Административна подјела Кине
Изглед
Народна Република Кина је подјељена на 34 административне јединице. Под суверенитетом државе налазе се двадесет и двије провинције, пет аутономних области, четири државна градска округа и два специјална административна региона. Тајван је под контролом непризнате државе Републике Кина, али га Народна Република Кина сматра својом двадесет и трећом провинцијом.[1]
Дио Кине без Тајвана и специјалних административних региона се назива Континентална или Копнена Кина. Дио Кине без ових територија, као и без аутономних области се још назива и Унутрашња Кина.
Административне јединице НР Кине
[уреди | уреди извор]1
|
5 аутономних области у НР Кини, представљају административно-територијалне јединице највишег нивоа. Подјела НР Кине на провинције и аутономне области је уведена по узору на, тада сусједни, СССР. За разлику од провинција, у аутономним областима значајан број грађана чини не-Ханско становништво. Укупна површина аутономних области је 47,24% територије НР Кине. |
2
|
22 провинције у Кини су најчешћи облик административно-територијалних јединица највишег нивоа. Заједно са аутономним областима и државним градским окрузима, директно су под контролом централне власти. |
3
|
4 градска округа су једна врста општинске власти у великим градовима НР Кине, који су под директном контролом централне власти државе и сматрају се посебним јединицама државе. У суштини, то су енклаве централне власти у сусједним провинцијама или аутономним областима. |
4
|
2 специјална региона су посебне административно-територијалне јединице НР Кине који имају висок степен аутономије. У суштини, ове јединице су независне у свим питањима изузев одбране и спољне политике. Овакав статус тренутно имају Макао и Хонгконг.[2] |
5
|
1 провинција изван контроле НР Кине је спорна територија острва Тајван са околним острвима. |
Списак административно-територијалних јединица НР Кине
[уреди | уреди извор]№ | Симбол (у боји) |
Име региона/ провинције |
HASC | Администр. центар |
Површина км² |
Становника (2010) |
Етнички састав |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Аутономне области | |||||||
1 | 广西 | Гуангси | CN.GX | Нанинг | 235 001 | 46 026 629 | Хан Кинези-62% Џуани-32% Јао-3% |
2 | 宁夏 | Нингсја | CN.NX | Јинчуан | 52 188 | 6 301 350 | Хан Кинези-65% Хуејци-34% |
3 | 新疆 | Синкјанг | CN.XJ | Урумчи | 1 743 441 | 21 813 334 | Хан Кинези-41% Ујгури-45% Казаси-7% |
4 | 西藏 | Тибет | CN.XZ | Ласа | 1 178 441 | 3 002 166 | Хан Кинези-6% Тибетанци-93% |
5 | 内蒙古 | Унутрашња Монголија | CN.NM | Хохот | 1 181 104 | 24 706 321 | Хан Кинези-79% Монголи-18% Манџури-2% |
Провинције | |||||||
6 | 安徽 | Анхуеј | CN.AH | Хефеј | 140 455 | 59 500 510 | Хан Кинези-99% |
7 | 甘肃 | Гансу | CN.GS | Ланџоу | 459 233 | 25 575 254 | Хан Кинези-91% Хуејци-5% Дунгсјани-2% Тибетанци-2% |
8 | 广东 | Гуангдунг | CN.GD | Гуангџоу | 178 341 | 104 303 132 | Хан Кинези-99% (језичка шароликост) |
9 | 贵州 | Гуејџоу | CN.GZ | Гуејанг | 174 976 | 34 746 468 | Хан Кинези-62% Мјао-12% Буји-8% Дунги-5% Туџјајци-4% Ији-2% Гелаојци-2% Шујци-1% |
10 | 江西 | Ђангси | CN.JX | Нанчанг | 171 041 | 44 567 475 | Хан Кинези-99% |
11 | 江苏 | Ђангсу | CN.JS | Нанкинг | 98 285 | 78 659 903 | Хан Кинези-99% |
12 | 吉林 | Ђилин - Кирин | CN.JL | Чангчуен | 191 038 | 27 462 297 | Хан Кинези-99% Манџури-4% Корејци-4% |
13 | 云南 | Јунан | CN.YN | Куенминг | 388 610 | 45 966 239 | Хан Кинези-67% Ији-11% Баји-4% Хани-4% Џуани-3% Дајци-3% Мјао-3% |
14 | 辽宁 | Љаонинг | CN.LN | Шенјанг | 147 451 | 43 746 323 | Хан Кинези-84% Манџури-13% Монголи-2% |
15 | 四川 | Сичуан | CN.SC | Ченгду | 491 146 | 80 418 200 | Хан Кинези-95% Ји-3% Тибетанци-1,5% Ћан-0,5% |
16 | 青海 | Ћингхај | CN.QH | Сининг | 720 459 | 5 626 722 | Хан Кинези-54% Тибетанци-21% Хуејци-16% Монгори-2% |
17 | 福建 | Фуђен | CN.FJ | Фуџоу | 122 919 | 36 894 216 | Хан Кинези-98% Шеји-1% |
18 | 海南 | Хајнан | CN.HA | Хајкоу | 34 438 | 8 671 518 | Хан Кинези-82% Ли-16% |
19 | 河北 | Хебеј | CN.HB | Шиђаџуанг | 187 240 | 71 854 202 | Хан Кинези-96% Манџури-3% |
20 | 黑龙江 | Хејлунгђанг | CN.HL | Харбин | 431 767 | 38 312 224 | Хан Кинези-95% Манџури-3% Корејци-1% |
21 | 河南 | Хенан | CN.HE | Џенгџоу | 166 310 | 94 023 567 | Хан Кинези-99% Хуејци-1% |
22 | 湖北 | Хубеј | CN.HU | Вухан | 185 673 | 57 237 740 | Хан Кинези-95% Туцејани-4% |
23 | 湖南 | Хунан | CN.HN | Чангша | 211 231 | 65 683 722 | Хан-90% Туџјајци-4% Мјао-3% |
24 | 浙江 | Џеђанг | CN.ZJ | Хангџоу | 106 078 | 54 426 891 | Хан Кинези-99% |
25 | 山东 | Шандунг | CN.SD | Ђинан | 156 219 | 95 793 065 | Хан Кинези-99% |
26 | 山西 | Шанси | CN.SX | Таијуан | 204 846 | 37 327 378 | Хан Кинези-100% |
27 | 陕西 | Шенси | CN.SA | Си'ан | 149 708 | 35 712 111 | Хан Кинези-99% |
Државни градски окрузи | |||||||
28 | 北京 | Пекинг | CN.BJ | Пекинг | 16 808 | 19 612 368 | Хан Кинези-96% Манџури-2% |
29 | 天津 | Тјенцин | CN.TJ | Тјенцин | 11 943 | 12 938 224 | Хан Кинези-97% Хуејци-2% |
30 | 重庆 | Чунгкинг | CN.CQ | Чунгкинг | 82 403 | 28 846 170 | Хан Кинези-94% Туџјајци-5% |
31 | 上海 | Шангај | CN.SH | Шангај | 6 500 | 23 019 148 | Хан Кинези-99% |
Специјални административни региони | |||||||
32 | Макао | MO | Макао | 27 | 541 200 | Хан Кинези-92% Филипинци-3% Европљани-3%[Напомена 1] | |
33 | Хонгконг | HK | Хонгконг | 1 095 | 6 864 346 | Хан Кинези-95% Енглези-4% | |
Провинција изван НР Кине | |||||||
34 | 台湾 | Тајван | TW | Тајпеј | 36 178 | 23 069 345 | Хан Кинези-98% Гаошани-2% |
- | Народна Република Кина | CN | Пекинг | 9.662.593 | 1.363.249.758 |
Напомена
[уреди | уреди извор]- ^ Од Европљана у Макаоу, најбројнији су Португалци 1,5%, Енглези 1,5% и други.
Види још
[уреди | уреди извор]- Копнена Кина
- Унутрашња Кина
- Аутономне области НР Кине
- Провинције НР Кине
- Државни градски окрузи НР Кине
- Специјални административни региони НР Кине
- Територијални спорови НР Кине
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Administrative divisions of China”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2010. г. Приступљено 17. 04. 2014.
- ^ Article 12, Basic Law of Hong Kong and Article 12, Basic Law of Macau