8. 6.

8. липањ/јун (8. 6.) је 159. дан године по грегоријанском календару (160. у пријеступној години). До краја године има још 206 дана.

• 1871. — Аустроугарски цар Франц Јозеф I објавио одлуку о укидању Војне крајине.
• 1883. — Француска успоставила контролу над Тунисом, својим протекторатом од 1881. Тунис стекао независност 1956.
• 1929. — Маргарет Бондфилд постављена за министра рада, као прва жена у влади у историји Велике Британије.
• 1940. — Други светски рат: Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајсенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста. Погинуло више од 1.500 људи.
• 1942. — Други светски рат: Јапанске подморнице бомбардовале највећи аустралијски град Сиднеј.
• 1965. — Армија САД у Јужном Вијетнаму добила овлашћење да предузима офанзивне операције.
• 1986. — Упркос оптужбама да је као нацистички официр у Другом светском рату одговоран за злочине у Југославији и Грчкој, бивши генерални секретар УН-а Курт Wалдхеим изабран је за предсједника Аустрије.
• 1989. — Поморски арехолог др. Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк.
• 1995. — Група америчких маринаца успешно окончала акцију спасавања капетана Скота О'Грејдија, чији је авион Ф16 шест дана раније у северозападној Босни оборила војска босанских Срба.
• 2001. — Бриселски суд прогласио кривим и затражио доживотну робију за четири особе, међу њима две опатице, због злочина у Руанди.
• 2001. — У једној школи у Икеди, у Јапану, душевно поремећен човек ножем усмртио осам ученика, а 15 наставника и ученика ранио.
• 2004. — Председник Кине Ху Ђинтао допутовао у посету Пољској, прву посету неког шефа кинеске државе Варшави после 55 година.

.

• 1625. — Гиованни Доменицо Цассини, француски астроном, математичар и инжењер талијанског подријетла († 1712.).
• 1810. — Роберт Сцхуманн, њемачки складатељ.
• 1829. — Јохн Еверетт Миллаис, енглески сликар, суоснивач прерафаелита († 1896.).
• 1867. — Франк Ллоyд Wригхт, амерички архитект и теоретичар архитектуре († 1959.).
• 1886. — Абдурезак Хифзи Бјелавац, босански књижевник и новинар.
• 1903. — Маргуерите Yоурценар, белгијска списатељица († 1988.).
• 1908. — Маргхерита Царосио, талијанска сопранистица.
• 1916. — Френсис Хенри Комптон Крик, енглески биохемичар. Добитик Нобелове награде за медицину 1962..
• 1921. — Сухарто, индонежански генерал и диктатор. .
• 1925. — Барбара Бусх, америчка Прва дама († 2018.).
• 1937. — Бруце МцЦандлесс II, амерички космонаут.
• 1940. — Нанцy Синатра, америчка пјевачица.
• 1950. — Катхy Бакер, америчка глумица.
• 1953. — Иво Санадер, хрватски политичар и државник.
• 1955. — Тим Бернерс-Ли (Тим Барнерс-Лее), енглески пионир интернета..
• 1955. — Јосé Антонио Цамацхо, шпањолски ногометни тренер и бивши играч.
• 1960. — Мицк Хуцкналл, британски кантаутор (Симплy Ред).
• 1961. — Алка Вуица, хрватска је пјевачица.
• 1967. — Јасмин Табатабаи, њемачка глумица.
• 1973. — Стипе Дрвиш (Стипе Дреwс), хрватски боксач, бивши свјетски боксачки првак у полутешкој категорији по верзији WБА.
• 1975. — Схилпа Схеттy, индијска глумица.
• 1976. — Линдсаy Давенпорт, америчка тенисерка.
• 1977. — Хрвоје Вејић, хрватски ногометаш.
• 1977. — Фалцãо, бразилски малоногометаш.
• 1978. — Антонио Фрања, хрватски ногометаш.
• 1982. — Надиа Петрова, бивша руска тенисерка.
• 1983. — Ким Клајстерс, белгијска тенисерка.
• 1984. — Андреа Цасирагхи, најстарији син принцезе Царолине од Монака и Стефана Цасирагхија.
• 1984. — Миа Борисављевић, српска турбофолк певачица.
• 1989. — Тимеа Бацсинсзкy, швајцарска тенисерка.

.

•   632. - Мухамед, утемељитељ Ислама.
• 1290. — Беатрице Портинари, појављује се као лик у Божанственој комедији а била и је и младалачка љубав Дантеа Алигхиериа и муза (* 1266.).
• 1695. — Кристијан Хајгенс, холандски астроном, математичар и физичар.
• 1809. — Томас Пејн, енглески политичар и писац.
• 1846. — Родолпхе Тöпффер, швицарски писац, илустратор и карикатурист, "отац стрипа" (* 1799).
• 1876. — Жорж Санд, француска књижевница.
• 1914. — Тадија Смичиклас, хрватски повјесничар и политичар (* 1843.).
• 1943. — Михаило Петровић Алас, професор математике на Београдском универзитету.
• 1946. — Герхарт Хауптман, немачки писац. Добитник Нобелове награде за књижевност 1912.
• 1993. —Рене Буске, некадашњи шеф француске полиције.
• 1998. — Сани Абача, нигеријски генерал.

.

8. 6. на Wикимедијиној остави

• Српска православна црква слави:.
  • Светог апостола Карпа.
  • Светог апостола Алфеја.
  • Преподобног Јована Психаита.
  • Светог новомученика Александра Солунског

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар