Biotehnologija

Biotehnologija predstavlja primenu bioloških aktivnosti za dobijanje nekog proizvoda ili ostvarivanje nekog procesa. Ona se deli na:

• tradicionalnu biotehnologiju koja obuhvata oplemenjivanje biljaka i domaćih životinja, korišćenje mikoroorganizama za proizvodnju hrane i pića i dr, preradu otpadnih voda, proizvodnju biogasa i sl.
• savremenu biotehnologiju u koju spadaju:
  • genetički inženjering
  • kloniranje
  • inžinjering tkiva

Osnovno pitanje vezano za savremenu biotehnologiju jeste kako racionalno iskoristiti prednosti koje ona pruža, a da se pri tome spreče potencijalne negativne posledice po čoveka i njegovu životnu sredinu.

Kloniranje je postupak stvaranja genetički identičnih kopija nekog organizma. Sam proces kloniranja je sledeći: iz organizma davaoca uzima se somatska ćelija i spaja se sa neoplođenom jajnom ćelijom primaoca kojoj je uklonjeno jedro. Posle spajanja dve ćelije dolazi do razvića embriona koji se implantira u matericu surogat - majke, gde se dalje normalno razvija. Potomak je genetički isti kao organizam davaoca.

Prvi primer kloniranja sisara bila je ovca Doli, 1997.g.(U projektu kloniranja ovce Doli od 277 pokušaja kloniranja uspeo je samo jedan.)

Saopšteni su i podaci o uspešnom kloniranju različitih vrsta životinja (npr. miša, mačke). Kloniranje je, navodno, uspešno primenjeno i kod čoveka. (Može se klonirati i gen postupcima koji su opisani u genetički inženjering.) Postoje dve osnovne vrste kloniranja:

• reproduktivno i
• terapeutsko.

Reproduktivno kloniranje ima za cilj stvaranje nove jedinke, a terapeutskim kloniranjem se proizvode ćelije kojim bi se lečile bolesti (npr. paraliza, dijabetes i dr.)

Primer prirodnog kloniranja jesu jednojajni blizanci.

Osim gore opisanog pravog kloniranja, može se spomenuti još i transgeneza. Transgeneza označava prenos jednog ili više gena iz DNK jednog organizma u DNK primaoca. Prenos gena može se izvesti i između različitih vrsta, a takva životinja (biljka) se naziva transgena. Najpoznatiji primeri prve generacije transgenih biljaka koje su otporne na štetne insekte ( sadrže transgen iz bakterije koji im daje sposobnost sinteze otrova efikasnog protiv insekata) ili herbicide. U drugu generaciju spadaju biljke kojima je poboljšan kvalitet – promenjen sastav masti, obogaćene su vitaminima i dr.

Biotehnologija na Wikimedijinoj ostavi

• BioNet Škola^{[mrtav link]}
• Portal za biotehnologiju Arhivirano 2014-12-16 na Wayback Machine-u
• Cytology and Genetics - žurnal "Citologija i Genetika"
• Zika.rs - Biotehnologija Arhivirano 2010-04-19 na Wayback Machine-u - portal za inovacije i futuristiku, vesti iz oblasti biotehnologije
• Biotehnologija.info Arhivirano 2011-05-11 na Wayback Machine-u - Uzbudljiva dostignuća iz nauke koja trenutno ima najbrži razvoj.