Клизиште

Клизиште (енгл. Landslide, фр. Glissement de terrain, нем. Rutschung, рус. Оползень) је термин за стеновиту или растреситу стенску масу одвојену од подлоге која под утицајем гравитације клизи низ падину^[1]. Клижење не мора да се креће по јасно дефинисаној површини (клизна површина) и тада се средина по којој се одвија кретање тела клизишта назива клизна зона. Клизиште је један од геоморфолошких облика колувијалног процеса и геодинамички процес у инжењерској геологији.

Клижење се може одвијати веома различитим брзинама, од најспоријих када се кретање тла не примећује, до веома брзог када је могућ настанак великих штета и могу бити угрожени животи људи.

У старијој литератури на српском језику за клизиште се често користио и израз „урвина“, која се у суштини односи на појаву одрона, а не клизишта.

Клизишта су одраз неравнотеже (нестабилности) у тлу. Као што свако тело тежи да из стања лабилне равнотеже пређе у стање стабилне равнотеже, тако и клизиште клижењем наниже тежи да заузме равнотежни положај односно да пређе у стање стабилне равнотеже. Услови за настанак и развој клизишта су:

• геолошки (повољан литолошки састав, слојевитост, степен литификације, пукотине);
• геоморфолошки (нагиб падине, дужина површине клизања);
• хидрогеолошки (ниво и режим подземних вода);
• климатски и метеоролошки (количина падавина, нагло топљење снега);
• вегетациони;
• антропогени утицаји (засецање ножице падине при грађевинским радовима, натапање земљишта отпадним водама, насипање материјала на падинама, сеча шума);
• други утицаји (земљотрес, подлокавање ножице клизишта, утицај промене нивоа акумулације, вибрације услед саобраћаја и др).

Елементи клизишта су:

• Ожиљци - маркантна скоковита обележја:
  • Чеони,
  • Бочни,
  • Секундарни;
• Клизна површина - површина по којој се одвија кретање тела клизишта;
• Тело - покренути материјал;
• Увала - удубљење при врху клизишта;
• Трбух (истрбушење) - брежуљкасте појаве на телу клизишта;
• Ножица - најнижи део;
• Пукотине - обично тензионе, при врху клизишта.

Клизиште може имати све елементе јасно дефинисане и као такве препознатљиве на терену или неки од елемената могу бити непотпуно изражени и/или делом замаскирани (нпр. преоравањем њива). Само тело клизишта одликује се разним микрорељефним облицима и појавама као што су: испупчења и овалне депресије често испуњене водом, таласи, терасаста заравњења, пукотине издизања, смицања (степеничаста) улегања и др.

Различита природа и изузетна сложеност процеса, те разноврсни облици кретања и велики број других чинилаца који утичу на настанак и механизам клизишта условили су настанак великог броја класификација и подела.

1. Подела према дубини клизне површине - Према дубини клизне површине клизишта се деле на:
   1. повшинска (<1m)
   2. плитка (1-5m)
   3. дубока (5-20m)
   4. врло дубока (>20m)
2. Подела према количини покренуте масе - Према количини покренуте (клизеће) масе клизишта се деле на:
   1. мала (до неколико хиљада m³)
   2. средња (до неколико десетина хиљада m³)
   3. велика (до неколико стотина хиљада m³)
   4. врло велика (до неколико милиона m³)
3. Подела према месту настанка на падини - Према месту и узроку настанка клизишта се деле на:
   1. делапсивна - клизиште настаје у ножици падине услед подсецања и развија се (навише) уз падину
   2. детрузивна - клизиште настаје у вишим деловима падине, врши притисак на ниже слојеве оптерећујући их и развија се наниже
4. Подела према времену настанка - Према времену настанка клизишта се деле на:
   1. примарна - на теренима који нису раније били захваћени клизиштима
   2. секундарна - у оквиру терена који је раније био захваћен клизањем.
5. Подела према структури и саставу падине - Према структури и саставу падине клизишта се деле на:
   1. асеквентна - у једнородним и неслојевитим стенама
   2. консеквентна - појава клизања је предиспонирана нагибом слојева или система пукотина према нагибу падине
   3. инсеквентна - клизна раван пресеца слојеве различитог састава без обзира на предиспонираност у склопу терена.
6. Подела према структури и величини - Према структури и величини клизишта могу бити:
   1. клизишта смеше чврстих стена
   2. клизајући блокови
   3. клизни потоци
   4. површинска течења мале дубине под утицајем падавина и подземних вода
   5. површинско течење мале дубине под утицајем само атмосферских падавина
   6. мања откидања по захвату и дубини - благо заталасане површине падина
7. Подела према механизму
   1. клизање
   2. течење
   3. сложено кретање
8. Подела према облику клизне површине, рељефу и начину кретања - Према облику клизне површине, рељефу и начину кретања постоје следећи типови клизишта:
   1. Слојна
   2. Вишеслојна
   3. Ротациона
   4. Степеничаста (каскадна)
   5. Блоковска
   6. Поточаста
9. По месту појављивања
   1. надводна
   2. подводна клизишта

• Геотехника
• Инжењерска геологија

Клизиште на Викимедијиној остави.