RS66432B1 - Proces dobijanja jak1 inhibitora - Google Patents

Description

Opis

UNAKRSNA REFERENCA SA POVEZANIM PRIJAVAMA

[0001] Ova prijava zahteva prioritet i korist od Privremene prijave patenta SAD br.63/033,618, podnete 2. juna 2020. godine.

OBLAST PRONALASKA

[0002] Predmetna prijava obezbeđuje postupke za dobijanje 4 1-[3-(cijanometil)-3-(3',2'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirzol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluor-N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamida,i njegovu so fosforne kiseline, koja je korisna kao selektivni (Janus kinaza 1) inhibitor JAK1, kao i oblici soli i intermedijeri koji su sa ovim jedinjenjem povezani.

STANJE TEHNIKE

[0003] Protein kinaze (PKs) regulišu različite biološke procese uključujući rast ćelija, preživljavanje, diferencijaciju, formiranje organa, morfogenezu, neovaskularizaciju, obnocu tkiva i regeneraciju, između ostalog. Protein kinaze takođe igraju specijalizovane uloge u nizu ljudskih bolesti uključujući rak. Citokini, polipeptidi niske molekulske težine ili glikoproteini, regulišu mnoge puteve uključene u inflamatorni odgovor domaćina na sepsu. Citokini utiču na ćelijsku diferencijaciju, proliferaciju i aktivaciju i mogu da moduliraju i proinflamatorne i antiinflamatorne odgovore kako bi omogućili domaćinu da na odgovarajući način reaguje na patogene. Signalizacija citokina širokog spektra uključuje porodicu Janus kinaza (JAK) protein tirozin kinaza i pretvarače signala i aktivatore transkripcije (STAT). Postoje četiri poznata JAK sisara: JAK1 (Janus kinaza-1), JAK2, JAK3 (poznata i kao Janus kinaza, leukocit; JAKL; i L-JAK) i TYK2 (protein-tirozin kinaza 2).

[0004] Imuni i inflamatorni odgovori stimulisani citokinom doprinose patogenezi bolesti: patologije kao što je teška kombinovana imunodeficijencija (SCID) nastaju supresijom imunog sistema, dok hiperaktivan ili neodgovarajući imunski/inflamatorni odgovor doprinosi patologiji autoimunih bolesti ( na primer, astma, sistemski eritematozni lupus, tiroiditis, miokarditis) i bolesti kao što su skleroderma i osteoartritis (Ortmann, R. A., T. Cheng, et al. (2000) Arthritis Res 2(1): 16-32).

[0005] Nedostaci u ekspresiji JAK su povezani sa mnogim bolestima stanja. Na primer, Jak1-/- miševi se rađaju kao patuljasti, ne uspevaju da doje i umiru perinatalno ((Rodig, S. J., M. A. Meraz, et al. (1998) Cell 93(3): 373-83). Jak2-/- embrioni miša su anemični i uginu oko 12,5. dana postkoitum zbog odsustva definitivne eritropoize.

[0006] Veruje se da putanja JAK/STAT , a posebno sva četiri JAK, igraju ulogu u patogenezi astmatičnog odgovora, hronične opstruktivne plućne bolesti, bronhitisa i drugih srodnih upalnih bolesti donjeg respiratornog trakta. Višestruki citokini koji signaliziraju putem JAK su povezani sa upalnim bolestima/stanjima gornjeg respiratornog trakta, kao što su oni koji utiču na nos i sinuse (npr. rinitis i sinusitis), bilo da se radi o klasičnim alergijskim reakcijama ili ne. JAK/STAT put je takođe povezan sa upalnim bolestima/stanjima oka i hroničnim alergijskim reakcijama.

[0007] Aktivacija JAK/STAT u karcinomima može da se odigra stimulacijom citokina (npr. IL-6 ili GM-CSF) ili smanjenjem endogenih supresora signalizacije JAK kao što su SOC (supresor ili signalizacija citokinska) ili PIAS (protein inhibitor aktiviranog STAT) ((Boudny, V., and Kovarik, J., Neoplasm.49:349355, 2002). Aktivacija signalizacije STAT, kao i drugih puteva nizvodno od JAK (npr. g, Akt), je u korelaciji sa lošim prognozama kod mnogih tipova raka (Bowman, T., et al. Oncogene 19:2474-2488, 2000). Povišeni nivoi cirkulišućih citokina koji signaliziraju preko JAK/STAT igraju uzročnu ulogu u kahekesiji i/ili hroničnom umoru. Kao takva, inhibicija JAK može da bude korisna za pacijente obolele od raka iz razloga koji prevazilaze potencijalnu antitumorsku aktivnost.

[0008] JAK2 tirozin kinaza može da bude korisna za pacijente sa mijeloliferativnim poremećajima, npr. policitemija vera (PV), esencijalna trombocitemija (ET), mijeloidna metaplazija sa mijelofibrozom (MMM) (Levin, et al., Cancer Cell, vol. 7, 2005: 387-397). Inhibicija JAK2V617 F kinaze smanjuje proliferaciju hematopoetskih ćelija, sugerišući JAK2 kao potencijalnu metu za farmakološku inhibiciju kod pacijenata sa PV, ET i MMM.

[0009] inhibicija JAK može da bude korisna za pacijente koji pate od imunih poremećaja kože, kao što je psorijaza i senzibilizacija kože. Veruje se da održavanje psorijaze zavisi od niza inflamatornih citokina, pored različitih hemijskih gaktora i faktora rasta (JCI, 113:1664-1675), od kojih mnogi signaliziraju preko JAK (Adv Pharmacol).2000;47:113-74).

[0010] Tako su novi ili poboljšani agensi koji inhibiraju kinaze kao što su JAK stalno potrebni za razvoj novih i efikasnijih farmaceutskih proizvoda koji imaju za cilj povećanje ili suzbijanje imunih i upalnih puteva (kao što su imunosupresivni agensi za transplantaciju organa), kao i sredstva za prevenciju i lečenje autoimunih bolesti, bolesti koje uključuju hiperaktivni inflamatorni odgovor (npr. ekcem), alergije, rak/karcinom (npr. prostata, leukemija, multipli mijelom) i neke imunološke reakcije (npr. osip na koži ili kontakt dermatitis ili dijareja) izazvane drugim terapijskim sredstvima. Inhibitori JAK su trenutno u razvoju. Iako postoje JAK inhibitori i postupci njihovog dobijanja u literaturi, ostaje potreba za novim postupcima pripreme ovih inhibitora koji imaju odgovarajuća svojstva korisna u proizvodnji i prodaji, efikasnog, visokokvalitetnog leka. Predmetni pronalazak koji je ovde opisan je usmeren ka ovom cilju.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0011] Predmetni pronalazak obezbeđuje postupke dobijanja selektivnog inhibitora JAK1, 4-[3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol-1-il)azetidin -1-il]-2,5-difluor-N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamid ili njegove soli, uključujući so fosforne kiseline 4-[3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluor- N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamid, i intermedijerna jedinjenja srodna s tim.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0012]

SLIKA 1. Prikazuje reprezentativni dijagram diferencijalne skenirajuće kalimetrije (DSC) za so fosforne kiseline jedinjenja 1 fosforne kiseline, pripremljene u skladu sa postupkom opisanim u primeru 1.

SLIKA 2 pokazuje reprezentativni dijagram termogravimetrijskeanalize (TGA) soli fosforne kiseline jedinjenja 1, pripremljene u skladu sa postupkom opisanim u primeru 1.

SLIKA 3 pokazuje reprezentativni rendgenski difraktogram metode praha (XRPD) soli fosforne kiseline jedinjenja 1, pripremljene prema procesu opisanom u primeru 1, preklopljena sa XRPD dijagramom soli fosforne kiseline jedinjenja 1 pripremljene u skladu sa postupkom opisanim u U.S. patentu br.: 9.382.231.

DETALJAN OPIS

[0013] Predmetni pronalazak obezbeđuje postupke za dobijanje selektivnog JAK1 inhibitora, 4-[3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluor-N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamid (videti niže) ovde označenog kao "Jedinjenje 1". Slobodna baza jedinjenja je prikazana ispod.

[0014] Predmetni pronalazak takođe obezbeđuje proces pripreme fosforne soli slobodne baze jedinjenja 1 (videti niže), fosfatna so 4-[3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluor-N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamida, ovde označeno kao " fosfatna so Jedinjenja 1 ", "Jedinjenje 1 fosfat ", ili "so fosfone kiseline Jedinjenja 1 ".

[0015] Primer postupka za dobijanje jedinjenja 1 i njegove soli fosforne kiseline je otkriven u US2014/0343030, koji je ovde uključen kao referenca u celosti. Postupci pripreme slobodne baze jedinjenja 1 i njegove soli fosforne kiseline ovde date imaju nekoliko prednosti u odnosu na proces otkriven u US2014/0343030, čineći postupke koji su ovde dati pogodnijim za povećanje proizvodnih procesa. Na primer, ovde opisani primer je konvergentna sinteza koja obezbeđuje visoke prinose, povećavajući efikasnost sintetičkog procesa u više koraka u poređenju sa linearnom sintezom u US2014/0343030. Prinosi međuproizvoda kao što su oni prikazani u Šemi 2 (videti infra) kreću se od oko 93% do oko 94% na skali u rasponu od oko 670 grama do oko 2000 grama. Pored toga, prinosi slobodne baze jedinjenja 1 i njegove soli fosforne kiseline, kao što je prikazano na Šemi 5 (videti infra), kreću se od oko 90% do oko 97% na skali u rasponu od 430 grama do oko 5800 grama. Ukupan prinos procesa koji je ovde dat počevši od dobijanja (S)-2,4,5-trifluor-N-[1,1,1-trifluropropan-2-il]benzamida (Jedinjenje 1a, Šema 2, vidi infra ) do slobodne baze jedinjenja 1 je oko 68% do oko 70% u sintezi iz pet koraka, dok je ukupan prinos korišćenjem procesa u US2014/0343030 manji od 5%, i zahteva šest koraka počevši od dobijanja S)-2,4,5-trifluor-N-[1,1,1-trifluorpropan-2-il]benzamida do slobodne baze jedinjenja 1.

[0016] Postupci koji su ovde opisani omogućavaju dobru čistoću proizvoda i visok prinos u velikim razmerama. Na primer, u US2014/0343030 reakcija Suzuki kuplovanja 4-{3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-15-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-il}-2,5-difluor-N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamida sa 4-bromo-3,5-dimetil-1H-pirazolom u prisustvu katalizatora paladijuma dobija se slobodna baza Jedinjenja u nuskom prinosu (manje od oko 10% prinosa, Primer 7) i zahteva uklanjanje nečistoća paladijuma iz proizvoda. U primeru postupka koji je ovde naveden, korak Suzuki kuplovanja uključuje paladijum katalizator, se izvodi u odvojenoj paralelnoj sintezi da bi se generisalo bipiramizol jedinjenje (jedinjenje 2x, šema 1, vid infra), koje se zatim kupluje sa (S)-4-(3-(cijanometilen)azetidin-1-il)-2,5-difluor-N-(1,1,1-trifluoropropan-2-il)benzamidom pri čemi se dobija slobodna baza Jedinjenja 1 (Šema 5, vide infra). Jedinjenje 2x se može lako prečistiti kao visoko kristalna HCl so. Proces kristalizacije omogućava da se jedinjenje 2x lakše prečisti da bi se uklonile nečistoće paladijuma nego kompleks sa više azota koji sadrži slobodnu bazu jedinjenja 1. Ovo predstavlja prednost u odnosu na prethodni proces koji je zahtevao hromatografsko razzdvajanje na koloni uz nizak prinos. Dalje, ranije uspostavljanje koraka kuplovanja sa paladijumm u sintetičkom procesu poboljšalo je ukupni prinos.

[0017] Pored toga, upotreba bipiramizol jedinjenja (jedinjenje 2x) u Michael-ovoj adicionoj reakciji sa jedinjenjem 1x neočekivano je rezultirala visokim stepenom regioselektivnosti. U nekim realizacijama, regioselektivnost je iznosila oko 20:1 ili veća u korist željenog regioizomera, slobodne baze Jedinjenja 1, u odnosu na neželjeni regioizomera (Jedinjenje R Show niže). Na osnovu elektronskih efekata, regioizomer jedinjenje R je bio očekivani proizvod, jer dve metil grupe koje doniraju elektrone čine 1H-NH grupu jedinjenja 2x više nukleofilnom od 1'H-NH grupe. Ne ograničavajući se na određenu teoriju, veruje se da sterne smetnje u 1H-NH grupi rezultiraju neočekivano visokim stepenom regioselektivnosti.

[0018] U nekim realizacijama, predmetni pronalazak se odnosi na postupak dobijanja

ili njegove soli, koji obuhvata reakciju

pri čemu se dobija slobodna baza jedinjenja 1, ili njena so.

[0019] U nekim realizacijama, reakcija jedinjenja 1x sa jedinjenjem 2x se izvodi u prisustvu 1,8-diazabiciklolo[5,4.0]undec-7-ena (DBU) i komponente organskog rastvarača. U nekim realizacijama, komponenta organskog rastvarajuča se sastoji od dimetilformamida (DMF).

[0020] U pojedinim realizacijama, reakcija jedinjenja 1x sa jedinjenjem 2x se izvodi na temperaturi od oko 40 °C do oko 70 °C, oko 45 °C do oko 65 °C, ili oko 50 °C do oko 60 °C. Kod nekih realizacija, temperatura je od oko 50 °C do oko 60 °C. Na primer, temperatura je oko 60 °C.

[0021] U nekim realizacijama, postupak pripreme slobodne baze jedinjenja 1 se dalje sastoji od obrade nakon završene reakcije. Na primer, obrada može da se sastoji od dodavanja vode reakcionoj smesi i sakupljanja filtracijom čvrstog ostatka slobodne baze jedinjenja 1, koji se može isprati vodom.

[0022] U pojedinim realizacijama, prdemetni pronalazak obezbeđuje postupak dobijanja soli fosforne kiseline jedinjenja 1, koja se sastoji od reakcije slobodne baze jedinjenja 1 pripremljene ovde opisanim postupkom sa fosfornom kiselinom. U nekim realizacijama, so jedinjenja 1 je fosfatna so jedinjenja 1 koja je dobijena postupkom koji se sastoji od reakcije slobodne baze jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom.

[0023] U nekim realizacijama, reakcija slobodne baze jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom se izvodi u prisustvu komponente rastvarača. U nekim realizacijama, komponenta rastvarača obuhvata metanol, izopropanol ili njegove smeše.

[0024] U pojedinim realizacijama, reakcija slobodne baze jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom se izvodi na temperaturi od oko 40 °C do oko 70 °C ili od oko 45 °C do oko 55 °C. Na primer, temperatura je oko 50 °C.

[0025] U nekim realizacijama fosforna kiselina je vodeni rastvor oko 85 tež.% fosforne kiseline. U pojedinim realizacijama, reakcija slobodne baze jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom se dalje sastoji od dodavanja reakcionoj smesi druge komponente rastvarača. Na primer, druga komponenta rastvarača obuhvata n-heptan.

[0026] Predmetni pronalazak takođe obezbeđuje postupak dobijanja intermedijarnih jedinjenja, npr.

[0027] U pojedinim realizacijama, predmetni pronalazak obezbeđuje proces dobijanja jedinjenja 1x koji obuhvata:

1a) reakciju

u prisustvu baze pri čemu se dobija

2a) reakciju jedinjenja 1a sa

u prisustvu DBU-a pri čemu se dobija

3a) reakciju jedinjenja 1b sa jodbenzen diacetatom i TEMP pri čemu se dobija

i

4a) reakciju jedinjenja 1c sa dietil cijanometilfosfonatom u prisustvu baze pri čemu se dobija jedinjenje 1x.

[0028] U procesu 1a, (2S)-1,1,1-trifluorpropan-2-amin može da reaguje sa 2,4,5-trifluorbenzoil hloridom u prisustvu baze pri čemu se dobija jedinjenje 1a. U nekim realizacijama, baza je N,N-diizopropiletilamin ili vodeni rastvor natrijum hidroksida. U pojedinim realizacijama, baza je vodeni natrijum hidroksid. U nekim realizacijama, reakcija se izvodi u prisustvu organske komponente rastvarača (npr. toluen). U pojedinim realizacijama, reakcija se izvosidi na temperaturi od oko 0 °C do oko 10 °C ili oko 0 °C do oko 5 °C. U nekim realizacijama, so (2S)-1,1,1-trifluorpropan-2-amina (npr. HCl so) se konvertuje u svoju slobodnu bazu pre reakcije sa

Na primer, u nekim realizacijama, so (2S)-1,1,1-trifluorpropan-2-amina (npr. HCl so) se konvertuje u svoju slobodnu bazu in-situ. U pojedinim realizacijama, proces 1a se dalje sastoji od obrade u cilju dobijanja jedinjenja 1a nakon što se utvrdi da je reakcija završena, npr. sa HPLC. Na primer, obrada može da obuhvati razdvajanje faza reakcione mešavine i ispiranja organske faze sa npr. Vodenim 0,5 M rastvorom natrijum hidroksida od. U nekim realizacijama, čvrsto jedinjenje 1a može da se razmuti u nheptanu na oko 50 °C tokom 1 h. Čvrsti ostatak može da se sakupi filtracijom i ispere n-heptanom.

[0029] U procesu 2a, jedinjenje 1a može da reaguje sa azetidin-3-ol hidrohloridom u prisustvu 1,8-diazabiciklo[5,4.0]undek-7-ena (DBU) pri čemu se dobija jedinjenje 1b. U nekim realizacijama, reakcija se izvodi u komponenti organskog rastvarača, što uključuje npr. acetonitril. U pojedinim realizacijama, DBU se može dodati reakcionoj smeši jedinjenja 1a i azetidin-3-ol hidrohlorida u porcijama. U nekim realizacijama, reakcija se vrši na temperaturi od oko 50 °C do oko 75 °C ili oko 55 °C do oko 70 °C. Na primer, temperatura je oko 58 °C do oko 68 °C. U pojedinim realizacijama, proces 2a dalje obuvhata obradu u cilju dobijanja jedinjenja 1b nakon što se utvrsi da je reakcija završena, npr. sa HPLC. Obrada može da obuvhati dodavanje 1,0 M vodenog rastvora hlorovodonične kiseline smesi jedinjenja 1a sa azetidin-3-ol hidrohloridom i DBU, mešajući smešu sa rastvorom hlorovodonične kiseline na sobnoj temperaturi, dodavajući vodu u mešanu smešu i mešajući ovako dobijenu smešu. Obrada može dodatno da obuhvati izolovanje čvrstog jedinjenja 1b i ispiranje čvrstog ostatka vodom.

[0030] U procesu 3a, jedinjenje 1b može da reaguje sa jodbenzen diacetatom i 2,2,6,6-tetrametil-1-piperidiniloksi slobodnim radikalom (TEMPO) pri čemu se dobija jedinjenje 1c. U nekim realizacijama, reakcija se izvodi u komponenti organskog rastvarača, što uključuje npr. metilen hlorid. U pojedinim realizacijama, reakcija se izvodi na temperaturi od oko 0 °C do oko 20 °C ili oko 5 °C do oko 15 °C. Na primer, temperatura je oko 10 °C do oko 12 °C. U nekim realizacijama, proces 3a se dalje sastoji od obrade u cilju dobijanja jedinjenja 1c nakon što se utvrdi da je reakcija završena, npr. sa HPLC. Obrada može da obuhvati reakciju dodavanja vodenog rastvora natrijum tiosulfata i kalijum fosfata. Dve faze se mogu razdvojiti, a organska faza se može isprati vodom. Organski rastvor može da bude koncentrovan pod smanjenim pritiskom da bi se omogućilo jedinjenje 1c kao čvrsti ostatak. Čvrsti ostatak jedinjenje 1c može se razmutiti u n-heptanu na sobnoj temperaturi oko 30 minuta i isprati n-heptanom.

[0031] U procesu 4a, jedinjenje 1c može da reaguje sa dietil cijanometilfosfonom u prisustvu baze pri čemu se dobija jedinjenje 1x. Baza obuhvata npr. kalijum terc-butoksid. U nekim realizacijama, reakcija se izvodi u prisustvu komponente organskog rastvarača, koja obuhvata npr. THF, etanol ili njihovu smešu. U pojedinim realizacijama, dietil cijanometilfosfonat se može dodati rastvoru 1,0 M kalijum terc-butoksida u THF na oko 5 °C do oko 25 °C. U nekim realizacijama, molarni ekvivalenti rastvora kalijuma terc-butoksida u THF za jedinjenje 1c su oko 0,95. U pojedinim realizacijama, molarni ekvivalenti rastvora kalijum terc-butoksida u THF za jedinjenje 1c je manji od 0,95 (npr. oko 0,94, oko 0,93, oko 0,92, oko 0,91, oko 0,90). U nekim realizacijama, jedinjenje 1c se može rastvoriti u smeši komponenti organskih rastvarača (npr. etanol i tetrahidrofuran). U pojedinim realizacijama, smeša dietil cijanometilfosfonat i 1,0 M kalijum terc-butoksida može da se doda u smešu koja sadrži jedinjenje 1c. U nekim realizacijama, proces 4a se dalje sastoji od obrade do dobijanja jedinjenja 1x nakon što se utvrdi da je reakcija završena, npr. sa HPLC. Obrada može da obuhvati dodavanje vode reakcionoj smesi. Čvrsti ostatak se može prikupiti filtracijom i isprati vodom i n-heptanom. U nekom izvođenju, čvrsti ostatak se dalje može razmutiti u metil terc-butil etru, profiltrirati, i isprati sa MTBE.

[0032] U nekim realizacijama, postupak pripreme slobodne baze jedinjenja 1, ili njene soli, dalje se sastoji od pripreme jedinjenja 1x, pri čemu se jedinjenje 1x može dobiti postupkom koji se sastoji od reakcije jedinjenja 1c sa dietil cijanometilfosfonatom u prisustvu baze. U pojedinim realizacijama, postupak se dalje sastoji od dobijanja jedinjenja 1c gde se jedinjenje 1c može pripremiti postupkom koji obuhvata reakciju jedinjenja 1b sa jodbenzen diacetatom i TEMP. U nekim realizacijama, proces se dalje sastoji od dobijanja jedinjenja 1b gde se jedinjenje 1b može pripremiti prema postupku koji obuhvata reakciju jedinjenja 1a sa azetidin-3-ol hidrohloridom u prisustvu DBU. U pojedinim realizacijama, proces se dalje sastoji od dobijanja jedinjenja 1a, pri čemu se jedinjenje 1a može pripremiti postupkom koji obuhvata reakciju (2S)-1,1,1-trifluorpropan-2-amina sa 2,4,5-trifluorbenzoil hloridom u prisustvu baze.

[0033] U pojedinim realizacijama, predmetni pronalazak obezbeđuje postupak pripreme jedinjenja 2x koji se sastoji od:

1b) reakcije

2b) reakcije jedinjenja 2b sa hlorovodoničnom kiselinom pri čemu se dobija

i

3b) reakciju jedinjenje 2x HCl sa bazom pri čemu se dobija jedinjenje 2x.

[0034] U procesu 1b, jedinjenje 2a može da reaguje sa 4-brom-3,5-dimetilpiramizolom tako da se dobije jedinjenje 2b. U nekim realizacijama, reakcija se izvodi u prisustvu K2HPO4, komponente rastvarača i kompleksa paladijuma. Na primer, komponenta rastvarača obuhvata 1-propanol, vodu ili njene smeše. U pojedinim realizacijama, kompleks paladijuma je [1,1'-bis(di-terc-butilfosfino)-ferocen]dihlorpaladijum(II) (Pd-118). U nekim realizacijama, reakcija se vrši na temperaturi od oko 80 °C do oko 100 °C ili oko 90 °C do oko 100 °C. Na primer, temperatura je oko 90°C. U nekim realizacijama, proces 1b se dalje sastoji od obrade pri čemu se dobija jedinjenje 2a. Obrada može da obuhvati hlađenje reakcione smeše reakcije na oko 17 °C i razdvajanje faza. Organska faza može da se pomeša aktivnim ugljem, zagreje na oko 70 °C, meša oko 4 sata i ohladi na oko 21 °C. Smeša koja se sastoji od jedinjenja 2a može se profiltrirati kroz Celit. U nekim realizacijama, proces 1b se dalje sastoji od mešanja sirovog jedinjenja 2a sa etil acetatom i vodenim rastvorom NaHSO3, gde se rezultujuća smeša zagreva na oko 65 °C do oko 70 °C za oko 2,5 h. Faze mogu da se razdvoje, a organska faza pomeša sa vodenim rastvorom NaHSO3, pri čemu se rezultujuća smeša zagreva na oko 65 °C do oko 70 °C za oko 3,5 h. Faze se mogu razdvojiti, a faza koja sadrži jedinjenje 2a može da se prečisti na

1

hromatografiji na koloni koristeći etil acetat kao eluent. U nekim realizacijama, prečišćeno jedinjenje 2a se dalje meša sa metilen hloridom i Si-tiolom, pri čemu je rezultujuća smeša profiltrirana.

[0035] U procesu 2b, jedinjenje 2b može da reaguje sa hlorovodoničnom kiselinom i tako se dobije jedinjenje 2x HCl. U pojedinim realizacijama, reakcija se izvodi u prisustvu organskih rastvarača. Na primer, organska komponenta rastvarača obuhvata 2-propanol. U nekim realizacijama, reakcija jedinjenja 2b sa hlorovodoničnom kiselinom se vrši na temperaturi od oko 50 °C do oko 75 °C ili oko 55 °C do oko 70 °C. Na primer, temperatura je oko 60 °C do oko 65 °C. U nekim realizacijama, proces 2b dalje obuhvata obradu u cilju dobijanja jedinjenja 2b nakon što se utvrdi da je reakcija završena, npr. sa HPLC. Na primer, reakciona smeša se ohladi na sobnu temperaturu i meša oko 1 h. Jedinjenje 2b u čvrstom obliku može da se sakupi filtracijom i ispere 2-propanolom.

[0036] U procesu 3b, jedinjenje 2x HCl može da reaguje sa bazom tako da formira jedinjenje 2x.

Predmetni pronalazak se takođe odnosi na proces pripreme jedinjenja 2x koje se sastoji od reakcije jedinjenja 2x HCl sa bazom. Primeri baze uključuju KOH, LiOH, K2CO3, Na2CO3, i druge baze koje mogu da neutrališujedinjenje 2x HCl do slobodne baze. U pojedinim realizacijama, baza je NaOH. Kod nekih realizacija, reakcija jedinjenja 2x HCl sa bazom se vrši na temperaturi od oko 10 °C do oko 20 °C ili oko 15 °C do oko 20 °C. Na primer, temperatura je od oko 15 °C do oko 18 °C. U nekim realizacijama, proces 3b se dalje sastoji od obrade u cilju dobijanja jedinjenja 2x nakon što je reakcija završena. Na primer, jedinjenje 2x u čvrstom obliku može da se sakupi filtracijom i ispiranjem vodom i n-heptanom.

[0037] U pojedinim realizacijama, proces dobijanja slobodne baze jedinjenja 1, ili soli, dalje se sastoji od pripremanja jedinjenja 2x, pri čemu jedinjenje 2x se može dobiti postupkom koji obuhvata reakciju jedinjenja 2x HCl sa bazom. U nekim realizacijama, proces se dalje sastoji od pripremanja jedinjenja 2x HCl, pri čemu se jedinjenje 2x HCl priprema postupkom koji obuhvata reakciju jedinjenja 2b sa hlorovodoničnom kiselinom. U pojedinim realizacijama, proces dalje obuhvata dobijanje jedinjenja 2b, pri čemu se jedinjenje 2b dobija postupkom koji obuhvata reakciju jedinjenja 2a sa 4-brom-3,5-dimetilpirazolom.

[0038] U nekim realizacijama, predmetna prijava dodatno obezbeđuje proces pripreme jedinjenja formule A:

u pojedinim realizacijama, proces pripreme jedinjenja formule A obuhvata reakciju ,5-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazola sa jedinjenjem formule B:

gde Pg<1>je zaštita grupa za amin. U nekim realizacijama, Pg<1>je terc-butoksikarbonil.

[0039] U nekim realizacijama, reakcija 3,5-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazola sa jedinjenjem formule B izvodi se u prisustvu 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undek-7-enae.

[0040] U pojedinim realizacijama, manje od 1 ekvivalenta 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undek-7-ena je upotrebljeno u odnosu na 1 ekvivalent jedinjenja formule B.

[0041] U nekim realizacijama, oko 0,2 do oko 0,3 ekvivalenta 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undek-7-ena je upotrebljeno u odnosu na 1 ekvivalent jedinjenja formule B.

[0042] U pojedinim realizacijama, upotrebljeno je više od od 1 ekvivalenta 3,5-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipiramizola u odnosu na 1 ekvivalent jedinjenja formule B.

[0043] U nekim realizacijama, upotrebljeno je oko 1,0 do oko 2,0 ekvivalenta 3,5-dimetil-1H, 1'H-4,4'-bipiramizola u odnosu na 1 ekvivalentjedinjenja formule B.

[0044] U pojedinim realizacijama, upotrebljeno je oko 1,0 do oko 1,1 ekvivalent 3,5-dimetil-1H, 1'H-4,4'-bipiramizola u odnosu na 1 ekvivalent jedinjenja formule B.

[0045] U nekim realizacijama, upotrebljeno je oko 1,0 do oko 1,1 ekvivalent 3,5-dimetil-1H, 1'H-4,4'-bipiramizola u odnosu na 1 ekvivalent jedinjenja formule B.

[0046] U pojedinim realizacijama, reakcija 3,5-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipiramizola sa jedinjenjem formule B izvodi se na sobnoj temperaturi.

[0047] U nekim realizacijama, reakcija 3,5-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipiramizola sa jedinjenjem formule B izvodi se u prisustvu komponente rastvarača. U nekim realizacijama, komponenta rastvarača obuhvata dimetil sulfoksid. U nekim realizacijama, komponenta rastvarača obuhvata dimetil sulfoksid i metilen hlorid.

[0048] U pojedinim realizacijama, ovaj proces dalje obuhvata uklanjanje zaštite sa jedinjenja formule A da bi se formiralo jedinjenje formule C:

ili njegova so.

[0049] U nekim realizacijama, uklanjanje zaštite sa jedinjenja formule A se sastoji od reakcije jedinjenja formule A u prisustvu jake kiseline (npr. hlorovodonične kiseline).

[0050] U pojedinim realizacijama, uklanjanje zaštite sa formule A obuhvata reakciju jedinjenja formule A u prisustvu trialkilsilil halida.

[0051] U nekim realizacijama, trialkil silil halid je trimetilsilil jodid.

[0052] U pojedinim realizacijama, uklanjanje zaštite sa jedinjenja formule A izvodi se u prisustvu komponente rastvarača . U nekim realizacijama, komponenta rastvarača obuhvata metilen hlorid. U pojedinim realizacijama, komponenta rastvarača obuhvata metilen hlorid i metanol

[0053] U nekim realizacijama, uklanjanje zaštite sa jedinjenja formule A se odvija na sobnoj temperaturi.

[0054] U pojedinim realizacijama, ovaj postupak se dalje sastoji od reakcije jedinjenja formule C, ili soli, sa bazom, da bi se dobio oblik slobodne baze jedinjenja formule C.

[0055] U nekim realizacijama, ovaj postupak se dalje sastoji od reakcije jedinjenja formule C, ili soli, sa baznim aminom, da bi se dobio oblik slobodne baze jedinjenja formule C.

[0056] U pojedinim realizacijama, baza je tri(C1-6alkil)amin.

[0057] U nekim realizacijama, baza je trietilamin.

[0058] U pojedinim realizacijama, reakcija jedinjenja formule C, ili soli, sa baznim aminom se izvodi u prisustvu rastvarača. U nekim realizacijama, komponenta rastvarača obuhvata metilen hlorid.

[0059] U nekim realizacijama, ovde dat postupak dalje obuhvata reakciju slobodne baze jedinjenja formule C sa jedinjenjem 1a:

pri čemu se dobija jedinjenje 1:

ili njegova so.

[0060] U pojedinim realizacijama, oblik slobodne baze jedinjenja formule C reaguje sa jedinjenjem 1a u prisustvu baze i halida alkalnog metala pri čemu se dobija jedinjenje 1:

1

ili njegova so.

[0061] U nekim realizacijama, baza je bazni bikarbonat.

[0062] U pojedinim realizacijama, baza je natrijum bikarbonat.

[0063] U nekim realizacijama, halid alkalnog metala je litijum-hlorid.

[0064] U pojedinim realizacijama, reakcija slobodne bazne jedinjenja formule C sa jedinjenjem 1a se vrši na temperaturi od oko 80°C do oko 90°C.

[0065] U nekim realizacijama, reakcija slobodne bazne jedinjenja formule C sa jedinjenjem 1a se izvodi u prisustvu komponente rastvarača. U nekim realizacijama, komponenta rastvarača obuhvata dimetil sulfoksid. U pojedinim realizacijama, komponenta rastvarača obuhvata dimetil sulfoksid i izopropil acetat.

[0066] U pojedinim realizacijama, ovaj dalje obuhvata reakciju jedinjenja 1 sa jakom kiselinom da bi se formirao oblik soli jedinjenja 1.

[0067] U nekim realizacijama, ovde opisan postupak dalje obuhvata reakciju jedinjenja 1 sa hlorovodoničnom kiselinom da formira hidrohloridna so jedinjenja 1:

[0068] U pojedinim realizacijama, više od 1 ekvivalenta hlorovodonične kiseline se koristi u odnosu na 1 ekvivalent jedinjenja 1.

[0069] U nekim realizacijama, reakcija jedinjenja 1 sa hlorovodoničnom kiselinom se izvodi na sobnoj temperaturi.

[0070] U pojedinim realizacijama, hlorovodonična kiselina je alkoholni rastvor hlorovodonične kiseline.

[0071] U nekim realizacijama, hlorovodonična kiselina je izopropanolni rastvor hidrohlorovodonične kiseline.

[0072] U pojedinim realizacijama, ovaj postupak dalje obuhvata reakciju hidrohloridne soli jedinjenja 1 sa bazom pri čemu se dobija oblik slobodne baze jedinjenja 1:

[0073] U nekim realizacijama, ovaj postupak dalje obuhvata reakciju hidrohloridne soli jedinjenja 1 sa bikarbonatnom bazom pri čemu se dobija oblik slobodne baze jedinjenja 1:

[0074] U pojedinim realizacijama, baza je kalijum bikarbonat.

[0075] U nekim realizacijama, kalijum bikarbonat je vodeni rastvor kalijum bikarbonata.

[0076] U pojedinim realizacijama, ovaj postupak dalje obuhvata reakciju slobodne baze jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom pri čemu se dobija fosfatna so jedinjenja 1:

[0077] Postupak iz zahteva 69, u kome se reakcija slobodne bazne jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom izvodi na sobnoj temperaturi.

[0078] U nekim realizacijama, reakcija slobodne baze jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom se izvodi u prisustvu komponente rastvarača. U nekim realizacijama, komponenta rastvarača obuhvata vodu. U pojedinim realizacijama, komponenta rastvarača obuhvata vodu i izopropil alkohol.

[0079] U nekim realizacijama, ovaj postupak dalje obuhvata izolovanje fosfatne soli jedinjenja 1.

[0080] U pojedinim realizacijama, fosfatna so jedinjenja 1 se izoluje rekristalizacijom.

[0081] U nekim realizacijama, fosfatna so jedinjenja 1 se izoluje rekristalizacijom iz komponente rastvarača obuhvata metanol.

[0082] U pojedinim realizacijama, fosfatna so jedinjenja 1 se izoluje rekristalizacijom iz komponente rastvarača koja obuhvata izopropanol.

[0083] U nekim realizacijama, fosfatna so jedinjenja 1 se izoluje rekristalizacijom iz komponente rastvarača koja obuhvata metilcikloheksan.

1

[0084] U pojedinim realizacijama, fosfatna so jedinjenja 1 se izoluje rekristalizacijom iz komponente rastvarača koja obuhvata jedan ili više od metanola, izopropanola i metilcikloheksana.

[0085] U nekim realizacijama, fosfatna so jedinjenja 1 se izoluje rekristalizacijom iz komponente rastvarača koja se sastoji od metanola, izopropanola i metilcikloheksana.

[0086] U pojedinim realizacijama, fosfatna so jedinjenja 1 se izoluje rekristalizacijom iz komponente rastvarača koja se sastoji od metanola, izopropanola i metilcikloheksana; i naknadno se rekristalizuje iz komponente rastvarača koja se sastoji od metanola i izoplanola.

[0087] U nekim realizacijama, predmetna prijava dodatno obezbeđuje postupak dobijanja fosfatne soli jedinjenja 1:

Jedinjenje 1 so fosforne kiseline

koji obuhvata:

reakciju 3,5-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazola terc-butil 3-(cijanometilen)azetidin-1-karboksilatom u prisustvu 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undek-7-ena tako da se dobija jedinjenje formule A-1:

uklanjanje zaštite sa jedinjenja formule A-1 da bi formiralo jedinjenje Formule C-1:

ili njegova so,

reakciju jedinjenja formule C-1 sa trietilaminom tako da se formira oblik slobodne baze jedinjenja formule C-1;

1

reakciju slobodne baze jedinjenja formule C-1 sa jedinjenjem 1a:

u prisustvu natrijum bikarbonata i litijum hlorida pri čemu se dobija jedinjenje 1:

reakciju jedinjenja 1 sa hlorovodoničnom kiselinom pri čemu se formira hidrohloridna so jedinjenje 1:

reakciju hidrohloridne soli jedinjenja 1 sa kalijum bikarbonom tako da se formira oblik slobodne baze jedinjenja 1; i

reakciju slobodne baze jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom pri čemu se dovija fosfatna so jedinjenja 1.

[0088] U nekim realizacijama, ovo otkriće obezbeđuje jedinjenje koje je 3,5-dimetil-1H,1'H-[4,4']bipirazolil (Jedinjenje 2x), 3,5-dimetil-1H,1'H-4, 4'-bipirazol hidrohlorid (Jedinjenje 2x HCl), 1-(1-etoksietil)-3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol (Jedinjenje 2b), ili 1-(1-etoksietil)-4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol (Jedinjenje 2a), ili so bilo kojeg od navedenih jedinjenja.

[0089] U pojedinim realizacijama, ovo otkriće obezbeđuje jedinjenje koje je 3,5-dimetil-1H,1'H-[4,4']bipirazolil (Jedinjenje 2x) ili njegova so.

[0090] U nekim realizacijama, ovo otkriće obezbeđuje jedinjenje koje je (S)-4-(3-(cijanometilen)azetidin-1-il)-2,5-difluor-N-(1,1,1-trifluorpropan -2-il)benzamid (Jedinjenje 1x), (S)-2,5-difluor-4-(3-oksoazetidin-1-il)-N-(1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamid (Jedinjenje 1c), (S)-2,5 -difluor-4-(3-hidroksiazetidin-1-il)-N-(1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamid (Jedinjenje 1b), ili (S)-2,4,5-trifluor-N-(1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamid (Jedinjenje 1a), ili so bilo kojeg od navedenih jedinjenja.

[0091] Kako se ovde koristi, izraz "oko" odnosi se na plus ili minus 10% vrednosti.

[0092] Kako se ovde koristi, termin "reakcija" se koristi kao što je poznato u tehnici i generalno se odnosi na reagovanje hemijskih reagenasa na takav način da se omogući njihova interakcija na molekularnom nivou kako bi se postigla hemijska ili fizička transformacija. . U nekim realizacijama,

1

reakcija uključuje najmanje dva reagensa. U nekim realizacijama, korak reakcije ili proces sintetičkog postupka može uključiti jednu ili više supstanci pored reagenasa kao što su rastvarač i/ili katalizator. Korakci reakcije ili pprocesi ovde opisanih postupaka mogu se sprovoditi odre]eno vreme i pod uslovima pogodnim za pripremu identifikovanog proizvoda. Izrazi "kombinovanje" i "mešanje" u odnosu na reagense hemijske reakcije se koriste naizmenično sa ovde datim terminom "reakcija". Termin "kuplovanje" se takođe može smatrati zamenljivim sa "reagovanjem", ali se može koristiti u vezi sa korakom reakcije ili procesa koja uključuje vezivanje dva organska fragmenta.

[0093] Postupci koji su ovde opisani mogu se pratiti u skladu sa bilo kojim odgovarajućim metodom poznatim u tehnici. Na primer, formiranje proizvoda može da se prati spektroskopskim tehnikama, kao što su spektroskopija magnetne rezonance (npr.<1>H ili<13>C), infracrvena spektroskopija, spektrofotometrija (npr. UV-vidljiva), ili masena spektrometrija; ili hromatografijom, kao što je tečna hromatografija visokih performansi (HPLC) ili tankoslojna hromatografija. Jedinjenja dobijena reakcijama mogu se prečistiti bilo kojom odgovarajućom metodom poznatom u tehnici. Na primer, hromatografijom (srednji pritisak) na odgovarajućem adsorbetu (npr. Silika gel, aluminijum oksid i slično), HPLC, ili preparativnom tankoslojnom hromatografijom; destilacijom; sublimacijom, trituracijom ili rekristalizacijom. Čistoća jedinjenja se, generalno, određuje fizičkim metodama kao što je merenje tačke topljenja (u slučaju čvrstog proizvoda), dobijanje NMR spektra ili izvođenjem HPLC razdvajanja. Ukoliko se tačka topljenja snizi, ako se smanje neželjeni signali u NMR spektru, ili ako se uklone spoljni pikovi u HPLC tragovima, može se reći da je jedinjenje prečišćeno. U nekim realizacijama, jedinjenja su biti prečišćena.

[0094] Dobijanje jedinjenja može da uključi zaštitu različitih hemijskih grupa i i uklanjanje zaštite. Potrebu za zaštitom i i uklanjanje zaštite, kao i izbor odgovarajućih zaštitnih grupa može lako da utvrdi prosečan stručnjak. Hemija zaštitnih grupa se može naći, na primer, u Wuts and Greene, Greene's Protective Groups in Organic Synthesis, 4th Ed., John Wiley & Sons: New York, 2006, koji je ovde dat reverencom u celosti.

[0095] Reakcije ovde opisanih postupaka mogu se izvoditi na odgovarajućim temperaturama koje može lako da odredi prosečan stručnjak. Temperatura reakcije zavisiće od, na primer, tačke topljenja i ključanja reagensa i rastvarača, ako su prisutni; termodinamika reakcije (npr. Izrazito egzotermne reakcije mogu se izvesti na nižim temperaturama); i kinetika reakcije (npr. visoka energetska barijera aktivacije može zahtevati povišene temperature). „Povišena temperatura“ odnosi se na temperature iznad sobne temperature (oko 22 °C).

[0096] Reakcije ovde opisanih procesa mogu se izvoditi u odgovarajućim rastvaračima kojei se može lako da odabere pprosečan strunjak u oblsti organske sinteze. Odgovarajući rastvarači mogu biti značajno nereaktivni sa polaznim materijalima (reaktantima), intermedijerima ili proizvodima na temperaturama na kojima se reakcije izvode, tj. temperature koje mogu da se kreću od temperature zamrzavanja rastvarača do temperature ključanja rastvarača. Data reakcija se može izvesti u jednom rastvaraču ili smeši više od jednog rastvarača. U zavisnosti od reakcionog koraka ili procesa, mogu se izabrati odgovarajući rastvarači za taj konkretni reakcioni korak ili proces. Odgovarajući rastvarači uključuju vodu, alkane (kao što su pentani, heksani, heptani, cikloheksan, itd., ili njihove smeše), aromatične rastvarače (kao što su benzen, toluen, ksilen, itd.), alkohole (kao što su metanol, etanol, izopropanol , itd.), etre (kao što su dialkil etri, metil terc-butil etar (MTBE), tetrahidrofuran (THF), dioksan, itd.), estre (kao što je etil acetat, butil acetat, itd.), halogenizovane ugljovodonične rastvarače (kao što su dihlorometan (DCM), hloroform, dihloretan, tetrahloretan), dimetilformamid (DMF), dimetilsulfoksid (DMSO), aceton, acetonitril (ACN), heksametilfosforamid (HMPA) i N -metil pirolidon (NMP). Takvi rastvarači se mogu koristiti bilo u u svom neanhidrovanom ili u anhidrovanom obliku.

1

[0097] Razdvajanje racemskih smeša jedinjenja može se izvesti bilo kojim od brojnih metoda poznatih u tehnici. Na primer, razdvajanje racemskih smeša se može izvesti eluiranjem na koloni napunjenoj optički aktivnim sredstvom za razdvajanje (npr., dinitrobenzoilfenilglicin). Odgovarajući sastav rastvarača za eluiranje može da odredi prosečan stručnjak.

Metode

[0098] Jedinjenja koja su ovde data (npr., slobodna baza jedinjenja 1 i fosfatna so jedinjenja 1) su JAK inhibitori, tačnije selektivni inhibitori JAK1. JAK1 selektivni inhibitor je jedinjenje koje inhibira aktivnost JAK1 prvenstveno u odnosu na druge Janus kinaze. Na primer, ovde data jedinjenja prvenstveno inhibiraju JAK1 u odnosu na jedan ili više JAK2, JAK3 i TYK2. U nekim realizacijama, jedinjenja inhibiraju JAK1 prvenstveno u odnosu na JAK2 (npr. imaju odnos JAK2/JAK1 IC50>1). U pojedinim realizacijama, jedinjenja su oko 10 puta selektivnija za JAK1 u odnosu na JAK2. U nekim realizacijama, jedinjenja su oko 3 puta, oko 5 puta, oko 10 puta, oko 15 puta ili oko 20 puta selektivnija na JAK1 u odnosu na JAK2 kako je izračunato merenjem IC50pri 1 mM ATP (npr. videti Primer A).

[0099] JAK1 igra centralnu ulogu u brojnim signalnim putevima citokina i faktora rasta koji, kada su neregulisani, mogu dovesti do ili doprineti bolesnim stanjima. Na primer, nivoi IL-6 su povišeni kod reumatoidnog artritisa, bolesti za koju se pretpostavlja da ima štetne efekte (Fonesca, J.E. et al., Autoimmunity Reviews, 8:538-42, 2009). Pošto IL-6 signali, barem delimično, preko JAK1, očekuje se da će antagoniziranje IL-6 direktno ili indirektno putem inhibicije JAK1 pružiti kliničku korist (Guschin, D., N., et al Embo J 14: 1421, 1995; Smolen, J. S., et al. Lancet 371:987, 2008). Dalje, kod nekih karcinoma JAK1 je mutiran što rezultira konstitutivnim nepoželjnim rastom i preživljavanjem tumorskih ćelija (Mullighan CG, Proc Natl Acad Sci U S A.106:9414-8, 2009; Flek E., et al. J Ekp Med.205:751 -8, 2008). Kod drugih autoimunih bolesti i karcinoma, povišeni sistemski nivoi inflamatornih citokina koji aktiviraju JAK1 takođe mogu doprineti bolesti i/ili povezanim simptomima. Stoga, pacijenti sa takvim bolestima mogu imati koristi od inhibicije JAK1. Selektivni inhibitori JAK1 mogu biti efikasni dok izbegavaju nepotrebne i potencijalno neželjene efekte inhibicije drugih JAK kinaza.

[0100] Selektivni inhibitori JAK1, u odnosu na druge JAK kinaze, mogu imati višestruke terapeutske prednosti u odnosu na manje selektivne inhibitore. U pogledu selektivnosti protiv JAK2, niz važnih citokina i faktora rasta signalizira preko JAK2 uključujući, na primer, eritropoetin (Epo) i trombopoetin (Tpo) (Parganas E, et al. Cell.93:385-95, 1998). Epo je ključni faktor rasta za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca; stoga nedostatak Epo-zavisne signalizacije može dovesti do smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca i anemije (Kaushansky K, NEJM 354:2034-45, 2006). Tpo, još jedan primer JAK2-zavisnog faktora rasta, igra centralnu ulogu u kontroli proliferacije i sazrevanja megakariocita - ćelija iz kojih se proizvode trombociti (Kaushansky K, NEJM 354:2034-45, 2006). Kao takva, smanjena signalizacija Tpo bi smanjila broj megakariocita (megakariocitopenija) i smanjila broj trombocita u cirkulaciji (trombocitopenija). Ovo može dovesti do neželjenog i/ili nekontrolisanog krvarenja. Smanjena inhibicija drugih JAK, kao što su JAK3 i Tyk2, takođe može biti poželjna jer se pokazalo da ljudi kojima nedostaje funkcionalna verzija ovih kinaza pate od brojnih bolesti kao što su teška kombinovana imunodeficijencija ili sindrom hiperimunoglobulina E (Minegishi, Y, et al. Immunity 25:745-55, 2006; Macchi P, et al. Nature.377:65-8, 1995). Tako, JAK1 inhibitor sa smanjenim afinitetom za druge JAK bi imao značajne prednosti u odnosu na manje selektivni inhibitor u pogledu smanjenih neželjenih efekata koji uključuju supresiju imuniteta, anemiju i trombocitopeniju.

[0101] Takođe je opisano jedinjenje, koje se može pripremiti u skladu sa postupkom pronalaska, ili njegova farmaceutska kompozicija, za upotrebu u postupcima lečenja bolesti ili poremećaja povezanih sa JAK kod pojedinca (npr., pacijenta) davanjem pojedincu kojima je potreban takav tretman, terapeutski efikasna količina ili doza jedinjenja ili njegove farmaceutske kompozicije. Bolest povezana

1

sa JAK može uključiti bilo koju bolest, poremećaj ili stanje koje je direktno ili indirektno povezano sa ekspresijom ili aktivnošću JAK, uključujući prekomernu ekspresiju i/ili abnormalne nivoe aktivnosti. Bolest povezana sa JAK takođe može uključiti bilo koju bolest, poremećaj ili stanje koje se može sprečiti, poboljšati ili izlečiti modulacijom aktivnosti JAK.

[0102] Primeri bolesti povezanih sa JAK uključuju bolesti koje uključuju imuni sistem uključujući, na primer, odbacivanje transplantata organa (npr. odbacivanje alografta i bolest transplantata protiv domaćina).

[0103] Dalji primeri bolesti povezanih sa JAK uključuju autoimune bolesti kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis, juvenilni artritis, psorijatični artritis, dijabetes tipa I, lupus, psorijaza, inflamatorna bolest creva, ulcerozni kolitis, Kronova bolest, mijastenija gravis, imunoglobulinske nefropatije, miokarditis, autoimuni poremećaji štitne žlezde, hronična opstruktivna bolest pluća (COPD) i slično. U nekim realizacijama, autoimuna bolest je autoimuni bulozni poremećaj kože kao što je pemfigus vulgaris (PV) ili bulozni pemfigoid (BP).

[0104] Dalji primeri bolesti povezanih sa JAK uključuju alergijska stanja kao što su astma, alergije na hranu, ekcematozni dermatitis, kontaktni dermatitis, atopijski dermatitis (atropni ekcem) i rinitis. Dalji primeri bolesti povezanih sa JAK uključuju virusne bolesti kao što su Epštaj Bar virus (EBV), Hepatitis B, Hepatitis C, HIV, HTLV 1, Varičela-Zoster Virus (VZV) i Humani papiloma virus (HPV).

[0105] Dalji primeri bolesti povezanih sa JAK-om uključuju bolesti povezane sa preokretom hrskavice, na primer, gihtni artritis, septički ili infektivni artritis, reaktivni artritis, refleksnu simpatičku distrofiju, algodistrofiju, Tietze-ov sindrom,rebarna atropatija, endemski osteoartris deformans, Mseleni oboljenje, Handigodu oboljenje, degeneracija koja je rezultat fibromialgije, sistemski eritematozni lupus, skleroderma ili ankilozirajući spondilitis.

[0106] Dalji primeri bolesti povezanih sa JAK uključuju urođene malformacije hrskavice, uključujući naslednu hrondrolizu, hrondrodisplazije i pseudohrondrodisplazije (npr. mikrotija, enotija i metafizna hondrodisplazija).

[0107] Dalji primeri bolesti ili stanja povezanih sa JAK uključuju poremećaje kože kao što je psorijaza (na primer, psorijaza vulgaris), atopijski dermatitis, kožni osip, iritacija kože, senzibilizacija kože (npr. kontaktni dermatitis ili alergijski kontaktni dermatitis). Na primer, određene supstance, uključujući neke farmaceutske proizvode, kada se primenjuju lokalno mogu izazvati preosetljivost kože. U nekim realizacijama, ko-administracija ili sekvencijalna primena najmanje jednog inhibitora JAK prema pronalasku zajedno sa agensom koji izaziva neželjenu senzibilizaciju može biti od pomoći u lečenju takve neželjene senzibilizacije ili dermatitisa. U nekim realizacijama, kožni poremećaj se leči lokalnom primenom najmanje jednog inhibitora JAK prema pronalasku.

[0108] U daljim realizacijama, bolest povezana sa JAK-om je karcinom uključujući one koje karakterišu čvrsti tumori (npr. rak prostate, rak bubrega, rak jetre, rak pankreasa, rak želuca, rak dojke, rak pluća, kancer glave i vrata , rak štitne žlezde, glioblastom, Kapošijev sarkom, Kaslmanovu bolest, lejomiosarkom materice, melanom itd.), hematološki karcinomi (npr. limfom, leukemija kao što je akutna limfoblastna leukemija (ALL), akutna mijelogena leukemija (AML) ili multipli mijelom) i rak kože kao što je kožni T-ćelijski limfom (CTCL) i kožni B-ćelijski limfom. Primeri CTCL-a uključuju Sezarijev sindrom i mikozu fungoides.

[0109] U nekim realizacijama, inhibitori JAK-a opisani ovde, ili u kombinaciji sa drugim inhibitorima JAK-a, kao što su oni izvešteni u američkoj publikaciji br.20070135461 se može koristiti za lečenje raka povezanih sa upalom. U pojedinim realizacijama, rak je povezan sa upalnim bolestima creva. U nekim

2

realizacijama, upalna bolest creva je ulcerozni kolitis. U pojedinim realizacijama, upalna bolest creva je Kronova bolest. U nekim realizacijama, rak povezan sa upalom je rak povezan sa kolitisom. U pojedinim realizacijama, rak povezan sa upalom je rak debelog creva ili kolorektalni rak. U nekim realizacijama, rak je rak želuca, gastrointestinalni karcinoidni tumor, gastrointestinalni stromalni tumor (GIST), adenokarcinom, rak tankog creva ili rektalni karcinom.

[0110] Bolesti povezane sa JAK mogu dalje da obuhvataju one koje karakteriše ekspresija: JAK2 mutanata kao što su oni koji imaju najmanje jednu mutaciju u domenu pseudokinaze (npr. JAK2V617F); JAK2 mutanti koji imaju najmanje jednu mutaciju izvan domena pseudokinaze; JAK1 mutanti; JAK3 mutanti; mutanti receptora eritropoetina (EPOR); ili deregulisana ekspresija CRLF2.

[0111] Bolesti povezane sa JAK-om mogu dalje da uključuju mijeloproliferativne poremećaje (MPD) kao što su policitemija vera (PV), esencijalna trombocitemija (ET), mijelofibroza sa mijeloidnom metaplazijom (MMM), primarna mijelofibroza (PMF), hronična mijelogena leukemija (CML), hronična mijelomonocitna leukemija (CMML), hipereozinofilni sindrom (HES), sistemska bolest mastocita (SMCD) i slično. U nekim realizacijama, mijeloproliferativni poremećaj je mijelofibroza (npr. primarna mijelofibroza (PMF) ili post policitemija vera/esencijalna trombocitemija mijelofibroza (PV/ET MF)). U nekim realizacijama, mijeloproliferativni poremećaj je postesencijalna trombocitemija mijelofibroza (Post-ET MF). U nekim realizacijama, mijeloproliferativni poremećaj je post policitemija vera mijelofibroza (Post-PV MF).

[0112] U nekim realizacijama, ovde opisani inhibitori JAK mogu se dalje koristiti za lečenje mijelodisplastičnog sindroma (MDS) kod pacijenata kome je to potrebno. U nekim realizacijama, navedeni pacijent zavisi od transfuzije crvenih krvnih zrnaca.

[0113] Kako se ovde koristi, mijelodisplastični sindromi su namenjeni da obuhvate heterogene i klonalne hematopoetske poremećaje koje karakteriše neefikasna hematopoeza na jednoj ili više glavnih linija mijeloidnih ćelija. Mijelodisplastični sindromi su povezani sa insuficijencijom koštane srži, citopenijama periferne krvi i sklonošću napredovanju ka akutnoj mijeloidnoj leukemiji (AML). Štaviše, klonske citogenetske abnormalnosti mogu se otkriti u oko 50% slučajeva sa MDS-om. Godine 1997. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u saradnji sa Društvom za hematopatologiju (SH) i Evropskim udruženjem hematopatologije (EAHP) predložila je nove klasifikacije hematopoetskih neoplazmi (Harris, et al., J Clin Oncol 1999;17:3835-3849; Vardiman, et al., Blood 2002;100:2292-2302). Za MDS, SZO je koristila ne samo morfološke kriterijume iz francusko-američko-britanske (FAB) klasifikacije, već je takođe uključila dostupne genetske, biološke i kliničke karakteristike da bi definisala podgrupe MDS (Bennett, et al., Br J Haematol 1982;51:189-199). U 2008. godini, SZO klasifikacija MDS-a (Tabela 1) je dodatno precizirana kako bi omogućila preciznu i prognostički relevantnu podklasifikaciju unilinijske displazije uključivanjem novih kliničkih i naučnih informacija (Vardiman, et al., Blood 2009;114:937-951; Swerdlow, et al., WHO Classification of Tumours of Haematopoietic and Lymphoid Tissues. 4th Edition. Lyon France: IARC Press; 2008:88-103; Bunning and Germing, "Myelodysplastic syndromes/neoplasms" in Chapter 5, Swerdlow, et al, eds. WHO Classification of Tumours of Haematopoietic and Lymphoid Tissues. (ed.4th edition): Lyon, France: IARC Press;2008:88-103).

Tabela 1. Klasifikacija SZO za De Novo mijelodisplastični sindrom iz 2008

[0114] U nekim realizacijama, mijelodisplastični sindrom je refraktorna citopenija sa unilinijskom displazijom (RCUD).

[0115] U pojedinim realizacijama, mijelodisplastični sindrom je refraktorna anemija sa prstenastim sideroblastima (RARS).

[0116] U nekim realizacijama, mijelodisplastični sindrom je refraktorna citopenija sa multilinijskom displazijom.

[0117] U nekim realizacijama, mijelodisplastični sindrom je refraktorna anemija sa viškom blasta-1 (RAEB-1).

[0118] U pojedinim realizacijama, mijelodisplastični sindrom je refraktorna anemija sa viškom blasta-2 (RAEB-2).

[0119] U nekim realizacijama, mijelodisplastični sindrom je mijelodisplastični sindrom, neklasifikovan (MDS-U).

[0120] U pojedinim realizacijama, mijelodisplastični sindrom je mijelodisplastični sindrom povezan sa izolovanim del(5q).

[0121] U nekim realizacijama, mijelodisplastični sindrom je refraktoran na agense koji stimulišu eritropoezu.

[0122] Ovo otkriće dalje obezbeđuje jedinjenje, koje se može dobiti u skladu sa postupkom pronalaska, za upotrebu u postupcima lečenja psorijaze ili drugih kožnih poremećaja primenom topikalne formulacije koja sadrži jedinjenje.

[0123] U nekim realizacijama, ovde opisani JAK inhibitori mogu da se koriste za lečenje plućne arterijske hipertenzije.

[0124] predmetni pronalazak dodatno obezbeđuje jedinjenje, koje se može pripremiti u skladu sa postupkom pronalaska, za upotrebu u metodu lečenja dermatoloških sporednih efekata drugih lekova administracijom jedinjenja. Na primer, brojni farmaceutski agensi dovode do neželjenih alergijskih reakcija koje se mogu manifestovati kao akneiformni osip ili srodni dermatitis. Primeri farmaceutskih agenasa koji imaju takve neželjene sporedne efekte uključuju lekove protiv raka kao što su gefitinib, cetuksimab, erlotinib i slično. Jedinjenja koja su ovde data mogu se administrirati sistemski ili lokalno (npr. lokalizovano u blizini dermatitisa) u kombinaciji sa (npr. istovremeno ili uzastopno) farmaceutskim agensom koji ima nepoželjan dermatološki sporedni efekat. U nekim realizacijama, jedinjenje koje je ovde dato može se administrirati lokalno zajedno sa jednim ili više drugih farmaceutskih proizvoda, pri čemu drugi farmaceutski proizvodi kada se lokalno primenjuju u odsustvu ovde datog jedinjenja, izazivaju kontaktni dermatitis, alergijsku kontaktnu senzibilizaciju ili sličan poremećaj kože. Shodno tome, kompozicije prema pronalasku obuhvataju formulacije za lokalnu upotrebu koje sadrže ovde dato jedinjenje i još jedan farmaceutski agens koji može izazvati dermatitis, poremećaje kože ili srodnes sporedne efekte.

[0125] Dalje bolesti povezane sa JAK uključuju zapaljenje i inflamatorne bolesti. Primeri inflamatornih bolesti uključuju sarkoidozu, inflamatorne bolesti oka (npr. iritis, uveitis, skleritis, konjuktivitis ili srodne bolesti), inflamatorne bolesti respiratornog trakta (npr. gornjeg respiratornog trakta uključujući nos i sinuse kao što su rinitis ili sinusitis ili donnjeg respiratornog trakta uključujući bronhitis, hroničnu opstruktivnu bolest pluća i slično), inflamatornu miopatiju kao što je miokarditis i druge inflamatorne bolesti. U nekim realizacijama, inflamatorna bolest oka je blefaritis.

[0126] Ovde opisani inhibitori JAK mogu se dalje koristiti za lečenje ishemijskih reperfuzijskih povreda ili bolesti ili stanja povezanih sa inflamatornim ishemijskim događajem kao što je moždani udar ili srčani zastoj. Ovde opisani JAK inhibitori se dalje mogu koristiti za lečenje stanja bolesti izazvanog endotoksinom (npr. komplikacije posle bajpas operacije ili hronična stanja endotoksina koja doprinose hroničnoj srčanoj insuficijenciji). Ovde opisani inhibitori JAK mogu se dalje koristiti za lečenje anoreksije, kaheksije ili umora kao što je onaj koji je rezultat ili je povezan sa rakom. Ovde opisani inhibitori JAK mogu se dalje koristiti za lečenje restenoze, sklerodermitisa ili fibroze. Ovde opisani JAK inhibitori se dalje mogu koristiti za lečenje stanja povezanih sa hipoksijom ili astrogliozom kao što su, na primer, dijabetička retinopatija, rak ili neurodegeneracija. Videti, npr. Dudley, A.C. et al. Biochem. J.

2005, 390(Pt 2):427-36 and Sriram, K. et al. J. Biol. Chem.2004, 279(19):19936-47. Epub 2004 Mar 2. Inhibitori JAK-a koji su ovde opisani mogu se koristiti za lečenje Alchajmerove bolesti.

[0127] Ovde opisani inhibitori JAK mogu se dalje koristiti za lečenje drugih inflamatornih bolesti kao što su sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS) i septični šok.

[0128] Ovde opisani inhibitori JAK mogu se dalje koristiti za lečenje gihta i povećane veličine prostate usled, na primer, benigne hipertrofije prostate ili benigne hiperplazije prostate.

2

[0129] Dalje bolesti povezane sa JAK uključuju bolesti resorpcije kostiju kao što su osteoporoza, osteoartritis. Resorpcija kostiju takođe može biti povezana sa drugim stanjima kao što su hormonska neravnoteža i/ili hormonska terapija, autoimuna bolest (npr. koštana sarkoidoza) ili rak (npr. mijelom). Smanjenje resorpcije kostiju usled JAK inhibitora može biti oko 10%, oko 20%, oko 30%, oko 40%, oko 50%, oko 60%, oko 70%, oko 80% ili oko 90%.

[0130] U nekim realizacijama, JAK inhibitori opisani ovde mogu dalje da se koriste za lečenje poremećaja suvog oka. Kako se ovde koristi, "poremećaj suvog oka" ima za cilj da obuhvati bolesna stanja sažeta u nedavnom zvaničnom izveštaju Radionice za suvo oko (DEVS), koji je definisao suvo oko kao "multifaktorsku bolest suza i očne površine koja dovodi do simptoma nelagodnosti, poremećaja vida i nestabilnosti suznog filma sa potencijalnim oštećenjem površine oka. Prati ga povećana osmolarnost suznog filma i upala okularne površine.." Lemp, "The Definition and Classification of Dry Eye Disease: Report of the Definition and Classification Subcommittee of the International Dry Eye Workshop", The Ocular Surface, 5(2), 75-92 April 2007. U nekim realizacijama, poremećaj suvog oka je izabran između vodenog suvog oka sa nedostatkom suza (ADDE) ili evaporativni poremećaj suvog oka, ili odgovarajućih kombinacija istih. U nekim realizacijama, poremećaj suvog oka je Sjogrenov sindrom suvog oka (SSDE). U nekim realizacijama, poremećaj suvog oka je ne-Sjogrenov sindrom suvog oka (NSSDE).

[0131] Ovo otkriće obezbeđuje jedinjenje, koje se može pripremiti u skladu sa postupkom pronalaska, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u postupku lečenja konjuktivitisa, uveitisa (uključujući hronični uveitis), horioditisa, retinitisa, ciklitisa, sklieritisa, episkleritis ili iritis; lečenje zapaljenja ili bola u vezi sa transplantacijom rožnjače, LASIK (laserski potpomognuta in situ keratomileuza), fotorefraktivna keratektomija ili LASEK (subepitelna keratomileuza potpomognuta laserom); inhibiranje gubitka vidne oštrine u vezi sa transplantacijom rožnjače, LASIK-om, fotorefraktivnom keratektomijom ili LASEK; ili inhibiranje odbacivanja transplantata kod pacijenta kome je to potrebno, što obuhvata administraciju pacijentu terapeutski efikasne količine jedinjenja ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0132] Dodatno, jedinjenja koja su ovde data, ili u kombinaciji sa drugim JAK inhibitorima, kao što su ona koja su prijavljena u U.S. Ser. No.11/637,545, može se koristiti za lečenje respiratorne disfunkcije ili zatajenja povezanih sa virusnom infekcijom, kao što su grip i SARS.

[0133] Ovo otkriće obezbeđuje slobodnu bazu jedinjenja 1 i fosfatnu so jedinjenja 1, koji se mogu pripremiti u skladu sa postupkom pronalaska, za upotrebu u postupku lečenja bilo koje od ovde opisanih bolesti ili poremećaja. Ovo otkriće obezbeđuje upotrebu slobodne baze jedinjenja 1 i fosfatne soli jedinjenja 1, koje se mogu pripremiti prema postupku pronalaska, za pripremu leka za upotrebu u postupku lečenja bilo koje od ovde opisanih bolesti ili poremećaja.

[0134] Ovo otkriće obezbeđuje slobodnu bazu jedinjenja 1 i fosfatnu so jedinjenja 1, koji se mogu pripremiti u skladu sa postupkom pronalaska, ili njihovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u postupku modulacije JAK1. Ovo otkriće takođe obezbeđuje upotrebu slobodne baze jedinjenja 1 i fosfatne soli kiseline jedinjenja 1, koje se mogu pripremiti u skladu sa postupkom pronalaska, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, za pripremu leka za upotrebu u postupku modulacije. JAK1.

[0135] Kako se ovde koristi, izraz "dovođenje u kontakt" se odnosi na spajanje naznačenih grupa u in vitro sistemu ili in vivo sistemu. Na primer, "kontaktiranje" JAK sa ovde datim jedinjenjem uključuje administraciju jedinjenja ovog otkrića pojedincu ili pacijentu, kao što je čovek, koji ima JAK, kao i, na primer, uvođenje jedinjenja datog ovde u uzorak koji sadrži ćelijski ili prečišćeni preparat koji sadrži JAK.

[0136] Kako se ovde koristi, termin "pojedinac" ili "pacijent", koji se koristi naizmenično, odnosi se na bilo koju životinju, uključujući sisare, poželjno miševe, pacove, druge glodare, zečeve, pse, mačke, svinje, goveda, ovce, konje, ili primate, a najpoželjnije ljude.

[0137] Kako se ovde koristi, fraza "terapeutski efikasna količina" odnosi se na količinu aktivnog jedinjenja ili farmaceutskog agensa koji izaziva biološki ili medicinski odgovor koji istraživač traži u tkivu, sistemu, životinji, pojedincu ili čoveku, veterinar, lekar ili drugi kliničar. U nekim realizacijama, terapeutski efikasna količina je oko 5 mg do oko 1000 mg, ili oko 10 mg do oko 500 mg.

[0138] Kako se ovde koristi, termin "lečenje" ili "tretman" se odnosi na jedno ili više od (1) inhibiranja bolesti; na primer, inhibiranje bolesti, stanja ili poremećaja kod pojedinca koji doživljava ili pokazuje patologiju ili simptomatologiju bolesti, stanja ili poremećaja (tj. zaustavljanje daljeg razvoja patologije i/ili simptomatologije); i (2) ublažavanje bolesti; na primer, ublažavanje bolesti, stanja ili poremećaja kod pojedinca koji doživljava ili pokazuje patologiju ili simptomatologiju bolesti, stanja ili poremećaja (tj. poništavanje patologije i/ili simptomatologije) kao što je smanjenje težine bolesti.

[0139] Kako se ovde koristi, termin "prevencija" ili "sprečavanje" odnosi se na, na primer, na sprečavanje bolesti, stanja ili poremećaja kod pojedinca koji može biti predisponiran za bolest, stanje ili poremećaj, ali još ne doživljava ili pokazuje patologija ili simptomatologija bolesti.

Kombinovane terapije

[0140] Ovde opisani postupci mogu dalje da obuhvataju primenu jednog ili više dodatnih terapeutskih agenasa. Jedno ili više dodatnih terapeutskih agenasa mogu se davati pacijentu istovremeno ili uzastopno.

[0141] Opisani metod može dalje da obuhvata primenu dodatnog terapeutskog agensa izabranog između IMiD, anti-IL-6 agensa, anti- TNF-α agensa, agensa za hipometilaciju i modifikatora biološkog odgovora (BRM).

[0142] Generalno, BRM je supstanca napravljena od živih organizama za lečenje bolesti, koje se mogu prirodno pojaviti u telu ili se mogu napraviti u laboratoriji. Primeri BRM uključuju IL-2, interferon, različite vrste faktora koji stimulišu kolonije (CSF, GM-CSF, G-CSF ) monoklonska antitela kao što su abciksimab, etanercept, infliksimab, rituksimab, trasturzumab i visoke doze askorbata.

[0143] U nekim realizacijama, anti- TNF-α agens je infliksimab ili etanercept.

[0144] U pojedinim realizacijama, agens za hipometilaciju je inhibitor DNK metiltransferaze. U nekim realizacijama, inhibitor DNK metiltransferaze je izabran između 5 azacitidina i decitabina.

[0145] Generalno, IMiD su imunomodulatorni agensi. U nekim realizacijama, IMiD se bira između talidomida, lenalidomida, pomalidomida, CC-11006 i CC-10015.

[0146] Jedinjenja koja su ovde opisana mogu se koristiti u metodi koja dalje obuhvata administriranje dodatnog terapeutskog agensa odabranog od anti-timocitnog globulina, rekombinantnog humanog faktora stimulacije kolonije granulocita (G CSF), granulocitnog monocitnog CSF (GM-CSF), agens za stimulaciju eritropoeze (ESA) i ciklosporin.

[0147] Jedinjenja koja su ovde opisana mogu se koristiti u postupku koji dalje obuhvata administriranje pacijentu dodatnog inhibitora JAK. U nekim realizacijama, dodatni inhibitor JAK je tofacitinib ili ruksolitinib.

[0148] Jedan ili više dodatnih farmaceutskih agenasa kao što su, na primer, hemoterapeutici, antiinflamatorni agensi, steroidi, imunosupresivi, kao i inhibitori PI3Kδ, mTor, Bcr-Abl, Flt-3, RAF i FAK

2

kinaze kao što su, za na primer, oni opisani u WO 2006/056399, ili drugi agensi se mogu koristiti u kombinaciji sa ovde opisanim jedinjenjima za lečenje bolesti, poremećaja ili poremećaja povezanih sa JAK. Jedan ili više dodatnih farmaceutskih agenasa mogu se davati pacijentu istovremeno ili uzastopno.

[0149] Primeri hemoterapeutika uključuju inhibitore proteozoma (npr. bortezomib), talidomid, revlimid i agense koji oštećuju DNK kao što su melfalan, doksorubicin, ciklofosfamid, vinkristin, etopozid, karmustin i slični.

[0150] Primeri steroida uključuju koritikosteroide kao što su deksametazon ili prednizon.

[0151] Primeri Bcr-Abl inhibitora obuhvataju jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive soli, iz rodova i vrsta otkrivenih u U.S. Pat. No.5,521,184, WO 04/005281, i U.S. Ser. No.60/578,491.

[0152] Primeri pogodnih inhibitora Flt-3 uključuju jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive soli, kao što je otkriveno u WO 03/037347, WO 03/099771, i WO 04/046120.

[0153] Primeri pogodnih inhibitora RAF uključuju jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive soli, kao što je otkriveno u WO 00/09495 i WO 05/028444

[0154] Primeri pogodnih inhibitora FAK uključuju jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive soli, kao što je otkriveno u WO 04/080980, WO 04/056786, WO 03/024967, WO 01/064655, WO 00/053595, i WO 01/014402.

[0155] U nekim realizacijama, jedinjenja koja su ovde data (npr., slobodna baza jedinjenja 1 i fosfatna so jedinjenja 1) mogu se koristiti u kombinaciji sa jednim ili više drugih inhibitora kinaze uključujući imatinib, posebno za lečenje pacijenata otpornih na imatinib ili druge inhibitore kinaze .

[0156] U pojedinim realizacijama, pogodan hemoterapeutski agens se može izabrati između antimetabolitnih agenasa, inhibitora topoizomeraze 1, analoga platine, taksana, antraciklina i EGFR inhibitora, i njihovih kombinacija.

[0157] U nekim realizacijama, antimetaboliti agensi uključuju kapecitabin, gemcitabin i fluorouracil (5-FU).

[0158] U pojedinim realizacijama, taksani uključuju paklitaksel, Abraxane<®>(čestice vezane za paklitaksel proteine za suspenziju za injekcije) i Taxotere<®>(docetaksel).

[0159] U nekim realizacijama, analozi platine uključuju oksaliplatin, cisplatin i karboplatin.

[0160] U pojedinim realizacijama, inhibitori topoizomeraze 1 uključuju irinotekan i topotekan.

[0161] U nekim realizacijama, antraciklini uključuju doksorubicin ili lipozomalne formulacije doksorubicina.

[0162] u nekim realizacijama, hemoterapija je FOLFIRINOX (5-FU, lekovorin, irinotekan i oksaliplatin). U nekim realizacijama, hemoterapeutski agens je gemcitabin i Abraxane<®>(pacitaksel vezane proteinske čestice u suspenziji za ubrizgavanje).

[0163] U pojedinim realizacijama, jedinjenja koja su ovde data (npr., slobodna baza jedinjenja 1 i fosfatba so jedinjenja 1) mogu se koristiti u kombinaciji sa hemoterapeutikom u lečenju kanrcinoma, kao što je multipli mijelom, i mogu poboljšati odgovor na lečenje u poređenju sa odgovorom na sâmo hemoterapeutsko sredstvo, bez pogoršanja njegovih toksičnih efekata. Primeri dodatnih farmaceutskih agenasa koji se koriste u lečenju multiplog mijeloma, na primer, mogu uključiti, bez ograničenja, melfalan, melfalan plus prednizon [MP], doksorubicin, deksametazon i Velcade (bortezomib). Ostala

2

dodatna sredstva koja se koriste u lečenju multiplog mijeloma uključuju inhibitore Bcr-Abl, Flt-3, RAF i FAK kinaze. Dodatni ili sinergistički efekti su poželjni ishodi kombinovanja inhibitora JAK prema ovom pronalasku sa dodatnim agensom. Dalje, rezistencija ćelija multiplog mijeloma na agense kao što je deksametazon može biti reverzibilna nakon tretmana sa JAK inhibitorom prema ovom pronalasku. Sredstva se mogu kombinovati sa ovde datim jedinjenjima u jednom ili kontinuiranom doznom obliku, ili se agensi mogu davati istovremeno ili uzastopno kao odvojeni dozni oblici.

[0164] U nekim realizacijama, kortikosteroid kao što je deksametazon se daje pacijentu u kombinaciji sa najmanje jednim inhibitorom JAK gde se deksametazon administrira povremeno, a ne kontinuirano.

[0165] U nekim daljim realizacijama, kombinacije ovde datih jedinjenja sa drugim terapeutskim agensima mogu da seadministriraju pacijentu pre, tokom i/ili posle transplantacije koštane srži ili transplantacije matičnih ćelija.

[0166] U pojedinim realizacijama, dodatni terapeutski agens je fluocinolon acetonid (Retisert®), ili rimeksolon (AL-2178, Vexol, Alcon).

[0167] U nekim realizacijama, dodatni terapeutski agens je ciklosporin (Restasis®).

[0168] U pojedinim realizacijama, dodatni terapeutski agens je kortikosteroid. U nekim realizacijama, kortikosteroid je triamcinolon, deksametazon, fluocinolon, kortizon, prednizolon, ili flumetilon.

[0169] U nekim realizacijama, dodatni terapeutski agens je izabran od from Dehydrex<™>(Holles Labs), Civamida (Opko), natrijum hijaluronata (Vismed, Lantibio/TRB Chemedia), ciklosporina (ST-603, Sirion Therapeutics), ARG101(T) (testosteron, Argentis), AGR1012(P) (Argentis), ecabet natrijum (Senju-Ista), gefarnata (Santen), 15-(s)-hidroksiejkozatetraenoske kiseline(15(S)-HETE), cevilemina, doksiciklina (ALTY-0501, Alacrity), minociklina, iDestrin<™>(NP50301, Nascent Pharmaceuticals), ciklosporina A (Nova22007, Novagali), oksitetraciklina (Duramycin, MOLI1901, Lantibio), CF101 (2S,3S,4R,5R)-3,4-dihidroksi-5-[6-[(3-jodfenil)metilamino]purin-9-il]-N-metil-oksolan -2-karbamila, Can-Fite Biopharma), voclosporina (LX212 or LX214, Lux Biosciences), ARG103 (Agentis), RX-10045 (sintetički analog resolvina, Resolvyx), DYN15 (Dyanmis Therapeutics), rivoglitazona (DE011, Daiichi Sanko), TB4 (RegeneRx), OPH-01 (Ophtalmis Monaco), PCS101 (Pericor Science), REV1-31 (Evolutec), Lacritin (Senju), rebamipida (Otsuka-Novartis), OT-551 (Othera), PAI-2 (University of Pennsylvania and Temple University), pilocarpinea, tacrolimusa, pimecrolimusa (AMS981, Novartis), loteprednol etabonata, rituksimaba, dikvaafozol tetranatrijum (INS365, Inspire), KLS-0611 (Kissei Pharmaceuticals), dehidroepiandrosteronae, anakinra, efalizumaba, mikofenolat natrijum, etanercepta (Embrel<®>), hidroksihlorohina, NGX267 (TorreyPines Therapeutics), actemra, gemcitabina, oksaliplatina, L-asparaginaza, ili talidomida.

[0170] u pojedinim realizacijama, dodatni terapeutski agens je antiangiogeni agens, holinergični agonist, TRP-1 receptor modulator, blokator kalcijumskih kanala, mucin sekretagog, MUC1 stimulans, inhibitor kalcineurina, kortikosteroid, agonist P2Y2 receptora, agonist muskarininskog receptora, mTOR inhibitor, još jedan JAK inhibitor, Bcr-Abl kinaza inhibitor, FLT-3 kinaza inhibitor, inhibitor RAF kinaze, i FAK kinaza inhibitor kao što su, na primer, oni opisani u WO 2006/056399, koji je ovde dat referencom u celini. U nekim realizacijama, dodatni terapeutski agens je derivat tetraciklina (npr. minociklin ili doksiklin). U nekim realizacijama, dodatni terapeutski agens se vezuje za FKBP12.

[0171] U nekim realizacijama, dodatni terapeutski agens je agens za alkilovanje ili agens za unakrsno povezivanje DNK; agens anti- metabolit/demetilacije (npr.5-fluoruracil, kapecitabin ili azacitidin); antihormonska terapija (npr. antagonisti hormonskih receptora, SERM ili inhibitori aromataze); mitotički inhibitor (npr. vinkristin ili paklitaksel); inhibitor topoizomeraze (I ili II) (npr. mitoksantron i irinotekan);

2

apoptotički induktor (npr. ABT-737); terapija nukleinskom kiselinom (npr. antisens ili RNKi); ligandi nuklearnog receptora (npr. agonisti i/ili antagonisti: sve-trans retinoična kiselina ili beksaroten); epigenetski ciljani agensi kao što su inhibitori histon deacetilaze (npr. vorinostat), agensi za hipometilaciju (npr. decitabin); regulatori stabilnosti proteina kao što su inhibitori Hsp90, ubikvitin i/ili ubikvitinu slični konjugujući ili dekonjugujući molekuli; ili EGFR inhibitor (erlotinib).

[0172] U pojedinom realizacijama, dodatni terapeutski agens(i) su demulcentne kapi za oči (takođe poznate kao „veštačke suze“), koje uključuju, ali nisu ograničene na, kompozicije koje sadrže polivinil alkohol, hidroksipropil metilcelulozu, glicerin, polietilen glikol ( npr. PEG400) ili karboksimetil celulozu. Veštačke suze mogu pomoći u lečenju suvog oka tako što nadoknađuju smanjeni kapacitet vlaženja i podmazivanja suznog filma. U nekim realizacijama, dodatni terapeutski agens je mukolitički lek, kao što je N-acetil-cistein, koji može da stupi u interakciju sa mukoproteinima i, prema tome, da smanji viskozitet suznog filma.

[0173] U nekim realizacijama, dodatni terapeutski agens uključuje antibiotik, antivirusna, antifungalna, anestetička, antiinflamatorna sredstva uključujući steroidne i nesteroidne antiinflamatorne lekove i antialergijske agense. Primeri pogodnih lekova uključuju aminoglikozide kao što su amikacin, gentamicin, tobramicin, streptomicin, netilmicin i kanamicin; fluorokinolone kao što su ciprofloksacin, norfloksacin, ofloksacin, trovafloksacin, lomefloksacin, levofloksacin i enoksacin; naftiridin; sulfonamide; polimiksin; hloramfenikol; neomicin; paramomicin; kolistimetat; bacitracin; vankomicin; tetraciklini; rifampin i njegove derivate („rifampini“); cikloserin; beta-laktami; cefalosporini; amfotericin; flukonazol; flucitozin; natamicin; mikonazol; ketokonazol; kortikosteroidi; diklofenak; flurbiprofen; ketorolac; suprofen; kromolin; lodksamid; levokabastin; nafazolin; antazolin; feniramin; ili azalidni antibiotik.

[0174] U pojedinim realizacijama, jedinjenja koja su ovde navedena mogu da se koriste u kombinaciji sa inhibitorima imunoloških kontrolnih tačaka u lečenju bolesti kao što je rak. Primeri nhibitora imunih kontrolnih punktova uključuju inhibitore protiv imunoloških kontrolnih tačaka molekula kao što su CD27, CD28, CD40, CD122, CD96, CD73, CD47, OX40, GITR, CSF1R, JAK, PI3K delta, PI3K gama, TAM, arginaza, CD137 (takođe poznat kao 4-1BB), ICOS, A2AR, B7-H3, B7-H4, BTLA, CTLA-4, LAG3, TIM3, VISTA, PD-1, PD-L1 i PD-L2. U nekim realizacijama, molekul imunološke kontrolne tačke je stimulativni molekul kontrolne tačke izabran od CD27, CD28, CD40, ICOS, OX40, GITR i CD137. U pojedinim realizacijama, molekul imune kontrolne tačke je inhibitorni molekul kontrolne tačke izabran od A2AR, B7-H3, B7-H4, BTLA, CTLA-4, IDO, KIR, LAG3, PD-1, TIM3, i VISTA. U nekim realizacijama, jedinjenja koja su ovde navedena mogu se koristiti u kombinaciji sa jednim ili više agensa izabranih iz KIR inhibitora, TIGIT inhibitora, LAIR1 inhibitora, CD160 inhibitora, 2B4 inhibitora i TGFR beta inhibitora.

[0175] U nekim realizacijama, inhibitor molekula imunološke kontrolne tačke je anti-PD1 antitelo, anti-PD-L1 antitelo, ili anti-CTLA-4 antitelo.

[0176] U pojedinim realizacijama, inhibitor molekula imunološke kontrolne tačke je inhibitor PD-1, npr. anti-PD-1 monoklonalno antitelo. U nekim realizacijama antitelo anti-PD-1 monoklonalno je nivolumab, pbromlizumab (takođe poznat kao MK-3475), pidilizumab, SHR-1210, PDR001 ili AMP-224. U nekim realizacijama antitelo anti-PD-1 monoklonalno je nivolumab ili pandemlizumab. U pojedinim realizacijama anti-PD1 antitelo je pandemolizumab.

[0177] U nekim realizacijama, inhibitor molekula imunološke kontrolne tačke je inhibitor PD-L1, npr. anti-PD-L1 monoklonalno antitelo. U pojedinim realizacijama antitelo anti-PD-L1 monoklonalno je BMS-935559, MEDI4736, MPDL3280A (takođe poznato kao RG7446) ili MSB0010718C. U nekim realizacijama anti-PD-L1 monoklonalno antitelo je MPDL3280A ili MEDI4736.

2

[0178] U nekim realizacijama, inhibitor molekula imunološke kontrolne tačke je inhibitor CTLA-4, npr., anti-CTLA-4 antitelo. U pojedinim realizacijama, anti-CTLA-4 antitelo je ipilimumab.

[0179] U nekim realizacijama, inhibitor molekula imunološke kontrolne tačke je inhibitor LAG3, npr., anti-LAG3 antitelo. U pojednima realizacijama, anti-LAG3 antitelo je BMS-986016 ili LAG525.

[0180] U nekim realizacijama, inhibitor molekula imunološke kontrolne tačke je inhibitor GITR, npr., anti-GITR antitelo. U pojedinim realizacijama, anti-GITR antitelo je TRX518 ili MK-4166.

[0181] U nekim realizacijama, inhibitor molekula imunološke kontrolne tačke je inhibitor OX40, npr., anti- OX40 antitelo ili OX40L fuzioni protein. U pojedinim realizacijama, anti- OX40 antitelo je MEDI0562. U nekim realizacijama, OX40L fuzioni protein je MEDI6383.

[0182] Jedinjenja sadašnjeg otkrića mogu se koristiti u kombinaciji sa jednim ili više agenasa za lečenje bolesti kao što je rak. U pojedinim realizacijama, agens je sredstvo za alkilovanje, inhibitor proteazoma, kortikosteroid ili imunomodulatorno sredstvo. Primeri agensa za alkilovanje uključuju ciklofosfamid (CY), melfalan (MEL) i bendamustin. U nekim realizacijama, inhibitor proteazoma je karfilzomib. U pojedinim realizacijama, kortikosteroid je deksametazon (DEX). U nekim realizacijama, imunomodulatorno sredstvo je lenalidomid (LEN) ili pomalidomid (POM).

Farmaceutske formule i dozni oblici

[0183] Kada se koriste kao farmaceutski proizvodi, ovde data jedinjenja mogu se administrirati u obliku farmaceutskih kompozicija. Ove kompozicije se mogu pripremiti na način dobro poznat u farmaceutskoj tehnici, i mogu se administrirati na različite načine, u zavisnosti od toga da li je poželjan lokalni ili sistemski tretman i od područja koje se tretira.Administracija može da bude lokalna (uključujući transdermalno, epidermalno, oftalmološko i na mukozne membrane uključujući intranazalnu, vaginalnu i rektalnu isporuku), plućna (npr. inhalacijom ili insuflacijom praha ili aerosola, uključujući pomoću nebulizatora; intratrahealno ili intranazalno), oralna ili parenteralna. Parenteralna administracija uključuje intravensku, intraarterijsku, subkutanu, intraperitonealnu intramuskularnu ili injekciju ili infuziju; ili intrakranijalnu, npr., intratekalnu ili intraventrikularnu, administraciju. Parenteralna administracija može biti u obliku jedne bolus doze, ili može da bude, na primer, kontinuiranom perfuzionom pumpom. Farmaceutske kompozicije i formulacije za lokalnu primenu mogu uključivati transdermalne flastere, masti, losione, kreme, gelove, kapi, supozitorije, sprejeve, tečnosti i prahove. Uobičajeni farmaceutski nosači, vodene, praškaste ili uljne baze, zgušnjivači i slično mogu biti neophodni ili poželjni.

[0184] Ovo otkriće takođe uključuje farmaceutske kompozicije koje sadrže, kao aktivni sastojak, npr., slobodnu bazu jedinjenja 1 i/ili fosfatnu so jedinjenja 1, u kombinaciji sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača (ekscipijenasa). U nekim realizacijama, kompozicija je pogodna za lokalnu primenu. U pravljenju kompozicija prema pronalasku, aktivni sastojak je tipično pomešan sa ekscipijensom, razblažen ekscipijensom ili zatvoren unutar takvog nosača u obliku, na primer, kapsule, kesice, papira ili drugog kontejnera. Kada ekscipijens služi kao razblaživač, to može biti čvrsti, polučvrsti ili tečni materijal, koji deluje kao nosač, vehukulum ili medijum za aktivni sastojak. Dakle, kompozicije mogu biti u obliku tableta, pilula, prahova, pastila, kesica, vrećica, eliksira, suspenzija, emulzija, rastvora, sirupa, aerosola (kao čvrsti ili u tečnom medijumu), masti koje sadrže npr. do 10% težine aktivnog jedinjenja, mekih i tvrdih želatinskih kapsule, supozitorije, sterilnih rastvora za injekcije i sterilno upakovanih praškova.

[0185] U pripremi formulacije, jedinjenje koje je ovde obezbeđeno (npr., slobodna baza jedinjenja 1 i fosfatna so jedinjenja 1) može da se samelje kako bi se obezbedila odgovarajuća veličina čestica pre

2

kombinovanja sa drugim sastojcima. Ako je slobodna baza jedinjenja 1 ili fosfatna so jedinjenja 1 u suštini nerastvorna, može se samleti do veličine čestica manje od 200 meša. Ako je slobodna baza jedinjenja 1 i fosfatna so jedinjenja 1 u suštini rastrna u vodi, veličina čestica se može podesiti mlevenjem da bi se obezbedila suštinski ujednačena distribucija u formulaciji, npr. oko 40 meša.

[0186] Jedinjenja koja su ovde data mogu biti mlevena korišćenjem poznatih procedura mlevenja kao što je vlažno mlevenje da bi se dobila veličina čestica koja je odgovarajuća za formiranje tableta i za druge tipove formulacija. Fino podeljeni (nanopartikularni) preparati ovde datih jedinjenja mogu da budu pripremljeni postupcima poznatim u tehnici, npr., videti Međunarodnu prijavu. br. WO 2002/000196.

[0187] Neki primeri pogodnih ekscipijenata uključuju laktozu, dekstrozu, saharozu, sorbitol, manitol, skrobove, gume bagrema, kalcijum fosfat, alginate, tragakant, želatin, kalcijum silikat, mikrokristalnu celulozu, polivinilpirolidon, celulozu, voda, sirup i metil celulozu. Formulacije mogu dodatno uključiti: lubrikanse kao što su talk, magnezijum stearat i mineralno ulje; sredstva za vlaženje; agense za emulgovanje i suspendovanje; sredstva za konzerviranje kao što su metil- i propilhidroksi-benzoati; zaslađivače; i arome. Kompozicije prema pronalasku mogu biti formulisane tako da obezbede brzo, produženo ili odloženo oslobađanje aktivnog sastojka nakon administracije pacijentu primenom procedura poznatih u tehnici.

[0188] U nekim realizacijama, farmaceutska kompozicija sadrži silicifikovanu mikrokristalnu celulozu (SMCC) i najmanje jedno jedinjenje opisano ovde, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so. U nekim realizacijama, silicifikovana mikrokristalna celuloza sadrži oko 98% mikrokristalne celuloze i oko 2% silicijum dioksida t/t

[0189] U pojedinima realizacijama, kompozicija je kompozicija sa produženim oslobađanjem koja sadrži slobodnu bazu jedinjenja 1 i/ili fosfatnu so jedinjenja 1 , i najmanje jedan farmaceutski prihvatljiv nosač. U nekim realizacijama, kompozicija sadrži slobodnu bazu jedinjenja 1 i/ili fosfatnu so jedinjenja 1 koja je ovde opisana, i najmanje jednu komponentu izabranu od mikrokristalne celuloze, laktoze monohidrata, hidroksipropil metilceluloze i polietilen oksida. U pojedinim realizacijama, kompozicija sadrži slobodnu bazu jedinjenja 1 i/ili fosfatnu so jedinjenja 1 , i mikrokristalnu celulozu, laktozu monohidrat i hidroksipropil metilcelulozu. U nekim realizacijama, kompozicija sadrži slobodnu bazu jedinjenja 1 i/ili fosfatnu so jedinjenja 1 , i mikrokristalnu celulozu, laktozu monohidrat i polietilen oksid. U pojedinim realizacijama, kompozicija dalje sadrži magnezijum stearat ili silicijum dioksid. U nekim realizacijama, mikrokristalna celuloza je Avicel PH102™. U nekim realizacijama, laktoza monohidrat je Fast-flo 316™. U nekim realizacijama, hidroksipropil metilceluloza je hidroksipropil metilceluloza 2208 K4M (npr. Methocel K4 M Premier™) i/ili hidroksipropil metilceluloza 2208 K100LV (npr. Methocel K00LV™). U pojedinim realizacijama, polietilen oksid je polietilen oksid VSR 1105 (npr. Polyox WSR 1105<™>).

[0190] U nekim realizacijama, proces vlažne granulacije se koristi za proizvodnju kompozicije. U nekim realizacijama, proces suve granulacije se koristi za proizvodnju kompozicije.

[0191] Kompozicije se mogu formulisati u obliku jedinične doze, pri čemu svaka doza sadrži od oko 1 do oko 1000 mg, od oko 1 mg do oko 100 mg, od 1 mg do oko 50 mg i od oko 1 mg do 10 mg aktivnog sastojka (npr. slobodne baze jedinjenja 1 i fosfatne soli jedinjenja 1). Poželjno, doza je od oko 1 mg do oko 50 mg ili oko 1 mg do oko 10 mg aktivnog sastojka. U pojedinim realizacijama, svaka doza sadrži oko 10 mg aktivnog sastojka. U nekim realizacijama, svaka doza sadrži oko 50 mg aktivnog sastojka. U nekim realizacijama, svaka doza sadrži oko 25 mg aktivnog sastojka. Termin "oblici jedinične doze" se odnosi na fizički diskretne jedinice pogodne kao unitarne doze za ljude i druge sisare, pri čemu svaka jedinica sadrži unapred određenu količinu aktivnog materijala izračunatu da proizvede željeni terapeutski efekat, zajedno sa pogodnim farmaceutskim ekscipijensom.

[0192] U nekim realizacijama, kompozicije sadrže od oko 1 do oko 1000 mg, od oko 1 mg do oko 100 mg, od 1 mg do oko 50 mg i od oko 1 mg do 10 mg aktivnog sastojka (npr. jedinjenje 1 slobodna baza i so jedinjenja 1 fosforne kiseline). Poželjno, kompozicije sadrže od oko 1 mg do oko 50 mg ili oko 1 mg do oko 10 mg aktivnog sastojka. Prosečan stručnjak u ovoj oblasti će ceniti da ovo obuhvata jedinjenja ili kompozicije koje sadrže oko 1 mg do oko 10 mg, oko 1 mg do oko 20 mg, oko 1 mg do oko 25 mg, oko 1 mg do oko 50 mg aktivnog sastojka.

[0193] Aktivno jedinjenje (npr. slobodna baza jedinjenja 1 i fosfatna so jedinjenja 1) može da bude efikasno u širokom opsegu doza i generalno se administrira u farmaceutski efikasnoj količini. Podrazumeva se, međutim, da količinu jedinjenja koja se i administrira obično odrđuje lekar, u skladu sa relevantnim okolnostima, uključujući stanje koje se leči, izabrani put administracije, jedinjenje koje se administrira, starost, težina i odgovor pojedinačnog pacijenta, ozbiljnost simptoma pacijenta i slično.

[0194] Za pripremu čvrstih kompozicija kao što su tablete, glavni aktivni sastojak se meša sa farmaceutskim ekscipijensom da bi se formirala čvrsta preformulisana kompozicija koja sadrži homogenu smešu jedinjenja prema ovom pronalasku. Kada se ove preformulacione kompozicije nazivaju homogenim, aktivni sastojak je tipično ravnomerno dispergovan u celoj kompoziciji, tako da se kompozicija može lako podeliti na podjednako efikasne jedinične dozne oblike kao što su tablete, pilule i kapsule. Ova čvrsta preformulacija se zatim deli na jedinične dozne oblike tipa opisanog iznad koji sadrže, na primer, od oko 0,1 do oko 1000 mg aktivnog sastojka ovog pronalaska.

[0195] Tablete ili pilule prema ovom pronalasku mogu biti obložene ili na drugi način kombinovane da bi se dobio oblik doze koji daje prednost produženog dejstva. Na primer, tableta ili pilula može da sadrži unutrašnju dozu i spoljašnju komponentu doze, pri čemu je ova poslednja u obliku omotača preko prethodne. Dve komponente mogu biti razdvojene gastrorezistentnim slojem koji služi da se odupre dezintegraciji u želucu i dozvoli unutrašnjoj komponenti da netaknuta prođe u duodenum ili da bude odloženog oslobađanja. Za takve gastrorezistentne slojeve ili obloge mogu se koristiti različiti materijali, takvi materijali uključuju brojne polimerne kiseline i smeše polimernih kiselina sa takvim materijalima kao što su šelak, cetil alkohol i celuloza acetat.

[0196] Tečni oblici u kojima se ovde data jedinjenja i kompozicije mogu inkorpoprirati za oralnu primenu ili injekcijom uključuju vodene rastvore, sirupe sa odgovarajućim ukusom, vodene ili uljane suspenzije i aromatizovane emulzije sa jestivim uljima kao što su pamučno ulje, susamovo ulje, kokosovo ulje, ili ulje od kikirikija, kao i eliksiri i slični farmaceutski nosači.

[0197] Kompozicije za inhalaciju ili insuflaciju obuhvataju rastvore i suspenzije u farmaceutski prihvatljivim, vodenim ili organskim rastvaračima, ili njihove smeše, i prahove. Tečne ili čvrste kompozicije mogu sadržati pogodne farmaceutski prihvatljive ekscipijente kao što je gore opisano. U nekim realizacijama, kompozicije se primenjuju oralnim ili nazalnim respiratornim putem za lokalni ili sistemski efekat. Kompozicije se mogu raspršiti upotrebom inertnih gasova. Rastvori za raspršivanje mogu se udisati direktno iz uređaja za raspršivanje ili se uređaj za raspršivanje može pričvrstiti na za masku za lice ili na mašinu za disanje sa povremenim pozitivnim pritiskom. Kompozicije rastvora, suspenzije ili praha mogu se davati oralno ili nazalno iz uređaja koji isporučuju formulaciju na odgovarajući način.

[0198] Lokalne formulacije mogu da sadrže jedan ili više konvencionalnih nosača. U nekim realizacijama, masti mogu da sadrže vodu i jedan ili više hidrofobnih nosača izabranih između, na

1

primer, tečnog parafina, polioksietilen alkil etra, propilen glikola, belog vazelina i slično. Noseće kompozicije krema mogu biti zasnovane na vodi u kombinaciji sa glicerolom i jednom ili više drugih komponenti, npr. glicerin monostearat, PEG-glicerin monostearat i cetilstearil alkohol. Gelovi se mogu formulisati korišćenjem izopropil alkohola i vode, pogodno u kombinaciji sa drugim komponentama kao što su, na primer, glicerol, hidroksietil celuloza i slično. U nekim realizacijama, formulacije za lokalnu upotrebu sadrže najmanje oko 0,1, najmanje oko 0,25, najmanje oko 0,5, najmanje oko 1, najmanje oko 2, ili najmanje oko 5 mas% ovde datog jedinjenja. Formulacije za lokalnu upotrebu mogu biti prikladno upakovane u tube od, na primer, od 100 g koje su opciono povezane sa uputstvima za lečenje izabrane indikacije, na primer, psorijaze ili drugog stanja kože.

[0199] Količina jedinjenja ili kompozicije koja se daje pacijentu će varirati u zavisnosti od toga šta se administrira, svrhe primene, kao što je profilaksa ili terapija, stanja pacijenta, načina administracije i slično. U terapijskim primenama, kompozicije se mogu administrirati pacijentu koji već pati od neke bolesti u količini koja je dovoljna da izleči ili bar delimično zaustavi simptome bolesti i njenih komplikacija. Efikasne doze će zavisiti od bolesti koje se leči kao i od procene lekara koji prisustvuje u zavisnosti od faktora kao što su težina bolesti, starost, težina i opšte stanje pacijenta i slično.

[0200] Kompozicije koje se administriraju pacijentu mogu biti u obliku gore opisanih farmaceutskih kompozicija. Ove kompozicije mogu biti sterilisane konvencionalnim tehnikama sterilizacije, ili mogu da budu sterilsane filtracijom. Vodeni rastvori se mogu pakovati za upotrebu kao što jesu, ili kao liofilizovani, pri čemu se liofilizovani preparat kombinuje sa sterilnim vodenim nosačem pre primene. pH vrednosti preparata jedinjenja će tipično biti između 3 i 11, poželjnije od 5 do 9 i najpoželjnije od 7 do 8. Podrazumeva se da će upotreba određenih od prethodnih ekscipijenata, nosača ili stabilizatora dovesti do formiranja farmaceutskih soli.

[0201] Terapeutksa doza jedinjenja prema ovom pronalasku može da varira u zavisnosti od, na primer, posebne upotrebe za koju se tretman vrši, načina administracije jedinjenja, zdravlja i stanja pacijenta, i procene lekara koji propisuje lek. Proporcija ili koncentracija slobodne baze jedinjenja 1 ili fosfatne soli jedinjenja 1 u farmaceutskoj kompoziciji može da varira u zavisnosti od brojnih faktora uključujući dozu, hemijske karakteristike (npr. hidrofobnost) i način administracije. Na primer, ovde data jedinjenja mogu biti obezbeđena u vodenom fiziološkom puferskom rastvoru koji sadrži oko 0,1 do oko 10% t/z jedinjenja za parenteralnu administraciju. Neki tipični rasponi doza su od oko 1 µg/kg do oko 1 g/kg telesne težine dnevno. U nekim realizacijama, opseg doze je od oko 0,01 mg/kg do oko 100 mg/kg telesne težine dnevno. Doziranje će verovatno zavisiti od takvih varijabli kao što su tip i stepen progresije bolesti ili poremećaja, sveukupni zdravstveni status određenog pacijenta, relativna biološka efikasnost odabranog jedinjenja, formulacija ekscipijenta i način administracije. Efikasne doze se mogu ekstrapolirati iz krive doza-odgovor izvedenih iz in vitro test sistema ili na životinjskim modelima.

[0202] Kompozicije pronalaska mogu dalje da uključuju jedan ili više dodatnih farmaceutskih agenasa kao što su hemoterapeutik, steroid, antiinflamatorno jedinjenje ili imunosupresiv, čiji su primeri navedeni gore.

[0203] U nekim realizacijama, slobodna baza jedinjenja 1 ili fosfatna so jedinjenja 1 se administrira kao oftalmološka kompozicija. Shodno tome, u nekim realizacijama, postupci obuhvataju administriranje jedinjenja, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i oftalmološki prihvatljivog nosača. U nekim realizacijama, oftalmološka kompozicija je tečna kompozicija, polučvrsta kompozicija, umetak, film, mikročestice ili nanočestice.

[0204] U pojedinim realizacijama, oftalmološka kompozicija je tečna kompozicija. U nekim realizacijama, oftalmološka kompozicija je polučvrsta kompozicija. U nekim realizacijama, oftalmološka

2

kompozicija je lokalna kompozicija. Kompozicije za lokalnu upotrebu uključuju, ali nisu ograničene na tečne i polučvrste kompozicije. U pojedinim realizacijama, oftalmološka kompozicija je lokalna kompozicija. U nekim realizacijama, kompozicija za lokalnu upotrebu obuhvata vodeni rastvor, vodenu suspenziju, mast ili gel. U pojedinim realizacijama, oftalmološka kompozicija se lokalno primenjuje na prednji deo oka, ispod gornjeg kapka, na donji kapuk i u cul-de-sac delu oka. U nekim realizacijama, oftalmološka kompozicija je sterilisana. Sterilizacija se može postići poznatim tehnikama kao što je sterilizaciono filtriranje rastvora ili zagrevanjem rastvora u ampuli koja je spremna za upotrebu. Oftalmološke kompozicije prema pronalasku mogu dalje da sadrže farmaceutske ekscipijense pogodne za pripremu oftalmoloških formulacija. Primeri takvih ekscipijenata su konzervansi, puferski agensi, helirajući agensi, antioksidansi i soli za regulisanje osmotskog pritiska.

[0205] Kako se ovde koristi, termin "oftalmološki prihvatljiv nosač" odnosi se na bilo koji materijal koji može da sadrži i oslobađa jedinjenje, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i koji je kompatibilan sa okom. U nekim realizacijama, oftalmološki prihvatljiv nosač je voda ili vodeni rastvor ili suspenzija, ali takođe uključuje ulja kao što su ona koja se koriste za pravljenje masti i polimernih matrica kao što se koriste u očnim umetcima. U nekim realizacijama, kompozicija može biti vodena suspenzija koja sadrži jedinjenje, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so. Tečne oftalmološke kompozicije, uključujući i masti i suspenzije, mogu imati viskozitet koji je pogodan za izabrani put primene. U nekim realizacijama, oftalmološka kompozicija ima viskozitet u opsegu od oko 1,000 do oko 30,000 centistoksa.

[0206] U nekim realizacijama, oftalmološke kompozicije mogu dalje da sadrže jedan ili više surfaktanata, adjuvansa, pufera, antioksidanata, sredstava za podešavanje toničnosti, konzervansa (npr. EDTA, BAK (benzalkonijum hlorid), natrijum hlorit, natrijum perborat-1) , zgušnjivači ili modifikatori viskoziteta (npr. karboksimetil celuloza, hidroksimetil celuloza, polivinil alkohol, polietilen glikol, glikol 400, propilen glikol hidroksimetil celuloza, hidroksipropil-guar, hijaluronska kiselina i hidroksipropil celuloza) i slično. Aditivi u formulaciji mogu uključivati, ali nisu ograničeni na, natrijum hlorid, natrijum bikarbonat, sorbinsku kiselinu, metil paraben, propil paraben, hlorheksidin, ricinusovo ulje i natrijum perborat.

[0207] Vodene oftalmološke kompozicije (rastvori ili suspenzije) generalno ne sadrže fiziološki ili oftalmički štetne sastojke. U nekim realizacijama, prečišćena ili dejonizovana voda se koristi u kompoziciji. pH se može podesiti dodavanjem bilo koje fiziološki i oftalmološki prihvatljive kiseline, baza ili pufera za podešavanje pH vrednosti u opsegu od oko 5,0 do 8,5. Oftalmološki prihvatljivi primeri kiselina obuhvataju sirćetnu, bornu, limunsku, mlečnu, fosfornu, hlorovodoničnu i slične, a primeri baza uključuju natrijum hidroksid, natrijum fosfat, natrijum borat, natrijum citrat, natrijum acetat, natrijum laktat, trimetamoksimetilat, trimetamoksimetilat. , i slično. Soli i puferi uključuju citrat/dekstrozu, natrijum bikarbonat, amonijum hlorid i smeše prethodno navedenih kiselina i baza.

[0208] U nekim realizacijama, metode uključuju formiranje ili snabdevanje depoa terapeutskim agensom u kontaktu sa spoljnom površinom oka. Depo se odnosi na izvor terapeutskog agensa koji se ne uklanja brzo suzama ili drugim mehanizmima za čišćenje očiju. Ovo omogućava da kontinuirana, održiva visoka koncentracija terapeutskog agensa bude prisutna u tečnosti na spoljnoj površini oka jednom primenom. Bez želje za vezivanjem za bilo koju teoriju, veruje se da apsorpcija i penetracija mogu da zavise i od rastvorene koncentracije leka i od trajanja kontakta spoljnog tkiva sa lekom koji sadrži tečnost. Pošto se lek uklanja uklanjanjem očne tečnosti i/ili apsorpcije u očno tkivo, više lekova se, na primer, rastvara u dopunjenu očnu tečnost iz depoa. Shodno tome, upotreba depoa može lakše olakšati aposprciju očnog tkiva za terapeutske agense koji su više nerastvorni. U nekim realizacijama, depo može da ostane do osam sati ili više. U nekim realizacijama, oftalmološki depo oblici uključuju, ali nisu ograničeni na, vodene polimerne suspenzije, masti i čvrste umetke.

[0209] U pojedinim realizacijama, oftalmološka kompozicija je mast ili gel. U nekim realizacijama, oftalmološka kompozicija je sredstvo za isporuku na bazi ulja. U nekim realizacijama, kompozicija sadrži vazelin ili lanolinsku bazu kojoj je dodat aktivni sastojak, obično kao 0,1 do 2%, i ekscipijense. Uobičajene baze mogu uključivati, ali nisu ograničene na, mineralno ulje, vazelin i njihove kombinacije. U nekim realizacijama, mast se nanosi na donji kapak.

[0210] U nekim realizacijama, oftalmološka kompozicija je oftalmološki umetak. U pojedinim realizacijama, oftalmološki umetak je biološki inertan, mek, bioerodibilan, viskoelastičan, stabilan na sterilizaciju nakon izlaganja terapeutskim agensima, otporan na infekcije bakterijama koje se prenose vazduhom, bioerodibilan, biokompatibilan i/ili viskoelastičan. U nekim realizacijama, umetak sadrži oftalmološki prihvatljivu matricu, npr., polimernu matricu. Matrica je tipično polimer i terapeutski agens je generalno dispergovan u njemu ili vezan za polimerni matriks. U pojedinim realizacijama, terapeutsko sredstvo se može polako oslobađati iz matriksa rastvaranjem ili hidrolizom kovalentne veze. U nekim realizacijama, polimer je bioerodibilan (rastvoran) i njegova brzina rastvaranja može kontrolisati brzinu oslobađanja terapeutskog agensa dispergovanog u njemu. U drugom obliku, polimerna matrica je biorazgradivi polimer koji se razgrađuje, na primer, hidrolizom da bi se na taj način oslobodio terapeutski agens koji je vezan za njega ili dispergovan u njemu. U daljim realizacijama, matriks i terapeutski agens mogu biti obloženi dodatnim polimernim slojem radi dalje kontrole oslobađanja. U pojedinim realizacijama, umetak sadrži biorazgradivi polimer kao što je polikaprolakton (PCL), etilen/vinil acetat kopolimer (EVA), polialkil cijanoakrilat, poliuretan, najlon ili poli (dl-laktid-ko-glikolid) (PLGA), ili kopolimer bilo kojeg od navedenih. U nekim realizacijama, terapeutsko sredstvo je dispergovano u materijalu matriksa ili dispergovano u monomernu kompoziciju koja se koristi za pravljenje materijala matriksa pre polimerizacije. U nekim realizacijama, količina terapeutskog agensa je od oko 0,1 do oko 50%, ili od oko 2 do oko 20%. U daljim realizacijama, biorazgradiva ili bioerodibilna polimerna matrica se koristi tako da istrošeni umetak ne mora da se uklanja. Kako se biorazgradivi ili bioerodibilni polimer razgrađuje ili rastvara, terapeutsko sredstvo se oslobađa.

[0211] U daljim realizacijama, oftalmološki umetak se sastoji od polimera, uključujući, ali nisu ograničeni na, one opisane u Wagh, et al., "Polymers used in ocular dosage form and drug delivery systems", Asian J. Pharm., pages 12-17 (Jan. 2008).U nekim realizacijama, umetak se sastoji od polimera koji je izabran iz polivinilpirolidona (PVP), akrilatnog ili metakrilatnog polimera ili kopolimera (npr. Eudragit® familije polimera od Roma ili Degussa), hidroksimetil celuloze, poliakrilne kiseline, dendrimera poli (amidoamin), poli(dimetil siloksan), polietilen oksid, poli(laktid-ko-glikolid), poli(2-hidroksietilmetakrilat), poli(vinil alkohol) ili polipropilen fumarat). U nekim realizacijama, umetak sadrži Gelfoam® R. U nekim realizacijama, umetak je konjugat poliakrilne kiseline 450 kDa-cisteina.

[0212] U nekim realizacijama, oftalmološka kompozicija je oftalmološki film. Polimeri pogodni za takve filmove uključuju, ali nisu ograničeni na, one opisane u Wagh, et al. (ibid). U nekim realizacijama, film su meka kontaktna sočiva, kao što su ona napravljena od kopolimera N,N-dietil akrilamida i metakrilne kiseline umrežene sa etilenglikol dimetakrilatom.

[0213] U nekim realizacijama, oftalmološka kompozicija sadrži mikrosfere ili nanočestice. U pojedinim realizacijama, mikrosfere sadrže želatin. U pojedinim realizacijama, mikrosfere se ubrizgavaju u zadnji segment oka, u horoidalni prostor, u skleru, intravitrealno ili subretinalno. U nekim realizacijama, mikrosfere ili nanočestice sadrže polimer uključujući, ali bez ograničenja, one opisane u Wagh, et al. (ibid), koji je ovde uključen kao referenca u celini. U nekim realizacijama, polimer je hitozan, polikarboksilna kiselina kao što je poliakrilna kiselina, čestice albumina, estri hijaluronske kiseline, poliitakonska kiselina, poli(butil)cijanoakrilat, polikaprolakton, poli(izobutil)kaprolakton, poli(mlečna

4

kiselina ko-glikolna kiselina) ili poli(mlečna kiselina). U pojedinim realizacijama, mikrosfere ili nanočestice sadrže čvrste lipidne čestice.

[0214] U pojedinim realizacijama, oftalmološka kompozicija sadrži jonoizmenjivačku smolu. U nekim realizacijama, jonoizmenjivačka smola je neorganski zeolit ili sintetička organska smola. U pojedinim realizacijama, jonoizmenjivačka smola uključuje, ali nije ograničena na, one opisane u Wagh, et al. (ibid), koja je ovde uključena kao referenca u celosti. U nekim realizacijama, jonoizmenjivačka smola je delimično neutralizovana poliakrilna kiselina.

[0215] U nekim realizacijama, oftalmološka kompozicija je vodena polimerna suspenzija. U nekim realizacijama, terapeutsko sredstvo ili polimerni agens za suspendovanje je suspendovan u vodenom medijumu. U nekim realizacijama, vodene polimerne suspenzije mogu biti formulisane tako da zadrže isti ili suštinski isti viskozitet u oku koji su imali pre administracije u oko. U nekim realizacijama, oni se mogu formulisati tako da postoji povećano geliranje nakon kontakta sa suzom.

Kompleti

[0216] Ovo otkriće takođe uključuje farmaceutske komplete korisne, na primer, u lečenju ili prevenciji bolesti ili poremećaja povezanih sa JAK, kao što je rak, koji uključuju jedan ili više kontejnera koji sadrže farmaceutsku kompoziciju koja sadrži terapeutski efikasnu količinu slobodne baze jedinjenja 1 ilifosfatne soli Jedinjenja 1. Takvi kompleti mogu dalje da uključe, po potrebi, jednu ili više različitih konvencionalnih komponenti farmaceutskog kompleta, kao što su, na primer, kontejneri sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, dodatni kontejneri, itd., kao što će biti očigledno stručnjacima u ovoj oblasti. U komplet takođe mogu da budu uključena uputstva, bilo kao umetci ili kao etikete, koja ukazuju na količine komponenti koje treba davati, uputstva za primenu i/ili uputstva za mešanje komponenti.

[0217] Pronalazak e će biti opisan detaljnije putem konkretnih primera. Sledeći primeri su dati u ilustrativne svrhe i nemaju za cilj da ograniče pronalazak na bilo koji način. Stručnjaci će lako prepoznati niz nekritičnih parametara koji se mogu promeniti ili modifikovati da bi dali suštinski iste rezultate. Utvrđeno je da su jedinjenja iz Primera inhibitori JAK prema najmanje jednom ovde opisanom testu.

PRIMERI

Intermedijer 1.3,5-dimetil-4,4'-bipirazol (jedinjenje 2x)

[0218]

Korak 1.1'-(1-etoksi-etil)-3,5-dimetil-1H,1'H-[4,4']bipirazolil (jedinjenje 2b)

[0220] U stakleni reaktor od 100 L kroz koji je produvan azot, redom su dodati 1-propanol (5,0 L), voda (6,0 L), K2HPO4(1032 g), 4-brom-3,5-dimetilpirazol (1084 g) i 1- (1-etoksietil)-4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol (jedinjenje 2a, 1502 g). Gasoviti azot je propuštan kroz reakcionu smešu 18 minuta, u reaktor je zatim dodat Pd-118 (55,07 g), a gasni azot je propuštan kroz reakcionu smešu dodatnih 18 minuta. Reakciona smeša je zagrejana na oko 90°C i mešana oko 4 sata na oko 90°C. Reakciona smeša je zatim ohlađena na oko 17°C i faze su razdvojene. Organska faza je tretirana aktivnim ugljem (1500 g), zagrejana na oko 70°C, mešana na oko 70°C oko 4 sata i ohlađena na oko 21°C. Smeša je profiltrirana kroz celit (1500 g) i filter kolač je ispran 2-propanolom (15,0 L). Kombinovani filtrat i frakcije od ispiranja su koncentrovani pod vakuumom na oko 58°C da bi se dobio sirovi željeni proizvod, 1'-(1-etoksi-etil)-3,5-dimetil-1H,1'H-[4,4'] bipirazolil (2593 g), koji je korišćen u naknadnom tretmanu.

[0221] Sirovi 1'-(1-etoksi-etil)-3,5-dimetil-1H,1'H-[4,4']bipirazolil (2590 g) i etil acetat (EtOAc, 15,0 L) su dodati u reaktor . Odvojeno, vodeni rastvor NaHSO3je pripremljen temeljnim mešanjem NaHSO3(1500 g) i vode (8,0 L). Vodeni rastvor NaHSO3je dodat u reakcionu smešu, zagrejan na 65°C - 70°C, i mešan na 65°C - 70°C oko 2,5 sata. Faze su razdvojene i organska faza je držana u reaktoru. Odvojeno, vodeni rastvor NaHSO3je pripremljen temeljnim mešanjem NaHSO3(1500 g) i vode (8,0 L). Vodeni rastvor NaHSO3je dodat u reakcionu smešu, zagrejan na 65°C - 70°C, i mešan na 65°C - 70°C oko 3,5 sata. Faze su razdvojene. Kolona za hromatografiju je napunjena redom morskim peskom (3000 g), etil acetatom (EtOAc, 15,0 L) i silika gelom (SiO2, 4500 g). Silika gel i rastvarač su pomešani i rastvarač je eluiran na površinu silika gela. Morski pesak (3000 g) je nanet na vrh kolone. Reakciona smeša je naneta na kolonu i eluirana etil acetatom (18,.0 L). Željene frakcije su kombinovane i kombinovani rastvor je koncentrovan pod vakuumom na oko 55 °C da bi se dobio proizvod prečišćen na koloni (1760 g), koji je zatim dodat u reaktor sa metilen hloridom (16,0 L). Si-tiol (160 g) je dodat u reaktor i reakciona smeša je zagrevana na 35°C - 40°C i mešana na 35°C - 40°C oko 2 sata. Smeša je profiltrirana i filter kolač je ispran metilen hloridom (3,5 L). Kombinovani filtrat i rastvor za ispiranje su koncentrovani pod vakuumom da bi se dobio prečišćeni željeni proizvod, 1'-(1-etoksi-etil)-3,5-dimetil-1H,1'H-[4,4']bipirazolil (1600 g ), koji je sadržao rezidualni rastvarač i direktno je korišćen u sledećoj reakciji<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12.17 (s, 1H), 7.89 (s, 1H), 7.56 (s, 1H), 5.53 (q, J = 6.0 Hz, 1H), 3.41 (dq, J = 9.6, 7.0 Hz, 1H), 3.19 (dq, J = 9.6, 7.0 Hz, 1H), 2.20 (s, 6H), 2.10, 1.60 (d, J = 6.0 Hz, 3H), 1.01 (t, J = 7.0 Hz, 3H) ppm;<13>C NMR (101 MHz, DMSO-d6) δ 145.7, 137.75, 135.9, 125.48, 114.94, 108.69, 86.84, 63.57, 21.84, 15.43, 13.86 ppm.

Korak 2.3,5-dimetil-1H,1'H-[4,4']bipirazolil hidrohlorid (jedinjenje 2x HCl)

[0223] Kroz reaktor od stakla od 100 L produvavan je azot i dodati su 1'-(1-etoksietil)-3,5-dimetil-1H,1'H-[4,4']bipirazolil (5723 g, na osnovu teoretskog prinosa), 2-propanol (IPA, 13,0 L) i koncentrovana hlorovodonična kiselina (HCl, 4,08 L) na sobnoj temperaturi. Dobijena reakciona smeša je zagrevana na oko 60°C - 65°C i mešana na 60°C - 65°C oko 2 sata. Reakciona smeša je ohlađena do sobne temperature i mešana na sobnoj temperaturi oko 1 sat. Čvrsti ostatak je sakupljene filtracijom i filter kolač je ispran sa 2-propanolom (6,5 L). Proizvod je osušen na vazduhu da bi se dobio željeni proizvod, 3,5-dimetil-1H,1'H-[4,4']bipirazolil hidrohlorid (3088 g, 63,6% za dva koraka), u obliku bele čvrste supstance.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 7.94 (s, 2H), 2.38 (s, 6H) ppm;<13>C NMR (101 MHz, DMSO-d6) δ 141.95, 132.75, 111.78, 109.70, 10.97 ppm.

Korak 3.3,5-dimetil-1H,1'H-[4,4']bipirazolil (jedinjenje 2x)

[0224] Kroz stakleni reaktor od 100 L produvavan je ayot i dodati su 3,5-dimetil-1H,1'H-[4,4']bipirazolil hidrohlorid (3010 g) i voda (24,1 L), i reakciona smeša je ohlađena do 0°C - 5°C. Odvojeno, vodeni rastvor NaOH je pripremljen pažljivim mešanjem NaOH (1212 g) i vode (6,0 L). Vodeni rastvor NaOH je dodat u reakcionu smešu uz održavanje temperature na oko 15°C. Reakciona smeša je zagrejana na oko 18°C, i mešana na oko 18°C tokom 14 sati. Čvrsti ostatak je sakupljen filtracijom, a kolač na filteru je ispran redom vodom (30,1 L) i n-heptanom (13,5 L). Proizvod je sušen na vazduhu oko 16 sati, a zatim dalje osušen pod vakuumom na oko 50°C - 60°C da bi se dobio 3,5-dimetil-1H,1'H-[4,4']bipirazolil (2006 g, 81,6%) kao beličasti prah.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 7.65 (s, 2H), 2.19 (s, 6H) ppm;<13>C NMR (101 MHz, DMSO-d6) δ 140.76, 131.92, 113.44, 109.16, 12.37 ppm.

Intermedijer 2. (S)-4-(3-(cijanometilen)azetidin-1-il)-2,5-difluor-N-(1,1,1-trifluorpan-2-il)benzamid (jedinjenje 1x)

[0225]

Korak 1. (S)-2,4,5-trifluor-N-(1,1,1-trifluorpan-2-il)benzamid (jedinjenje 1a)

[0227] Smeša (2S)-1,1,1-trifluorpropan-2-amina (520,96 g, 4,61 mol) u toluenu (9,7 L) je ohlađena na 0°C-5°C pre dodavanja vodenog rastvora 1,0 M natrijum hidroksida (6,92 L, 6,92 mol, 1,5 ekviv.) 0°C-8°C. U smešu je zatim u kapima dodat 2,4,5-trifluoroenzoil hlorid (995,62 g, 5,07 mol, 1,1 ekv.), na 0°C-15°C tokom 20 min. Kupatilo za hlađenje je uklonjeno i reakciona smeša je zagrejana do sobne temperature i mešana na sobnoj temperaturi još 1 h. Dve faze reakcione smeše su zatim razdvojene. Organska faza je isprana sa 0,5 M vodenim rastvorom natrijum hidroksida (4,6 L) i koncentrovana pod sniženim pritiskom da bi se dobio sirovi proizvod kao bela čvrsta supstanca. Čvrsta supstanca je zatim suspendovana u n-heptanu (2,3 L) na 50°C tokom 1 h, a zatim ohlađena do sobne temperature. Čvrsti ostatak je sakupljen filtracijom, ispran n-heptanom (1 L) i sušen pod vakuumom 2 dana da bi se dobilo (S)-2,4,5-trifluor-N-(1,1,1-trifluorpropan-2). -il)benzamid (1203,7 g, 93,2 %) kao beli prah.<1>HNMR (300 MHz, DMSO-d6) δ 9.00 (d, J = 8.09 Hz, 1H), 7.69 (m, 2H), 4.75 (m, 1H), 1.92 (d, J = 7.00 Hz, 3H) ppm.

Korak 2. (S)-2,5-difluor-4-(3-hidroksizetidin-1-il)-N-(1,1,1-trifluorpan-2-il)benzamid (jedinjenje 1b)

[0229] U smešu (S)-2,4,5-trifluor-N-(1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamida (Jedinjenje 1a, 1807,5 g, 6,67 mol) i azetidin-3-ol hidrohlorida (827,9 g, 7,56 mol, 1,13 ekviv.) u acetonitrilu (3,6 L) u porcijam aje dodat 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undek-7-en (DBU, 2335,2 g, 15,33 mol, 2,3 ekviv.). Egzotermna reakcija je podigla unutrašnju temperaturu sa 12 °C na 58 °C kada je prvih 1000 g DBU dodato tokom 25 minuta. Preostali DBU je dodat na 58°C-68°C tokom 20 minuta, a rezultujuća reakciona smeša je mešana na 58°C-68°C tokom 1 h. Reakciona smeša je zatim ohlađena do sobne temperature i tretirana sa 1,0 M vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline (4,34 L). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 15 minuta i dodata je voda (6 L). Dobijena smeša je mešana na sobnoj temperaturi 1 h. Čvrsti ostatak je sakupljen filtracijom, ispran vodom (2 L) i 4 dana sušen pod vakuumom da bi se dobilo (S)-2,5-difluor-4-(3-hidroksiazetidin-1-il)-N-(1 ,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamid (2009,8 g, 93,0%) kao beli prah.<1>H-NMR (300 MHz, DMSO-d6) δ 8.38 (d, J = 8.71 Hz , 1H), 7.26 (dd, J = 12.91 Hz, 1H), 6.38 (dd, J = 12.29 Hz, 1H), 5.70 (d, J = 6.38, 1H), 4.75 (m, 1H), 4.56 (m, 1H), 4.22 (m, 2H), 3.71 (m, 2H), 1.28 (d, J = 7.16, 3H) ppm.

Korak 3. (S)-2,5-difluor-4-(3-oksoazetidin-1-il)-N-(1,1,1-trifluorpropan-2il)benzamid (jedinjenje 1c)

[0231] Rastvor 2,5-difluor-4-(3-hidroksiazetidin-1-il)-N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamida (Jedinjenje 1b, 1672,6 g, 5,16 mol ) i jodbenzen diacetat (1923,5 g, 5,98 mol, 1,16 ekviv.) u metilen hlorid (8,5 L) je dodat u 2,2,6,6-tetrametil-1-piperidiniloksi slobodni radikal (TEMPO, 20,9 g, 0,13 mol, 0,025 ekviv.) na 10°C-12°C. Dobijena reakciona smeša je mešana na 10°C-12°C, pri čemu je unutrašnja temperatura dostigla 36°C-38°C tokom 30-60 minuta. Za kontrolu temperature reakcije korišćeno je ledeno kupatilo sa IPA i suvim ledom. Kada je unutrašnja temperatura smeše snižena na ispod 25°C, reakciona smeša je zatim zagrejana na 35°C-38°C i mešana na 35°C-38°C još 2-3 sata. Reakciona smeša je zatim ohlađena do sobne temperature i dodat je vodeni rastvor (8.0 L) natrijum tiosulfata (82.9 g, 0.52 mol) i kalijum fosfata (950.0 g, 4.5 mol). Dve faze su razdvojene i organska faza je isprana vodom (2 × 4 L). Organski rastvor je zatim koncentrovan pod sniženim pritiskom da bi se dobio sirovi željeni proizvod kao čvrsta supstanca. Čvrsta supstanca je suspendovana u n-heptanu (10 L) na sobnoj temperaturi tokom 30 minuta. Čvrsti ostatak je sakupljen filtracijom, ispran n-heptanom (2 × 2 L) i sušen pod vakuumom preko noći da bi se dobio (S)-2,5-difluor-4-(3-oksoazetidin-1-il)-N- (1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamid (1552,1 g, 93,4%) kao žuti prah .<1>H-NMR (300 MHz, DMSO-d6) δ 8.50 (d, J = 8.72 Hz, 1H), 7.35 (dd, J = 12.6 Hz, 1H), 6.62 (dd, J = 12.1 Hz, 1H), 4.81 (s, 4H), 4.56 (m, 1H), 1.30 (d, J = 7.0 Hz, 3H) ppm.

Korak 4. (S)-4-(3-(cijanometilen)azetidin-1-il)-2,5-difluoro-N-(1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamid (jedinjenje 1x)

[0232] Dietil cijanometilfosfonat (422,6 g, 2,39 mol, 0,98 ekviv.) je dodat u rastvor 1,0 M kalijum tercbutoksida u THF (1996,6 g, 2,27 mol, 0,94 ekviv.) i pod azoto, tokom 10 min od 51°C na 51°C. C. Dobijena smeša je zatim zagrejana do sobne temperature i mešana 1 h da bi se dobio bistar (rastvor A). Pod azotom, [2,5-difluor-4-(3-oksoazetidin-1-il)-N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamid (Jedinjenje 1c, 784,2 g, 2,43 mol) je dodat u smešu etanola (EtOH, 0,75 L) i tetrahidrofurana (THF, 2,9 L) da bi se formirao rastvor (rastvor B). Dobijeni rastvor B je zatim ohlađen na -5 °C u kupatilu sa suvim ledom-IPA, a rastvor A je dodat rastvoru B tokom 30 minuta na -5 °C-5 °C. Dobijena smeša je mešana na 0°C-5°C tokom 60 minuta. Reakciona smeša je zatim ugašena dodavanjem vode (9,4 L) tokom 10 minuta. Dobijena smeša je mešana na sobnoj temperaturi 60 minuta. Čvrsti ostatak je zatim sakupljen filtracijom i ispran vodom (2 L) i n-heptanom (2,4 L) da bi se dobio smeđi prah. Smeđi ;vrsti ostatak je suspendovan u metil terc-butil etru (MTBE, 4 L), preko noći na sobnoj temperaturi. Čvrsti ostatak je sakupljen filtracijom, ispran sa MTBE (1 L) i osušen pod vakuumom 3 dana da bi se dobilo (S)-4-(3-(cijanometilen)azetidin-1-il)-2,5-difluor-N -(1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamid (671,1 g, 94%) kao beličast prah.<1>H-NMR (300 MHz, DMSO-d6) δ 8.50 (d, J = 9.95 Hz, 1H), 7.31 (dd, J = 12.4 Hz, 1H), 6.58 (dd, J = 12.0 Hz, 1H), 5.88 (m, 1H), 4.86 - 4.75 (m, 5H), 1.31 (d, J = 7.0 Hz, 3H) ppm.

Intermedijer 3. Terc-butil 3-(cijanometilen)azetidin-1-karboksilat (jedinjenje 1y)

Korak 1.1-Benzhidrilazetidin-3-ol hidrohlorid

[0235] Rastvor difenilmetanamina (2737 g, 15,0 mol, 1,04 ekviv.) u metanolu (MeOH, 6 L) je tretiran sa 2-(hlormetil)oksiranom (1330 g, 14,5 mol) na temperaturi okoline. Dobijena reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 3 dana, a zatim zagrevana do refluksa još 3 dana. Reakciona smeša je zatim ohlađena do sobne temperature, a zatim na 0°C - 5°C u ledenom kupatilu. Čvrsti ostatak je sakupljen filtracijom i ispran acetonom (4 L) da bi se dobio prvi prinos sirovog željenog proizvoda (1516 g). Filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom i dobijen polučvrst ostatak je razblažen acetonom (1 L). Ovaj čvrsti ostatak je zatim sakupljen filtracijom da bi se dobio drugi prinos sirovog željenog proizvoda (221 g). Sirovi proizvod, 1-benzhidrilazetidin-3-ol hidrohlorid (1737 g, 43,4 % prinos), korišćen je u sledećoj reakciji bez dodatnog prečišćavanja.<1>HNMR (300 MHz, DMSO-d6) δ 12.28 (br. d, 1H), 7.7 (m, 5H), 7.49 (m, 5H), 6.38 (d, 1H), 4.72 (br. s, 1H), 4.46 (m, 1H), 4.12 (m, 2H), 3.85 (m, 2H) ppm; C16H18ClNO (MW 275.77; C16H17NO for free base, MW, 239.31), LCMS (EI) m/e 240 (M<+>+ H).

Korak 2. Terc-butil 3-hidroksizetidin-1-karboksilat

[0237] Suspenzija 1-benzhidrilazetidin-3-ol hidrohlorida (625 g, 2,27 mol) u 10% rastvoru vodenog rastvora natrijum karbonata (Na2CO3, 5 L) i dihlorometana (CH2Cl2, 5 L) je mešana na sobnoj temperaturi dok se sve čvrste supstance ne rastvore. Dva sloja su razdvojena, a vodeni sloj je ekstrahovan dihlorometanom (CH2Cl2, 2 L). Kombinovani organski ekstrakti su osušeni preko natrijum sulfata (Na2SO4) i koncentrovani pod sniženim pritiskom. Dobijena sirova slobodna baza 1-benzhidrilazetidin-3-ol je zatim rastvorena u THF (6 L) i rastvor je stavljen u veliki Parr -ov sud. Di-tercbutil dikarbonat (BOC2O, 545 g, 2,5 mol, 1,1 ekv.) i 20 % paladijum (Pd) na ugljeniku (125 g, 50 % vlažan) su dodati u Parr-ov sud. Posuda je napunjena do 30 psi gasovitim vodonikom (H2) i mešana u stabilnoj atmosferi vodonika (posuda je ponovo napunjena tri puta da bi se održao pritisak na 30 psi) na sobnoj temperaturi tokom 18 h. Reakciona smeša je profiltrirana kroz Celite jastučić i Celite jastučić je ispran sa THF (4 L). Filtrati su koncentrovani pod sniženim pritiskom da bi se uklonio rastvarač, a ostatak je stavljen u kolonu Biotage 150 sa minimalnom količinom dihlorometana (CH2Cl2). Kolona je eluirana sa 20% - 50% etil acetata u n-heptanu i frakcije koje sadrže čisti željeni proizvod, terc-butil 3-hidroksiazetidin-1-karboksilat, su sakupljene i kombinovane. Rastvarači su uklonjeni pod sniženim pritiskom da bi se dobio terc-butil 3-hidroksiazetidin-1-karboksilat (357 g, prinos 90,8 %) kao bezbojno ulje, koje se očvrslo stajanjem na sobnoj temperaturi u vakuumu.<1>HNMR (300 MHz, CDCl3), δ 4.56 (m 1H), 4.13 (m, 2H), 3.81 (m, 2H), 1.43 (s, 9H) ppm.

Korak 3. Terc-butil 3-oksoazetidin-1-karboksilat

[0239] Rastvor terc-butil 3-hidroksiazetidin-1-karboksilata (50 g, 289 mmol) u etil acetatu (400 mL) je ohlađen na 0 °C. Dobijeni rastvor je zatim tretiran čvrstim TEMPO (0,5 g, 3,2 mmol, 0,011 ekviv.) i rastvorom kalijum bromida (KBr, 3,9 g, 33,2 mmol, 0,115 ekviv.) u vodi (60 mL) na 0°C - 5° C. Uz održavanje reakcione temperature između 0°C - 5°C, dodati su zasićeni vodeni rastvor natrijum bikarbonata (NaHCO3, 450 mL) i vodeni rastvor natrijum hipohlorita (NaClO, 10% - 13% raspoloživog hlora, 450 mL). Kada je dodata dodatna količina rastvora natrijum hipohlorita, boja reakcione smeše je postepeno izbledela. Kada je početni materijal utrošen, boja reakcione smeše se više nije menjala. Reakciona smeša je zatim razblažena etil acetatom (EtOAc, 500 mL) i dva sloja su razdvojena. Organski sloj je ispran vodom (500 mL) i zasićenim vodenim rastvorom natrijum hlorida (500 mL) i osušen iznad

4

natrijum sulfata (Na2SO4). Rastvarač je zatim uklonjen pod sniženim pritiskom da bi se dobio sirovi proizvod, terc-butil 3-oksoazetidin-1-karboksilat (48 g, 49,47 g teoretski, prinos 97%), koji je korišćen direktno u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.<1>HNMR (CDCl3, 300 MHz) δ 4.65 (s, 4H), 1.42 (s, 9H) ppm.

Korak 4. Terc-butil 3-(cijanometilen)azetidin-1-karboksilat

[0240] Dietil cijanometil fosfat (745 g, 4,20 mol, 1,20 ekviv.) i anhidrovani tetrahidrofuran (THF, 9 L) dodati su u četvorogrli balon na sobnoj temperaturi. Rastvor je ohlađen u kupatilu led-metanol na -14°C i dodat je 1,0 M rastvor kalijum terc-butoksida (t-BuOK) u anhidrovanom tetrahidrofuranu (THF, 3,85 L, 3,85 mol, 1,1 ekviv.) tokom 20 min. , održavajući temperaturu reakcije ispod -5°C. Dobijena reakciona smeša je mešana 3 sata na -10°C i dodat je rastvor 1-terc-butoksikarbonil-3-azetidinona (600 g, 3,50 mol) u anhidrovanom tetrahidrofuranu (THF, 2 L) tokom 2 h, uz održavanje unutrašnje temperature ispod -5°C. Reakciona smeša je mešana na -5°C do -10°C tokom 1 h, a zatim polako zagrejana do sobne temperature i mešana na sobnoj temperaturi preko noći. Reakciona smeša je zatim razblažena vodom (4,5 L) i zasićenim vodenim rastvorom natrijum hlorida (NaCl, 4,5 L) i ekstrahovana etil acetatom (EtOAc, 2 × 9 L). Kombinovani organski slojevi su isprani slanim rastvorom (6 L) i osušeni iznad anhidrovanog natrijum sulfata (Na2SO4). Rastvarač je uklonjen pod sniženim pritiskom i ostatak je razblažen dihlorometanom (CH2Cl2, 4 L) pre nego što se apsorbuje na silika gel (SiO2, 1,5 kg). Sirovi proizvod, koji je apsorbovan na silika gelu, prečišćen je fleš hromatografijom na koloni (SiO2, 3,5 kg, gradijent eluiranja 0% - 25% EtOAc i n-heksan) da bi se dobio terc-butil 3-(cijanometilen)azetidin-1-karboksilat (414,7 g, prinos 61%) u obliku bele čvrste supstance.<1>H NMR (300MHz, CDCl3) δ 5.40 (m, 1H), 4.70 (m, 2H), 4.61 (m, 2H), 1.46 (s, 9H) ppm; C10H14N2O2(MW, 194.23), LCMS (EI) m/e 217 (M<+>+ Na).

Intermedijer 4. Alternativna sinteza (S)-2,4,5-trifluor-N-(1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamida (jedinjenje 1a)

[0241]

Korak 1.2,4,5-trifluorbenzoil hlorid

[0243] U reaktor od 100 Ldodati su SOCl2(34,9 kg), DMF (0,34 L) i 2,4,5-trifluorbenzoeva kiselina (32,3 kg). Šarža je zagrejana na 80°C i mešana na 80°C - 90°C tokom 9 sati. Šarža je ohlađena na 50°C - 60°C, i destilovana pod vakuumom na 60°C dok se destilacija ne zaustavi. U rekator je dodato 14 kg toluena i šarža je kontinuirano destilovana na 60°C da bi se dobio sirovi proizvod, 2,4,5-trifluorbenzoil hlorid (46,28 kg, 88% sa HPLC) koji je korišćen direktno u sledećoj reakciji.

Korak 2. (S)-2,4,5-trifluor-N(1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamid (jedinjenje 1a)

[0244] Vodeni rastvor (158 L) koji sadrži (S)-1,1,1-trifluorpropan-2-amin hidrohloridnu so (35 kg) je dodat u reaktor od 1000 L, i ureaktor je dodat toluen (198 kg), a zatim je u porcijama dodat K2CO3(82 kg).2,4,5-trifluorbenzoil hlorid (36,1 kg) je rastvoren u toluenu (40 kg), a rastvor toluena je stavljen u reaktor sa toluenskim rastvorom aminskog intermedijera. Dobijena smeša je mešana na 20°C tokom 2 sata. Šarža je profiltrirana i filter kolač je ispran toluenom (117 kg). Filtrat i frakcije od ispiranja su stavljeni u reaktor od 1000 L, i u reaktor je dodat 1N vodeni rastvor NaOH (125 kg). Smeša je mešana 2 sata i faze su ostavljene da se razsloje. Vodena faza je odbačena, a organska faza je dva puta isprana vodom (135 kg) i uskladištena u čistom kontejneru (rastvor 1). Odvojeni deo (deo 2) je tretiran na isti način da bi se dobio rastvor 2. Rastvor 1 i rastvor 2 su dodati u reaktor od 1000 L, i Na2SO4(104 kg) je takođe dodat u reaktor. Smeša je mešana 2 sata, profiltrirana, a filter kolač je ispran toluenom (90 kg). Filtrat i frakcije od ispiramka su dodati u reaktor od 500 L, a šarža je destilovana pod vakuumom na 50°C. U reaktor od 500 L dodati su toluen (14 kg) i heptan (166 kg) i šarža je mešana na 80°C do dobijanja rastvora. Rastvor je ohlađen na 25°C i mešan 2 sata. Proizvod je izolovan vakuum filtracijom, a filter kolač je ispran n-heptanom (40 kg). Filter kolač je osušen pod vakuumom na ≤50°C da bi se dobio sirovi proizvod, (S)-2,4,5-trifluor-N-(1,1,1-trifluoropropan-2-il)benzamid (87,0 kg; 79,0 tež.% prema LOD: 68,7% prema HPLC; ee% pomoću hiralne HPLC), koji je dalje prečišćen iz smeše IPA i nheptana prema sledećim procedurama.

[0245] U reaktor od 500 L dodati su IPA (30,5 kg), heptan (213 kg) i sirovi (S)-2,4,5-trifluor-N (1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamid (70 kg). Smeša je zagrejana do 85°C i mešana da bi se formirao bistar rastvor. Šarža je ohlađena na 20°C, i mešana 12 sati. Šarža je profiltrirana, a filter kolač je ispran nheptanom (48 kg) i osušen pod vakuumom na 50°C da bi se dobio prečišćeni proizvod, (S)-2,4,5-trifluor-N-(1 ,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamid (37,5 kg, 54%; HPLC čistoća: 98,8%; 99,7 ee% hiralnom HPLC).

<1>HNMR (300 MHz, CDCl3) δ 7.96 (m, 1H), 7.01 (m, 1H), 6.71 (m, 1H), 4.93 (m, 1H), 1.44 (d, J = 8.00 Hz, 3H) ppm.

Primer 1. Sinteza 4 1-[3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2-difluor-N-[(1)-2,2,2,5-trifluor-1-metiletil] benzamid -fosforna kiselina (Jedinjenje 1, fostat)

Korak 1. 4-[3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol-1il)azetidin-1-il]-2,5-difluor-N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamid (slobodna baza jedinjenja 1)

[0248] U reaktor od 50 L dodati su 3,5-dimetil-1H,1'H-[4,4']bipirazolil hidrohlorid (Jedinjenje 2x HCl, 2002 g, 12,34 mol, 1,1 ekv.), DMF (3,9 L) i DBU (0,201 L, 204,6 g, 1,34 mol, 0,12 ekviv.) i reakciona smeša je zagrejana na 50°C-60°C i mešana oko 30 minuta. Posebno, pripremljen je rastvor pažljivim mešanjem (S)-4-(3-(cijanometilen)azetidin-1-il)-2,5-difluor-N-(1,1,1-trifluoroprpan-2-il)benzamida (Jedinjenje 1x , 3872 g, 11,21 mol) i DMF (11,6 L). Rastvor jedinjenja 1x u DMF je zatim dodat u reakcionu smešu uz održavanje temperature na oko 61°C. Dobijena reakciona smeša je mešana na oko 60°C tokom 3,5 sata. Reakciona smeša je zatim ohlađena do sobne temperature i u reaktor je dodata voda (77,4 L). Ohlađena reakciona smeša je dodata u vodu uz održavanje temperature na oko 21°C. Dobijena smeša je mešana na sobnoj temperaturi oko 1,5 sata. Čvrsti ostatak je sakupljen filtracijom i filter kolač je ispran vodom (38,7 L). Vlažni kolač je osušen na vazduhu da bi se dobio 4-[3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol-1-il)azetidin-1- il]-2,5-difluor-N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamid (Jedinjenje 1 slobodna baza, 5849 g).

[0249] Kolona za hromatografiju je napunjena redom etil acetatom (9,9 L), CH2Cl2(22,4 L) i silika gelom (8000 g), temeljno pomešana i eluirana do površine silika gela. Sirova slobodna baza jedinjenja 1 (1006

4

g), silika gel (4000 g) i CH2Cl2(8,0 L) su napunjeni u prvi rotacioni uparivač i rotirani na oko 22 °C tokom oko 45 minuta bez sakupljanja rastvarača. Sirova slobodna baza jedinjenja 1 (1008 g) i silika gel (4002 g) i CH2Cl2(8,0 L) su dodati u drugi rotacioni uparivač i smeša je rotirana na oko 23°C tokom oko 45 minuta bez sakupljanja rastvarača. Obe smeše su zatim koncentrovane na oko 34°C pod sniženim pritiskom, a ostaci su naneti na kolonu. Na kolonu je nanet morski pesak (5010 g). Kolona je eluirana uzastopno sakupljenim eluentom (16 L), 30% (z/z) EtOAc- CH2Cl2(pripremljen odvojeno od 31,2 L EtOAc i 72,8 L CH2Cl2), 5% (z/z) MeOH- CH2Cl2( pripremljeno odvojeno od 2,5 L MeOH i 47,5 L CH2Cl2), i 8% (z/z) MeOH- CH2Cl2(pripremljeno odvojeno od 4,8 L MeOH i 55,2 L CH2Cl2). Kombinovane frakcije su koncentrovane pod sniženim pritiskom na oko 45°C da bi se dobila čista slobodna baza Jedinjenja 1 (1824 g). Četiri serije prečišćavanja na koloni su izvedene da bi se dobilo 5181 g čistog 4-[3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol-1-il )azetidin-1-il]-2,5-difluor-N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamid (Jedinjenje 1 slobodna baza; 91% prinos).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12.22 (s, 1H), 8.50 (d, J = 8.7 Hz, 1H), 8.13 (s, 1H), 7.72 (s, 1H), 7.36 (dd, J = 12.5, 6.3 Hz, 1H), 6.62 (dd, J = 11.9, 7.3 Hz, 1H), 4.78 (m, 1H), 4.64 (d, J = 8.9 Hz, 2H), 4.40 (d, J = 9.1 Hz, 2H), 3.66 (s, 2H), 2.23 (s, 6H), 1.31 (d, J = 7.0 Hz, 3H) ppm;<13>C NMR (101 MHz, DMSO-d6) δ 162.8, 156.7 (d, J = 246.6 Hz), 146.9 (d, J = 236.9 Hz), 145.2, 141.6 (t, J = 12.3 Hz), 138.3, 135.5, 125.8 (q, J = 281.9 Hz), 125.6, 117.2, 116.4 (d, J = 26.4 Hz), 115.2, 111.3 (dd, J = 15.7, 5.8 Hz), 107.7, 102.0 (d, J = 29.1 Hz), 62.4, 57.7, 45.8 (q, J = 30.8 Hz), 27.0, 13.3, 13.3, 10.4 ppm;<19>F NMR (282 MHz, DMSO-d6) δ -76.17 (d, J = 7.4 Hz), -116.89 (s), -139.71 (s) ppm.

Korak 2. fosfatna so 4-[3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'- bipirazol -1-il)azetidin-1il]-2-difluor-N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamida (sirova dosfatna so jedinjenja 1) fosforna kiselina)

[0251] U bistar rastvor 4-[3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2 ,5-difluor-N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamida (slobodna baza Jedinjenja 1, 405,0 g, 798,1 mmol) u metanolu (MeOH, 520,0 mL) i 2-propanolu (IPA, 2550,0 mL) na 50°C dodat je rastvor fosforne kiseline (85 tež.% vodeni rastvor, 119,65 g, 1037,8 mmol, 1,3 ekvil alkohola) u izopropil alkoholu (IPA, 120.0 mL) tokom 18 minuta. Dobijena suspenzija je mešana na 50°C tokom 1 h. Zatim je dodat n-heptan (4050,0 mL) tokom 40 minuta uz održavanje unutrašnje temperature između 46°C-53°C. Posle dodavanja n-heptana, suspenzija je ohlađena do sobne temperature i mešana 19 h. Čvrsti ostatak je sakupljen filtracijom, ispran smešom 2-propanol/i n-heptana (3 do 10 odnos zapremina, 2 × 700 mL), a zatim n-heptanom (3 × 550 mL), i osušen pod vakuumom u sobnoj temperaturi pri čemu je dobijena sirova fosfatna so 4-[3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluor-N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamida (sirova fosfatna so jedinjenja 1, 434,6 g, 89,9% prinosa).

Korak 3. Fosfatna so 4-[3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluor-N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamida (prečišćena fosfatna so Jedinjenja 1)

[0252] Fosfatna so 4-[3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluor- N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamida so (sirova fosfatna so jedinjenja 1, 958,3 g, 1583 mmol) i metanola (MeOH, 9583,0 mL) su dodati u balon od 22 L na sobnoj temperaturi. Dobijena suspenzija je zagrejana na 50 °C da bi se dobio bistar svetlo narandžasti rastvor. Rastvor je poliran, profiltriran, prebačen u balon od 22 L i zagrevan da bi se uklonio metanol tokom 70 min. U balon je zatim tokom 30 minuta dodat 2-propanol (IPA, 7700 mL) uz održavanje unutrašnje temperature između 50°C-65°C. Zatim je u porcijama dodat n-heptan (14400 mL) uz održavanje destilacije smeše rastvarača (MeOH, IPA i n-heptan) tokom 2,5 h. Destilovano je ukupno 10818 g (15000 mL) smeše rastvarača. Dobijena suspenzija je ohlađena do sobne temperature i mešana 17 h. Čvrsti ostatak je sakupljen filtracijom, ispran smešom 2-propanola (IPA) i n-heptana (1 do 5 odnos zapremina, 3000 mL), a zatim n-heptanom (3 × 4000 mL), i osušen pod vakuumom na sobnoj temperaturi. Pri čemu je dobijena fosfatna so 4-[3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluor- N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamida (fosfatna so jedinjenja 1, 925,7 g, 96,6% prinosa) kao sivobeli kristalni prah<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9.35 (br. s, 4H), 8.50 (d, J = 8.9 Hz, 1H), 8.11 (s, 1H), 7.70 (s, 1H), 7.34 (dd, J = 12.5, 6.4 Hz, 1H), 6.61 (dd, J = 12.0, 7.4 Hz, 1H), 4.86 - 4.69 (m, 1H), 4.61 (d, J = 8.9 Hz, 2H), 4.38 (d, J = 8.9 Hz, 2H), 3.64 (s, 2H), 2.21 (s, 6H), 1.30 (d, J = 7.1 Hz, 3H) ppm;<13>C NMR (100 MHz, DMSO-d6) δ 162.8, 156.7 (d, JCF= 246.5 Hz), 146.9 (d, JCF= 236.1 Hz), 141.6 (dd, JCF= 13.0, 11.7 Hz), 140.3, 138.3, 125.8 (q, JCF= 281.8 Hz), 125.6, 117.2, 116.4 (dd, JCF= 22.3, 4.6 Hz), 115.1, 111.3 (dd, JCF= 15.7, 5.8 Hz), 107.7 , 102.0 (dd, JCF= 29.5, 4.5 Hz), 62.3, 57.7, 57.7, 45.8 (q, JCF= 30.5 Hz), 27.0, 13.3 (d, JCF= 1.7 Hz), 11.7 ppm; C23H22F5N7O (MW 507.46), LCMS (EI) m/e 508.1 (M<+>+ H).

[0253] Odnos fosfatne soli meren je sa<1>H NMR sa fosfornom kiselinom prema slobodnoj bazi jedinjenja 1 u odnosu 1,01. Isti kristalni oblik lekovite supstance fosfatne soli jedinjenja 1 je dosledno pripreman sledeći gore opisanoj proceduro dobijanja i prečišćavanja. Ovaj oblik je potvrđen diferencijalnom skenirajućom kalorimetrijom (DSC) kao što je prikazano na Sl.1, termogravimetrijskom analizom (TGA) kao što je prikazano na Sl. 2, i rendgenskom difrakcijom metodom praha (XRPD) kao što je prikazano na Sl.3.

Primer 2. Alternativna sinteza fosfatne soli 4-[3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluor-N-[(1S)-2,2,2-trifluor-1-metiletil]benzamida (fosfatna so jedinjenja 1)

[0254]

4

Korak 1. Terc-butil 3-(cijanometilj-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-[4,4'-bipirazol]-1-il)azetidin-1-karboksilat

[0256] U suv reaktor od 250 L obložen staklom dodat je anhidrovani dimetil sulfoksid (DMSO; 57,0 L), koji je zagrejan na 32°C. Kada je rastvarač dostigao željenu temperaturi, u reakcioni sud je dodat tercbutil 3-(cijanometilen)azetidin-1-karboksilat (Jedinjenje 1y, 22,8 kg, 117,4 mol, 1,0 ekviv.), a zatim i 3,5-dimetil-4, 4'-bipirazol (Jedinjenje 2x, 20,0 kg, 123,3 mol, 1,05 ekvivalent). Reakciona smeša je ohlađena na 24 °C, u reakcioni sud je dodat DBU (4,4 L, 29,56 mol, 0,25 ekviv.), a dobijeni rastvor je mešan najmanje 2 sata. Reakciona smeša je zatim razblažena dodatkom metilen hlorida (116 L) i dodata u 10% vodeni rastvor limunske kiseline i 10% NaCl (97 L). Donji organski sloj je odvojen od dvofazne smeše, a vodeni sloj je ekstrahovan metilen hloridom (58 L). Kombinovani organski slojevi su zatim isprani dva puta sa 10% vodenim rastvorom limunske kiseline i 10% NaCl (97 L). Kao deo drugog ispiranja, organskom sloju (58 L) dodat je dodatna količina metilen hlorid (DCM). Nakon ispiranja, u reakcionu smešu je dodat izopropil acetat (465 L) uz destilaciju konstantne zapremine. Tokom destilacije dobijen je beli čvrsti ostatak. Dobijena suspenzija je ohlađena na 20°C, mešana najmanje 4 sata, profiltrirana i osušena da bi se dobio željeni proizvod, terc-butil 3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1). 'H-[4,4'-bipirazol]-1-il)azetidin-1-karboksilat (30,4 kg, 79%), kao bela čvrsta supstanca.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12.19 (s, 1H), 8.06 (s, 1H), 7.70 (s, 1H), 4.41 (d, J = 9.4 Hz, 2H), 4.18 (d, J = 9.3 Hz, 2H), 3.55 (s, 2H), 2.23 (d, J = 19.5 Hz, 6H), 1.41 (s, 9H) ppm; C18H24N6O2, (MW 356.42), LCMS (EI) m/e 357.4 (M<+>+H).

Korak 2.2-(3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-[4,4'- bipyiazol]-1-il)azetidin-3-il)acetonitril

[0257]

[0258] U stakleni reaktor od 450 L dodati su metilen hlorid (300 L) i terc-butil 3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-[4,4'-bipirazol] -1-il)azetidin-1-karboksilat (30,0 kg, 84,17 mol, 1.000 ekviv.). Dodat je TMSI (14,4 L, 101,45 mol, 1,205 ekviv.) i dobijeni rastvor je mešan najmanje 2 sata na 25°C. U reaktor je dodat metanol (4,3 L, 106,12 mol, 1,261 ekviv.) i reakciona smeša je mešana dodatnih 30 minuta. Reakciona smeša je zatim zagrevana da bi se destilacijom uklonio metilen hlorid (150 L). Nakon što je destilacija završena, izopropil acetat (IPAc, 150 L) dodat u sud na 25°C i reakciona smeša je mešana 1 sat. Dobijena suspenzija je profiltrirana i isprana sa IP Ac da bi se dobila sirova smeša 2-(3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-[4,4'-bipirazol]-1-il)azetidin -3-il)acetonitrila i soli jodovodonicne kiseline 2-(3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-[4,4'-bipirazol]-1-il)azetidin-3-il)acetonitrila kao žuta čvrsta supstanca (68 kg) .

[0259] Sirova čvrsta supstanca je zatim prebačena u reaktor od 450 L obložen staklom u koji je dodat metilen hlorid (360 L). U reaktor je dodaz zrietilamin (14 L, 100,80 mol, 1,198 ekviv.) tokom 30 min i dobijena smeša je mešana na 25 °C tokom 12 h. Dobijena suspenzija je profiltrirana, jedan put isprana

4

metilen hloridom i tri puta sa IPAc, profiltrirana i osušena da bi se dobio željeni proizvod, 2-(3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-[4, 4'-bipirazol]-1-il)azetidin-3-il)acetonitril (16,8 kg, 78%), kao bela čvrsta supstanca.

<1>H NMR (600 MHz, DMSO-d6) δ 10.16 (q, J = 7.0 Hz, 1H), 9.90 (s, 1H), 8.45 (s, 1H), 7.92 (s, 1H), 4.65 -4.55 (m, 2H), 4.36 - 4.25 (m, 2H), 3.88 (s, 2H), 2.41 (s, 6H) ppm; C13H16N6, (MW 256.31), LCMS (EI) m/e 257.2 (M<+>+ H).

Korak 3. Hloridna so (S)-4-(3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-[4,4'-bipirazol]-1-il)azetidin-1-il)-2,5-difluor-N-(1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamida

[0261] U reaktor obložen staklom od 250 L dodati su 2-(3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-[4,4'-bipirazol]-1-il)azetidin-3-il)acetonitril ( 12 kg, 46,8 mol, 1,00 ekviv.), (S)-2,4,5-trifluor-N-(1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamid (14,6 kg, 53,8 mol, 1,15 ekviv.), NaHCO3(4,1 kg, 49,1 mol, 1,05 ekviv.) , LiCl (4,0 kg, 93,6 mol, 2,00 ekviv.) i DMSO (96 L, 8 V). Dobijena reakciona smeša je zagrevana na 85°C najmanje 7 sati i dobijeni rastvor je zatim ohlađen do sobne temperature. Reakciona smeša je razblažena dodatkom izopropil acetata (147 L, 12 V), a zatim vodom (120 L, 10 V). Vodeni sloj je odvojen, a preostali organski sloj je ispran sa 1 tež% vodenim rastvorom limunske kiseline (88 L, 7,3 V) i vodom (88 L, 7,3 V) pre nego što je koncentrovan do približno 133 L (11 V). U smešu je zatim dodat izopropil acetat (147 L, 12,25 V) uz destilaciju konstantne zapremine. Zatim je u reaktor dodat rastvor HCl u IPA (2,5 tež%, 96 L, 8 V) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi. Posle 1 sata,u suspenziju je dodat metilcikloheksan (220 L, 18,1 V) i dobijena suspenzija je mešana na sobnoj temperaturi još 4 sata. Dobijena suspenzija je profiltrirana i vlažni kolač je ispran smešom metilcikloheksana i izopropil acetata (3:1, 60 L, 5V), a zatim metilcikloheksanom (60L, 5V). Konačno, vlažni kolač je osušen na 50°C - 60°C pod vakuumom da bi se dobio sirovi željeni proizvod, (S)-4-(3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-[4,4'-bipirazol]-1-il)azetidin-1-il)- 2,5-difluor-N-(1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamid hidrohlorid (22,4 kg, 88%).

Korak 4. Fosfatna so (S)-4-(3-(Cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1,1,1'H-[4,4'-bipirazol]-1il)azetidin-1-il)-2-difluor- N-(1,1,1-trifluoropropan-2-il)benzamida

[0263] 1 U staklom obloženi reaktor od 450 L dodati su izopropil acetat (286 L, 10 V) i hloridna so (S)-4-(3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-[4,4'-bipirazol]-1-il)azetidin-1-il)- 2,5-difluor-N-(1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamida (28,6 kg), a zatim KHCO3(86 L, 10 tež.% u vodi, 3V). Suspenzija je mešana dok nije dobijen bistar rastvor. Zatim je vodeni sloj uklonjen i organski slojevi su isprani vodom (86 L (3V)) i zatim profiltrirani kroz aktivni ugalj u drugi staklom obloženi reaktor. Organski slojevi su

4

koncentrovani da bi se uklonilo 240 L (8.4V) rastvarača na 50°C pod sniženim pritiskom od 200 mbar -400 mbar. U rezultujući ostatak je dodat izopropanol (163 L, 5,7 V) na 50°C i zatim ohlađen do sobne temperature. Zatim je u reaktor tokom najmanje 2 sata dodato 14,9 kg (52 tež.%) 48 tež.% H3PO4u IPA/vodi i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi najmanje 1 sat. Meticikloheksan (172 L, 6V) je dodat na sobnoj temperaturi i smeša je mešana najmanje 1 sat. Suspenzija je profiltrirana i kolač je ispran sa 1:1 IPA/metilcikloheksanom (86 L, 3 V), a zatim sa metilcikloheksanom (86 L, 3 V). Vlažni kolač je zatim osušen na 50°C pod vakuumom da bi se dobila sirova fosfatna so (S)-4-(3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-[4,4' -bipirazol]-1-il)azetidin-1-il)-2,5-difluor-N-(1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamida (28,0 kg (88%)).

[0264] U reaktor oblože staklom od 450 L dodata je sirova fosfatna so (28,0 kg) i metanol (336 L (12 V)), a rezultujuća smeša je zagrejana na 50°C da bi se dobio bistar rastvor. Rastvor je prebačen u poseban reaktor preko filtera za poliranje. MeOH (28 L, 1 V) je korišćen za ispiranje prvog reaktora, a zatim prebačen u drugi reaktor kroz filter za poliranje. Filtrat je zatim koncentrovan do 7V destilacijom 196 L (7 V) rastvarača na 45°C pod sniženim pritiskom od 300 mbar - 400 mbar. Zatim, kristal čiste fosfatne soli (S)-4-(3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-[4,4'-bipirazol]-1-il)azetidin- 1-il)-2,5-difluoro-N-(1,1,1-trifluoropropan-2-il)benzamida (28,0 g, 0,1 tež.%) za zasejavanje je dodat u reaktor i smeša je mešana na 45°C najmanje 15 min. Dodat je izoprapanol (196 L, 7 V) i 196 L (7 V) rastvarača je destilovano na oko 45°C pod sniženim pritiskom od 100 mbar - 200 mbar. U reaktor je dodat izopropanol (196 L, 7 V) i 196 L (7 V) rastvarača je uklonjeno destilacijom. IPC je izveden da bi se potvrdilo da metanol nije prisutan više od 5% u smeši. Zatim je smeša ohlađena do sobne temperature i dobijena suspenzija je profiltrirana. Kolač je dva puta ispran izopropanolom (56 L, 2V), a zatim osušen na 50°C pod sniženim pritiskom da bi se dobila (S)-4-(3-(cijanometil)-3-(3',5'-dimetil-1H,1'H-[4,4'-bipirazol]-1-il)azetidin-1-il)- 2,5-difluoro-N-(1,1,1-trifluorpropan-2-il)benzamid so fosforne kiseline (24,1 kg (86,1%) kao bela čvrsta supstanca..<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 8.53 - 8.43 (m, 1H), 8.12 (d, J = 0.7 Hz, 1H), 7.72 (s, 1H), 7.36 (dd, J = 12.5, 6.3 Hz, 1H), 6.63 (dd, J = 11.9, 7.2 Hz, 1H), 4.85 - 4.72 (m, J = 7.5 Hz, 1H), 4.64 (d, J = 9.0 Hz, 2H), 4.45 - 4.37 (m, 2H), 3.66 (s, 2H), 2.24 (s, 6H), 1.33 (d, J = 7.1 Hz, 3H) ppm; C23H25F5N7O5P (MW 605.45; C23H22F5N7O: MW 507.47), LCMS (EI) m/e 508.2 (M<+>+ H).

Primer A. In vitro test JAK kinaze

[0265] jedinjenja koja su ovde navedena su testirana na inhibitornu aktivnost ciljeva JAK u skladu sa sledećim in vitro testovima opisanim u Park et al., Analytical Biochemistry 1999, 269, 94-104. Katalitički domeni ljudskih JAK1 (a.a. 837-1142), JAK2 (a.a. 828-1132) i JAK3 (a.a. 781-1124) sa N-terminalnim His tagom je eksprimiran korišćenjem bakulovirusa u ćelijama insekata i prečišćen. Katalitička aktivnost JAK1, JAK2 ili JAK3 je testirana merenjem fosforilacije biotinilovanog peptida. Fosforilovan peptid se detektuje homogenom fluorescencijom sa vremenskom reyolucijom (HTRF). IC50jedinjenja se meri za svaku kinazu u reakcijama od 40 mikroL koje sadrže enzim, ATP i 500 nM peptid u 50 mM Tris (pH 7,8) puferu sa 100 mM NaCl, 5 mM DTT i 0,1 mg/mL (0,01%) BSA. Za merenja IC50, koncentracija ATP-a u reakcijama je 1 mM. Reakcije su izvedene na sobnoj temperaturi tokom 1 sata i zatim zaustavljene sa 20 µL 45 mM EDTA, 300 nM SA-APC, 6 nM Eu-Py20 u puferu za ispitivanje (Perkin Elmer, Boston, MA). Vezivanje za antitelo obeleženo europijumom traje 40 minuta i HTRF signal se meri na čitaču ploča Fusion (Perkin Elmer, Boston, MA). Slobodna baza jedinjenja 1 je imala IC50od ≤ 300 nM sa selektivnošću JAK2/JAK1 od > 10 pri 1 mM ATP.

Primer B. Ćelijska ispitivanja

[0266] Ćelijske linije raka koje zavise od citokina, a time i transdukcije JAK/STAT signala, za rast, mogu biti postavljene na 6000 ćelija po ležišta (format ploče od 96 ležista) u RPMI 1640, 10% FBS i 1 nG/mL odgovarajućeg citokina. Ovde data jedinjenja se dodaju ćelijama u DMSO/medijumu (konačna

4

koncentracija 0,2% DMSO) i inkubiraju 72 sata na 37 °C, 5% CO2. Efekat jedinjenja na vitalnost ćelija je procenjen korišćenjem testa CellTiter-Glo Luminescent Cell Viability Assay (Promega) nakon čega sledi kvantitacija sa TopCount (Perkin Elmer, Boston, MA). Potencijalni neciljani efekti jedinjenja mereni su paralelno korišćenjem ćelijske linije koja nije vođena JAK sa istim očitavanjem testa. Svi eksperimenti se obično izvode u duplikatu.

[0267] Gore navedene ćelijske linije se takođe mogu koristiti za ispitivanje efekata ovde datih jedinjenja na fosforilaciju JAK kinaza ili potencijalnih supstrata koji se nalaze u nizvodnom toku kao što su STAT proteini, Akt, Shp2 ili Erk. Ovi eksperimenti se mogu izvesti citokinskim gladovanjem preko noći, nakon čega sledi kratka predinkubacija sa jedinjenjem (2 sata ili manje) i stimulacija citokina od približno 1 sat ili manje. Proteini se zatim ekstrahuju iz ćelija i analiziraju tehnikama poznatim stručnjacima u ovoj oblasti, uključujući Western blotting ili ELISA koristeći antitela koja mogu razlikovati fosforilovan i ukupni protein. Ovi eksperimenti mogu da koriste normalne ćelije ili ćelije raka za istraživanje aktivnosti jedinjenja na biologiju preživljavanja tumorskih ćelija ili na medijatore inflamatorne bolesti. Na primer, što se tiče poslednjeg, citokini kao što su IL-6, IL-12, IL-23 ili IFN mogu da se koriste da stimulišu aktivaciju JAK što dovodi do fosforilacije STAT proteina i potencijalno u transkripcionim profilima (procenjeno linijskom ili qPCR tehnologiju) ili proizvodnju i/ili sekreciju proteina, kao što je IL-17. Sposobnost jedinjenja da inhibiraju ove efekte posredovane citokinom može se meriti primenom tehnika poznatim prosečnom stručnjaku.

[0268] Jedinjenja koja su ovde data mogu se takođe testirati u ćelijskim modelima dizajniranim da procene njihovu moć i aktivnost na mutantne JAK, na primer, mutacija JAK2V617F pronađena u mijeloidnim proliferativnim poremećajima. Ovi eksperimenti često koriste hematološke ćelijske linije zavisne od citokina (npr. BaF/3) u kojima su JAK kinaze divljeg tipa ili mutirane ektopično eksprimirane (James, C., et al. Nature 434:1144-1148; Staerk, J., et al. JBC 280:41893-41899). Krajnje tačke uključuju efekte jedinjenja na preživljavanje ćelija, proliferaciju i fosforilaciju JAK, STAT, Akt ili Erk proteina.

[0269] Jedinjenja koja su ovde data mogu se proceniti na njihovu aktivnost inhibiranja proliferacije T-ćelija. Kao što je test, može se smatrati drugim testom proliferacije vođen citokinom (tj. JAK) i takođe pojednostavljenim testom supresije ili inhibicije imunološke aktivacije. Sledi kratak pregled kako se takvi eksperimenti mogu izvesti. Mononuklearne ćelije periferne krvi (PBMC) se pripremaju iz uzoraka pune krvi čoveka korišćenjem Ficoll Hypaque metode separacije, a T-ćelije (frakcija 2000) se mogu dobiti iz PBMC-a elutriacijom. Sveže izolovane humane T-ćelije se mogu održavati u medijumu kulture (RPMI 1640 dopunjen sa 10% fetalnim goveđim serumom, 100 U/ml penicilina, 100 µg/ml streptomicina) pri gustini od 2 × 10<6>ćelija/ml na 37 °C do 2 dana. Za analizu proliferacije ćelija stimulisane sa IL-2, T-ćelije se prvo tretiraju fitohemaglutininom (PHA) u konačnoj koncentraciji od 10 µg/mL tokom 72 sata. Nakon jednog ispiranja sa PBS, 6000 ćelija/ležištu je naneto na ploče sa 96 ležišta i tretirano jedinjenjima koja su ovde data u različitim koncentracijama u medijumu kulture u prisustvu 100 U/mL humanog IL-2 (ProSpec-Tany TechnoGene; Rehovot, Israel). Ploče su inkubirane na 37 °C tokom 72 h, a indeks proliferacije je procenjen korišćenjem CellTiter-Glo luminescentnih reagensa prema protokolu koji je predložila fabrika (Promega; Medison, WI).

Primer C. In vivo anti-tumorska efikasnost

[0270] Jedinjenja koja su ovde data mogu se proceniti na modelima ksenotransplantata humanog tumora kod imunokompromitovanih miševa. Na primer, tumorogena varijanta ćelijske linije plazmacitoma INA-6 može se koristiti za inokulaciju SCID miševa potkožno (Burger, R., et al. Hematol J.

2:42-53, 2001). Životinje koje nose tumor mogu se zatim randomizirati u grupe za lečenje lekom ili vehikulumom, a različite doze ovde datih jedinjenja mogu se administrirati bilo kojim od uobičajenih puteva uključujući oralnu, i.p. ili kontinuiranu infuziju korišćenjem implantabilnih pumpi. Rast tumora

4

se prati tokom vremena pomoću čeljusti. Dalje, uzorci tumora mogu biti sakupljeni u bilo kom trenutku nakon početka tretmana za analizu kao što je gore opisano (Primer B) da bi se procenili efekti jedinjenja na aktivnost JAK i nizvodne signalne puteve. Pored toga, selektivnost jedinjenja se može proceniti korišćenjem modela tumora ksenotransplantata koji su vođeni drugim poznatim kinazama (npr. Bcr-Abl) kao što je K562 model tumora.

Primer D. Test odložene kontaktne preosetljivosti kod miševa

[0271] Jedinjenja koja su ovde data takođe mogu da se testiraju na njihovu efikasnost (inhibiranja JAK ciljeva) u modelu testa odložene preosetljivosti kod miševa vođenom T-ćelijama. Reakcija odloženog tipa preosetljivosti (DTH) u kontaktu sa kožom miša smatra se validnim modelom kliničkog kontaktnog dermatitisa i drugih imunoloških poremećaja kože posredovanih T-limfocitima, kao što je psorijaza (Immunol Today. 1998 Jan;19(1):37-44). Mišji DTH ima više karakteristika sa psorijazom, uključujući imuni infiltrat, prateći porast inflamatornih citokina i hiperproliferaciju keratinocita. Dalje, mnoge klase agenasa koji su efikasni u lečenju psorijaze u klinici su takođe efikasni inhibitori DTH odgovora kod miševa (Agents Actions.1993 Jan;38(1-2):116-21).

[0272] Dana 0 i 1, Balb/c miševi su senzibilisani lokalnom primenom na njihov obrijani stomak antigena 2,4,dinitro-fluorobenzen (DNFB). Petog dana merena je debljina ušiju pomoću inženjerskog mikrometra. Ovo merenje je snimano i koristi kao osnovna linija. Oba uha životinja se zatim izazivaju lokalnom primenom DNFB sa ukupno 20 µL (10 µL na unutrašnjoj ušnoj kosti i 10 µL na spoljašnjoj ušnoj kosti) u koncentraciji od 0,2%. Dvadeset četiri do sedamdeset dva sata nakon izazova, ponovo se mere uši. Tretman ovde navedenim jedinjenjima se daje tokom faze senzibilizacije i izazivanja (dan -1 do dan 7) ili pre i tokom faze izazivanja (obično popodne 4. do 7. dana). Tretman ispitivanim jedinjenjima (u različitim koncentracijama) se administrira ili sistemski ili lokalno (topikalna primena tretmana na uši). Efikasnost test jedinjenja je naznačena smanjenjem otoka uha u poređenju sa situacijom bez tretmana. Ispitivano jedinjenje koje izaziva smanjenje od 20% ili više smatra se efikasnim. U nekim eksperimentima, miševi su izazvani, ali nisu senzibilisani (negativna kontrola).

[0273] Inhibicijski efekat (inhibiranje aktivacije JAK-STAT puteva) ovde navedenih jedinjenja može se potvrditi imunohistohemijskom analizom. Aktivacija JAK-STAT puta(outeva) dovodi do formiranja i translokacije funkcionalnih faktora transkripcije. Dalje, influks imunih ćelija i povećana proliferacija keratinocita takođe treba da obezbede jedinstvene promene profila ekspresije u uhu koje se mogu istražiti i kvantifikovati. Delovi uha fiksirani u formalinu i parafinu (sakupljeni nakon faze izazivanja u DTH modelu) su podvrgnuti imunohistohemijskoj analizi korišćenjem antitela koje je u specifičnoj interakciji sa fosforilatom STAT3 (klon 58E12, Cell Signaling Technologies). Mišje uši se tretiraju ovde navedenim jedinjenjima, vehikulumom ili deksametazonom (klinički efikasan tretman za psorijazu), ili bez ikakvog lečenja, u DTH modelu radi poređenja. Ispitivana jedinjenja i deksametazon mogu da izazovu slične transkripcione promene i kvalitativno i kvantitativno, i ispitivana jedinjenja i deksametazon mogu da smanje broj infiltrirajućih ćelija. I sistemska i lokalna administraciaj ispitivanih jedinjenja može proizvesti inhibicione efekte, tj. smanjenje broja infiltrirajućih ćelija i inhibiciju transkripcionih promena..

Primer E. In vivo antiinflamatorna aktivnost

[0274] Jedinjenja koja su ovde data mogu se proceniti u modelima glodara ili ne-glodara koji su dizajnirani da repliciraju pojedinačni ili složeni inflamatorni odgovor. Na primer, modeli artritisa kod glodara mogu se koristiti za procenu terapeutskog potencijala jedinjenja koja se doziraju preventivno ili terapeutski. Ovi modeli uključuju, ali nisu ograničeni na, artritis izazvan kolagenom kod miševa ili pacova, artritis izazvan adjuvansom kod pacova i artritis izazvan antitelom kolagena. Autoimune bolesti uključujući, ali ne ograničavajući se na multiplu sklerozu, dijabetes melitus tipa I, uveoretinitis, tiroditis, mijasteniju gravis, imunoglobulinske nefropatije, miokarditis, senzibilizaciju disajnih puteva (astmu), lupus ili kolitis takođe se mogu koristiti za procenu terapijskog potencijala jedinjenja koja su ovde data. Ovi modeli su dobro uspostavljeni u istraživačkoj zajednici i poznati su stručnjacima u ovoj oblasti (Current Protocols in Immunology, Vol 3., Coligan, J.E. et al, Wiley Press.; Methods in Molecular Biology: Vol.225, Inflammation Protocols., Winyard, P.G. and Willoughby, D.A., Humana Press, 2003.).

Primer F. Životinjski modeli za lečenje suvog oka, uveitisa i konjuktivitisa

[0275] Agensi se mogu proceniti u jednom ili više pretkliničkih modela suvog oka poznatih stručnjacima, uključujući, ali ne ograničavajući se na, model suzne žlezde zečijeg konkavalina A (ConA), skopolaminski model miša (subkutani ili transdermalni), botulinum model mišje suzne žlezde ili bilo koji od brojnih spontanih autoimunih modela glodara koji rezultiraju disfunkcijom žlezde oka (npr. NOD-SCID, MRL/lpr, or NZB/NZW) (Barabino et al., Experimental Eye Research 2004, 79, 613-621 and Schrader et al., Developmental Opthalmology, Karger 2008, 41, 298-312). Krajnje tačke u ovim modelima mogu uključivati histopatologiju očnih žlezda i oka (rožnjača, itd.) i verovatno klasični Širmerov test ili njegove modifikovane verzije (Barabino et al.) koji mere proizvodnju suza. Aktivnost se može proceniti doziranjem na više načina primene (npr. sistemski ili lokalni) koji mogu započeti pre ili nakon postojanja bolesti koja se može meriti.

[0276] Agensi se mogu proceniti u jednom ili više pretkliničkih modela uveitisa poznatih stručnjacima u ovoj oblasti. Ovo uključuje, ali nije ograničeno na, modele eksperimentalnog autoimunog uveitisa (EAU) i uveitisa izazvanog endotoksinom (EIU). EAU eksperimenti se mogu izvoditi na zečevima, pacovima ili miševima i mogu uključivati pasivnu ili aktivnu imunizaciju. Na primer, bilo koji od brojnih antigena ili retinalnih antigena može da se koristi za senzibilizaciju životinja na relevantan imunogen nakon čega se životinja može inficirati sa istim antigenom. EIU model je akutniji i uključuje lokalnu ili sistemsku primenu lipopolisakarida u subletalnim dozama. Krajnje tačke i za EIU i za EAU modele mogu uključivati fundoskopski pregled, histopatologiju između ostalog. Ove modele je pregledala Smith et al. (Immunology and Cell Biology 1998, 76, 497-512).

[0277] Aktivnost se procenjuje doziranjem na više načina administracije (npr. sistemski ili lokalni) koji mogu započeti pre ili nakon postojanja bolesti koja se može meriti. Neki gore navedeni modeli mogu takođe razviti skleritis/episkleritis, horioditis, ciklitis ili iritis i stoga su korisni u istraživanju potencijalne aktivnosti jedinjenja za terapijski tretman ovih bolesti.

[0278] Agensise takođe mogu proceniti u jednom ili više pretkliničkih modela konjuktivitisa poznatih stručnjacima u ovoj oblasti. Ovo uključuje, ali nije ograničeno na, modele glodara koji koriste zamorca, pacova ili miša. Modeli zamorčića uključuju one koji koriste aktivnu ili pasivnu imunizaciju i/ili protokole imunog izazova sa antigenima kao što su ovalbumin ili ambrozija (pregledao Groneberg, D.A., et al., Allergy 2003, 58, 1101-1113). Modeli pacova i miša su slični u opštem dizajnu onima u zamorcima (takođe pregledao Groneberg). Aktivnost se može proceniti doziranjem na više načina primene (npr. sistemski ili lokalni) koji mogu započeti pre ili nakon postojanja merljive bolesti. Krajnje tačke za takve studije mogu uključivati, na primer, histološku, imunološku, biohemijsku ili molekularnu analizu očnih tkiva kao što je konjuktiva.

Primer G. In vivo zaštita kostiju

[0279] Jedinjenja koja su ovde data mogu se proceniti u različitim pretkliničkim modelima osteopenije, osteoporoze ili resorpcije kostiju poznatih stručnjacima u ovoj oblasti. Na primer, glodari sa ovariektomijom mogu se koristiti za procenu sposobnosti jedinjenja da utiču na znakove i markere remodeliranja kostiju i/ili gustine (W.S.S. Jee and W. Yao, J Musculoskel. Nueron. Interact., 2001, 1(3),

1

193-207). Alternativno, gustina i arhitektura kostiju mogu se proceniti kod glodara koji su tretirani kontrolom ili jedinjenjem u modelima osteopenije izazvane terapijom (npr. glukokortikoidima) (Yao, et al. Arthritis and Rheumatism, 2008, 58(6), 3485-3497; i id.58(11), 1674-1686). Pored toga, efekti ovde datih jedinjenja na resorpciju i gustinu kostiju mogu se proceniti na modelima artritisa kod glodara o kojima se raspravljalo gore (Primer E). Krajnje tačke za sve ove modele mogu da variraju, ali često uključuju histološke i radiološke procene, kao i imunohizotologiju i odgovarajuće biohemijske markere remodeliranja kosti.

Primer H. S100A9 transgeni mišji model

[0280] Prethodno je pokazano da S100A9 transgeni miševi pokazuju akumulaciju MDSC u koštanoj srži praćenu razvojem progresivnih višelinijskih citopenija i citološke displazije slične MDS. Dalje, rano ubrzano sazrevanje MDSC bilo tretmanom sve trans-retinoinskom kiselinom ili prekidom signala CD33 signala, aktivnog imunoreceptora na bazi tirozina aktivacije aktivacionog motiva koji nosi (ITAM-bearing) adapter protein (DAP12), koji je spasio hematološki fenotip i ublažio bolest. Ovaj sistem može da bude koristan za testiranje efekata na inhibiciju JAK1 na bolest nalik MDS-u u pretkliničkom modelu J. Clin. Invest., 123(11):4595-4611 (2013). Shodno tome, JAK1 selektivni inhibitor se dozira oralnom sondom. Praćena je sposobnost jedinjenja da smanji citopenije i citološku displaziju uočene kod S100A9 transgenih miševa.

2

Claims (33)

1. Patentni zahtevi 1. Postupak dobijanja

   slobodna baza jedinjenja 1 ili njegove soli, koji obuhvata reakciju

   pri čemu se dobija slobodna baza jedinjenja 1, ili njegova so.
2. 2. Postupak prema zahtevu 1, u kome reakcija jedinjenja 1x sa jedinjenjem 2x se odvija u prisustvu 1,8-diazabiciclo[5,4.0]undek-7-ena (DBU) i komponente organskog rastvarača; opcionalno, gde komponenta organskog rastvarajuča sadrži dimetilformamid (DMF).
3. 3. Postupak prema zahtevu 1 ili 2, u kojem: (A) reakcija jedinjenja 1x sa jedinjenjem 2x se odvija na temperaturi od oko 50 °C do oko 60 °C; ili (b) reakcija jedinjenja 1x sa jedinjenjem 2x se odvija na temperaturi od oko 60 °C; kada se termin „oko“ odnosi na plus ili minus 10% vrednosti.
4. 4. Postupak prema bilo kom zahtevu 1 do 3, u kojoj fosfatna so jedinjenja 1, koja je dobijena prema postupku koji obuvhata reakciju slobodne baze jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom pri čemu se dobija

   opciono gde reakcija slobodne baze jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom se odvija u prisustvu komponente rastvarača; dalje opcionalno gde se komponenta rastvarača sastoji od metanola, izopropanola ili njegove smeše.
5. 5. Postupak prema zahtevu 4, u kojem: (a) reakcija slobodne baze jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom seodvija na temperaturi od oko 40 °C do oko 70 °C; (b) reakcija slobodne baze jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom se odvija na temperaturi od oko 45 °C do oko 55 °C; ili (c) reakcija slobodne baze jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom se odvija na temperaturi od oko 50 °C; pri čemu se termin „oko“ odnosi na plus ili minus 10% vrednosti.
6. 6. Postupak prema bilo kom od zahteva 4 ili 5, u kojem fosforna kiselina je vodeni rastvor od oko 85 tež.% fosforne kiseline; pri čemu se termin „oko“ odnosi na plus ili minus 10% vrednosti.
7. 7. Postupak prema bilo kom od zahteva 4 do 6, u kome reakcija slobodne baze jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom dalje obuhvata dodavanje druge komponente rastvarača u reakcionu smešu; opciono, gde druga komponenta rastvarača obuhvata n-heptan.
8. 8. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 7, dalje obuhvata dobijanje jedinjenja 2x postupkom koji se sastoji od reakcije

   sa bazom; po izboru gde (a) baza je NaOH; i/ili (b) reakcija jedinjenja 2x HCl sa bazom se odvija na temperaturi od oko 15 °C do oko 18 °C; pri čemu se termin „oko“ odnosi na plus ili minus 10% vrednosti. 4
9. 9. Postupak iz zahteva 8, koji dalje obuhvata pripremu jedinjenja 2x HCl postupkom koji obuhvata reagkciju

   sa hlorovodoničnom kiselinom; opciono, gde: (a) reakcija jedinjenja 2b sa hlorovodoničnom kiselinom se odvija u prisustvu komponente organskog rastvarača; dalje opcionalno gde se komponenta organskog rastvarajuča obuhvata od 2-propanol; i/ili (b) reakcija jedinjenja 2b sa hlorovodoničnom kiselinom se odvija na temperaturi od oko 60 °C do oko 65 °C; pri čemu se termin „oko“ odnosi na plus ili minus 10% vrednosti.
10. 10. Postupak iz zahteva 9, koji dalje obuhvata pripremu jedinjenja 2b postupkom koji obuhvata reakciju

    po izboru gde se reakcija jedinjenja 2a sa 4-brom-3,5-dimetilpirazolom pdvija u prisustvu K2HPO4, komponente rsatvarača i kompleksa paladijuma; opcionalno gde: (a) komponenta rastvarača obuhvata 1-propanol, vodu ili njihovu smešu; ili (b) kompleks paladijuma je [1,1'-bis(di-terc-butilfosfino)ferocen]dihlorpaladijum(II) (PD-118).
11. 11. Postupak zahteva 10, u kojem: (a) reakcija jedinjenja 2a sa 4-brom-3,5-dimetilpirazolom se odvija na temperaturi od oko 80°C do oko 100°C; ili (b) reakcija jedinjenja 2a sa 4-brom-3,5- dimetilpirazolom se odvija na temperaturi od oko 90 °C; pri čemu se termin „oko“ odnosi na plus ili minus 10% vrednosti.
12. 12. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 7, koji se dalje sastoji od pripreme jedinjenje 2x prema procesu koji obuhvata: reakciju

    reakcija jedinjenja 2b sa hlorovodoničnom kiselinom pri čemu se formira

    i reakciju jedinjenja 2x HCl sa bazom pri čemu se formira jedinjenje 2x.
13. 13. Postupak prema bilo kom zahtevu 1 do 12, koji se dalje sastoji od pripreme

    gde se jedinjenje 1x priprema prema procesu koji obuhvata reakciju

    sa dietil-cijanometilfosfonatom u prisustvu baze; opciono gde se reakcija jedinjenja 1c sa dietil cijanometilfosfonatom u prisustvu baze vrši u komponenti organskog rastvarača; dalje opcionalno gde komponenta organskog rastvarača obuhvata tetrahidrofuran, etanol ili njihove smeše.
14. 14. Postupak iz zahteva 13, koji dalje obuhvata pripremu jedinjenja 1c, pri čemu jedinjenje 1c se dobija prema postupku koji obuhvata reakciju

    sa jodbenzen diacetatom i 2,2,6,6-tetrametil-1-piperidiniloksi slobodnim radikalom (TEMPO); opcionalno, gde postupak dalje obuhvata dobijanje jedinjenja 1b, pri čemu jedinjenje 1b je dobijeno prema postupku koji obuhvata reakciju

    u prisustvu DBU-a, dalje po izboru, gde proces obuhvata dobijanje jedinjenja 1a, pri čemu se jedinjenje 1a dobija prema procesu koji obuhvata reakciju

    u prisustvu baze.
15. 15. Postupak bilo kojem od zahteva od 1 do 12, koji se dalje sastoji od dobijanja

    prema postupku koji obuhvata: reakciju

    u prisustvu baze pri čemu se dobija

    reakciju jedinjenja 1a sa

    u prisustvu DBU pri čemu se dobija

    reakciju jedinjenja 1b sa jodbenzen diacetatom i TEMPO pri čemu se dobija

    reakciju jedinjenja 1c sa dietil cijanometilfosfonatom u prisustvu baze pri čemz se dobija jedinjenje 1x.
16. 16. Postupak dobijanja jedinjenja formule A:

    koji obuhvata reakciju 3,5-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazola sa jedinjenjem formule B:

    gde Pg<1>je zaštitna grupa za amin.
17. 17. Postupak iz zahteva 16, u kome Pg<1>je terc-butoksikarbonil.
18. 18. Postupak iz zahteva 16 ili 17, u kome se reakcija vrši u prisustvu 1,8-diazabicikla[5.4.0] undek-7-ena; opciono, gde: (a) se koristi manje od 1 ekvivalenta 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undek-7-ena bazirano na 1 ekvivalentu jedinjenja formule B; ili (b) se koristi oko 0,2 do oko 0,3 ekvivalenta 1,8-diazabiciklo[5,4.0]undek-7-ena bazirano na 1 ekvivalentu jedinjenja formule B; pri čemu se termin „oko“ odnosi na plus ili minus 10% vrednosti.
19. 19. Postupak prema bilo kom od zahteva 16 do 18, u kojem: (a) se koristi oko 1,0 do oko 1,1 ekvivalenta 3,5-dimetil-1H,1'H-4,4'- bipirazola bazirano na 1 ekvivalentu jedinjenja formule B; (b) reakcija se vrši na sobnoj temperaturi; i/ili (c) reakcija 3,5-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazola sa jedinjenjem formule B izvodi se u prisustvu komponente rastvarača; po izboru gde komponenta rastvarača obuhvata dimetil sulfoksid ili komponenta rasvarača obuhvata dimetil sulfoksid i metilen hlorid; pri čemu se termin „oko“ odnosi na plus ili minus 10% vrednosti.
20. 20. Proces prema bilo kom od zahteva 16 do 19, dalje obuhvata uklanjanje zaštite sa jedinjenja formule A da bi se formiralo jedinjenje formule C:

    ili njegova so.
21. 21. Postupak iz zahteva 19, u kom uklanjanje zaštite obuhvata reakciju jedinjenja formule A u prisustvu trialkilsilil halida; opciono gde trialkilsilil halid je trimetilsilil jodid.
22. 22. Postupak iz zahteva 21, u kom se uklanjanje zaštite odvija u prisustvu komponente rastvarača; opciono, gde: (a) komponenta rastvarača obuhvata metilen hlorid; ili (b) komponenta rastvarača obuhvata metilen hlorid i metanol; dodatno po izboru gde se uklanjanje zaštite odvija na sobnoj temperaturi; pri čemu se termin „oko“ odnosi na plus ili minus 10% vrednosti.
23. 23. Postupak iz zahteva 21 ili 22, u kom postupak dalje obuhvata reakciju jedinjenja formule C, ili njegove soli, sa baznim aminom, da bi se formirao slobodni osnovni oblik jedinjenja formule C; opciono, gde: (a) bazni amin je trietilamin; i/ili (b) reakcija jedinjenja formule C, ili njene soli, sa baznim aminom se izvodi u prisustvu komponente rastvarača; opciono gde komponenta rastvarača obuvata metilen hlorid.
24. 24. Postupak iz zahteva 23, koji dalje obuhvata reakciju slobodne baze jedinjenja formule C sa jedinjenjem 1a:

    u prisustvu baze i halogenid alkalinog metala pri čemu se formira jedinjenje 1:

    ili njegova so, opciono, gde baza je: (a) bazni bikarbonat; ili (b) natrijum bikarbonat; dodatno po izboru gde halogenid alkalnog metala je litijum hlorid.
25. 25. Postupak iz zahteva 24, u kom se reakcija izvodi na temperaturi od oko 80°C do oko 90°C; pri čemu se termin „oko“ odnosi na plus ili minus 10% vrednosti.
26. 26. Postupak iz zahteva 24 ili 25, u kom se reakcija oblika slobodne baze jedinjenja formule C sa jedinjenjem 1a vrši u prisustvu komponente rastvarača; opciono, gde: (a) komponenta rastvarača obuhvata dimetil sulfoksid; ili (b) komponenta rastvarača obuhvata dimetil sulfoksid i izopropil acetat.
27. 27. Postupak prema bilo kom od zahteva 24 do 26, u kome postupak dalje obuhvata reakciju jedinjenja 1 sa jakom kiselinom da bi se formirao oblik soli jedinjenja 1.
28. 28. Postupak prema bilo kom od zahteva 24 do 26, dalje obuhvata reakciju jedinjenja 1 sa hlorovodoničnom kiselinom pri čemu se dobija hidrohloridna so jedinjenja 1:
29. 29. Postupak prema zahtevu 28, koji dalje obuhvata reakciju hidrohloridne soli jedinjenja 1 sa baznim bikarbonatom pri čemu se dobija oblik slobodne baze jedinjenja 1; opciono, gde bazni bikarbonat je kalijum bikarbonat.
30. 30. Postupak prema zahtevu 29, koji se dalje sastoji od reakcijeoblika slobodne baze jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom pri čemu se dobija fosfatna so jedinjenja 1: 1

    opciono gde se reakcija izvodi na sobnoj temperaturi; pri čemu se termin „oko“ odnosi na plus ili minus 10% vrednosti.
31. 31. Postupak prema zahtevu 30, u kome se reakcija slobodne bazne jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom vrši u prisustvu rastvarača; opciono, gde: (a) komponenta rastvarača sadrži vodu; ili (b) komponenta rastvarača oduhvata vodu i izopropil alkohol.
32. 32. Postupak dobijanja fosforne soli jedinjenja 1:

    koji obuhvata : reakciju 3,5-dimetil-1H,1'H-4,4'-bipirazol sa terc-butil 3-(cijanometilen)azetidin-1-karboksilatom u prisustvu 1,8-diazabiciklo [1.0]undek-7-ena pri čemu se dobija jedinjenje formule A-5,4:

    uklanjanje zaštite jedinjenja formule A-1 da bi dobilo jedinjenje Formule C-1: 2

    ili njegove soli; reakciju jedinjenja formule C-1 sa trietilaminom pri čemu se dobija oblik slobodne baze jedinjenja formule C-1; reakciju slobodnogo oblika baze jedinjenja formule C-1 sa jedinjenjem 1a:

    u prisustvu natrijum bikarbonata i litijum-hlorida za formiranje jedinjenja 1:

    reakciju jedinjenja 1 sa hlorovodoničnom kiselinom pri čemu se dobija hloridna so jedinjenja 1:

    reakciju hidrohloridne sloi jedinjenja 1 sa kalijum bikarbonom pri čemu se dobija oblik slobodne baza jedinjenja 1; i reakciju oblika slobodne baze jedinjenja 1 sa fosfornom kiselinom pri čemu se dobija fosfatna so jedinjenja 1.
33. 33. Postupak iz zahteva 30-32, koji se dalje sastoji od izolovanja fosfatne soli jedinjenja; opciono, gde: (a) fosfatna so jedinjenja1 se izoluje rekristalizacijom; (b) fosfatna so jedinjenja 1 se izoluje rekristalizacijom iz smeše metanola, izopropanola i metilcikloheksana. 4