Савезне Државе Микронезије
Савезне Државе Микронезије Federated States of Micronesia (енглески) | |
---|---|
Главни град | Паликир |
Највећи град | Вено[1] |
Службени језик | Енглески (национални), Улитијски, Волеајански, Јапски, Понпејски, Косрајски и Чукешки (на државном или локалном нивоу) |
Владавина | |
Облик државе | Савезна република |
— Председник | Дејвид Пануело |
— Потпредседник | Јосиво Џорџ |
Историја | |
Независност | Од САД 3. новембар 1986. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 702 km2 (188) |
— вода (%) | занемарљиво |
Становништво | |
— 2013.[2] | 101.351 (199) |
— густина | 144,37 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Амерички долар |
— стоти део валуте | 100 цента |
Остале информације | |
Временска зона | UTC |
Интернет домен | .fm |
Позивни број | +691 |
Микронезија (енгл. Micronesia), или званично Савезне Државе Микронезије (енгл. Federated States of Micronesia), острвска је држава смештена у Тихом океану у пределу истоименог региона, североисточно од Папуе Нове Гвинеје.[3] Обухвата највећи број острва регије Микронезија. Има однос слободно удружене земље са САД. Састоји се од четири савезне државе:[4] Јап, Чук, Понпеј и Кошај.
Иако је укупна копнена површина Микронезије прилично мала, она заузима више од 2.600.000 km2 (1.000.000 sq mi) Тихог океана, што земљи даје 14. највећу ексклузивну економску зону на свету.[5] Главни град ове суверене острвске државе је Паликир, смештен на острву Понпеј, док је највећи град Вено, који се налази на острву Трук.
Географија
[уреди | уреди извор]Положај
[уреди | уреди извор]Савезне Државе Микронезије обухватају укупно 697 острва распоређених на архипелагу Каролинских острва дугом 2.900 km. Површина државе износи 702,0. Налазе се 5.150 km западно-југозападно од Хаваја у Тихом океану.
Геологија и рељеф
[уреди | уреди извор]Геолошки, острва су делом вулканског порекла, а делом корални атоли.
Флора и фауна
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Становништво
[уреди | уреди извор]Становништво острва је углавном микронезијског порекла. Народ острва Чук чини 48,8% популације, народ острва Понпеи 24,2%, народ остра Косрае 6,2%, народ острва Јап 5,2%, народ спољних острва Јапа 4,5%, азијати 1,8% и Полинежани 1,5%.
Енглески је језик владе, средњег и вишег образовања. Поред енглеског, постоји још шест локалних званичних језика.
Историја
[уреди | уреди извор]Шпанија 1887—1899.
Немачко царство 1899—1918.
Јапанско царство 1919—1947.
САД 1947—1994.
Микронезија 1994 - данас
Преци Микронежана су се у Микронезију доселили пре 4.000 година. Острва су у 16. веку колонизовали Шпанци. Године 1898. Немачка је откупила острва од Шпаније, а 1914. окупирали су их Јапанци.[6] Током Другог светског рата заузеле су их америчке војне снаге, а 2. априла 1947. Савет безбедности УН ставио је острва под свој протекторат. Године 1979. проглашена је аутономна Савезна Република Микронезија, која је постала независна 3. новембра 1986.
Административна подела
[уреди | уреди извор]Четири државе које чине ову федерацију су (од запада према истоку):
Застава | Држава[4] | Престоница | Гувернер | km²[7] | Становништво 2010.[8] |
Густина насељености по km² |
---|---|---|---|---|---|---|
Јап | Колонија | Хенри Фалан[9] | 118,1 | 11.376 | 96 | |
Чук | Вено | Џонсон Елимо | 127,4 | 48.651 | 382 | |
Понпеј | Колонија | Марсело Питерсон | 345,5 | 35.981 | 104 | |
Косрај | Тофол | Линдон Џексон | 109,6 | 6.616[10] | 60 |
Државе су даље подељене на општине.
Привреда
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Summary Analysis of Key Indicators: from the FSM 2010 Census of Population and Housing (PDF). Palikir: Division of Statistics, Office of SBOC. стр. 8. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 4. 2018. г. Приступљено 16. 3. 2018 — преко Prism (SPC).
- ^ „Национална агенција за статистику”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2014. г. Приступљено 30. 5. 2014.
- ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 10. 04. 2014.
- ^ а б „The World Factbook -- Central Intelligence Agency”. Cia World Factbook. Архивирано из оригинала 7. 8. 2018. г. Приступљено 8. 8. 2018.
- ^ „Drops in the ocean: France's marine territories”.
- ^ President Emanuel Mori Meets With Japan Prime Minister Yasuo Fukuda Архивирано 2015-09-24 на сајту Wayback Machine; AESonline.org Архивирано 2007-06-16 на сајту Archive.today Government of the Federated States of Micronesia, December 12, 2007
- ^ FSM government website - Geography Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine
- ^ „undp.org” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 09. 2020. г. Приступљено 24. 03. 2020.
- ^ „Marianas Variety - New Yap governor, other elected officials sworn in”. www.mvariety.com. Архивирано из оригинала 30. 04. 2019. г. Приступљено 10. 7. 2019.
- ^ „FSM Population”. www.fsmgov.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. Приступљено 22. 1. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Arnold, Bruce Makoto (2011). „Conflicted Childhoods in the South Seas: The Failure of Racial Assiimilation in the Nan'yo”. Tufts Historical Review. 4 (11): 79—96.
- Brower, Kenneth; Peccinotti, Harri (1981). Micronesia: The Land, the People, and the Sea. Baton Rouge: Louisiana State University Press. ISBN 978-0-8071-0992-2.
- Darrach, Brad; Doubilet, David (1995). „Treasured Islands”. Life (August 1995): 46—53.
- Falgout, Suzanne (1995). „Americans in Paradise: Anthropologists, Custom, and Democracy in Postwar Micronesia”. Ethnology. 34 (Spring 1995): 99—111. JSTOR 3774100. doi:10.2307/3774100.
- Friedman, Hal M. (1993). „The Beast in Paradise: The United States Navy in Micronesia, 1943–1947”. Pacific Historical Review. 62 (May 1993): 173—195. JSTOR 3639910. doi:10.2307/3639910.
- Friedman, Hal M. (1994). „Arguing over Empire: American Interservice and Interdepartmental Rivalry over Micronesia, 1943-1947”. Journal of Pacific History. 29 (1): 36—48. doi:10.1080/00223349408572757.
- Hanlon, David (1998). Remaking Micronesia: Discourses over Development in a Pacific Territory, 1944–1982. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1894-4.
- Hezel, Francis X. (1995). „The Church in Micronesia”. America. 18 (February 1995): 23—24.
- Kluge, P. F. (1991). The Edge of Paradise: America in Micronesia. New York: Random House. ISBN 978-0-394-58178-1.
- Malcomson, S. L. (1989). „Stranger than Paradise”. Mother Jones. 14 (January 1989): 19—25.
- „Micronesia: A New Nation”. U.S. News & World Report (October 15, 1984): 80—81.
- Parfit, Michael (2003). „Islands of the Pacific”. National Geographic. 203 (March 2003): 106—125.
- Patterson, Carolyn Bennett (1986). „In the Far Pacific: At the Birth of Nations”. National Geographic. 170 (October 1986): 460—500.
- Peoples, James G. (1993). „Political Evolution in Micronesia”. Ethnology. 32 (Winter 1993): 1—17. JSTOR 3773542. doi:10.2307/3773542.
- Rainbird, Paul (2003). „Taking the Tapu: Defining Micronesia by Absence”. Journal of Pacific History. 38 (2): 237—250. doi:10.1080/0022334032000120558.
- Schwalbenberg, Henry M.; Hatcher, Thomas (1994). „Micronesian Trade and Foreign Assistance: Contrasting the Japanese and American Colonial Periods”. Journal of Pacific History. 29 (1): 95—104. doi:10.1080/00223349408572762.
- „Religions in Federated States Of Micronesia | PEW-GRF”. www.globalreligiousfutures.org. Архивирано из оригинала 3. 7. 2020. г. Приступљено 2. 8. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Влада
- Опште информације
- „Federated States of Micronesia”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency.
- Federated States of Micronesia from UCB Libraries GovPubs
- Савезне Државе Микронезије на сајту Curlie (језик: енглески)
- Micronesia from the BBC News
- Jane's Federated States of Micronesia Home Page Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2005)
- Trust Territory of the Pacific Archives at the University of Hawaii
- Pacific Islands Legal Information Institute - Federated States of Micronesia
- Nature.org - Micronesia environmental conservation
- myMicronesia.com Online resource center about the islands of Micronesia. Provides free listings and links to all Micronesian businesses, as well as civic, cultural, health and educational organizations.
- Habele.org - Outer Islands Information about the remote islands and atolls outside the four state capitals of Micronesia from an educational nonprofit.
- Development Forecasts for Federated States of Micronesia
- The Kaselehlie Press Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2022) – The Kaselehlie Press is a Pohnpei-based newspaper that covers stories throughout the FSM.
- Pohnpei (Spanish)
- Мапе
- Савезне Државе Микронезије (Викиатлас)
- Nan Madol islet complex Provides computer based reconstruction of the main islets and features
- Путовање
- Време