SI8512009A8

SI8512009A8 - Postopek za pripravo aciliranih cikličnih diketonskih spojin

Info

Publication number: SI8512009A8
Application number: SI8512009A
Authority: SI
Inventors: J B Heather; P D Milano
Original assignee: Zeneca Inc
Priority date: 1984-12-20
Filing date: 1985-12-20
Publication date: 1996-08-31
Also published as: HRP940855B1; HRP940855A2

Description

POSTUPAK ZA PROIZVODNJU ACILOVANIH DIKETONSKIH JEDINJENJA

Oblastv tehnike u koju pronalazak spada

Pronalazak spada u oblast sinteza alifatičnih organskih jedinjenja 1 odnosi se na proizvodnju adlovanlh dlketonsklh jedinjenja premeitanjem odgovarajučih enolestara.

Tehnički problam

Tlpovl jedinjenja koja ča se ovde kasnlje zvatl adlovana dlketonsl jedinjenja Imaju opitu formulu :

u kojoj je R grupa kao ito je ovde kasnlje dtfinisana (1 mote uglavnom b1t1 aromatična 111 allfatična grupa). Jedinjenja ovog tipa opisana su u večam broju referenci keo fcorlsna· na primer, keo hemljskl Intermedijeri 1/111 pesticidi. Ostatak molekule, koji uključuje dlketonsku grupu, 1ma uglavnom dfcHčnu strukturu. Najpožaljnlja dlkatonska grupa uključuje 6- 111 6-člani karbodkllčan prsten. Adlovana dlketonska jedinjenja ovog tipa Imaju opitu strukturu « u

gde je R kao ito je definisano gore a n je 2 111 3. Prsten može b1t1 nesupstituisan 111 supstituisan u jednom 111 v1ie položaja, na primer, sa alkil, arll, alkilen. Itd., grupama.

Stanje tehnike

Jtdan postupak za proizvodnju adlovanlh dlkatonsklh jedinjenja opisan je u Evropskoj Patentnoj Prijavi« Publikacija No. 90262 1 uključuje reakciju opclono supstituisanog 1«3-c1k1oheksand1ona sa supstituisanim benzolldjanlda. Medjutim« takav postupak 1ma neke nedostetke. BenzolldJanldl su donekle skupi reagensi 1 djanovodonlk se proizvodi u ovoj reakdjl u količinama od oko jednog mola na svaki mol adlovanog ketona. Tako b1 bilo poželjno da se reakcije sprovodl korličenjem manje skupog 1 lakte pristupaČnog tipa sredstva za acUovanje koje dopunskl ne proizvodi takve količine djanovodonlka. Na primer, benzollhloridl su relativno Jeft1n1 1 prlstupačan oblik sredstva za edlovanje. Medjutim, benzollhloridl su jača sredstva za adlovanje od benzoil djanlda 1 u prisustvu uoblčajenlh katalizatora pokazlvače tendendju da ne vrte edlovanje na ugljenlkovom atomu Izmedju dve karbonllne grupe, več da direktno napadaju jednu od samih karbobllnlh grupa, formlrajučl enolestar tipa :

Poznato je 1z večeg broja referenci da se adlovana ciklična dlketonska jedinjenja mogu proizvesti 1z odgovarajučlh enolestara premettanjem : ⁰

OCR

CH o

\h-cr r

s

Reference oplsuju nekoliko razllčitih tlpova adlovanlh dlketonskl jedinjenja 1 razllčlte katallzatore 111 promotore za premettanje enolestara u acllovane dlketone.

Na primer, Akhrem et al., Synthes1s, p. 925-927 (1978) oplsuju proizvodnju večeg broja adlovanlh dkloheksandlona reakdjom

1,3-c1kloheksand1ona sa sredstvom za adlovanje (naročlto sa adlhalogenldoa) u dve faze. U prvoj fazi adlhalogenld reaguje j sa dkloheksandlonoa u prisustvu piridina tako da sa proizvodi .

•nolestar, koji se tada prevodi u adlovanl clklohtksandlon preaettanjea u prisustvu dvoaolarnog viška alualnljua-hlorlda. >

Sredstva za acUovanje koja sa korist· u ovo· radu 1ae1a su ^! formulu RCOC1 gda ja R bio raz11C1t1 alkil (n.pr.» aetll, etil, propil), fenil, supstituisani fenil, benzll 1 supstituisana benzll grup·. i

Tanabe at al., Chem, lattars, p. 53 (1982) opisuju rad na proizvodnji 3-ac11-4-h1droks1-2-p1rone adlovanjea plrona aa adlhalogenldlma alkil- 111 a1ken11-t1pa 1 preaeltanju formiranog enolestra koriščenjem katalitičke količine 4-diaet11aa1nop1r1d1na.

Evropska Patentna Prijava (Publikacija No.) 123001 opisuje da su drugi aa1nop1r1dnsk1 derivati kao 1 1zvesn1 N-a1k111a1dazo1ak1 derivati podesni kotelIzatorl za preaeitanje enolestara u adlovane dkloheksandlone koji laaju 5-karboks11atn1 supstituent. i

USSR Patent 784,195 opisuje preaeitanje enolestra radi proizvodnje

2-o1eo11-c1k1oheksan-1,9-d1ona u prisustvu stopijenog natrijua- ₍ acetata na 160-170°C. Evropska Patentna Prijava, Publikacija No.

80301 opisuje preaeitanje enolestara 5-(pol1aet1lfen1l)-1,8- ί clkloheksandlona u odgovarajuče acllovane clkloheksandlona u prisustvu neke Lew1s-ove kiseline. Korilčena sredstva za adlovanje uključlvala su anhldrlde i adlhalogenlde foraule RCOC1 gde je R alkil, fluoroalkll, alkenll, alkinil 111 fenil.

Opis rešenja tehničkog problema sa prlmerima Izvodjenja

Ovaj pronalazak odnosi sa na postupak za proizvodnju acHovenog dkllčnog dlketonskog jedinjenja preaeltanjea enolestra u kojem se preaeitanje vrši u prisustvu djanldnog Izvore.

Ovaj pronalazak odnosi se na postupak za proizvodnju acllovanog dlketonskog jedinjenja premeštanjem enolestra preaa opštoj reakciji :

f

Ό • · oc ‘CH

C' O ^XCH-CR gde se premeltanja vrli u prisustvu djanldnog Izvora.

Odredjenlje, pramaltanja se vrli u prisustvu 111 (a) katalitičke količine djanldnog Izvora i nolarnog vllka, u odnosu na enolestar, neke unerene baze, na prlner, tercljarnog anlna, alkalnonatalnog karbonata 111 alkalnonetalnog fosfata; 111 (b) atehlonetrijske količine, u odnosu na enolestar, kalljumdjanlda 111 lltijun-djanida, 1 katalitičke lollčlne clkllčnog kruna etra 111 njegovog eelkllčnog analoga.

/ — c o k *

J£H-C-R “ s u kojoj R nože b1t1 različiti alkil, alkenil, aril (n.pr., fenll 111 supstituisani fenll), fenalkU (n.pr., opciono supstitul sani benzil, fenetll, itd.), 111 drugi supstituenti, na prlner, oni koji su sponenutl u gora opisani» referencama.

Ostatak molekula uključuje niz atona koji povezuju ugljenlkove atone dve kerbonllne grupe tako da je diketon ciklično jedinjenje. Najpoželjnije je diketon karbocikllčno jedinjenje. Poželjnl oblici diketona su ciklopantandlonl 1 clkloheksandlonl, koji mogu biti supstituisani u jednom 111 vile položaja na prstanu sa alkil, aril 111 drugom supstituentnom grupon. Najpoželjniji su 1,3-cik1oheksand1on1, opciono supstituisani sa jednom 111 vile alkil grupa.

Naročito poželjna klasa proizvoda je ona u kojoj je diketon clkloheksandlon a grupa za acilovanje je supstituisana benzoil grupa. To jeste, R je supstituisani fenll. Uglavnom, ova jedinjenja Inaju formulu i

u kojoj su :

Rp R₂, Rg, Rp Rg 1 Rg nezavisno vodonik 111 Cj-Cg alkil (poželjno CpC₄ alkil) 111

R_r R₂ 111 Rg je R_aOC- flda je R_t CpC₄ alkil j fenil, opciono supstituisan sa od 2 do B netil grupa;

111 gde su Rj 1 Rg, 111 Rg 1 Rp uzetl zajedno Cg-Cg alkilen (takva jedinjenja isajusplro strukturu);

R₇ je halogen (hlor, bron, jod 111 fluor); cijano;

Cj-C₄ alkil; Cj-Cg haloalkll (poželjno trlfluoronetll); λ<₍Β(0)_η gde je R_fc Cj-C₄ alkll i n je poželjno B, 1 111 2;

Cj-C₄ alkoksi (poželjno «etoksl) 111 nitro;

Rg» Rg 1 Rjq su nezavisno vodonik 111 supstltuentl koji uključuju halogen; CpC₄ alkil; Cj~C₄ alkoksi, trifluoronetoksi; cijano; nitro; CpC₄ haloalkll; Cj-C₄ alklltlo; fenoksl; 111 supstltulsani fenoksl u koje« je supstituent halogen 111 halosetll 111 oba;

R_bS(0)_n gde je n 0, 1 111 2; 1 R_fc je C,-C₄ alkil, CpC₄haloalkll, fenil 111 benzil,

R_cCNH- gde je R₍ CpC₄ alkil,

-NR^R_e gde su R^ 1 R_f nezavisno vodonik 111 CpC₄ alkil;

RfC(O), gde je Rf vodonik, CpC₄ alkil, Cj~C₄ haloalkll 111 C|-C₄ alkoksi;

SO^NR^R^ gde su R^ 1 R& nezavisno vodonik 111 CpC₄ alkil;

111 Rg i Rg uzetl zajedno obrazuju prstenastu strukturu sa dva susedna ugljenlkova atona fenil prstena za koji su vezani.

(:

Jedinjenja ovog tipa koja 1aeju razne supstltuente 111 na Jedno», dkloheksenskom 111 1 na fenil prstanu opisana au u t Evropska Patentna Prijava, Publikacija No. 90262; sledeča neodlučene U.S. patentna prijava, sva od U1111an J. M1chae1y-a et al., koje prlpadaju sadalnjem Prljavlocu, 1 Imaju naslov 1 Imaju naslov : Izvesnl 2-(2-supst1tu1san1 benzoil)-1,3clkloheksandlonl : Serijski No. 634,408, podneta 31 jula, 1984; Serijski No. 640,791, podneta 17 avgusta, 1984; Serijski No. 752,702, podneta 8 jula, 1985; 1 Serijski No. 722,593, podneta 5 septembra, 1985; sledeče U.S. patentne prijave koje prlpadaju sadalnjem Prljavlocu, podnate 20 decembra, 1984 :Str1Jsk1 No. 683,900, pod naslovom 'Izvesnl 2-(2-n1trobenzo1l)-1,8-c1klohektandlonl, od Charles 6. Carter-e*, Serijski No, 683,899, pod naslovom Izvesnl 2-(2’-djanobenzo11)-1,3-c1kloheksand1on1 od Charles G. Carter-a; Serijski No. 683,898, pod naslovom Izvesnl

2-(2’-*upst1tuisen1 benzoil)-1,3-c1k1oheksand1on1* od Charles

6. Carter-a at al.*, 1 Serijski No. 683,884 pod naslovom Izvesnl

2-(2’-alk1lbenzo1l)-1,3-c1kloheksand1on1 od Charles 8. Carter-aj (sve ove patentne prijave odnose se na jedinjenja koja tu herbiddna) 1 Japanske Patentne Prijave (Publikacija Nos.) 51/13750 1 51/13755 od Nlppon Soda K.K., koje oplsuju neka jedinjenja ovog tipa kao IntermediJere za herbicide. Opisi ovih dokumenata tu unetl ovde kao referenca.

Neka druga jedinjenja na koja se ovaj postupak može primeniti opisana su u neodlučenlm U.S. patentnim prijavama (obično naznačena) Serijski No. 764,110, podneta 26 avgusta, 1985 od David L. Lee-a et al., pod naslovom Izvesnl 2-(2-supst1tu1san1 fenllecetll)

1,3-clkloheksandlonl ·, 1 Serijski No. 683,663, podneta 20 decembra, 1984, od David L. Lee-a et al., pod naslovom Izvesnl

2-(2'-Supst1tu1sani benzoil)-1,3-c1kloheksand1on1, 1 jedinjenja opisana u literaturi 1 spomenuti pod zaglavljem Stanje tehnike.

Postupak premettanja 1z ovog pronalaska vrti se u prisustvu cijanidnog Izvora. Termin djanldnl Izvor odnosi se na supstancu 111 supstance koje pod uslovima premettanja obuhvataju 111 generltu c9janovodon1k 1/111 djanldnl anjon. Postoje dve primarne realizacije.

U jednoj realizaciji, postupak se vrti u prisustvu katalitičke

(. ·' količine Izvora djanldnog anjona 1/111 djanovodonlka, zajedno sa solarnim vllkom, u odnoau na enolettar, neke umerene baze.

Poželjnl cljanldnl Izvori tu alkalnometalnl djanidl kao ito tu natrijum- 1 kalijum-djan1d; c1janohldrlnl »etllalkllketona koji Imaju od 1-4 ugljenikovih atoma u alkil grupama, ka o Ito tu c1Janoh1dr1n1 acetona 111 metilIzobutilketonaj clJanohldrlnl benzaldehlda 111 C*-Cg allfatlCnlh aldehlda kao Ito tu djanohldrlnl acetaldehlda, proplonaldehlda, 1td.; c1nk-c1Janld; tr1(n121 alkil)t1111c1jan1d1, naročito tr1met11s1111dJanld; 1 tam cljanovodonlk. Clajanovovodnlk te tmatra najpodetnljim poito proizvod! relativno brku reakciju 1 jeftin Je. Može te koristit! 111 u tečnom 111 gasovltom obliku; kada te korist! kao gas može ae kupit! od komercljalnog tnebdeveča 111 ae generlle In dtu reakcijom metalnog cijanida sa nekom kiselinom. Medju djanldlma poželjan Izvor cijanida je aceton djanohldrln.

U ovoj realizaciji, cljanldnl Izvor koristi se u količini do oko 50 molskih procenata na bazi enolestra. Može se koristiti u tako maloj količini kao Ito Je oko 1 molski procenat tako da se obezbedjuje prihvatijiva brzina reakcije na oko 40°C u malim razmerama. Reakcije vedh razmera daju reproduktivne rezultate sa neznatno v1I1m nlvolma katalizatora od oko 2 molska procenta. Uglavnom je poželjno oko 1-10 molskih I djanldnog Izvora.

U ovoj realizaciji postupak se vrS1 sa molarnim vllkom u odnosu na enolettar, neke umerene baze. Pod terminom umerene baza ovde se podrazumeva supstanca koja dejstvuje kao baze a C1ja jačina 111 aktivnost kao baze leži Izmedju one koje Imaju takve jake baze kao Ito su hidroksidi (koji mogu 1zazvat1 hldrollzu enolestra) one koje Imaju takve slabe baze kao Ito su bikarbonati (koji neče eflkasno funkcionisati). Umerene baze koje su podesne za kor1Ičenj< u ovoj realizaciji uključuju 1 organska baze, kao Ito su terdjarnl amini, 1 neorganske baze kao Ito su karbonati 1 fosfati alkalnih metala. Podesnl terdjarnl amini uključuju tr1a1k1lam1ne kao Ito Je trietilamin, trlalkanolamlne kao Ito je trletanolamln 1 piridin. Podesne neorganske baze uključuju kal!jum-karbonat 1 trinatrijum-fosfat.

Baza se koristi u količin! od oko 1 do oko 4 mola na mol enolestra,

- 8 poželjno oko 2 mola na mol.

Kada je djanldnl Izvor djanld alkalnog Metale, naročito kalijum-c1Janld, u reakciju mož« biti uključen katalizator za transfer faza. Naročito poželjni katalizatori za transfer faza su Kruna etri.

U ovom postupku se Može koristiti eeč1 broj različitih rastvarača, zavisno od prirode k1se11nskog hlorida 111 adlovanog proizvoda. Poželjan rastvarač za ovu reakciju je 1,2-dihloroetan. Drugi rastvarači koji se mogu koristiti, zavisno od reaktanata 111 proizvoda uključuju toluol, acetonltrll, Metilenhlorid, etllacetat, dimetilformamid 1 meti11zobut1lketon (N1BK).

Uglavnom, zavisno od prirode reaktanata 1 cljanldnog Izvora, premežtanje se može vrfltl na temperaturama do oko 8D°C. U nekim siučajevima, na primer, kada je moguči problem preterano formiranje sporednog proizvoda (na primer, kada se koristi ortocljanobenzollhalogenld 1 alkalnometalnl djanld 111 aceton djanohldrln kao djanldnl Izvor) temperatura treba da se drži na maksimalno oko 40°C.

U drugoj prlmarnoj realizaciji ovog postupka, kalijum- 111 lltljumdjanld služi kao djanldnl Izvor, ali se koristi u stehlometrljskc količini u odnosu na enolestar, bez korličenja posebne baze. C1jan1dn1 Izvor se koristi zajedno sa kata11t1čkom ko11č1nom katalizatora za transfer faza koji je Kruna etar 111 njegov acikličen analog.

Poželjan djanldnl Izvor u ovoj realizaciji je ka11jum-djanld. Poželjan Kruna etar za ovu svrhu je 18-Kruna-6. Takodje Če <b1t1 podesna druga heksadentatna jedinjenja kao tto su cikloheksoksl18-Kruna-6, d1benzo-18-Kruna-6 1 aciklično Jedinjenje pentaetllengllkol dlmetlleter.

Za 11t1Jum-c1jan1d podestan je 1&-Kruna-5.

U ovoj realizaciji posebna baza nije neophodna 1 ne koristi se.

Ova realizacija je podesna za proizvodnju jedinjenja opžteg tipa, ali je nadjeno da je naročito zadovoljavajuča za koriščenje kada su blaži uslovi potrebni 111 podesni da se rainimlra formiranje sporednog proizvoda, kao prilikom pravljenja benzoilovanih cikloheksandiona koji imaju orto-cijano supstituent na fenil prstenu. Ova realizacija postupka može se vršiti na sobnoj temperaturi. Mogu se koristiti slični rastvarači sa prvom realizacijom; poželjan ja acetoni tri 1.

Postupak prema r»ia,kojoj realizaciji može e se vršiti koriščenjem enolestra kao polaznog materijala, ili sa generisanjem enolestra in'situ, na primer, reakcijom sredstva za acilovanje sa dlketonom. Termin enolestar’ kako se ovde koristi odnosi se na enolestar karboksilne kiseline.

Kada se kao polazni materija! koristi enolestar u makojoj realizaciji postupka, on se može napraviti makojim od večeg broja poznatih sredstava, uključujuči alkilovanje diketonskog materijala sa. na primer, aci1halcgenidom.

Proizvodnja acilovanih diketona prema ovom pronalasku, polazeči sa acilovanim sredstvima i diketonima (na primer, sa acilhalogenidima i diketonima kao što su cikloheksandioni) može se podesno vršiti sa ili tez izolovanja intermedijernog enolestra. Kada se vrši u dve faze, acilhalogenid ili drugo sredstvo za acilovanje i diketon reaguju u prisustvu takve umerene baze kao što je trietilamin. Enolestar se može izolovati iz smeše dobivenih reakcionih proizvoda poznatim tehnikama, na primer, ispiranjera dobivenog rastvora sa kiselinom i bazom, i sa zasičenim rastvorom natrijum-hlorida, i sušenjem. Takva tehnika je podesna kada je poželjan različit rastvarač za drugu fazu -- premeštanje enolestra u acilovani diketcn. Sušeni enolestar može se tada mešati sa takvim odgovarajučim rastvaračem kao što su acetonitril ili 1,2-dihloroetan, i kontaktira sa sa odgovara jučitr. količinama cijanidnog izvora i Hi sa umerenom bazom ili sa Kruna etrom, zavisno od koriščene realizacije, na odgovarajučoj temperaturi, tako da se proizvodi finalni proizvod.

Alternativno se enolestar može zadržati u reakcionom proizvodu i •druga raza se može vršiti (koriščenjem istog rastvarača) dodavanjer, cijanidnog Izvora i dopunske baze ako je potrebno (u toj realizaciji), tako da se Droizvodi acilovani diketon.

E;

U drugoj var1Jac1J1 postupka, adlovanl dlketonskl proizvod kož« st dobiti u J«dnoj fazi preko formiranja In situ 1 prenettanja enolestra reakcijo· edlhalogenlda 111 drugog sredstva za adlovanje sa dlketonora u prisustvu odgovarajuče količine djanldnog Izvora 1 podesne količine neke unerene baze 111 kruna etra, zavisno od korKčene realizacije.

Upored1v1 prlnosl mogu se dobiti 111 sa 111 bez lzolovanje onolestra.

Adlovanl dlketonskl proizvod dobiva te 1z ove reakcije u obliku njegove soli u prvoj oplsanoj realizaciji, žaljeni acllovanl dlketon može se dobiti zaklleljevanjem 1 ekstrakcijo» sa odgovarajuči ra rastvaračem, ako je potrebno. U nekim slučajevlma, proizvod se nože kontaminirati sa na11m količinama karboksilne kiseline koje odgovara acUhalogenldu; takvi sporednl proizvodi nogu se odvojltl kontaktlranjem zaklieljenog rastvora proizvoda sa razblaŽenlm vodenim natrijum-hldroksldom 111 sa nekom drugom podasnom bazom, tako da te formira so kiseline. U drugoj realizaciji adlovanl dlketon nože se dobiti sam po sebi.

Sprovojdjenje postupka 1z ovog pronalaska Ilustrovano je sledečim primerima.

PRIMER 1 : Premežtanje onolestra

Izvrlena je serija eksperlmenata na proizvodnju 2-(2^3^4¹tr1h1orobenzo1l)-1,3-dk1oheksand1ona premeltanjem njegovog enoleatra koriščenjem raznih Izvora djanlde 1 rastvarača. Opiti postupak je kako sledi : 3.0 grama (g)(0.0094 mola) enolestra (napravljen reakcijo« Ž,3,4-tr1hlorobenzo1lhlor1da sa 1,3-clkloheksandlonom u prisustvu trietilamina 1 Izolovan) rastvori se u 10 nlHHtara (ml) naznačenog rastvarača 1 doda se 10 molskih procenati naznačenog katalizatora 1 140 eolskih procenata trietilamina (obe količine u odnosu na enoltstar). Smela se održava na oblčnoj temperaturi 1 pusti se da se reakcija vrli 4-18 časova. Reakciona smela se razblaži sa vodom 1 rastvarač se odvoji destilacijom pod smanjenim pritiskom. Dobivena vodena smela se zakiseli na pH oko 1 laganlm dodavanjem 6N hlorovodonične kiseline, sa melanjem. Doblvene čvrste supstance se sakupe filtracijom 1 sule se do konstantne nase na 75°C.

Prlnos sirovog adlovanog dlkatonskog proizvoda» nekorlgovanog zb čistoču polaznlh materijala, dat Je Ispod u Tablici 1.

TABLICA 1
Katalizator	Rastvarač	Teorijski pri nos, %	čistoča proizvoda, %
KCN	acetonitril	91.3	62.8
KCN	acetonitril	91.0	81.9
KCN	acetonitril	95.3	84.6
KCN	1,2-dlhloroatan	87.3	76.0
KCN	90Ϊ 1,2-d1h1oroetan/ 10% dImet11formamid	66.0	75.7
NaCN	1,2-dlhloroetan	78.7	80.3
aceton cljanohldrin acetonitril	92.0	80.1
PRIMER 2 i	Pravljenje adlovanog dlketona bez Ifcolovanja enolestra

Ovaj primer Ilustruje postupak aa pol e že n j asi od adlhalogenlda 1 nekog dlketona, u jednoj fazi, bez Izolovanja Intermedijernog enolestra. Postupak je b1o kako sledi :

U balon se stavi 3.0 g (0.027 mola) 1,3-dkloheksandlona, 15 ml naznačenog rastvarača 1 10 molskih procenata (u odnosu na 1ntermedijerni enolestar) natrijum-djanlda. Reakciona smeta se stavi pod plaSt azota 1 održava se na temperaturi oko aobme. Tada se drži na sobnoj temperaturi poSto te prethodno doda 300 molskih procenata trietilamina (na bazi enolestra). Tada se doda u smeSu 100 molskih procenata (u odnosu na d1on) 2,3,4-tr1h1orobenzo1 hlorida. Smeša se održava na običnoj temperaturi 1 pusti se da se reakcija vrši oko 24 Časa. Proizvod se lzoluje kao u Primeru 1, dajuči 8.04 g sirovog proizvoda (93.2% od teorljskog, nekorlgovano za čistoču polaznlh materijala).

PRIMERI 3-6

IzvrSena je serija sličnih eksperlmenata sa onima koji au opisani u Primeru 2, ali koriščenjem razllčltlh katallzatora 1 rastvarača. Koriste se 1st1 reaktantl. Svi katallzatorl se koriste u količini od 10 molskih %, na bazi Intermedijernog enolestra. Tablica 2 sadrži rezultate ovih eksperlmenata, pri čemu su prlnosi nekorigovani za čistoču polaznlh materijala.

	- 12 -	C
		TABLICA 2
Pr. No.	Katalizator	Rastvarač	Teorijski prinos, t	čistoča proizvoda, X
3	KCN	metilenhlorid	81.1	80.5
4	KCN	1,2-d1hloroetan	87.5	69.9
5	aceton cljanoMdrin	1,2-dlhloroetan	90.7	82.6
6	aceton cljanoMdrin	toluol	90.4	79.3

PRIMER 7 : ₍ t

[· !

Ovaj primer takodje pretstavlja sprovodjenje postupka bez Izolovanja Intermedljernog enolestra. J

i.

U balon te atave 15 grama (0.13 mola) 1,3-clkloheksandiona, 75 ml p 1,8-dihloroetana 1 0.25 ml (2 molska procenta na balzi enolestra) j aceton cijanohldrlna. Materijali te stave pod plalt azota 1 balon te stavi na ledeno kupatilo.

U balon se stave 54.36 ni (34.96 g, 0.39 mola) trietilamina 1 32.86 g (0.13 mola) 2,3,4-tr1h1orobenzo11h1or1da rastvorenog u 125 ml 1,2-dlhloroatana. Kada je dodavanje 1 «mina 1 benzoilhlorida kompletlrano, temperatura reakclont smele st popne na 40°C 1 pusti se da smela reaguje 2 časa. Na kraju ovog perioda> prečenje sa tečnom hromatografijom pod blsoklm pritiskom pokazalo je površinu od 84.6 procenata Željenog prolzvdoda, pri Čemu je glavni deo ostatka nelzraagovanl dkloheksandlon.

Reakciona smela se tada ohladi 1 razblaži se sa 100 m! vode. pH, koji je bio 9.8, podesi se na 2.8 dodavanjem 3 M tumporne kiseline sa dodatnih 100 ml 1,2-dlhloroetana koji ae dodaju za vreme ove faze da se ponovo rastvore čvrste supstance koje počlnju da se talože.Snela se odvoji u vodene 1 organske faze.

Vodeni sloj (oko 200 ml) 1mao je pH 2.6.

Organska faza se Ispere sa vodom 1 faze se ponovo odvoje (vodena fax? imala je pH 4). Organska faza se tada Ispere sa 2 partije 2.5 N vodenog natriJum-h1droks1da 1 faze se opet odvoje posle svakog Upiranja. Organska faza se opet Ispere sa 100 ml vode.

Sve vodene faze dobivene 1z gornjih faza odvajanja se spoje 1 zakisele sa 3 M sumpornom kiselinom. pH vrednost se smanjl na 2.1. Spojene vodene faze se drže na nlskoj temperaturi na ledenom kupatilu. Čvrste supstance koje se stalože Iz rastvora sakupe st filtracijom. Čvrste supstance se suše do konstantne mase u vakum · sušn1c1. Dobiva se 39.19 grama Željenog proizvoda» t.t. 150-15l°C. Struktura proizvoda potvrdjena je anillzom sa teCnom hromatografijom pod visokim pritiskom 1 uporedjlvanjem sa poznatim uzorkom. ;

j i

PRIMER 8 : Proizvodnja 2-propano1l-1,3-c1kloheksand1ona

U smešu 3.0 g (0.027 mola) 1,3-c1kloheksand1ona 1 3.8 ml (0.027 | mola) trietilamina u 15 ml metllenhlorlda dodaje se ukapevenjnem

2.3 ml (0.027 mola) proplonllhlorlda sa mešanjem 1 hladjenjem sa vodenim kupatllom na sobnoj temperaturi. Posle nastavijenog mešanja na oblnCnoj temperaturi tokom oko 4 Časa, dodaju se još 7.5 ml (0.054 mola) trietilamina 1 0.25 ml (10 molskih procenata u odnosu na enolestar) aceton djanohidrlna. Smeša se meša na običnoj temperaturi preko noči, 1 tada se razblaži sa vodom 1 zakiseli sa 6N hlorovodoničnom kiselinom. Faze se odvoje 1 vodena faza se ekstrahuje se metilenhloridom. Spojene organske faze se suše preko enhldrovanog natrijurn-sulfeta 1 koncentruju ae pod smanjenim pritiskom tako da se dobiva 4.68 g sirovog proizvoda kao smeša čvrste supstance 1 tečnosti. Sirovi proizvod se rastvori u metilenhloridu i ekstrahuje se sa 2.5 M rastvorom natrijum-h1droks1da 1 onda sa vodom. Spojene vodene faze se zakisele sa 6 N hlorovodoničnom kiselinom 1 ekstrahuju se sa metilenhloridom. Organski ekstrakt se suši preko anhidrovanog natrijum-sulfata 1 koncentruje se pod smanjenim pritiskom tako da se dobiva 3.83 g uljanog proizvoda (84% od teorljskog). Struktura proizvoda potvrdjena je Infracrvenom» spektroskopijom pomoču nuklearne magnetne rezonanclje i masenom spektroskopijom.

PRIMERI 9 1 10

Ovi primeri Ilustruju proizvodnju jedinjenja koja su opisana u U.S. Patentnoj Prijavi Serijski No. 683,900 od Charles G.

Carter-a, pod naslovom Izvesni 2-(2-n1trobenzoil-1,3-c1kloheksandlonl” koja je podneta 20 decembra, 1984.

ο

2-Ν1trobenzol1hlorid (5.0 ¢, 0.027 mol«) 1 c1k1oheksand1on (3.0 g, 0.027 mola) s« rastvora u metltenhlorldu. Dodaje se ukapavanjem trietilamin (4.9 ml, 0.035 mola) 1 dobiveni rastvor meta se jedan čas. Rastvor se Ispere sa 2 H hlorovodoničnom kiselinom (2N HCI), sa vodom, sa 52 rastvorom kalijue-karbonata 1 sa nasičenim rastvorom natrijum-hlorida, suši se preko anhidrovanog magnezijum-sulfata (MgS0₄) 1 koncentruje se u vakumu. Ostatak se rastvori u 20 ml acetonitrila. Dodaju se trietilamin (1 ekvivalent) 1 kal 1jum-cljanld (40 molskih X) 1 rastvor se meča jedan čas na sobmj temperaturi. Posle razblaživanja sa etrom, rastvor se Ispere sa 2N HCI 1 ekstrahuje se sa 5% rastvorom kalijum-karbonata.

Vodeni ekstrakt se zakiseli 1 doda se etar. Filtracija dobivene smeše daje 3.2 g željenog jedinjenja (t.t. 132-135°C) koje je Identlflkovano pomoču nuklearne magnetne rezonancije, Infracrvene 1 mesene spektroskopije.

PRIMER 10 : 2-(2*-Hitrobenro11)-5,5-d1raet11-1,3-cikloheksandlon

CH

Trietilamin (3.4 ml, 0.025 mole) se dodaje ukapavanjem na metllenhloridni rastvor 2-nitrobenzo1lhlor1da (3.5 g, 0.019 mola) 1

5,5-d1met1lcikloheksandlona (2.4 g, 0.019 mola). Posle mešanja tokom jednog časa na sobnoj temperaturi dodaju se još 3 ekvivalenta trietilamina 1 0.4 ml acetonc9janoh1dr1na. Rastvor se meša 2.5 časa, tada se Ispere sa 2N HCI 1 ekstrahuje se sa 52 rastvorom kalijum-karbonata. Bazni ekstrakti se zaklsele sa 2N HCI 1 ekstrahuju se sa etrom. Etarski deo se Ispere sa zasičenim rastvorom natrijum-hlorida, suši se preko anhidrovanog MgS0₄ 1 koncentruje se u vakumu. Ostatak se rekristališe 1z etilacetata tako da se dobiva 2.0 g željenog jedinjenja (t.t. 130-133°C) koje se 1dent1flkuje kao takvo pomoču nuklearne magnetne rezonancije. Infracrvene

- 15 .....-*//·<'·'K-· ν.:;*Λ· - . «_ nesene spektroskopije.

Ovaj primer ilustruje proizvodnju jedinjenja koje je opisano u U.S. Patentnoj Prijavi Serijski No. 663,899, od Charles 6. Carter-e». pod naslovom Izvesni 2-(2‘-cijanobenzoll)-4,3-c1klohekssnd1on1· . koja je podneta 20 decembra, 1964.

2-C1janobenzollhlorld (3.9 g, 0.024 mola) 1 4,4-dimetll-l,3clkloheksantion (3.3 g, 0.024 mola) rastvora se u 76 «1 metilenhlorida. Dodaje ae ukapavanjem trletilamln (5.0 «1, 0.036 sola) dobiveni rastvor se mala jedan 1 po čas na sobnoj temperaturi· Rastvor se Ispere sa vodom, sa ZN HCl, sa 51 rastvorom kalijumkarbonata (51 K^COj) 1 sa zasičenim rastvorom natrlujum-hlorida (slani rastvor), tuf1 se preko anhidrovanog »agnezljum-sulfata (MgSO^) 1 koncentruje u vakumu. Ostatak se rastvori u 20 «1 acetonitrila. Dodaju se trletilamln (4.4 »1, 0.032 mola) i aceton cljanohidrln (5 kapi) 1 rastvor se mefa dva časa. Posle razblažlvanja sa etrom, rastvor se Ispere sa 2N HCl 1 ekstrahuje se sa 51 K₂C0₃. Vodeni ekstrakt se zakiseli sa koncentrovanom hlorovodoničnom kiselinom 1 ekstrahuje se sa etrom. Etar se is p«*·* sa vodom i slanim rastvorom, sufi se preko MgSO^ i koncentruje se u vakumu. Ostatak se preCisti hromatografljom na silikagelu, tako da se dobiva 1.2 g viskoznog ulja koje se 1dent1f1kuje kao Željeno jedinjenje pomoču nuklearne magnetne rezonancije, infracrvene 1 masene spektroskopije.

PRIMER 12 i 2-(2’-Metnt1obenzo1l)-4,4,6-trimet1l-1,3-cikloheks*«

Ovaj primer llustruje proizvodnju Bedlnjtnja koje je eplaano u U.S. Patentnoj Prijavi Serijski No. 683,898» od Charles 6.

Carter-a et al., pod naslovom Izvesnl 2-(2'-supstituisani benzoil)-1,3-cikloheksandion1, koja je podneta konkurentno sa ovom prljavom.

2-Metlltlobenzollhlorid (7.2 g, 0.039 mola) 1 4,4,6-trimetildkloheksandlon (5.0 g, 0.039 mola} se rastvore u metilenhloridu. Dodaje se ukapavanjem trietilamin (7.0 ml)(0.050 mola) 1 dobiveni

J rastvor meia se jedan Cas na sobnoj temperaturi. Rastvor se Ispere sa 2N HCl, sa St K^CO^ ¹ »* slanim rastvorom, suši se preko MgSO^ i koncentruje se u vakumu. Ostatak se rastvori u 20 ml acetonitrlla. Dodaju se trietilamin (2.5 ekvivalenta) 1 aceton cljanohldrln (0.4 ml) 1 rastvor se meSa 45 minuta na sobnoj temperaturi. Posle razblaživanja sa etrom, rastvor se Ispere sa 2N HCl 1 ekstrahuje se sa ^Vodeni rastvor se zakiseli sa hloroovodonlčnom kiselinom 1 ekstrahuje se sa etrom. Etar se ispere ta slanim rastvorom, su£1 se preko MgSO* 1 koncentruje u vakumu. Ostatak se prečisti sltnjenjem sa etrom, taoko da se dobiva 5.0 g vlskoznog ulja koje je 1dent1fIkovano kao željeno jedinjenje pomoču nuklerane magnetne rezonanclje, infracrvene i masene spektroskopije (ms).

PRIMER 13 ; 2-(4'-Bromo-2'-tr1fluorometilbenzo11)-4,4,6-tr1metil1,3-clkloheksandion

Ovaj primer llustruje proizvodnju jedinjenja koje je opisano u U.S. Patentnoj Prijavi Serijski No. 673,884, od Charles G. Carter-a, pod naslovom Izvesnl 2-(2-alk11benzo11)-4,3-c1kloheksae dloni, koja je podneta 20 decembra, 1984.

4-Bromo-2-tr1f1uoromet1lbenzo1lhlor1d (4.3 g, 0.015 mola) 1 4,4,6-tr1met1l-1,3-c1kloheksandion (2.3 g, 0.015 mola) se rastvore u 100 ml metilenhlorida. Rastvor se hladi se ledenim kupatilom 1 dodaje se ukapavanjem reletilamln (2.1 ml, 0.015 mola) u 10 ml metilenhlorida. Ledeno kupatilo se tada odvoji i dobiveni rastvor se meša 30 minuta na sobnoj temperaturi. Rastvor se ispere »a 2Ν hlorovodoničnom kiselinom (2N HCI), sa 5Ϊ rastvorom kal 1jum-karbonata (5% KgCOj) 1 sa zasičenim rastvorom natrijumhlorida (slanim rastvorom), su51 se preko anhidrovanog magnezljumsulfata (MgSO^) 1 koncentruje u vakumu. Ostatak (5.1 g) se rastvori u 20 ml acetonitrila. Dodaju se tr1et1lBm1n (3.5 ml, 0.025 mola)

0.4 ml aceton c1janohldrlna 1 rastvor se meša dva časa na sobnoj temperaturi dok je zaštlčen sa cevi za sušenje (kalcijumsulfat). Posle razblaživanja sa etrom, rastvor se Ispere sa 2N HCI 1 ekstrahuje se sa 5% K₂CO₃.Vodeni rastvor te zakiseli sa koncentrovanom hlorovodoničnom kiselinom 1 ekstrahuje se sa etrom. Etar se Ispere sa slanim rastvorom, suši se (MgSO^) 1 koncentruje se u vakumu. Dobiveno ulje se prečisti na sIHkage! koloni (80:20:1 heksan:et11 acetat:sirčetna ksiellna - eluent), tako da se dobiva

1.5 g vlskoznog ulja koje je IdentlfIkovano nuklearnom magnetnom rezonandjom, Infracrvenom 1 masenom spektroskopijom.

PRIMER 14 : 2-(4^<-Hlorobenzo11)-5,5-d1roet1l-1,3-c1k1oheksand1on

Ovaj primer llustruje sprovodjenje postupka koriščenjem cljanovodonlka (generisanog reakcijom natri jum-djanida sa sumpornom kiselinom) kao Izvora cijanlda.

5,5-Dimet1lc1kloheksan-1,3-dlon (7.01 g, 0.05 mola), acetonitril (80 ml) 1 trimetllami n (21 ml, 0.15 mola) se spoje u balonu 1 stave pod atmosferu azota. Doda se rastvor 4-h1orobenzo1lh1or1da (6.4 ml, 0.05 mola) u acetonltrllu (20 ml) tokom 15 minuta uz mešanje 1 hladjenje sa vodelnim kupatUom na običnoj temperaturi. U posebnom reakdonom balonu koji je spojen sa uvodnom cevi koja je Ispod površine dodaje se rastvor sumporne kiseline (0.25 g, 0.0025 mola) u vodi (10 ml) tokom 10 minuta na rastvor natrijum-c1jan1da (0.25 g 0.005 mola) u vodi (30 ml) na 85°C uz mešanje 1 lagano produvavanje azota kroz sekundarni reaktor 1 u prlmernom reaktoru. Primarni reaktor se tada zagreva i meša na 40°C tokom oko 2 časa posle čega je reakcija završena.

Reakciona smeša se razblaži sa 60 ml vode 1 lagano se zakiseli sa 40 ml 6N HCI sa taloženjem proizvoda. Posle mešanja tokom oko £ minuta, Čvrst proizvod se sakupi flltradjom, ispere se sa vodom i suši tako da se dobiva 11.85 g (85.0% od teorljkskog prinosa) bellčastih čvrstih supstand : t.t. 134-134.5°C.

PRIMER 15 : 2-(4¹-tilorobenzoll)-5,5-d1«et11-1_t3-c1kloheksandlon

Ovaj primer llustruje sprovodjenje postupka koriščenjem trlnlžeg elkilsililcijanlda kao Izvora djanlda,

5,5-D1meti1c1klohek$an-1,3-dlon (7.01 g, 0.05 mola), acetonltrll (80 ml) 1 trietilamin (21 ml, 0.15 mola) te spoje u balonu i postave se pod etmosferu ezota. Dodaje se rastvor 4-hlorobenzollhlorida (6.4 ml, 0.05 mola) u acetonitrllu (20 ml) tokom 15 minuta uz mešanje 1 hladjenje sa vodenim kupetilom ne običnoj temperaturi. Doda se trlmetlldllld janld (0.33 ml, 2.55 mmola), 1 reakcij se zagreva 1 meša na 40°C tokom 3 Časa posle Čega je reakcija završena.

Reakciona smeša se razblaži sa 160 ml vode i zakiseli se sa 40 ml 6N rastvora hlorovodonične kiseline sa taloženjem proizvoda.

Posle mešanja tokom oko 10 minuta, proizvod se sakupi f11trac1jom 1 Ispere se sa vodom 1 suši se tako da se dobiva 13.2 g (95% od teorijskog prlnosa) bellčastih čvrstih supstanci : t.t.

135-134.5°C.

PRIMER 16 ; 2-(2*-C1janobenzoll)-1,3-c1kloheksandlon

Ovaj primer llustruje sprovodjenje druge realizacije postupka, koriščenjem stehiometrijske količine kalijum-djanlda 1 Kruna etra.

U balon se stave 1.2 g (0.C05 mola) enolestra koji je napravljen reakcijom 1,3-ciklohtksand1ona sa 2-c1janobenzollhloridom, kalijum-djanid (0.3 g, 0.05 mola), 18-Kruna-6 (0.1 g, 0.0005 mola) i 10 ml acetonltrila. Smeša se meša na sobnoj temperaturi 30 minuta, tada se izlije u 300 ml vode. pH se pažljlvo podesi na oko 6 sa koncentrovanom hlorovodonlčnom kiselInom; tada se rastvor ekstrahuje sa 200 ml etilacetata. Onda se ekstrahuje sa 300 ml zasičenog vodenog rastvora natrijum-b1karbonata. Bikarbonatni ekstrakt se zakiseli (na pH oko 3) sa koncentrovanom hlorovodonlčnom kiselinom 1 ekstrahuje se sa 200 ml etilacetata. Dobiveni rastvor se suši preko natrijum-sulfata i odvoji se, tako da se dobiva 0.7 g (583 od teorijskog prlnosa) JEeljenog proizvoda, kao oranž-mrko ulje. Struktura je potvrdjena infracrvenom, nuklearnom oagnetnom rezonandjom 1 masenom spektrosko- 19 pljom.

PRIMER 17 : 2-(4 *-Hlorobenzoi1 )-6,5-d<metn-t ,3-c1k1ohektand1on

Ovaj primer llustruje sprovodjenje postupka koriščenjem metalnog karbonata kao baze«

5,5-D1met1 ldklohaksan-1,3-d1on (S.SO g, 0.025 mola), kalijumkarbonat (10 g), kal 1jum-cljanld (0.2 g) 1 dimetilformamid (40 ml) se spoje u balonu Vstave se pod atmosferu azota. Dodaje se ukapavanjem p-hlorobenzoilhlorid (3.5 ml, 0.025 mola). Smeša se meša na 40°C tokom 3 časa 1 na 70°C tokom 2 Časa.

Reakclona smeša se razblaži sa metilenhloridom 1 zakiseli se sa 3 N rastvorom hlorovodonične kiseline. Organska faza se Ispere sa vodom 1 ekstrahuje se sa 2.5 N rastvorom natrijum-hidroksida.

Bazni ekstrakt seakiseli sa 3 N rastvorom hlorovodonične kiseline. Staloženl proizvod se sakupi filtracijom, Ispere se sa vodom 1 suši tako da se dobiva 6.46 g (78.0% od teorijskog prinosa) sirovog proizvoda. Analiza proizvoda pomoču HPLC (tečna hromatograf!ja visokih performansl) pokazala je 63% mesenih 2-(4'-hlorobenzoll)-5,

1,3-dkloheksandlona. p-Hlorobenzoeva kiselina bila je samo glavna nečistoča?

-2οPrimer 18: 2-(2-hloro-4-metansulfonilbenzoil)-l,3cikloheksandion

U balon se stavi 0,376 mola 1,3-cikloheksandiona, l,0mola trletilamij 0,026 mola aceton cijanohidrina i 1,5 mola toluena. Temperatura se održava ispod 20°C. Tada se doda 0,3666 mola 2-hloro-4-metansulfonilbenzoil hlorida preko levka za dodavanje,koji se zatim ispere toluenom. Temperatura se održava na oko 60°C. Reakcioni proizvod se tretira sa vodom, neutrališe sa bazom i vodena faza reaguje sa 20 mas.% hlorovodonične kiseline. Proizvod se izdvoji,filtrira i analizira pomoču infracrvene,nuklearne magnetne rezonatne i masene spektroskopije koje potvrdjuju strukturu.

Primer 19: 2-(2-hloro-3-etoksi-4-etansulfonilbenzoil)1,3-cikloheksandion

U reaktor se stavlja 355g (3,07 mola) 1,3-ciklcheksandiona, 2.7 L

1,2-dihloroetana i 1,29 L (9,21 mola) trietilamina. Smeša se ohladi do 3°C i tada se tokom 76 minuta dodaje uz održavanje temperature na O°C 1003g (3,00 mola) sirovog 2-hloro-4-etansulfonil-3-etoksibenzoil hlorida u 900ml 1,2-dihloroetana. Analiza alikvota smeše pomoču gasne hromatograf£je na kraju ovoq perioda pokazuje gradjenje enol estra sa zaostalom hlorovodoničnom kiselinom kao galavnom nečistočom.

Tada se doda 25,Og (0,252 mola) trimetilsilil cijanida odjednom, i ostavi se da poraste temperatura. Posle pet časova,analiza pomoču gasne> hromatografije pokazuje da nema zaostalog neizreagovalog enol estra. Smeša se ostavi da stoji preko noči i tretira se sa hlorovodoničnom kiselinom, vodom, natrijum hidroksidom i dihlorometanom. Dobiva se 952g (78,3% teorijskog prinosa) željenoc proizvoda,čija je struktura potvrdjena spektroskopskim metodima kao napred.

. -24- ·

Najboljj način za upotrebu pronalaska u privrecH koji Je poznat

Prijaviocu

Pronalazak se može najbolje primeniti ako se striktno prate sv1 parametri postupka koji je detaljno opisan u radnim Prlmerima 1-17 iz opisa prijave.

Claims

1. Postupak za proizvodnju acilovanj^cikličn^i/diketonskA^ jedinjenja kojd. imal|n strukturnu formulu gde je vodonik ili metil, je vodonik ili metil, je vdoonik’ili metil, i R zajedno su karbonil, je vodonik ili metil, je vodonik ili metil je halogen,cijano,C₁_₄alkil, C₁__(Jhaloalkil, R^S fO) gde R^ je Cj,_^alkil, n je 0,1 ili 2,C₁_^alkoksi ili nitro, g

R je vdoonik, 3-C^_^alkiltio, 3-halogen, C₁_^alkil,nitro, cijano, C. .haloalkil ili trifluoromfetoksi, i 9

R je vodonik, 4-C^_^alkoksi, 4-C₁_^alkiltio, 4-C₁_^alkilsulfonil, 4-halogen, 4-Cj^alkil, 4-nitro, 4-cijano, 4-€₁_₄haloalkil, naznačen time ,što obuhvata premeštanje odgovarajučeg enolnog estra koji ima strukturnu formulu

1 9 gde su R - R kao što je napred definisano, u prisustvu izvora cijanida izabranog izmedju katalitičke količine izvora cijanida i molarnog viška sa obzirom na enolni estar umerene baze i stehiometrijske količine sa obzirom na enolni estar.

-Vhkalijum cijanida ili litijum cijanida i katalitiČke količine cikličnog Crown etra ili njegovog acikličnoc analoga.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se premeštanje vrši u prisustvu izvora cijanida koji je alkalnometalni cijanid, cink cijanid, cijanohidrin meti laiki Ike tona koji ima 1-4 atoma udje nika u alkil grupi,benzaldehid cijanohidrin, cijanohidrin ^C2_5~ alifatiČnog aldehida, tri(niži alkil)sililcijanid ili cijanovodonik molarnog viška, u odnosu na enolni estar, umerene baze.

3. Postupak prema zahtevu 2, naznačen time , što je izvor cijanida cijanovidonik.

4. Postupak prema zahtevu 2, naznačen time, što je izvor cijanida natrij-um cijanid.

5. Postupak prema zahtevu 2, naznačen time, što je izvor cijanida kalijum cijanid.

6. Postupak prema zahtevu 2, naznačen time, što je izvor cijanida aceton cijanohidrin.

7. Postupak prema zahetvu 2, naznačen time, što se izvor cijanida koristi u količini od oko 1 do oko 10 molskih procenata na bazi enolestra.

8. Postupak prema zahtevu 2, naznačen time, što je umerena baza tercijarni amin, alkalnometalni karbonat ili alkalnometalni fosfat.

9. Postupak prema zahtevima 2-8, naznačen time, što je umerena baza trilakil amin.

10. Postupak prema nekom od zahteva 2-9, naznačen time, što je umerena baza trietilamin.

11. Postupak prema nekom od zahteva 2-10, naznačen time, što se baza koristi u količini od oko 4 mola na mol enolestra.

-TSV'

12. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, čto se premeštanje vrši u prisustvu stehiometrijske količine, u donosu na enolni estar, kalijum cijanida ili litijum cijanida i katalitičke količine cikličnog Crown etra ili njegovog acikličnoq analoga.

13. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što je acilovano diketonsko jedinjenje derivat cikloheksandiona.