Филе
24°01′31″Н 32°53′03″Е / 24.02528°Н 32.88417°Е
Нубијски споменици од Абу Симбела до Филеа | |
---|---|
Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
Египат | |
Регистриран: | 1979. (3. засједање) |
Врста: | Културно добро |
Мјерило: | и, иии, ви |
Референца: | УНЕСЦО |
Филе (грчки: Φιλαί, Пхилаи; египатски: Пилак, П'аалеq; арапски: أنس الوجود, Анас ел Вагуд) је оток и археолошки локалитет у јужном Египту на првом катаракту Нила код Асуана. Због изградње Асуанске бране храмови су 1969. године пренешени на други оближњи оток како га не би прекрило Насерово језеро. Године 1979. уписан је на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Африци, заједно с храмовима у Абу Симбелу.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Филе се налази на хисторијској граници између Египта и Нубије, и на њему је изграђен један од најпознатијих храмова древног Египта, Храм божице Изиде. Иако је Изида одувијек била важна божица египатског пантеона, тек су за вријеме фараона Нектанеба I. (XXX. династија, 380.-362. пне.) на Фили подигнуте важније грађевине. Храм је био мјесто ходочашћа и посебно важно вјерско средиште у грчко-римско доба[1] када се Изидин култ проширио по цијелом Медитерану. Птолемеиди су наставили проширивати храмски комплекс, а римски цареви Аугуст, Тиберије, Трајан и Хадријан су додали нове грађевине. Након појаве кршћанства остало је посљедње мјесто гдје су се очувала традиционална вјеровања, све до 535. године када Изидин култ забрањује Јустинијан I. Ту се налазе најмлађи познати натписи на хијероглифима и народна предаја. Храм је касније претворен у цркву св. Стјепана која је опстала све до 12. вијека.
Одлике
[уреди | уреди извор]Храмови на отоку Филе нису изолирани комплекс, већ јако повезани с оближњим храмовима на Абатону и други на нубијским обалама Нила, а које су континуирано даривали фараони великим свећеницима Изиде као поклон (Додекасцхоенос). Данашњи храм је основао Птолемеј I. Сотер, а његови насљедници су га наставили ширити. Његова локација није случајна јер се вјерује да је надомак храма гроб једног од Изидиних мужева, бога Озириса, Сетовог брата, чије је тијело раскомадано у 14 дијелова који су расути по цијелом Египту. Према предаји, овдје су се вјенчали Клеопатра VII. и Гај Јулије Цезар.[2]
На самом отоку постоји градација храмова. Главни је Изидин храм који заузима средишњу ос, а око њега се налазе други храмови (Аренснуфисов, Имхотепов, и др.) који су оријантирани према средишњем храму. Украшавање зидова храма је изведено према суставу Птолемаиц Пхилае којим су теолози одредили строга правила којих су се умјетници морали придржавати. У храм се улази кроз високе пилоне до великог дворишта на чијој се источној страни налази "Храм рођења" у којему су се рађали фараони, а на западу је римски храм. Насупрот пилона из дворишта се улази у хипостилну дворану (дворана са ступовима) чији равни свод није потпуно затворен. Из ње се улазило у унутарње светиште гдје је била скулптура божице Изиде.
На источној страни отока доминира Трајанов киоск који је Цар подигао за своје посјете отоку. На сјеверу је киоск посвећен божици Хатор, те затворени Аугустов храм и Диоклецијанов славолук. На западној страни је брдашце, а на југу су Хадријанова врата која воде до улаза у Изидин храм.
-
Трајанов киоск -
Птоломејеви пилони -
Пилони и Храм рођења из дворишта храма -
Хипостилна дворана Изидиног храма -
Коптски криж из времена када је била црквом -
Остаци Аугустовог храма -
Храм божице Хатор -
Хорусов храм -
Изидин храм потопљен 1910. год. -
Изидин храм ноћу
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Мирослав Вернер, Ладислав Бареш и Бřетислав Вацхала, Енцyклопедие старовěкéхо Егyпта, Праг, Либри, 2007. стр. 528. ИСБН 978-80-7277-306-0 (cz)
- ↑ Филе - бисер Египта Архивирано 2011-02-13 на Wаyбацк Мацхине-у (cz) Преузето 7. свибња 2011.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- @ 1911 Енцyцлопедиа Британница Архивирано 2014-11-29 на Wаyбацк Мацхине-у
- Свети оток Филе Архивирано 2010-02-12 на Wаyбацк Мацхине-у (en)
- Крстарење Нилом: Пхилае Архивирано 2008-07-03 на Wаyбацк Мацхине-у