Сулуско море
| Сулско море | |
|---|---|
 Сателитски снимак агенције NASA који приказује унутрашње таласе формиране у Сулском мору | |
| Локација | Минданао |
| Земље басена | Малезија и Филипини |
| Површина | 260.000 km2 (100.000 sq mi) km2 |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Сулско море (филипински Dagat Sulu; таусуншки: Dagat sin Sūg; чаваканкси: Mar de Sulu; цебуански: Dagat sa Sulu; Хилигајнонски: Dagat sang Sulu; карајански: Dagat kang Sulu; кујононски: Dagat i'ang Sulu; малајс. Laut Sulu) налази се у југозападној области Филипина. Од Јужног Кинеског мора је одвојено на северозападу острвом Палаван,[1] од Целебеског мора на југоистоку га одваја Сулски архипелаг.[2] На југозападу се налази Борнео, а на северозападу филипинска острва.
Сулуско море садржи низ острва. Острва Кујо[3][4] и Кагајан су део провинције Палаван, док су Мапун[5] и Острва корњача део провинције Тави-Тави.[6] Сулуско море је такође место где се налази Национални морски парк Тубатаха риф, једно од места светске баштине.[7]
Залив Панај је продужетак мора Сулу. Теснаци који излазе из Сулуског мора укључују Илојлоски мореуз Илоило, Гвамараски мореуз и Басилански мореуз.
Географија
[уреди | уреди извор]Површина мора је 260,000 km2 (100,387 sq mi).[8] Тихи океан утиче у Сулско море у северном Минданау и између архипелага Сангихе талауд, Северни Сулавеси.[9]
Опсег
[уреди | уреди извор]Међународна хидрографска организација (IHO) дефинише Сулуско море као једну од вода Источноиндијског архипелага. IHO дефинише своје границе на следећи начин:[10]
Сулуско море се простире на око 490 mi (790 km) од севера ка југу и 375 mi (604 km) од истока ка западу. Таласи могу да се протежу преко 25 km (16 mi) до 35 km (22 mi).[11] Море је дубоко 4.400 m (14.400 ft), али на његовом јужном крају Сулуски архипелаг подиже морско дно на 100 m (330 ft).[8]
На северозападу. Од Танџонг Семпанг Мангајауа, северне тачке Борнеа, дуж источне границе Јужног кинеског мора до рта Калавите, северозападне тачке Миндора.
На североистоку. Југозападна обала Миндора до тачке Бурункан, њен јужни крај, одатле линија преко острва Семирара и Калуја до тачке Насог (11° 53′ N 121° 53′ E / 11.883° С; 121.883° И), северозападног екстрема Панаја, дуж западне и југоисточне обале тог острва до острва Тагубанхан (11° 08′ N 123° 07′ E / 11.133° С; 123.117° И), одатле линија до северног екстремног дела Негроса и низ западну обалу до тачке Сијатон, њеног јужног екстрема, одатле преко до тачке Таголо (8° 44′ N 123° 22′ E / 8.733° С; 123.367° И), Минданао.
На југоистоку. Од Таголо Појнта, низ западну обалу Минданаа до југозападног екстремитета, одатле до северне обале острва Басилан (6° 45′ N 122° 04′ E / 6.750° С; 122.067° И), преко овог острва до његовог јужног екстремитета, одатле линија до острва Битинан (6° 04′ N 121° 27′ E / 6.067° С; 121.450° И) од источног краја острва Џоло, кроз Џоло до тачке у лонгитуди 121°04'E на његовој јужној обали, одатле преко острва Тапул и Лугус и дуж северне обале острва Тави Тави до острва Бонгао са његовог западног краја (5° 01′ N 119° 45′ E / 5.017° С; 119.750° И), а одатле до Танџонга Лабијана,[6] североисточни крај Борнеа.
На југозападу. Северна обала Борнеа између Танџонг Лабијана и Танџонг Семпанг Мангајауа.
У популарној култури
[уреди | уреди извор]Лик Хикару Сулу из Звезданих стаза добио је име по мору Сулу. Према Сулуском глумцу Џорџу Такеију, „Џин Роденберијева визија за Сулу је била да представља целу Азију, дајући име по Сулуском мору уместо да се користи име специфично за земљу“.[12][13]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Coron Bay, Philippines : UnderwaterAsia.info”. www.underwaterasia.info. Архивирано из оригинала 5. 10. 2017. г. Приступљено 23. 4. 2018.
- ^ „Sulu Sea, Philippines : UnderwaterAsia.info”. www.underwaterasia.info. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 23. 4. 2018.
- ^ Traveler's Companion Philippines 1998 pp. 214 Kirsten Ellis, Globe Pequot Press Globe Pequot, 1998
- ^ „Jewel of Sulu Sea - The Manila Times Online”. www.manilatimes.net. Архивирано из оригинала 14. 07. 2018. г. Приступљено 23. 4. 2018.
- ^ „Mapun - island, Philippines”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 16. 6. 2020.
- ^ а б „Tawi Tawi - island, Philippines”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 16. 6. 2020.
- ^ C.Michael Hogan. 2011. Sulu Sea. Encyclopedia of Earth. Eds. P.Saundry & C.J.Cleveland. Washington DC
- ^ а б „Sulu Sea - sea, Pacific Ocean”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 16. 6. 2020.
- ^ „Geographic Scope — Sulu-Celebes Sea Sustainable Fisheries Management (SSME)”. scfishproject.iwlearn.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 4. 2018. г. Приступљено 23. 4. 2018.
- ^ „Limits of Oceans and Seas” (PDF) (3rd изд.). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2020.
- ^ Earth, NASA's Visible (11. 8. 2009). „Internal waves in the Sulu Sea, between Malaysia and the Philippines”. visibleearth.nasa.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 3. 2016. г. Приступљено 23. 4. 2018.
- ^ Pascale, Anthony. „George Takei On "Star Trek VI: Captain Sulu To The Rescue" + John Cho, Shatner Feud + more”. TrekMovie.com. Архивирано из оригинала 27. 7. 2010. г. Приступљено 26. 7. 2010.
- ^ „George Takei on how "Sulu" got his name on Star Trek - EMMYTVLEGENDS.ORG”. YouTube. Архивирано из оригинала 9. 3. 2016. г.
Литература
[уреди | уреди извор]- Warren, James Francis (2007) [1st pub. 1981]. The Sulu Zone 1768–1898: The Dynamics of External Trade, Slavery, and Ethnicity in the Transformation of a Southeast Asian Maritime State (2nd изд.). Singapore: Singapore University Press. ISBN 978-9971-69-386-2. OCLC 834772443.
- Warren, James Francis (2002). Iranun and Balangingi: Globalization, Maritime Raiding and the Birth of Ethnicity. Singapore: Singapore University Press. ISBN 9971-69-242-2. OCLC 51572722.
- Warren, James Francis (2003). „A Tale of Two Centuries: The Globalisation of Maritime Raiding and Piracy in Southeast Asia at the End of the Eighteenth and Twentieth Centuries” (PDF). Working Paper Series. Singapore: Asia Research Institute, National University of Singapore (2). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 11. 2015. г. Приступљено 20. 5. 2019.
- Bateman, Sam (2017). „Changes in Piracy in Southeast Asia over the last ten years”. Ур.: Liss, Caroline; Biggs, Ted. Piracy in Southeast Asia. Trends, Hot Spots and Responses. London: Routledge. стр. 14—32.
- Jeong, Keunsoo (2018). „Diverse patterns of world and regional piracy: implications of the recurrent characteristics”. Australian Journal of Maritime&Ocean Affairs. 10 (2): 118—133. S2CID 158544530. doi:10.1080/18366503.2018.1444935.
- Amirell, Stefan, Bruce Buchan and Hans Hägerdal (eds) (2021) Piracy in World History. Amsterdam: Amsterdam University Press. Open Access https://library.oapen.org/handle/20.500.12657/53019
- Angeles, V.S. (2010). „Moros in the media and beyond: representations of Philippine Muslims”. Contemporary Islam. 4: 29—53. S2CID 144390501. doi:10.1007/s11562-009-0100-4.
- Hurley, Vic (Gerald Victor) (1936) [2010]. Swish of the Kris, The Story of the Moros (PDF). Christopher L. Harris 2010. New York: E. P. Dutton & Co. ISBN 978-0615382425. OCLC 1837416.
- Root, Elihu (1902) [2012]. Elihu Root collection of United States documents relating to the Philippine Islands. 91 pt 2. US Government Printing Office. ISBN 978-1231100561.
- Non, Domingo (1993). „Moro Piracy during the Spanish Period and Its Impact”. Southeast Asian Studies. 30 (4): 401.
- Sala, George Augustus; Yates, Edmund Hodgson (1868) [2011]. „The Career and Character of Rajah Brooke”. Temple Bar – A London Magazine for Time and Country Readers. XXIV. Ward and Lock. стр. 204—216. ISBN 978-1173798765. Приступљено 6. 2. 2013.
- Eklöf, Stefan (2006). Pirates in Paradise. A Modern History of Southeast Asia's Maritime Marauders. Copenhagen, Denmark. ISBN 87-91114-37-3.
- Scholz, Herman (2006). „Discover Sabah - History”. Flyingdusun.com. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 6. 2. 2013.
- McDougall, Harriette (1882) [2015]. Sketches of Our Life at Sarawak. SPCK. ISBN 978-1511851268. Архивирано из оригинала 7. 4. 2015. г. Приступљено 6. 2. 2013.
- New Straits Times, K. P. Waran (24. 9. 1987). „Lahad Datu Recalls Its Blackest Monday”. стр. 12. Приступљено 30. 10. 2014.
- Sydney Morning Herald, Masayuki Doi (30. 10. 1985). „Filipino pirates wreak havoc in a Malaysian island paradise”. стр. 11. Приступљено 30. 10. 2014.
- Liss, Carolin (2017). „Piracy and maritime violence in the waters between Sabah and the southern Philippines”. Ур.: Liss, Carolin; Biggs, Ted. Piracy in Southeast Asia. Trends, Hot Spots and Responses. Abingdon, United Kingdom & New York, United States: Routledge. стр. 151—167. ISBN 978-1-138-68233-7.
- Davenport, Tara (2017). „Legal measures to combat piracy and armed robbery in Southeast Asia. Problems and Prospects.”. Ур.: Liss, Carolin. Piracy in Southeast Asia: trends, hot spots and responses. London: Routledge. ISBN 9781315545264. doi:10.4324/9781315545264.
- Tokoro, Ikuya (2006). „Piracy in Contemporary Sulu: An Ethnographical Case Study”. Ур.: Kleinen, John; Osseweijer, Manon. Pirates, Ports, and Coasts in Asia: Historical and Contemporary Perspectives. Singapore & Leiden, The Netherlands: International Institute for Asian Studies & Institute of Southeast Asian Studies. стр. 269—287. ISBN 9789814515726.
- Santos, Eduardo (2006). „Piracy and Armed Robbery against Ships in the Philippiens”. Ур.: Ong-Webb, Graham Gerhard. Pirates, Ports, and Coasts in Asia: Historical and Contemporary Perspectives. Singapore: ISEAS Publishing. ISBN 9789812305909. doi:10.1355/9789812305909.
- Abbot, Jason; Renwick, Neil (1999). „Pirates? Maritime piracy and societal security in Southeast Asia”. Pacifica Review. 11 (1): 7—24. doi:10.1080/14781159908412867.
- Amling, Alexandra; Bell, Curtis; Salleh, Asyura; Benson, Jay; Duncan, Sea (2019). Stable Seas: Sulu and Celebes Seas. Broomfield: Safety4Sea. стр. 32.
- Special Report on Abducting of Crew from Ships in the Sulu-Celebes Sea and Waters off Eastern Sabah (PDF). Singapore: ReCAAP Information Sharing Centre. март 2017.
- ReCAAP, ISC (2020). Annual Report. Piracy and Armed Robbery against Ships in Asia (PDF). Singapore: ReCAAP Information Sharing Centre.
- Monthly Report August 2021 (PDF). Singapore: ReCAAP Information Sharing Centre. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
