 10%-nog rastvora natrijum-hidrogenkarbonata. Vodena faza je ekstrahovana dihlormetanom. Sjedinjene organske faze su osušene preko Na2SC>4 pa uparene.

Prinos: 143.4 g jedinjenja Z2a (bezbojno ulje).

U 500 ml vode uneto je 66.0 g jedinjenja Z2a, pa je dodato 85.0 g (0.44 mol) 2,4-dihlor-5-nitropirimidina, u 500 ml dietiletra. Na -5 °C dokapano je 100 ml 10%-nog rastvora kalij um-hidrogenkarbonata, pa je reakciona smeša mešana 48 h, na sobnoj temperaturi. Vodena faza je ekstrahovana dietiletrom, sjedinjene organske faze su osušene preko Na2SC>4 pa uparene. Tamno-crvena čvrsta supstanca je razmućena sa petroletrom i odsisana.

Prinos: 88.0 g jedinjeja Z2b (žuti kristali)

U 1000 ml glacijalne sirćetne kiseline rastvoreno je 88.0 g jedinjenja Z2b, zagrejano na 60 °C, pa je u porcijama dodato 85 g gvožđa u prahu, pri čemu je temperatura porasla na 110 °C. Reakciona smeša je 1 h mešana na 60 °C, zatim je topla profiltrirana preko celuloze pa uparena. Čvrsta braon supstanca je razmućen u 700 ml vode, pa odsisana.

Prinos: 53.3 g jedinjenja Z2c (bledo braon kristali).

U 300 ml dimetilacetamida rastvoreno je 53.3 g jedinjenja Z2c, pa je dodato 13 ml (0.21 mol) metiljodida. Na -5 °C u porcijama je dodato 5.0 g (0.21 mol) natrijum-hidrida, kao 60%-ne disperzije u mineralnom ulju. Posle 12 h reakciona smeša je izlivena u 1000 ml ledene vode, i nastali talog je odsisan.

Prinos: 40.0 g jedinjenja Z2d (bezbojni kristali).

U 25 ml etanola i 60 ml vode suspendovano je 4.0 g jedinjenja Z2d i 2.8 g (16 mmol) 4-amino-3-hlorbenzoeve kiseline, dodato je 3 ml konc. sone kiseline, pa je 43 h zagrevano uz refluks. Talog, izdvojen pri hlađenju, odsisan je i opran vodom, etanolom i dietiletrom.

Prinos: 0.9 g jedinjenja Z2 (bezbojni kristali).

Za sintezu jedinjenja u primerima 19, 21, 22, 23, 45, 55, 58, 116, 128, 131, 133, 134, 136,138, 177, 217, 231, 239, 46, 184, 166 i 187 prvo je sintetizovan međuproizvod Z3.

kao što je u daljem opisano.

U 540 ml metanola suspendovano je 54.0 g (0.52 mol) D-2-aminobuterne kiseline, pa je uz hlađenje ledom polako dodato 132 g (1.1 mol) tionilhlorida. Uz refluks, zagrevano je 1.5 h pa je na kraju upareno. U dobijeno ulje je dodato 540 ml terc.-butilmetiletra pa su dobijeni bezbojni kristali odsisani.

Prinos: 78.8 g jedinjenja Z3a (bezbojni kristali).

U 800 ml dihlormetana rastvoreno je 74.2 g jedinjenja Z3a i 43.5 ml (0.49 mol) ciklopentanona. Posle dodavanja 40.0 g (0.49 mol) natrijum-acetata i 150.0 g (0.71 mol) natrijum-triacctoksiborhidrida, na 0 °C, mešano je 12 h na sobnoj temperaturi, pa je onda dodato 500 ml 20%-nog rastvora natrijum-hidrogenkarbonata. Vodena faza je ekstrahovana dihlormetanom. Sjedinjene organske faze su oprane vodom, osušene preko MgS04i uparene.

Prinos: 85.8 g jedinjenja Z3b (bledo žuto ulje)

U 600 ml acetona suspendovano je 40.0 g jedinjenja Z3b i 30.0 g (0.22 mol) kalijum-karbonata, pa je uz hlađenje ledom dodato 45.0 g (0.23 mol) 2,4-dihlor-5-nitropiri-midina, u 200 ml acetona. Posle 12 h dodato je još 5.0 g 2,4-dihlor-5-nitropirimidina pa je mešano 3 h. Reakciona smeša je uparena, preneta u 800 ml etilacetata i 600 ml vode, pa je vodena faza ekstrahovana etilacetatom. Sjedinjene organske faze su oprane vodom, osušene preko MgSC>4 i uparene.

Prinos: 75.0 g jedinjenja Z3c (braon ulje).

U 650 ml glacijalne sirćetne kiseline rastvoreno je 100 g jedinjenja Z3c, pa je u porcijama dodavano 20 g gvožda u prahu, na 70 °C. Mešano je 1 h na 70 °C, zatim 1.5 h na 100 °C, pa je još toplo profiltrirano preko infuzorijske zemlje. Reakciona smeša je uparena, preneta u metan/dihlormetan, naneta na silikagel, pa je u Soksletovom ekstrakcionom aparatu prečišćena pomoću etilacetata. Rastvarač je uklonjen a ostatak je razmućen sa metanolom.

Prinos: 30.0 g jedinjenja Z3d (svetlo-braon kristali).

U 250 ml dimetilacetamida uneto je 25.0 g jedinjenja Z3d i 6.5 ml (0.1 mol) metiljodida, pa je na -10 °C dodato 3.8 g (0.95 mol) natrijum-hidrida, kao 60%-ne disperzije u mineralnom ulju. Mešano je 20 min na 0 °C, zatim 30 min na sobnoj temperaturi pa je na kraju dodat led. Reakciona smeša je uparena pa je dodato 300 ml vode. Nastali talog je odsisan i opran petroletrom.

Prinos: 23.0 g jedinjenja Z3e (bezbojna čvrsta supstanca).

U 90 ml etanola i 350 ml vode, suspendovano je 6.0 g jedinjenja Z3e i 5.1 g (31 mmol) 4-amino-3-metoksibenzoeve kiseline, dodato je 3.5 ml konc. sone kiseline, pa je 48 sati zagrevano uz refluks. Reakciona smeša je uparena, ostatak je razmućen sa metanol/dietiletrom pa je stvoreni talog odsisan. Prinos: 6.3 g jedinjenja Z3 (svetio bež kristali).

Za sintezu jedinjenja iz primera 81, 82, 93 i 137, prvo je pripremljen međuproizvod Z4

kao što je u sledećem opisano.

U 300 ml dihlormetana rastvoreno je 25.0 g (0.19 mol) 1-aminociklopropan-l-karbonske kiseline-etilestra x HC1 i 16.8 g (0.20 mol) ciklopentanona, pa je dodato 16.4 g (0.20 mol) natrijum-acetata i 61.7 g (0.29 mol) natrij um-triacetoksiborhidrida. Mešano je u toku noći, pa je zatim reakciona smeša izlivena u 400 ml 10%-nog rastvora natrijum-hidrogenkarbonata. Vodena faza je ekstrahovana dihlormetanom. Sjedinjene organske faze su osušene preko Na2S04pa uparene.

Prinos: 34.5 g jedinjenja Z4a (bezbojno ulje).

U smešu 34.5 g jedinjenja Z4a, u 350 ml vode, dodato je 42.5 g (0.22 mol) 2,4-dihlor-5-nitropirimidina, u 350 ml dietiletra. Na -5 °C dodato je 80 ml 10%-nog rastvora kalij um-hidrogenkarbonata pa je tokom noći mešano na sobnoj temperaturi. Vodena faza je ekstrahovana dietiletrom. Sjedinjene organske faze su osušene preko Na2SC>4pa uparene.

Prinos: 53.8 g jedinjenja Z4b (braon ulje).

U 200 ml glacijalne sirćetne kiseline rastvoreno je 20.1 g jedinjenja Z4b pa je na 60 °C, u porcijama, dodavano 19.1 g gvožđa u prahu, pri čemu je temperatura porasla na 100 °C. Mešano je 3 h na 60 °C, zatim je odsisano preko celuloze i upareno. Ostatak je razmućen u vodi i etilacetatu pa je žuti talog odsisan. Filtrat je opran razblaženim amonijakom i vodom, organska faza je osušena preko Na2S04i uparena. Posle dodavanja dietiletra iskristalisao je dalji proizvod.

Prinos: 4.0 g jedinjenja Z4c (žuti kristali).

U 100 ml dimetilacetamida rastvoreno je 7.8 g jedinjenja Z4c i 2.6 ml (0.04 mol) metiljodida, pa je na -5 °C, u porcijama, dodat 1.5 g (0.04 mol) natrijum-hidrida, kao 60%-ne disperzije u mineralnom ulju. Posle 2 h reakciona smeša je izlivena u ledenu vodu, a stvoreni talog je odsisan.

Prinos: 7.5 g jedinjenja Z4d (bledo braon kristali).

U 40 ml etanola i 80 ml vode suspendovano je 3.0 g jedinjenja Z4d i 1.9 g (11 mol) 4-amino-3-metoksibenzoeve kiseline, dodato je 2 ml konc. sone kiseline, pa je 20 h zagrevano uz refluks. Dodato je još 0.5 g 4-amino-5-metoksibenzoeve kiseline pa je još 48 h zagrevano uz refluks. Talog, izdvojen pri hlađenju, odsisan je i opran vodom, etanolom i dietiletrom.

Prinos: 2.1 g jedinjenja Z4 (bezbojni kristali), U.: 222-223 °C.

Za sintezu jedinjenja iz primera 162, 43, 53, 161, 202, 211, 215 i 212, prvo je pripremljen međuproizvod Z5

kao što je u sledećem opisano.

Smeša 73.4 ml (0.5 mol) 2-bromizobuterne kiseline etilestra, 87.1 (0.75 mol) 3-metil-l-butilamina, 82.5 (0.6 mol) natrij um-jodida i 76.0 (0.6 mol) kalij um-karbonata, u 1000 ml etilacetata, 3 dana je grejana uz refluks. Prisutne soli su odfiltrirane pa je filtrat uparen.

Prinos: 97.0 g jedinjenja Z5a (crveno ulje).

U 500 ml acetona suspendovano je 49.0 g (0.25 mol) 2,4-dihlor-5-nitropirimidina i 38.3 g (0.28 mol) kalij um-karbonata, pa je na 0 °C dodato 93.0 g jedinjenja Z5a, u 375 ml acetona. Reakciona smeša je tokom noći mešana, na sobnoj temperaturi, profiltrirana i uparena. Ostatak, rastvoren u etilacetatu, opran je vodom, pa je organska faza osušena preko MgS04i uparena.

Prinos: 102.7 g jedinjenja Z5b (braon ulje).

U 350 ml glacijalne sirćetne kiseline rastvoreno je 22.7 g jedinjenja Z5b, pa je na 60 °C u porcijama dodato 17,4 g gvožđa u prahu. Posle završenog dodavanja, 0.5 h je zagrevano uz refluks, odfiltrirano je još vrelo, pa upareno. Ostatak je prenet u 200 ml dihlormetan/metanola (9:1) pa je opran rastvorom natrijum-hlorida. Organska faza je odsisana preko infuzorijske zemlje, osušena preko MgS04, uparena pa prečišćena hromatografijom na koloni (eluent: etilacetat/cikloheksan 1:1).

Prinos: 1.9 g jedinjenja Z5c (bezbojni kristali).

U 32 ml dimetilacetamida rastvoreno je 1,9 g jedinjenja Z5c, pa je uz hlađenje ledom dodato 0.3 g (7 mmol) natrijum-hidrida, kao 60%-ne disperzije u mineralnom ulju. Posle 10 min dodato je 0.5 ml (7 mmol) metiljodida pa je na sobnoj temperaturi mešano 3 h. Reakciona smeša je uparena pa je dodata voda. Nastali talog je odsisan i opran sa petroletrom.

Prinos: 1.6 g jedinjenja Z5d (bezbojni kristali).

U 200 ml dioksana i 80 ml vode, suspendovano je 14-0 g jedinjenja Z5d i 10.0 g (0.08 mol) 4-amino-3-metoksibenzoeve kiseline, dodato je 10 ml konc. sone kiseline pa je 40 h grejano uz refluks., Talog, izdvojen pri hlađenju, odsisan je i opran vodom, dioksanom i dietiletrom.

Prinos: 13.9 g jedinjenja Z5 (bezbojni kristali).

Za sintezu jedinjenja iz pimera 88, 194, 229 i 89, prvo jc pripremljen međuproizvod Z6

kao stoje u sledećem opisano.

U 80 ml 0.5 M sumporne kiseline uneto je 6.0 g (0.06 mol) L-2-aminobuterne kiseline, pa je na 0 °C dodato 5.5 g (0.08 mol) natrij um-nitrita, u 15 ml vode. Reakciona smeša je 22 h mešana na 0 °C, dodat je amonijum-sulfat pa je profiltrirano. Filtrat je ekstrahovan dietiletrom a sjedinjene organske faze su osušene preko MgS04i uparene.

Prinos: 6.0 g jedinjenja Z6a (žuto ulje).

U 200 ml metanola, uz hlađenje ledom, jedno za drugim je dodato 65.0 ml (0.89 mol) tionilhlorida i 76.0 g jedinjenja Z6a, u 50 ml metanola. Na temperaturi od 0 °C mešano je 1 h, a 2 h na sobnoj temperaturi, pa su onda metanol i preostali tionilhlorid uklonjeni u vakuumu, na 0 °C.

Prinos: 40.0 g jedinjenja Z6b (žuto ulje).

U 150 ml dihlormetana uneto je 30.0 ml (0.17 mol) anhidrida trifluormetansulfonske kiseline, pa je uz hlađenje ledom, u toku jednog sata dodavan rastvor 20.0 g jedinjenja Z6b i 14.0 ml (0.17 mol) piridina, u 50 ml dihlormetana. Na sobnoj temperaturi mešano je 2 h, nastale soli su odsisane pa zatim oprane sa 100 ml vode. Organska faza je osušena preko MgS04i uparena.

Prinos: 42.0 g jedinjenja Z6c (svetlo-žuto ulje).

U rastvor 15.5 ml (0.17 mol) anilina i 24.0 ml (0.17 mol) trietilamina, u 400 ml dihlormetana, uz hlađenje ledom dokapano je, u toku jednog sata, 42.0 g jedinjenja Z6c, u 200 ml dihlormetana. Na sobnoj temperaturi je mešano 1 h, pa još 2 h na 35 °C. Reakciona smeša je oprana vodom, osušena preko MgS04i uparena. Dobijeni ostatak je prečišćen destilacijom (95-100 °C, 1* IO"3 mbar).

Prinos: 14.0 g jedinjenja Z6d (bezbojno ulje).

U 100 ml acetona suspendovano je 14.0 g jedinjenja Z6d i 16.0 g (0.1 mol) kalijum-karbonata, pa je an 10 °C dodato 16.0 g (0.08 mol) 2,4-dihlor-5-nitropirimidina. Mešano je 4 h na 40 °C, nastale soli su odsisane a filtrat je uparen. Ostatak je prenet u 300 ml etilacetata pa opran vodom. Organska faza je osušena preko MgS04i uparena.

Prinos: 312.0 g jedinjenja Z6e (braon ulje).

U 200 ml glacijalne sirćetne kiseline rastvoreno je 31.0 g jedinjenja Z6e, pa je na 60 °C, u porcijama, dodavano 10 g gvožđa u prahu pri čemu je temperatura porasla na 85 °C. Mešano je još jedan sat na 60 °C, proceđeno preko infuzorijske zemlje pa upareno. Ostatak je razmućen sa metanolom.

Prinos: 4.5 g jedinjenja Z6f (braon kristali).

U mešavinu 4.5 g jedinjenja Z6f i 1.0 ml (16 mmol) metiljodida, u 100 ml dimetilacetamida, na -20 °C, u procijama je dodato 0.6 g (16 mmol) natrijum-hidrida, kao 60%-ne disperzije u mineralnom ulju. Posle lh u reakcionu smešu je dodato 50 ml vode pa je upareno.

Ostatak je razmućen u 200 ml vode, talog je odsisan i opran petroletrom.

Prinos: 4.5 g jedinjenja Z6g (bezbojni kristali).

Suspenzija 1.5 g jedinjenja Z6g i 1.4 g (8 mmol) 4-amino-3-metoksibenzoeve kiseline metilestra, u 30 ml toluola, uz refluks je 17 h zagrevana sa 0.4 g (0.6 mmol) 2,2'-bis(difenilfosfino)-l,l'-binaftila, 0.23 g (0.3 mmol) tris(dibenzilidenaceton)-dipaladi-jum(0)-a i 7.0 g (21 mmol) cezijum-karbonata. Reakciona smeša je naneta na silikagel pa je prečišćena hromatografijom na koloni (eluent: dihlormetan/metanol 9:1).

Prinos: 1.7 g jedinjenja Z6h (žuti kristali).

U 50 ml dioksana rastvoreno je 1.7 g jedinjenja Z6h, dodato je 15 ml polukoncen-trovane sone kiseline pa je 12 h zagrevano uz refluks. Posle hlađenja nastali talog je odsisan.

Prinos: 1.1 g jedinjenja Z6 (bezbojna čvrsta supstanca).

Za sintezu jedinjenja iz primera 26, 20, 32, 56, 101, 112 i 209, prvo je pripremljen međuproizvod Z7

kao što je u daljem opisano.

U 500 ml dihlormetana i 35 ml acetona suspendovano je 50.0 g (0.36 mol) D-alanin-metilestra x HC1, pa je dodato 30.0 g (0.37 mol) natrijum-acetata i 80.0 g (0.38 mol) natrijum-triacetoksiborhidrida. Mešano je 12 h pa je zatim izliveno u 400 ml 10%-nog rastvora natrijum-hidrogenkarbonata. Organska faza je osušena preko Na2S04i uparena. Prinos: 51.0 g jedinjenja Z7a (žuto ulje).

U suspenziju 51.0 g jedinjenja Z7a, u 450 ml vode, dodato je 80.0 g (0.41 mol) 2,4-dihlor-5-nitropiridina, u 450 ml dietiletra. Na -5 °C dokapano je 100 ml 10%-nog rastvora kalijum-hidrogenkarbonata. Reakciona smeša je mešana 3 h, organska faza je osušena preko Na2S04i uparena.

Prinos: 74 g jedinjenja Z7b (žuto ulje).

U 200 ml glacijalne sirćetne kiseline rastvoreno je 18.6 g jedinjenja Z7b, pa je na 60 °C, u porcijama dodato 20.0 g dvožđa u prahu. Mešano je 2 h na 60 °C pa je zatim odsisano preko celuloze. Ostatak je rastvoren u etilacetatu pa opran vodom i konc. amonijakom. Organska faza je osušena preko Na2S04pa uparena. Ostatak je iskristalisan iz dietiletra.

Prinos: 9.8 g jedinjenja Z7c (bezbojni kristali).

U 200 ml dimetilacetamida rastvoreno je 17.0 g jedinjenja Z7c i 7 ml (0.1 mol) metiljodida, pa je na -5 °C dodato 4.0 g (0.1 mol) natrijum-hidrida, kao 60%-ne disperzije u mineralnom ulju. Reakciona smeša je mešana 30 min pa je zatim izlivena u 300 ml ledene vode. Stvoreni talog je odsisan pa razmućen u petroletru.

Prinos: 14.8 g jedinjenja Z7d (bež kristali).

Na 210 °C, 30 min, zagrevano je 0.9 g jedinjenja Z7d i 1.5 g (9 mmol) 4-amino-3-metoksibenzoeve kiseline, posle hlađenja ostatak je razmućen u etilacetatu pa je dobijeni talog odsisan.

Prinos: 1.2 g jedinjenja Z7 (sivi kristali).

Analogno opisanim sintezama pripremljene su, na primer, sledeće kiseline:

Sinteza aminskih ( gradivnih) jedinica L- R5

Sledeći amini su dobijeni kao što sledi:

1,1 -dimetil-2-dimetilamino-1 -il-etilamin i 1,1 -dimetil-2-piperidin-1 -il-etilamin

Jedinjenja su pripremljena prema sledećim literaturnim podacima: a) S. Schuetz et al.Arzneimittel- Forschung1971,21,739-763, b) V.M. Belikov et al.Tetrahedron1970,26, 1199-1216,c) E.B. Butler andMcMillan J. Amer. Chem. Soc.1950, 72, 2978.

Drugi amini su pripremljeni, prema opisanoj literaturi, na osnovu modifikovanih postupaka, kao što sledi.

1, 1 - dimetil- 2- morfolin- 1 - il- etilamin

Ledom je rashlađeno 8.7 ml morfolina i 9.3 ml 2-nitropropana, pa je polako dokapano (< 10 °C), 7.5 ml formaldehida (37%) i 4 ml 0.5 mol/lit. rastvora NaOH. Zatim je mešano, 1 h na 25 °C i 1 h na 50 °C. Rastvor je tretiran sa vodom i etrom pa je vodena faza 3x ekstrahovana etrom. Sjedinjene organske faze su osušene preko Na2SC>4, dodat je HC1 u dioksanu (4 mol/lit.), pa je nastali talog odsisan.

Prinos: 21.7 g belog praha.

U 80 ml metanola rastvoreno je 5 g belog praha, pa je posle dodavanja 2 g Reni nikla 40 min tretirano vodonikom, pri 3.45 bara, na 35 °C. Dobijeno je 3.6 g l,l-dimetil-2-morfolin-l-il-etilamina.

Analogno tom uputstvu pripremljeni su sledeći amini:

1, 1 - dimetil- N- metilpiperazin- 1 - il- etilamin

1, 1 - dimetil- 2- pirolidin- 1 - il- etilamin Sinteza 13- dimorfolin- 2- amino- propana

U 80 ml metanola rastvoreno je 5 g l,3-dimorfolin-2-nitropropana, firme Aldrich, pa je posle dodavanja 2 g Reni nikla 5.5 h tretirano vodonikom, pri 3.45 bara, na 30 °C. Dobijeno je 4.2 g l,3-dimorfolin-2-amino-propana.

4- aminobenzilmorfolin

Pripremanje ovog amina opisano je u sledećem literaturnom podatku: S. Mitsuru et al.J.

Med. Chem. 2000, 43, 2049-2063.

4- amino- 1 - tetrahidro- 4H- piran- il- piperidin

U 250 ml CH2CI2rastvoreno je 20 g (100 mmol) 4-terc.-butiloksikarbonil-aminopiperidina pa je, na sobnoj temperaturi 12 h, mešano sa 10 g (100 mmol) tetrahidro-4H-piran-4-ona i 42 g (200 mmol) NaBH(OAc)3. Zatim su dodati voda i kalijum-karbonat, organska faza je odvojena, osušena, pa je rastvarač uklonjen pod vakuumom. Ostatak je rastvoren u 200 ml CH2CI2, pa je sa 100 ml trifluorsirćetne kiseline mešano 12 h, na sobnoj temperaturi. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, ostatak je prenet u CHCI3, pa je ponovo uparen, zatim je prenet u aceton, pa je hidrohlorid istaložen pomoću etarskog rastvora HC1.

Prinos: 14.3 g (56%).

cis- i trans- 4- morfolino- cikloheksilamin

dibenzil- 4- morfolino- cikloheksilamin

U 100 ml CH2CI2rastvoreno je 3.9 g (30 mmol) 4-dibenzilcikloheksanona pa je, na sobnoj temperaturi, 12 h mešano sa 3.9 g (45 mmol) morfolina i 9.5 g (45 mmol) NaBH(OAc)3. Zatim su dodati voda i kalijum-karbonat, organska faza je odvojena, osušena, pa je rastvarač uklonjen pod vakuumom. Ostatak je prečišćen preko kolone sa silikagelom (ca. 20 ml silikagela; ca. 500 ml etilacetat 90/metanol 10 + 1% konc. amonijaka). Odgovarajuće frakcije su uparene u vakuumu.

Prinos 6.6 g (60%) cis-izomera i 2 g (18%) trans-izomera.

Alternativno, trans-dibenzil-4-morfolino-cikloheksilamin može da se pripremi na sledeći način: U 300 ml MeOH rastvoreno je 33 g (112 mmol) 4-dibenzilcikloheksanona, dodato je 17.4 g (250 mmol) hidroksilamin-hidrohlorida, pa je 4 h mešano na 60 °C. Rastvarač je uklonjen u vakuumu, dodato je 500 ml vode i 50 g kalij um-karbonata, pa je dvaput ekstrahovano sa po 300 ml dihlormetana. Organska faza je osušena, koncentrovana u vakuumu, ostatak iskristalisan u petroletru, rastvoren je u 1,5 lit. EtOH pa je zagrejan na 70 °C. U to je, u porcijama, dodato 166 g natrijuma pa je uz refluks zagrevano sve dok se natrijum nije rastvorio. Rastvarač je uklonjen u vakuumu, na ostatak je dodato 100 ml vode, pa je dvaput ekstrahovano sa po 400 ml etra. Organska faza je oprana vodom, osušena, uparena u vakuumu, pa je na koloni izolovan trans-izomer (ca. 1,5 lit. silikagela; ca. 2 lit.etilacetat 80/metanol 20 + 2% konc. amonijaka).

Prinos: 12.6 g (41,2%).

U 90 ml DMF rastvoreno je 6.8 g (23 mmol) trans-l-amino-4-dibenzilaminocikloheksa-na pa je sa 5 ml (42 mmol) 2,2'-dihloretiletra i 5 g kalij um-karbonata 8 h mešano na 100 °C. Posle hlađenja dodato je 30 ml vode, istaloženi kristali su odsisani i prečišćeni pomoću kratke kolone (ca. 20 ml silikagela, ca. 100 ml etilacetata). Ostatak je, kao dihidrohlorid, iskristalisan iz metanola i konc. HC1.

Prinos: 7.3 g (72,4%).

trans- 4- morfolino- cikloheksilamin

U 100 ml MeOH rastvoreno je 7.2 g (16.4 mmol) trans-dibenzil-4-morfolinocikloheksilamina, pa je sa 1.4 g Pd/C (10%) hidrogenovano na 35-50 °C. Rastvarač je uklonjen u vakuumu a ostatak je iskristalisan iz etanola i konc HC1. Prinos: 3.9 g (93%); t.t: 312 °C.

Analogno tome može da se pripremi cis-izomer.

cis- 1 trans- 4- pipendino- cikloheksilamin

trans- dibenzil- 4- piperidino- cikloheksilamin

U 50 ml DMF rastvoreno je 2.0 g (6.8 mmol) trans-1-amino-4-dibenzilaminociklo-heksana (v. primer 2), pa je sa 1.6 g (7 mmol) 1,5-dibrompentana i 2 g kalijum-karbonata mešano 48 h, na sobnoj temperaturi. Ohlađeno je, dodata je voda, dvaput je ekstrahovano sa po 100 ml dihlormetana, osušeno je, pa je rastvarča uklonjen u vakuumu. Ostatak je prečišćen na koloni sa silikagelom (ca. 100 ml silikagela, ca. 500 ml etilacetat 80/metanol 20 + 1% konc. amonijak). Odgovarajuće frakcije su uparene u vakuumu pa iskristalisane iz petroletra.

Prinos: 1.2 g (49%).

trans- 4- piperidino- cikloheksilamin

U 35 ml MeOH rastvoreno je 1.7 g (4.8 mmol) trans-dibenzil-4-piperidino-ciklohek-silamina, pa je sa 350 mg Pd/C (10%) hidrogenovano na 20 °C. Rastvarač je uklonjen u vakuumu a ostatak je iskristalisan iz etanola i konc HC1.

Prinos: 1.1 g (78%).

Analogno tome može da se pripremi cis-izomer.

cis- i trans- 4-( 4- fenil- piperazin- l- il)- cikloheksilamin

U 50 ml dihlormetana rastvoreno je 4.1 g (25.3 mmol) 4-dibenzilcikloheksanona pa je, na sobnoj temperaturi, 12 h mešano sa 7.4 g (25.3 mmol) N-fenilpiperazina i 7.4 g (35 mmol) NaBH(OAc)3. Zatim su dodati voda i kalijum-karbonat, organska faza je odvojena, osušena, pa je rastvarač uklonjen pod vakuumom. Ostatak je prečišćen na koloni sa silikagelom (etilacetat 80/metanol 20 + 0,5% konc. amonijaka).

Prinos: 1.7 g (15.8%) cis-izomera i 0.27 g (2.5%) trans-izomera.

trans- 4-( 4- fenil- piperazin- 1 - il)- cikloheksilamin

U 5 ml MeOH rastvoreno je 270 mg (0.61 mmol) trans-dibenzil-[4-(4-fenil-piperazin-l-il)-cikloheksil]-amina, pa je sa 40 mg Pd/C (10%) hidrogenovano, na 20-30 °C. Rastvarač je uklonjen u vakuumu pa je ostatak iskristalisan iz etanola i konc. HC1. Prinos: 110 mg (69%).

Analogno tome može da se pripremi cis-izomer.

cis- i trans- 4-( 4- ciklopropilmetil- piperazin- 1 - il)- cikloheksilamin

U 100 ml dihlormetana rastvoreno je 9.8 g (33.4 mmol) 4-dibenzilcikloheksanona, pa je sa 5.6 g (40 mmol) N-ciklopropilmetilpiperazina i 8.5 g (40 mmol) NaBH(OAc)3mešano 12 h, na sobnoj temperaturi. Zatim su dodati voda i kalijum-karbonat, organska faza je odvojena, osušena, pa je rastvrača uklonjen u vakuumu. Ostatak je prečišćen na koloni sa silikagelom (ca. 50 ml silikagela, ca. 3 lit. etilacetat 95/metanol 5 + 0,25% konc. amonijaka). Odgovarajuće frakcije su uparene u vakuumu. Cis-jedinjenje, koje brže eluira, iskristalisano je iz etilacetata. Trans-jedinjenje je iskristalisano iz etanola + konc. HC1.

Prinos: 8.5 g (61%) cis-izomera i 2.2 g (13%) trans-izomera.

cis- 4-( 4- ciklopropilmetil- piperazin- 1 - il)- cikloheksilamin

U 170 ml MeOH rastvoreno je 8.5 g (20 mmol) cis-dibenzil-[4-(4-ciklopropilmetil-piperazin-l-il)-cikloheksil]-amina, pa je sa 1.7 g Pd/C (10%) hidrogenovano, na 30-50 °C. Rastvarač je uklonjen u vakuumu a ostatak je iskristalisan iz etanola i konc. HC1.

Prinos: 4.4 g (91%)

Analogno tome može da se pripremi trans-izomer.

Sinteze pojedinih primera

Primer 152

U dihlormetanu je rastvoreno 0.15 g jedinjenja Z10, 0.14 g TBTU i 0.13 ml DIPEA, pa je 20 minuta mešano na 25 °C. Zatim je dodato 90 ul l-(3-aminopropil)-4-metilpiper-azina pa je mešano još 2 sata na 25 °C. Onda je rastvor razblažen sa dihlormetanom pa ekstrahovan vodom. Dodavajem u organsku fazu, petroletra, etra i etilacetata, istaložen je proizvod. Prinos: 0.16 g čvrste supstance, bež boje.

Primer 164

U 4 ml dihlormetana rastvoreno je 0.10 g jedinjenja Z10, 0.1 g TBTU i 0.08 ml DIPEA, pa je 20 minuta mešano na 25 °C. Zatim je dodato 44 ul dimetilaminopropilamina pa je mešano još 2 sata na 25 °C. Onda je rastvor razblažen sa dihlormetanom pa ekstrahovan vodom. Dodavajem u organsku fazu, petroletra, etra i etilacetata, istaložen je proizvod. Prinos: 0.08 g čvrste supstance, žute boje.

Primer 242

U 5 ml dihlormetana rastvoreno je 0.10 g jedinjenja Z10, 0.14 g TBTU i 0.13 ml DIPEA, pa je 20 minuta mešano na 25 °C. Zatim je dodato 75 ul l-(2-aminoetil)-piperidina pa je mešano još 2 sata na 25 °C. Onda je rastvor razblažen sa dihlormetanom pa ekstrahovan vodom. Dodavajem u organsku fazu, petroletra, etra i etilacetata, istaložen je proizvod. Prinos: 0.14 g čvrste supstance, žute boje.

Primer 188

U 15 ml dihlormetana rastvoreno je 0.1 g jedinjenja Z2, 0.09 g TBTU i 0.05 ml DIPEA, pa je 20 minuta mešano na 25 °C. Zatim je dodato 33 mg 1-metil-4-aminopiperidina pa je mešano još 3 sata na 25 °C. Onda je rastvor ekstrahovan sa 20 ml vode, pa uparen u vakuumu. Pomoću etra proizvod je iskristalisao. Prinos: 0.047 g belih kristala.

Primer 203

U 15 ml dihlormetana rastvoreno je 0.1 g jedinjenja Z2, 0.09 g TBTU i 0.5 ml DIPEA, pa je 30 minuta mešano na 25 °C. Zatim je dodato 50 mg 4-amino-l-benzilpiperidina pa je mešano još 3 sata na 25 °C. Onda je rastvor ekstrahovan sa 20 ml vode, pa uparen u vakuumu. Potom je ostatak hromatografisan preko silikagela pa je izolovani proizvod iskristalisan pomoću etra. Prinos: 0.015 g belih kristala.

Primer 94

U 50 ml dihlormetana rastvoreno je 0.17 g jedinjenja Zl, 0.19 g TBTU i 0.11 ml DIPEA, pa je 30 minuta mešano na 25 °C. Zatim je dodato 63 mg 1 -metil-4-amino-piperidina pa je mešano još 17 sati na 25 °C. U rastvor je dodato 50 ml vode i 1 g kalijum-karbonaat, organska faza je odvojena pomoću patrone za razdvajanje faza, pa uparena u vakuumu. Potom je ostatak prečišćen hromatografisajem preko silikagela, pa je prečišćeni proizvod iskristalisan pomoću etra. Prinos: 0.01 g belih kristala.

Primer 95

U 50 ml dihlormetana rastvoreno je 0.17 g jedinjenja Zl, 0.19 g TBTU i 0.11 ml DIPEA, pa je 30 minuta mešano na 25 °C. Zatim je dodato 77 mg egzo-3-P-amino-tropana pa je mešano još 17 sati na 25 °C. U rastvor je dodato 50 ml vode i 1 g kalijum-karbonaat, organska faza je odvojena pomoću patrone za razdvajanje faza, pa uparena u vakuumu. Potom je ostatak prečišćen hromatografisajem preko silikagela, pa je prečišćeni proizvod iskristalisan pomoću etra. Prinos: 0.03 g belih kristala.

Primer 46

U 5 ml dihlormetana rastvoreno je 0.15 g jedinjenja Z3, 0.12 g TBTU i 0.12 ml DIPEA, pa je 30 minuta mešano na 25 °C. Zatim je dodato 50 mg 1-metil-4-aminopiperidina pa je mešano još 2.5 sata na 25 °C. Onda je rastvor ekstrahovan vodom pa zatim uparen. Ostatak je rastvoren u vrelom etilacetatu pa je pomoću etra i petroletra iskristalisan. Prinos: 0.025 g belih kristala. T.t.: 203 °C, kao baza.

Primer 80

U 10 ml dihlormetana rastvoreno je 0.2 g jedinjenja Z8, 0.2 g TBTU i 0.1 ml DIPEA, pa je 30 minuta mešano na 25 °C. Zatim je dodato 100 mg l-metil-4-aminopiperidina pa je mešano još 17 sati na 25 °C. Onda je rastvor ekstrahovan sa razblaženim rastvorom kalijum-karbonata pa zatim uparen. Ostatak je iskristalisan pomoću etra.. Prinos: 0.12 g belih kristala.

Primer 190

U 5 ml dihlormetana rastvoreno je 0.2 g jedinjenja Z8, 0.2 g TBTU i 0.3 ml DIPEA, pa je 1 sat mešano na 25 °C. Zatim je dodato 0.13 g 4-amino-l-benzilpiperidina pa je mešano još jedan sat na 25 °C. Rastvor je onda razblažen sa 10 ml metilenhlorida pa je ekstrahovan sa 10 ml vode. Potom je proizvod prečišćen preko silikagela pa je iskristalisan pomoću etilacetata i etra. Prinos: 0.23 g jedinjenja Z8.

U 10 ml metanola rastvoreno je 0.23 g benzilamina Z8, dodato je 50 mg Pd/C, pa 3 h hidrogenovano pod 3 bara, na 25 °C. Dodavanjem petroletra i etilacetata dobijeni su beli kristali. Oni su hromatografisani preko silikagela, pa su iskristalisani pomoću etilacetata i etra. Prinos: 0.075 g beli kristali.

Primer 196

U 4 ml dihlormetana rastvoreno je 0.1 g jedinjenja Z10, 0.09 g TBTU i 0.3 ml DIPEA, pa je 20 minuta mešano na 25 °C. Zatim je dodato 67 mg xx amina pa je mešano još 2 sata na 25 °C. Rastvor je zatim razblažen dihlormetanom pa ekstrahovan vodom. Potom je hromatografisano preko silikagela, ostatak je rastvoren u acetonu, dodat je etarski rastvor HC1, pa je stvoreni talog izolovan. Prinos: 0.09 g svetlo-žute čvrste supstance.

Primer 166

U 2 ml dimetilformamida rastvoreno je 0.1 g jedinjenja Z10, 0.11 g TBTU i 0.14 ml DIPEA, pa je 3 h mešano na 50 °C. Zatim je dodato 55 mg 4-morfolinometilfenilamina. Onda je reakciona smeša tokom 17 h rashlađena na sobnu temperaturu. Zatim je dimetilformamid uklonjen u vakuumu, ostatak je prenet u dihlormetan pa je ekstrahovan vodom. Potom je hromatografisano preko silikagela, i proizvod je iskristalisan iz etilacetata i etra. Prinos: 0.06 g žućkastih kristala.

Primer 81

U 10 ml dihlormetana rastvoreno je 0.2 g jedinjenja Z4. 0.2 g TBTU i 0.1 ml DIPEA, pa je 30 minuta mešano na 25 °C. Zatim je dodato 0.1 g l-metil-4-aminopiperidina pa je mešano još 17 sati na 25 °C. Rastvor je zatim ekstrahovan vodenim rastvorom kalijum-karbonata, pa uparen. Proizvod je iskristalisao pomoću etra. Prinos: 0.16 g belih kristala.

Primer 162

U 5 ml dihlormetana rastvoreno je 0.1 g jedinjenja Z5, 0.07 g TBTU i 0.15 ml DIPEA, pa je 20 minuta mešano na 25 °C. Zatim je dodato 0.04 g 1-metil-4-aminopiperidina pa je mešano još 2 sata na 25 °C. Rastvor je zatim razblažen sa 15 ml dihlormetana pa ekstrahovan sa 20 ml vode. Ostatak je rastvoren u MeOH i acetonu, dodat je 1 ml etarskog rastvora HC1, pa je upareno. Kristalni proizvod je dobijen pomoću etra, etilacetata i malo MeOH. Prinos: 0.1 g belih kristala.

Primer 88

U 10 ml dihlormetana rastvoreno je 0.1 g jedinjenja Z6, 0.12 g TBTU i 0.12 ml DIPEA, pa je 30 minuta mešano na 25 °C. Zatim je dodato 0.04 g 1-metil-4-aminopiperidina pa je mešano još 2 sata na 25 °C. Rastvor je zatim razblažen sa 10 ml dihlormetana pa ekstrahovan sa 10 ml vode. Kristalni proizvod je dobijen pomoću etilacetata, etra i petroletra. Prinos: 0.6 g belih kristala.

Primer 89

U 10 ml dihlormetana rastvoreno je 0.1 g jedinjenja Z6, 0.08 g TBTU i 0.08 ml DIPEA, pa je 30 minuta mešano na 25 °C. Zatim je dodato 37 ul N,N-dimetilneopentandiamina pa je mešano još 2 sata na 25 °C. Rastvor je zatim razblažen sa 10 ml dihlormetana pa ekstrahovan sa 10 ml vode. Zatim je proizvod hromatografisan preko silikagela pa je iskristalisan pomoću etilacetata, etra i petroletra. Prinos: 0.005 g belih kristala.

Primer 26

U 5 ml dihlormetana rastvoreno je 0.15 g jedinjenja Z7, 0.16 g TBTU i 1 ml DIPEA, pa je 30 minuta mešano na 25 °C. Zatim je dodato 0.1 g 4-morfolinocikloheksilamina pa je mešano još 17 sati na 25 °C. U rastvor je zatim dodato 10 ml 10%-nog rastvora kalijum-karbonata pa je talog izolovan i opran vodom. Potom je rastvoren u dihlormetanu pa ponovo uparen. Kristalni proizvod je dobije pomoću etilacetata. Prinos: 0.1 g belih kristala.

Primer 9

U 5 ml dihlormetana rastvoreno je 150 mg jedinjenja Z9 i 93 mg amina, pa je, sa 160 mg TBTU i 1 ml DIPEA, 12 h mešano na sobnoj temperaturi. Rastvarač je uklonjen u vakuumu pa je na ostatak dodato 10 ml 10%>-nog rastvora kalij um-karbonata. Talog je odsisan, opran vodom, prenet u dihlormetan, osušen, pa je rastvarač uklonjen u vakuumu. Ostatak je iskristalisan iz etilacetata. Prinos: 82,0 mg; t.t: 253 °C (kao baza).

Primer 16

U 5 ml dihlormetana rastvoreno je 150 mg jedinjenja Z8 i 73 mg trans-4-piperidino-cikloheksilamina, pa je, sa 160 mg (0.50 mmol) TBTU i 1 ml DIPEA, 12 h mešano na sobnoj temperaturi. Rastvarač je uklonjen u vakuumu pa je na ostatak dodato 10 ml 10%-nog rastvora kalij um-karbonata. Talog je odsisan, opran vodom, prenet u dihlormetan, osušen, pa je rastvarač uklonjen u vakuumu. Ostatak je iskristalisan iz etilacetata. Prinos: 87,0 mg; t.t: 237 °C (kao baza).

Primer 37

U 10 ml dihlormetana rastvoreno je 100 mg jedinjenja Z9 i 42 mg 3-amino-l-etil-pirolidina, pa je, sa 90 mg TBTU i 0,5 ml DIPEA, 12 h mešano na sobnoj temperaturi. Rastvarač je uklonjen u vakuumu pa je na ostatak dodato 10 ml 10%-nog rastvora kalij um-karbonata. Talog je odsisan, opran vodom, prenet u dihlormetan, osušen, pa je rastvarač uklonjen u vakuumu. Ostatak je iskristalisan iz etilacetat/petroletra. Prinos: 24,0 mg.

Primer 120

U 10 ml dihlormetana rastvoreno je 100 mg jedinjenja Zli i 73 mg 4-amino-l-tetrahidro-4H-piran-4-il-piperidina, pa je, sa 90 mg TBTU i 0,5 ml DIPEA, mešano 1 h na sobnoj temperaturi. Rastvarač je uklonjen u vakuumu pa je na ostatak dodato 10 ml 10%-nog rastvora kalij um-karbonata. Talog je odsisan, opran vodom, prenet u dihlormetan, osušen, pa je rastvarač uklonjen u vakuumu. Ostatak je iskristalisan iz etilacetat/petroletra. Prinos: 89 mg.

Primer 212

U 5 ml dihlormetana rastvoreno je 150 mg jedinjenja Z5 i 150 mg trans-4-(4-ciklopropilmetil-piperazin-l-il)-cikloheksilamina (kao hidrohlorid), pa je, sa 160 mg TBTU i 2 ml DIPEA, mešano 2 h na sobnoj temperaturi. Rastvarač je uklonjen u vakuumu pa je na ostatak dodato 10 ml 10%-nog rastvora kalijum-karbonata. Talog je odsisan, opran vodom, prenet u dihlormetan, osušen, pa je rastvarač uklonjen u vakuumu. Ostatak je prečišćen na koloni (20 ml silikagela, 300 ml etilacetat 90/metanol 10 + 2% konc. amonijaka). Odgovarajuće frakcije su u vakuumu uparene pa su iskristalisane iz etilacetata. Prinos: 140 mg; t.t: 187 °C (kao baza).

Primer 232

U 2,5 ml NMP rastvoreno je 390 mg jedinjenja Zli i 240 mg trans-4-(4-terc-butiloksikarbonil-piperazin-l-il)-cikloheksilamina, pa je, sa 482 mg TBTU i 1 ml trietilamina, mešano 2 h na sobnoj temperaturi. Zatim je dodato 100 ml vode i 200 mg kalijum-karbonata, talog je odsisan, opran vodom, pa prečišćen na koloni silikagela. Odgovarajuće frakcije su u vakuumu uparene, rastvorene u 2 ml dihlormetana, dodato je 2 ml trifluorsirćetne kiseline, mešano je 2 h na sobnoj temperaturi, ponovo je dodato 100 ml vode i 200 mg kalijum-karbonata, pa je talog odsidan i opran vodom. Zatim je talog prečišćen na koloni sa silikagelom. Odgovarajuće frakcije su uparene u vakuumu pa je ostatak iskristalisan iz etanola i konc. sone kiseline. Prinos: 95 mg; t.t.: 291 °C.

Primer 213

U 10 ml etilacetata rastvoreno je 60 mg jedinjenja iz primera 232, pa je sa 1 ml anhidrida sirćetne kiseline i 1 ml trietilamina mešano na sobnoj temperaturi, 30 min. Rastva-rač je uklonjen u vakuumu, ostatak opran vodom, dodat je amonijak, istaloženi kristali su odsisani, pa oprani vodom i sa malo hladnog acetona. Prinos: 40 mg; t.t.: 248 °C.

Primer 218

U 20 ml dihlormetana rastvoreno je 1,2 g jedinjenja Z9 i 0,5 g l,4-dioksaspiro[4.5]dec-8-il-amina pa je sa 1,28 g TBTU i 4 ml trietilamina mešano na sobnoj temperaturi, 12 h. Zatim je dodato 50 ml vode i 0,5 g kalijum-karbonata, organska faza je odvojena, osušena i uparena u vakuumu. Ostatak je iskristalisan iz etilacetata, dodato je 25 ml IM sone kiseline i 20 ml metanola, pa je 30 min mešano na 50 °C. Metanol je uklonjen u vakuumu, talog je odsisan, opran vodom i osušen.

Ostatak je prenet u 20 ml dihlormetana, pa je na sobnoj temperaturi mešan, 12 h, sa 0,5 g tiomorfolina i 0,5 g NaBH(OAc)3. Onda su dodati voda i kalijum-karbonat, organska faza je odvojena, osušena, pa je rastvarač uklonjen u vakuumu. Ostatak je prečišćen preko kolone sa silikagelom. Odgovarajuće frakcije su uparene u vakuumu, pa je istaložen hidrohlorid pomoću etarskog rastvora HC1. Prinos: 86 mg trans-izomera; amorfan prah.

Primer 187

U 200 mg jedinjenja Z3, u 5 ml dihlormetana, dodato je 0.1 ml diizopropiletilamina i 180 mg TBTU, pa je mešano 30 min. Zatim je dodat 191 mg 4-(4-metil-piperazin-l-il)-fenilamina, pa je mešano u toku noći. U reakcionu smešu je dodata voda pa je vodena faza ekstrahovana dihlormetanom. Sjedinjene organske faze su oušene preko Na2S04pa uparene. Ostatak je prečišćen pomoću hromatografije na koloni (eluent: dihlormetan/metanol 100:7).

Prinos: 128 mg (bledo-žuti kristali).

Analogno prethodno opisanim postupcima, dobijena su, između ostalih, jedinjenja formule (I), navedena u tabeli 1.

U tabeli 1, upotrebljene skraćenice Xi, X2, X3, X4i Xs, uvek označavaju vezu sa nekim položajem u navedenoj opštoj formuli, prikazanoj u tabeli 1, umesto odgovarajućih grupa (ostataka), R<1>, R<2>, R3,R4i L-R5.

Utvrđeno je da jedinjenja opšte formule (I) karakteriše njihova široka primena (višestruka primene) u terapeutskoj oblasti. Treba pre svega pomenuti one primene u kojima igraju ulogu, inhibicija specifičnih kinaza ćelijskog ciklusa, kao i inhibitorski efekat na umnožavanje (proliferacuju) humanih tumorskih ćelija u kulturi, i drugih tipova ćelija poput npr. endotelnih.

Kao što se moglo pokazati FACS analizom, inhibicija umnožavanja ćelija do koje je došlo usled primene jedinjenja na osnovu ovog pronalaska, posredovana je zaustavljanjem deobe ćelija u nekoj fazi ćelijskog ciklusa, pre svega G2/M fazi. U ovoj fazi, deoba ćelija je zaustavljana, u određenom vremenskom periodu, pre otpočinjanja programirane ćelijske smrti, nezavisno od toga koje ćelije su upotrebljavane. Početak zaustavljanja deobe u G2/M fazi ćelijskog ciklusa je izazivan npr. inhibicijom specifičnih kinaza ćelijskog ciklusa. Studije na model organizmima kao,Schizosaccharomyces pombeiliXenopus,ili pak ispitivanja na ljudskim ćelijama, pokazala su daje prelaz iz G2 faze u mitozu regulisan CDKl/ciklin B kinazom (Nurse, 1990). Ova kinaza, poznata još i kao "faktor promocije mitoze" (eng. mitosis promoting factor - MPF), fosforiliše i time reguliše brojne proteine, kao što su npr. lamini jedra, motorni proteini nalik kinezinu, kondenzini i proteini matrice Goldžijevog aparata, a koji imaju važnu ulogu u cepanju ovojnice jedra, razdvajanju centrozoma i formiranju aparata mitotičkog vretana, kondenzaciji hromozoma i rušenja strukture Goldžijevog aparata (Nigg E., 2001). Pokazano je da u ćelijskim linijama miša, sa CDK1 kinazom osetljivom na temperaturu, dolazi do brzog cepanja CDK1 kinaze i stoga zaustavljanja ćelija u G2/M fazi, nakon povećanja temperature (Th'ng et al., 1990). Tretman humanih tumorskih ćelija sa inhibitorima CDKl/ciklin B kinaze, kao npr. butirolaktona, takođe dovodi do zaustavljanja deobe u G2/M fazi ćelijskog ciklusa i dalje do apoptoze (Nishio, et al. 1996). Druga kinaza uključena u G2 i fazu mitoze je kinaza nalik polo kinazi 1 (Plkl), koja je odgovorna za sazrevanje centrozoma, aktivaciju fosfataze Cdc25C, kao i za aktivaciju Kompleksa promocije anafaze (Glover et al., 1998, Qian, et al., 2001). Injeciranje antitela na Plkl dovodi do zaustavljanja deobe u G2 fazi u netransformisanim ćelijama, dok se tumorske ćelije zaustavljaju u fazi mitoze (Lane and Nigg, 1996). Osim toga, opisano je da proteinska kinaza aurora B ima suštinsku ulogu tokom ulaska ćelija u mitozu. Aurora B fosforiliše histone H3 na Ser 11 i time započinje kondenzacija hromozoma (Hsu, J.Y. et al., 2000). Specifično zaustavljanje ćelijske deobe u G2/M fazi može takođe biti izazvano npr. inhibicijom specifičnih fosfataza, kao npr. Cdc25C (Russell and Nurse, 1986). Kvasci sa defektom u cdc25 genu zaustavljaju svoju deobu u G2 fazi, dok prekomerna ekspresija Cdc25 dovodi do ranog ulaska u fazu mitoze (Russell and Nurse, 1987). Međutim, zaustavljanje u G2/M fazi može biti izazvano i inhibicijom određenih motornih proteina, tzv. kinezina, kao npr. Eg5 (Mayer et al., 1999), ili agensima koji stabilišu ili destabilišu mikrotubule (npr. kolhicin, taksol, etopozid, vinblastin, vinkristin) (Schiff andHorvvitz, 1980).

S obzirom na biološke osobine jedinjena opšte formule I, na osnovu ovog pronalaska, izomeri ovih jedinjenja i njihove fiziološki prihvatljive soli su pogodni za tretman bolesti koje karakteriše prekomerno ili nenormalno umnožavanje ćelija.

Takve bolesti obuhvataju, na primer virusne infekcije (npr. HIV i Kapošijev sarkom); zapaljenske i autoimunske bolesti (npr. kolitis, artritis, Alchajmerovu bolest, glomerulonefritis i zarastanje rana); bakterijske, gljivične i/ili parazitske infekcije; leukemije, limfome i čvrtse tumore; bolesti kože (npr. psorijazu); bolesti kostiju; kardiovaskularne bolesti (npr. restenoza i hipertrofija). Oni su pogodni takođe i za zaštitu ćelija koje se umnožavaju (npr. ćelije kose, creva, krvi i ćelije progenitori) od oštećenja njihove DNK usled dejstva zračenja, tretmana UV svetlošću i/ili tretmana citostaticima (Daviš et al., 2001).

Nova jedinjenja mogu biti upotrebljena za prevenciju, kratkotrajni ili dugotrajni tretman gorepomenutih bolesti, kao i u kombinaciji sa drugim

aktivnim supstancama koje se koriste za iste indikacije, npr. citostaticima.

Delovanje jedinjenja, na osnovu pronalaska, određeno je u testu citotoksičnosti na humanim tumorskim ćelijama u kulturi, na primer na HeLaS3 ćelijama, i/ili FACS analizom. U obe test metode, jedinjenja su pokazala dejstvo, označeno, od dobro do veoma dobro, tj. na primer, EC 50 vrednost u testu citotoksičnosti na HeLaS3 ćelijama bila je manje od 5 umol/lit, po pravilu manja od 1 urno l/lit..

Merenje citotoksičnosit na humanim tumorskim ćelijama u kulturi

Da bi se izmerila citotoksičnost na humanim tumorskim ćelijama u kulturi, ćelije tumorske linije HeLaS3, poreklom iz raka grlića materice (nabavljene iz Američke kolecije za ćelijsku kulturu (ATCC)), uzgajane su u Ham-ovom F12 medijumu (Life Technologies) i 10% fetalnom serumu teleta (Life Technologies), a potom pokupljene u logaritamskoj fazi, krive rasta. Nakon toga, HeLaS3 ćelije su prebačene u mikrotitar ploče sa 96 mesta (Costar), u gustini od 1000 ćelija po bunariću, i inkubirane preko noći u inkubatoru (na 37 °C i 5 % CO2), a na svakoj ploči 6 bunarića bilo napunjeno samo sa medijumom (3 bunarića, kao kontrola za medijum, a 3 za inkubaciju, sa redukovanim Alamar plavim). Aktivne supstance su dodavane u ćelije u različitim koncentracijama (rastvorene u DMSO-u; finalna koncentracija: 1%>) (za svaki uzorak i svaku koncentraciju vršeno je trostruko merenje). Nakon 72 sata inkubacije, 20 ul Alamar plavog (AccuMed International) je dodavano u svaki bunarić i ćelije su dalje inkubirane sledećih 7 sati. Kao kontrola, u 3 bunarića je dodavano po 20 ul redukovanog Alamar plavog (Alamar plavo reagens koji je autoklaviran 30 minuta). Posle 7 h inkubacije, promena boje Alamar plavog reagrnsa u pojedinačnim bunarićima je određivana na fluorescentnom spekrtofotometru firme Perkin Elmer (ekscitacija 530 nm, emisija 590 nm, veličina proreza 15, vreme integracije 0.1). Količina Alamar plavog reagensa koja je izreagovala proporcionalna je metaboličkoj aktivnosti ćelija. Relativna aktivnost ćelija izračunata je kao procenat od kontrole (HeLa S3 ćelije bez inhibitora), a dobijana je i koncentracija aktivne supstance koja inhibira aktivnost ćelija za 50% (IC<50>). Vrednosti su izračunavane na osnovu srednje vrednosti tri zasebna merenja i njihovim korigovanjem za kontrolnu vrednost (kontrola medijuma).

FACS analiza

Propidijum jodid (PI) se stehiometrijski vezuje za dvolančanu DNK i stoga je pogodan za određivanje procenta ćelija u Gl, S i G2/M fazi ćelijskog ciklusa, na osnovu sadržaja DNK u ćeliji. Ćelije u GO i Gl fazi imaju diploidni sadržaj DNK (2N), dok ćelije u G2 fazi ili mitozi imaju 4N sadržaj DNK.

Za bojenje sa PI, zasađeno je npr. 0.4 miliona HeLaS3 ćelija u bocu za kulturu ćelija, na 75 cm<2>, a nakon 24 h dodavan je ili 1 % DMSO kao kontrola, odn. supstanca u različitim koncentracijama (u 1% DMSO-u). Ćelije su inkubirane sa supstancom, odn. sa DMSO-om tokom 24 h, a potom su ispirane 2 puta sa PBS-om pa odvajane od podloge dejstvom tripsina, sa EDTA. Ćelije su centrifugirane (1000 o/min, 5 min, 4 °C), talog ćelija je ispiran 2 puta sa PBS-om, pa su ćelije resuspendovane u 0.1 ml PBS-a. Ćelije su potom fiksirane sa 80% etanolom tokom 16 sati na 4 °C ili, alternativno, tokom 2 sata na -20 °C. Fiskirane ćelije (IO<6>ćelija) su centrifugirane (1000 o/min, 5 min, 4°C), ispirane sa PBS-om i potom ponovo centrifugirane. Talog ćelija je resuspendovan u 2 ml rastvora Triton X-100 u 0.25 % PBS-u, inkubiran 5 min na ledu, i potom je u njega dodavano 5 ml PBS-a, pa je smeša ponovo centrifugirana. Talog ćelija je sada resuspendovan u 350 ul rastvora boje PI (0.1 mg/ml RNaze A, 10 |ig/ml prodijum jodida u 1 x PBS-u). Ćelije su inkubirane 20 min u puferu za bojenje, u mraku, a potom prebačene u posude za merenje uzoraka na FACS skeneru. Merenje DNK je izvedeno na FACS aparatu firme Becton Dickinson, koristeći argonski laser (500 mW, emisija 488 nm) i program DNA Cell Quest (BD). Logaritamska fluorescenca PI je određena sa specifičnim filterom koji propušta talasne dužine od 542 do 585 nm (BP 585/42). Populacije po zasebnim fazama ćelijskog ciklusa kvantifikovane su koristeći tzv. ModFit LT program, takođe od firme Becton Dickinson. Jedinjenja opšte formule (I) mogu da se upotrebe, sama ili u kombinaciji sa drugim delotvornim supstancama, na osnovu pronalaska, u datom slučaju, takođe u kombinaciji sa drugim farmakološki aktivnim supstancama. Pogodni oblici primene jesu, na primer, tablete, kapsule, čepčići, rastvori, naročito rastvori za injekcije (s.c, i.v., i.m.) i infuziju, sokovi, emulzije ili prah za posipanje. Pritom, udeo farmaceutski delotvornog(ih) jedinjenja uvek treba da se nalazi u opsegu od 0.1 - 90 mas.%, prvenstveno 0.5 - 50 mas.%, ukupnog preparata, tj. u količinama koje su dovoljne da se ostvari dole navedeni opseg doziranja. Pomenute doze mogu, kada je potrebno, da se daju više puta dnevno. Odgovarajuće tablete mogu, na primer, da se dobiju mešanjem jedne ili više delotvornih supstanci, sa poznatim pomoćnim sredstvima, na primer, inertnim razblaživačima, kao kalcijum-karbonat, kalcij um-fosfat ili mlečni šećer, dezintegratorima, kao kukuruzni škrob ili alginska kiselina, vezivima, kao škrob ili želatin, sredstvima koja olakšavaju presovanje, kao magnezijum-stearat ili talk, i/ili sredstvima za postizanje depo-efekta, kao karboksimetilceluloza, ftalat acetatne celuloze, ili polivinilacetat. Tablete takođe mogu da se sastoje od više slojeva.

Tako se dražeji mogu dobiti oblaganjem jezgara, pripremljenih analogno tabletama, sa uobičajenim sredstvima koja se koriste za oblaganje dražeja, na primer, kao kolidon ili šel-lak, gumi arabika, talk, titan-dioksid ili šećer. Za postizanje depo-efekta, ili za sprečavanje inkompatibilnosti, jezgro može da se sastoji od više slojeva. Isto tako, može takođe i obloga dražeja, radi postizanja depo-efekta, da se sastoji od više slojeva, pri čemu mogu da se koriste pomoćna sredstva koja su gore pomenuta.

Sokovi, delotvornih supstanci, odn. kombinacije delotvornih supstanci, na osnovu pronalaska, mogu dodatno da sadrže još i zaslađivač, kao saharin, ciklamat, glicerin ili šećer, kao i sredstvo koje poboljšava ukus, npr. aromatske supstance, kao vanilin ili ekstrakt pomorandže. Osim toga, oni mogu da sadrže supstance koje pomažu suspendovanje ili sredstva za zgušnjavanje, kao natrijum-karboksimetilceluloza, sredstva za kvašenje, na primer, kondenzacione proizvode masnih alkohola sa etilenoksidom, ili konzervanse, kao p-hidroksibenzoat.

Injekcioni i infuzioni rastvori se pripremaju na uobičajeni način, npr. dodavanjem izotonanata, konzervanasa, kao p-hidroksibenzoat, ili stabilizatora, kao alkalne soli etilendiamintetrasirćetne kiseline, u datom slučaju, uz upotrebu emulgatora i/ili dispergatora, pri čemu, na primer, pri primeni vode kao razblaživača, u datom slučaju, mogu da se dodadu organski rastvarač, kao ko-rastvarač, odn. pomoćno sredstvo za rastvaranje, pa se njima pune injekcione boce ili ampule ili infuzione boce.

Na primer, mogu da se pripeme kapsule koje sadrže jednu ili više delotvornih supstanci, odnosno kombinacija delotvornih supstanci, pri čemu se inertna supstanca meša sa inertnim nosačem, kao mlečni šećer ili sorbit i zatvara u želatinske kapsule.

Pogodni čepčići mogu, na primer, da se pripreme mešanjem sa za to predviđenim nosačima, kao što su neutralne masnoće ili polietilenglikol, odnosno njihovi derivati.

Kao pomoćna sredstva mogu se pomenuti, na primer, voda, farmaceutski neškodljivi rastvarači, kao parafini (npr. naftne frakcije), ulja biljnog porekla (npr. ulje kikirikija ili sušama), mono- ili polifunkcionalni alkoholi (npr. etanol ili glicerin), nosači, kao npr. brašna prirodnih mineralnih sirovina (npr. kaolin, gline, talk, kreda), brašna sintetičkih mineralnih sirovina (npr. visoko-disperzna silicijumova kiselina i silikati), šećer (npr. trščani, mlečni i grožđani šećer), emulgatori (npr. lignin, sulfitni otpadni lugovi, metilceluloza, škrob i polivinilpirolidon) i sredstva koja olakšavaju proklizavanje (presovanje) (npr. magnezijum-stearat, talk, stearinska kiselina i natrijum-laurilsulfat). Primena se vrši na uobičajeni način, prvenstveno oralno ili transdermalno, naročito je povoljno oralno. U slučaju oralne primene, razume se da tablete osim navedenih nosača mogu da sadrže i dodatke, kao npr. natrijum-citrat, kalcij um-karbonat i dikalcijum-fosfat, zajedno sa različitim pomoćnim sredstvima, kao škrob, prvenstveno škrob od krompira, želatin i slično. Osim toga, za tabletiranje, mogu da se jednovremeno upotrebe i sredstva koja olakšavaju proklizavanje (presovanje), kao magnezijum-stearat, natrijum-laurilsul-fat i talk. U slučaju vodenih suspenzija, delotvornoj supstanci mogu da se, osim navedenih pomoćnih sredstava, dodadu različita sredstva koja poboljšavaju ukus, ili boje.

Za parenteralnu primenu, mogu za rastvore delotvornih supstanci da upotrebe pogodni tečni nosači.

Za intravensku primenu, doza iznosi 1-1000 mg na sat, prvenstevno između 5-500 mg na sat.

Ipak, u datom slučaju, može da bude potrebno da se odstupi od navedenih količina, i to, zavisno od telesne mase, odn. načina primene, od individualnog ponašanja prema leku, od načina na koji je on formulisan i od vremena, odn. intervala u kojem se on primenjuje. Tako, u pojedinim slučajevima, može biti dovoljno da se upotrebi količina koja je manja od navedene najmanje količine, dok u drugim slučajevima mora da se prekorači navedena gornja granica. U slučaju kada se primenjuju veće količine, može biti preporučljivo da se one podele u više pojedinačnih doza, u toku dana.

Sledeći primeri formulacija ilustruju ovaj pronalazak, a njima se ipak njegov opseg ne ograničava:

Primeri farmaceutskih formulacija

Međusobno se pomešaju, fino samlevcna delotvorna supstanca, mlečni šećer ijedan deo kukuruznog škroba. Smeša se proseje, zatim ovlaži vodenim rastvorom polivinilpiro-lidona, zamesi, vlažna granuliše, pa osuši. Granulat, ostatak kukuruznog škroba i magnezijum-stearat se proseju i međusobno pomešaju. Smeša se presuje u tablete pogodnog oblika i veličine.

Međusobno se pomešaju, fino samlevena delotvorna supstanca, jedan deo kukuruznog škroba, mlečni šećer, mikrokristalna celuloza i polivinilpirolidon, smeša se proseje, zatim obradi u granulat, sa ostatkom kukuruznog škroba i vodom, koji se osuši pa proseje. U to se dodaje natrijum-karboksimetil-skrob i magnezijum-stearat, pomešaju se, pa se smeša presuje u

tablete pogodnog oblika i veličine.

U vodi se rastvori delotvorna supstanca, pri sopstvenom pH, ili u datom slučaju, pri pH 5.5-6.5, pa se kao izotonant doda natrijum-hlorid. Dobijeni rastvor se profiltrira, zašti-ćen od pirogenih primesa, filtrat se, pod aseptičnim uslovima, razlije u ampule, koje se zatim sterilišu pa zatope. Ampule sadrže 5 mg, 25 mg i 50 mg delotvorne supstance.

Claims (12)

1) Jedinjenja opšte formule (I), u kojoj R<1>, R<2>, koji mogu biti isti ili različiti, označavaju vodonik ili, u datom slučaju, supstituisanu Ci-Cć-alkil grupu, ili R<1>i R<2>, zajedno označavaju, 2- do 5-člani alkil most, koji može da sadrži 1 do 2 heteroatoma, R<3>označava vodonik ili ostatak odabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana Ci-Cn-alkil, C2-Ci2-alkenil, Ci-Cn-alkinil i Cć-Cn-aril grupa, ili ostatak odabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana i/ili premošćavajuća C3-Ci2-cikloalkil, C3-Ci2-cikloalkenil, C7-Ci2-policikloalkil, CrCn-policikloalkenil, C5-Ci2-spirocikloalkil grupa, C3-Ci2-heterocikloalkil grupa koja sadrži 1 do 2 heteroatoma, i C3-Ci2-heterocikloalkenil grupa koja sadrži 1 do 2 heteroatoma, ili R<1>i R<3>, ili R<2>i R<3>, zajedno, označavaju zasićen ili nezasićen C3-C4-alkil most, koji može da sadrži 1 heteroatom, R<4>označava ostatak odabran od, vodonika, -CN, hidroksi, -NR6R7grupe i halogena, ili ostatak odabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana Ci-Cć-alkil, C2-C6-alkenil, C2-C6-alkinil, Ci-C5-alkiloksi, C2-C5-alkeniloksi, C2-C5-alkiniloksi, Ci-C6-alkiltio, Ci-C6-alkilsulfokso i Ci-C6-alkilsulfonil grupa, L označava veznu grupu odabranu iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana C2-Cio-alkil, C2-Cio-alkenil, C6-Ci4-aril, -C2-C4-alkil-C6-Ci4-aril, -Cć-Cn-aril-Ci-C4-alkil, u datom slučaju, premošćavajuća C3-Ci2-cikloalkil grupa i heteroaril grupa, koja sadrži 1 ili 2 atoma azota, n označava 0 ili 1 m označava 1 ili 2 R<5>označava ostatak odabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituiana morfolinil, piperidinil, piperazinil, piperazinilkarbonil, pirolidinil, tropenil, R -diketo-metilpiperazinil, sulfoksomorfolinil, sulfonilmorfolinil, tiomorfolinil, -NR 8 R 9iazacikloheptil grupa, R<6>, R<7>, koji mogu biti isti ili različiti, označavaju vodonik ili Ci-C4-alkil grupu, a R<8>, R<9>označavaju nesupstituisane azotne supstituente na R<5>, koji mogu biti isti ili različiti, ili vodonik ili ostatak odabran iz grupe koju čine Ci-Cć-alkil, -Ci-C4-alkil-C3-Ci0-cikloalkil, Cs-Cio-cikloalkil, C6-Ci4-aril, -Ci-C4-alkil-C6-Ci4-aril, piranil, piridinil, pirimidinil, Ci-C4-alkiloksikarbonil, Cć-Ch-arilkarbonil, Ci-C4-alkilkarbonil, Cć-Ci4-arilmetiloksikarbonil, C6-Ci4-arilsulfonil, Ci-C4-alkilsulfonil- i C6-C|4-aril-Ci-C4-alkilsulfonil- grupa, u datom slučaju, u obliku svojih tautomera, svojih racemata, svojih enantiomera, svojih dijastereomera i svojih smeša, kao i, u datom slučaju, svojih farmakološki prihvatljivih adicionih soli sa kiselinom.

2) Jedinjenja opšte formule (I), u kojoj R1 do R<4>, R<6>i R<7>i<m>aju<p>rethodno navedena značenja, a L označava veznu grupu, odabranu iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana C2-Ci0-alkil, C2-Cio-alkenil, C6-Ci4-aril, -C2-C4-alkil-C6-Ci4-aril, -C6-Ci4-aril-Ci-C4-alkil grupa, u datom slučaju, premošćavajuća C3-Ci2-cikloalkil grupa i heteroaril grupa, koja sadrži 1 ili 2 atoma azota, n označava 1 m označava 1 ili 2 R<5>označava ostatak koji je preko atoma azota vezan za L, odabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana morfolinil, piperidinil, R<8->piperazinil, pirolidinil, tropenil, R<8->diketometilpiperazinil, sulfoksomorfolinil, sulfonilmorfolinil, tiomorfolinil, -NR8R9iazacikloheptil grupa, R 8 , R 9 označavaju nesupstituisane azotne supstituente na R S, koji mogu biti isti ili različiti, vodonik ili ostatak izabran iz grupe koju čine, Ci-Cć-alkil, -Ci-C4-alkil-C3-Cio-cikloalkil, C3-Ci0-cikloalkil, C6-Ci4-aril, -Ci-C4-alkil-C6-Ci4-aril, piranil, piridinil, pirimidinil, Ci-C4-alkiloksikarbonil, C6-Ci4-arilkarbonil, Ci-C4-alkilkarbonil, C6-Ci4-arilmetiloksikarbonil, C6-Ci4-arilsulfo-nil, Ci-C4-alkilsulfonil i C6-Ci4-aril-Ci-C4-alkilsulfonil grupa, u datom slučaju, u obliku svojih tautomera, svojih racemata, svojih enantiomera, svojih dijastereomera i svojih smeša, kao i, u datom slučaju, svojih farmakološki prihvatljivih adicionih soli sa kiselinom.

3) Jedinjenja prema zahtevu 1, u kojima R<1>do R<4>, R<6>i R<7>imaju prethodno navedena značenja, L označava veznu grupu, odabranu iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana C2-Cio-alkil, C2-Cio-alkenil, C6-Ci4-aril, -C2-C4-alkil-C6-Ci4-aril, -C6-Ci4-aril-Ci-C4-alkil, u datom slučaju, premošćavajuća C3-Ci2-cikloalkil grupa i heteroaril grupa koja sadrži 1 ili 2 atoma azota, n označava 0 ili 1 m označava 1 ili 2 R<5>označava grupu koja je preko atoma ugljenika vezana za L, odabranu iz grupe koju čine, R -piperidinil, R R -piperazinil, R -pirolidinil, R -piperazinilkarbonil, R -tropenil, R 8 -morfolinil i R 8-azacikloheptil grupa, a R<8>, R<9>označavaju nesupstituisane azotne supstituente na R<5>, iste ili različite, vodonik ili ostatak odabran iz grupe koju čine Ci-Cć-alkil, -Ci-C4-alkil-C3-Cio-cikloalkil, C3-C10-cikloalkil, Cć-Cu-aril, -Ci-C4-alkil-C6-Ci4-aril, piranil, piridinil, pirimidinil, C1-C4-alkiloksikarbonil, C6-Ci4-arilkarbonil, Ci-C4-alkilkarbonil, Cć-Cn-arilmetiloksikarbonil, C6-Ci4-arilsulfo-nil, Ci-C4-alkilsulfonil i C6-Ci4-aril-Ci-C4-alkilsulfonil grupa, u datom slučaju, u obliku svojih tautomera, svojih racemata, svojih enantiomera, svojih dijastereomera i svojih smeša, kao i, u datom slučaju, svojih farmakološki prihvatljivih adicionih soli sa kiselinom.

4) Jedinjenja, prema nekom od zahteva 1 do 3, u kojima L, m, n i R<3>do R<9>imaju prethodno navedena značenja, a R1,R<2>, isti ili različiti, označavaju ostatak izabran iz grupe koju čine, vodonik, Me, Et, Pr, ili R<1>i R<2>zajedno obrazuju C2-C4-alkil most, u datom slučaju, svojih tautomera, svojih racemata, svojih enantiomera, svojih dijastereomera, i svojih smeša, kao i, u datom slučaju, svojih farmakološki prihvatljivih adicionih soli sa kiselinom.

5) Jedinjenja, prema nekom od zahteva 1 do 4, u kojima R , R , m, n i R5 do R8, imaju prethodno navedena značenja, a R<3>označava ostatak izabran iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana Ci-Cio-alkil, C3-C7-cikloalkil, CrCć-heterocikloalkiI i C6-C|4-aril grupa, ili R<1>i R<3>, ili R<2>i R<3>, zajedno označavaju zasićen ili nezasićen C3-C4-alkil most, koji može da sadrži 1 do 2 heteroatoma, R<4>označava ostatak izabran iz grupe koju čine, vodonik, OMe, OH, Me, Et, Pr, OEt, NHMe, NH2, F, Cl, Br, O-propargil, O-butinil, CN, SMe, NMe2, CONH2, etinil, propinil, butinil i alil grupa, a L označava veznu grupu odabranu iz grupe koju čine, u datom slučaju, supstituisana fenil, fenilmetil, cikloheksil i razgranata Ci-Cć-alkil grupa, u datom slučaju, u obliku svojih tautomera, svojih racemata, svojih enantiomera, svojih dijastereomera i svojih smeša, kao i, u datom slučaju, svojih farmakološki prihvatljivih adicionih soli sa kiselinom.

6) Jedinjenje formule I, prema nekom od zahteva 1 do 5, koje se koristi kao lek.

7) Jedinjenje formule I, prema nekom od zahteva 1 do 5, koje se koristi kao lek sa antiproliferativnim dejstvom.

8) Upotreba jedinjenja formule I, prema nekom od zahteva 1 do 5, za pripremanje leka za lečenje i/ili prevenciju raka, infekcija, zapaljenskih i autoimunskih oboljenja.

9) Postupak za lečenje i/ili prevenciju, raka, infekcija, zapaljenskih i autoimunskih oboljenja, naznačen time, što se pacijentu daje efikasna količina jedinjenja formule I, prema zahtevu 1 do 4.

10) Farmaceutski preparat, koji sadrži kao delotvornu supstancu jedno ili više jedinjenja, opšte formule (I), prema nekom od zahteva 1 do 4, ili njihovih farmakološki podnošljivih soli, u datom slučaju, sa uobičajenim pomoćnim sredstvima i/ili nosačima.

11) Postupak za pripremanje jedinjenja opšte formule (I), u kojoj R'-R<5>, m, n i L imaju značenje navedeno u zahtevima 1 do 5, naznačen time, što jedinjenje opšte formule (II) u kojoj R'-R<3>imaju značenje navedeno u zahtevima 1 do 4, a A je grupa koja se odvaja, reaguje sa, u datom slučaju, supstituisanim jedinjenjem opšte formule (III), u kojoj R<4>ima značenje navedeno u zahtevima 1 do 5, a R<10>označava, OH, NH-L-R<5>, -O-metil, -O-etil grupu, pa zatim, u datom slučaju, proizvod opšte formule (IV) u kojoj R<1>do R<4>imajuznačenje navedeno u zahtevima 1 do 5, a R<10>o<z>načava OH, -NH-L-R<5>,-O-metil ili -O-etil grupu, u datom slučaju, posle prethodne hidrolize estarske grupe -COR10, reaguje sa nekim aminom, opšte formule (V) u kojoj R<5>ima značenje navedeno u zahtevima 1 do 5.

12) Jedinjenje formule (II) u kojoj R'-R<3>imaju značenje navedeno u zahtevima 1 do 5, a A je grupa koja se odvaja.