RS64452B1

RS64452B1 - Aparat za komunikaciju i način komunikacije

Info

Publication number: RS64452B1
Application number: RS20230675A
Authority: RS
Inventors: Zhongbin Qin
Original assignee: Sony Group Corp
Priority date: 2013-06-18
Filing date: 2014-06-16
Publication date: 2023-09-29
Also published as: CN113411851A; AU2018247332A1; BR112015031472A2; KR20210021132A; CN113411852B; JP2019176495A; BR112015031472B1; CN113411851B; JP6816791B2; EP3767996B1; EP3767996A2; RU2016101181A3; EP3402245B1; KR20160021184A; EP3767996A3; RU2677693C2; EP3011774B1; RU2016101181A; US10420000B2; KR102219052B1

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Obelodanjivanje se generalno odnosi na tehničku oblast komunikacije, posebno na prvu baznu stanicu, drugu baznu stanicu i komunikacioni terminal. Preciznije, obelodanjivanje se odnosi na promenu komunikacije između baznih stanica i komunikacionog terminala.

STANJE TEHNIKE

[0002] U komunikacionim tehnikama kao što je tehnika trajne evolucije (napredna), postoji metoda za promenu bazne stanice koja komunicira sa komunikacionim terminalom.

Generalno, prilikom primopredaje bazne stanice, potrebno je prekinuti vezu između komunikacionog terminala i originalne bazne stanice (tj. izvorne bazne stanice) i uspostaviti vezu sa novom baznom stanicom (tj. odredišnom baznom stanicom). Naravno, postoji i tehnika meke primopredaje komunikacionog terminala u prethodnom stanju tehnike, pri čemu se komunikacioni terminal privremeno povezuje sa dve bazne stanice u primopredaji, i isključuje vezu sa izvornom baznom stanicom nakon uspostavljanja stabilne komunikacije sa odredišnom baznom stanicom, čime se postiže tehnika nesmetane primopredaje. Pored toga, uređaje prethodnog stanja tehnike opisuju US 2012/002643A1 i BROADCOM CORPORATION: „Mobility for dual connectivity“, 3GPP DRAFT; R2-130990 MOBILITY FOR DUAL CONNECTIVITY, 3RD GENERATION PARTNERSHIP PROJECT (3GPP), MOBILE COMPETENCE CENTRE ; 650, ROUTE DES LUCIOLES; F-06921 Sophia-Antipolis CEDEX ; FRANCE, vol. RAN WG2, no. Chicago, USA; 20130415 - 201304196 April 2013.

SUŠTINA PRONALASKA

[0003] Pronalazak je definisan predmetom nezavisnih patentnih zahteva. Poželjna otelotvorenja su navedena u zavisnim zahtevima.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0004] Gore navedeni i drugi predmeti, karakteristike i prednosti obelodanjivanja mogu biti očigledni upućivanjem na predmet pronalaska i opis njegovih otelotvorenja u vezi sa crtežima. Sadržaj crteža je sledeći:

Slika 1 je dijagram toka koji ilustruje metodu komunikacije u skladu sa prvim otelotvorenjem obuhvaćenim patentiranim pronalaskom;

Slika 2 je šematski dijagram koji ilustruje interakciju signalizacije u metodi komunikacije prema prvom otelotvorenju obuhvaćenom patentiranim pronalaskom; Slike 3A i 3B su šematski dijagrami koji ilustruju postojeću primopredaju bazne stanice u pogledu uplink (uzlazna veza) podataka za kontrast;

Slike 4A i 4B su šematski dijagrami koji ilustruju metodu komunikacije u odnosu na uplink podatke prema drugom primernom otelotvorenju obelodanjivanja;

Slika 5 je šematski dijagram koji ilustruje postojeću primopredaju bazne stanice u pogledu downlink (silazna veza) podataka za kontrast;

Slike 6A i 6B su šematski dijagrami koji ilustruju metodu komunikacije sa prosleđivanjem podataka u odnosu na downlink podatke prema trećem primernom otelotvorenju obelodanjivanja;

Slika 7 je šematski dijagram koji ilustruje metodu komunikacije bez prosleđivanja podataka u odnosu na downlink podatke prema četvrtom primernom otelotvorenju obelodanjivanja;

Slike 8A, 8B, 8C i 8D su blok dijagrami koji ilustruju aparat za komunikaciju prema petom primernom otelotvorenju obelodanjivanja;

Slika 9 je blok dijagram koji ilustruje hardversku konfiguraciju prema šestom primernom otelotvorenju obelodanjivanja; i

Slika 10 je šematski dijagram koji ilustruje situaciju vezanu za metodu komunikacije za promenu bazne stanice koja komunicira sa komunikacionim terminalom.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0005] Otelotvorenja obelodanjivanja biće opisana u nastavku u vezi sa slikama.

[0006] Opis će biti izvršen sledećim redosledom.

1. Prvo otelotvorenje prema patentiranom pronalasku

2. Drugo primerno otelotvorenje obelodanjivanja

3. Treće primerno otelotvorenje obelodanjivanja

4. Četvrto primerno otelotvorenje obelodanjivanja

5. Peto primerno otelotvorenje obelodanjivanja

6. Šesto primerno otelotvorenje obelodanjivanja

1. Prvo otelotvorenje obelodanjivanja

[0007] U daljem tekstu, prvo otelotvorenje obelodanjivanja biće opisano u vezi sa slikama 1, 2 i 10.

[0008] Prvo, slika 10 ilustruje situaciju vezanu za metodu komunikacije za promenu bazne stanice koja komunicira sa komunikacionim terminalom.

[0009] U sistemu prikazanom na slici 10, komunikacioni terminal 100 može se povezati sa osnovnom mrežom 400 ne samo preko prve bazne stanice 200, već i preko druge stanice 300, a može se istovremeno povezati i sa osnovnom mrežom 400 i preko prve bazne stanice 200 i preko druge stanice 300.

[0010] Treba napomenuti da se prva bazna stanica 200 i druga stanica 300 mogu povezati na osnovnu mrežu 400 putem istog mrežnog prolaza ili različitih mrežnih prolaza. Ovde, osnovna mreža 400 može biti Internet, intranet ili druga pogodna mreža.

[0011] Treba napomenuti da prva bazna stanica 200 prikazana na slici 10 može biti makro bazna stanica, a druga bazna stanica 300 može biti mikro bazna stanica. Međutim, prva bazna stanica 200 i druga stanica 300 mogu biti bazne stanice drugog odgovarajućeg tipa. Što se tiče otelotvorenja pronalaska, pokrivenost prve bazne stanice 200 i pokrivenost druge stanice 300 se preklapaju. Poželjno je da je pokrivenost druge stanice 300 sadržana u pokrivenosti prve bazne stanice 200.

[0012] Prva bazna stanica 200 i druga stanica 300 mogu raditi u skladu sa istim protokolom ili različitim protokolima. Protokoli prve bazne stanice 200 i druge stanice 300 mogu se na odgovarajući način izabrati između sledećih: LTE(-A) FDD (Frequency Division Duplex – Dvosmerni prenos podelom frekvencije), LTE(-A) TDD (Time Division Duplex – Dvosmerni prenos podelom vremena), WiFi (Wireless Fidelity – bežična mreža), WCDMA/TD-SCDMA/HSPA/HSPA+ (Wideband Code Division Multiple Access/ Time Division-Synchronous Code Division Multiple Access/ High Speed Package Access/ High Speed Package Access+), CDMA/EV-DO (Code Division Multiple Access/Evolution-Data Only), WiMAX (World Interoperability for Microwave Access).

[0013] Slika 1 ilustruje metodu komunikacije prema prvom otelotvorenju obelodanjivanja, koji se koristi za promenu bazne stanice koja komunicira sa komunikacionim terminalom. Način komunikacije počinje od koraka S101 i nastavlja se na korak S103.

[0014] U koraku S103, kada komunikacioni terminal 100 komunicira sa prvom baznom stanicom 200, određuje se način promene komunikacije između prve bazne stanice 200 i komunikacionog terminala 100 i komunikacije između druge bazne stanice 300 i komunikacionog terminala 100, bar na osnovu rezultata merenja signala druge bazne stanice 300 iz komunikacionog terminala 100. Zatim se proces nastavlja na korak S105.

[0015] Treba napomenuti da su frekventni opsezi prve bazne stanice 200 i druge bazne stanice 300 različiti. Stoga, kada komunikacioni terminal 100 komunicira i sa prvom baznom stanicom 200 i sa drugom baznom stanicom 300, može se dobiti više frekvencijskog opsega.

[0016] U koraku S 105, u slučaju da rezultat merenja ispunjava unapred određeni uslov, prva bazna stanica 200 i druga bazna stanica 300 obavljaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosača.

[0017] Unapred određeno stanje može se postaviti u skladu sa praktičnom situacijom. Na primer, kada komunikacioni terminal 100 ne može da dobije potreban frekvencijski opseg samo povezivanjem sa prvom baznom stanicom 200 ili samo povezivanjem sa drugom baznom stanicom 300, potreban mu je komunikacioni terminal 100 za povezivanje i sa prvom baznom stanicom 200 i sa drugom baznom stanicom 300. Ili, kada je deo saobraćaja komunikacionog terminala 100 prilagođen za komunikaciju preko prve bazne stanice 200 i drugi deo saobraćaja komunikacionog terminala 100 prilagođen za komunikaciju preko druge bazne stanice 300, potreban mu je i komunikacioni terminal 100 za povezivanje i sa prvom baznom stanicom 200 i sa drugom baznom stanicom 300.

[0018] Zatim se proces nastavlja na korak S107 i završava se na koraku S107.

[0019] U daljem tekstu, signalna interakcija izvedena na kontrolnoj ravni komunikacionom metodom prema prvom otelotvorenju obelodanjivanja biće opisana u vezi sa slikom 2. Treba napomenuti da se metoda komunikacije prema prvom otelotvorenju obelodanjivanja može izvršiti na način koji nije prikazan na slici 2, a način prikazan na slici 2 je samo ilustrativan.

[0020] Na slici 2, šematski je prikazana signalna interakcija između komunikacionog terminala 100, prve bazne stanice 200, druge bazne stanice 300 i osnovne mreže 400.

[0021] Prvo, prva bazna stanica 200 šalje kontrolne informacije za merenje signala druge bazne stanice 300 komunikacionom terminalu 100 (201). Treba napomenuti da se u ovom trenutku uplink i downlink paketi podataka prenose samo između komunikacionog terminala 100 i prve bazne stanice 200 i između prve bazne stanice 200 i osnovne mreže 400. Paket podataka ovde može biti IP (Internet protokol) paket podataka.

[0022] Kao odgovor na kontrolne informacije koje je poslala prva bazna stanica 200, komunikacioni terminal 100 šalje rezultat merenja prvoj baznoj stanici 200 (202).

[0023] Nakon prijema rezultata merenja koji je vraćen komunikacionim terminalom 100, prva bazna stanica 200 određuje da li prva bazna stanica 200 i druga bazna stanica 300 obavljaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosača.

[0024] Ako rezultat merenja ispunjava unapred određeni uslov, prva bazna stanica 200 i druga bazna stanica 300 obavljaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosača.

[0025] Pri čemu, ako prva bazna stanica 200 i druga bazna stanica 300 dele osnovni opseg, prva bazna stanica 200 i druga bazna stanica 300 direktno se povezuju putem optičkih vlakana i komunikacija signala između njih jedva da ima kašnjenje. Stoga se i prva bazna stanica 200 i druga bazna stanica 300 mogu povezati sa komunikacionim terminalom 100 na način agregacije nosača u istoj baznoj stanici. Odnosno, ostali sekundarni nosači se otpremaju preko jednog primarnog nosača, a komunikacija između prve bazne stanice 200 i komunikacionog terminala 100 i komunikacija između druge bazne stanice 300 i komunikacionog terminala 100 ima zajedničku konfiguraciju kontrolne ravni, kao što je konfiguracija protokola kontrole radio resursa (RRC) LTE. Na primer, jedan komunikacioni nosač između prve bazne stanice 200 i komunikacionog terminala 100 može poslužiti kao primarni nosač, a komunikacioni nosači između druge bazne stanice 300 i komunikacionog terminala 100 mogu poslužiti kao sekundarni nosači (sekundarni nosači mogu uključivati i druge komunikacione nosače između prve bazne stanice 200 i komunikacionog terminala 100), a odgovarajući sekundarni nosači mogu biti otpremljeni preko primarnog nosača.

[0026] Pored toga, u slučaju da prva bazna stanica 200 i druga bazna stanica 300 ne dele osnovni opseg, komunikacija između prve bazne stanice 200 i druge bazne stanice 300 mora se izvršiti preko glavne mreže koja nije direktna veza optičkim vlaknima i ima veće kašnjenje. Komunikacionim nosačima između prve bazne stanice 200 i komunikacionog terminala 100 je teško da otpreme komunikacione nosače između druge bazne stanice 300 i komunikacionog terminala 100. Stoga se i prva bazna stanica 200 i druga bazna stanica 300 mogu povezati sa komunikacionim terminalom 100 na način agregacije nosača u istoj baznoj stanici.

[0027] U slučaju da prva bazna stanica 200 i druga bazna stanica 300 ne dele osnovni opseg, komunikacija između komunikacionog terminala 100 i prve bazne stanice 200 i komunikacija između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300 mogu respektivno imati konfiguraciju protokola nezavisne kontrolne ravni, a postoje i nezavisni primarni nosači respektivno u komunikaciji između komunikacionog terminala 100 i prve bazne stanice 200 i komunikaciji između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300. Upravljanje kontrolama sekundarnih nosača prve bazne stanice 200 i druge bazne stanice 300 i podešavanja primarnih nosača prve bazne stanice 200 i druge bazne stanice 300 mogu se vršiti metodom agregacije nosača unutar lokacije.

[0028] Pored toga, kada se prva bazna stanica 200 i druga bazna stanica 300 povežu sa komunikacionim terminalom 100, najmanje jedna od sledećih operacija može se izvršiti na odgovarajućim primarnim nosačima prve bazne stanice 200 i druge bazne stanice 300: prenos podataka odgovarajućih konfiguracija protokola kontrolne ravni, prenos uplink kontrolnog kanala, merenja mobilnosti i otkazivanja bežične veze.

[0029] Gore navedeno određivanje izvršeno na strani prve bazne stanice 200 označeno je sa 203 na slici 2. Konkretno, proces može izvoditi prva bazna stanica 200 per se, ili komunikacioni aparat ili njegova funkcionalna jedinica za promenu bazne stanice koja komunicira sa komunikacionim terminalom na strani prve bazne stanice 200, kao što je jedinica osnovnog opsega (BBU) na koju se prva bazna stanica 200 povezuje, ili druga odgovarajuća funkcionalna jedinica.

[0030] Nakon toga, prva bazna stanica 200 šalje zahtev u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300 koje se povezuju sa komunikacionim terminalom 100 (204). U zahtevu se vidi da se nakon uspostavljanja komunikacije između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300 i dalje održava komunikacija između komunikacionog terminala 100 i prve bazne stanice 200. Na primer, informacije o interakciji između čvorova u 3GPP TS36.331 mogu se poboljšati, tako da se navedena signalizacija može uključiti u informacije o interakciji između čvorova. U drugim situacijama kao što je WiFi, druge informacije o interakciji između čvorova takođe mogu biti poboljšane. Stručnjaci u ovoj oblasti treba da razumeju da proces može da izvrši prva bazna stanica 200 per se, ili njen komunikacioni aparat ili funkcionalna jedinica za promenu bazne stanice koja komunicira sa komunikacionim terminalom, ili druga odgovarajuća funkcionalna jedinica. Drugim rečima, funkcionalna jedinica koja obavlja gornji proces može biti deo prve bazne stanice 200 ili funkcionalna jedinica nezavisna od prve bazne stanice 200.

[0031] Na strani druge bazne stanice 300 određuje se da li prva bazna stanica 200 i druga bazna stanica 300 obavljaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosioca i u odnosu na koji deo saobraćaja komunikacionog terminala 100 druga bazna stanica 300 može da komunicira. Pored toga, drugi odgovarajući proces može se izvršiti i na strani druge bazne stanice 300. Gorenavedeni proces je označen sa 205 na slici 2. Konkretno, proces može izvoditi druga bazna stanica 300 per se, ili komunikacioni aparat ili njegova funkcionalna jedinica za promenu bazne stanice koja komunicira sa komunikacionim terminalom, ili druga odgovarajuća funkcionalna jedinica. Drugim rečima, funkcionalna jedinica koja obavlja gornji proces može biti deo prve bazne stanice 300 ili funkcionalna jedinica nezavisna od prve bazne stanice 300.

[0032] Nakon toga, u slučaju da se utvrdi da druga bazna stanica 300 može da izvrši vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosača, dok komunikacioni terminal 100 održava komunikaciju sa prvom baznom stanicom 200, druga bazna stanica 300 šalje prvoj baznoj stanici 200 potvrdne informacije koje obuhvataju najmanje jedno od: u odnosu na koji deo saobraćaja komunikacionog terminala 100 druga bazna stanica 300 može da komunicira, specifičnu preambulu za direktni pristup, informacije o sistemu novog nosača na kojem komunikacioni terminal 100 komunicira sa drugom baznom stanicom i informacije o konfiguraciji protokola kontrolne ravni za uspostavljanje komunikacije između komunikacionog terminala i druge bazne stanice (206). Na primer, informacije o interakciji između čvorova u 3GPP TS36.331 mogu se poboljšati kako bi se uključila takva signalizacija. U konkretnijem primeru, signalizacija se postiže dodavanjem AS-Config IE informacijama o interakciji koje šalje druga bazna stanica 300 (odredišna bazna stanica) prvoj baznoj stanici 200 (izvorna bazna stanica). AS-Config IE sadrži informacije o konfiguraciji RRC druge bazne stanice 300 (odredišna bazna stanica). U situaciji kao što je WiFi, druge odgovarajuće informacije o interakciji između čvorova mogu se poboljšati. Stručnjaci u ovoj oblasti treba da razumeju da druga bazna stanica 300 takođe može poslati druge informacije za uspostavljanje komunikacije sa komunikacionim terminalom 100 prvoj baznoj stanici 200. Pored toga, stručnjaci u ovoj oblasti treba da razumeju da proces može da izvrši druga bazna stanica 300 per se, ili njen komunikacioni aparat ili funkcionalna jedinica za promenu bazne stanice koja komunicira sa komunikacionim terminalom na strani druge bazne stanice 300, ili druga odgovarajuća funkcionalna jedinica. Drugim rečima, funkcionalna jedinica koja obavlja gornji proces može biti deo druge bazne stanice 300 ili funkcionalna jedinica nezavisna od druge bazne stanice 300.

[0033] Nakon toga, prva bazna stanica 200 šalje drugoj baznoj stanici 300 informacije o potvrdi u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300 koje obavljaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosioca (207). Treba napomenuti da informacije o potvrdi se sastoje od najmanje jednog od: u vezi sa kojim delom saobraćaja komunikacionog terminala 100 druga bazna stanica može da komunicira, specifične preambule za direktni pristup, sistemskih informacija novog nosioca na kojem komunikacioni terminal 100 komunicira sa drugom baznom stanicom 300 i informacija o konfiguraciji protokola kontrolne ravni za uspostavljanje komunikacije između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300. Informacije o rekonfiguraciji RRC veze (RRC Connection Reconfiguration) koje je na komunikacioni terminal 100 poslala prva bazna stanica 200 (izvorna bazna stanica) u 3GPP TS36.331 mogu se poboljšati, tako da informacije o rekonfiguraciji RRC veze sadrže gorenavedene informacije o potvrdi. U situaciji kao što je WiFi, druge odgovarajuće informacije o interakciji između čvorova mogu se poboljšati. Stručnjaci u ovoj oblasti treba da razumeju da potvrdne informacije mogu uključivati i druge informacije za uspostavljanje komunikacije sa komunikacionim terminalom 100. Pored toga, stručnjaci u ovoj oblasti treba da razumeju da proces može da izvrši prva bazna stanica 200 per se, ili njen komunikacioni aparat ili funkcionalna jedinica za promenu bazne stanice koja komunicira sa komunikacionim terminalom na strani prve bazne stanice 200, ili druga odgovarajuća funkcionalna jedinica. Drugim rečima, funkcionalna jedinica koja obavlja gornji proces može biti deo prve bazne stanice 200 ili funkcionalna jedinica nezavisna od prve bazne stanice 200.

[0034] Nakon prijema gorenavedenih informacija o potvrdi, komunikacioni terminal 100 vrši odgovarajući proces (208) kako bi se uspostavila komunikacija sa drugom baznom stanicom 300. Pored toga, na primer, komunikacioni terminal 100 takođe ne može slati nove pakete podataka u vezi sa uplink podacima u podacima za koje je utvrđeno da se prenose preko druge bazne stanice 300 do prve bazne stanice 200 nakon prijema informacija o potvrdi. Takav proces će biti detaljno opisan u narednim otelotvorenjima.

[0035] U procesu 209 uspostavlja se komunikacija između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300. Treba napomenuti da takav proces uspostavljanja komunikacije između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300 može biti isti kao i proces uspostavljanja komunikacije između komunikacionog terminala i odredišne bazne stanice prilikom primopredaje bazne stanice samo u prethodnom stanju tehnike, osim što odredišna bazna stanica treba da utvrdi da li se preambula pristupa koristi za početni pristup i primopredaju prilikom prenosa iz stanja mirovanja u aktivirani status, za početni pristup za agregaciju nosioca unutar lokacije ili za održavanje veza sa obe bazne stanice putem agregacije nosioca između lokacija.

[0036] Nakon uspostavljanja veze između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300, druga bazna stanica 300 šalje osnovnoj mreži 400 informaciju o obaveštenjima u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300 koje obavljaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosioca (210). Nakon toga, u odnosu na downlink podatke u podacima za koje je utvrđeno da će se prenositi kroz drugu baznu stanicu 300, osnovna mreža 400 šalje nove pakete drugoj baznoj stanici 300 umesto prvoj baznoj stanici 200. Osnovna mreža 400 takođe može uvek slati downlink podatke prvoj baznoj stanici 200, a prva bazna stanica 200 može ih proslediti drugoj baznoj stanici 300.

1

[0037] Nakon toga, kao što je prikazano na slici 2, deo uplink i downlink paketa podataka može se prenositi između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300 i između druge bazne stanice 300 i osnovne mreže 400. Pored toga, može se propisati i da je druga bazna stanica 300 odgovorna samo za prijem uplink podataka sa komunikacionog terminala 100 i njihovo slanje u osnovnu mrežu 400, ili je druga bazna stanica 300 odgovorna samo za prijem downlink podataka sa osnovne mreže 400 i njihovo slanje na komunikacioni terminal 100.

[0038] Treba napomenuti da nakon uspostavljanja veze između druge bazne stanice 300 i komunikacionog terminala 100, pošto komunikacioni terminal 100 i dalje održava vezu sa prvom baznom stanicom 200, druga bazna stanica 300 ili osnovna mreža 400 ne moraju da šalju prvoj baznoj stanici 200 informacije koje ukazuju na kraj komunikacije između prve bazne stanice 200 i komunikacionog terminala 100.

[0039] Na gorenavedeni način, komunikacioni terminal 100 koji prvobitno komunicira samo sa prvom baznom stanicom 200 može komunicirati i sa prvom baznom stanicom 200 i sa drugom baznom stanicom 300 na različitim resursima nosioca.

[0040] Pored toga, dodavanjem, modifikacijom i brisanjem resursa nosioca koje koristi komunikacioni terminal 100 može upravljati prva bazna stanica 200 ili druga bazna stanica 300. Saobraćajem koji se obavlja povezivanjem komunikacionog terminala 100 na više baznih stanica kao što su distribucija, varijacije i slično, saobraćaja može upravljati i prva bazna stanica 200 ili druga bazna stanica 300. Pored toga, kao što je gore opisano, kada se pominje da se određeni proces ili određeno upravljanje vrši prvom baznom stanicom 200 ili drugom baznom stanicom 300, može se izvršiti prvom baznom stanicom 200 ili drugom baznom stanicom 300, ili njenim komunikacionim aparatom ili funkcionalnom jedinicom za promenu bazne stanice koja komunicira sa komunikacionim terminalom na strani prve bazne stanice 200 ili na strani druge bazne stanice 300 ili drugom odgovarajućom funkcionalnom jedinicom. Drugim rečima, funkcionalna jedinica koja obavlja navedeni proces može biti deo prve bazne stanice 200 ili druge bazne stanice 300 ili funkcionalna jedinica nezavisna od prve bazne stanice 200 i druge bazne stanice 300.

[0041] Kada je prva bazna stanica 200 makro bazna stanica, a druga bazna stanica 300 mikro bazna stanica, druga bazna stanica 300 je osetljivija na potrošnju energije od prve bazne stanice 200. Potrošnja energije bazne stanice je uvek povezana sa količinom saobraćaja downlink podataka koje bazna stanica šalje korisniku. Stoga, kada komunikacioni terminal 100 vrši prenos podataka na različitim resursima nosioca kroz oboje - prvu baznu stanicu 200 kao makro baznu stanicu i drugu baznu stanicu 300 kao mikro baznu stanicu, downlink saobraćaj od bazne stanice do komunikacionog terminala 100 može uglavnom obavljati prva bazna stanica 200 koja nije mnogo osetljiva na potrošnju energije, a uplink saobraćaj od komunikacionog terminala 100 do bazne stanice može uglavnom obavljati druga bazna stanica 300 koja je osetljiva na potrošnju energije. To je zato što je uticaj uplink saobraćaja od komunikacionog terminala 100 do bazne stanice na potrošnju energije bazne stanice mali. Drugim rečima, kada se utvrdi koji deo saobraćaja komunikacionog terminala 100 obavlja druga bazna stanica 300, uplink podaci imaju prioritet u odnosu na downlink podatke koje će obavljati druga bazna stanica 300.

[0042] Na gorenavedeni način, performanse komunikacije mogu se poboljšati tokom promene bazne stanice koja komunicira sa komunikacionim terminalom 100, čime se bolje obavlja agregacija nosilaca između lokacija.

2. Drugo otelotvorenje obelodanjivanja

[0043] U daljem tekstu, metoda komunikacije prema drugom otelotvorenju obelodanjivanja biće opisana u vezi sa slikama 3A, 3B i 4A, 4B.

[0044] Treba napomenuti da je za drugo do četvrto otelotvorenje obelodanjivanja uglavnom opisan proces ravni podataka, dok je za metod komunikacije prema prvom otelotvorenju obelodanjivanja uglavnom opisana signalna interakcija kontrolne ravni.

[0045] Slike 3A i 3B ilustruju šematske dijagrame prosleđivanja uplink podataka u primopredaji postojeće bazne stanice, kako bi se uporedio proces u vezi sa uplink podacima u metodi komunikacije u skladu sa drugim otelotvorenjem obelodanjivanja prikazanog na slici 4.

[0046] Prvo, u postojećoj primopredaji bazne stanice može se klasifikovati u dve vrste besprekorne primopredaje i primopredaje bez gubitaka prema karakteristikama izvršenog saobraćaja. U besprekornoj primopredaji postoji strog zahtev u pogledu vremenskog kašnjenja paketa podataka, a može se prihvatiti određeni stepen gubitka (greške) paketa podataka. U primopredaji bez gubitaka postoji strog zahtev u vezi sa stopom gubitka paketa (stopa greške paketa), a određeni stepen vremenskog kašnjenja paketa podataka može biti prihvaćen.

[0047] Kao što je prikazano na slikama 3A, 3B, komunikacioni terminal treba da otpremi pakete podataka 1, 2, 3, 4, 5, 6,... u osnovnu mrežu. Prilikom primopredaje bazne stanice, komunikacioni terminal 100 je poslao prvoj baznoj stanici 200 pakete podataka 1, 2, 3, 4, 5, pri čemu prva bazna stanica 200 uspešno prima pakete podataka 1, 2, 4 i šalje potvrdu da su paketi podataka 1, 2, 4 primljeni.

[0048] Što se tiče primopredaje bez gubitaka, kao što je prikazano na slici 3A, nakon primopredaje bazne stanice, pošto komunikacioni terminal 100 prekida komunikaciju sa prvom baznom stanicom 200, komunikacioni terminal šalje pakete podataka drugoj baznoj stanici 300 koja je različita od prve bazne stanice 200. Pošto poslednji paket podataka koji je primljen sekvencijalno i uspešno od strane prve bazne stanice 200 je 2, drugim rečima, prvi paket podataka koji nije uspešno poslat na prvu baznu stanicu 200 od strane komunikacionog terminala 100 je 3, komunikacioni terminal 100 počinje da šalje drugoj baznoj stanici 300 pakete podataka iz paketa podataka 3.

[0049] Prva bazna stanica 200 šalje u osnovnu mrežu 400 sekvencijalne pakete podataka 1, 2 koji su uspešno primljeni i vrši prosleđivanje podataka paketa podataka 4 drugoj baznoj stanici 300. Druga bazna stanica 300 šalje u osnovnu mrežu 400 sekvencijalne pakete podataka 3, 4, 5, 6 koji su uspešno primljeni. Time se garantuje da je sekvenca paketa podataka poslata u osnovnu mrežu 400 sa komunikacionog terminala 100 završena, čime se postiže primopredaja bez gubitaka. Treba napomenuti da, što se tiče paketa podataka, pošto prva bazna stanica 200 uspešno prima paket podataka 4 i prosleđuje ga drugoj baznoj stanici 300, komunikacioni terminal 100 može ponovo poslati paket podataka 4 drugoj baznoj stanici 300 (kao što je prikazano na slici 3A), ili ne poslati ponovo paket podataka 4 drugoj baznoj stanici 300, već poslati pakete podataka 3, 5, 6 drugoj baznoj stanici 300.

[0050] Što se tiče nesmetane primopredaje, komunikacioni terminal 100 ne šalje ponovo pakete podataka koji su uspešno poslati kako bi se garantovalo stvarno vreme paketa

1

podataka, stoga, kao što je prikazano na slici 3B, komunikacioni terminal 100 šalje drugoj baznoj stanici 300 pakete podataka 6, 7, 8, 9.

[0051] Prva bazna stanica 200 šalje sekvencijalne pakete podataka 1, 2 uspešno primljene u osnovnu mrežu 400.

[0052] Druga bazna stanica 300 uspešno prima pakete podataka 6, 7, 8, 9 sa komunikacionog terminala 100 i šalje pakete podataka 6, 7, 8, 9 u osnovnu mrežu 400. Time je garantovano u realnom vremenu slanje paketa podataka u osnovnu mrežu 400 sa komunikacionog terminala 100, čime se postiže nesmetana primopredaja.

[0053] Treba napomenuti da se prosleđivanje podataka između baznih stanica LTE protokola generalno postiže putem X2 interfejsa, a komunikacija između bazne stanice i osnovne mreže, tačnije, komunikacija između bazne stanice LTE protokola i mrežnih jedinica osnovne mreže Evolved Packet Core (EPC) postiže se preko S2 interfejsa.

[0054] Pored toga, treba napomenuti da paket podataka koji se ponovo šalje između bazne stanice i osnovne mreže i između druge bazne stanice 300 i komunikacionog terminala 100 nije razmatran u obelodanjivanju. Drugim rečima, u obelodanjivanju pretpostavlja se da je komunikacija podataka između bazne stanice i osnovne mreže i između druge bazne stanice 300 i komunikacionog terminala 100 pouzdana i tačna. Prema obelodanjivanju, stručnjaci u ovoj oblasti mogu primeniti karakteristike otelotvorenja obelodanjivanja na situaciju da se problem ponovnog slanja paketa podataka javlja u komunikaciji podataka između bazne stanice i osnovne mreže i između druge bazne stanice 300 i komunikacionog terminala 100.

[0055] U primeru metode komunikacije prema otelotvorenjima obelodanjivanja, nakon što komunikacioni terminal 100 primi potvrdnu informaciju u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300 kako o obavljanju veze prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosioca, tako i nakon uspostavljanja veze između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300, u pogledu uplink podataka saobraćaja za koji je utvrđeno da se komunicira između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300, komunikacioni terminal 100 može nastaviti sa paketima podataka koji se šalju prvoj baznoj stanici 200, a nakon uspostavljanja veze između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300, komunikacioni terminal 100 može poslati drugoj baznoj stanici 300 nove pakete podataka.

[0056] Konkretno, kao što je prikazano na slikama 4A, 4B, uplink podaci saobraćaja za koji je utvrđeno da se komunicira između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300 uključuju pakete podataka 1, 2, 3, 4, 5, 6,..., pri čemu pre nego što komunikacioni terminal 100 primi potvrdnu informaciju, komunikacioni terminal 100 uspešno šalje prvoj baznoj stanici 200 pakete podataka 1, 2, 3, 4, 5. Prva bazna stanica 200 je uspešno primila samo pakete podataka 1, 2, 4, tako da prva bazna stanica 200 šalje komunikacionom terminalu 100 potvrdnu informaciju da su paketi podataka 1, 2, 4 primljeni.

[0057] U primopredaji bez gubitaka (to jest, u slučaju da se prenosi saobraćaj koji zahteva visoku celovitost podataka), kao što je prikazano na slici 4A, komunikacioni terminal 100 nastavlja pakete podataka koji se šalju na prvu baznu stanicu 200 i pakete podataka koji su poslati na prvu baznu stanicu 200, odnosno komunikacioni terminal 100 ponovo šalje pakete podataka 3 i 5 na osnovu potvrdnih informacija primljenih od prve bazne stanice 200 dok prva bazna stanica 200 ne primi pakete podataka 3, 5 uspešno. Treba napomenuti da komunikacioni terminal 100 ne šalje paket podataka 6 (novi paket podataka nakon utvrđivanja da je izvršena agregacija nosača između lokacija) na prvu baznu stanicu 200.

[0058] Nakon uspostavljanja komunikacije sa drugom baznom stanicom 300, komunikacioni terminal 100 šalje paket podataka 6 i pakete podataka nakon toga drugoj baznoj stanici 300.

[0059] Prva bazna stanica 200 može direktno slati pakete podataka 1, 2, 3, 4, 5 primljene sa komunikacionog terminala 100 u osnovnu mrežu 400.

[0060] U nesmetanoj primopredaji (to jest, u slučaju da se prenosi saobraćaj koji zahteva visok nivo paketa podataka u realnom vremenu), može se usvojiti način prikazan na slici 4A kako bi se smanjila stopa gubitka paketa, ili kao što je prikazano na slici 4B, komunikacioni terminal 100 ne šalje ponovo pakete podataka 3 i 5 prvoj baznoj stanici 200, već šalje paket podataka 6 drugoj baznoj stanici nakon uspostavljanja komunikacije sa drugom baznom stanicom 300. Treba shvatiti da ako je vreme kada komunikacioni terminal 100 prima informacije koje određuju da se vrši agregacija nosača između lokacija daleko od vremena kada komunikacioni terminal 100 uspostavlja komunikaciju sa drugom baznom stanicom

1

300, moguće je da komunikacioni terminal 100 počinje da šalje podatke drugoj baznoj stanici 300 iz paketa podataka 7 ili 8 ili sekvence paketa podataka nakon toga, kako bi se zadovoljio zahtev sprovedenog saobraćaja u realnom vremenu.

[0061] Prva bazna stanica 200 može slati pakete podataka 1, 2, 4 primljene sa komunikacionog terminala 100 u osnovnu mrežu 400, a druga bazna stanica 300 može slati pakete podataka 6, 7, 8, 9 primljene sa komunikacionog terminala 100 u osnovnu mrežu 400.

[0062] Pored toga, u drugom primeru metode komunikacije prema drugom otelotvorenju obelodanjivanja, nakon uspostavljanja komunikacije između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300 (umesto da nakon što komunikacioni terminal 100 primi potvrdne informacije u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300 koje obavljaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosioca), u pogledu uplink podataka saobraćaja za koji je utvrđeno da se komunicira između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300, komunikacioni terminal 100 može nastaviti sa paketima podataka koji se šalju prvoj baznoj stanici 200 i poslati drugoj baznoj stanici 300 nove pakete podataka.

[0063] U tom slučaju, specifični procesi primopredaje bez gubitaka i nesmetane primopredaje slični su onima opisanim u vezi sa slikama 4A, 4B, a njihov opis će biti izostavljen.

[0064] Treba napomenuti da u dva gore opisana primera, iako paketi podataka 3, 5 poslati na prvu baznu stanicu 200 sa komunikacionog terminala 100 nisu uspešno primljeni od strane prve bazne stanice 200 prilikom prvog slanja, bilo u primopredaji bez gubitaka ili u nesmetanoj primopredaji, komunikacioni terminal 100 ne sme ponovo slati pakete podataka 3, 5 drugoj baznoj stanici 300. Pored toga, nema potrebe za prosleđivanjem podataka između prve bazne stanice 200 i druge bazne stanice 300.

[0065] Konkretno, u slučaju da komunikacioni terminal 100 prestane da šalje nove pakete podataka prvoj baznoj stanici 200 nakon uspostavljanja veze sa drugom baznom stanicom 300, poređenje sa slučajem da komunikacioni terminal 100 prestane da šalje nove pakete podataka prvoj baznoj stanici 200 nakon prijema potvrdnih informacija u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300, koje obe izvršavaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosioca, količina

1

paketa podataka koji se prenose na prvoj baznoj stanici 200 je velika. To je zato što je vreme kada komunikacioni terminal 100 prima gore navedenu potvrdnu informaciju ranije od vremena kada komunikacioni terminal 100 uspostavlja vezu sa drugom baznom stanicom 300.

[0066] Na gorenavedeni način, tokom promene komunikacije između komunikacionog terminala 100 i baznih stanica, poboljšavaju se performanse komunikacije. Na primer, komunikacioni terminal 100 ne treba ponovo da šalje drugoj baznoj stanici 300 paket podataka koji je poslat prvoj baznoj stanici 200.

3. Treće otelotvorenje obelodanjivanja

[0067] U daljem tekstu, metoda komunikacije prema trećem otelotvorenju obelodanjivanja biće opisana u vezi sa slikama 5, 6A, 6B.

[0068] Treba napomenuti da se drugo otelotvorenje obelodanjivanja koristi za uplink podatke, a treće otelotvorenje obelodanjivanja se koristi za downlink podatke.

[0069] Slika 5 ilustruje šematski dijagram downlink podataka u postojećoj primopredaji bazne stanice, nasuprot procesu u vezi sa downlink podacima u metodi komunikacije prema trećem otelotvorenju obelodanjivanja prikazanom na slikama 6A, 6B.

[0070] Treba napomenuti da slika 5 ilustruje prosleđivanje downlink podataka u primopredaji bez gubitaka, a prosleđivanje downlink podataka nesmetanoj primopredaji biće opisano u odnosu na sliku 5.

[0071] Kao što je prikazano na slici 5, pre primopredaje bazne stanice, osnovna mreža 400 šalje prvoj baznoj stanici 200 pakete podataka 1, 2, 3, 4, 5, a prva bazna stanica 200 šalje komunikacionom terminalu 100 pakete podataka 1, 2, 3, 4. Paketi podataka 1, 2, 4 su uspešno primljeni od strane komunikacionog terminala 100, a komunikacioni terminal 100 šalje prvoj baznoj stanici 200 potvrdnu informaciju da su paketi podataka 1, 2, 4 primljeni. Nakon primopredaje bazne stanice, osnovna mreža 400 šalje prvoj baznoj stanici 200 simbol za kraj podataka LP odmah nakon paketa podataka 5. Stoga, iz paketa podataka 3, prva bazna stanica 200 prosleđuje pakete podataka 3, 4, 5 i simbol za kraj podataka LP odmah nakon paketa podataka 5 na drugu baznu stanicu 300 na osnovu gorenavedene povrdne informacije.

1

[0072] Pored toga, nakon primopredaje bazne stanice, osnovna mreža 400 šalje drugoj baznoj stanici 300 nove pakete podataka 6, 7, 8. Druga bazna stanica 300 povezuje nove pakete podataka 6, 7, 8 sa paketima podataka 3, 4, 5 na osnovu simbola kraja podataka LP, čime se paketi podataka 3, 4, 5, 6, 7, 8 šalju na komunikacioni terminal 100. Zatim se vrši primopredaja bez gubitaka.

[0073] Što se tiče nesmetane primopredaje, prva bazna stanica 200 počinje da vrši prosleđivanje podataka drugoj baznoj stanici 300 iz paketa podataka 5. Drugim rečima, prva bazna stanica 200 prosleđuje paket podataka 5 i simbol za kraj podataka LP odmah nakon paketa podataka 5 na drugu baznu stanicu 300. Druga bazna stanica 300 povezuje nove pakete podataka 6, 7, 8 primljene od osnovne mreže 400, sa paketima podataka 5 na osnovu simbola kraja podataka LP, čime se paketi podataka 5, 6, 7, 8 šalju na komunikacioni terminal 100. Zatim je izvršena nesmetana primopredaja.

[0074] U primeru metode komunikacije u skladu sa trećim otelotvorenjem obelodanjivanja, nakon što komunikacioni terminal 100 primi potvrdnu informaciju u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300 koje obavljaju prenos podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosača ili nakon što druga bazna stanica 300 uspostavi vezu sa komunikacionim terminalom 100 i obavesti prvu baznu stanicu 200 o tome, u pogledu downlink podataka saobraćaja za koji je utvrđeno da se komunicira između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300, komunikacioni terminal 100 može nastaviti sa paketima podataka koji se primaju sa prve bazne stanice 200, a prva bazna stanica 200 vrši prosleđivanje podataka drugoj baznoj stanici 300 u vezi sa paketima podataka koji još nisu poslati na komunikacioni terminal 100 i novoprimljenim iz osnovne mreže 400. Treba napomenuti da obaveštenje da druga bazna stanica 300 uspostavlja vezu sa komunikacionim terminalom 100 može biti poslato prvoj baznoj stanici 200 od strane druge bazne stanice 300 ili može biti poslato prvoj baznoj stanici 200 od strane komunikacionog terminala 100.

[0075] Konkretno, u vezi sa slikom 6A, pre nego što komunikacioni terminal 100 primi potvrdne informacije u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300 koje se povezuju sa komunikacionim terminalom 100, osnovna mreža 400 šalje prvoj baznoj stanici 200 pakete podataka 1, 2, 3, 4, a prva bazna stanica 200 šalje komunikacionom

1

terminalu 100 pakete podataka 1, 2, 3, 4. Paketi podataka 1, 2, 4 su uspešno primljeni od strane komunikacionog terminala 100, a komunikacioni terminal 100 šalje prvoj baznoj stanici 200 potvrdnu informaciju da su paketi podataka 1, 2, 4 primljeni. Nakon što komunikacioni terminal 100 dobije potvrdne informacije u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300 koje se povezuju sa komunikacionim terminalom 100, komunikacioni terminal 100 može nastaviti pakete podataka koji se primaju sa prve bazne stanice 200, a ne primati nove pakete podataka sa prve bazne stanice 200. Drugim rečima, nakon što prva bazna stanica 200 pošalje komunikacionom terminalu 100 potvrdnu informaciju u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300 koje se povezuju na komunikacioni terminal 100, prva bazna stanica 200 ne šalje nove pakete podataka komunikacionom terminalu 100.

[0076] U primopredaji bez gubitaka, prva bazna stanica 200 garantuje da je slanje paketa podataka 3 na komunikacioni terminal 100 završeno. U nesmetanoj primopredaji, operacija može biti slična onoj u primopredaji bez gubitaka kako bi se smanjila stopa gubitka paketa, ili se paket podataka 3 može odbaciti. Drugim rečima, paket podataka 3 neće biti ponovo poslat.

[0077] Sledeći opis je pogodan i za primopredaju bez gubitaka i za nesmetanu primopredaju.

[0078] Nakon što prva bazna stanica 200 pošalje komunikacionom terminalu 100 potvrdnu informaciju u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300 koje obavljaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosioca, i dok osnovna mreža 400 ne bude obaveštena da je uspostavljena veza između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300, osnovna mreža 400 nastavlja da šalje podatke prvoj baznoj stanici 200. Na primer, kao što je prikazano na slici 6A, osnovna mreža 400 šalje paket podataka 5 i simbol kraja podataka LP odmah nakon paketa podataka 5 prvoj baznoj stanici 200. Pošto prva bazna stanica 200 ne šalje nove pakete podataka na komunikacioni terminal 100 nakon slanja paketa podataka 4 na komunikacioni terminal 100, prva bazna stanica 200 prosleđuje paket podataka 5 i simbol za kraj podataka LP odmah nakon paketa podataka 5 na drugu baznu stanicu 300. Treba napomenuti da obaveštenje da druga bazna stanica 300 uspostavlja vezu sa komunikacionim terminalom 100 može biti direktno poslato u osnovnu mrežu 400 od strane druge bazne stanice 300. Druga bazna stanica 300 takođe može poslati obaveštenje prvoj baznoj stanici 200, a prva bazna stanica 200 šalje obaveštenje osnovnoj mreži 400.

1

[0079] Nakon što je osnovna mreža 400 obaveštena da je uspostavljena veza između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300, osnovna mreža 400 šalje drugoj baznoj stanici 300 pakete podataka 6, 7, 8, 9. Druga bazna stanica 300 povezuje pakete podataka 6, 7, 8, 9 sa paketima podataka 5 na osnovu simbola kraja podataka LP, čime se paketi podataka 5, 6, 7, 8, 9 šalju na komunikacioni terminal 100.

[0080] Pored toga, u drugom primeru metode komunikacije prema trećem otelotvorenju obelodanjivanja, nakon uspostavljanja veze između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300 (na primer, nakon što prva bazna stanica 200 primi informaciju o obaveštenju da druga bazna stanica 300 uspostavlja vezu sa komunikacionim terminalom 100 umesto nakon što komunikacioni terminal 100 primi potvrdnu informaciju u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300 o obavljanju veze prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosioca), u vezi sa downlink podacima saobraćaja za koji je utvrđeno da se komunicira između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300, komunikacioni terminal 100 može nastaviti sa paketima podataka koji se primaju sa prve bazne stanice 200, a prva bazna stanica 200 vrši prosleđivanje podataka drugoj baznoj stanici 300 u vezi sa novim paketima podataka primljenim iz osnovne mreže 400. U tom slučaju, specifični procesi primopredaje bez gubitaka i nesmetane primopredaje su slični onima koji su opisani u odnosu na slike 6A, a njihov opis će biti izostavljen.

[0081] Razlika između gornja dva primera metode komunikacije prema trećem otelotvorenju obelodanjivanja je samo u tome što prva bazna stanica 200 ne šalje nove pakete podataka na komunikacioni terminal 100, a vremena početka obavljanja prosleđivanja podataka drugoj baznoj stanici 300 u odnosu na nove pakete podataka su različita. U ova dva primera, prva bazna stanica 200 treba da prosledi nove pakete podataka koje je osnovna mreža 400 poslala prvoj baznoj stanici 200 u drugu baznu stanicu 300. Pored toga, u ova dva primera, pakete podataka koje je prva bazna stanica 200 poslala na komunikacioni terminal 100 ne treba prosleđivati na komunikacioni terminal 100 preko druge bazne stanice 300.

[0082] Sa načinima prikazanim u prethodna dva primera, tokom promene komunikacije između komunikacionog terminala 100 i baznih stanica, poboljšavaju se performanse komunikacije. Na primer, količina paketa podataka koji se prosleđuju između baznih stanica

2

se smanjuje i/ili se može izostaviti ponovno slanje downlink podataka od strane baznih stanica.

[0083] Pored toga, u vezi sa slikom 6B, prikazan je još jedan primer metode komunikacije prema trećem otelotvorenju obelodanjivanja. U takvom primeru, nakon prijema obaveštenja da je uspostavljena veza između druge bazne stanice 300 i komunikacionog terminala 100, u odnosu na downlink podatke saobraćaja za koji je utvrđeno da se komunicira između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300, osnovna mreža 400 nastavlja da šalje nove pakete podataka prvoj baznoj stanici 200, prva bazna stanica 200 vrši prosleđivanje podataka drugoj baznoj stanici 300 u odnosu na nove pakete podataka primljene iz osnovne mreže 400, a druga bazna stanica 300 šalje nove pakete podataka primljene od prve bazne stanice 200 do komunikacionog terminala 100. U takvom procesu se ne vrši prosleđivanje downlink podataka između prve bazne stanice 200 i druge stanice 300.

[0084] Slično slici 6A, pre nego što komunikacioni terminal 100 primi potvrdne informacije u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300 koje obavljaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosača, ili pre nego što druga bazna stanica 300 uspostavi vezu sa komunikacionim terminalom 100, osnovna mreža 400 šalje prvoj baznoj stanici 200 pakete podataka 1, 2, 3, 4, a prva bazna stanica 200 šalje komunikacionom terminalu 100 pakete podataka 1, 2, 3, 4. Paketi podataka 1, 2, 4 su uspešno primljeni od strane komunikacionog terminala 100, a komunikacioni terminal 100 šalje prvoj baznoj stanici 200 potvrdnu informaciju da su paketi podataka 1, 2, 4 primljeni. Nakon što komunikacioni terminal 100 dobije potvrdnu informaciju u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300, koje obe izvršavaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosioca, komunikacioni terminal 100 može nastaviti pakete podataka koji se primaju sa prve bazne stanice 200, a ne primati nove pakete podataka sa prve bazne stanice 200 i početi primati nove pakete podataka sa druge bazne stanice 300.

[0085] Na slici 6B, to je različito od slike 6A po tome što iako je osnovna mreža 400 obaveštena da je uspostavljena veza između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300, osnovna mreža 400 nastavlja da šalje nove pakete podataka prvoj baznoj stanici 200 i ne počinje da šalje nove pakete podataka drugoj baznoj stanici 300. Razlog je što je kvalitet komunikacije između druge bazne stanice 300 i osnovne mreže 400 lošiji od kvaliteta komunikacije između prve bazne stanice 200 i osnovne mreže 400. Pored toga, na slici 6B, osnovna mreža 400 može biti neobaveštena da je uspostavljena veza između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300, pa stoga osnovna mreža 400 nastavlja da šalje pakete downlink podataka na prvu baznu stanicu 200. Isto tako, prva bazna stanica 200 prosleđuje nove pakete podataka primljene iz osnovne mreže 400 u drugu baznu stanicu 300.

[0086] Stoga, u rešenju koje odgovara slici 6B, paketi podataka poslati na komunikacioni terminal 100 od strane druge bazne stanice 300 prosleđuju se od strane prve bazne stanice 200. U ovom trenutku, druga bazna stanica 300 ne treba da prima informacije za određivanje broja osnovne mreže poslednjeg paketa podataka koji je poslat prvoj baznoj stanici 200 iz osnovne mreže 400 ili broja osnovne mreže prvog paketa podataka koji je poslat drugoj baznoj stanici 300 iz osnovne mreže 400.

[0087] U tom slučaju, informacije koje se tiču veze između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300 koje se uspostavljaju šalju se prvoj baznoj stanici 200 komunikacionim terminalom 100 ili drugom baznom stanicom 300, a prva bazna stanica 200 obaveštava osnovnu mrežu 400.

[0088] Metodom komunikacije prema ovom primeru, eksploatišu se bolje performanse komunikacije između prve bazne stanice 200 i osnovne mreže 400, čime su poboljšane performanse komunikacije.

4. Četvrto primerno otelotvorenje obelodanjivanja

[0089] U daljem tekstu, metoda komunikacije prema četvrtom otelotvorenju obelodanjivanja biće opisana u vezi sa Slikom 7.

[0090] Treba napomenuti da u primerima metode komunikacije prema trećem otelotvorenju obelodanjivanja, downlink podatke treba proslediti. Međutim, u metodi komunikacije prema četvrtom otelotvorenju obelodanjivanja, downlink podaci ne moraju biti prosleđeni.

[0091] U metodi komunikacije prema četvrtom otelotvorenju obelodanjivanja, kao što je gore opisano u odnosu na sliku 2, nakon uspostavljanja veze između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300, informacija koja se tiče veze između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300 koja se uspostavlja šalju se u osnovnu mrežu 400.

Nakon što osnovna mreža 400 dobije informaciju o uspostavljanju veze između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300, osnovna mreža 400 počinje da šalje nove pakete podataka drugoj baznoj stanici 300, prva bazna stanica 200 nastavlja pakete podataka koji se šalju na komunikacioni terminal 100 i pakete podataka koji su primljeni iz osnovne mreže 400, a druga bazna stanica 300 šalje nove pakete podataka primljene iz osnovne mreže 400 komunikacionom terminalu 100.

[0092] Konkretno, kao što je prikazano na slici 7, pre nego što osnovna mreža 400 primi informacije o vezi između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300 koja se uspostavlja, osnovna mreža 400 šalje prvoj baznoj stanici 200 pakete podataka 1, 2, 3, 4, 5, a prva bazna stanica 200 šalje komunikacionom terminalu 100 pakete podataka 1, 2, 3, 4.

Paketi podataka 1, 2, 4 su uspešno primljeni od strane komunikacionog terminala 100, a komunikacioni terminal 100 šalje prvoj baznoj stanici 200 potvrdnu informaciju da su paketi podataka 1, 2, 4 primljeni. Nakon što osnovna mreža 400 dobije informacije o uspostavljanju veze između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300, osnovna mreža 400 šalje prvoj baznoj stanici simbol za kraj podataka LP odmah nakon paketa podataka 5 i počinje da šalje pakete podataka 6, 7, 8, 9 drugoj baznoj stanici 300. Prva bazna stanica 200 nastavlja da šalje paket podataka 5 (koji je primljen) pre simbola za kraj podataka LP komunikacionom terminalu 100. Pored toga, prva bazna stanica 200 može poslati simbol kraja podataka LP drugoj baznoj stanici 300.

[0093] U primopredaji bez gubitaka, prva bazna stanica 200 garantuje da je slanje paketa podataka 3 na komunikacioni terminal 100 završeno. U nesmetanoj primopredaji, operacija može biti slična onoj u primopredaji bez gubitaka kako bi se smanjila stopa gubitka paketa, ili se paket podataka 3 može odbaciti. Drugim rečima, paket podataka 3 neće biti ponovo poslat.

[0094] Druga bazna stanica 300 šalje pakete podataka 6, 7, 8, 9 primljene iz osnovne mreže 400 komunikacionom terminalu 100 na bazi simbola kraja podataka LP.

[0095] Ovde simbol za kraj podataka LP može ukazivati na to da je poslednji paket podataka koji je osnovna mreža 400 poslala prvoj baznoj stanici 200 paket podataka 5. Osnovna mreža 400 takođe može poslati drugoj baznoj stanici 300 simbol za kraj podataka LP neposredno pre paketa podataka 6. U ovom trenutku, simbol za kraj podataka LP može ukazivati na to da je prvi paket podataka koji je osnovna mreža 400 poslala prvoj baznoj stanici 200 paket

2

podataka 6. Dakle, druga bazna stanica 300 može odrediti koji je paket podataka poslednji paket podataka poslat prvoj baznoj stanici 200 iz osnovne mreže 400 ili koji je paket podataka prvi paket podataka poslat prvoj baznoj stanici 200 iz osnovne mreže 400.

[0096] U gorenavedenom procesu, prosleđivanje podataka se ne sme obavljati između prve bazne stanice 200 i druge bazne stanice 300. Treba napomenuti da, pošto je LP samo simbol, proces slanja simbola kraja podataka LP drugoj baznoj stanici 300 od strane prve bazne stanice 200 ne vrši prosleđivanje podataka između prve bazne stanice 200 i druge bazne stanice 300.

[0097] U ovom slučaju, simbol za kraj podataka je broj paketa podataka koje šalje osnovna mreža 400, a broj može biti broj kablovskog prenosa paketa podataka.

[0098] Sinhronizacija brojeva osnovne mreže garantovana je pomoću simbola za kraj podataka LP. Pored toga, ako prva bazna stanica i druga bazna stanica imaju isti protokol, prva bazna stanica može poslati drugoj baznoj stanici informacije o broju vazdušnog interfejsa. Konkretno, u LTE-u, informacija o broju vazdušnog interfejsa je PDCP (Packet Data Convergence Protocol) broj podataka, čiji sadržaj može biti PDCP broj paketa podataka 5 ili 6 na slici 7, kako bi se garantovalo da se podaci vazdušnog interfejsa obrađuju u redu na terminalnoj strani. Drugim rečima, prva bazna stanica 200 može poslati drugoj baznoj stanici 300 PDCP broj poslednjeg paketa podataka koji se prenosi na prvoj baznoj stanici 200 ili PDCP broj prvog paketa podataka za koji se očekuje da će biti prenet na drugoj baznoj stanici 300.

[0099] Na gorenavedeni način, tokom promene bazne stanice koja komunicira sa komunikacionim terminalom 100, poboljšavaju se performanse komunikacije. Na primer, prosleđivanje podataka između baznih stanica se ne vrši i/ili ponovno slanje downlink podataka po baznim stanicama može biti izostavljeno.

5. Peto primerno otelotvorenje obelodanjivanja

[0100] U daljem tekstu, komunikacioni aparati prema petom otelotvorenju obelodanjivanja biće opisani u vezi sa slikama 8A do 8D.

[0101] Slika 8A ilustruje komunikacioni aparat 800 prema petom otelotvorenju obelodanjivanja. Komunikacioni aparat 800 je na strani prve bazne stanice 200 i koristi se za promenu komunikacije između baznih stanica i komunikacionog terminala 100, a sastoji se od: jedinice za slanje zahteva 801 konfigurisane za slanje, u slučaju da merni rezultat signala druge bazne stanice 300 sa komunikacionog terminala 100 koji komunicira sa prvom baznom stanicom 200 ispunjava unapred određeni uslov, drugoj baznoj stanici 300 zahtev u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300 koje obe obavljaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosača, tako da prva bazna stanica 200 i druga bazna stanica 300 obavljaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosača; i jedinice potvrde prenosa 803 konfigurisane da prima potvrdne informacije sa druge bazne stanice 300 i šalje potvrdne informacije na komunikacioni terminal 100, pri čemu potvrdne informacije sadrže najmanje jedno od: u odnosu na koji deo saobraćaja komunikacionog terminala 100 druga bazna stanica 300 može da komunicira, specifičnu preambulu za direktni pristup, sistemske informacije novog nosioca na kojem komunikacioni terminal 100 komunicira sa drugom baznom stanicom 300, i informacije o konfiguraciji protokola kontrolne ravni za uspostavljanje komunikacije između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300.

[0102] Drugim rečima, jedinica za slanje zahteva 801 može se koristiti za obavljanje procesa koji odgovara procesu 204 na slici 2, a jedinica za potvrdu prenosa 803 može se koristiti za obavljanje procesa koji odgovara procesima 206, 207 na slici 2.

[0103] Pored toga, komunikacioni aparat 800 može se sastojati od drugih jedinica za obavljanje procesa koji odgovaraju drugim procesima u komunikacionim metodama u skladu sa prvim do četvrtim otelotvorenjem obelodanjivanja.

[0104] Na primer, komunikacioni aparat 800 takođe može da sadrži funkcionalnu jedinicu za slanje kontrolnih informacija komunikacionom terminalu 100 za merenje signala druge bazne stanice 300 (vidi proces 201 na slici 2); i funkcionalnu jedinicu za prijem mernog rezultata sa komunikacionog terminala 100 (vidi proces 202 na slici 2).

[0105] Treba napomenuti da komunikacioni aparat 800 može biti nezavisan aparat i raditi u vezi sa komunikacionim terminalom 100, prvom baznom stanicom 200, drugom baznom

2

stanicom 300 i osnovnom mrežom 400. Komunikacioni aparat 800 takođe može biti deo prve bazne stanice 200.

[0106] Slika 8B ilustruje komunikacioni aparat 810 prema petom otelotvorenju obelodanjivanja. Komunikacioni aparat 810 je na drugoj baznoj stanici 300 za promenu komunikacije između baznih stanica i komunikacionog terminala 100, i sastoji se od: jedinice za prijem zahteva 811 konfigurisane da prima, od prve bazne stanice 200, zahtev u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300, koje obe obavljaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosača (vidi proces 204 na slici 2); i potvrdne jedinice 812 konfigurisane da, nakon prijem zahteva od prve bazne stanice 200, generiše informaciju o potvrdi i pošalje informaciju o potvrdi prvoj baznoj stanici 200 (vidi procese 205, 206 na slici 2), pri čemu informacija o potvrdi obuhvata najmanje jedno od: u odnosu na koji deo saobraćaja komunikacionog terminala 100 druga bazna stanica 300 može da komunicira, specifičnu preambulu za direktni pristup, informacije o sistemu novog nosioca na kojem komunikacioni terminal 100 komunicira sa drugom baznom stanicom 300, i informacije o konfiguraciji protokola kontrolne ravni za uspostavljanje komunikacije između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300.

[0107] Pored toga, komunikacioni aparat 800 može se sastojati od drugih jedinica za obavljanje procesa koji odgovaraju drugim procesima u komunikacionim metodama u skladu sa prvim do četvrtog otelotvorenja obelodanjivanja.

[0108] Na primer, komunikacioni aparat 810 takođe može da sadrži funkcionalnu jedinicu za uspostavljanje veze sa komunikacionim terminalom 100 (vidi proces 209 na slici 2); i funkcionalnu jedinicu za obaveštavanje osnovne mreže 400 informacije što se tiče veze između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300 koja se uspostavlja (vidi proces 210 na slici 2).

[0109] Treba napomenuti da komunikacioni aparat 810 može biti nezavisan aparat i radi u vezi sa komunikacionim terminalom 100, prvom baznom stanicom 200, drugom baznom stanicom 300 i osnovnom mrežom 400. Komunikacioni aparat 810 takođe može biti deo druge bazne stanice 300.

2

[0110] Slika 8C ilustruje komunikacioni aparat 820 prema petom otelotvorenju obelodanjivanja. Komunikacioni aparat 820 je na strani komunikacionog terminala za promenu komunikacije između baznih stanica i komunikacionog terminala i sastoji se od: jedinice za potvrdu prijema 821 konfigurisane za prijem, u slučaju da se utvrdi da prva bazna stanica 200 i druga bazna stanica 300 obavljaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosača, potvrđuju informacije iz prve bazne stanice 200 (vidi proces 207 na slici 2), pri čemu potvrdne informacije obuhvataju najmanje jedno od: u odnosu na koji deo saobraćaja komunikacionog terminala 100 druga bazna stanica 300 može da komunicira, specifičnu preambulu za direktni pristup, informacije o sistemu novog nosača na kojem komunikacioni terminal 100 komunicira sa drugom baznom stanicom 300, i informacije o konfiguraciji protokola kontrolne ravni za uspostavljanje komunikacije između komunikacionog terminala 100 i druge bazne stanice 300; i jedinicu za uspostavljanje veze 822 konfigurisanu da, u slučaju održavanja veze sa prvom baznom stanicom 200, uspostavi vezu sa drugom baznom stanicom 300 (vidi proces 200 na slici 2).

[0111] Pored toga, komunikacioni aparat 820 može se sastojati od drugih jedinica za obavljanje procesa koji odgovaraju drugim procesima u komunikacionim metodama u skladu sa prvim do četvrtog otelotvorenja obelodanjivanja.

[0112] Na primer, komunikacioni aparat 820 takođe može da sadrži funkcionalnu jedinicu za prijem kontrolnih informacija za merenje signala druge bazne stanice 300 iz prve bazne stanice 200 (vidi proces 201 na slici 2); i funkcionalnu jedinicu za slanje rezultata merenja prvoj baznoj stanici 200 (vidi proces 202 na slici 2).

[0113] Treba napomenuti da komunikacioni aparat 820 može biti nezavisan aparat i radi u vezi sa komunikacionim terminalom 100, prvom baznom stanicom 200, drugom baznom stanicom 300 i osnovnom mrežom 400. Komunikacioni aparat 820 takođe može biti deo komunikacionog terminala 100.

[0114] Slika 8D ilustruje komunikacioni aparat 830 prema petom otelotvorenju obelodanjivanja. Komunikacioni aparat 830 je na strani osnovne mreže 400 za promenu komunikacije između baznih stanica i komunikacionog terminala i sastoji se od: jedinice za prijem obaveštenja (831) konfigurisane da, nakon što komunikacioni terminal 100 koji komunicira sa prvom baznom stanicom 200 uspostavi vezu sa drugom baznom stanicom 300

2

na resursu nosača koji se razlikuje od nosača prve bazne stanice 200, informacije o obaveštenju u vezi sa prvom baznom stanicom 200 i drugom baznom stanicom 300 koje obavljaju vezu prenosa podataka sa komunikacionim terminalom 100 na različitim resursima nosača iz prve bazne stanice 200 ili druge bazne stanice 300 (vidi proces 210 na slici 2); prve komunikacione jedinice 832 konfigurisane da, nakon prijema informacija o obaveštenju, nastavi komunikaciju sa komunikacionim terminalom 100 preko prve bazne stanice 200 (vidi komunikaciju paketa podataka između prve bazne stanice 200 i osnovne mreže 400 i između prve bazne stanice 200 i komunikacionog terminala 100 prikazane u donjem deo slike 2); i druge komunikacione jedinice 833 konfigurisane da, nakon prijema obaveštenja, počne da komunicira sa komunikacionim terminalom 100 preko druge bazne stanice 300 (vidi komunikaciju paketa podataka između druge bazne stanice 300 i osnovne mreže 400 i između druge bazne stanice 300 i komunikacionog terminala 100 prikazano u donjem delu slike 2).

[0115] Pored toga, komunikacioni aparat 830 može se sastojati od drugih jedinica za obavljanje procesa koji odgovaraju drugim procesima u komunikacionim metodama u skladu sa prvim do četvrtog otelotvorenja obelodanjivanja.

[0116] Treba napomenuti da komunikacioni aparat 830 može biti nezavisan aparat i radi u vezi sa komunikacionim terminalom 100, prvom baznom stanicom 200, drugom baznom stanicom 300 i osnovnom mrežom 400. Komunikacioni aparat 830 takođe može biti deo osnovne mreže 400.

[0117] Komunikacioni aparati i njihove funkcionalne jedinice prema petom otelotvorenju obelodanjivanja mogu se implementirati u hardveru, softveru ili njihovoj kombinaciji (na primer, FPGA). Ti algoritmi i procedure uključeni kao deo otelotvorenja obelodanjivanja ne moraju se nužno odnositi na bilo koji određeni računar ili drugi uređaj, osim ako nije drugačije naznačeno. Konkretno, različiti univerzalni računari mogu se koristiti pomoću programa napisanog u skladu sa ovim znanjem, ili se može konstruisati namenskija oprema (na primer, integrisano kolo) koja je pogodna za izvođenje potrebnih koraka metode ili implementaciju potrebnih funkcionalnih jedinica. Stoga, pronalazak može biti otelotvoren sa jednim ili više programa koji se pokreću na jednom ili više programabilnih računarskih sistema, u kojima svaki od programabilnih računarskih sistema uključuje najmanje jedan procesor, najmanje jedan sistem za skladištenje podataka (uključujući nestalnu i trajnu memoriju i/ili element za skladištenje), najmanje jedan ulazni uređaj ili port i najmanje jedan

2

izlazni uređaj ili port. Programski kod se može primeniti na ulazne podatke za obavljanje funkcija opisanih u ovom dokumentu i generisanje izlaznih informacija. Izlazne informacije se mogu primeniti na jedan ili više izlaznih uređaja na poznat način.

6. Šesto primerno otelotvorenje obelodanjivanja

[0118] Prema šestom otelotvorenju obelodanjivanja, metode komunikacije prema prvom do četvrtog otelotvorenja obelodanjivanja i komunikacioni aparat prema petom otelotvorenju obelodanjivanja mogu se konfigurisati softverom, firmverom, hardverom ili njihovom kombinacijom. U slučaju implementacije pomoću softvera ili firmvera, program koji čini softver ili firmver može se montirati na mašinu koja ima namensku hardversku strukturu sa medija za skladištenje ili mreže (na primer, univerzalni računar 900 kao što je prikazano na slici 9), kada je računar montiran sa različitim programima, računar može izvršiti različite funkcije.

[0119] Na slici 9, centralna procesorska jedinica (CPU) 901 obavlja različite procese u skladu sa programom sačuvanim u memoriji samo za čitanje (ROM) 902 ili programima koji se učitavaju iz jedinice za skladištenje 908 u memoriju sa direktnim pristupom (RAM) 903. U RAM 903, čuvajte i podatke potrebne kada CPU 901 obavlja različite procese. CPU 901, ROM 902 i RAM 903 su međusobno povezani preko magistrale 904. Ulazno/izlazni interfejs 905 je takođe povezan sa magistralom 904.

[0120] Na ulazno/izlazni interfejs 905 povezane su sledeće komponente: ulazna jedinica 906 (uključujući tastaturu, miš, itd.); izlazna jedinica 907 (uključujući displej, kao što je katodna cev (CRT), ekran sa tečnim kristalima (LCD), itd., i zvučnici i tako dalje); jedinica za skladištenje 908 (uključujući hard disk, itd.); i komunikacioni deo 909 (uključujući mrežne interfejs kartice kao što su LAN kartice, modemi i tako dalje). Komunikaciona jedinica 909 obavlja proces komunikacije putem mreže kao što je internet. Prema zahtevima, disk 910 je takođe povezan sa ulazno/izlaznim interfejsom 905. Odvojivi medijum 911 kao što su disk, CD, magnetno-optički disk, poluprovodnička memorija i tako dalje, instalira se na disk 910 na osnovu zahteva, tako da se računarski program koji se očitava sa njega instalira u jedinicu za skladištenje 908 na osnovu zahteva.

2

[0121] U slučaju implementacije gorenavedenih procesa pomoću softvera, programi koji čine softver instaliraju se sa mreže kao što je Internet ili sa medija za skladištenje kao što je odvojivi medijum 911.

[0122] Stručnjaci u ovoj oblasti treba da shvate da takav medijum za skladištenje nije ograničen na odvojivi medijum 911 na kome su sačuvani programi i distribuira odvojeno od metode da bi se korisniku obezbedio program kao što je prikazano na slici 9. Primer odvojivog medija 911 uključuje disk (uključujući disketu (registrovane oznake)), CD (uključujući CD memoriju samo za čitanje (CD-ROM) i digitalni video disk (DVD)), magnetno-optički disk (uključujući mini disk (MD) (registrovane oznake)) i poluprovodničku memoriju. Alternativno, medijum za skladištenje može biti ROM 902, ili hard disk uključen u jedinicu za skladištenje 908 u kojoj se čuva program i program se distribuira korisniku sa metodom koja uključuje istu.

[0123] Obelodanjivanje takođe obezbeđuje programski proizvod koji čuva mašinski čitljiv instrukcijski kod. Kada se čita i izvršava na mašini, instrukcijski kod može implementirati metode komunikacije prema otelotvorenjima obelodanjivanja. U skladu sa tim, u obelodanjivanju su uključeni i različiti mediji za skladištenje programskog proizvoda kao što su magnetni disk, optički disk, magnetno-optički disk, poluprovodnička memorija itd.

[0124] Pored toga, očigledno, odgovarajuće operacije metoda komunikacije u skladu sa otelotvorenjima obelodanjivanja takođe se mogu sprovesti na način računarskog izvršnog programa uskladištenog u različitim mašinski čitljivim medijima za skladištenje.

[0125] Iako su poželjna otelotvorenja obelodanjivanja gore opisana, gore navedeni opis se koristi samo za ilustraciju obelodanjivanja i ne ograničava obelodanjivanje. Za stručnjake u ovoj oblasti, različite karakteristike otelotvorenja obelodanjivanja mogu se promeniti, zameniti, kombinovati i delimično kombinovati bez odstupanja od obima obelodanjivanja. Stoga je obim obelodanjivanja definisan samo priloženim patentnim zahtevima.

[0126] Bez ograničenja, aspekti pronalaska mogu se primeniti na različite načine, uključujući sledeće.

[0127] U jednom otelotvorenju opisan je elektronski uređaj koji uključuje procesna kola konfigurisana da uspostave prvi bežični komunikacioni kanal sa korisničkom opremom (UE). Uređaj takođe utvrđuje da li postoji drugi komunikacioni kanal bar predeterminisanog kvaliteta između UE i bazne stanice (BS) van ko-baznog opsega dok se održava prvi komunikacioni kanal između UE i elektronskog uređaja. Prvi kanal komunikacije i drugi kanal komunikacije koriste različite resurse nosioca.

[0128] Prema jednom aspektu, kolo za obradu je konfigurisano tako da obaveštava UE na prvom komunikacionom kanalu o odluci da UE treba da uspostavi i održava drugi komunikacioni kanal sa BS van ko-baznog opsega uz održavanje prvog komunikacionog kanala.

[0129] Prema drugom aspektu, kola za obradu ne oslobađaju komunikaciju podataka sa UE na prvom komunikacionom kanalu, dok UE uspostavlja i održava komunikaciju podataka sa BS van ko-baznog opsega na drugom komunikacionom kanalu.

[0130] Prema drugom aspektu, BS van ko-baznog opsega nije povezana sa elektronskim uređajem putem optičke veze.

[0131] Prema drugom aspektu, kolo za obradu određuje način promene komunikacije sa UE kako bi obuhvatila uspostavljanje i održavanje drugog komunikacionog kanala sa komunikacionim kanalom van ko-baznog opsega barem na osnovu rezultata merenja signala iz komunikacionog kanala van ko-baznog opsega i UE.

[0132] Prema drugom aspektu nakon uspostavljanja drugog komunikacionog kanala, kola za obradu i BS van ko-baznog opsega obavljaju najmanje jedan prenos podataka odgovarajućih konfiguracija kontrolne ravni, prenos na uplink kontrolnom kanalu i merenja mobilnosti i otkazivanje bežične veze.

[0133] Prema drugom aspektu, elektronski uređaj, UE i BS van ko-baznog opsega dele zajedničku kontrolnu ravan.

[0134] Prema drugom aspektu, zajednička kontrolna ravan je protokol za kontrolu radio resursa (RRC).

1

[0135] Prema drugom aspektu, frekvencijski opseg koji se koristi u prvom komunikacionom kanalu razlikuje se od frekvencijskog opsega drugog komunikacionog kanala.

[0136] Prema drugom aspektu, kola za obradu su konfigurisana tako da primaju od BS van ko-baznog opsega najmanje jednu od indikacija o tome koji deo saobraćaja poruka za UE je BS van ko-baznog opsega u stanju da komunicira, preambulu za direktni pristup, informacije o sistemu novog nosača na kojem UE komunicira sa BS van ko-baznog opsega i informacije o konfiguraciji protokola kontrolne ravni za uspostavljanje komunikacije između komunikacionog terminala i druge bazne stanice.

[0137] Prema drugom aspektu, kola za obradu obavljaju primopredaju bez gubitaka sa BS van ko-baznog opsega prosleđivanjem sekvencijalnih paketa podataka u osnovnu mrežu i vrše prosleđivanje podataka uspešno primljenog ne-sekvencijalnog paketa podataka u BS van ko-baznog opsega za naknadno prosleđivanje u osnovnu mrežu.

[0138] Prema drugom aspektu, kola za obradu obavljaju nesmetanu primopredaju sa BS van ko-baznog opsega pomoću potvrdnih paketa koje je UE uspešno primila, tako da UE može da šalje ispuštene pakete na BS van ko-baznog opsega za prosleđivanje u osnovnu mrežu.

[0139] Prema drugom aspektu, kola za obradu obavljaju primopredaju bez gubitaka sa BS van ko-baznog opsega pomoću potvrdnih paketa koje je UE uspešno primila, tako da UE može ponovo poslati izgubljene pakete u kola za obradu za prosleđivanje u osnovnu mrežu, a UE takođe može poslati različite pakete u BS van ko-baznog opsega, tako da BS van kobaznog opsega može proslediti različite pakete u osnovnu mrežu.

[0140] Prema drugom aspektu, kola za obradu obavljaju nesmetanu primopredaju sa BS van ko-baznog opsega pomoću potvrdnih paketa koje je UE uspešno primila za prosleđivanje u osnovnu mrežu, tako da UE takođe može da šalje različite pakete u BS van ko-baznog opsega, a BS van ko-baznog opsega može da prosledi različite pakete u osnovnu mrežu.

[0141] Prema drugom aspektu, kola za obradu su konfigurisana da zaustave prijem paketa iz UE kada UE prepozna da kola za obradu nisu uspela da pošalju potvrdu za paket koji je UE poslala kolu za obradu.

2

[0142] Prema drugom aspektu, kola za obradu u primopredaji bez gubitaka kao odgovor na slanje prvog seta paketa podataka na prvom komunikacionom kanalu u UE i primanje potvrde samo za podskup prvog seta, prosleđuju ispuštene pakete u BS van ko-baznog opsega za prenos u UE.

[0143] Prema drugom aspektu, kola za obradu su konfigurisana da prestanu slanje paketa u UE kada poruka potvrde ukazuje na to da je paket ispušten, a kao odgovor na to kola za obradu prosleđuju najmanje jedan paket koji je ispušten i bilo koji novoprimljeni paket u BS van ko-baznog opsega za prenos u UE.

[0144] Prema drugom aspektu, kolo za obradu je konfigurisano tako da prosleđuje samo novoprimljene pakete u BS van ko-baznog opsega za prenos u UE.

[0145] Prema drugom aspektu, kola za obradu su konfigurisana za slanje paketa podataka u UE iz osnovne mreže, a kada se primi simbol za kraj podataka, kola za obradu prosleđuju simbol za kraj podataka u BS van ko-baznog opsega za prenos u UE.

[0146] U drugom otelotvorenju, opisana je komunikaciona metoda koja uspostavlja prvi bežični komunikacioni kanal između prve bazne stanice i korisničke opreme (UE); utvrđivanje pomoću kola za obradu da li postoji drugi komunikacioni kanal najmanje unapred određenog kvaliteta između UE i BS van ko-baznog opsega dok se održava prvi komunikacioni kanal između UE i elektronskog uređaja, pri čemu prvi komunikacioni kanal i drugi komunikacioni kanal koriste različite resurse nosioca.

[0147] U otelotvorenju neprolaznog računarski čitljivog uređaja za skladištenje, uređaj ima u njemu sačuvana uputstva da kada se izvršava obradom kola, vrši komunikacionu metodu, metodu koja se sastoji od: uspostavljanja prvog bežičnog komunikacionog kanala između prve bazne stanice i korisničke opreme (UE); utvrđivanja sa kola za obradu da li postoji drugi komunikacioni kanal najmanje unapred određenog kvaliteta između UE i BS van ko-baznog opsega dok se održava prvi komunikacioni kanal između UE i elektronskog uređaja, pri čemu prvi komunikacioni kanal i drugi komunikacioni kanal koriste različite resurse nosača.

Claims

Patentni zahtevi

1. Elektronski uređaj prve bazne stanice (200), koji je prilagođen za održavanje prvog komunikacionog kanala sa korisničkom opremom (100), elektronski uređaj koji se sastoji od kola, konfigurisan da:

šalje korisničkoj opremi informacije o konfiguraciji merenja za merenje signala druge bazne stanice (300);

prima od korisničke opreme rezultat merenja druge bazne stanice na osnovu informacija o konfiguraciji merenja;

šalje, drugoj baznoj stanici, zahtev u vezi sa korisničkom opremom za uspostavljanje komunikacije sa drugom baznom stanicom dok se održava prvi komunikacioni kanal; prima, od druge bazne stanice, potvrdnu informaciju koja sadrži informacije o konfiguraciji korisničke opreme za uspostavljanje komunikacije sa drugom baznom stanicom; na osnovu potvrdne informacija šalje, korisničkoj opremi Kontrole radio resursa RRC, informacije o konfiguraciji koje sadrže informacije o potvrdi, kako bi se uspostavio

drugi komunikacioni kanal sa drugom baznom stanicom dok se održava prvi komunikacioni kanal;

pri čemu se frekvencijski opsezi koji se koriste za komunikaciju između prve bazne stanice i korisničke opreme razlikuju od frekvencijskih opsega koji se koriste za komunikaciju između korisničke opreme i druge bazne stanice.

2. Elektronski uređaj iz zahteva 1, pri čemu je u slučaju da rezultat merenja ispunjava unapred određeni uslov, kolo konfigurisano da šalje drugoj baznoj stanici zahtev u vezi sa korisničkom opremom za uspostavljanje komunikacije sa drugom baznom stanicom dok se održava prvi komunikacioni kanal.

3. Elektronski uređaj iz zahteva 1, pri čemu nakon uspostavljanja drugog komunikacionog kanala, kolo i bazna stanica vrše prenos na korisničku opremu na osnovu odgovarajućih konfiguracija protokola kontrolne ravni i merenja mobilnosti i otkazivanja bežične veze.

4. Elektronski uređaj iz zahteva 1 ili 3, pri čemu nakon uspostavljanja drugog komunikacionog kanala postoje nezavisni primarni nosioci u komunikaciji između korisničke opreme i prve bazne stanice i komunikacije između korisničke opreme i druge bazne stanice.

4

5. Elektronski uređaj iz zahteva 1, pri čemu potvrda informacije sadrži najmanje jedno od: naznaku o tome koji deo saobraćaja korisničke opreme je druga bazna stanica u stanju da komunicira, specifičnu preambulu za direktni pristup, informacije o sistemu novog nosioca na kojem korisnička oprema komunicira sa drugom baznom stanicom i informacije o konfiguraciji protokola kontrolne ravni za uspostavljanje komunikacije između korisničke opreme i druge bazne stanice.

6. Elektronski uređaj korisničke opreme (100), elektronski uređaj koji se sastoji od: kola, konfigurisan da:

prima, od prve bazne stanice (200), informacije o konfiguraciji merenja za merenje signala druge bazne stanice (300); meri i izveštava, prvu baznu stanicu, o rezultatu merenja druge bazne stanice, na osnovu informacija o konfiguraciji merenja;

i prima, od prve bazne stanice, kontrolu radio resursa, RRC, informacije o konfiguraciji za uspostavljanje drugog komunikacionog kanala sa drugom baznom stanicom dok se održava prvi komunikacioni kanal, informacije o konfiguraciji RRC koje obuhvataju potvrđivanje informacija iz druge bazne stanice, informacije o potvrđivanju koje obuhvataju najmanje jednu od: indikaciju o tome koji deo saobraćaja korisničke opreme druga bazna stanica može da komunicira, preambulu za slučajni pristup, informacije o sistemu novog nosača na kojem elektronski uređaj komunicira sa drugom baznom stanicom, i informacije o konfiguraciji protokola kontrolne ravni za uspostavljanje komunikacije između korisničke opreme i druge bazne stanice;

7. Elektronski uređaj druge bazne stanice (300), elektronski uređaj koji se sastoji od kola, konfigurisan da:

prima, od prve bazne stanice (200), zahtev u vezi sa korisničkom opremom (100) za uspostavljanje komunikacije sa drugom baznom stanicom dok se održava prvi komunikacioni kanal između korisničke opreme i prve bazne stanice;

generiše informacije o potvrdi koje sadrže informacije o konfiguraciji za korisničku opremu kako bi se uspostavila komunikacija sa drugom baznom stanicom;

šalje, prvoj baznoj stanici, informacije o potvrdi; pri čemu je informacija o potvrdi da korisnička oprema uspostavi, na osnovu informacija o potvrdi, drugi komunikacioni kanal sa drugom baznom stanicom dok se održava prvi komunikacioni kanal; pri čemu se frekventni opsezi koji se koriste za komunikaciju između prve bazne stanice i korisničke opreme razlikuju od frekvencijskih opsega koji se koriste za komunikaciju između korisničke opreme i druge bazne stanice.