[go: up one dir, main page]

RS61090B1 - Upotreba inhibitora miostatina i kombinovane terapije - Google Patents

Upotreba inhibitora miostatina i kombinovane terapije

Info

Publication number
RS61090B1
RS61090B1 RS20201327A RSP20201327A RS61090B1 RS 61090 B1 RS61090 B1 RS 61090B1 RS 20201327 A RS20201327 A RS 20201327A RS P20201327 A RSP20201327 A RS P20201327A RS 61090 B1 RS61090 B1 RS 61090B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
myostatin
muscle
smn
subject
sma
Prior art date
Application number
RS20201327A
Other languages
English (en)
Inventor
Kimberly Long
Adriana Donovan
Yung Chyung
Michelle Straub
Original Assignee
Scholar Rock Inc
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Family has litigation
First worldwide family litigation filed litigation Critical https://patents.darts-ip.com/?family=59093642&utm_source=google_patent&utm_medium=platform_link&utm_campaign=public_patent_search&patent=RS61090(B1) "Global patent litigation dataset” by Darts-ip is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Application filed by Scholar Rock Inc filed Critical Scholar Rock Inc
Publication of RS61090B1 publication Critical patent/RS61090B1/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/70—Carbohydrates; Sugars; Derivatives thereof
    • A61K31/7088—Compounds having three or more nucleosides or nucleotides
    • A61K31/7105—Natural ribonucleic acids, i.e. containing only riboses attached to adenine, guanine, cytosine or uracil and having 3'-5' phosphodiester links
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A61K39/39533—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals
    • A61K39/3955—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals against proteinaceous materials, e.g. enzymes, hormones, lymphokines
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/495—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with two or more nitrogen atoms as the only ring heteroatoms, e.g. piperazine or tetrazines
    • A61K31/50—Pyridazines; Hydrogenated pyridazines
    • A61K31/501—Pyridazines; Hydrogenated pyridazines not condensed and containing further heterocyclic rings
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/56—Compounds containing cyclopenta[a]hydrophenanthrene ring systems; Derivatives thereof, e.g. steroids
    • A61K31/575—Compounds containing cyclopenta[a]hydrophenanthrene ring systems; Derivatives thereof, e.g. steroids substituted in position 17 beta by a chain of three or more carbon atoms, e.g. cholane, cholestane, ergosterol, sitosterol
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/70—Carbohydrates; Sugars; Derivatives thereof
    • A61K31/7088—Compounds having three or more nucleosides or nucleotides
    • A61K31/7125—Nucleic acids or oligonucleotides having modified internucleoside linkage, i.e. other than 3'-5' phosphodiesters
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K45/00—Medicinal preparations containing active ingredients not provided for in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • A61K45/06—Mixtures of active ingredients without chemical characterisation, e.g. antiphlogistics and cardiaca
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/0012—Galenical forms characterised by the site of application
    • A61K9/0019—Injectable compositions; Intramuscular, intravenous, arterial, subcutaneous administration; Compositions to be administered through the skin in an invasive manner
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P21/00—Drugs for disorders of the muscular or neuromuscular system
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/22—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against growth factors ; against growth regulators
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N15/00—Mutation or genetic engineering; DNA or RNA concerning genetic engineering, vectors, e.g. plasmids, or their isolation, preparation or purification; Use of hosts therefor
    • C12N15/09—Recombinant DNA-technology
    • C12N15/11—DNA or RNA fragments; Modified forms thereof; Non-coding nucleic acids having a biological activity
    • C12N15/113—Non-coding nucleic acids modulating the expression of genes, e.g. antisense oligonucleotides; Antisense DNA or RNA; Triplex- forming oligonucleotides; Catalytic nucleic acids, e.g. ribozymes; Nucleic acids used in co-suppression or gene silencing
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/54—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the route of administration
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K2300/00—Mixtures or combinations of active ingredients, wherein at least one active ingredient is fully defined in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/20—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin
    • C07K2317/24—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin containing regions, domains or residues from different species, e.g. chimeric, humanized or veneered
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/30—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency
    • C07K2317/33—Crossreactivity, e.g. for species or epitope, or lack of said crossreactivity
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C07K2317/567—Framework region [FR]
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/76—Antagonist effect on antigen, e.g. neutralization or inhibition of binding
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/92—Affinity (KD), association rate (Ka), dissociation rate (Kd) or EC50 value
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/94—Stability, e.g. half-life, pH, temperature or enzyme-resistance

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Physical Education & Sports Medicine (AREA)
  • Orthopedic Medicine & Surgery (AREA)
  • Neurology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Endocrinology (AREA)
  • Biotechnology (AREA)
  • General Engineering & Computer Science (AREA)
  • Wood Science & Technology (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Dermatology (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • Plant Pathology (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)
  • Acyclic And Carbocyclic Compounds In Medicinal Compositions (AREA)
  • Medicines Containing Antibodies Or Antigens For Use As Internal Diagnostic Agents (AREA)

Description

Opis
STANJE TEHNIKE
[0001] Miostatin, koji je takođe poznat pod imenom faktor diferencijacije rasta 8, skraćeno GDF-8 ili GDF8, je ključni regulator mišićne homeostaze. Pokazano je da mutacije koje uzrokuju gubitak miostatina, kao i farmakološka inhibicija aktivnosti miostatina, povećavaju rast mišića kod brojnih vrsta, uključujući čoveka. Takve validacije su podstakle brojne grupe tokom poslednjih dvadeset godina da razviju antagonist puta miostatina kao terapeutika za lečenje mišićnih stanja, kao što je atrofija zbog neupotrebe, sarkopenija, i kaheksija. Feng et al., (Human Molecular Genetics 25, br.5 (1 mart, 2016): 964-75) opisuje upotrebu AAV-posredovane ekspresije folistatina, ne-selektivnog inhibitora miostatina, u farmakološkom modelu spinalne mišićne atrofije kod miševa.
[0002] Najmanje šest kandidata lekova inhibitora miostatina, uključujući male molekule i biloška sredstva, su ušli u kliniku poslednjih godina i nisu uspeli zbog neželjenih sporednih efekata (npr., rizika od toksičnosti), odsustva značajne efikasnosti, ili oba. U mnogim slučajevima, zadovoljavajući preklinički rezultati nisu uspešno preneti u bezbedan i efikasan lek, pored činjenice da biološka uloga miostatina u regulaciji mišićnog rasta nesporna. Odsustvo translacionog uspeha u kliničkom razvoju inhibitora miostatina u brojnim mišićnim stanjima, uključujući mišićnu distrofiju, kaheksiju, sarkopeniju, sporadični miozitis sa inkluzionim telima (SIBM) i odsustvo upotrebe, predstavljaju zagonetku u ovoj oblasti tehnike.
SUŠTINA PRONALASKA
[0003] Predmetni pronalazak obezbeđuje inhibitor miostatina koji je selektivan za miostatin za upotrebu u postupku lečenja spinalne mišićne atrofije (SMA) kod subjekta, gde se selektivni inhibitor miostatina daje u količini koja je efikasna za lečenje SMA, pri čemu je subjekt: (i) na terapiji korektorom za SMN ili je lečen terapijom sa korektorom SMN tokom šest meseci inhibitora miostatina; i (ii) u fazi rasta i/ili ima potrebu za primanjem dugotrajne terapije, gde dugotrajna terapija po potrebi uključuje održavanje SMA tokom života, pri čemu je selektivni inhibitor miostatina:
(a) antitelo, ili njegov deo za vezivanje antigena, koji vezuje pro- ili latentni miostatin, time inhibirajući aktivaciju miostatina; ili
(b) antitelo, ili njegov deo za vezivanje antigena, koji vezuje zreli miostatin;
i gde terapija sa korektorom SMN obuhvata:
i) modifikator splajsovanja;
ii) zamenu SMN gena ili gensku terapiju;
iii) transkripcioni pojačivač za SMN;
iv) pojačivač translacije SMN proteina; ili,
v) stabilizator SMN proteina.
[0004] Pronalazak takođe obezbeđuje inhibitor miostatina koji je selektivan za miostatin, i korektor SMN, za upotrebu u postupku lečenja SMA kod subjekta, pri čemu je subjekt u fazi rasta i/ili ima potrebu da prima dugotrajnu terapiju, pri čemu opciono dugotrajna terapija uključuje doživotno održavanje SMA, pri čemu je selektivni inhibitor miostatina:
(a) antitelo, ili njegov deo za vezivanje antigena, koji vezuje pro- ili latentni miostatin, time inhibirajući aktivaciju miostatina; ili
(b) antitelo, ili njegov deo za vezivanje antigena, koji vezuje zreli miostatin;
i gde terapija sa korektorom SMN obuhvata:
i) modifikator splajsovanja;
ii) sredstvo za zamenu SMN gena ili sredstvo za gensku terapiju;
iii) transkripcioni pojačivač za SMN;
iv) pojačivač translacije SMN proteina; ili,
v) stabilizator SMN proteina.
[0005] Predmetni pronalazak obuhvata prepoznavanje da in vivo efekti inhibicije miostatina zavise od biološkog konteksta. Prema pronalasku, faktori koji omogućavaju reagovanje ciljnog mišića na terapiju inhibitorom miostatina uključuju i) anaboličko stanje ciljnog mišića, ii) stepen funkcionalne inervacije motornim neuronom, i po potrebi, iii) tip mišićnih vlakana sadržanih u ciljnom mišiću. Prema tome, kao što se ovde dalje detaljnije opisuje, ove faktore treba uzeti u razmatranje za maksimiziranje ili pojačanje efekata inhibicije miostatina.
[0006] Pronalazači iz predmetnog prikaza su identifikovali skup kriterijuma koji mogu da obezbede korisne smernice za određivanje bioloških konteksta (npr., kliničkih stanja) u kojima inhibicija miostatina može da ispolji optimalne efekte na mišiću:
i) mišić koji treba da se tretira za pospešivanje hipertrofije je zadržao ili povratio dovoljan anabolički kapacitet;
ii) mišić koji treba da se tretira za pospešivanje hipertrofije i/ili za spečavanje atrofije je zadržao ili povratio bar delom parcijalnu funkciju inervacije motornim neuronom; i dalje u nekim slučajevima,
iii) mišić koji treba da se tretira je potreban za motornu funkciju koja se oslanja na vlakna sa brzim kontrakcijama (npr., tipa II).
[0007] Ovde je identifikovan profil pogodnih kliničkih osobina, koje mogu da odrede verovatnoću odgovora na inhibiciju miostatina u mišiću, prema tome daje smernice za odabir pogodnih kliničkih indikacija i za identifikovanje populacija pacijenata koji će verovatno imati koristi od takve terapije. U nekim slučajevima, u kojima jedno ili više svojstvo nedostaju ili su nedovljni kod pacijenta, dodatna sredstva (npr., terapeutici) mogu zajedno da se daju da bi se kompenzovala deficijencija da bi se pojačala ili optimizovala efikasnost. Kombinovane terapije koje uključuju takva sredstva zajedno sa inhibitorom miostatina su prema tome obuhvaćene ovim pronalaskom.
[0008] Prema tome, predmetni prikaz obezbeđuje različita izvođenja postupaka za lečenje mišićnog stanja kod subjekta. Takvi postupci obuhvataju korak: davanja subjektu terapeutski efikasne količine inhibitora miostatina da bi se pojačao mišić/motorna funkcija, pod uslovom da: i) je ciljni mišić zadržao ili povratio intaktna anabolička svojstva, gde predviđeni klinički ishod uključuje pospešivanje mišićne hipertrofije; ii) je ciljni mišić zadržao ili povratio bar delom inervaciju funkcionalnim motornim neuronom, gde predviđeni klinički ishod uključuje pospešivanje mišićne hipertrofije i/ili sprečavanje mišićne atrofije; i/ili, iii) gde je ciljni mišić pogođen u mišićnom stanju koje sadrži ili je bogat vlaknima koja se brzo kontrahuju, sa pretežno vlakna tipa II.
[0009] U nekim izvođenjima iz prikaza, subjekat je zadržao anabolička svojstva (sposobnost rasta) u ciljnom mišiću. Takav subjekt može da bude pedijatrijski pacijent. U drugim izvođenjima, subjekt ima oslabljena ili kompromitovana anabolička svojstva u ciljnom mišiću ali je povratio dovoljno anaboličkih svojstava. Ograničena anabolička svojstva mogu da budu zbog starosti, medicinskog stanja (povrede, bolesti, itd.), neželjenih efekata lekova, opšteg zdravstvenog statusa, ili bilo koje njihove kombinacije. U nekim izvođenjima, subjekt je tretiran sa anaboličkim stimulatorom, npr., sredstvom koje pojačava ćelijske anaboličke puteve. U nekim izvođenjima, subjekt prima kombinovanu terapiju koja se sastoji iz inhibitora miostatina i anaboličkog stimulatora.
[0010] U nekim izvođenjima, subjekt je bar delom zadržao funkcionalnu inervaciju ciljnog mišića sa motornim neuronom, npr., funkcionalnu neuromišićnu vezu. U nekim izvođenjima, subjekt ima stanje koje je povezano sa parcijalnom denervacijom motornih neurona. U nekim izvođenjima, subjekt ima stanje koje je povezano sa narušenom neurotransmisijom. U nekim izvođenjima, narušena neurotransmisija obuhvata hiperekscitabilnost neurona, narušen prenos ili oslobađanje sinaptičkih vezikula, i/ili narušenu funkciju ili dostupnost mitohondrija da bi se podržala neuromišićna signalizacija. U nekim izvođenjima, subjekt je uspostavio ili ojačao bar delom funkcionalnu inervaciju ciljnog mišića motornim neuronom, i/ili bar delom je normalizovao neurotransmisiju između motornog neurona i ciljnog mišića. U nekim izvođenjima, subjekt je tretiran sa sredstvom koje pospešuje funkciju motornog neurona (tj., neuronska terapija). U nekim izvođenjima, takvo sredstvo bar delom može da koriguje neurotransmisiju i/ili ekscitabilnost membrane. U nekim izvođenjima, sredstvo je korektor genskog deficita. U nekim izvođenjima, subjekat je tretiran sa sredstvom koje koriguje genski deficit, sa ciljem da pospešuje funkciju motornog neurona tako da bar delimična inervacija ili funkcija može da se održi ili povrati (obnovi).
[0011] Prema predmetnom pronalasku, subjekt ima spinalnu mišićnu atrofiju (SMA). U nekim izvođenjima, genski deficit je mutacija u genu za preživljavanje motornog neurona 1 (SMN1). U nekim izvođenjima, sredstvo (npr., sredstvo koje je korektor) je modifikator splajsovanja, ili genska terapija. U nekim izvođenjima, modifikator splajsovanja je malo molekulsko sredstvo; u drugim izvođenjima, modifikator splajsovanja je sredstvo koje je nukleinska kiselina, kao što je sredstvo koje je zasnovano na RNK. U nekim izvođenjima, terapija korektorom pospešuje funkciju i/ili preživljavanje motornog neurona. U nekim izvođenjima, terapija korektorom odlaže napredovanje SMA.
[0012] Prema pronalasku, subjekt je tretiran sa sredstvom koje je korektor, i/ili treba da se tretira sa sredstvom koje je korektor. Na primer, subjekt je tretiran sa sredstvom koje je korektor tokom šest meseci terapije inhibitorom miostatina, npr., tokom šest meseci pre ili posle davanja inhibitora miostatina. U nekim izvođenjima, takav subjekt ima ili mu je dijagnostikovana SMA koja ograničava kretanje. U nekim izvođenjima, takav subjekat ima tip I SMA, tip II SMA, ili tip III SMA koja ograničava kretanje.
[0013] Prema pronalasku, efikasna količina inhibitora miostatina za lečenje mišićnog stanja je količina koja postiže i kliničku efikasnost i bezbednost. U nekim izvođenjima, efikasna količina je količina koja pojačava mišićnu funkciju, kao što je generisanje snage i motorna funkcija. U nekim izvođenjima, efikasna količina je količina koja pojačava motornu funkciju koja zaheva vlakna sa brzom kontrakcijom (npr., vlakna tipa II). U nekim izvođenjima, motorna funkcija sadrži ekscentričnu kontrakciju mišića. I U nekim izvođenjima, efikasna količina terapije miostatina je količina koja je dovoljna za odlaganje ili ublažavanje napredovanja bolesti (npr., mišićna atrofija); održavanja statusa bolesti (npr., kao što je mereno/praćeno odgovarajućim testom za procenu motorne funkcije, marker proteinima u plazmi, metaboličkim markerima, itd.); odlaganje gubitka α-motornih neurona; sprečavanje ili odlaganje ekspresije markera nezrelih mišića; sprečavanje, ublažavanje ili odlaganje intramuskularnih naslaga masti (npr., masna zamena zdravog tkiva); sprečavanje metaboličke disregulacije; sprečavanje ili smanjenje gubitka kosti ili učestalosti preloma kostiju; povećanje u rezultata proširenoj Hammersmithovoj Funkcionalnoj Motornoj Skali za ≥ 1 bod 1 u poređenju sa kontrolom koja nije primila inhibitor miostatina; uporavanje brzine propadanja; odlaganje regresije (npr., napredovanja bolesti) prema proširenoj Hammersmith-ovoj Funkcionalnoj Motornoj Skali tokom perioda od 12 meseci, 24 meseca ili 36 meseci; i/ili, povećanje CHOP INTEND rezultata za ≥ 1 bod u poređenju sa kontrolom koja nije primila inhibitor miostatina; i/ili, povećanje MFM-32 rezultata za ≥ 1 bod u poređenju sa kontrolom koja nije primila inhibitor miostatina.
[0014] Mišićno stanje koje treba da se leči sa inhibitorom miostatina prema predmetnom pronalasku je spinalna mišićna atrofija (SMA).
[0015] Gde je neuromišićna bolest SMA, genski deficit može da uključi mutaciju u SMN1 genu. Da bi se pospešiča funkcija motornog neurona koji je pogođen mutacijom, subjekt može da se tretira sa sredstvom koje je korektor sa ciljem korigovanja genskog deficita. U nekim izvođenjima, sredstvo je modifikator splajsovanja, koje može da bude zasnovano na nukleinskoj kiselini (npr., zasnovano na RNK) sredstvo ili sredstvo koje je mali molekul. U nekim izvođenjima, subjekt je tretiran sa sredstvom koje je korektor tokom šest meseci primanja inhibitora miostatina, npr., tokom šest meseci pre ili tokom šest meseci nakon davanja inhibitora miostatina.
KRATAK OPIS NACRTA
[0016]
SL.1 obezbeđuje šematski prikaz aktivacije miostatina. Svaki prekursorski polipeptid dimera uključuje prodomen i domen faktora rasta. Prvi proteolitički korak sa proproteinskom konvertazom cepa proMiostatin između prodomena i domena faktora rasta, pri člemu se proizvodi latentni oblik miostatina. U ovom obliku prodomen je još uvek fizički povezan sa domenom faktora rasta. Toloid proteaza zatim cepa latentni miostatin, nakon čega se aktivni, zreli miostatin oslobađa od latentnog kompleksa.
SL.2A i SL.2B obezbeđuju pregled deksametazonom-indukovane atrofije kod miševa: SL.2A ilustruje eksperimentalni model tretmana sa jednom dozom SRK-015 u zdravim i miševima kojima je indukovana atrofija; SL. 2B daje promene u težinama mišića gastroknemijusa mereno u naznačenim vremenskim tačkama.
SL-e. 3A-3E obezbeđuju pet grafika koji pokazuju da davanje muSRK-015P zdravim životinjama pojačava fukciju mišića. (SL.3A) Maksimalna vrednost sile koju stvara gastroknemijus (normalizovano sa dužinom ekstremiteta) kao funkcija frekvencije stumulisa kod muSRK-015P-tretiranih i kontrolnih miševa; (SL.3B) maksimalna vrednost sile EDL po dužini mišića kao funkcija frekvencije stimulusa kod muSRK-015P-tretiranih i kontrolnih miševa; (SL.3C & SL.3D) GA i EDL težine miševa redom kod muSRK-015P-tretiranih i kontrolnih miševa; i, (SL. 3E) srednja vrednost površine vlakana tip IIB kod muSRK-015P-tretiranih i kontrolnih miševa.
SL. 4 obezbeđuje grafik koji prikazuje efekte muSRK-015P na maksimalnu vrednost sile plantarfleksorske grupe (mišići gastroknemius, soleus, i plantaris ) u SMN koja je tretirana korektorom kod Δ7 SMA miševa i miševa koji su divlji tip;
SL-e.5A-5C obezbeđuju tri grafika koji prikazuju efekte muSRK-015P na (SL.5A) težinu mišića; (SL.5B) srednja vrednost površine preseka miovlakna; i, (SL. 5C) učestalost distribucije srednje vrednosti površine preseka miovlakna, kod Δ7 SMA miševa tretiranih korektorom SMN i muSRK-015P ili nosačem.
SL-e.6A-6B obezbeđuju dva grafika koji prikazuju efekte muSRK-015P na (L.6A) mišićnu masu GA; i (SL.
6B) snagu stiska zadnjeg ekstremiteta, na modelu akutne kontuzione povrede kičmene moždine.
SL-e.7A-7D prikazuju analize ciljnog angažovanja u serumu i mišiću SMNΔ7 miševa. Imunoblot da bi se izmerio latentni miostatin u krvotoku nakon četiri nedelje tretmana sa muSRK-015P je prikazan na SL.7A. Imunoblot na SL.7B prikazuje ciljnog angažovanje u mišiću SL.7C prikazuje TGX gelove bez boje koji omogućavaju vizuelizaciju i kvantifikovanje ukupnog sadržaja proteina trake za normalizaciju nakon UV snimanja. Kvantifikovanje latentnog signala miostatina u mišiću miševa tretiranih sa muSRK-015P u poređenju sa latentnim miostatinom koji je prisutan kod miševa divljeg tipa je prikazan na SL.7D.
SL-e.8A-8C obezbeđuju PK i PD podatke za SRK-015 kod scid miševa. PK analiza SRK-015 je prikazana na SL.8A. masa bez masti (čista masa) je izmerena sa qNMR u naznačenim vremenskim tačkama posle doziranja i povećanje u čistoj masi u odnosu na IgG kontrolu je prikazano na SL.8B. Ciljno angažovanje SRK-015 u serumu i mišiću je ispitano analizom nivoa latentnog miostatina u serumu i mišiću upotrebom „western blot“ kao što je prikazano na SL.8C.
SL-e.9A-9B obezbeđuju SRK-015 PK podatke kod makaki majmuna. Koncentracije SRK-015 su ispitane pomoću ELISA.
SL.9A prikazuje koncentracije SRK-015 u serumu tokom nedelja nakon prve doze antitela. SL.9B prikazuje koncentracije SRK-015 u serumu tokom tokom poslednjih pet nedelja ispitivanja nakon poslednje od 8 nedeljnih doza antitela.
SL-e. 10A-10D obezbeđuju podatke koji pokazuju da je SRK-015 farmakološki efikasan u višestrukim dozama kod makaki majmuna. Mišićne težine su određene pet nedelja nakon poslednje doze SRK-015 kod makaki majmuna.
SL.10A prikazuje povećanu masu mišića gastroknemijusa nakon SRK-015 tretmana. SL.10B prikazuje povećanu masu u mišića Biceps brachii nakon tretmana SRK-015. Vremenski tok ciljnog angažovanja u serumu majmuna je analiziran sa polu-kvantitativnom „western blot“ analizom. Podaci ciljnog angažovanja iz majmuna koji su primali 3mg/kg ili 30mg/kg nedeljno SRK-015 su prikazani na SL.10C. SRK-015 je angažovao latentni miostatin u obe ispitane doze kao što je prikazano na SL.10D.
SL-e.11A-11B obezbeđuju podatke koji prikazuje osobine mišića kod SMNΔ7 miševa koji su tretirani sa punom terapeutskom dozom SMN-C1 od rođenja. Nakon četiri nedelje tretmana sa muSRK-015P, mereno je povećanje u telesnoj težini u odnosu na PBS kontrolne životinje (SL.11A) i povećanje u masi gastroknemijusa (SL. 11A). Osobine plantarfleksora i maseter mišića su mereni upotrebom 305C sistema mišićne poluge (SL.11B).
SL. 12 je šema koja ilustruje izbor određenih populacija pacijenata koji će verovatno imati koristi od inhibicije miostatina ili zasebno ili u kombinaciji sa dodatnom sredstvom (npr., anabolički stimulator i/ili neuronski pojačivač).
DETALJNI OPIS ODREĐENIH IZVOĐENJA
[0017] Predmetni pronalazak je zasnovan, bar delom, na prepoznavanju da efikasnost inhibicije miostatina bar delom zavisi od statusa ciljnog mišića i da određeni uslovi moraju da budu ispunjeni za postizanje koristi od funkcije mišića. Prema pronalasku, inhibicija miostatina je naročito pogodna za lečenje kliničkih indikacija sa sledećim osobinama: i) mišić koji treba da se leči je zadržao ili povratio intaktni/robustni anabolički kapacitet (npr., mlađi subjekti); ii) mišić koji treba da se leči (tj., ciljni mišić) je zadržao ili povratio bar delom funkcionalnu inervaciju motornim neuronom (npr., dovoljna neuromišićna signalizacija između ciljnog mišiča i inervišućeg motornog neurona); i/ili, iii) mišić koji treba da se leči je potreban za motornu funkciju koja se oslanja na vlakna tipa II, npr., medicinska potreba koja nije ispunjena služi za pojačanje funkcije (glikolitičkih) mišićnih vlakana sa brzom kontrakcijom, i procena motornog ishoda je vođena aktivnošću vlakana sa brzom kontrakcijom. Na osnovu ovih osobina, ovde su prikazana, različita izvođenja terapija i kombinovanih terapija.
[0018] U konteksu predmetne prijave, izraz "kombinovana terapija" se odnosi na istovremeno davanje dva ili više biološki aktivna sredstva (npr., lekovi) koji su međusobno zajedno korišćeni. Kombinovana terapija može da sadrži jednu formulaciju ili više formulacija. Zajedničko davanje može da se daje kao istovremeno davanje ili serijsko davanje. Zajedničko davanje može da se izvede preko istog načina davanja ili različitih načina davanja. Tumači se kao kombinovana terapija sve dok se efekti dva (ili više) terapeutika preklapaju u subjektu za svrhe postizanja dopunskih, dodatnih ili sinergističkih kliničkih efekata.
[0019] Kriterijum (i) gore u tekstu prikazuje da je ciljni mišić dovoljno aktivan u tome da je zadržao ili povratio sposobnost da sintetiše ćelijske komponente (npr., konstruktivni metabolizam (tj., anabolizam)), suprotno od favorizovanja razlaganja ćelijskih komponenti. Prema tome, mišić sa anaboličkim svojstvima ima sposobnost da raste ("hipertrofija") pre nego da se troši ("atrofija"). Dok je miostatin dugo bio ocenjen kao negativni regulator mišićne mase - zaista, brojne grupe su ispitale inhibitore miostatina u različitim mišićnim stanjima ali nisu uspele da proizvedu rezultate od kliničkog značaja – do danas su ova ispitivanja bila zanemarena da bi se objasnio značaj ove "anaboličke" pozadine protiv koje inhibicija miostatina može da ispolji svoje efekte na pospešivanje mišićnog rasta. Zapravo, većina kliničkih indikacija u kojima su inhibitori miostatina do danas bili ispitani uključuje populacije pacijenata čiji mišići su skloni da se nalaze u kataboličkim stanjima. Zajedno sa napomenom da faktori koji regulišu sintezu mišića i trošenje mišića se nalaze u dinamičkom ekvilibrijumu, pronalazači iz predmetne prijave su prepoznali da inhibiranje signalizacije miostatina može da proizvede efekte pojačanja mišića, do obima u kome ciljni mišić takođe zadržava dovoljne anaboličke aktivnosti, koje bi pokrenule proteinsku sintezu.
[0020] Da bi se zadovoljio kriterijum (i) gore iz teksta, dva scenarija se mogu uzeti u obzir. U prvom scenariju, ovaj kriterijium se prirodno može ispuniti za mlađe individue (npr., pedijatrijske pacijete i mlade odrasle osobe) koji se nalaze u fazi rasta ili sa robustnim metaboliznom, gde su ćelijski anabolički putevi već uveliko robustni i aktivni. Prema tome, ove populacije pacijenata imaju povoljno pozadinsko stanje u odnosu na koje inhibicija miostatina proizvodi kliničke efekte i verovatno je da će reagovati na terapiju inhibicije miostatina, koja može da pospešuje mišićni rast. U drugom scenariju, u kome populacija pacijenata koji trebaju da se leče sa inhibitorom miostatina su obično starije individue ili oni za koje se inače smatra da su izgubili bar neku od anaboličke mašinerije ili njene funkcije (npr., oni koji pate od sarkopenije, kaheksije, imunodeficijencije, infekcija, itd.), inhibicija miostatina može da ne proizvodi željene koristi zbog nedostatka ili gubitka anaboličkih aktivnsoti. Međutim, takve deficijencije mogu da se prevaziđu ili kompenzuju istovremenim davanjem drugog sredstva sa ciljem da se pojačaju pacijentova anabolička svojstva, koja mogu učiniti da pacijent više reaguje na istovremeno davanje inhibitora miostatina u pospešivanju mišićne hipertrofije Prema tome, prikaz uključuje kombinovane terapije za lečenje mišićnog stanja kod subjekta u kataboličkom stanju, gde kombinovana terapija sadrži ihibitor miostatina (tj., sredstvo koje inhibira aktivaciju miostatina, aktivnosti i/ili signalizaciju) i anabolički stimulator (tj., sredstvo koje pojačava anaboličku funkciju ili favorizuje sintezu proteina). Ova sredstva se daju subjektu u količinama koje su efikasne za pojačanje mišićnog rasta (npr., favorizuje sintezu mišića u odnosu na trošenje mišića) i za unapređenje za odgovarajuće motorne funkcije.
[0021] Kao što se ovde koristi, izraz "kataboličko stanje" označava da ravnoteža u sintezi i trošenju (npr., sinteza proteina i razgradnja proteina) u ciljnom tkivu/ćeliji ide prema poslednjem tako da je prisutan neto katabolički efekat u meti. Slično tome, kao što se ovde koristi, izraz "anaboličko stanje" označava da ravnoteža u sintezi i trošenju (npr., sinteza proteina i razgradnja proteina) ciljnom tkivu/ćeliji ide prema prvom tako da je prisutan neto anabolički efekat u meti. Prema tome, za populaciju pacijenata u kataboličkom stanju, terapije koje uključuju i inhibitor miostatina i anaboličko stimulišuće sredstvo mogu da postignu unapređene kliničke koristi inhibicije miostatina, u poređenju sa monoterapijom. Obično, stanje ciljnog tkiva (npr., mišića) je mereno određivanjem nivoa različitih hormona u cirkulaciji (npr., IGF-1, testosteron) i/ili određivanjem nivoa sinteze proteina u mišiću. Merenje nivoa hormona može da se izvede korišćnjem postupaka koji su poznati stručnjaku iz oblasti tehnike uključujući kompetitivne imunotestove upotrebom uzoraka seruma, pljuvačke ili urina. Merenje sinteze mišićnih proteina može da se izvede korišćnjem postupaka koji su poznati stručnjaku iz oblasti tehnike uključujući biopsije mišića.
[0022] Prepoznavanje važnosti kriterijuma (ii) je zasnovao na otkriću da fukcija mišića i motornog neurona koji inerviše ciljni mišić (kolektivno se naziva "motorna jedinica") je bar delom nezavisno i stepen unakrsnih signala (eng. „cross-talk“) (tj., bidirekcione signalizacije) između dve komponente (tj., komponente neurona i komponente mišića) je neophodan za održavanje neromišićne funkcije. Smatra se da bi inhibicija miostatina proizvela značajne efekte na fukciju ciljnog mišića, mišić mora da primi dovoljno nervnog stimulusa sa inervišućeg motornog neurona (tj., postojanje funkcionalne neuromišićne signalizacije). Ovo je verovatno relavantno za oba klinička konteksta u kojima je željeni primarni ishod da se pospešuje mišićni rast i spreči gubitak mišića. Kao što je prikazano u primeru u tekstu ispod, u modelima višestruke povrede mišića, inhibicija miostatina je sposobna da spreči ili ublaži mišićnu atrofiju koja je indukovana povredom, kao i metaboličku disregulaciju. U ovim životinjskim modelima, povređeni mišić je bar delom zadržao stimulans nerva, za razliku od potpunog preseka inervišućih motornih nerava. Prethodni izveštaji u literaturi ukazuju na to da inibicija miostatina ne pojačava mišićnu fukciju u modelu pune povrede kičmene moždine. Bez želje za vezivanjem za određenu teoriju, prema tome se smatra da dovoljni nervni stimulus (npr., neurotransmisija) sa inervišućeg motornog neurona bar delom doprinosi korisnim efektima inhibicije miostatina u ciljnim mišićima. Obično, neurotransmisija je merena u intaktnim životinjama direktnom stimulacijom nerva (npr., nerva koji inerviše mišić) i merenjem kontrakcija inervisanih grupa mišića. U takvim merenjima, nedostatak mišićne kontrakcije ukazuje na odsustvo neurotransmisije. Slično tome, postepena smanjenja odgovora merenog u ciljnom mišiću nakon ponovljene stimulacije može da ukazuje na "zamor" koji može da se odrazi na oštećenje u ekscitabilnosti membrane, prenosa sinaptičke vezikule, mitoondrijske funkcije/dostupnosti i/ili regulacije glukoze. Kod SMA postoji progresivni gubitak potpuno inervisanih neuromišićnih veza, koje mogu da se ispitaju fluorescencijom. Drugi elektrofiziološki postupci koji su poznati stručnjaku iz oblasti tehnike mogu takođe da se koriste za merenje neurotransmisije (npr., neuromišićna transmisija.)
[0023] Zahtev za dovoljnom neuronskom signalizacijom označava da inhibitori miostatina mogu da ne proizvedu optimalnu korist ukoliko je nervno-mišićna unakrsna signalizacija u potpunosti izgubljena ili uništena (tj., odsustvo funkcionalne neuromišićne signalizacije) ili u situacijama povrede ili određene bolesti. Ovo zapažanje je dovelo da predmetni pronalazači prepozaju da, u neuromišićnim bolestima koje uključuju genetički defekt koji oštećuje motorni neuron, ciljni mišić per se može i dalje da bude intaktan tokom ranog stadijuma bolesti, ali njegova funkcija može postepeno da opada zbog nedostatka dovoljnog nervnog stimulusa sa motornog neurona na mišić, kao i povratnog odgovora na motornom neuronu sa mišića (tj., nedostatak funkcionalne neuromišićne signalizacije). Stoga, predviđeno je da bi intervencija (npr., farmakološka intervencija) za pospešivanje nervno-mišićne, koja cilja i ispravlja ili ponovo uspostavlja određeni neuronski defekt, onda mogla da pojača korist od inhibicije miostatina.
[0024] Ovde su opisane kombinovane terapije za lečenje neuromišićne bolesti. Takva kombinovana terapija sadrži: i) ihibitor signalizacije miostatina (npr., sredstvo koje inhibira aktivaciju miostatina, aktivnosti i/ili signalizaciju), i, ii) neuronsku terapiju (npr., neuronski korektor, neuronski pojačivač, itd.), koja obuhvata sredstvo koje je namenjeno za lečenje motornog neurona da se koriguje neuronski defekt (kao što je genska mutacija koja uzrokuje bolest). Inhibitor miostatina i sredstvo za lečenje motornog neurona mogu da se daju zajedno jedan sa drugim kao kombinovana terapija, u količinama koje su dovoljne za pojačanje motorne funkcije.
[0025] Populacije pacijenata koje su pogodne da prime terapiju inhibicije miostatina za lečenje neuromišićne bolesti uključuju one koji su na neuronskoj terapiji (npr., koji su primili neuronski korektor/pojačivač). Na osnovu zapažanja da fukcionalna motorna jedinica uključuje bidirekcionu signalizaciju između ciljnog mišića i inervišućeg motornog neurona, razmotreno je da pojačanje funkcije jednog može pozitivno da utiče na funkciju drugog, i obrnuto. Prema tome, može delovati da subpopulacija pacijenata koji su primili, ali nisu reagovali na neuronsku terapiju na način od kliničkog značaja više reaguje na neuronsku terapiju zajedno sa terapijom inhibitora miostatina. Slično tome, subpopulacija pacijenata koji reaguju na neuronsku terapiju mogu da vide dalje kliničke koristi nakon dobijanja terapije inhibitora miostatina.
[0026] Ovde opisani postupci su pogodni za lečenje ili prevenciju mišićnih stanja ili poremećaja i neuromišićnih bolesti. Kao što se ovde koristi, izraz "mišićno stanje" ili "mišićni poremećaj" se odnosi na bolest, stanje, ili poremećaj, gde mišić ne funkcioniše normalno, ili bolesti, stanje, ili poremećaj, gde je funkcija mišića normalna, ali se dobija manja sila od strane mišića zbog smanjene količine dostupnog mišića. Kao što se ovde koristi, izraz "neuromišićne bolesti" se odnosi na bilo koju bolest ili koja je uzrokovana sa, ili je povezana sa, narušenom signalnom transdukcijom ili prekidom u komunikaciji između neurona i mišićnog tkiva. U nekim izvođenjima iz prikaza, narušena neurološka signalizacija se pojavljuje zbog oštećenja u strukturi neurona, gde neuroni nisu sposobni da prenose signale prema njihovim metama. U drugim izvođenjima, strukture neurona ostaju intaktne, ali je prisutno funkcionalno narušavanje ili defekti, na primer, blokada u neuromišićnoj vezi, tako da je pogođena sposobnost neurona da prenose signale. U nekim izvođenjima, narušena signalna transdukcija je povezana sa denervacijom, npr., parcijalnim gubitkom ili poremećajem nervnog snabdevanja ili nervnog stimulusa prema njegovom ciljnom mišiću. U nekim izvođenjima, denervacija je indukovana povredom. Pogodne neuromišićne bolesti ili stanja koja mogu da se leče prema predmetnom prikazu uključuju, ali nisu ograničeni na: Amiotrofičnu lateralnu sklerozu (ALS); Kongenitalni mijastenički sindrom; Kongenitalnu miopatiju; Sindrom nevoljnog trzaja fascikulacije; Dišenovu mišićnu distrofiju (DMD); Bolest skladištenja glikogena tip II; Hereditarna spastična paraplegija; miozitis sa inkluzionim telima (IBM); Isaac-ov Sindrom; Kearns-Sayre-ov sindrom; Lambert-Eaton-ov mijastenički sindrom; Mitohondrijsku miopatiju; Mišićnu distrofiju; Mijasteniju gravis; Miotoničnu distrofiju; Perifernu neuropatiju; Spinalnu i bulbarnu mišićnu atrofiju; Spinalnu mišićnu atrofiju (SMA); Spinalnu mišićnu atrofiju sa respiratornim distresom tipa 1; Sindrom ukočene osobe; Troyer-ov sindrom; i, Guillain-Barre-ov sindrom.
[0027] U bilo kom od gore navedenih izvođenja iz prikaza, korisno je istovremeno davanje sredstva koje treba da pojača/pospešuje funkciju neurona ili koriguje/povrati osnovne neurološke deficite (ovde kolektivno nanačeno sa "neuronska terapija"), i inhibitora miostatina. Dodatno, takva kombinovana terapija može dalje da uključi sredstvo za anaboličku stimulaciju (npr., anabolički stimulator) za pacijente čiji ciljni mišić može da bude u ili se nalazi u riziku da bude u kataboličkom stanju. Takav anabolički stimulator može da uveća korist inhibitora miostatina, kada se koristi u kombinaciji. Prema tome, prikaz uključuje postupak za lečenje neuromišićne bolesti kod pacijenta, koji obuhvata davanje pacijentu efikasne količine kombinovane terapije koja se sastoji iz inhibitora miostatina, neuronskog pojačivača/korektora (tj., neuronska terapija), i anaboličkog stimulatora.
[0028] Prepoznavanje faktora koji mogu da utiču na ishod terapije inhibitorom miostatina kao što je opisano gore u tekstu je dalje ilustovano na SL.12.
[0029] Kriterijum (iii) obuhvata pojam da su mišići različito pogođeni inhibicijom miostatina delom na osnovu njihovih vrsta vlakana. Ovde obezbeđen dokaz sugeriše da mišići koji su bogati vlaknima sa brzom kontrakcijom (kao što su vlakna tipa II), uključujući glikolitička, vlakna sa brzom kontrakcijom, mogu posebno da budu osetljiva na inhibiciju miostatina. Prema tome, terapije inhibitorom miostatina mogu da obezbede koristi prvenstveno mišićima koji su bogati vlaknima sa brzom kontrakcijom (npr., mišići koji sadrže vlakna tipa II) i pojačavaju motornu funkciju koja zahteva ili se oslanja na vlakna sa brzom kontrakcijom. Kao što je prikazano na SL.2, pronađeno je da mišić gastroknemijus reaguje na terapiju inhibicije miostatina. Treba napomenuti da je poznato da gastroknemijus sadrži oko 75% glikolitičkih vlakana sa brzim kontrahovanjem.
[0030] Prema tome, predmetni pronalazak je zasnovan, bar delom, na prepoznavanju da pacijenti koji pate od neurološkog poremećaja motorne funkcije mogu da imaju koristi od kombinacije oba, sredstva koje cilja mišićnu funkciju (kao što je mišićni pojačivač) i sredstva koje cilja funkciju neurona (koje uopšteno može da bude naznačeno sa "neuronska terapija"), kao što su modulatori splajsovanja i korektori gena. Ovo je posebno korisno za lečenje stanja koja uključuju narušenu signalizaciju između motornog neurona i njegovog ciljnog mišića (kao što su neuromišićni poremećaji). Predmetni prikaz je
1
posebno koristan u lečenju stanja koja uključuju delimičan ali ne potpuni gubitak neurona koji inervišu mišić.
[0031] Prikaz uključuje prepoznavanje da inhibicija signalizacije miostatina može da bude korisna u lečenju stanja u kojima visoko metabolički, mišići bogati sa vlaknima koja se brzo kontrahuju su posebno osetljivi. U posebno korisnim izvođenjima iz prikaza, terapeutski režimi za lečenje takvih stanja uključuju inhibitor ili antagonist signalizacije miostatina, u kombinaciji sa sredstvom koje tretira motorni neuron koji inerviše mišići bogat sa vlaknima koja se brzo kontrahuju.
[0032] Takva stanja mogu da budu povezana sa genetičkom mutacijom koja dovodi do defektnog aksonalnog transporta ili njegove regulacije; defektan prenos vezikula ili njegova regulacija; defektna neurotransmisija ili njena regulacija; defektna funkcija ili dostupnost mitohondrija; ili bilo koja njihova kombinacija. U nekim izvođenjima iz prikaza takve generičke mutacije mogu uzrokovati defektnu proizvodnju energije, potrošnju energije, upotrebu glukoze ili njihovu regulaciju.
[0033] Prema pronalasku, takvo stanje je spinalna mišićna atrofija (SMA).
Definicije
[0034] Izrazi za jedninu koji su ovde korišćeni se odnose na jedan ili više od jednog (tj., bar jedan) gramatičkog objekta. Kao primer, "element" označava jedan element ili više od jednog elementa.
[0035] Osim u operativnim primerima, ili gde je drugačije naznačeno, svi brojevi koji eksprimiraju količine sastojaka ili reakcione uslove koji se ovde koriste treba razumeti kao modifikovane u svim slučajima izrazom "oko." Izraz "oko" kada se koristi u vezi sa procentima može značiti ±1%. Osim toga, izraz "oko" može da označava opseg ±1% vrednosti.
[0036] Izrazi "primeniti", "dati" ili "davanje" uključuju bilo koji postupak za isporuku inhibitora miostatina, neuronskog korektora, npr., korektora SMN, i/ili anaboličkog stimulatora, npr., farmaceutsku kompoziciju, u sistem subjekta ili u određeni region u ili na subjektu (redom, sistemsko i lokalno davanje).
[0037] Izraz "koji reaguje" kao što se ovde koristi, se odnosi na pacijente za koje predviđeni odgovor na tretman/biološki lek je pozitivan. Slično tome, izraz "pacijent koji ne reaguje" kao što se ovde koristi, se odnosi na pacijente za koje predviđeni odgovor na tretman/biološki lek je negativan, ili je odsutan. Izraz "slabo reaguje," kao što se ovde koristi, se odnosi na pacijente za koje predviđeni odgovor prema tretmanu/biološkom leku je pozitivan ali ne postiže potpuno lečenje bolesti/poremećaja i gde pacijent može da ima koristi od dodatnih terapija da bi se postigli dodatni i/ili unapređeni klinički odgovori.
[0038] Termin "predviđen odgovor" ili slično, kao što se ovde koristi odnosi se na određivanje ishoda da li će pacijent reagovati povoljno ili nepovoljno za datu terapiju/biološki lek. Posebno, izraz "predviđen", kao što se ovde koristi, se odnosi na individualnu procenu bilo kog parametra koji može da bude koristan u određivanju evolucije pacijenta. Kao što će biti jasno stručnjacima iz oblasti tehnike, predviđanje kliničkog odgovora prema tretmanu sa biološkim lekom, iako je poželjno da bude, ne mora da bude tačno za 100% subjekata koji će biti dijagnostikovani ili procenjeni. Izraz, međutim, zahteva da statistički značajan deo subjekata mogu da se identifikuju da imaju povećanu verovatnoću pozitivnog odgovora. Da li je subjekat statistički značajan može da se odredi bez daljeg napora stručnjaka iz oblasti tehnike koji koristi različite dobro poznate alate za statističku procenu, npr., određivanje intervala poverenja, određivanje p-vrednosti, Student-ov t-test, Mann-Whitney-jev test, itd. Detalji se mogu pronaći u Dowdy i Wearden, Statistics for Research, John Wiley & Sons, New York 1983. Poželjni intervali poverenja su najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 80%, najmanje 90% najmanje 95%. p-vrednosti su, poželjno, 0.2, 0.1 ili 0.05.
[0039] Izraz "klinički odgovor", kao što se ovde koristi, se odnosi na odgovor prema biološkom leku subjekta koji pati od patologije koja je lečena sa pomenutim biološkim sredstvom. Standardni kriterijumi mogu da se razlikuju od bolesti do bolesti i ovde su detaljnije razmotreni.
[0040] Pacijent koji bi "imao koristi od mišićnog rasta" uključuje i zdrave pacijente i pacijente koji imaju bolesti i/ili poremećaje sa smanjenom mišićnom masom i/ili mišićnom jačinom. U određenim izvođenjima, pacijent koji će imati korist od mišićnog rasta je subjekt koji ima mišićnu bolest ili pormećaj, npr., SMA.
[0041] Kao što se ovde koristi izraz "koji obuhvata" ili "sadrži" je korišćen u odnosu na kompozicije, postupke, i njihove odgovarajuće komponente, koje su od suštinskog značaja za pronalazak, ali su otvorene za uključivanje nespecifičnih elemenata, bilo da su od suštinskog značaja ili ne.
[0042] Izraz "koji se sastoji od" se odnosi na kompozicije, postupke, i njihove odgovarajuće komponente kao što se ovde opisuje, koje su isključive za bilo koji element koji nije naveden u opisu izvođenja.
[0043] Izraz "kontrola" ili "kontrolni uzorak," kao što se ovde koristi, odnosi se na bilo koji klinički ili naučno relevantni komparativni uzorak, populaciju, ili odgovarajući deo, uključujući, na primer, uzorak iz zdravog subjekta, uzorak iz subjekta koji ima deficijenciju koja može da uzrokuje ili učini subjekta podložnim za razvijanje određenog stanja ili bolesti, subjekta koji ima bolest ili stanje od interesa, uzorak iz subjekta koji je tretiran sa farmaceutskim nosačem, uzorak iz subjekta pre tretmana, subjekt ili uzorak koji je tretiran sa placebom ili puferom, netretirani subjekt ili uzorak, i slično.
[0044] Izraz "nivo kontrole" se odnosi na prihvaćeni ili prethodno određeni nivo biološkog markera, npr., nivo markera dobijenog pre tretmana ili početka bolesti ili pre davanja leka, npr., inhibitor miostatina ili korektor SMN. Nivo biološkog markera koji se nalazi u subjektu ili populaciji subjekata koja ima jednu ili više određenih karakteristika, npr., prisustvo ili odsustvo određene bolesti ili stanja, npr., SMA.
[0045] Izraz "bolest", kao što se ovde koristi, u kontekstu bolesti se odnosi na statisički značajno smanjenje u takvom nivou. Smanjenje može da bude, na primer, najmanje 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, ili 95%, ili ispod nivoa detekcije za postupak detektovanja. Smanjenje može takođe da bude, na primer, oko 1-10%, 10-20%, 1-30%, 20-50%, 30-60%, 40-70%, 50-80%, ili 60-90% ispod nivoa detekcije za postupak detekcije. U određenim izvođenjima, smanjenje se svodi do nivoa koji je prihvaćen u opsegu normalnog za individuu bez takvog poremećaja koji može takođe da bude označeno sa normalizacijom nivoa.
[0046] Izraz "povećanje" u kontekstu, npr., simptoma bolesti, kao što je na primer, gubitak funkcije ili gubitak mase, pr., mišićne mase povezane sa bolešću, odnosi se na statistički značajno povećanje u takvom nivou. Povećanje može da bude, na primer, najmanje 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, ili 95%, ili iznad nivoa detekcije za postupak detektovanja. Povećanje može takođe da bude, na primer, oko 1-10%, 10-20%, 1-30%, 20-50%, 30-60%, 40-70%, 50-80%, ili 60-90% iznad nivoa detekcije za postupak detektovanja. U određenim izvođenjima, povećanje je do nivoa koji je prihvaćen u opsegu normalnog za individuu bez takvog poremećaja koji može takođe da bude označeno sa normalizacijom nivoa. U određenim izvođenjima, povećanje je normalizacija nivoa znala ili simptoma bolesti, povećanje razlike izmwđu određenog niova znaka bolesti i normalnog nivoa znaka bolesti.
[0047] Kao što se ovde koristi, izraz "denervacija" se odnosi na gubitak ili poremećaj nervnog snabdevanja ili nervnog stimulusa prema njegovom ciljnom tkivu, kao što je mišićno tkivo. "Parcijalna denervacija" može prema tome da bude povezana sa parcijalno narušenom neuromišićnom signalizacijom između tkivnog mišića i inervišućeg motornog neurona. Uzročnici denervacije uključuju bolest (npr., genetičkim poremećajima motornih neurona), hemijska toksičnost, fizička povreda, ili namerno hirurško prekidanje nerva ili sličo. Denervacija može da bude parcijalna denervacija (koja se takođe nazvia kao nekompletna denervacija ) ili potpuna denervacija. Parcijalna denervacija može da bude, na primer, najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, ili 95% gubitka ili poremećaja nervnim snabdevanjem ili nervnim stimulusom ka njegovom ciljnom tkivu. U nekim izvođenjima, parcijalna denervacija uključuje oko 1-10%, 10-20%, 1-30%, 20-50%, 30-60%, 40-70%, 50-80%, 60-90% gubitka ili poremećaja nervnim snabdevanjem ili nervnim stimulusom ka njegovom ciljnom tkivu. Parcijalna denervacija i neuromišićno oštećenje su mereni korišćenjem, na primer, procenu složenog akcionog potencijala mišića i broja motorne jedinice, kao što je ovde detaljnije opisano.
[0048] "Određivanje" kao što se ovde koristi se razume kao izvođenje testa ili korišćenje postupka da se utvrdi stanje nekoga ili nečega, npr., prisustva, odsustva, nivoa, ili stepena određenog stanja, biomarkera, stanja bolesti, ili fiziološkog stanja.
[0049] "Napredovanje" ili "progresija" bolesti označava početne manifestacije i/ili posledice napredovanja bolesti. Napredovanje bolesti može da bude detektabilno i procenjeno korišćenjem standardnih kliničkih postupaka. Međutim, napredovanje se takođe odnosi na progresiju koja može da se ne detektuje. Za svrhu ovog prikaza, napredovanje ili progresija se odnosi na biološki tok simptoma. "Napredovanje" uključuje pojavljivanje, recidiv, i početak. Kao što se ovde koristi "početak" ili "pojavljivanje" bolesti/poremećaja koji je povezan sa miopatijom uključuje inicijalni početak i/ili recidiv.
[0050] Iako postupci i materijali slični ili ekvivalentni sa onima koji su ovde opisani mogu da se koriste u praksi ili ispitivanju ovog prikaza, pogodni postupci i materijali su opisani u tekstu ispod. Skraćenica, "npr." je poreklom iz latinskog „exempli gratia,“ i ovde je korišćen da označi ne-ograničavajući primer. Prema tome, skraćenica "npr." je sinonim sa izrazom"na primer."
[0051] Kao što je ovde korišćeno, izrazi "efikasna količina" i "efikasna doza" se odnosi na bilo koju količinu ili dozu jedinjenja ili kompozicije koja je dovoljna da ispuni njenu namenju svrhu(e), tj., željeni biološki ili medicinski odgovor u tkivu ili subjektu u prihvatljivom odnosu koristi/rizika. Na primer, u određenim izvođenjima iz predmetnog pronalaska, namenjena svrha može da bude inhibiranje aktivacije miostatina in vivo, da bi se postigao klinički značajan ishod koji je povezan sa inhibicijom miostatina.
[0052] Mera relevantne namenjene svrhe može da bude objektivna (tj., merljiva nekim testom ili markerom) ili subjektivna (tj., subjekat daje indikaciju osećaja efekata). U nekim izvođenjima, terapeutski efikasna količina je količina koja, kada se daje populaciji pacijenata koja ispunjava određene kliničke kriterijume za bolest, poremećaj ili stanje (na primer, kao što je određeno sa
1
ispoljenim simptomima, napredovanje bolesti/stadijum, genetičkog profila, itd.), statistički značajan terapeutski odgovor je dobijen u populaciji.
[0053] U nekim izvođenjima, efikasna količina je količina koja, kada se daje prema određenom režimu, proizvodi pozitivni klinički ishod sa razumno prihvatljivim ishodom štetnih efekata (npr., toksičnost), tako da štetni efekti, ukoliko su prisutni, su dovoljno podnošljivi za pacijenta da nastavi sa terapeutskim režimom, i korist od terapije nadmašuje rizik od toksičnosti. Osoba koja je stručnjak iz ove oblasti tehnike će razumeti da u nekim izvođenjima pronalaska, može se smatrati da jedinična doza sadrži efikasnu količinu ukoliko sadrži količinu dovoljnu za davanje u kontekstu doznog režima je u korelaciji sa pozitivnim ishodom.
[0054] Terapeutski efikasna količina se uobičajeno daje u doznom režimu koji može da sadrži višestruke dozne jedinice. Za bilo koje određeno farmaceutsko sredstvo, terapeutski efikasna količina (i/ili odgovarajuća jedinična doza u efikasnom doznom režimu) može da se razlikuje, na primer, u zavisnosti od načina davanja, kombinacije sa drugim farmaceutskim sredstvima. U nekim izvođenjima, specifična terapeutski efikasna količina (i/ili jedinična doza) za bilo kog određenog pacijenta može zavisiti od brojnih faktora uključujući poremećaj koji se leči i težinu stanja simptoma; aktivnost korišćenog specifičnog farmaceutskog sredstva; specifične kompozicije koja se koristi; starosti, telesne težine, opšteg zdravstvenog stanja, pola i ishrane pacijenta; vremena davanja, načina davanja, i/ili brzine ekskrecije ili metabolizam specifičnog farmaceutskog sredstva koje se koristi; trajanja tretmana; i slični faktori koji su poznati u medicinskog oblasti tehnike.
[0055] Pod "lečenje" ili "prevencija" bolesti ili poremećaja je označeno odlaganje ili sprečavanje početka takve bolesti ili poremećaja, preusmeravanje, ublažavanje, poboljšanje, inhibiciju, usporavanje ili zaustavljanje napredovanja, otežanje ili pogoršanje, napredovanje težine stanja koje je povezano sa takvom bolesti ili poremećajem, ali ne zahteva neophodno potpuni tretman ili prevenciju bolesti ili poremećaja. U jednom izvođenju, simptomi bolesti ili poremećaja su ublaženi najmanje 5%, najmanje 10%, najmanje 20%, najmanje 30%, najmanje 40%, ili najmanje 50%.
[0056] Kao što se ovde koristi, izraz "neuronska terapija" se odnosi na sredstvo koje treba da poboljša (npr., pojača ili uspostavi) funkciju neurona. Neuronske terapije su korisne za lečenje stanja koja uključuju narušenu signalizaciju između motornog neurona i njegovog ciljnog mišića (kao što su neuromišićni poremećaji). Specifično, neuronske terapije su posebno korisne za lečenje stanja koja uključuju delimičan ali ne potpuni gubitak neurona koji inervišu mišiće. Prema predmentnom prikazu, "neuronska terapija" može da bude genska terapija, mali molekul, ili antisens oligonukleotid, kao što je ovde detaljno opisano. U jednom izvođenju, "neuronska terapija" je "korektor SMN," kao što je ovde detaljno opisano. U nekim izvođenjima, neuronska terapija je sredstvo koje je sposobno da u potpunosti uspostavi funkciju motornog neurona u ćeliji (npr., ćeliji u subjektu). U nekim izvođenjima, neuronska terapija je sredstvo koje je sposobno da delimično uspostavi funkciju motornog neurona u ćeliji (npr., ćeliji u subjektu). U nekim izvođenjima, neuronska terapija je sredstvo koje je sposobno da uspostavi najmanje 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 99%, ili više funkcije motornog neurona u ćeliji (npr., ćeliji u subjektu). Stručnjak iz oblasti tehnike će razumeti da funkcija motornog neurona obično uključuje ekscitabilnost membrane, aksonalni transport, prenos vezikula, oslobađanje neurotransmitera, funkciju mitohondrija, i/ili dostupnost mitohondrija, i takve funkcije su merene korišćenjem testova koji su poznati stručnjacima iz oblasti tehnike.
Spinalna mišićna atrofija (SMA)
[0057] Spinalna mišićna atrofija (SMA) je iscrpljujuća, često fatalna neuromišićna bolest i najčešće je genetički uzrok mortaliteta kod odojčadi (1). Jedna je od najčešćih retkih bolesti - približno 1 od 54 ljudi su nosioci, i 1 u ∼11,000 dece su rodjena SMA. SMA je autozomalno recesivni genetički poremećaj koji uključuje mutaciju ili uklanjanje u genu preživljavanja motornog neurona 1 (SMN1). Određenije, SMA je uzrokovana smanjenjima nivoa SMN proteina, dovoljnih količina koje su dovoljne za pospešivanje preživljavanja ćelija prednjeg roga kičmene moždine. Gubitak motornih neurona rezultuje u intenzivnoj mišićnoj atrofiji, često dovodeći do smrti zbog respiratorne insuficijencije (2).
[0058] Dok SMA pacijentima nedostaje funkcionalni SMN1 gen, paralogni gen, SMN2, proizvodi niske nivoe funkcionalnog SMN proteina zbog alternativnog splajsovanja koje prekida transkript. Pogodni postupci i kompozicije za lečenje SMA pacijenata koji su efikasni za lečenje mišićne atrofije i pospešivanje neuronskog preživljavanja su od velikog interesa. SMA je klinički heterogena, sa pacijentima kategorisanim na osnovu težine stanja u njihovoj bolesti.
[0059] Tip 0 je najteža verzija SMA, i dijagnostikuje se prenatalno sa smanjenim fetalnim kretanjem in utero. Pacijenti po rođenju zahtevaju podršku ventilatora. Tip 1 SMA se obično dijagnostikuje između rodjenja i 6 meseci, i pacijenti nikada ne razvijaju dovoljno snage da sede bez pomoći. Bez intervencije, većina pacijenata sa Tipom 1 ne preživljava više od dve nedelje bez respiratorne podrške. Osobe sa Tipom II i Tipom III proizvode veće količine SMN proteina i imaju manje teške, ali opet životno ugrožavajuće oblike SMA. Pacijenti Tipa II su dijagnostikovani između šest i 18 meseci starosti. Dok su oni sposobni da sede bez pomoći oni ne mogu da hodaju bez pomoći. Sa Tipom III SMA, pacijenti su dijagnostikovani posle 18 meseci starosti i sposobni su da sede i hodaju bez pomoći, iako kasnije tokom života mogu da zavise od pomoći kolica za kretanje. Tip IV SMA je sa početkom kod odraslih, blag u fenotipu, i veoma redak (1, 3). Iako je podela SMA u odnosu na tip korisna klinički primer, fenotip bolesti postoji postoji više kao kontinuum u odnosu na definisane klasifikacije (4).
[0060] Klinička heterogenost SMA je delom zbog komplikvane genetike bolesti. Mutacije u SMN1 genu dovode do SMA (5); međutim, kod ljudi, skoro identičan gen, SMN2, je pozicinilan blizu SMN1 (6). Primarna razlika između ovih gena je C u T tranzicija koja stvara utišivač splajsovanja egzona, što dovodi do uklanjanja egzona 7 iz finalnog transkripta iRNK. Prekinuti SMN protein je nestabilan i brzo se degradira. Osim toga, oko 10% iRNK koja je proizvedena sa SMN2 se ispravno splajsuje i proizvodi SMN protein pune dužine, ali ova količina nije dovoljna da u potpunosti nadoknadi gubitak SMN1. Između individua se razlikuje broj kopija SMN2, sa više kopija (3 do 4) koje su generalno povezane sa blažim oblicima SMA (1-4).
[0061] Iako uloga(e) SMN u regulaciji preživljavanja i funkciji motornog neurona nije u potpunosti razjašnjena, njegova najbolje karakterisana funkcija je u biogenezi snRNP i splajsovanju pre-iRNK (2). I dok izgleda da su motorni neuroni posebno osetljivi na smanjenjima u nivoima SMN proteina, SMN je sveprisutno eksprimiran, i drugi sistemi organa su takođe pogođeni kod pacijenata koji imaju SMA, uključujući jetru, slezinu, gastrointestinalni sistem, autonomni nervni sistem, i kosti (3). Kao što je opisano gore u tekstu, teška skeletno mišićna atrofija je uočena kod pacijenata sa SMA i primarno se dešava zbog gubitka inervacije motornog neurona, iako nisu svi mišići jednako pogođeni, sa aksijalnim mišićima koji ispoljavaju generalno veću atrofiju i denervaciju u odnosu na apendikularne mišiće (2, 7). Kod SMA pacijenata, dijafragma je u velikoj meri pošteđena zbog očuvanja freničnog nerva (8). Zanimljivo, mišićna vlakna koja se brzo kontrahuju Tipa II ispoljavaju značajno veću atrofiju u odnosu
1
na mišićna vlakna koja se sporije kontrahuju Tipa I (9). Stepen atrofije mišića je u direktnoj vezi sa stepenom inervacije, sa mišićima koji su inervisani sa nervima koji su manje pogođeni gubitkom SMN proteina ispoljavaju manju atrofiju (7, 8, 10). Osim toga, deluje da SMN protein ima direktnu ulogu u skeletnom mišiću, kako miogene ćelije koje su izolovane iz mišjeg modela SMA ispoljavaju disregulisanu ekspresiju miogenih gena i prerano se diferenciraju, dovodeći do slabog obrazovanja miotuba (11, 12). Pored toga, dokaz mišićne patologije se nalazi kod presimptomatskih miševa, i uklanjanje egzona 7 SMN specifnog za mišić dovodi do teške mišićne distrofije (13, 14).
Terapeutski pristupi za korektore SMA - SMN
[0062] U postupku ispitivanja se nalaze brojni terapeustski pristupi za ponovno uspostavljanje nivoa SMN proteina: terapija zamene SMN1 gena, mali molekuli koji moduliraju splajsovanje SMN2, i upotreba antisens oligonukleotida (ASO) za blokiranje utišivača splajsovanja introna SMN2, prema tome povećavanje uključivanja egzona 7.
[0063] Terapija zamene SMN1 gena korišćenjem adeno-povezanih virusnih vektora (AAV) je bila kod koristi u mišjim modelima SMA i AVXS-101, AAV9-SMN1 vektor od AveXis, se trenutno nalazi u Fazi I kliničkih ispitivanja (videti NCT02122952) (15).
[0064] Drugi pristupi se fokusiraju na modulaciju splajsovanja SMN2, tako da je egzon 7 zadržan u većem procentu transkripata, što dovodi do povećane proizvodnje pune dužine SMN proteina. Novartis i PTC Therapeutics/Roche su oba razvili male molekule koji selektivno pojačavaju uključivanje egzona 7 SMN2, što dovodi do povećanih nivoa SMN proteina u punoj dužini i terapeutskoj efikasnosti u mišjim modelima SMA (16-19). Ovi mali molekuli iz obe kompanije se trenutno nalaze u Fazi 2 kliičkih ispitivanja (videti ispitivanja NCT02913482, NCT03032172, NCT02908685, NCT022688552). Oralno doziranje RG7800, SMN-C2, i SMN-C3 u blagim i teškim prekliničkim modelima SMA je pokazalo da su jedinjenja povećala nivoe SMN proteina i u mozgu i mišićnim tkivima kod tretiranih miševa, u poređenju sa nosačem. Molekuli su takođe efikasno prošli kroz krvno-moždanu barijeru (od eng. blood brain barrier (BBB)). U ozbiljnom SMA mišjem modelu, oba jedinjenja su normalizovala motoričko ponašanje i povećala težinu i preživljavanje u poređenju sa nosačem. Međutim, klinički program je stavljen na čekanje iz sigurnosnih razloga.
[0065] LMI070, drugi mali molekul kliničkog stadijuma modulator splajsovanja SMN2, takođe je prekinut nakon što su rezultati iz prekliničkih ispitivanja životinja pokazali poverede periferni nerava i kičmene moždine, testisima, i krvnim sudovima u bubregu.
[0066] Jedan lek koji je usmeren na mišić, CK-212107, do danas cilja troponin skeletnog mišića da bi izmenio kontraktilnost.
[0067] Dodatni mali molekul koji se bazira na korektorima splajsovanja SMN2 su opisani u, na primer, U.S. prijavi patenta objava br.: US 2009/0031435, objavljeno 29 januara, 2009; i U.S. patent br.: 8,399,437, objavljen 19 marta, 2013. Treba razumeti, međutim, da drugi mali molekuli korektori splajsovanja uključujući korektore splajsovanja SMN2 su poznati u oblasti tehnike i bili bi očigledni stručnjaku iz oblasti tehnike, i obuhvaćeni su obimom ovog pronalaska.
[0068] Treći pristup je upotreba antisens oligonukleotida (ASO), na primer, za blokiranja SMN2 intronskog utišivača splajsovanja, prema tome povećavajući uključivanje egzona 7, ponovo spašavanjem bolesti u mišjim modelima SMA (20-22). Biogen/Ionis su razvili nusinersen, ASO modifikator splajsovanja koji pokazuje kliničku efikasnost i nedavno je odobren od strane FDA i na
1
tržištu je prisutan pod Spinraza™ (23-25). Međutim, svako davanje Nusinersena zahteva intratekalnu isporuku pod opštom anestezijom. Dodatno, dok se antisens korektor Nusinersen pokazao obećavajućim, klinička efikasnost deluje umereno: 60% pacijenata sa početkom SMA (tip I) u dobu odočeta je prijavljeno da ne reaguju, i 43% Nusinersen tretiranih pacijenata nisu dostigli ≥ 3 boda povećanja u Hammersmith-ovoj funkcionalnoj motoričkoj skali (Proširenoj) (HFMSE), dok je srednja vrednost povećanja bila manja od 6 bodova u grupi tretiranih pacijenata, u poređenju sa placebom. Prema tome, samo delimično poboljšanje se postiže sa tretmanom sa Nusinersenom .
[0069] Dok su svi ovi molekuli pokazali značajnu prekliničku efikasnost, i Nusinersen kliničku, nijedan ne daje kompletan lek za bolest. U mišjim modelima, dok oba mala molekula, i ASO modifikatori splajsovanja značajno smanjuju težinu bolesti, tretirane životinje ipak imaju deficite u dužini života, telesnoj težini, mišićnoj masi, i mišićnoj funkciji u poređenju sa zdravim životnjama (21, 26). U dvostruko-slepom kliničkom ispitivanju sa početkom SMA u dobu odojčeta, nusinersen je doveo do klinički značajnih koristi tokom privremene analize (41% tretiranih u odnosu na 0% placebo je imao poboljšanja u motoričkim prekretnicama korišćenjem Hammersmith-ovog neurološkog ispitivanja kod odojčadi). Dostignute prekretnice motoričke funkcije su bile impresivne za Tip I pacijenata, sa pet od 81 tretiranih pacijenata koji su mogli da sede bez pomoći (prekretnica koja kod ovih pacijenata skoro nikada nije dostignuta). Osim toga, ovi pacijenti nisu dostigli puni opseg razvojih prekretnica, i kod normalne individue dostignute prekretnice bi se smatrale kao razočaravajuće (25). U drugom placebom kontrolisanom ispitivanju u Tipu II SMA, nusinersen je ponovo pokazao klinički značajna poboljšanja, sa rezultatima na Hammersmith-ovoj funkcionalnoj motoričkoj skali - Proširenoj (HFMSE) povećanim za 5.9 bodova u odnosu na placebo grupu. Napomena da je maksimalni rezultat na HFMSE 66 bodova, sa većinom pacijenata Tipa II koji imaju bodove ispod 20 (27, 28). Osim toga, 43% nije uspelo da dostigne bar poboljšanje od 3-boda u motoričkoj funkciji u ovom ispitivanju (25). Ovi rezultati ukazuju da, dok modulatori splajsovanja SMN2 imaju potencijal za značajne efekte na kvalitet života pacijenta tokom SMA bolesti, potrebno je dodatno unaprediti poboljšanje u funkciji da bi se smanjilo opterećenje bolešću.
[0070] Kao što se ovde koristi, termin "korektor SMN" se odnosi na bilo koji terapiju ili jedinjenje koje može da se koristi za povećanje ili unapređenje ekspresije SMN gena (npr., ekspresije SMN1 gena i/ili ekspresije SMN2 gena), proizvodnje SMN proteina, i/ili funkcionalne aktivnosti SMN. Korektori SMN, na primer, uključuju korektore/modifikatore splajsovanja koji menjaju splajsovanje transkripata SMN2. Treba napomenuti da sistemski isporučeni modifikatori SMN splajsovanja mogu takođe da utiču na splajsovanje SMN u drugim (tj., ne-neuronskim) tkivima, u kojima je SMN eksprimiran.
[0071] "Korektor SMN " može da bude centralni korektor ili sistemski korektor. Centralni korektor se daje direktno u centralni nervni sisem (CNS) preko intratekalnog načina davanja. Suprotno tome, sistemski korektor se daje bilo kojim načinom davanja, npr., oralno davand, i ne utiče samo na CNS, nego i na druga tkiva u telu .
[0072] U nekim izvođenjima, "funkcionalni SMN protein" je sposoban da pospeši funkciju i/ili preživljavanje motornog neurona. U nekim izvođenjima, " funkcionalni SMN protein " je sposoban da u potpunosti uspostavi funkciju motornog neurona u ćeliji (npr., ćeliji u subjektu). U nekim izvođenjima, funkcionalni SMN protein je sposoban da delom uspostavi funkciju motornog neurona u ćeliji (npr., ćeliji u subjektu). U nekim izvođenjima, funkcionalni SMN protein je sposoban da uspostavi bar 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 99%, ili više funkcije motornog neurona u ćeliji (npr., a ćeliji u subjektu). U nekim izvođenjima, SMN protein
1
pune dužine je rezultat translacije proteina (npr., u ćeliji) ispravno splajsovane iRNK za SMN. U nekim izvođenjima, funkcionalni SMN protein je kodiran sa iRNK za SMN2 koja sadrži egzon 7.
[0073] U jednom izvođenju, "korektor SMN" može da bude genska terapija, mali molekul, ili antisens oligonukleotid, kao što je ovde detaljnije opisano. U nekim izvođenjima, korektor SMN je oligonukleotidni molekul. U nekim izvođenjima, korektor SMN je antisens molekul. I U nekim izvođenjima, korektor SMN može da bude antisens molekul koji pojačava ekspresiju SMN2 gena. U jednom izvođenju, korektor SMN može da bude antisens molekul koji pojačava ekspresiju iRNK za SMN2 koja sadrži egzon 7. U nekim izvođenjima, korektor SMN može da bude antisens molekul koji pojačava ekspresiju funkcionalnog SMN proteina, na primer, SMN protein koji je kodiran sa iRNK za SMN2 koja sadrži egzon 7. Na primer, antisens oligonukleotidi koji su usmereni da inhibiraju mesto utišivača intronskog splajsovanja (ISS) u intronu 7 gena SMN2 može da modulira obradu pre-iRNK, što dovodi do veće verovatnoće uključivanja egzona 7 u zreli transkript iRNK SMN2, pri čemu dolazi do povećane proizvodnje funkcionalnog SMN proteina.
[0074] Izrazi "korektor splajsovanja", "modulator splajsovanja" i "modifikator splajsovanja", kao što se ovde koriste, su zamenjivi i odnose se na sredstvo koje koriguje nenormalno splajsovanje transkripata RNK, kao što su oni koje kodira SMN2 gen i/ili modulira ekspresiju proteina SMN. U nekim izvođenjima, korektori SMN2 splajsovanja povećavaju uključivanje egzona 7 u SMN2 pre-iRNK. U nekim izvođenjima, povećano uključivanje egzona 7 u SMN2 pre-iRNK dovodi po povećane ekpresije SMN proteina (npr., sa SMN2 gena) u ćeliji ili subjektu, tako da je SMN protein sposoban da pospeši funkciju i/ili preživljavanje neurona.
[0075] U jednom izvođenju, korektor SMN može da bude genska terapija. Kao što se ovde koristi, izraz "genska terapija" se odnosi na bilo koji postupak koji koristi nukleinske kiseline da leči, izleči, ili na drugi način unapredi stanje subjekta. U genskoj terapiji, nukleinske kiseline trebaju da budu isporučene u specifičnim ćelijama. Postupci za isporuku uključuju virusna i ne-virusna sredstva, koja su poznata u oblasti tehnike. Videti, na primer, Patil et al., AAPS J. 7(1): E61-E77 (2005); Gascon et al., Non-Viral Delivery Systems in Gene Therapy (2013); Somiari et al., Molecular Therapy, 2(3), 178-187 (2000); Herweijer, H., and J. A. Wolff, Gene therapy 10(6): 453-458 (2003); i Nayerossadat et al., Advanced biomedical research 1(2):1-11 (2012). Virusna sredstva za isporuku genske terapije uključuju upotrebu virusnih vektora. Virusni vektori su genetski modifikovani virusi koji mogu da nose terapeutski genetiski teret i reprogramirani su da omoguće infekciju i naknadno prenošenje pomenutog tereta u specifična tkiva bez neželjenih efekata koji su obično povezani sa infekcijom divljeg tipa virusa. Brojni virusi mogu da se koriste kao virusni vektori, uključujući retroviruse, adenoviruse, herpes simpleks viruse, lentiviruse, virse malih boginja, i Epštajn-Barov virus. Dok su bezbedniji od većine virusa divljeg tipa, virusni vektori mogu da indukuju imuni odgovor, poveremeno zahtevajući upotrebu ne-virusnih postupaka isporuke. U jednom izvođenju, virusni vektor je AAV virusni vekor. Postupci ne-virusne isporuke uključuju, ali nisu ograničeni na, fizičke postupke, ako što je ubrizgavanje „gole“ DNK, elektroporaciju, bombardovanje genskim pištoljem, i ultrazvukom, kao i biohemijske postupke. Drugi postupak za isporuku, magnetofekcija, kombinuje fizičke i biohemijske postupke.
[0076] U nekim izvođenjima, "efikasna količina" korektora SMN je količina sredstva koja je dovoljna da se u potpunosti uspostavi funkcija motornog neurona u ćeliji (npr., ćelija u subjektu). U nekim izvođenjima, korektor SMN je sredstvo koje je sposobno da bar delom uspostavi funkciju motornog neurona u ćeliji (npr., ćelija u subjektu). U nekim izvođenjima, " efikasna količina " korektor SMN je količina sredstva koja je sposobna da upostavi bar 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%,
1
55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 99%, ili više funkcije motornog neurona u ćeliji (npr., ćelija u subjektu). Stručnjak iz oblasti tehnike će razumeti da funkcija motornog neurona obično uključuju ekscitabilnost membrane, transport u aksonu, prenošenje vezikula, oslobađanje neurotransmitera, funkciju mitohondrija, i/ili dostupnost mitohondrija.
[0077] U nekim izvođenjima, korektior SMN je sredstvo, na primer, mali molekul ili oligonukleotid (npr., antisens oligonukleotid), koji povećava ekspresiju funkcionalnog SMN proteina, na primer, pospešivanjem uključivanja egzona 7 i transkriptu iRNK za SMN2. U nekim izvođenjima, ćelija je ćelija u subjektu, na primer, subjekat kome se daje korektor SMN. U nekim izvođenjima, korektor SMN povećava relativnu količinu iRNK SMN2 koja uključuje egzon 7 u poređenju sa iRNK za SMN2 koja ne uključuje egzon 7 u ćeliji, na primer, ćeliji u subjektu. U nekim izvođenjima, "efikasna količina" korektora SMN povećava količinu ispravno splajsovane iRNK za SMN2 u ćeliji (npr., ćelija u subjektu), kao što je bar 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 99%, ili više iRNK za SMN2 u ćeliji sadrži egzon 7. U nekim izvođenjima, "efikasna količina" korektora SMN povećava nivo iRNK za SMN2 koja sadrži egzon7 u subjektu bar 5%, 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 100%, 150%, 200%, 400%, 500%, 600%, 700%, 800%, 900%, 1000%, ili više. U nekim izvođenjima, "efikasna količina" korektor SMN povećava nivo funkcionalnog SMN proteina u subjektu bar 5%, 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 100%, 150%, 200%, 400%, 500%, 600%, 700%, 800%, 900%, 1000%, ili više.
Ciljanje miostatina da bi se unapredila funkcija mišića – Inhbitori miostatina
[0078] Jedan terapeutski pristup za unapređenje motoričke funkcije mišića kod pacijenta je direktno ciljanje skeletnog mišića da bi se smanjila mišićna atrofija i prema tome pojačala snaga mišića kod subjekata koji imaju stanja koja su povezana sa mišićima, kao što je SMA. Inhibicija miostatina (takođe poznat pod imenom Faktor rasta i diferencijacije 8, ili GDF-8) nudi obećavajući pristup za povećanje mišićne mase i funkcije kod pacijenata koji imaju stanja koja su povezana sa mišićima, kao što su pacijenti sa SMA. Miostatin je član superfamilije TGFβ i kritični je negativni regulator mišićnog rasta. Genetički gubitak miostatina dovodi do značajnog povećanja u mišićnoj masi, koje nastaje iz oba, hipertrofije i hiperplazije mišićne ćelije (29). Kao sa mutacijama koje su odgovorne za gubitak funkcije miostatina, farmakološka inibicija miostatina takođe povećava mišićnu masu, posredstvom hipertrofije mišića ali ne hiperplazije (30). Dodatno, dokaz u životinjskim modelima ukazuje da blokada u signalizaciji miostatina sprečava mišićnu atrofiju koja je povezana sa imobilizacijom ekstremiteta, kaheksijom kancera, i tretmanom korikosteroidima (31-34). Od početnog opisa miša sa izbačenim genom, mutacije u miostatinu i povezana mišićna atrofija su identifikovani kod stoke, pasa, i ljudi. Izgleda da gubitak miostatina ne uzrokuje bilo koje štetne efekte (35-37).
[0079] Značajni efekti gubitka miostatina na mišićnu masu, kao i odsustvo uočljive patologije sa mutacijama miostatina, je učinilo ovaj faktor rasta važnom terapeutskom metom za indikacije u kojima je slabljenje mišića značajna karakteristika, uključujući sarkopeniju, kaheksiju kancera, mišićnu distrofiju, i atrofiju zbog neupotrebe (38). Brojne kompanije primenjuju različite pristupe za inhibiciju miostatina i prema tome povećanje mišićne mase i snage. Najviše uobičajeni pristupi za inibiciju miostatina su (1) antitela koja se vezuju za i inhibiraju zreo faktor rasta (obično su poznata pod imenom "neutralizujća" antitela), (2) antitela protiv receptora za miostatin, ActRIIB, (3) zamke za rastvoljive ligande kao što je ActRIIB-Fc, i (4) virusima posredovana ekspresija inhibitora miostatina, kao što je folistatin (39-43). Međutim, pored ciljanja miostatina, mnoge od ovih terapija takođe inhibiraju srodne članove familije kao što je GDF11 i Aktivini. Aminokiselinske sekvence zrelog miostatina GDF11 su 90%
1
identične, pri čemu je izuzetno teško da se dobiju antitela koja specifično vezuju miostatin ali ne GDF11. Miostatin, GDF11, i Aktivini svi prenose signale kroz ActRIIB; kao tkava, antitela koja blokiraju ActRIIB ili zamke koje hvataju rastvorljivi ActRIIB ligand će prema tome inhibrati aktivnosti sva tri faktora rasta (44). Folistatin je endogeni inhibitor miostatina, koji takođe vezuje i inhibira GDF11 i Aktivine (45). Nekoliko od ovih molekula takođe vezuju udaljenije srodne faktore rasta, kao što su BMP9 i BMP10, mada sa smanjenim afinitetom. Ovo odsustvo specifičnosti ima potencijal za neželjene sporedne efekte. Iako je jasna uloga GDF11 tokom razvoja rasvetljena, njegova biološka uloga postnatalno, i efekti inhibicije GDF11 , nisu jasni. GDF11 je bio predložen i kao faktor pro- i protiv starenja, i kao koristan i oštećujuć za mišićni rast i regeneraciju (46-53). Aktivin A je od suštinske važnosti za brojne reproduktivne funkcije, uključujći oslobađanje folikulostimulišućeg hormona, razvoj folikula, i reparaciju endometrijuma posle menstruacije (54). BMP9 je uključen u održavanje integriteta vaskularnog epitela, i smatra se da inhibicija ovog liganda dovodi do telangiektazie i krvarenja desni koje se uočava kod pacijenata koji su tretirani sa ACE-031, ActRIIb-Fc fuzijom (41). Zajedno, ova zapažanja ukazuju na značaj razvijanja selektivnih inhibitiora signalizacije miostatina, tako da se minimalizuje rizik od neželjenih efekata koji mogu da budu uzrokovani nehotično inhibirajući puteve signalne transdukcije jednog ili više od povezanih faktora rasta. Pronalazači prema predmetnom pronalasku su prepoznali da je specifičnost inhibicije miostatina od posebnog značaja da se smanji rizik od toksičnosti, za lečenje mlađih pacijenata koji se još uvek nalaze u fazi rasta, kao i kod pacijenata kojima je potrebno da primaju dugotrajnu terapiju, koja u nekim slučajevima uključuje doživotno održavanje bolesti.
[0080] U fazi razvoja su različiti inhibitori miostatina, kao što su oni koji se gore navode, svi značajno povećavaju mišićnu masu i snagu kod glodara; opet, nijedan nije bio uspešan u postizanju primarnih klinčkih krajnjih tačaka kod pacijenata (31, 32, 34, 38, 44, 55-57). Pokazano je da Pfizer-ovo MYO-029, anti-miostatinsko antitelo ima slaba farmakološka svojstva, koja su verovatno doprinela njegovom kliničkom neuspehu (58). Acceleron-ov ACE-031 je prekinuo da se koristi nakon neželjenih dejstva krvarenja, rezultata inhibicije BMP9 (41). U drugim slučajevima, osnovni uzrok neuspeha je manje jasan. Na primer, brojne kompanije su uvele svoje molekule u ispitivanja kod starijih pacijenata (npr., sarkopenija, strariji slabi bez uspeha). Dok su pacijenti u ovim ispitivanjima pokazali umerena povećanja u mišićnoj masi nije bilo odgovarajućeg poboljšanja u mišićnoj snazi (38, 40, 59). Jedan razloga ovog prekida je da ova ispitivanja nisu trajala dovoljno dugo da bi se uočila poboljšanja u mišićnoj funkciji; dodatno vreme može da bude potrebno da bi se centralni nervni sistem prilagodio na veće mišiće. Alternativno, smanjeni anabolički potencijal kod starijih (tj. smanjena ekspresija IGF-1 i testosterona, smanjena sinteza mišićnih proteina) mogu da ograniče inhibiciju miostatina u ovoj populaciji (60, 61). Kolektivno, ovi rezultati upozoravaju da čak tamo gde postoji umereni stepen mišićnog rasta koji se postiže, ne mora nužno da se prenese na unapređenu funkciju mišića (npr., snagu, generisanje sile), prema tome motorna funkcija, kao što je sposobnost da se sprovedu određeni motorni zadaci.
[0081] Kao što se ovde koristi, izraz "inhibitor miostatina" se odnosi na bilo koje sredstvo koje je sposobno da blokira ili antagonizuje signalizaciju miostatina. Takva sredstva mogu da uključe male molekule antagoniste miostatina i biološke antagoniste miostatina (npr., proteinske fragmente i antitela). Inhibitor miostatina iz predmetnog pronalaksa može da bude antitelo (uključujući njegove fragmente, kao što su „Domain“ antitela (dAb-a) kao što je opisano u, na primer, U.S. Patent 6,291,158; 6,582,915; 6,593,081; 6,172,197; i 6,696,245), mali molekul inhibitor, Adnectin, Affibody, DARPin, Anticalin, Avimer, Versabody ili genska terapija. Inhibitori miostatina ili antagonisti su do danas poznati
2
u oblasti tehnike uključuju ali bez ograničenja na: PF06252616 (Pfizer); Trevogrumab (Regneron); ACE-083 (Acceleron); BMS-986089 (BMS); Folistatin (Nationwide); ACE-031 (Acceleron); Myo-029 (Wyeth); LY2495655 (Eli Lilly); Pinta-745 (Atara); Bimagrumab/BYM338 (Novartis); ai anti-latentna miostatinska antitela opisana u PCT/JP2015/006323 (Chugai) ili bilo koji derivati (kao što su afinitetno-zreli ili humanizovani derivati, ili njihovi fragmenti), i ovde opisana anti-miostatinska antitela, npr., SRK-015, ili njegov fragment za vezivanje antigena. Upotreba inhibitora miostatina obuhvaćena predmentnim pronalaskom takođe uključuje imitatore antitela, kao što su monotela i antitela sa jednim domenom. Monotela su sintetički proteini za vezivanje koji obično koriste fibronektin tipa III domen (FN3) kao molekularnu skelu. Monotela uključuju Adnectins™ koji su zasnovani na 10-om fibronektin tipa III domenu. Jedan primer Adnektina je BMS-986089.
[0082] Inhibitor miostatina za upotrebu prema predmentnom pronalasku je selektivan za miostatin. Pronađeno je da mnoga sredstva koja su u literaturi opisana da blokiraju aktivnosti miostatina nisu selektivna za miostatin. Mnoga takva sredstva utiču na druge srodne faktore rasta, GDF11 posebno, koj deli visoku homologiju sekvence sa miostatinom (∼90% identiteta). Da bi se smanjili potencijalni, neželjeni efekti poželjna su sredstva koja specifično blokiraju signalizaciju miostatina (bez pogađanja signalizacije drugih faktora rasta). Ovo može da bude od posebnog značaja za pedijatrijske populacije i mlade odrasle osobe koje još uvek rastu i anabolički su aktivne. Na primer, GDF11 ima važu ulogu tokom razvića. Prema tome, očuvanje nenarušene GDF11 signalizacije u individuama koje rastu može da bude od velikog značaja da bi se izbegao poremećaj u normalnom razvojnom procesu. Slično tome, visoko selektivna intervencija signalizacije miostatina u odnosu na druge biološke puteve može da predstavlja prednost u situacijama u kojima je dugotrajna terapija opravdana, koja u nekim slučajevima može da uključi doživotno održavanje. Na ovaj način, bilo koji neželjeni sporedni efekti i toksičnosti mogu da budu minimizirane ili sprečene da se tokom vremena nakupljaju dovodeći do dugotrajnih oštećujućih efekata.
[0083] Pogodni inhibitori miostatina uključuju biološka sredstva, kao što su antitela (npr., SRK-015). Ona uključuju: i) klasu antitela ili njihovih fragmenata za vezivanje antigena koja inhibiraju korak aktivacije miostatina iz njegovog prekursora; ii) klasu antitela ili njihovih fragmenata za vezivanje antigena koja neutralizuju aktivnosti zrelog miostatina; i iii) klasu antitela ili njihovih fragmenata za vezivanje antigena koja blokiraju interakciju miostatina sa njegovim receptorom. U nekim izvođenjima, poželjna su antitela gore prema (i) . Ne-ograničavajući primeri takvih antitela u prikazani u, na primer, PCT/US2015/059468 i PCT/US2016/052014. U nekim izvođenjima, antitela ili njihovi fragmeni za vezivanje antigena koji su pogodni za izvođenje predmetnog pronalaska sadrže jednu ili više CDR sekvenci, sekvence varijabilnog i teškog lanca, ili sekvence varijabilnog i teškog lanca koje su izabrane iz onih koje su opisane u Tabeli 1, Tabeli 2, ili Tabeli 3, u tekstu ispod.
:
-1 :
-: 1
1
-: 1
:
:
1
k)
valstatit a
(n
[0084] U gore navedenoj tabeli, pojedinačne sekvence CDRH3 i CDRL3 odražavaju Kabat i IMGT.
Tabela 2: Sekvence Anti-Miostatinskog Antitela
2
(nastavak)
2 (nastavak)
2 (nastavak)
2 (nastavak)
2 (nastavak)
la
tite
An
g
sko
tin
iosta
-M
Anti
nce
ekve
S
3:
ela
Tab
k)
ava
ast
(n
ak)
av
ast
(n
ak)
av
ast
(n
k)
ava
ast
(n
k)
ava
ast
(n
k) avaast (n
k) avaast (n
k) avaast (n
[0085] U jednom izvođenju, antitelo, ili njegov fragment za vezivanje antigena, sadrži varijabilni domen teškog lanca koji se sastoji iz regiona koji određuje komplementarnost 3 (CDRH3) koji sadrži sekvencu kao što je predstavljena u bilo kojoj od SEQ ID NOs:10-11. U jednom izvođenju, antitelo, ili njegov fragment za vezivanje antigena, sadrži varijabilni domen lakog lanca koji se sastoji iz regiona koji određuje komplementarnost 3 (CDRL3) koji sadrži sekvencu kao što je predstavljena u bilo kojoj od SEQ ID NO: 22-23. U jednom izvođenju, antitelo, ili njegov fragment za vezivanje antigena, sadrži šest regiona koji određuju komplementarnost (CDRs): CDRH1, CDRH2, CDRH3, CDRL1, CDRL2, i CDRL3, pri čemu CDRH1 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u bilo kojoj od SEQ ID NOs: 1-3, CDRH2 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u bilo kojoj od SEQ ID NOs: 4-9, CDRH3 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u bilo kojoj od SEQ ID NOs: 10-11, CDRL1 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u bilo kojoj od SEQ ID NOs: 12-17, CDRL2 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u bilo kojoj od SEQ ID NOs: 18-21, i CDRL3 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u bilo kojoj od SEQ ID NOs: 22-23.
[0086] U jednom izvođenju, CDRH1 sadrži sekvencu predstavljenu u SEQ ID NO: 1 ili 2, CDRH2 sadrži sekvencu predstavljenu u SEQ ID NO: 4 ili 5, CDRH3 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 10, CDRL1 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 12 ili 13, CDRL2 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 18 ili 19, i CDRL3 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 22.
[0087] U jednom izvođenju, CDRH1 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 1 ili 3, CDRH2 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 6 ili 7, CDRH3 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 11, CDRL1 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 14 ili 15, CDRL2 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 20 ili 21, i CDRL3 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 23.
[0088] U jednom izvođenju, CDRH1 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 1 ili 3, CDRH2 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 8 ili 9, CDRH3 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 11, CDRL1 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 16 ili 17, CDRL2 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 20 ili 21, i CDRL3 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 23.
[0089] U poželjnim izvođenjima, pogodno monoklonsko antitelo za upotrebu u predmetnom pronalasku je SRK-015. SRK-015 vezuje "arm" region sa prodomenom pro/latentnog kompleksa miostatina i inibira oslobađanje zrelog faktora rasta (tj., GDF-8) iz latentnog/neaktivnog kompleksa. „arm“ region miostationa ovde je obezbeđen kao SEQ ID NO: 116
(RELIDQYDVQRDDSSDGSLEDDDYHATTETIITMPTESDFLMQVDGKPKCCFFKFSSKIQYN
KWKAQLWIYLRPVETPTTVFVQILRLIKPMKDGTRYTGIRSLKLDMNPGTGIWQSIDVKTVL
QNWLKQPESNLGIEIKALDENGHDLAVTFPGPGEDGLNPFLEVKVTDTPKRSRR).
Drugi domeni miostatina su dobro poznati osobi koja prosečan stručnjak iz ove oblasti i navedeni su, na primer, bar u Tabeli 2 WO16/073879, objavljeno 12 maja, 2016.
[0090] Vezivanje SRK-015 je specifično prema pro/latentnom miostatinu i prema tome SRK-015 ne vezuje zreli GDF-8 ili GDF-11 (ili bilo koje druge članove superfamilije TGFβ faktora rasta), time omogućujući selektivno ciljanje signalizacije miostatina, bez uticaja na druge biološke puteve. Pored ove specifičnosti vezivanja, SRK-015 je pokazao povoljna farmakokinetička (PK) i farmakodinamička
4
(PD) svojstva (videti Primere 8 i 9) i kod miševa i kod ne-humanih primata. U nekim izvođenjima, pogodna doza SRK-015 za davanje humanim pacijentima za lečenje SMA je u opsegu između 1 i 30 mg/kg, e.g., 1-5 mg/kg, 3-5 mg/kg, 3-10 mg/kg, 5-10 mg/kg, 5-15 mg/kg, 5-20 mg/kg, 10-20 mg/kg, itd. U nekim izvođenjima, pacijentu je davano SRK-015 jedom nedeljno, jednom svake dve nedelje, jednom svake tri nedelje, jednom mesečno, jednom svakih šest nedelja, itd.
Kombinovane terapije za lečenje spinalne mišićne atrofije
[0091] Na osnovu prepoznavanja doprinosa nervnog stimulansa (eng. nerve input) za funkcionisanje mišća, iznenađujuće je otkriveno da, u prisustvu korektora napravljenog da pospešuje ili poboljšava funkciju motornog neurona, ciljni mišić može proizvesti veću reakciju na inhibiciju miostatina, što dovodi do poboljšane motorne funkcije. Pored toga, najozbiljniji oblici SMA imaju rani početak, tipično kod veoma male dece, koji su generalno populacija sa jakim anaboličkim kapacitetom pobgodnim za intervenciju miostationom. Pored toga, SMA pacijenti imaju poteškoće u obavljanju jednostavnih montornih aktivnosti i zadataka, koji često uključuju funkciju vlakana koja se brzo kontrahuju (eng.fasttwitch fibers). Sve zajedno, SMA je klinička indikacija koja će imati koristi od inhibicije miostatina, sa korektorom SMN u pozadini.
[0092] Prema tome, pronalazak obezbeđuje kombinovane terapije za lečenje SMA, koje postižu poboljšane kliničke prednosti kod pacijenata u poređenju sa monoterapijom svakog pojedinačnog sredstva. Specifično, ciljanje pogođenih mišića sa specifičnim inhibitorom signalizacije miostatina uspelo je da poboljša funkciju mišića, zajedno sa korektorom koji je uspeo da poboljša funkciju motornog neurona kod pacijenata, što daje blagotvoran klinički ishod u odnosu na samo poslednji. Takvi efekti mogu biti dopunski, aditivni ili sinergijski u poređenju sa monoterapijom. Kombinovana terapija koja proizvodi dodatne efekte znači da sveukupne kliničke prednosti koje proizvodi kombinovana terapija su veće od monoterapije (npr. ili samo neuronska terapija ili samo terapija inhibicije miostatina). Kombinovana terapija koja proizvodi aditivne efekte označava da kliničke prednosti lekova u kombinaciji odražavaju zbir monoterapija. Kombinovana terapija koja proizvodi sinergijske efekte znači da su ukupne prednosti postignute u kombinaciji veće od aditivnih efekata svakog sredstva. Štaviše, u nekim izvođenjima, zbog aditivnih ili sinergijskih efekata kombinovane terapije, može se koristiti ređe doziranje jedne ili više terapija i / ili niže doze jedne ili više terapija, u poređenju sa primenom samo monoterapije. U drugim izvođenjima, zbog manjih doza i / ili ređeg doziranja jedne ili više terapija kombinovane terapije može dovesti do manje toksičnošti zbog manje neželjenih efekata jedne ili više terapija. Prema tome, u nekim izvođenjima, efikasna količina korektora SMN koji se koristi kao komponenta kombinovane terapije za lečenje SMA kod subjekta je manja od efikasne količine istog sredstva koje se koristi kao monoterapija.
[0093] Prema tome, jedan aspekt pronalaska obezbeđuje inhibitor miostatina kako je definisano u patentim zahtevima, za upotrebu u lečenju SMA, za pacijente koji takođe primaju terapiju za nedostatke motornog neurona, korektor SMN. Pronalazak se prema tome odnosi na postupke za lečenje spinalne mišićne atrofije (SMA) kod subjekta koji se leči korektorom SMN, koji uključuje davanje inhibitora miostatina.
[0094] U nekim izvođenjima, inhibitor miostatina obuhvata antitelo ili njegov fragment koji se veže za antigen koji se veže za zreo miostatin, ili pro-oblik miostatina (tj., pro-ili latentni miostatin), u količini efikasnoj za lečenje SMA. Ovde su opisana antitela koja se vežu za zreo miostatin ali takođe vežu GDF11. U nekim izvođenjima, pogodna antitela selektivno vežu zreo miostatin ali ne GDF11. U nekim izvođenjima, pogodna antitela vežu zreo miostatin i latentni miostatin, ali ne pro-miostatin. U nekim izvođenjima, pogodna antitela vežu pro-i latentni miostatin, ali ne zreli miostatin. U nekim izvođenjima, takva antitela inhibiraju korak aktivacije miostatina stabilizacijom proMiostatin kompleksa. U nekim izvođenjima, takva antitela inhibiraju korak aktivacije miostatina ometanjem jednog ili više koraka proteolize. Na primer, u nekim izvođenjima, takva anitela inhibiraju cepanje zavisno od proteaza miostatinskog prodomena. U nekim izvođenjima, proteaza je furin ili proteaza slična furinu, ili toloid ili proteaza slična toloidu. U nekim izvođenjima, takva antitela mogu biti pH-osetljiva tako da antitelo veže njegov antigen u neutralnom pH i disosuje u kiselom pH.
[0095] Prema pronalasku, inhibitori miostatina mogu biti davani SMA pacijentima koji ili reaguju, slabo reaguju ili ne reaguju na terapiju sa korektorom za SMN. Za one koji slabo reaguju ili ne reaguju, konkurentna inhibicija signaliziranja miostatina može poboljšati neuromuskularnu signalizaciju usled delom poboljšane mišićne funkcije, tako čineći inervisane motorne neurone onih koji ne reaguju osetljivijim na korektor SMN. Bez namere da se ograniče određenom teorijom, smatra se da poboljšavanje mišićnih komponenti može imati uticaj na neuronsku komponentu pozitivnom povratnom spregom, i obratno, usled dvosmerne prirode neuromuskularne signalizacije.
[0096] Mada osobe koje slabo reaguju i/ili koje ne reaguju na korektor SMN mogu imati koristi od inhibicije miostatina, poželjnija populacija pacijenta obuhvata one koji reaguju na korektor SMN. Smatra se da motorna funkcija kod ovih pojedinaca može dalje biti poboljšana terapijom inhibicije miostatina koja se koristi u kombinaciji sa terapijom korektorom SMN.
[0097] "Kombinovana terapija" prema prikazanom opisu ima nameru da označava farmakološke efekte jednog leka (kao što je korektor SMN) koji se preklapaju in vivo sa farmakološkim efektima drugog leka (kao što je inhibitor miostatina). Prema tome, dva leka koja ne moraju da se daju u jednoj formulaciji, niti moraju da se daju konkuretno, niti istim načinom davanja. U zavisnosti od PK/PD svakog leka, na primer, smatra se da pacijenti koji primaju korektor SMN i inhibitor miostatina generalno u okviru šest meseci jedan od drugog daju najbolje rezultate.
[0098] Kako je gore diskutovano, pogodni "Korektori SMN" uključuju modifikatore splajsovanja, zamenu SMN gena ili gensku terapiju; transkripcioni pojačivač SMN transkripcije; pojačivače translacije SMN; i stabilizatore SMN proteina. U nekim izvođenjima, takvi korektori SMN mogu biti sredstva sa malim molekulima, biološka sredstva ili nukleinske kiseline. U nekim izvođenjima, korektor SMN je modifikator splajsovanja Smn2 sa malim molekuloma . U nekim izvođenjima, korektor SMN je antisens RNK modifikator splajsovanja Smn2. U nekim izvođenjima, genska terapija obuhvata unošenje jednog ili više transgena u pacijenta. U nekim izvođenjima, genski transfer se postiže upotrebom pogodnog vektora, kao što su virusni vektori i nosači na bazi lipida. Za gensko davanje posredovano virusnim vektorm, genska terapija može da uključuje upotrebu posebnih serotipova za inicijalni tretman, praćenu sa različitim serotipovima za tretman koji sledi u cilju minimiziranja neželjenih imunih odgovora kod subjekta. U nekim izvođenjima, genska terapija uključuje ciljano uređivanje genoma, kao što je CRISPR/Cas9 tehnologija ili njihova varijanta. Neograničavajući primeri korektora SMN za korišćenje u kombinaciji sa inhibitorom miostatina prema prikazanom opisu uključuju ali bez ograničenja: Nusinersen (Biogen); AVXS-101 (AveXis); RG7916 (Roche/PTC/SMAF); RG7800 (Roche/PTC); olesoksim (Roche/Trophos); VYSMN101 (Voyager/Genzyme); LMI070 (Novartis); SMN Gensku terapiju (Genzyme/Sanofi); i antisens oligonukleotid (RaNA).
Populacije pacijenata
[0099] Ovde opisana kombinovana terapija može biti pogodna za lečenje bilo kog oblika SMA, npr., SMA tipa I, tipa II, tipa III i tipa IV kod subjekta. "Subjekt," "pojedinac" ili "pacijent" je ovde korišćen zamenjivo, što se ovde odnosi na kičmenjaka, poželjno sisara, poželjnije čoveka. Sisari obuhvataju ali bez ograničenja, miševe, pacove, majmune, ljude, domaće životinje, sportske životinje, i ljubimce. U izvođenju, subjek je humani subjekt.
[0100] Populacije pacijenata koje mogu imati koristi od ovde opisanih terapija obuhvataju one sa SMA koja ne ograničava kretanje i one sa SMA koja ograničava kretanje. Ovo uključuje pacijente koji pate od SMA tipa I, SMA tipa II, SMA tipa III, ili SMA tipa IV. U nekim izvođenjima, subjekat ima tip II SMA. U nekim izvođenjima, subjekat ima tip III SMA koji ograničava kretanje. U nekim izvođenjima, subjekat ima tip I SMA. U nekim izvođenjima, subjekat ima tip III SMA koji ne ograničava kretanje.
[0101] U nekim izvođenjima pronalaska, kombinovana terapija koja obuhvata inhibitor miostatina i korektor SMN je uzeta u obzir za oblike SMA koji ograničavaju kretanje, kao što su tip I, tip II i tip III SMA koji ograničava kretanje. U drugim izvođenjima prema opisu, monoterapija inhibitora miostatina je uzeta u obzir oblike SMA koji ne ograničavaju kretanje, kao što je tip III i tip IV SMA koji ne ograničava kretanje. Pored toga, monoterapija inhibitora miostatina može biti pogodna za lečenje subjekta koji je identifikovan kao nosilac SMN genske mutacije genetskim skrinigom. Takav genetski skrining može biti izveden kod novorođenih subjekata/odojčadi, kao i in utero (npr., fetusno). S obzirom da ozbiljnost bolesti jako zavisi od broja kopija Smn2 gena i njegove ekspresije, samo genotipska identifikacija možda neće u dovoljnoj meri razlikovati među vrlo mladim pacijentima one kod kojih će na kraju razviti teški oblici SMA u odnosu na one kod kojih će se razviti blaži oblici SMA. Zbog ovog i ostali razloga, odluka o početku neuronske terapije kao što je korektor SMN može se smatrati preuranjenom. Ipak, identifikacija mutacije u Smn1 može opravdati ranu farmakološku intervenciju koja uključuje inhibiciju miostatina, što u međuvremenu može pružiti kliničke koristi.
[0102] U nekim izvođenjima, subjekat koji ima SMA je starosti između 0-6 meseci. Subjekat koji ima SMA može biti starosti između 6-15 meseci. U još jednom izvođenju, subjekat koji ima SMA može biti starosti < 3 godine. U još jednom izvođenju, subjekat koji ima SMA može biti starosti > 3 godine.
[0103] U jednom izvođenju, subjekat je identifikovan kao nosilac SMN mutacije, npr., ima mutaciju u SMN genu u vezi sa SMA, što je dobro poznato osobama iz struke, uključujući genetski skrining. U jednom izvođenju, subjekt je identifikovan kao nosilac SMN mutacije, npr., genetskim skriningom ili in utero ili odojčeta.
[0104] Kako je ovde korišćeno, subjekat može patiti od parcijalnog oštećena neuromišićne funkcije. Neuromišićna funkcija i/ili neuromišićno su mereni pomoću postupaka opšte poznatih osobama iz struke, i opisanih ovde u više detalja. Na primer, oštećenje neuromišićne funkcije može biti mereno korišćenjem složenih mišićnih akcionih potencijala (eng. compound muscle action potential) (CMAP), koji mere koliko dobro se mišić kontrahuje kao odgovor na nervni stimulans. Oštećena neuromuskularna funkcija može takođe biti merena pomoću procena broja motornih jedinica (eng.motor unit number estimation) (MUNE), koji određuje koliko motornih jedinica obrazuje dati nerv.
4
[0105] Ovde opisani postupci mogu dalje obuhvatati odabir subjekta. U nekim izvođenjima prema opisu, subjekat pati od ili je u riziku od razvijanja stanja ili poremećaja mišića, npr., SMA. U nekom izvođenju, subjekat pati od ili je u riziku od razvijanja bolesti ili poremećaja koji je u vezi sa oštećenom neurološkom signalizacijom. U jednom izvođenju, subjekat može biti odabran na osnovi genetskog skrininga, npr., identifikacijom genske mutacije, npr., genske mutacije u SMN, u vezi sa bolešću, npr., SMA. U jednom izvođenju, subjekat može biti izabran na osnovu genetskog skrininga u toku 24 sata od rođenja. U još jednom izvođenju, subjekat može biti izabran na osnovu genetskog skrininga in utero.
Doze i davanje
[0106] Za izvođenje ovde opisanih postupaka, efikasna količina ovde opisane farmaceutske kompozicije može biti davana subjektu (npr., čoveku) kome je potrebno ovo lečenje pogodnim načinima, kao što je intravensko davanje, npr., kao bolus ili kontinuirana infuzija u vremenskom periodu, intramuskularno, intraperitonealno, intracerebrospinalno, subkutanozno, intra-artikularno, intrasinovijalno, intratekalno, oralno, inhalacijom ili lokalnim putem.
[0107] Izrazi "davanje", "primena" ili "administriranje" uključuje bilo koji postupak davanja antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen, npr., farmaceutske kompozicije kao što je antitelo ili njegov fragment koji se veuje za antigen, ili sredstvo, u sistem subjekta ili određeni deo u ili na subjektu (sistemsko ili lokalno davanje, tim redom).
[0108] U nekim izvođenjima, subjektu je davan inhibitor miostatina i/ili korektor SMN u jednom nedeljno, jednom svake dve nedelje, jednom mesečno, itd. Tipično, pogodni dozni inhibitor miostatina uključuje između oko 0.1-30 mg/kg. Empirijska razmatrajanja, kao što je poluživot, generalno će doprineti određivanju doze. Takav inhibitor miostatina može biti davan intravenskom injekcijom /infuzijom. U nekim izvođenjima, takav inhibitor miostatina može biti davan pomoću subkutanozne injekcije, npr., pod kožu. U drugim izvođenjima, inhibitor miostatina može biti davan intratekalno, npr., intra spinalno. Slično, korektor SMN, npr., modifikator splajsovanja, može biti davan oralno, npr., preko usta.
[0109] U jednom izvođenju, subjekat je primio korektor SMN pre davanja inhibitora miostatina. U još jednom izvođenju, subjekat je konkuretno primao korektor SMN u isto vreme kas mu je davan inhibitor miostatina. U još jednom izvođenju, subjekt će primiti korektor SMN posle davanja inhibitora miostatina.
[0110] U jednom izvođenju, subjekat je primao korektor SMN u toku 6 meseci davanja inhibitora miostatina. U jednom izvođenju, subjekat je primao korektor SMN u toku 3 meseca davanja inhibitora miostatina. U jednom izvođenju, subjekat je primao korektor SMN u toku 6 meseci, 5 meseci, 4 meseca, 3 meseca, 2 meseca, ili 1 mesec davanja inhibitora miostatina. U jednom izvođenju, subjekat je primao korektor SMN u toku 4 nedelje, 3 nedelje, 2 nedelje, ili 1 nedelje davanja inhibitora miostatina. U jednom izvođenju, subjekat je primao korektor SMN istog dana kao i inhibitor miostatina.
[0111] U jednom izvođenju, subjekat se očekuje da prima korektor SMN u toku 6 meseci od davanja inhibitora miostatina. U jednom izvođenju, subjekat se očekuje da prima korektor SMN u toku 3 nedelje davanja inhibitora miostatina. U jednom izvođenju, subjekat se očekuje da prima korektor SMN u toku 6 meseci, 5 meseci, 4 meseca, 3 meseca, 2 meseca, ili 1 mesec od davanja inhibitora miostatina. U jednom izvođenju, subjekat se očekuje da prima korektor SMN u toku 4 nedelje, 3 nedelje, 2 nedelje, ili 1 nedelje od davanja inhibitora miostatina.
[0112] U jednom izvođenju, komponenta korektora kombinovane terapije je antisens nukleotid i davan je u centralni nervni sistem subjekta pomoću intratekalne injekcije. U jednom izvođenju, antisens nukleotid je davan subjektu svakih nekoliko meseci, npr., mesečno, svaka dva meseca, svaka tri meseca, svaka čestiri meseca, svakih pet meseci, svakih šest meseci ili svakih 12 meseci. U još jednom izvođenju, počeni tretman može da uključuje češće doziranje, praćeno sa manje ćestim održavanjem doze posle njega.
[0113] U još jednom izvođenju, komponenta korektora SMN kombinovane terapije je mali molekul i daje se oralno subjektu. U jednom izvođenju, mali molekul se daje subjektu jednom dnevno. U još jednom izvođenju, mali molekul se daje subjektu nedeljno, dvonedeljno ili mesečno.
[0114] U jednom izvođenju, komponenta korektora SMN kombinovane terapije je genska terapija i davana pomoću intravenske injekcije. U jednom izvođenju, korektor SMN je genska terapija i davana je pomoću intratekalne injekcije. U jednom izvođenju, početni tretman može da uključuje češće doziranje, praćeno sa manje čestim održavanjem doze posle njega. Manje često održavanje doza može biti poželjno u cilju izbegavanja neodgovarajućeg imunog odgovora u genskoj terapiji.
[0115] U jednom izvođenju, komponenta inhibitora miostatina kombinovane terapije je davana subjektu intravenskim davanjem. U jednom izvođenju, deo inhibitora miostatina kombinovane terapije je davana subjektu oralnim davanjem. U jednom izvođenju, komponenta inhibitora miostatina kombinovane terapije je davana subjektu pomoću subkutanozne injekcije. U jednom izvođenju, inhibitor miostatina je davan dnevno, nedeljno, dvonedeljno, ili mesečno, subjektu. U jednom izvođenju, početni tretman može uključivati češće doziranje, praćeno sa manje čestim održavanjem doze posle njega.
[0116] "Efikasna količina" za lečenje SMA, kako je ovde korišćeno, može biti količina kojom se postiže klinička efikasnosti, uključujući ali bez ograničenja: odlaganje ili ublažavanje mišićne atrofije; odlaganje gubitka α-motornih neurona; sprečavanje ili smanjenje ekspresije mišićnih markera; sprečavanje, ublažavanje ili odlaganje intramuskularnih masnih naslaga (masna zamena mišićnog tkiva); sprečavanje ili odlaganje upotrebe ventilatora/respiratora; odlaganje vremena kada će pacijent biti vezan za invalidska kolica; porast u rezultatu proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale za ≥ 1 bod u poređenju sa netretiranom kontrolnom grupom, ili, za ≥ 1 bod u odnosu na osnovi rezultat meren pre lečenja korektorom; odlaganje progresivnog pada u proširenoj Hammersmith-ovoj funkcionalnoj motornoj skali u toku perioda od 12 meseci, 24 meseca ili 36 meseci; porast CHOP INTEND rezultata za ≥ 3 boda u poređenju sa netretiranom kontrolom; porast MFM-32 rezultata za bar 1 bod u poređenju sa netretiranom kontrolom; odlaganje prelaza od SMA koja ne ograničava kretanje u SMA koja ograničava kretanje; smanjenje u broju hospitalizacija, itd. Svako odovih merenja je opisano dole u više detalja.
[0117] Kako je ovde korišćen izraz "lečenje" odnosi se na primernu ili davanje kompozicije uključujući jednom ili više aktivnih sredstava subjektu, koji ima poremećaj/bolest koja je u vezi sa miopatijom, simptom poremećaja/bolesti, ili predispoziciju prema poremećaju/bolestu, sa ciljom lečenja, izlečenja, ublažavanja, oslobađanja, menjanja, popravljanja, poboljšanja, popravljanja, ili delovanja na bolest, simptom bolesti, ili predispoziciju prema poremećaju/bolesti.
4
[0118] Iako su uglavnom poželjne kombinovane terapije koje sadrže inhibitor miostatina i neuronski korektor, u nekim slučajevima se može razmotriti monoterapija inhibitora miostatina. Pogodne populacije pacijenata koje su uzete u obzir za ovu monoterapiju uključuju one sa blažim oblicima SMA, kao što je tip III SMA koji ne ograničava kretanje i tip IV (npr., početak u odraslom dobu) SMA. Na osnovu zahteva kriterijuma (ii) gore diskutovanog do detalja, pacijenti koji imaju sposobnost da hodaju, na primer, imaju dovoljno zadržanu neuromišićnu funkciju. Prema tome, inhibicija miostatina može obezbediti koristi da bi se poboljšala mišićna funkcija kod ovih pacijenata čak bez prisustva konkurentne neuronske terapije korektorom. Prema tome, monoterapija se sastoji od inhibitora miostatina za lečenje blagih oblika SMA (npr., SMA koja ne ograničava kretanje) je takođe opisana.
[0119] U nekim izvođenjima opisa, monoterapija inhibitorom miostatina za lečenje pacijenata sa tipom III SMA koja ne ograničava kretanje može pomoći u odlaganju napredovanja bolesti u SMA koja ograničava kretanje. U nekim izvođenjima, pacijenti koji su primili monoterapiju inhibitora miostatina mogu biti u stanju sa održe ili čak poboljšaju motornu funkciju, u poređenju sa kontrolnom grupom (slične dijagnoze ali bez monoterapije). Treba primetiti, međutim, da takvi pacijenti koji reaguju na inhibitore miostatina bez neuronske terapije, koja može pojačati koristi inihbicije miostatina. U nekim izvođenjima, monoterapija inhibitora miostatina za lečenje pacijenata sa SMA koja ne ograničava kretanje obuhvata davanje subjektu efikasne količine inhibitora miostatinaina da bi se dobio značajan klinički ishod. U ovim izvođenjima, klinički značajan ishod odgovara poboljšanom rezultatu proširene Hammersmith-ove funkcionalne motorne skale višem od bar 1 bod od netretirane kontrolne grupe, ili, višu bar 1 bod od osnovnog rezultata merenog pre lečenja inhibitorom miostatina. U nekim izvođenjima, značajan klinički ishod može da odgovara poboljšanju u rezultatu proširene Hammersmith-ove funkcionalne motorne skale od bar 1 bod (≥ 1) u odnosu na osnovni rezultat ili korigovano merenje pre primanja terapije korektora SMN ili terapije inhibitora miostatina, tim redom. U drugim izvođenjima, rezultat proširene Hammersmith funkcionalno motorne skale od bar 2 boda (≥ 2), bar 3 boda (≥ 3), bar 4 bodova (≥4), bar 5 bodova (≥5), bar 6 bodova (≥6), bar 7 bodova bar 8 bodova (≥8), bar 9 bodova (≥9), bar 10 bodova (≥10), bar 12 bodova (≥12), bar 15 bodova (≥15), bar 20 bodova (≥20), bar 25 bodova (≥25), bar 30 bodova (≥30), bar 35 bodova (≥35), bar 40 bodova (≥40), bar 45 bodova (≥45), bar 50 bodova (≥50), ili bar 60 bodova (≥60), u odnosnu na osnovi rezultat ili korigovano merenje pre primanja terapije korektora SMN ili terapije inhibitora miostatina, tim redom. U nekim izvođenjima, značajan klinički ishod može odgovarati poboljšanom rezultati u proširanoj Hammersmith-ovoj funcionalno motornoj skali od 1 bod u odnosu na netretiranu kontrolnu grupu. U nekim izvođenjima, značajan klinički ishod može da odgovora poboljšanom rezultatu u proširenoj Hammersmith-ovoj funkcionalno motornoj skali od bar 2 boda (≥ 2), bar 3 boda (≥ 3), bar 4 boda (≥4), bar 5 bodova (≥5), bar 6 bodova (≥6), bar 7 bodova (≥7), bar 8 bodova (≥8), bar 9 bodova ili bar 10 bodova (≥10), bar 12 bodova (≥12), bar 15 bodova (≥15), bar 20 bodova (≥20), bar 25 bodova (≥25), bar 30 bodova (≥30), bar 35 bodova (≥35), bar 40 bodova (≥40), bar 45 bodova (≥45), bar 50 bodova (≥50), ili bar 60 bodova (≥60) u odnosu na netretiranu kontrolnu grupu.
[0120] U nekim izvođenjima, terapija inhibitorom miostatina koja je ovde obezbeđena može pomoći u održavanju stanja bolesti kod populacije pacijenata koja prima inhibitor miostatina, u poređuju sa kontrolnom grupom koja ne prima. Održavanje stanja bolesti se odnosi na sprečavanje daljeg pogoršavanja zahvaćenih mišića, ili odlaganje ili usporavanje brzine napredovanja bolesti, na primer što je u vezi sa promenama motorne funkcije u toku vremena kod ovih pacijenata. Prema tome, čak i kada ne postoje poboljšanja u rezultatima testa motorne funkcije , terapija inhibitora miostatina može obezbediti kliničke koristi suzbijanjem napredovanja bolesti. Prema tome, takve kliničke koristi mogu
4
mogu predstavljati duži vremenski period primećen kada populacija pacijenata lečenih inhibitorom miostatinom zadržava prethodne rezultate testova ili pokazuje sporiju stopu smanjenja rezultata tokom vremena u poređenju sa kontrolnom grupom
Biološki efekti inhibicije inhibitora miostatina i korektori SMN
[0121] Klinički efekti inhibitora miostatina, samog ili u kombinaciji sa korektorom SMN, koji su ovde opisani mogu biti praćeni i/ili procenjivani na efikasnost različitim sredstvima. Primeri takvih bioloških korisnih efekata su ovde obezbeđeni. Korisni biološki efekti kod subjekta mogu se postići davanjem inhibitora miostatina u kombinaciji sa korektorima SMN. U nekim izvođenjima, inhibitor miostatina i/ili korektor SMN je davan u efikasnoj količini da bi se izazvao jedan ili više dole opisanih bioloških efekata.
[0122] Sposobnost procenjivanja funkcionalnih skala koje mogu biti pouzdano izmerene kod SMA pacijenata je krucijalna kod praćena napredovanja bolesti kod pacijenta kao i efekta terapije tokom vremena. Iako se funkcija mišića može proceniti fiziološkim merenjima, kao što su mišićna snaga i stvaranje sile, skale motorne funkcije prate napredovanje bolesti na načine koji se odnose na funkcionalnost pacijenta u svakodnevnom životu i nose više značenja i relevantnosti od merenja koja određuju snagu po sebi. Dole je navedena lista nekoliko poznatih testova za procenu motorne funkcije koji se mogu koristiti za procenu SMA pacijenata, mada im nije namera da budu ograničavajući. Ostali testovi uključuju, ali nisu ograničeni na, mernje grube motorne funkcije (eng. gross motor function measure -GMFM), test hoda od 6 minuta, test hoda / trčanja od 10 metara, vreme ustajanja sa poda, Test ustani - kreni (eng. the timed up and go test-TUG) ), i test penjanja stepeništem, postupci koji su dobro poznati prosečnom stručnjaku u ovoj oblasti.
Proširena Hammersmith-ova funkcionalna motorna skala
[0123] Ozbiljnost bolesti koju ima pacijent sa SMA, pre lečenja, tokom lečenja, i posle lečenja sa ovde opisanim inhibitorom miostatina, može biti klasifikovana korišćenjem mnogo testova i ogleda dobro poznatih stručnjacima iz ove obalsti. Hammersmith-ova funkcionalna motorna skala, proširena (HFMSE) je potvrđena krajnja tačka za SMA tipa II i tipa III koji ograničava kretanje, i dobro je poznata stručnjacima iz ove oblasti. Sistem testiranja sadrži 33 stavke (npr., motorne zadatke ili aktivnosti) koje procenjuju motornu funkciju. Stavke koje su primarno motorne aktivnosti vođene snagom kratog trajanja koje zahtevaju tip II brzo kontraktilnih vlakana obuhvataju: sedenje bez ruku u toku 3 sekunde; sedenje do ležanja; obrtanje sa leđa na stomak; dizanje telo u toku 3 sekunde; položaj klečanja do stajanja; penjanje uz-niz 4 stepenika stepenica; skakanje napred 12 inča, itd.
[0124] U nekim izvođenjima, subjekat ima osnovni rezultat proširenog Hammersmith-ovog funkcionalno motornog testa od < 66 pre primanja terapije korektora ili inhibitora miostatina ("osnovna linija"), npr., ≤ 65, ≤ 60 , ≤ 55, ≤ 50, ≤ 40, ≤ 35, ≤ 30, ≤ 25, ≤ 20, itd. U jednom izvođenju, Subjekat ima osnovnu rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale ≤ 50 pre primanja korektora ili inhibitora miostatina. U jednom izvođenju, ima osnovni rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale ≤ 40 pre primanja korektora ili inhibitora miostatina. U jednom izvođenju, subjekat ima osnovni rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale ≤ 35 pre primanja korektora ili inhibitora miostatina. U jednom izvođenju, subjekat ima osnovni rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale ≤ 30 pre primanja korektora ili inhibitora miostatina. U jednom izvođenju, subjekat ima osnovni rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale ≤ 25 pre primanja korektora ili inhibitora miostatina.
4
U jednom izvođenju, subjekat ima osnovni rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale ≤ 20 pre primanja korektora ili inhibitor miostatina.
[0125] U nekim izvođenjima, subjekat ima povećani rezultat (ili "korigovan") povećane Hammersmithove funkcionalno motorne skale koji prati terapiju korektorom SMN. U nekim izvođenjima, subjekat ima poboljšani rezultat za bar 3 boda, bar 4 boda, bar 5 bodova, bar 6 bodova, bar 7 bodova, bar 8 bodova, bar 9 bodova, bar 10 bodova, bar 11 bodova, bar 12 bodova, bar 13 bodova, bar 14 bodova, ili bar 15 bodova, u odnosu na osnovi rezultat, posle primanja korektora SMN. U nekim izvođenjima, subjekat ima povećani rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale posle terapije korektorom SMN. U nekim izvođenjima, subjekat ima poboljšani rezultat od bar 3 boda, bar 4 boda, bar 5 bodova, bar 6 bodova, bar 7 bodova, bar 8 bodova, bar 9 bodova, bar 10 bodova, bar 11 bodova, bar 12 bodova, bar 13 bodova, bar 14 bodova, ili bar 15 bodova. U nekim izvođenjima, posle lečenja sa inhibitorom miostatina dodatno (tj., kombinovanom terapijom), subjekat dalje poboljšava rezultat za bar 3 boda, bar 4 boda, bar 5 bodova, bar 6 bodova, bar 7 bodova, bar 8 bodova, bar 9 bodova, bar 10 bodova, ili preko osnovnog rezultata merenog pre primanja lečenja korektorom SMN ili poređenjem sa netretiranom kontrolnom grupom.
[0126] Na primer, mnogo pacijenata sa SMA koja ograničava kretanje ima osnovni rezultat Hammersmith-a od 15 do 30 bodova, izvan 66 bodova ukupno. Kao rezultat terapije korektorom SMN, takvi pacijenti mogu poboljšati rezultat u proseku za 4-10 bodova u odnosu na odgovarajući osnovni rezultat. Sa kombinovanom terapijom koja uključuje inhibitor miostatina, takvi pacijenti mogu dalje poboljšati rezultat. U nekim izvođenjima, takvi pacijenti poboljšavaju rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale za 1-20 bodova u odnosu na odgovarajući osnovni rezultat. U nekim izvođenjima, takvi pacijenti dalje poboljšavaju rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale za jedan bod u toku već korigovanih rezultata merenja posle terapije korektorom SMN.
[0127] Za SMA pacijente, klinička značajnost razlike samo u jednom bodu u različitim sistemima bodovanja motornog testiranja je vredna pažnje. Da bi se stavilo ovo u perspektivnu, primeri koji su dole dati su samo za ilustrativne svrhe, zasnovani na testiranim stavkama standarnog HFMSE sistema za pacijente sa SMA koja ograničava kretanje :
[0128] Zadatak 1 i 2 HFMSE test uključuje sedenje (bez naslona) do 3+ sekunde.2 boda su data ukloliko pacijent može da sedi bez pridržavanja rukama pri brojanju do 3 ili više; 1 bod za održavanje ravnoteže pri brojanju do 3 pomoću jedne ruke kao oslonca; i 0 bodova za potrebu korišćenja obe ruke za održavanje ravnoteže. U stvarnom životnom okruženju, razlika između sposobnosti da se sedi bez korišćenja ruku kao oslonca (2 boda) naspram potrebe za korišćenjem jedne ruke da bi se održala ravnoteža (1 bod) je ogromna, jer u prethodnom slučaju pacijent može koristi obe ruke za izvođenje aktivnosti (kao što je držanje) dok sedi. Zadatak 3 testa procenjuje da li je pacijent, dok sedi, u stanju da digne jednu ruku da dodirne glavu iznad nivoa uveta. Sposobnost da se izvede ovaj naizgled jednostavan zadatak može praviti razliku da li je neko u stanju sa se češlja ili da stavi šešir bez pomoći.
Merenje motorne funkcije (MFM)
[0129] Test merenja motorne funkcije (eng. Motor Function Measure-MFM) obezbeđuje genetičku skalu za procenu različitih parametara montorne funkcije pacijenata sa SMA različitih stepena ozbiljnosti bolesti, uključujući decu i odrasle koji nemaju ograničeno kretanje i sa ograničenim kretanjem starosti oko 6 i 62 godine. Postoje razvnovrsne verzije MFM koje su napravljene prema
4
različitim populacijama pacijenata. Na primer, MFM32 je pogodan za decu koja su starija od 6 godina, dok MFM20, koji je modifikovana verzija, je potvrđen za decu ispod 6 godina starosti. MFM je uspešan u kliničkim ispitivanjima za praćenje ili detektovanje promena u motornoj funkciji pacijenta, koja odražavaju propadanje tokom vremena (videti na primer, klinička ispitivanja.gov NCT02628743).
[0130] U jednom izvođenju, subjekat koji ima SMA i kome je davana terapija ili ovde opisana kombinovana terapija pokazuje porast u rezultatu MFM od bar 2-stuko, bar 3-puta, bar 4-puta, ili bar 5-puta posle davanja terapije ili kombinovane terapije.
Modul gornjih ekstremiteta (ULM)
[0131] Test Modula gornjih ekstremiteta (ULM) obezbeđuje procenu funkcije ruke koji je specifično napravljen kao dodatni modul. ULM je namenjen da obuhvata obavljanje svakodnevnih aktivnosti koje nisu obično obuhvaćene merenjima grube motorne funkcije. Procena uključuje 9 stavki aktivnosti koje mogu pouzdano biti izvedene kod dece i potrebno je ∼10 minuta da se završe. ULM je korišćen kod multicentričnih uslova i u kliničkim ispitivanjima .
[0132] U jednom izvođenju, subjekat koji ima SMA i davana mu je terapija ili ovde opisana kombinovana terapija pokazuje porast u rezultatu ULM bar 2-puta,bar 3-puta, bar 4-puta,ili bar 5-puta posle davanja terapije ili kombinovane terapije.
Revidirani modul gornjih ekstremiteta
[0133] Revidirani modul gornjih ekstremiteta (RULM) dozvoljava procenu funkcije ruke kod pacijenata sa SMA pokazao se kao validan i pouzdan, što ga čini pogodnim za upotrebu u kliničkim istraživanjima. RULM uključuje 20 stavki aktivnosti koje mogu biti završene uspešno od strane dece od 30 meseci. Ove stavke uključuju zadatke kao što su dovođenje ruku iz krila na sto, uzimanje malih predmeta, pritiskanje dugmića, cepanje papira, otvaranje ’Ziploc’ posude, dizanje ruku iznad ramena, i dizanje predmeta različite težine na različite visine. Merenje ishoda su testovi korišćeni od stane ispitivača da se proceni da li izvesan tretman koji se ispituje ima bilo kakvog efekata na pacijente. Korišćenjem pravilnog merenja ishoda je vitalno da bi se potvrdilo da ispitivanje dokazuje da li lečenje uspeva . Prema SMA News Today, RULM efikasno beleži progresivnu mišićnu slabost na slabom kraju spektra . Test hodanja od 6 minuta
[0134] Test hodanja od 6 minuta (eng. Six Minute Walk Test-6MWT) je zabeležen kao pouzdan i validan za funkcionalno procenjivanje pacijenta sa SMA, koji je u stanju da zabeleži element umora kod bolesti. Na primer, umor primećen kod SMA testiranih pacijenta se odražava kao pad od 17% u brzini hoda od prvog minuta do zadnjeg minuta u toku 6MWT.
[0135] U jednom izvođenju, subjekat koji ima SMA i kome je davana terapija ili ovde opisana kombinovana terapija pokazuje porast u rezultatu RULM od bar 2-puta, bar 3-puta, bar 4-puta, ili bar 5-puta posle davanja terapije ili kombinovane terapije.
Rezultat CHOP INTEND
[0136] CHOP INTEND je klinički ocenjivan upitnik koji je razvijen da se proceni motorna spretnost kod spinalne mišićne atrofije tipa I.16 stavki je bodovano od 0 do 4. Opsezi globalnog rezultata su od 0 do 64, viši rezultat ukazuje na bolju motornu spretnost . (Videti: Glanzman AM, Mazzone E, Main M, Pelliccioni M, Wood J, Swoboda KJ, Scott C, Pane M, Messina S, Bertini E, Mercuri E, Finkel RS. The Children’s Hospital of Philadelphia Infant Test of Neuromuscular Disorders (CHOP INTEND): test
4
development and reliability. Neuromuscul Disord. 2010 Mar;20(3):155-61). CHOPS INTEND je potvrđen i pokazao se kao pouzdan kod subjekata sa SMA Tipa I. Delom potiče od TIMP (eng.Test of Infant Motor Performance) i napravljen je da meri motornu funkciju kod slabe dece sa neuromuskularnom bolesti. Test uključuje aktivne (spontane, na cilj usmerene) i izazvane refleksne pokrete ali ne uključuje procene disanja i hranjenja.
[0137] U jednom izvođenju, subjeka koji ima SMA i davana mu je terapija ili ovde opisana kombinovana terapija pokazuje porast u bar jednoj od 16 CHOP stavki bar 2-puta, bar 3-puta, bar 4-puta, ili bar 5-puta posle davanja terapije ili kombinovane terapije.
CMAP Test
[0138] Neuromuskularno oštećenje može biti procenjeno pomoću testa složenog mišićnog akcionog potencija (CMAP) koji daje električnu stimulaciju nerva i beleži složeni mišićni akcioni potencijal sa površine elektroda koje su postavljene preko mišića koji snabdeva nerv. Test može uključivati stimulaciju na ručnom zglobu, ramenu, i manje često, aksili ili brahijalnom pleksusu
[0139] CMAP merenja sažimaju voltažni odgovor potencijala akcionaih vlakana mišića pojedinca. Tipično, elektrode su smeštene preko ciljnog mišića subjekta i CMAP je dobijen davanjem supramaksimalnog stimulansa (tj., stimulansa koji ima jačinu znatno iznad one potrebne za aktiviranje svih nervnih ili mišićnih vlakana u kontaktu sa elektrodom ), koji se ponavlja svakih 30-60 sekundi u toku perioda od 2-3 minuta do dobijanja amplitude stabilne osnovne linije. Zatim je subjekt kontrahovao ciljane mišiće u toku 2-5 minuta, sa kratkim (3-4 sekunde) mirovanjem svakih 15 sekundi da bi se sprečila ishemija mišića . CMAP je zabeležen svakog minuta kada je mišić vežbao i svakih 1-2 minuta posle vežbe u toku perioda od 30 minuta ili dok nije primećen nikakav dalji pad u amplitudi CMAP. CMAP amplituda je tipično merena u milivoltima (mV). Procenat pada amplitude je izračunavan oduzimanjem najmanje amplitude posle vežbanja od najveće amplitude posle vežbanja i deljen sa najvećom amlitudom posle vežbanja. U CMAP testovima obavljenim u grupi ljudi bez mišićne bolesti pad CMAP amplitude je varirao od 5.4% do 28.8% (srednja vrednost 15%). Pad veći od 40% u amplitudi CMAP se smatrao dijagnozom za mišićnu bolest .
[0140] U nekim izvođenjima, pad u amplitudi CMAP kod subjekata je bar 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 80%, 90%, ili više. U nekim izvođenjima, amplituda negativnog maksimuma signala CMAP kod subjekta sa mišićnom bolešću (npr., SMA) je suštinski niža u poređenju sa odgovarajućom amplitudom negativnog maksimalnog signala CMAP kod subjekta bez mišićne bolesti (kontrolni subjekt). U jednom izvođenju, amplituda negativnog maskimalnog signala CMAP kod subjekta sa mišićnom bolešću je bar 30%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 80%, 90%, ili više, niža od odgovarajuće amplitude negativnog maskimuma signala CMAP kod kontrolng subjekta. CMAP test može biti korišćen za određivanje efikasnosti terapije upotređivanjem CMAP dekremenata pre i posle lečenja, kako je ovde opisano.
[0141] U jednom izvođenju, subjekat koji ima SMA i kome je davanja terapija ili kombinovana terapija kako je ovde opisano pokazuje porat u CMAP od bar 2-puta, bar 3-puta, bar 4-puta, ili bar 5-puta posle davanja terapije ili kombinovane terapije.
MUNE Test
[0142] Procena broja motornih jedinica (MUNE) je test koji može biti korišćen za određivanje približnog broja motornih neurona u mišiću ili grupi mišića . MUNE test daje izračunatu vrednost koja predstavlja procenjeni broj motornih neurona ili aksona (motornih kontrolinih stimulansa) koji snabdevaju mišić ili grupu mišiča koji se testiraju. Pored toga, MUNE obezbeđuje sredsta za merenje veličine motorne jedinice i omogućava praćenje gubitka motornih neurona . MUNE test je tipično korišćen najčešće u neuromuskularnim poremećajima kao što su amiotrofna lateralna skleroza i spinalno muskularna atrofija.
[0143] Tipično, u MUNE testu, bipolarne elektrode na površini kože stimulišu nerv dovoljno jako da aktivira sve motorne aksone u njima, dovodeći do potpune depolarizacije i kontrakcije mišića , koji odgovara aktivacji svih njegovih motornih jedinica (tj., motornih neurona ili aksona) i komponenti mišićnih vlakana na mestu postavljenih elektorda. Električni impuls stvoren u aktivacijom ovog mišića je zabeležen od strane elektroda smeštenih preko mišića na površini kože . U zdravom mišiću, sve motorne jedinice i sva njihova mišićna vlakna su aktivirani simultano u toku ovoga testa, stvarajuću složeni motorni akcioni potencijal (CMAP), koji je maksimalni motorni odgovor . Amplituda CMAP odgovara ukupnom broju aktiviranih motornih jedinica i mišićnih vlakana . Amplituda trećeg odgovora na svakom mestu je sabrana, podeljena sa 9 da bi se dobila srednja vrednost amplitude akcionog potencijala jedne motorne jedinice (SMUP) . Ova amplituda je podeljena u maksimalnu amplitudu složenog akcionog potencijama motorne jedinice (CMAP) da bi se dobio MUNE.
[0144] Srednja vrednost MUNE za normalne, zdrave subjekte je 225 ( 87), i, na primer, bila je 41.9 ( 39) među subjektima sa mišićnom bolešću (npr., ALS ili SMA) na osnovnoj liniji. Subjekti koji su imali mišićno stanje ili poremećaj su pokazivali jasne dekrimente u toku vremena, sa srednom vrednošću stope pada koja je visoka približno 9% po mesecu. U jednom izvođenju, srednja vrednost stope mesečnog pada u MUNE vrednostima kod subjekta sa mišićnom bolešću ili poremešajem je bar 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 50%, 60%, ili više, u odnosu na odgovarajuće MUNE vrednosti kod kontrolnog subjekta bez mišićne bolesti . Moguće je da subjekt sa mišićnom bolešću može imati merenja koaj odgovaraju normalnoj CMAP amplitudi ali MUNE vrednost manju od 50% kontrolnog subjektat. U jednom izvođenju, subjekat sa vrednostima normalne CMAP amplitude ima MUNE vrednost koja je bar 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 50%, 60%, ili više, niža u odnosu na odgovarajuće MUNE vrednosti kod kontrolnog subjekta bez mišićne .
[0145] U jednom izvođenju, subjekt koji ima SMA i kome je davana terapija ili ovde opisana kombinovana terapija pokazuje porast u MUNE vrednosti od bar 2-puta, bar 3-puta, bar 4-puta, ili bar 5-puta posled davanja terapije ili kombinovane terapije.
Efekti na masu i/ili funkciju mišića kod humanog subjekta
[0146] Davanje inhibitora miostatina i/ili funkcija mišićnog tkiva kod humanog subjekta. U nekim izvođenjima, mišićno tkivno je izabrano iz grupe koja se sastoji od tkiva glatkih mišića, tkiva skeletnih mišića i tkiva srčanog mišića. Tkivo glatkog mišića je napravljeno od dugih uskih ćelija, koje je generalno nevoljno i razlikuje se od poprečno prugastih mišića u mnogo višem odnosu aktin/miozin, nedostatku upadljivih sarkomera i sposobnošću da se kontrahuju u samo mali deo njegove dužine pri mirovanju. Ćelije glatkih mišića se nalaze posebno u zidovima krvnih sudova, koji okružuju tanko crevo i uterus. Tkivo srčanog mišića je poprečno prugasto ali nevoljno tkivo koje je odgovorno za aktivnost pumanja srca kod kičmenjaka. Pojedinačne ćelije srčanog mišića nisu zajedno spojene u multinuklearne strukture kao što je to slučaj kod tkiva poprečno prugastih mišića. Tkivo skeletnih mišića je pod voljnom kontrolom. Mišićna vlakna su sincijalna i sadrže miofibrile, tandemske nizove sarkomera. Postoje dva opšta tipa skeltnih mišićnih vlakana: slabo kontraktilna (npr., tip I vlakana) i brzo
1
kontraktilna (npr., tip II vlakana) prema ekspresiji njihovih posebnog izoblika miozinskog teškog lanca (MHC) . Mišići koji se sporo kontrahuju su uglavnom bolje snabdeveni da rade aerobno i omogućavaju dugoročne radnje kao što je trčanje na daljinu, dok brzo kontrahujući mišići se tipično brže umaraju ali su bolje snabdeveni za anarobni rad i korišćeni su u snažnim brzim pokretima kao što je sprint . Razlika između sporo i brzo kontrahujućih mišićnih vlakana je zasnovana na hisohemijskom bojenju miozin adenozin-trifosfataze (ATPaze) i tipa teškog lanca miozina. Mišićno vlakno koje se sporo kontrahuje (predominantno vlakna tipa I ) je izooblik I MHC i tri brzo kontrahujuća izooblika (pretežnno vlakna tipa II ) su izooblik IIa MHC, izooblik IId MHC, i izooblik IIb MHC (S. Schiaffino, J. Muscle Res. Cell. Motil., 10 (1989), pp.197-205). U nekim izvođenjima, povećana je masa i/ili funkcija mišićnog tkiva koje se brzo kontrahuje kod humanog subjekta. U ostalim izvođenjima, povećana je masa i/ili funkcija mišićnog tkiva koje se sporo kontrahuje kod humanog subjekta.
[0147] U nekim izvođenjima, davanje efikasne količine inhibitora miostatina, npr., ovde opisanog antitela, ili njegovog fragmenta koje se vezuje za antigen, subjektu može izazvati porast u mišićnoj masi. Poželjno, takav porast u mišićnoj masi je klinički značajan da koristi ili na drugi način popravi zdravstveni status subjekta . Na primer, klinički značajne promene u mišićnoj masi mogu poboljšati pacijentovu pokretljivost, brigu o sebi, metabolizam itd. U nekim izvođenjima, porast u mišićnoj masi je porast u mišiću bez masti ili mišićima bez masti. U nekim izvođenjima, takav porast u mišićnoj masi je sistemski efekat takav da mišići u celom telu pokazuju merljive efekte . U drugim izvođenjima, efekti su lokalizovani u izvesnoj grupi /tipu mišića .
[0148] U nekim izvođenjima, masa mišićnog tkiva, npr., mišićnom tkivu bez masti, je povećana za bar 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U ostalim izvođenjima, masa mišićnog tkiva, npr., mišićno tkivo bez masto, je povećnano za bar oko 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90%, ili 50-100%. Takav porast u mišićnoj masi može biti određen ili meren sa bilo kojim pogodnim poznatim postupcima, uključujući meranja oblasti porpečnog preseka pomoću MRI (npr., preseka podlaktice), obima, širine dijafragme (npr., pomoću ultrazvuka), itd.
[0149] U nekim izvođenjima, davanje efikasne količine ovde opisanih antitela ili njegovog fragmenta koje se vezuju za antigen subjektu može izazvati poboljšanje u mišićnoj funkciji . Funkcija mišića se može proceniti različitim merenjima, uključujući, ali bez ograničenja: stvaranje sile, jačinu stiska (npr., maksimalnu jačinu stiska), izdržljivost, mišićni oksidacioni kapacitet, dinamičku izdržljivost stiska, itd. U nekim izvođenjima, nivoi kreatinina u serumu su korišćeni kao potvrđeni biomarker koji je indikator za mišićnu masu, mada sa ograničenom osetljivošću.
[0150] U nekim izvođenjima, davanje inhibitora miostatina povećava lokomotornu funkciju kod humanog subjekta . U nekim izvođenjima, lokomotorna aktivnost humanog subjekta je povećana za bar 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim izvođenjima, lokomotorna aktivnost humanog subjekta je povećana za bar oko 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90%, ili 50-100%.
[0151] U još jednom izvođenju, davanje inhibitora miostatina povećava snagu mišića kod humanog subjekta . U nekim izvođenjima, jačina subjekta humanog subjekta je povećana bar 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%
2
drugim izvođenjima, snaga mišića humanog subjekta je povećana bar oko 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90%, ili 50-100%.
[0152] U nekim izvođenjima, davanje inhibitora miostatina i/ili korektora SMN može izazvati klinički značajne promene u funkciji mišića koje odgovaraju povećanoj funkcionalnosti kod pacijenta . U nekim izvođenjima, povećana funkcionalnost uključuje poboljšanje u mobilnosti pacijenta, brizi o sebi, metabolizmu itd.
Efekat nivoa intramuskularnih masnih naslaga
[0153] Davanje inhibitora miostatina i/ili korektora SMN utiče na nivoe intramuskularnih masnih naslaga kod humanog subjekta . U jednom izvođenju, masna zamena mišićnog tkiva je sprečena, ublažena ili odložena. Kako je ovde korišćeno, izraz "adipozno tkivo" odnosi se na masti koje uključuju vezivna tkiva koja skladište mast . Adipozno tkivo je potiče od preadipocita.
[0154] Masa adipoznog tkiva može biti određena bilo kojim poznatim postupkom stručnjaku iz ove oblasti. Na primer, adipozno tkvino može biti mereno sa dvoenergetskom apsorpciometrijom X- zraka (DXA). Kvantifikacija intramuskularnih masnih naslaga može takođe biti određena korišćenjem snimanja magnetne rezonance (MRI). Na primer, „MR dual-echo dual-flip angle spoiled gradient recalled“ (SPGR) MRI tehnikom ili Dixon MRI tehnikom tri tačke mogu biti korišćene za procenu nivoa intramuskularnih masnih naslaga kod subjekta. Gore pomenute MRI tehnike i protokoli za kvantifikaciju intramuskularnih masnih naslaga su opisani u, na primer, Leroy-Willig et. al., Magnetic Resonance Imaging Vol 15, No.7 pp. 737-744, 1997, and Gaeta et.al., Skeletal Radiol, DOI 10.1007/s00256-011-1301-5. Treba uzeti u obzir, međutim, da drugi postupci određivanja i kvantifikacije intramuskularnih masnih naslaga su poznati u stanju tehnike i biće očigledni stručnjaku iz ove oblasti .
[0155] U nekim izvođenjima, nivo zamene intrmuskularnim masnih naslaga je opao za bar 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100% posle davanja terapije subjektu.
Uticaj na kvalitet života humanog subjekta
[0156] Procena kvaliteta života kod pacijenta sa ozbiljnim ili hroničnim stanjima, kao što su pacijenti sa SMA, može uključivati integrisane prilaze za procenu različitih aspekata fizičkih, mentalnih, socijalnih i ostalih parametara . Generalno, veći stepen kvaliteta života je u vezi sa faktorima kao što su: dostupnost pomoćne tehnologije; reintegracija u zajednicu; funkcionalnost donjih udova i pokretljivost u hodu i / ili na točkovima; mentalno zdravlje; težina neuroloških oštećenja i autonomne disfunkcije; kontrola bola; funkcionalna nezavisnost i briga o sebi; snaga gornjeg udova; i kontrola spastičnosti. Ovde opisani inhibitor davanja miostatina, povećava kvalitet života ljudskog subjekta kako bi se postiglo klinički značajno poboljšanje mereno standardizovanim testom / sistemom kvaliteta života.
[0157] Brojni pogodni testovi za procenu kvaliteta života pacijenata su poznati u stanju tehnike, uključujući bez organičnja : Merenje nezavisnosti kičmene moždine (eng. Spinal Cord Independence Measure-SCIM); Merenje funkcionalne nezavisnosti (eng. Functional Independence Measure-FIM); Upitnik o kvaliteta života sa inkotinencom (eng. Incontinence Quality of Life Questionnaire- I-QOL); Upitnik o zadovoljstvu životom (eng.Life Satisfaction Questionnaire LISAT-9, LISAT-11); Indeks kvaliteta života (eng. Quality of Life IndexQLI); Profil kvaliteta života za odrasle sa fizičkim invalididtetom (eng.
Quality of Life Profile for Adults with Physical Disabilities -QOLP-PD); Kvalitet blagostanja (eng.Quality of Well Being- QWB) i Kvalitet blagostanja samostalno izveden (eng.Quality of Well Being Self-Administered -QWB-SA); Qualiveen; Zadovoljstvo sa životnom skalom (eng. Satisfaction with Life Scale-SWLS, Deinerova skala Scale); Skraćeni formular 36 (SF-36); Profil uticaja bolesti 68 (eng. Sickness Impact Profile -SIP 68); i Kvalitet života Svetska zdravstvena organizacija (eng. World Health Organization Quality of Life-BREF WHOQOL-BREF).
[0158] U nekim izvođenjima, kvalitet života je procenjen prema SF-36 Sistemu bodovanja kvaliteta života, koji je potvrđeni sistem bodovanja , u kome promena od 8 bodova se smatra klinički značajnom. U nekim izvođenjima, davanje efikasne količine inhibitora miostatina dovodi do klinički značajnog poboljšanja u standardizovanom bodovanju testa kvaliteta života .
[0159] Kako je ovde korišćeno, izraz "klinički značajno poboljšanje" odnosi se na značajno poboljšanje u odnosu na standardni nivo. U nekim izvođenjima, pacijentovo SF-36 rezultati kvaliteta života su povećani bar za 8 bodova, posle lečenja sa efikasnom količinom ovde opisanih antitela ili njegovih fragmenata koji vezuju antigen, u poređenju sa pacijentovim rezultatom pre lečenja. U nekim izvođenjima, pacijenti su postigli više rezultate kada su procenjivani SF-36 testom kvaliteta života, na primer, porastom bar 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 30, 40, ili 50 u rezultatima SF-36 Sistem bodovanja kvaliteta života. U drugim izvođenjima, rezultat SF-36 Sistem bodovanja kvaliteta života je povećan bar oko 8-10, 10-15, 15-20, 20-30, 30-40, 40-50, 8-20, 8-30, 8-40, ili 8-50.
[0160] U nekim izvođenjima, jedan ili više merenja kvaliteta života su korišćeni za procenjivanje pacijentovog kvaliteta živora pre i posle lečenja sa ovde opisanim inhibitorima signalizacije miostatina. Prednosti ovog testa obuhvataju: i) lako se primenjuje; ii) procenjuje oboje, i fizičko i mentalno zdravlje; i, iii) potvrđen je za brojne kliničke indikacije.
Efekti prevencije na gubitak mišića i atrofiju
[0161] Davanje efikasne količine inhibitora miostatina i/ili korektora SMN sprečava, odlaže, ili ublažava gubitak mišića ili atrofiju kod humanog subjekta koji je u riziku od razvoja gubitka mišića i/ili atrofije. U nekim izvođenjima, gubitak mišića ili atrofija je smanjen ili sprečen za bar 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim izvođenjima, gubitak mišića ili atrofija je smanjen ili sprečen za bar oko 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90%, ili 50-100% u poređenju sa kontrolnom grupom koja ne prima inhibitor miostatina i/ili korektor SMN.
[0162] U posebnim izvođenjima, kontrolna grupa na koju se ovde poziva je samo bila tretirana sa korektorom SMN. U različitom izvođenju, kontrolna grupa na koju se poziva nije bila tretirana sa korektorom SMN.
[0163] Davanje efikasne količine inhibitora miostatina i/ili korektora SMN može dovesti do sprečavanja dajeg pogoršavanja pogođenog mišića, ili odlaganja ili usporavanja brzine napredovanja bolesti kod ovih pacijenata . U nekim izvođenjima, davanje efikasne količine inhibitora miostatina i/ili korektora SMN može usporiti gubitak mišića ili atrofiju kod humanog subjekta koji je u riziku od gubitka mišića i/ili atrofije, u poređenju sa kontrolnom grupom koja ne prima inhibitor miostatina i/ili korektor SMN. U nekim izvođenjima, gubitak mišića ili atrofija je odložen za bar 1 mesec, 2 meseca, 3 meseca, 6 meseci, 8 meseci, 12 meseci, 2 godine, 3 godine 5 godina ili 10 godina kod humanog subjekta koji prima inhibitor miostatina i/ili korektor SMN, kada je poređeno sa kontrolnom grupom koja ne prima
4
inhibitor miostatina i/ili korektor SMN. Uposebnim izvođenjima, kontrolna grupa na koju se gore poziva je samo bila tretirana sa samo korektorom SMN. U različitom izvođenju, kontrolna grupa na koju se gore poziva nije bila tretirana sa korektorom SMN.
[0164] Sprečavajući dalje pogoršanje napadnutog mišiča koje se odnosi na zadržavanje statusa bolesti koje uključuje na primer, održavanje rezultata motorno funkcionalnog testa u toku dužih vremenskih peridoda u poređenju sa kontrolom, sporija brzina napredovanja bolesti, što je mereno /praćeno montorno funkcionalnim testom; manje hospitalizacija, manje povreda (npr., fraktura kostiju), duže vreme do potrebe za respiratorom, duže vreme do nastanka vezanosti za invalidska kolica , itd.
[0165] Sprečavanje gubitka mišića i atrofije upotrebom ovde opisanog inhibitora miostatina i/ili korektora SMN može biti lako praćeno ili procenjivano sa bilo kojim pogodnim postupcma za procenjivanje motornih funckija koje uključuju mišiće .
Efekti na homeostazu kosti
[0166] Davanje efikasne količine inhibitora miostatina može obezbediti klinički značajnu zaštitu kostiju pacijenta. Takvi efekti uključuju, ali bez ograničenja: povećanu gustinu kostiju; povećanu masu kostiju; povećanu mineranu gustinu kostiju ; povećanu jačinu kostiju; sprečavanje gubitka kostiju; i smanjenje učestalosti fraktura kostiju kod pacijenata. U stanju tehnike postoje pogodne tehnike koje mogu biti korišćene za merenje različitih parametara homeostaze kosti . One uključuju tehnike snimanja, kao što su mikro CT skeniranje, i test centralne dvoenergetske apsorpciometrije X-zraka (centralna DXA).
Efekti na metaboličku regulaciju
[0167] Davanje efikasne količine inhibitora miostatina može obezbediti klinički značajne efekte na metaboličku regulaciju. Ovi efekti uključuju, ali bez ograničenja: sprečavanje razvijanja metaboličke disregulacije kod pacijenata ; i ublažvanje metaboličke disregulacije kod pacijentata .
i) Efekti na osetljivost na insulin kod humanog subjekta
[0168] Postupci za merenje osetljivosti na insulin su poznati u stanju tehnike , na primer, test tolerancije na glukozu, i insulin natašte ili test glukoze. U toku testa tolerancije na glukozu, pacijenti koji su gladovali su uzeli 75 grama oralne doze glukoze, i zatim su mereni nivoi glukoze u krvi u toku sledeća dva sata. Glikemija manja od 7.8 mmol/L (140 mg/dl) je smatrana normalnom, glikemija između 7.8 i 11.0 mmol/L (140 to 197 mg/dl) je smatrana kao poremećena tolerancija glukoze (IGT), i glikemija koja je veća od ili jednaka 11.1 mmol/L (200 mg/dl) je smatrana šećernom bolesti . Za test insulina natašte, nivo insulina u serumu natašete je veći od 25 mIU/L ili 174 pmol/L se smatra rezistencijom na insulin. U nekim izvođenjima, metabolička brzina je povećana za bar 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim izvođenjima, metabolična brzina je povečana za bar oko 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90%, ili 50-100%.
ii) Efekti na nivo adipoznog tkiva kod humanog subjekta
[0169] Davanje inhibitora miostatina, npr., antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen , koji specifično vezuje pro/latentni miostatin utiče na nivo adipoznog tkiva kod humanog subjekta. Kako je ovde korišćeno, izraz "adipozno tkivo" odnosi se na mast koja obuhvata vezivno tkivo koje skladišti masti. Adipozno tkivo potiče od preadipocita. Njena glavna uloga je da skladišti energiju u obliku lipida, mada takođe oblaže i izoluje telo. Dva tipa adipoznog tkiva su belo adipozno tkivo (WAT), koje skladišti energiju i braon adipozno tkivo (BAT), koje stvatra telesnu toplotu.
[0170] Braon adipozno tkivo (BAT) je poznato da funkcioniše rasipanjem hemijske energije kao odgovor na hladnoću ili višak hrane, i takođe ima kapacitet da podešava energetsku ravnotežu. Aktivacija braon adipoznog tkiva je bilo pokazano da poboljšava homeostazu glukoze i osetljivost na insulin kod ljudi sugerišući da bilo ko sa pogoršanom funkcijom insulina može imati koristi od aktivacije BAT (Stanford et al., J Clin Invest.2013, 123(1): 215-223).
[0171] Bež adipozno tkivo se stvara kao rezultat tamnjenja WAT, takođe poznat kao beženje. Ovo se dešava kada adipocite u okviru WAT naslaga razvijaju karakteristike BAT. Bež adipocite poprimaju multiokularni izgled (sadrže nekoliko lipidnih kapljica) i povećanu ekspresiju nepovezanog proteina 1 (UCP1). Radeći to, ti beli adipociti koji obično čuvaju energiju postaju adipociti koji oslobađaju energiju (Harms et al. Nature Medicine.2013, 19 (10): 1252-63).
[0172] Visceralna mast ili abdominalna mast (je takođe poznata kao masni organ ili intra-abdominalna mast) je smeštena unutar abdominalne šupljine, spakovana između organa (želudca, jetre, creva, bubrega, itd.). Visceralna masnoća je različita od subkutanozne masti ispod kože i intramuskularne masnoće prošarane u skeltnim mišićima . Masnoća u donjem delu tela, kao na butinama i zadnjici, je subkutanozna i nije konzistetno raspoređeno tkivo, dok masnoća u abdomenu je uglavnom visceralna i polu-fluidna . Višak visceralne masnoće je poznat kao središnja gojaznost, ili "salo na stomaku", kod kojih stomak prekomerno štrči i i nova dostignuća poput indeksa telesne zapremine (BVI) su specijalno napravljana za merenje abdominalne zapremine i abdominalnog sala. Višak visceralnog sala je takođe povezan sa tipom 2 diabetesa, rezistencom na insulin, inflamatornim bolestima i drugim bolestima u vezi sa gojaznošću (Mokdad et al., JAMA: The Journal of the American Medical Association.2001, 289 (1): 76-9).
[0173] Masa adipoznog tkiva može biti određena postupkom poznatim stučnjaku iz ove oblasti. Na primer, adipozno tkivno može biti mereno dvoenergetskom apsorpciometrijom X-zraka (DXA).
[0174] Davanje inhibitora miostatina, npr., antitela, ili njegovog fragmenta koji se veže za antigen, koji specifično veže pro/latentni miostatin povećava nivo braon adipoznog tkiva i/ili nivo bež adipoznog tkiva kod humanog subjekta. Sa druge strane, davanje inhibitora miosatina, npr., antitelo antipro/latentnog miostatina, ili njegov deo koji se veže za antigen, smanjuje nivo belog adipoznog tkiva i visceralnog adipoznog tkiva kod humanog subjekta.
[0175] U nekim izvođenjima, nivo braon ili bež adipoznog tkiva je povećan za bar 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim izvođenjima, nivo braon ili bež adipoznog tkiva je povećan bar za oko 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90%, ili 50-100%.
[0176] U nekim izvođenjima, nivo belog ili visceralnog adipoznog tkiva je pao za bar 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim izvođenjima, nivo belog ili visceralnog masnog tkiva je pao za bar oko 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90%, ili 50-100%.
iii) Efekat na odnos adipoznog prema mišićnom tkivu kod humanog subjekta.
[0177] Davanje inhibitora miostatina, npr., antitela, ili njegovog fragmeta koji se vezuje zaantigen, koji specifično veže pro/latent miostatin smanjuje odbos između adipoznog prema mišićnom tkviu humanog subjekta. U nekim izvođenjima, odnos između adipoznog prema mišićnom tkivu je opao za bar 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim izvođenjima, odnos između adipoznog prema mišićnom tkivu je opao za bar oko 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90%, ili 50-100%.
iv) Efekat na preuzimanje glukoze kod humanog subjekta
[0178] Davanje inhibitora miostatina, npr., antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koji specifično vezuje s pro/latentni miostatin utiče na preuzimanje glukoze od strane tkiva kod humanog subjekta. U nekim izvođenjima, preuzimanje glukoze od strane mišića je povećano. Na primer, preuzimanje glukoze od strane mišićnog tkiva je povećano za bar 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U nekim izvođenjima, preuzimanje glukoze od strane mišićnog tkiva je povećano za bar oko 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90%, ili 50-100%.
[0179] U drugim izvođenjima, preuzimanje glukoze od strane belog adipoznog tkiva, tkiva jetre i tkiva krvnih sudova je smanjeno. U nekim izvođenjima, preuzimanje glukoze od strane belog adipoznog tkiva, tkiva jetre i tkiva krvnih sudova je smanjeno za bar 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim izvođenjima, preuzimanje glukoze od strane adipoznog tkiva, tkiva jetre i tvkia krvnih sudova je smanjeno za bar oko 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90%, ili 50-100%.
v) Efekat na intamuskularnu infiltraciju masti kod humanog subjekta
[0180] Davanje inhibitora miostatina, npr., antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koji se specifično veže za pro/latentni miostatin smanjuje intramuskularnu infiltraciju masti kod humanog subjekta. U nekim izvođenjima, intramusklarna infiltracija masti je smanjena za bar 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim izvođenjima, intramuskularna infiltracija masti je smanjena za bar oko 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90%, ili 50-100%.
Efekat na odlganje gubitka α-motornih neurona
[0181] Davanje efikasne količine inhibitora miostatina može odložiti gubitak α-motornog neurona. U stanju tehnike postoje pogodne tehnike koje mogu biti korišćene za merenje različitih parametara koji ukazuju na gubitak α-motornih neurona. Oni uključuju postupke imunofluorescence u kojima se koriste tehnike snimanja, kao što su homogena vremenski razložena florescencija (Homogeneous Time-Resolved Fluorescence - HTRF, Cisbio Bioassays), mickro CT skeniranje, i svetlosna i elektronska mikroskopija.
Ekspresija biomarkera
[0182] Promene u nivou izvesnih biomarkera (npr., biomarkeri plazme) SMA mogu biti mereni da bi se pratilo napredovanje patologije, kao i pacijentovo reagovanje na lečenje. Pogodni postupci i testovi za merene promena u nivou pogodnih bioamarkera iz uzoraka pacijenata su poznati u stanju tehnike. Detekcioni postupci mogu prema tome biti korišćeni da se detektuje mRNK, protein, cDNK ili genomska DNK, na primer, u biološkom uzorku in vitro kao i in vivo. Na primer, in vitro tehnike za detekciju mRNK uključuju Northern hibridizacije i in situ hibridizacije. In vitro tehnike za detekciju proteina markera uključuju enzimski povezane imunosprbentne testove (ELISAs), Western blotove, imunoprecipitacije i imunofluorescenciju. In vitro tehnike za detekciju genomske DNK uključuje Southern hibridizaciju. In vivo tehnike za detekciju mRNK uključuje lančanu reakciju polimeraze (PCR), Northern hibridizaciju i in situ hibridizacije. Pored toga, in vivo tehnike za detekciju proteinskih markera uključuju unošenje u subjekt obeleženog antitela koje je usmereno protiv proteina ili njegovog fragmenta. Na primer, antitelo može biti obeleženo sa radioaktivnim markerom čije prisustvo i lokacija u subjektu mogu biti detektovani sa standarnim tehnikama snimanja.
[0183] Specifičnije, praćenje uticaja sredstava (npr., inhibitora miostatina i/ili korektora SMN) na nivo ekspresije markera može se primeniti ne samo na osnovni skrining leka, nego takođe na klinička ispitivanja, kao i procenu održavanja i napredovanja bolesti, i pacijentovo reagovanje na određenu terapiju. Na primer, efikasnost sredstva koje utiče na ekspresiju markera može biti praćena u biološkim uzorcima sakupljenim od subjekata koji su primali lečenje za SMA, npr., pre, u toku i/ili posle lečenja i merenja nivoamarkera i/ili promena u nivoima ekspresije markera u toku vremena. Ovde je opisan postupak za praćenje efikasnosti lečenja subjekta sa sredstvom koji obuhvata korake (i) nabavljanje uzorka pre administracije od subjekta pre davanja sredstva(ava); (ii) detektovanje nivoa ekspresije jednog ili više markera prema opisu u uzorku pre administacije; (iii) nabavljanje jednog ili više uzoraka posle administracije od subjekta; (iv) detektovanje nivoa ekspresije markera u uzorcima posle administracije; (v) upoređivanje nivoa ekspresije markera u uzorku pre administracije sa nivoom ekspresije markera u toku ili uzorcima posle administracije; i (vi) procenjivanje efikasnost terapeutskih režima, i ako je potrebo menjanje ili prilagođavanje lečenja prema tome. Na primer, povećana ekspresija gena markera u toku lečenja može ukazati na neefikasnu dozu i potrebu za povećanjem doze. Suprotno tome, smanjena eksprecija gena markera može ukazati na efikasno lečenje i nepostojanje potrebe za promenom doze.
[0184] Pogodni biomarkeri uključuju proteine plazme opisane kod Kobayashi et al. (2013) PLOS ONE, volume 8, issue 4, e60113. Jedan ili više biomarkera prisutnih u uzorcima seruma plazme su pogoni zbog lakoće uzimanja uzoraka, mada u izvesnim slučajevima biomarkeri mišića mogu biti korišćeni, na primer, sakupljeni biopsijom tkiva.
[0185] U nekim izvođenjima, SMA proteinski markeri plazme su izabrani iz donje liste: CILP2 (proteni hrskavice srednjeg sloja 2); TNXB (Tenascin XB); CLEC3B (Ctip lectine domenske familije 3, član B (tetranektin)); TNXB (Tenascin XB); ADAMTSL4 (ADAMTSlike 4); THBS4 (Trombospondin 4); COMP (protein oligomerne matrice hrskavice); CRTAC1 (kiseli protein hrskavice 1); F13B (Faktor koagulacije XIII, B polipeptid); PEPD (Peptidaza D); LUM (Lumikan); CD93 (komponeta komplementa 1, q subkomponenta receptora 1); Mešoviti komplement C2/B; APCS (Amiloidna P komponenta, serumska); VTN (Vitronektin); DPP4 (Dipeptidilpeptidaza 4 (CD26, protein kompleksiranja adenozin deaminaze 2)); CRP (C-reaktivni protein, u vezi sa pentraksinom); HBB (beta hemoglobin); GSN (Gelsolin); NCAM1 (adhezioni molekul nervnih ćelija 1); CFI I faktor (komplement); APOA4 (Apolipoprotein AIV); VTN (Vitronektin); F13A1 (faktor koagulacije XIII, A1 polipeptid); INHBC (Inhibin, beta C); RPS27A (prekursor Ubihitina i ribozomalnog proteina S27a); CDH13 (Kadherin 13, Hkadherin (srčani)); mešoviti komplement C2/B; C2 komponenta 2 komplementa; CP (Ceruloplazmin (feroksidaza)); HBA (podjedinica alfa hemoglobina); QSOX1 (Quiescin Q6); LRG1 (Leucinom bogat alfa 2 glikoprotein 1); C9 (komponenta 9 kompelementa); SERPINA10 (inhibitor serpin peptidaze , klase A (alfa1 antiproteinaza, antitripsin), član 10); ALP (alkalna fosfataza, jetra/faktora koagulacije Va i Villa)); VCAM1 (Vaskularni ćelijski adhezioni molekul 1); GAPDH (Gliceraldehid-3-posfat dehidrogenaza); OMD (Osteomodulin); IGKVD41 (Imunoglobulinska kapa varijabla 41); IGFBP6 (protein 6 koji vezuje faktor rasta kao insulin); PTPRG (Protein tirozin fosfataza, receptorski tip, G); S100A9 (S100 protein koji vezuje kalcijumn A9 (kalgranulin B)); VNN1 (Vanin 1); SERPIND (inhibitor serpin peptidaze, klase D (heparin kofaktor), član 1); CA1 (karbonska anhidraza I); CTSD (Catepsin D (lizozomalnil aspartil peptidaza)); HP (Haptoglobin); SELENBP1 ( protein koji vezuje selen 1); ORM2 (Orosomukoid 2); PRDX2 (Peroksiredoksin 2); AOC3 (Aminska oksidaza, koja sadrži bakar 3 (vaskularni adhezioni protein 1)); COL6A3 (kolagen, tipa VI, alfa 3); PZP (protein pregnancizona); COL6A1 (kolagen, tipa VI, alfa 1); PARK7 (Parkinsonova bolest (autozomalno recesivna, rani početak) 7); THBS1 (Trombospondin 1); CAT (Catalaza); LCP1 (limfocitni cistolni protein 1 (Lplastin)); AFM (Afamin); HPR (protein u vezi sa haptoglobinom); SELL1 (Selektin L (limfocitni adhezioni molekul 1)); ENG (Endoglin); PFN1 (Profilin 1); PI16 (inhibitor peptidaze 16); SERPINA6 (inhibitor serpin peptidaze, klasa A (alfa1 antiproteinaza, antitripsin), član 6); F9 (koagulacioni faktor IX); PROCR (receptor proteina C, endotelijalni); ORM1 (Orosomukoid 1); NEO1 (homolog neogenina 1); MMRN2 (Multimerin 2); LGB (Beta-laktoglobulin); CNTN4 (Kontaktin 4); SHBG (globulin koji vezuje polne hormone); CA2 (Karbonska anhidraza II); IGFBP5 (protein 5 koji vezuje faktor rasta kao insulin); PLTP (protein za transfer fosfolipid); FGA (Fibrinogenski alfa lanac); TPM4 (Tropomiozin 4); MB (Mioglobin); SPP1 (Osteopontin); AXL (AXL receptor tirozin kinaze); APSC (Amiloidna P komponenta, serumska); CRP (C-reaktivni protein, u vezi sa pentraksinom); CCL22 (Hemokinski (C-C motiv) ligand 22 (hemokin izveden iz makrofaga)); THBD (Trombomodulin); CALCA (Kalcitonin); LEP (Leptin); NPPB (moždani natriuretski peptid b); MMP2 (Matrična metaloproteinaza 2); CK (Kreatin kinaza mišića/kosti); ACE (Angiotenzin konvertujući enzim); FAPB3 (protein koji vezuje masne kiseline (srce)); CD40 (CD40 Ligand); MIF (inhibitorni faktor migracije makrofaga); ANGPT2 (Angiopoietin 2); AHSG (Alfa-2-HS-glikoprotein (fetuin A)); CFH (faktor H komplementa); IL8 (Interleukin 8); C3 (komponenta 3 komplementa); PPY (pankreasni polipeptid); VEGFA (vaskularni endotelijalni faktor rasta); TF (Transferin); PGF (faktor rasta placente); EGF (epidermalni faktor rasta); GSTA1 (Glutation S transferaza alfa); SOD1 (Superoksid dismutaza 1); VCAM1 (vaskularni ćelijski adhezioni molekul 1); PAI1 (inhibitor aktivatora plazminogena 1); CSF1 (faktor stimulacije kolonije makrofaga 1); S100A12 (S100 Protein A12); VTN (Vitronektin); FASLG (Fas ligand); AIM (Alfa-1-mikroglobulin); AST (Astartat transaminaza); ACCT (Alfa-1-antihimotripsin); CCL3 (ligand hemokina (C-C motiv) 3 (inflamatorni protein makrofaga 1 beta)); SORT1 (Sortilin); TBG (globulin koji vezuje tiroksin);APOA1 (Apolipoprotein A1); MPO Mieloperoksidaza);B2M (Beta 2 mikroglobulin); EPO (Eritropoietin); MMP10 (Matrična metaloproteinaza 10); PROS1 (protein S koji zavisi od vitamina K); MMP7 (Matrična metaloproteinaza 7); AGER (receptor za krajnju glikozilaciju krajnjih proizvoda); IL18 (Interleukin 18); CCL11 (ligand C-C motiva hemokina 11); IGA (Imunoglobulin A); C peptid (Peptid proinsulina C); A2M (Alfa-2-makroglobulin); PDGF BB (Faktor rasta iz trombocita); CCL16 (ligand 16 C-C motiva hemokina); IL1A (Interleukin 1 alfa); APOA4 (Apolipoprotein A4); MMP9 (Matrična metaloproteinaza 9); SPP1 (Osteopontin); CLEC3B (C tip lectinske domenske familije 3, član B (tetranektin)); IGFBP6 (protein koji vezuje faktor rasta sličan insulinu 6); FABP4 (protein koji vezuje masne kiseline (adipocite)); CHI3L1 (Hitinaza 3-slična 1 (YKL-40)); LEP (Leptin); CTSD (katepsin D); MST1 (stimulišući makrofag 1 (sličan faktoru rasta hepatocita)); MIF (inhibitorni faktor migracije makrofaga); S100A4 (S100 protein koji vezuje kalcijum A4); GLO1 (Glioksalaza 1 (laktoilglutation liaza)); ENG (Endoglin); FTL1 tirozin kinaza 1 u vezi sa Fms (receptor vaskularnog endotelijanog faktora rasta)); ERBB2 (receptor 2 humanog epidermalnog faktora rasta (HER2)); NDKB (izooblik B nukleozidne fosfataze kinaze); PRDX-4 (Peroksiredoksin 4); PLAUR (aktivator plazminogena, urokinazni receptor); IL6R (receptor interleukina 6); CCL24 (hemokinski (C-C motiva) ligand 24 (eotaksin 2)); GSN (Gelsolin); PSAT1 (fosfoserin aminotransferaza 1); i, TGFB1 (Transformišući faktor rasta beta 1).
[0186] U nekim izvođenjima, biomarkeri su izabrani iz donje liste, koja predstavlja glavnih 13 regresora SMA motorne funkcije u dve SMA populacije: COMP; AXL; CD93 PEPD; THBS4; LUM; MB; DPP4; SPP1; CHI3L1; CDH13; APCS; i, LEP.
[0187] Dodatno ili alterativno, bilo koja fiziološka merenja poznata u ovoj oblasti mogu biti izvođenja da bi se procenila mišićna funkcija, uključujući, miografije električne impedance (EIM), kvantitativno snimanje mišića magnetnom rezonancom (qMRI), dvoenergetsku apsorpciometriju X-zraka (DEXA), itd.
Terapije za pospešivanje hipertrofije mišića
[0188] U još jednom aspektu, prikazani opis obezbeđuje upotrebu inhibitora miostatina za pospešivanje hipertropije mišića da bi se poboljšala mišićna funkcija kod subjekta koji je zadržao ili ponovo dobio anaboličiki kapacitet u mišiću, karakterisan time što anabolički put (ćelijska mašinerija za proizvodnju proteina) je dovoljno netaknut (tj., funkcionalan i aktivan).
[0189] Dok je ovo tipičan slučaj mladih/subjekta koji rastu (npr., pedijatrijska populacija), za starije subjekte, mišići su izgubili svoj izražene anaboličke kapacitete; drugim rečima, anaboličko-katabolička ravnoteža teži ka poslednjem. Da bi inhibicija miostatina proizvela optimalne efekte na ove subjekte, razmatrano je da se sredstvo koje stimuliše anabolički put se daje zajedno sa inhibitorom miostatina. Istovremenim pojačavanjem anaboličkog kraka ćelijskih puteva, ciljni mišić može postati reaktivniji na efekte inhibicije miostatina.
[0190] Tipično, funkcija mišića kod subjekta koji je zadržao ili ponovo dobio anabolički kapacitet je procenjivana davanjem anaboličkih hormona subjektu, kao što je testorsteron i merenjem njegovih efekata na rast mišića i snagu. Odgovor ovih subjekta na anaboličke hormone može biti meren postupcima poznatim osobi iz struke.
[0191] U nekim izvođenjima opisa, subjektu koji ima koristi od povećane mišićne mase je davan inhibitor miostatina, kao oni ovde opisani. U slučaju kada lečenje inhibicijom miostatina ne daje značajni efekat kod subjekta, dalje davanje anaboličkog stimulatora može se smatrati kombinovanom terapijom za pojačavanje efekta inhibitora miostatina prema prikazanom opisu
[0192] Subjekti koji mogu imati koristi od pospešenog rasta mišića mogu ali ne moraju imati kliničke simptome miopatije. Prema tome, takva upotreba može obezbediti korist za zdravlje generalno "zdravim" pojedincima, koji ipak mogu imati koristi od poboljšane funkcije mišića, koja može uključivati porast u mišićnoj masi, unapređenu sposobnost izvođenja izvesnih motornih funkcija (zadataka), itd.
[0193] Inhibitori miostatina koji su ovde opisani, ili kao monoterapija ili kombinovana terapija, su pogodni za lečenje pacijenata koji imaju jedan ili više kliničkih simptima miopatije. Kako je ovde korišćeno, izraz "miopatija" odnosi se na stanje mišića koje je karakterisano sa pogoršanom strukturom mišiča ili funkcijom, koja tipično dovodi do slabosti mišića. "Miopatija" može takođe uključivati mišićno stanje koje je karakterisano sa normalnom mišićnom strukturom, ali oštećenim ili abnormalnim neuronskim stimulansom, koji zauzvrat utiče na funkciju mišića. "Miopatija" može takođe uključivati inflamatorne miopatije i/ili autoimune miopatije, npr., mijasteniu gravis.
[0194] Miopatije uključuju mišićna stanja koja su po prirodi neuromuskularna ili muskuloskeletna. U nekim izvođenjima opisa, miopatija je nasleđena miopatija. Nasleđena miopatija uključuje, bez ograničenja, distrofije, miotonije, kongenitalne miopatije (npr., nemaline miopatija, multi/minikorna miopatija, i centronuklearna miopatija), mitohondrijalne miopatije, familijarne periodične miopatije, inflamatorne miopatije i metaboličke miopatije (npr., bolest skladištenja glikogena i poremećaj skladištenja lipida). U nekim izvođenjima, miopatija je stečena miopatija. Stečene miopatije uključuju, bez ograničenja, miopatiju izazvanu spoljašnjim supstancama (npr., miopatiju izazvanu lekom i glukokortikoidnu miopatiju, alkoholnu miopatiju, i miopatiju usled drugih toksičnih sredstava), miozitis (npr., dermatomiozitis, polimozitis i miozitis inkluzionih tela), miozitis osifikans (mišićni kalcifikat), rabdomiolizu, i mioglobinuriju, i atrofija usled mirovanja. U nekim izvođenjima, miopatija je atrofija usled mirovanja, koja može biti izazvana sa produženim nekorišćenjem mišića, što vodi do pogoršavanja normalne mišićne funkcije. Atrofija usled mirovanja može biti rezultat hospitalizacije, preloma kosti (npr. a preloma kuka) ili povrede nerva. U nekim izvođenjima miopatija je u vezi sa bolešću ili poremećajem kao što je amiotrofna lateralna skleroza (ALS), spinalna mišićna atrofija (SMA), sindromi kaheksije usled otkazivanja bubrega, AIDS, kardiološkog stanja i/ili kancera. U nekim izvođenjima miopatija je u vezi sa godinama. U nekim izvođenjima miopatija je u vezi sa sarkopenijom. U nekim izvođenjima, miopatija je u vezi sa paraspinalnom mišićnom atrofijom (PMA).
[0195] U nekim izvođenjima opisa, miopatija je primarna miopatija. U jednom izvođenju, primarna miopatija je atrofija usled mirovanja. U nekim izvođenjima, atrofija usled miorvanja je povezana sa frakturom kuka, izabranom zamenom zgloba, miopatija intenzivne nege, povreda kičmene moždine ili možadani udat. U nekim izvođenjima, miopatija je genetska mišićna slabost koja je u vezi, sa na primer, mišićnom distrofijom.
[0196] U nekim izvođenjima opisa, miopatija je sekundarna miopatija, u kojoj je gubitak mišića ili disfunkcja sekundarni usled patologije bolesti. U nekim izvođenjima, sekundarna miopatija obuhvata denervaciju ili kaheksiju. U nekim izvođenjima, sekundarna miopatija je izazvana denervacijom u vezi sa disfunkcijom motornog neurona. U nekim izvođenjima, disfunkcija motornog neurona je usled genetske mutacije(ija) koje utiču na motorne neurone. Bolesti poznate da uključuju mutacije u motornim neuronima uključuju, ali bez ograničenja, amiotrofnu lateralnu sklerozu (ALS) i spinalnu mišićnu atrofiju (SMA). U nekim izvođenjima, sekundarna miopatija je kaheksija u vezi sa otkazivanjem bubrega, AIDS, kardiološko stanje, kancer ili starost. U nekim izvođenjima, sekundarna miopatija je izazvana povrednom nerva, uključujući neženjenu povredu nerva dobijenu u toku medicinog postupka, kao što su operacije. Štetni efekti takve povrede za funkcionisanje ciljnog tkiva (npr., ciljnog mišića) mogu biti efikasno lečeni davanjem ovde opisanog inhibitora miostatina. Na primer, takvo davnje može sprečiti i/ili ublažiti miopatiju, i/ili olakšati oporavak.
[0197] Gde je nameravni klinički ishod lečenja miopatije primaran za pospešivanje rasta mišića (hipertrofije), pacijentima može da se dalje inhibitor miostatina, kao što su oni ovde opisani, inicijalno kao monoterapija. Reagovanje na terapiju treba da se prati radi kliničkih efekata. Ukoliko nema značajnih koristi od monoterapije u okviru racionalnog vremenskog okvira, npr., u okviru 1-6 meseci od početka terapije inhibicije miostatina, dopunjavanje sa anaboličkim stimulatorom se može smatrati kombinovanom terapijom.
1
[0198] Alternativno, pacijenti sa miopatijom sa kataboličkom pozadinom, će verovatno zahtevati anaboličko pojačavanje da se realizuju potpuni efekti inhibicije miostatina da bi se postigao značajan rast mišića i prema tome se smatraju kandidatima za kombinovanu terapiju. Ove populacije pacijenata obuhvataju, ali bez ograničenja: one koje su starije (npr., 65 godina ili starije), one koji imaju simptome sarkopenije, oni koji imaju kliničke simptome kaheksije, oni koji pokazuju simptome osteoporoze, oni koji pate od čestih ili hroničnih infekcija, oni sa stanjima koja izazivaju generalnu imunodeficijenciju, ona sa ozbilnim povredama ili bolesti koja uzrokuje produženu nepokretljivost, itd.
[0199] Prema tome, ovde su opisane kombinovane terapije koje uključuju inhibitor miostatina i anabolički stimulator. Takve kombinovane terapije mogu biti predost za lečenje bilo kog od stanja kod pacijenata koji imaju koristi od poboljšane motorne i/ili metaboličke funkcije ali ćiji analbolički kapaciteti su ugroženi.
[0200] Terapeutski režimi koji ciljaju da postignu i inhibiciju miostatina i anaboličku stimulaciju mogu biti naročito korisni za starije populacije. Prema tome, prikazani opis obuhvata kombinovane terapije koje uključuju i inhibitor signalizacije miostatina i sredstvo koje pojačava ili poboljšava anaboličke, npr., anabolički stimulator. Na primer, takva kombinovana terapija može biti korinsna za lečenje mišićnih stanja u vezi sa godinama, kao što je sarkopenija. Ovo je zasnovanao na zapažanju da kao deo normalnog procesa starenja, anaboličke aktivnosti se polako gube što je potvrđeno padom sinteze proteina, sporijim metabolizmom itd., i sa ovom pozadinom, inhibicija miostatina može biti manje efikasna u ispoljavanju njenih efekata za poboljšavanje mišića. Slično, takve kombinovane terapije mogu biti korisne za lečenje stanja, kao što je kaheksija, sporadični miozitis sa inkluzionim telima (SIBM), i trošenje mišića usled nekorišćenja. Smatra se da prisustvom sredstva koji vraća ili poboljšava aktivnosti ćelijske anaboličke mašinerije, može se u potpunosti postići efekti pojačavanja mišića inhibicijom miostatina. Ovo može bar delom objasniti zašto toliko mnogo inhibitora miostatina klinički do danas je pokazalo ograničeni uspeh u postizanju klinički značajnog ishoda. Ova ispitivanja tipično uključuju starije pacijente, čiji anabolički kapaciteti su verovatno oslabljeni usled godina ili drugih stanja koja pomeraju ravnotežu preferencijalno naspram kataboličkog stanja u odnosu na anaboličko stanje. Ovo saznanje baca senku na odabir odgovarajuće populacije pacijenata koja će verovatno reagovati na terapije inhibitora miostatina, i prikazani pronalazak obuhvata takvo saznanje.
[0201] Kako je ovde korišćeno, sredstvo koje pojačava ćelijske anaboličke puteve uključuje bilo koje sredstvo koje stimuliše ili favorizuje sintezu proteina u odnosu na razgradnju proteina i može biti kolektivno nazvano ovde kao "anabolički stimulator." Tipično, anabolički stimulator u tkivu/organu može voditi do hipertrofije kao rezultat bruto pozitivne proteinske sinteze u odnosu na razgradnju proteina u tkivu /organu. Nasuprto tome, kada katabolički putevi dominiraju u odnosu na anaboličke puteve, ukupni rezultat može uključiti atrofiju tkiva/organa usled proteinske razgradnje koja je favorizovana u odnosu na sintezu proteina. Prema tome, ukupni ishod je verovatno ravnoteža između suprotnih krakova signalizacije in vivo.
[0202] Mnogo anaboličkih simulatora je poznato u ovoj oblasti. Ovo uključuje, bez ogrnaičenja: IGF1 agoniste, anaboličke hormone, testosteron, steroide (npr., androgene, oksimetolon, estrogene, progestrogene, itd.), GH/somatotropin, paratiroidni hormon (PTH), prostaglandine, leptin, statin, i bilo koji njihov derivat. Bilo koje sredstvo koje pospešuje ili stimuliše sintezu proteina i/ili generalno porast u brzini metabolizma može biti anabolički stimulator.
2
[0203] Anabolički stimulator može biti davan pacijentima koji ili reaguju, slabo reaguju, ili ne reaguju na terapiju inhibitora miostatina. Za one koji slabo reaguju ili ne reagiju, konkurentna stimulacija anaboličkih puteva može poboljšati anabolički kapacitet subjekta, na taj način dozvoljavajući inhibitoru miostatina da ima koristi od poboljšane motorne i/ili metaboličke funkcije.
[0204] Mada oni koji slabo reaguju i/ili ne reaguju na inhibitore miostatina mogu imati koristi od anaboličke stimulacije, alteranativna populacija pacijenata obuhvata čuje one koji reaguju na inhibitor miostatina. Smatra se da montorna funkcija ovih pojedinaca može dalje biti poboljšana terapijom inibotora miostatina korišćenom u kombinaciji sa terapijom anaboličkog stimulatora.
Terapije za prevenciju mišićne atrofije
[0205] Ovde su opisani postupci pogodni za sprečavanje gubitka mišića (atrofije). Prevencija mišićne atrofije može biti poželjna u širokom spektru populacije pacijenata, uključujući one koji su uglavnom dobrog zdravlja. Ovo je korisno u bilo kojoj situaciji kada predviđeni klinički ishod uključuje sprečavanje gubitka mišića. Ovo je bar delimično zasnovano na shvatanju šire uloge miostatina kao „metaboličkog prekidača“ za kontrolu homeostaze mišića pri shvatanju energetske potrošnje tela (kao što je nivo glukoze) favorizovanjem razgradnje mišića i / ili sinteze masti. Ovde opisane terapije inhibicije miostatina mogu se primeniti protiv ove akcije.
[0206] Pacijenti pogodni za terapiju inhibibicije miostatina prema tome uključuju one koji pate od različitih genetskih poremećaja, mišićnih stanja, metaboličkih poremećaja, povreda, itd. Povrede mogu da obuhvataju, ali su bez ogrnaičenja: povrede ili oštećenja mišića, kosti, tetiva i nerava. Pacijenti sa ozbilnim oštećenjima ili bolešću koja izazaiva produženu nepokretnost mogu imati koristi od terapija inhbicije miostatina.
[0207] Ovde su otkriveni postupci pogodni za sprečavanje atrofije mišića. Atrofija mišića je visoko regulisani katabolički proces koji se javlja tokom perioda mirovanja (npr. atrofija usled mirovanja) i / ili kao odgovor na povredu ili pojačano sistemsko zapaljenje (npr., kaheksija). Atrofija mišića može uključivati širok spektar kliničkih stanja, uključujući sistemska stanja poput povrede kičmene moždine, kao i lokalizovanija stanja kao što su pareza / paraliza glasnica. Kako se ovde koristi, termin "pareza / paraliza glasnih žica" odnosi se na stanje koje je rezultat abnormalnog stimulansa nerva mišića govorne kutije (mišići larinksa). Paraliza može uključivati potpuni prekid nervnog impulsa, što dovodi do prestanka kretanja; pareza može uključivati delimični prekid nervnog impulsa, što rezultira slabim ili abnormalnim kretanjem mišića grkljana. U nekim izvođenjima otkrića, antitelo protiv miostatina, ili njegov fragment koji se vezuje za antigen, daje se lokalno, na primer, direktnom lokalnom injekcijom u pogođeni mišić (i) glasnice.
[0208] U nekim izvođenjima opisa, ovde opisani postupci su pogodni za lečenje ili prevenciju stanja i poremećaja mišića, uključujući paraspinalnu mišićnu atrofiju (PMA). U jednom izvođenju, ovde opisana antitela, ili njhovi fragmenti koji vezuju antigen, su korišeni u postupcima lečenja paraspinalne mišićne atrofije koja je postoperativna paraspinalna mišićna atrofija, tj., paraspinalna mišićna atrofija posle operacije. U jednom izvođenju, postupci lečenja uključuju lečenje mišićne atrofije u vezi sa povredom nerva. U jednom izvođenju, ove opisani postupci lečenja uključuju lečenje postoperativne mišićne atrofije usled povrede nerva. U jednom izvođenju, postupci lečenja uključuju lečenje posoperativne mišićne atrofije, u kojoj je operacija operacija kičme. U jednom izvođenju, postupci lečenja uključuju lečenje postoperativne mišične atrofije u kojoj operacija kičme je lumbalna operacija kičme ili postupak vezan za lumbalnu kičmu, npr., procedura lumbalane fuzije, nefuziona lumabalna procedura, procedura posteriorne lumbalne fuzije, anteriorna procedura lumbalne fuzije, minimalno invazivna (MIS) posteriorna procedura lumablne dekompresije, minimalno invazivna (MIS) posteriorna procedira lumbalne fuzije, procedura koja nije evkivalentna MIS-u, itd. U jednom izvođenju, postupci lečenja uklučuju lečenje paraspinalne mišićne atrofije posle posteriorne procedure fuzije lumablene kičme. U jednom izvođenju, postupci lečenja uključuju lečenje paraspinalne mišićne atrofije posle procedura lumbalne fuzije koja nije MIS. U nekim izvođenjima, davanje efikasne količine olakšava ili ubrzava oporavak od stanja, kao što su povrede, operacije i ostale medicinske procedure. Pogodna takva stanja mogu uključivati stanje koje je u vezi sa ošećenjem nerva (bez obrzira da li je posledica povrede ili hiruške ili druge kliničke procedure).
[0209] Još jedan aspekt opisa obuhvata postupak lečenja subjekta koji ima bolest ili stanje u vezi sa kogenitalnom miopatijom. Primeri kongenitalne miopatije uključuju, bez ograničenja, miotubularnna miopatija vazana sa X-hromozomom, autozomalnu dominantnu centronuklearnu miopatiju, autozomalnu recesivnu centronuklearnu miopatiju, nemaline miopatiju, i kogenitalnu miopatiju disproporcionalnog tipa vlakana.
[0210] Još jedan aspekt opisa uključuje postupak lečenja subjekta koji ima miišićnu bolest ili stanje u vezi sa mišićno distrofijom. Primeri mišićnih distrofija uključuju, bez ograničenja Dušenovu, Bekerovu, facioskapulohumeralnu (FSH), i Limb-Girdle-ovu mišićnu distrofiju.
[0211] Još jedan aspekt opisa uključuje postupak lečenja subjekta koji ima uroginekološki povezanu bolest ili stanje, glotički poremećaj (stenozu), ekstraokularnu miopatiju, karpalni tunel, Guillain-Barre, ili osteosarkom.
Aspeki opisa uključuju sledeće:
[0212] Prikazani opis obezbeđuje inhibitor miostatina za upotrebu u lečenju spinalne mišićene atrofije (SMA) kod subjekta koji je na terapiji korektorom SMN ili se očekuje da bude na terapiji korektorom SMN.
[0213] U nekim izvođenjima pronalaska na koje se ovde poziva, subjekat ima SMA koja onemogućava kretanje. U specifičnom izvođenju, SMA koja onemogućava kretanje je SMA tipa I, tipa II ili tipa III. U jednom izvođenju, subjekat ima SMA koja onemogućava kretanje tipa III.
[0214] U bilo kom od ovde opisanih izvođenja, subjekat ima osnovi rezultat proširene Hammersmithove funkcionalno motorne skale ≤ 65. U specifičnom izvođenju, subjekat ima osnovni rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale ≤ 60, ≤ 55, ≤ 50, ≤ 45, ≤ 40, ≤ 35, ≤ 30, ≤ 25 ili ≤ 20. U izvesnim izvođenjima, opis obezbeđuje inhibitor miostatina za upotrebu u lečenju spinalne mišićne atrofije (SMA) kod subjekta koji je na terapiji korektorom SMN ili se očekuje da bude na terapiji korektorom SMN, gde subjekat ima korigovani rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale ≤ 60, ≤ 55, ≤ 50, ≤ 45, ≤ 40, ≤ 35, ≤ 30, ≤ 25 ili ≤ 20, posle primanja terapije korektora SMN. U izvesnim izvođenjima pronalaska na koje se gore poziva, subjekat ima korigovani rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale koji ima poboljšanje od bar jednog boda preko osnovnog rezultata proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale, posle primanja terapije korektora SMN. U jednom izvođenju, osnovni rezulat proširne Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale je određen pre davanja inhibitora miostatina subjektu. U jednom izvođenju, osnovni rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale je određen pre davanja korektora SMN subjektu. U jednom izvođenju, rezultat osnovne linije proširene
4
Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale je određen pre davanja inhibitora miostatina i korektora SMN subjektu. U izvesnim drugim izvođenjima pronalaska na koji se gore poziva, subjekat ima poboljšani rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale, posle primanja terapije korektora SMN.
[0215] U bilo kom od ovde oisanih izvođenja, terapija korektora SMN obuhvata: a) modifikator splajsovanja; b) zamenu SMN gena ili gensku terapiju; c) pojačivač SMN transkripcije; d) pojačivač SMN translacije proteina; ili e) stabilizator SMN proteina
[0216] U posebnom izvođenju, korektor SMN je centralni korektor ili sistemski korektor. Izraz centralni korektor kako je ovde korišćen odnosi se na korektor SMN koji je davan direktno u CNS intratekalnimputem. Izraz centralni koreaktor, koji je ovde korišćen, odnosi se na korektor SMN koji je sistemski davan (npr., oralnim davanjem) i utiče ne samo na CNS nego takođe i na druga tkiva. U različitom izvođenju, modifikator splajovanja (a) je modifikator splajovanja zasnovan na RNK. U posebnom ovde opisanom izvođenju, modifikator splajsovanja (a) je davan subjektu intratekalno (tj., davan je u kanal kičmene moždine, ili u subarahnoidni prostor tako da dospeva u cerebrospinalnu tečnost (CSF). U drugačijem izvođenju, kada terapija korektorom SMN obuhvata zamenu SMN gena ili gensku terapiju (b) koja je davana sa vektorom, vektor je opciono virusni vektor. Izrazi "vektor" i "virusni vektor" treba da imaju svoje uobičajeno značenje i biće očigledni osobi iz biohemijske struke.
[0217] U jednom izvođenju, modifikator splajsovanja (a) gore je opisan modifikator spjasovanja kao mali molekul. U posebnom izvođenju, mali molekul modifikatora splajsovanja se daje oralno (tj., davanjem kada je supstanca uzeta prako usta). U specifičnom izvođenju, mali molekul modifikatora splajsovanja je davan dva puta dnevno, jednom dnevno, jednom svaka dva dana, dva puta nedeljno ili jednom nedeljno.
[0218] Opis takođe obezbeđuje inhibitor miostatina za upotrebu u lečenju SMA kod subjekta koji ima SMA koja ne ograničava kretanje i koji nije na terapiji sa korektorom SMN. SMA koja ne ograničava kretanje može biti tipa III ili tipa IV. Subjekat može imati osnovni rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale ≥ 40, ≥ 45, ≥ 50, ili ≥ 55. U različitom izvođenju prema gore opisanom opisu, subjekat ima osnovni rezultat proširene Hammersmith-ove funkcionalno motorne skale koje je u opsegu između 48 i 58, uključujući.
[0219] Opis takođe obezbeđuje inhibitor miostatina za upotrebu u lečenju SMA kod subjekta koji je identifikovan da je nosilac SMN mutaciju i koji nije na terapiji korektorom SMN. Izraz "nosilac SMN mutacije" će imati njeno uobičajeno značenje i u ovom kontekstu, treba da se odnosi na osobu ili drugi organizam koji je nasledio recesivni SMN (tj., nije dominantni) alel, ali ne ispoljava tu osobinu ili pokazuje simptome bolesti izazvane dominantnim alelom SMN. Subjekat može biti identifikovan kao nosilac genetskim skriningom in utero (tj., unutar materice) ili kao odojče.
[0220] U jednom izvođenju opisa, inhibitor miostatina je za upotrebu u povećanju mišićne mase kod subjekta, gde i) ciljani mišić je u anaboličkom stanju; i/ili, ii) subjekat je lečen sa anabiličkim stimulatorom.
[0221] U drugom izvođenju gornjeg, subjekat pati od sarkopenije, kaheksije, infekcije, produžene nepokretljivosti, ili je subjekt starosti ≥ 65 godina.
[0222] Ovde je opisan inhibitor miostatina za upotrebu u prevenciji gubitka mišića kod subjekta, gde subjekat pati od stanja koje obuhvata parcijalno oštećenje neuromuskulatorne funkcije i gde je subjekat na neuronskoj terapiji za lečenje ili pojačavanje motornih neurona. Stanje može biti genetski poremećaj koj utiče na neuronsku funkciju ili povredu.
[0223] Inhibitor miostatina za upotrebu prema pronalasku koji obuhvata antitelo ili njegov deo koji vezuje antigen, koji vezuje: i) pro ili latentni miostatin; ili ii) zreo miostatin. U daljem izvođenju gore opisanog pronalaska, antitelo ili njegov deo koji se vezuje za antigen vezuje se za pro/latentni miostatin ali se vezuje za zreli miostatin ili GDF11. U drugačijem ovde opisanom izvođenju, antitelo ili njegov deo koji se veže za antigen vezuje zreo miostatin ali ne vezuje zreli GDF11. U još jednom gore opisanom izvođenju pronalaska, antitelo ili njegov deo koji se veže za antigen je davan subjektu u doznom ospegu između 1 mg/kg i 30 mg/kg. U različitom izvođenju gore opisanog pronalaska antitelo ili njegov deo koji se veže za antigen je davan subjektu dva puta nedeljno, jednom nedeljno, svake dve nedelje, ili jednom nedeljno. U bilo kom od ovde opisanih izvođenja koji gore opisuju inhibitor miostatina, antitelo ili njegov deo koji se veže za antigen davan je subjektu intravenski (i.e. injekcijom u venu) ili subkutanozno (tj. injekcijom u kožu).
[0224] U jednom izvođenju opisa, inhibitor miostatina je mali molekul antagonist miostatina ili biološki antagonist miostatina. Prema pronalasku, biološki antagonist miostatina je antitelo, ili njegov deo koji se veže za antigen.
[0225] Ovde je opisan postupak za lečenje mišićnih stanja kod humanog subjekta, postupak obuhvata korake: odabira humanog subjekta koji ima ciljani mišić koji ima intaktni anabolički kapacitet, gde funkcionalno neuromuskularno signaliziranje između ciljnog mišića i inervišućeg motornog nerurona je delimično pogoršano i davanje humanom subjektu inhibitora miostatina u količini efikasnoj da popeši funkciju ciljanog mišića, na taj način lečeći stanje mišića kod humanog subjekta. U jednom izvođenju opisa, ciljani mišić je zadržao ili ponovo dobio bar parcijalnu inervaciju motornog neurona. U jednom izvođenju, ciljani mišić obuhvata brzo kontrahujuća vlakna tipa II. U jednom izvođenju, humani subjekt je pedijatrijski subject.
[0226] U jednom izvođenju opisa, postupak dalje obuhvata davanje anaboličkog stimulatora subjektu. U jednom izvođenju, anabolički stimulator je davan subjektu pre davanja inhibitora miostatina, u isto vreme kada je davan inhibitor miostatina, ili posle davanja inhibitora miostatina. U jednom izvođenju, stanje mišića je u vezi sa nedostatkom motornog neurna. U jednom izvođenju, nedostatak je genetski nedostatak. U jednom izvođenju, genetski nedostatak je mutacija Smn1.
[0227] U jednom izvođenju opisa, postupak dalje obuhvata davanje sredstva koje koriguje genetski nedostatak humanom subjektu. U jednom izvođenju, sredstvo je modulator splajsovanja. U jednom izvođenju, sredstvo je malo molekulsko sredstvo ili sredstvo nukeinske kiseline. U jednom izvođenju, sredstvo povećava funkciju motornog neurona. U jednom izvođenju, funkcija motornog neurona obuhvata ekscitabilnost membrane, transport kroz akson, transport između vezikula, oslobađanje neurotransmitera, mitohondrijalnu funkciju, i/ili mitohondrijalnu dostupnost. U jednom izvođenju, sredstvo je korektor SMN.
[0228] U jednom izvođenju opisa, stanje mišića je u vezi sa neuromišićnom bolešću. U jednom izvođenju, neuromišićna bolest je spinalna muskularna atrofija (SMA). U jednom izvođenju, SMA je tipa I SMA, tipa II SMA, ili tipa III SMA. U jednom izvođenju, tip III SMA je SMA koji ne ograničava kretanje ili SMA koja ograničava kretanje.
[0229] Bilo koji ovde opisan inhibitor miostatina može biti formulisan u farmaceutsku kompozciju koja sadrži inhibitor miostatina i opciono ekscipijent. Takve farmaceutske kompozicije su korišćene za lečenje bolesti ili stanja kod humanih subjekata ili kao monoterapija ili kombinovana terapija prema prikazanim opisom.
[0230] Opis obuhvata upotrebu bilo kog ovde opisanog inhibitora miostatina za proizvodnju leka pogodnog za davanje humanim subjektima prema prikazanom opisu.
[0231] Ovaj pronalazak je dalje prikazan sledećim primerom koji ne treba smatrati ograničavajućim.
PRIMERI
Primer 1: SRK-015: Specifična inhibicije aktivacije miostatina
[0232] Kao ostali članovi TGFβ familije, miostatin se luči kao neaktivni prekursor, nazvan proMiostatin, čije prisustvo prodomena onemogućava pristup faktora rasta receptoru. Aktivacija miostatina je posledica dva koraka različitog proteolitičkih cepanja (SL.1). ProMiostatin se prvo cepa sa proprotein konvertazom, kao što je furin, što prepoznaje RXXR mesto između prodomena i zrelog faktora rasta (30, 62). Posle cepanja, faktor rasta i prodomen ostaju spojeni, obazujući latentni kompleks (latentni miostatin) koji nije u stanju da se veže za svoj receptor. Aktivni faktor rasta je oslobođen posle drugog cepanja sa članom BMP/toloidne familije (kao što je TLL-2; protein 2 sličan toloidu) (63). Posle aktivacije, miostatin se veže za receptorski kompleks koji se sastoji od tipa I receptora (Alk4/5) i tipa II receptora (ActRIIA/B), dovodeći do fosforilacije i aktivacije Smad2/3. Aktivacija ovog puta signaliziranja na kraju vodi do redukcije sinteze proteina i pojačavanja razgradnje proteina (64). Miostatin je detektovan u dva odeljka in vivo: u krvotoku gde preovlađuje latentni oblik i u mišiću primarno kao proMiostatin, koji je vezan sa proteinima ekstracelularnog matriksa kao što je perlekan (65-68).
[0233] Korišćen je novi pristup za otkrivanje i razvijanje inhibitora miostatima sa jedinstvenim mehanizmom dejstva i znatno poboljšanom specifičnošću u odnosu na većinu ostalih inhibitora. Kako je ovde opisano, zreli oblici miostatina i GDF11 su 90% identični, čineći teškim identifikovanje antitela koja su specifična za miostatin. Međutim, prodomeni ovih faktora rasta su samo 43% identični. Mi smo zbog toga ciljali oblike prekursora miostatina i stvorili antitela koja se specifično vežu i inhibiraju aktivaciju zrelog miostatima iz latentnog oblika.
[0234] Antitelo SRK-015P ("P" za parentalni-roditeljski) je optimizovano da stvara SRK-015, potpuno humano monoklonalno antitelo. SRK-015 se razlikuje od njegovog roditeljskog klona u pet ostatka u varjabilnom domenu van regiona određivanja komplementarnosti. Oba antitela vezuju pro-i latentni miostatin sa visokim afinitetim (kao što je jednocifreni broj u nanomolarnom opsegu, npr., 2-9 nM), dok nema detektovanog vezivanja prema bilo kom obliku GDF11 ili Aktivina A, ili zrelog BMP9, BMP10, ili TGFβ1. Kada je inkubiran sa proMiostatinom (eksprimovan i prečišen u kući iz ekspresionog sistema sisara), furinom i mTTL-2 protezom, SRK-015 je inhibirao oslobađanje zrelog miostatina, kako je mereno aktivacijom ekspresije luciferaze u Smad2/3 reporterskoj ćelijskoj liniji. SRK-015 nema efekata u testovima proteaza slične aktivnost korišćenjem proGDF11 kao supstrata, ponovo pokazujući specifičnost SRK-015 za pro i latentni miostatin. SRK-015 ne inhibira sposobnost zrelog miostatin da daje signale u ovom testu. Oba SRK-015 i SRK-015P imaju sličnu funkcionalnu aktivnost naspram humanog i mišjeg proMiostatina u reporterskom testu takvom da su slične EC50 vrednosti za dva antitela u testu aktivacije proMiostatina u kojima se koriste humani i mišji proMiostatin. Proteinski fragmenti koji su dobijeni cepanjem latentnog miostatina sa mTLL-2 su analizirani da pokažu da je SRK-015 inhibirao drugi korak (posredovan toloidom) proteolize potreban za aktivaciju miostatina. Pokazana je sposobnost SRK-015 da veže prodomen miostatin i da inhibira cepanje toloidom. Prečišćeni rekombinantni latentni miostatin je inkubiran sa TLL-2 toloidnom proteazom u prisustvu povećanih koncentracija SRK-015. Uzorci su odvojeni smanjenjem SDS-PAGE i testirani su sa Western blot sa antitelom koje poznaje miostatinske prodomene. Stvaranje fragmenta cepanja zavisno od proteaze je inhibirano sa povećanim količinama antitela, ukazujući da vezivanje SRK-015 za latentni miostatin inhibira drugi, korak cepanja posredovan toloidom.
Primer 2: In situ lokalizacija pro-oblika miostatina
[0235] S obzirom da SRK-015 vezuje pro-i latentni miostatin, isptivana je lokalizacija ovih pro-oblika u mišijim skeltnim mišićaima da bi se osiguralo da su ovi oblici miostatina prisutni u ekstracelularnom prostoru mišića gde oni mogu biti vezani i inhibirani sa SRK-015 antitelom. Kriosekcije mišića tibialis anteriora zdravih miševa su imunobojene sa antitelom GDF8_068, koje vezuje pro-i latentni Miostatin, ali ne i zreli faktor rasta. Tkiva su bila takođe imunobojena sa antitelima protiv laminina, komponente mišićnog ekstracelularnog matriksa. Rezultati su pokazali da je većina prekursora miostatina detektovana u mišiču u ekstracelularnom prostoru sa malo signala detektovanog intracelularno. Značajno zajedničko bojenje se javilo u intersticijelnom ekstracelularnom prostoru i oko intersticijalnih jezgara. Da bi se osigurala specifičnost i bojenje antitelom, uzorci su imunobojeni sa GDF8-068 koji je bio preinkubiran sa 100-strukim molarnim viškom proMiostatina ili proGDF11. Preinkubacija sa proMiostatinom potpuno je ukinula signal, dok preinkubacija sa pro-GDF11 nije imala efekata na bojenje. Ovi podaci su ukazali da pro-i latentni miostatin su prisutni u ekstracelularnom prostoru skeletnog mišića i prema tome su u stanju da budu vezani i inhibirani sa SRK-015.
Primer 3: SRK-015 sprečava mišićnu atrofiju izazvanu deksametazonom
[0236] SRK-015 je povećao mišićnu masu kod zdravih životinja i smanjio je mišićni gubitak na modelu atrofije izazvane deksametazonom. Kako je prikazano na Sl.2, davanje jedne doze od 20mg/kg SRK-015 zdravim muškim miševima (grupa sa nosačem) dovelo je do značajnog porasta u mišićnoj masi (17,5% naspram IgG kontrole) posle 15 dana. Slični porasti u mišićnoj masi su takođe primećeni kod ženskih miševa (podaci nisu pokazani). SRK-015 je bio takođe efikasan u sprečavanju gubitka mišića posle tretmana sa deksametazonom. Hronično davanje deksametazona dovodi do značajnog gubitka mišićne mase do dana 8 (16% pad, IgG nosač naspram IgG Dex). Davanje jednom 20mg/kg SRK-015 miševima tretiranim deksametazonom sprečava atrofiju mišića u toku ispitivanja, bez značajne razlike primećene između tretiranih i kontrolnih grupa sa IgG nosačem (Sl.2).
Primer 4: SRK-015P povećava mišićnu masu i funkciju kod zdravih životinja
[0237] Pored povećane mišićne mase, tretman sa SRK-015 dovodi do poboljšanja u funkciji mišića. Da bi se procenili SRK-015 posredovani funkcionalni efekti, korišćena je murinizovana verzija SRK-015P (muSRK-015P), u kome humani IgG4 konstantni regioni su bili zamenjeni sa onim mišjim IgG1 da bi se ograničili imuni odgvori na antitelo u toku ispitivanja sa sličnim afinitetima (Kd je 2.57 nM, 2.88 nM, i 8.35 nM, tim redom). Zdravi 10-nedelja stari C57BL/6 miševi su tretirani sa nosačem (PBS) ili 20mg/kg muSRK-015P nedeljno u toku četiri nedelje. Posle tretmana, nerv koji je evocirao funkciju plantarfleksorne mišićne grupe (mišići gastroknemijus, soleus, i plantaris) je ispitivan in vivo u okviru fiziološki relevantnog opsega aktivacija. Tretirane životinje su pokazale 19% porast u stvaranju izometrijske obrtne sile pri frekvencama većim od 60Hz (P=0.003) (SL.3A). Primećen je porast od 31% u maksimalnoj stopi kontrakcije, bez promena u odgovoru sila-frekcenca (podaci nisu prikazani). Da bi se potvrdili direktni efekti inhibicije miostatina na mišić, nezavisno od funkcije nerva i snabdevanja krvlju, merena je sila in vitro izolovanih EDL mišića. In vitro procena EDL stvaranja sile je pokazala slične poraste u funkciji, sa porastom od 24% na 80 Hz (P=0.024), 28% na 100 Hz (P=0.010), i 27% na 150 Hz (P=0.011) (Sl.3B). Nisu primećene izmene u kontrakciji i brzinama relaksacije ili u vezi sa frekvencom sile posle tretmana sa EDL (podaci nisu prikazani). Kako je očekivano, četiri nedelje tretmana sa muSRK-015P takođe je uticalo na mišićnu masu, sa povećanjem gastroknemijusa od 22% (P=0.009; SL.3C) i EDL za 34% (P=0.007; Sl.3D). Kada je sila normalizovana na masu mišića, nije postojala razlika između nosača i tretirane grupe za oba mišića gastroknemijus ili EDL, ukazujući da hipertrofija indukovana sa tretmanom sa muSRK-015P nije negativno uticala na kvalitet mišića ili ekscitabilnost (podaci nisu pokazani). Histološka analiza plantarfleksor grupe pokazala je porast od 27% ukupno duž porečnog preseka (P=0.019, podaci nisu pokazani), rezultat od 29% porasta u poprečnom preseku Tipa IIB mišićnih vlakana (P=0.009; Sl.3E). Nije bilo promene u poprečnom preseku Tipa I, IIA, ili IIX vlakana, niti je bilo promene u distribuciji tipa vlakana posle tretmana (podaci nisu prikazani).
Primer 5: Inhibicija miostatina poboljšava mišićnu funkciju u SMA miševima koji su tretirani sa korektorom splajsovanja
[0238] Da bi se procenila sposobnost SRK-015 da poboljšava mišićnu funkciju kod SMA, korišćena je varijanta farmakološkog modela SMA u kome ozbiljnost bolesti može biti ublažena pomoću davanja različitih količina malih molekula SMN2 modulatora spjasovanja SMN-C1 (17, 26). Osnov za ovaj model je model Δ7 miša sa ozbiljnom SMA. Ovaj miš, kome nedostaje jedinstveni endogeni mišiji SMN gen, eksprimuje dve kopije humanog SMN2 kao i dve SMN kojima nedostaje egzon 7 (Smn-/-; hSMN2; SMNΔ7). Usled ozbiljnosti bolesti u ovom modelu, srednja vrednost preživljavanja ovog miša je 13 dana, što je nedovoljno vremena da se proceni efikasnost potencijalnih terapeutskih sredstava (70). Davanjem niske doze (0.1mg/kg/danu) SMN-C1 od rođenja Δ7 miševima, preživljavanje je produženo tako da čak 70% tretiranih miševa preživi 52. post-natalni dan (PND) , mada je ozbiljnost bolesti i dalje velika. Lečenje sa visokim dozama SMN-C1, 3mg/kg/danu, dovodi do blagog oblika SMA, sa miševima koji su izgledali uglavnom zdravi i prikazivali samo umerene nedostatke u telesnoj masi i funkciji. Srednji model ozbiljnosti može se postići davanjem Δ7 miševima 0.1mg/kg/danu SMN-C1 u toku prvih 24 dana posle rođenja, praćeno sa pomeranjem na 3mg/kg/danu posle toga (tretman sa niskomvisokom dozom). U smislu telesne mase i funkcionisanja mišića, fenotip ovih miševa tretiranih sa niskom-visokom dozom je približno na pola puta između fenotipa niske doze i visoke doze a (17, 26, 71). Niska-visoka SMN-C1 primer je takođe koristan u proceni potencijalnog terapeutskog tretmana u kombinaciji sa SMN2 modulatorima splajsovanja, koji oponašaju ozbiljne SMA pacijente koji, nakon dijagnoze, započinju lečenje sa korektorom spjasovanja (tj. nusinersenom) mesecima ili godinama nakon rođenja. Započinjanje lečenja sa drugim lekom koji je konkurentan sa visokom dozom SMNC1 dozvoljava da bude određen efekat kombinovane terapije.
[0239] Da bi se procenila efikasnost inhibicije aktivacije miostatina u kombinaciji sa SMN2 korektorom splajsovanja, Δ7 miševima koji su u režimu sa niskim-visokim SMN-C1 davan je nosač ili su mu davane nedeljne doze od 20 mg / kg muSRK-015P, počev od PND24, istovremeno sa prelaskom na visoku dozu SMN-C1. Miševi su tretirani još 4 nedelje sa 3mg / kg / danu SMN-C1 i muSRK-015P ili nosačem. Netretirani miševi divljeg tipa su uključeni kao kontrola. Na kraju ispitivanja procenjivane su težine mišića, površina poprečnog preseka vlakana i funkcija evociranog nerva grupe mišića plantarfleksora i masetera. Kod Δ7 miševa, maseter je bio ozbiljno pogođen mišić dok je gastoknemijum bio relativno pošteđen (7).
[0240] Dok muSRK-015P nije poboljšao funkciju masetera, tretman muSRK-015P je doveo do značajnog porasta od 60% u stvaranju maksimalnog obrtnog momenta od strane grupe mišića plantarfleksora (Sl.4A, Sl.4B). Interesantno, značajan porast u masi mišića gastroknemijusa ili srednje vrednosti poprečnog preseka grupe plantarfleksora nije primećen (Sl.5A, Sl.5B). Međutim, primećeno je pomeranje u učestalosti raspoređenosti miovlakana u poprečnom preseku, kod životinja koje su lečene sa muSRK-015P koje su imale više miovlakana između 1000-2000 μm<2>, dok miševi koji su tretirani sa nosačem su imali veći broj miovlakana manjih od 1000 μm<2>(Sl.5C). Nije jasno zašto mišićna masa nije povećana sa tretmanom u ovom modelu dok je stvaranje sile značajno povećano. Do danas sva ispitvanja na životinjama su izvedena sa ovim molekulom su dovela do značajnog porasta u mišićnoj masi, i nije bilo objavljenih izveštaja o inhibiciji miostatina koja poboljšava funkciju mišića bez povećanja mišićne mase. Jedna mogućnost je da lečenje sa muSRK-015P može poboljšati zdravlje i/ili kvalitet mišića kao što je povećana ekspresija neurotrofnih, i poboljšano preživaljvanje motornog neurona. Ekspresija višestrukih neurotrofnih faktora u mišićima (tj. HGF, neurotrofin-4, i GDNF) je pokazala da podržava preživljavanje i rezulat motornog neurona (73-75).
Primer 6: Korist inhibicije miostatina zahteva dovoljnu inervaciju mišića
[0241] Diferencijalna efikasnost muSRK-015P na gastroknemijus (koji čini veći deo grupe plantarfleksora) i maseter može biti propisana dvostrukoj patologii SMA bolesti. Prvo, poznato je i ovde takođe dokazano da inhibicija miostatina preferncijalno dovodi do hipertrofije brzom glikolizom mišićnih vlakana (Tip IIB kod miševa) ((76, 77) i Sl.3E). Dok se mišji mišić gastroknemijum sastoji primarno od tipa IIB vlakana (∼75%), maseter ima značajno manje, između 10 i 25% (78, 79). Drugo, kada je ozbiljno napadnut mišić, denervacija masetera je intenzivnija od one gastroknemijusa (7). Da bi bila efikasna, inhibicija miostatina je zavisna od dovljne inervacije mišića; lečenje sa inhibitorima miostatina nema efekata na mišiće ispod nivoa povrede na modelu kompletne povrede kičmene moždine (80). Nasuprot tome, značajno održavnje mišićne mase i funkcije ispod nivoa povrede na konstitucionom modelu povrede kičmene moždine je potvrđeno korišćenjem muSRK-015P, u kome denervacija je bila samo delimična (SL.6). U ovom ispitivanju, ženski 8 nedelja stari C57BL/6 (n=6 do 8) su podvrgnuti laminektomiji na nivou 9 toraksa (T9) praćeni ozbiljnom (65 kDyne) kontuzijom kičmene moždine pomoću beskonačne Horizon Compactor Device. Životinje iz kontrolne grupe su bile podvrgnute samo laminektmiji. Odmah posle povrede, miševima. je davan nosač (PBS), IgG kontrola, ili muSRK-015P at 40mg/kg. Primećeno je da PBS i IgG kontrole su pokazale da su bile ekvivalentne u višestrukim modelima (podaci nisu pokazani). Lečenja su davana nedeljno, i studija je završena dana 14. (SL.6A) Miševi podvrgnuti parcijalno ozbiljnoj SCI pokazalo su značajnu atrofiju mišića zadnjih ekstremiteta, dok životinje kojima je davan muSRK015P su bile zaštitćene od ove atrofije. P<0.05. (Sl.6.B) Testovi funkcionisanja mišića su izvedeni dana 7 i dana 14 posle SCI. Jačina stiska zadnjih ekstremiteta je procenjivana korišćenjem digitalnog merača sile. Dok sredstvom i IgG tretirani miševi su pokazali izaziti gubitak snage, miševi kojima je davan muSRK-015P zadržali su značajan stepen snage u ekstremitetima ispod nivoa lezije. P<0.001. Podaci su prikazani kao srednja vrednost ± SEM i analizirani su sa jednosmernom ANOVA praćenom sa Tukey post-hoc upoređivanjem.
[0242] Važno, SMA pacijenti koju su tretriani sa nusinersenom su pokazali poboljšanja u amplitudama složenog mišićnog akcionog potencijala (CMAP). Ovo merenje bi normalno samo odbilo ove pacijente, ukazujući da sa SMN2 modulacijom splajsovanja, dovljna mišićna inervacija mišića je održana,u bar nekim mišićima, da bi bila efikasna inhibicija miostatin (25).
[0243] Predklinički rezultati, posebno izraženi efekti muSRK-015P na poboljšanje mišićne funkcije na dva modela parcijalne denervacije (SMA i nepotpuno povrede kičmene moždine), obezbeđuju podršku za potencijal SRK015 da značajno povrati mišićnu funkciju pacijentima sa SMA. Tretman sa SRK-015 može da bude kombinacija sa korektorom spjasovanja ili kao monoterapija kod pacijenata sa blažim oblicima bolesti (tj. Tipa III SMA) gde je preostala dovoljna inervacija.
Primer 7: Ciljana angažovanost kod SMNΔ7 miševa
[0244] SMNΔ7 su tretirani sa 0.1mg/kg/danu SMN-C1, SMN modulatorom splajsovanja, od dana rođenja do postnatalnog dana (PND) 24. PND24 miševi su prebačeni na višu dozu SMN-C1 (3mg/kg/danu) i tretman je počeo sa nosačem ili 20mg/kg/nedelji muSRK-015P. Miševima je davano antitelo nedeljno u toku četiri nedlje. Pri završetku ispitivanja, serum i TA mišići su sakupljeni i analizirani na ciljanu angažovanost sa fluorescentim western blotom . Uzorci 3-5 životinja po grupama su korišćeni u ovim analizama.
[0245] Ciljana angažovanost je primećena kod SMNΔ7 miševa tretiranih sa muSRK-015P. Vezivanje za muSRK-015P dovodi do akumulacije u latentom miostatinu pošto vezana meta preuzima poluživot antitela i akumulira se u cirkulaciji i ciljanim tkivima. Mi smo razvili „western blot“ test u kome antitelo za miostatinski prodomen je korišćeno za procenjivanje nivoa latentnog miostatina u serumu i mišića posle davanja antitela. Mi smo ranije odredili specifičnost antitela pomoću uzoraka životinja sa utišanim genom za miostatin. Kako je pokazano, doziranje antitela je počelo postnatalno 24. dana konkurento sa prelaskom od niske doze na visoku dozu from SMN-C1 korektora. Posle četiri nedelje doziranja, sakupljeni su serum i mišić tibialis anterior, i procenjivana je ciljna zahvaćenost. Kao što je pokazano na SL.7, rezultati su pokazali angažovanost latentnog miostatina u cirkulaciji (na. šta je ukazano ciljnom akumulacijom posle vezivanja antitela) posle četiri nedelje lečenja sa muSRK-015P (videti imunoblotove u SL.7A). Traka 1 je rekombinantni prečišćeni proMiostatin, koji sadrži malu količinu latentnog miostatina. Slično, Sl.7B pokazuje ciljano angažovanje u mišićima. Primećena je akumulacija latetnog miostatina u mišićima tretiranim sa muSRK-015P posle četiri nedelje tretmana, ukazujući na vezivanje sa antitelom. Traka 1 je rekombinantni pro/latent miostatin. Da bi se omogućia normalizacija duž traka, uzoraka koji se kreću TGX gelu bez mrlja da bi se omogućila vizelizacija i kvantifikacija ukupnog sadržaja traka proteina posle UV snimanja (SL.7C). Kvantifikacija signala latentnog miostatina u mišiću pokazuje 3-puta ciljanu akumulaciju u muSRK015P grupi, pokazujući ciljano angažovanje. Signal latentnog miostatima u svakoj traci je bilo normalizovan na ukupni sadržaj proteina i poređen sa latentnim miostatinom prisustnim u WT miševima (SL.7D).
Primer 8: Farmakokinetike i farmakodinamike SRK-015 kod scid miševa
[0246] Muškim scid miševima je davana jedna 5mg/kg IV doza SRK-015. Odvojene kohorte miševa su žrtvovane 4 sata, 2, 8, 15, 22, 29, u 56 dana posle doze, i sakupljeni su serum i TA mišići za PK i test ciljane angažovanosti . N=4 ili 8 po grupi. PK analize SRK-015 je pokazana na SL.8A. SRK-015 nivoi su određeni iz sakupljenih uzoraka seruma u naznačenim vremenima posle doziranja. Analiza je izvedena korišćenjem anti-human IgG ELISA. Poluživot SRK-015 kod scid miševa na 5 mg/kg je bio ∼20.3 dana.
[0247] Odgovarajuće, kako je prikazano na SL.8B, davanje jedne doze od 5 mg/kg u ovim životinjama je dovelo do značajnog porasta u masi bez masti u odnosu na IgG kontrolu. Masa bez masti je merena
1
sa qNMR u navedenom vremenu posle doziranja. Dodatno, SRK-015 pokazuje produženo ciljano angažovanje u serumu i mišiću posle jedne doze od 5mg/kg (videti SL.8C). Do 56 dana posle doziranja, nije bilo više primećeno ciljno angažovanje jer većina SRK-015 je izbačena u ovoj vremenskoj tački (podaci nisu prikazani). Ciljano angažovanje je procenjivno analiziranjem nivoa latentnog miostatina u serumu i mišiću korišćenjem „western blot“-a. Vezivanje za SRK-015 dovodi do akumulacije latentnog miostatina jer vezana meta preuzima poluživot antitela i akumulira se u cirkulaciji i ciljanim tkivima. Antitelo za pro-domen miostatina je korišćeno u ovom testu, posle određivanja specifičnosti antitela korišćenjem uzoraka od životinja sa utišanim genom za miostatin . Značajna cilja angažovanost se javila u toku dva dana u mišićima, u toku četiri sata u cirkulaciji i održana je do 29. dana posle doziranja . Uzorci od tri miša iz svake kohorte su analizirani .
Primer 9: Farmakokinetike i farmakodinamike SRK-015 kod makaki majmuna
[0248] SRK-015 PK osobine su takođe određivanje kod makaki majmuna. Muške životinje stare dve do tri godine (srednja starost 34 meseca) su davane nedeljne doze od 3mg/kg ili 30mg/kg SRK-015 u toku 8 nedelja. Posle zadnje doze, životinje su praćene još dodatnih šet nedelja bez davanja leka. Uzorci iz perioda posle doziranja su korišćeni za izračunavanje PK parametera. SL.9A pokazuje SRK-015 koncentracije u toku nedelju dana posle prve doze antitela. Nivoi antitela su procenjivani sa ELISA. Sl.9B pokazuje SRK-015 koncentracije u toku poslednjih pet nedelja ispitivanja koje prate poslednju od osam nedeljih doza antitela, pokazujući zasićenje na najvišoj dozi .
[0249] Farmakokinetički podaci dobijeni za SRK-015 kod makaki majmuna su prikazani ukratno dole u Tabeli 4 :
Tabela 4: PK parameteri SRK-015 kod makaki majmuna. Parametri su određivani pomoću WinNonlin softvera.
[0250] Pri završetku ispitivanja životinje su žrtvovane pet nedelja posle poslednje doze kao što je opisano gore i određena je mišićna masa . Mišići gastroknemijum i biceps brachii (SL.10A i SL.10B, tim redom) pokazali su povećanu masu posle tretmana sa SRK-015 . Mase gastroknemijusa su povećane 21% u grupama od 3 mg/kg , i 23% u grupama od 30 mg/kg u odnosu na kontrolu sa nosačem. * ukazuje na statistički zanačajnu razliku u odnosu na nosač sa jednosmernom ANOVA; P<0.007. Mase biceps brachii su povećane 18% u grupama sa 3 mg/kg groups, i 25% u grupama od 30 mg/kg u odnosu na kontrolu sa nosačem. * ukazuje na statističku značajnu razliku u odnosu na nosač sa jednosmetrnom ANOVA; P<0.02. Kao što je prikazano na Sl.10C i 10D, SRK-015 angažuje latentni miostatin pri obe testirane doze. Vremenski tok ciljnog angažmana u serumu majmuna kojima je davano 3mg/kg ili 30mg/kg nedeljno je prikazan na SL.10C. Uzorci seruma su sakupljeni u navedenog dana isptivanja i analizirani sa semikvantitativnim western blot analizama. Akumulacija latentnog miostatina, koja je indikativna za SRK-015 vezivanje, je očigledna dana 8. Mete nastavljaju da se akumuliraju jer su davane dodatne doze . Nivoi latentnog miostatina su kvantifikovani kao što je opisano ugore u primeru 7. Efekti SRK-015 na masu mišića ukazuju da čak pri nižem kraju doza (npr.,
2
3 mg/kg/nedelji) SRK-015 je na ili blizu nivoa ciljane angažovanosti neophodne za maksimalnu efikasnost .
Primer 10: Osobine mišića kod SMNΔ7 miševa tretiranih sa punom terapeutskom dozom SMN-C1 od rođenja
[0251] SMNΔ7 miševima je davan 3mg/kg/danu SMN modulator splasovanja SMN-C1 polazeći od post-natalnog dana (PND) 1. Tretman sa ovom dozom SMN-C1 doveo je do značajne korekcije bolesti i namera je bila da podržava blagi vid SMA, kao što su Tipa III ili Tipa IV SMA koji ne ograničava kretanje. Dana PND24 miševi su započeli tretman sa muSRK015P (20mg/kg/nedeljno). Kontrolnoj grupi je davan PBS. Dana PND52 procenjivano je funkcionisanje mišića kod miševa u mišićnoj grupi plantarfleksora (mišići gastroknemijus, soleus, i plantaris ) i na maseteru. Pojedinačni mišići su izolovani i izmereni (Sl.
11A i 11B) posle eutanazije. Nelečeni divlji tip miševa iste genetske pozadine su korišćeni kao kontrole.
[0252] Osobine mišića su merene korišćenjem 305C sistema mišićnih poluga (Aurora Scientific Inc., Aurora, CAN) kako je gore opisano.
[0253] Posle četiri nedelje tretmana sa muSRK-015P, SMNΔ7 miševi su pokazali 17.7% porast u telesnoj masi u odnosu na PBS kontrolne životinje (P=0.0021) (SL. 11A). Tretman sa muSRK-015P takođe je doveo do porasta mase višestukih mišića zadnjh ekstremiteta , uključujući gastroknemijus (26.5% porast, P=0.0071) (SL.11A). Ovaj porast u masi je odraz funkcionalnog gubitka ; miševi tretirani sa muSRK-015P pokazali su 22-37% poboljšanje u stvarnju sile grupe plantarfleksora u okviru opsega fiziološki relevantnih frekvenci (40-80Hz) (SL. 11B). Nisu primećeni efekti tretmana antitela na maseteru, na mišiću koji je ozbiljnije zahvaćen na ovom modelu nego što je gastroknemijus.
Reference:
[0254]
1. T. Awano, J. K. Kim, U. R. Monani, Spinal muscular atrophy: journeying from bench to bedside. Neurotherapeutics 11, 786-795 (2014).
2. U. R. Monani, Spinal muscular atrophy: a deficiency in a ubiquitous protein; a motor neuronspecific disease. Neuron 48, 885-896 (2005).
3. L. A. Nash, J. K. Burns, J. W. Chardon, R. Kothary, R. J. Parks, Spinal Muscular Atrophy: More than a Disease of Motor Neurons? Curr Mol Med, (2016).
4. R. Finkel, E. Bertini, F. Muntoni, E. Mercuri, E. S. W. S. Group, 209th ENMC International Workshop: Outcome Measures and Clinical Trial Readiness in Spinal Muscular Atrophy 7-9 November 2014, Heemskerk, The Netherlands. Neuromuscul Disord 25, 593-602 (2015). 5. S. Lefebvre et al., Identification and characterization of a spinal muscular atrophydetermining gene. Cell 80, 155-165 (1995).
6. U. R. Monani et al., A single nucleotide difference that alters splicing patterns distinguishes the SMA gene SMN1 from the copy gene SMN2. Hum Mol Genet 8, 1177-1183 (1999).
7. K. K. Ling, R. M. Gibbs, Z. Feng, C. P. Ko, Severe neuromuscular denervation of clinically relevant muscles in a mouse model of spinal muscular atrophy. Hum Mol Genet 21, 185-195 (2012).
8. V. Le Verche, Sunshine, S.S., Hammers, D., Sweeney, H.L., and Paushkin, S. , in Spinal Muscular Atrophy: Disease Mechanisms and Therapy, C. J. Sumner, Paushkin, S., and Ko., C-P, Ed. (Elsevier, 2017), chap.21, pp.341-356.
9. V. S. Dubowitz, C.; Oldfors, A.; Lane, R., in Muscle Biopsy, A Practical Approach: . (Elsevier, 2013), chap.9, pp.235-249.
10. K. J. Swoboda et al., Natural history of denervation in SMA: relation to age, SMN2 copy number, and function. Ann Neurol 57, 704-712 (2005).
11. J. G. Boyer et al., Myogenic program dysregulation is contributory to disease pathogenesis in spinal muscular atrophy. Hum Mol Genet 23, 4249-4259 (2014).
12. M. Hayhurst, A. K. Wagner, M. Cerletti, A. J. Wagers, L. L. Rubin, A cell-autonomous defect in skeletal muscle satellite cells expressing low levels of survival of motor neuron protein. Dev Biol 368, 323-334 (2012).
13. C. Cifuentes-Diaz et al., Deletion of murine SMN exon 7 directed to skeletal muscle leads to severe muscular dystrophy. J Cell Biol 152, 1107-1114 (2001).
14. C. A. Mutsaers et al., Reversible molecular pathology of skeletal muscle in spinal muscular atrophy. Hum Mol Genet 20, 4334-4344 (2011).
15. M. A. Passini et al., CNS-targeted gene therapy improves survival and motor function in a mouse model of spinal muscular atrophy. J Clin Invest 120, 1253-1264 (2010).
16. A. N. Calder, E. J. Androphy, K. J. Hodgetts, Small Molecules in Development for the Treatment of Spinal Muscular Atrophy. J Med Chem 59, 10067-10083 (2016).
17. N. A. Naryshkin et al., Motor neuron disease. SMN2 splicing modifiers improve motor function and longevity in mice with spinal muscular atrophy. Science 345, 688-693 (2014).
18. J. Palacino et al., SMN2 splice modulators enhance U1-pre-mRNA association and rescue SMA mice. Nat Chem Biol 11, 511-517 (2015).
19. H. Ratni et al., Specific Correction of Alternative Survival Motor Neuron 2 Splicing by Small Molecules: Discovery of a Potential Novel Medicine To Treat Spinal Muscular Atrophy. J Med Chem 59, 6086-6100 (2016).
20. Y. Hua et al., Antisense correction of SMN2 splicing in the CNS rescues necrosis in a type III SMA mouse model. Genes Dev 24, 1634-1644 (2010).
21. Y. Hua et al., Peripheral SMN restoration is essential for long-term rescue of a severe spinal muscular atrophy mouse model. Nature 478, 123-126 (2011).
22. M. A. Passini et al., Antisense oligonucleotides delivered to the mouse CNS ameliorate symptoms of severe spinal muscular atrophy. Sci Transl Med 3, 72ra18 (2011).
23. C. A. Chiriboga et al., Results from a phase 1 study of nusinersen (ISIS-SMN(Rx)) in children with spinal muscular atrophy. Neurology 86, 890-897 (2016).
24. R. S. Finkel et al., Treatment of infantile-onset spinal muscular atrophy with nusinersen: a phase 2, open-label, dose-escalation study. Lancet 388, 3017-3026 (2016).
25. FDA, Nusinersen; Office of drug evaluation decisional memorandum (2016).
26. Z. Feng et al., Pharmacologically induced mouse model of adult spinal muscular atrophy to evaluate effectiveness of therapeutics after disease onset. Hum Mol Genet 25, 964-975 (2016).
27. A. M. Glanzman et al., Validation of the Expanded Hammersmith Functional Motor Scale in spinal muscular atrophy type II and III. J Child Neurol 26, 1499-1507 (2011).
28. P. Kaufmann et al., Observational study of spinal muscular atrophy type 2 and 3: functional outcomes over 1 year. Arch Neurol 68, 779-786 (2011).
29. A. C. McPherron, A. M. Lawler, S. J. Lee, Regulation of skeletal muscle mass in mice by a new TGF-beta superfamily member. Nature 387, 83-90 (1997).
4
30. S. J. Lee, A. C. McPherron, Regulation of myostatin activity and muscle growth. Proc Natl Acad Sci U S A 98, 9306-9311 (2001).
31. E. Latres et al., Myostatin blockade with a fully human monoclonal antibody induces muscle hypertrophy and reverses muscle atrophy in young and aged mice. Skelet Muscle 5, 34 (2015).
32. R. C. Smith et al., Myostatin Neutralization Results in Preservation of Muscle Mass and Strength in Preclinical Models of Tumor-Induced Muscle Wasting. Mol Cancer Ther 14, 1661-1670 (2015).
33. J. Wang, X. Wang, W. Feng, Reloading Promotes Recovery of Disuse Muscle Loss by Inhibiting TGFbeta Pathway Activation in Rats After Hind Limb Suspension. Am J Phys Med Rehabil, (2016).
34. X. Zhou et al., Reversal of cancer cachexia and muscle wasting by ActRIIB antagonism leads to prolonged survival. Cell 142, 531-543 (2010).
35. A. C. McPherron, S. J. Lee, Double muscling in cattle due to mutations in the myostatin gene. Proc Natl Acad Sci U S A 94, 12457-12461 (1997).
36. D. S. Mosher et al., A mutation in the myostatin gene increases muscle mass and enhances racing performance in heterozygote dogs. PLoS Genet 3, e79 (2007).
37. M. Schuelke et al., Myostatin mutation associated with gross muscle hypertrophy in a child. N Engl J Med 350, 2682-2688 (2004).
38. K. Garber, No longer going to waste. Nat Biotechnol 34, 458-461 (2016).
39. A. A. Amato et al., Treatment of sporadic inclusion body myositis with bimagrumab. Neurology 83, 2239-2246 (2014).
40. C. Becker et al., Myostatin antibody (LY2495655) in older weak fallers: a proof-of-concept, randomised, phase 2 trial. Lancet Diabetes Endocrinol 3, 948-957 (2015).
41. C. Campbell et al., Myostatin inhibitor ACE-031 treatment of ambulatory boys with Duchenne muscular dystrophy: Results of a randomized, placebo-controlled clinical trial. Muscle Nerve, (2016).
42. J. R. Mendell et al., A phase 1/2a follistatin gene therapy trial for becker muscular dystrophy. Mol Ther 23, 192-201 (2015).
43. K. R. Wagner et al., A phase I/IItrial of MYO-029 in adult subjects with muscular dystrophy. Ann Neurol 63, 561-571 (2008).
44. S. J. Lee et al., Regulation of muscle growth by multiple ligands signaling through activin type II receptors. Proc Natl Acad Sci U S A 102, 18117-18122 (2005).
45. A. L. Schneyer et al., Differential antagonism of activin, myostatin and growth and differentiation factor 11 by wild-type and mutant follistatin. Endocrinology 149, 4589-4595 (2008).
46. M. A. Egerman et al., GDF11 Increases with Age and Inhibits Skeletal Muscle Regeneration. Cell Metab 22, 164-174 (2015).
47. A. F. Esquela, S. J. Lee, Regulation of metanephric kidney development by growth/differentiation factor 11. Dev Biol 257, 356-370 (2003).
48. D. W. Hammers et al., Supraphysiological levels of GDF11 induce striated muscle atrophy. EMBO Mol Med, (2017).
49. J. Kim et al., GDF11 controls the timing of progenitor cell competence in developing retina. Science 308, 1927-1930 (2005).
50. F. S. Loffredo et al., Growth differentiation factor 11 is a circulating factor that reverses age-related cardiac hypertrophy. Cell 153, 828-839 (2013).
51. A. C. McPherron, A. M. Lawler, S. J. Lee, Regulation of anterior/posterior patterning of the axial skeleton by growth/differentiation factor 11. Nat Genet 22, 260-264 (1999).
52. H. H. Wu et al., Autoregulation of neurogenesis by GDF11. Neuron 37, 197-207 (2003).
53. M. Sinha et al., Restoring systemic GDF11 levels reverses age-related dysfunction in mouse skeletal muscle. Science 344, 649-652 (2014).
54. R. Wijayarathna, D. M. de Kretser, Activins in reproductive biology and beyond. Hum Reprod Update 22, (2016).
55. E. Lach-Trifilieff et al., An antibody blocking activin type II receptors induces strong skeletal muscle hypertrophy and protects from atrophy. Mol Cell Biol 34, 606-618 (2014).
56. K. T. Murphy et al., Antibody-directed myostatin inhibition in 21-mo-old mice reveals novel roles for myostatin signaling in skeletal muscle structure and function. FASEB J 24, 4433-4442 (2010).
57. B. C. Yaden et al., Follistatin: a novel therapeutic for the improvement of muscle regeneration. J Pharmacol Exp Ther 349, 355-371 (2014).
58. P. Singh, H. Rong, T. Gordi, J. Bosley, I. Bhattacharya, Translational Pharmacokinetic/Pharmacodynamic Analysis of MYO-029 Antibody for Muscular Dystrophy. Clin Transl Sci 9, 302-310 (2016).
59. L. Woodhouse et al., A Phase 2 Randomized Study Investigating the Efficacy and Safety of Myostatin Antibody LY2495655 versus Placebo in Patients Undergoing Elective Total Hip Arthroplasty. J Frailty Aging 5, 62-70 (2016).
60. P. Balagopal, O. E. Rooyackers, D. B. Adey, P. A. Ades, K. S. Nair, Effects of aging on in vivo synthesis of skeletal muscle myosin heavy-chain and sarcoplasmic protein in humans. Am J Physiol 273, E790-800 (1997).
61. S. W. Lamberts, A. W. van den Beld, A. J. van der Lely, The endocrinology of aging. Science 278, 419-424 (1997).
62. S. J. Lee, Extracellular Regulation of Myostatin: A Molecular Rheostat for Muscle Mass. Immunol Endocr Metab Agents Med Chem 10, 183-194 (2010).
63. N. M. Wolfman et al., Activation of latent myostatin by the BMP-1/tolloid family of metalloproteinases. Proc Natl Acad Sci USA 100, 15842-15846 (2003).
64. H. Q. Han, X. Zhou, W. E. Mitch, A. L. Goldberg, Myostatin/activin pathway antagonism: molecular basis and therapeutic potential. Int J Biochem Cell Biol 45, 2333-2347 (2013).
65. S. B. Anderson, A. L. Goldberg, M. Whitman, Identification of a novel pool of extracellular pro-myostatin in skeletal muscle. J Biol Chem 283, 7027-7035 (2008).
66. H. R. Bergen, 3rd et al., Myostatin as a mediator of sarcopenia versus homeostatic regulator of muscle mass: insights using a new mass spectrometry-based assay. Skelet Muscle 5, 21 (2015).
67. G. Sengle, R. N. Ono, T. Sasaki, L. Y. Sakai, Prodomains of transforming growth factor beta (TGFbeta) superfamily members specify different functions: extracellular matrix interactions and growth factor bioavailability. J Biol Chem 286, 5087-5099 (2011).
68. T. A. Zimmers et al., Induction of cachexia in mice by systemically administered myostatin. Science 296, 1486-1488 (2002).
69. J. R. Apgar et al., Beyond CDR-grafting: Structure-guided humanization of framework and CDR regions of an anti-myostatin antibody. MAbs 8, 1302-1318 (2016).
70. T. T. Le et al., SMNDelta7, the major product of the centromeric survival motor neuron (SMN2) gene, extends survival in mice with spinal muscular atrophy and associates with fulllength SMN. Hum Mol Genet 14, 845-857 (2005).
71. X. Zhao et al., Pharmacokinetics, pharmacodynamics, and efficacy of a small-molecule SMN2 splicing modifier in mouse models of spinal muscular atrophy. Hum Mol Genet 25, 1885-1899 (2016).
72. M. Liu, D. W. Hammers, E. R. Barton, H. L. Sweeney, Activin Receptor Type IIB Inhibition Improves Muscle Phenotype and Function in a Mouse Model of Spinal Muscular Atrophy. PLoS One 11, e0166803 (2016).
73. H. Funakoshi et al., Muscle-derived neurotrophin-4 as an activity-dependent trophic signal for adult motor neurons. Science 268, 1495-1499 (1995).
74. C. E. Henderson et al., GDNF: a potent survival factor for motoneurons present in peripheral nerve and muscle. Science 266, 1062-1064 (1994).
75. Y. Yamamoto et al., Hepatocyte growth factor (HGF/SF) is a muscle-derived survival factor for a subpopulation of embryonic motoneurons. Development 124, 2903-2913 (1997).
76. J. Yang et al., Expression of myostatin pro domain results in muscular transgenic mice. Mol Reprod Dev 60, 351-361 (2001).
77. B. Zhao, R. J. Wall, J. Yang, Transgenic expression of myostatin propeptide prevents dietinduced obesity and insulin resistance. Biochem Biophys Res Commun 337, 248-255 (2005).
78. V. Augusto, Padovani, C.R., and Campos, G.E.R., Skeletal muscle fiber types in C57BL/6 mice. Braz. J. morphol. Sci 21, 89-94 (2004).
79. J. M. Eason, G. A. Schwartz, G. K. Pavlath, A. W. English, Sexually dimorphic expression of myosin heavy chains in the adult mouse masseter. J Appl Physiol (1985) 89, 251-258 (2000).
80. Z. A. Graham et al., A Soluble Activin Receptor IIB Fails to Prevent Muscle Atrophy in a Mouse Model of Spinal Cord Injury. J Neurotrauma 33, 1128-1135 (2016).
[0255] Različite karakteristike i izvođenja prema prikazanom pronalasku, na koja se gore poziva u pojedinim odeljcima primenjuju se, kada je to potrebno, na druge odeljke , mutatis mutandis. Prema tome karakteristike navedene u jednom odeljku po potrebi mogu biti kombinovane sa karakteristikama navedenim u drugim odeljcima.
[0256] Stručnjaci iz ove oblasti će znati, ili će biti u stanju da utvrde rutinskim eksperimentisanjem, mnogo ekvivalenta ovih specifičnih izvođenja ovde opisanog pronalaska. Predviđeno je da su takvi ekvivalenti obuhvaćeni patentnim zahtevima koji slede.

Claims (15)

Patentni zahtevi
1. Inhibitor miostatina koji je selektivan za miostatin, za upotrebu u postupku lečenja spinalne mišićne atrofije (SMA) kod subjekta,
pri čemu se selektivni inhibitor miostatina daje u količini efikasnoj za lečenje SMA,
pri čemu je subjekt: (i) na terapiji korektorom SMN ili je lečen terapijom sa korektorom SMN tokom šest meseci inhibitora miostatina; i (ii) u fazi rasta i/ili ima potrebu za primanjem dugotrajne terapije, gde dugotrajna terapija po potrebi uključuje održavanje SMA tokom života, pri čemu je selektivni inhibitor miostatina:
(a) antitelo, ili njegov deo za vezivanje antigena, koji vezuje pro- ili latentni miostatin, time inhibirajući aktivaciju miostatina; ili
(b) antitelo, ili njegov deo za vezivanje antigena, koji vezuje zreli miostatin;
i gde terapija sa korektorom SMN obuhvata:
i) modifikator splajsovanja;
ii) zamenu SMN gena ili gensku terapiju;
iii) transkripcioni pojačivač za SMN;
iv) pojačivač translacije SMN proteina; ili,
v) stabilizator SMN proteina.
2. Inhibitor miostatina za upotrebu prema zahtevu 1, gde je subjekt pedijatrijski subjekt ili mlada odrasla osoba koja još raste i anabolički je aktivna.
3. Inhibitor miostatina za upotrebu prema zahtevu 1(a), gde se antitelo, ili njegov deo za vezivanje antigena, vezuje za prodomen miostatina.
4. Inhibitor miostatina za upotrebu prema zahtevu 1(a), gde se antitelo, ili njegov deo za vezivanje antigena, ne vezuje za zreli miostatin koji nije povezan sa pro- ili latentnim miostatinom.
5. Inhibitor miostatina za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu korektor SMN je antisens RNK ili mali molekul.
6. Inhibitor miostatina za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu subjekat ima SMA koja ograničava kretanje ili SMA koja ne ograničava kretanje.
7. Inhibitor miostatina za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu subjekat ima dijagnozu tip I SMA, tip II SMA, ili tip III SMA.
8. Inhibitor miostatina za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu subjekat ima osnovni rezultat ≤ 65 Proširene Hammersmith-ove Funkcionalne Motorne Skale pre davanja inhibitora miostatina.
9. Inhibitor miostatina za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu količina efikasna za lečenje SMA je količina koja je efikasna za:
a) odlaganje ili ublažavanje mišićne atrofije;
b) odlaganje gubitka α-motornih neurona;
c) sprečavanje ili odlaganje ekspresije nezrelih mišićnih markera;
d) sprečavanje, ublažavanje ili odlaganje intramuskularnih naslaga masti naznačeno sa masnom zamenom mišićnog tkiva;
e) povećanje rezultata Proširene Hammersmith-ove Funkcionalne Motorne Skale za ≥ 1 bodova u poređenju sa netretiranom kontrolnom grupom, ili, za ≥ 1 bodova od osnovnog mereno pre tretmana;
f) odlaganje napredovanja bolesti prema Proširenoj Hammersmith-ovoj Funkcionalnoj Motornoj Skali tokom perioda od 12 meseci, 24 meseca ili 36 meseci;
g) povećanje CHOP INTEND rezultata za ≥ 1 bodova u poređenju sa netretiranom kontrolom; i/ili,
h) povećanje MFM-32 rezultata za najmanje 1 bod u poređenju sa netretiranom kontrolom.
10. Inhibitor miostatina za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu je inhibitor namenjen za davanje preko intravenozne injekcije ili infuzije ili preko subkutanozne injekcije.
11. Inhibitor miostatina za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde je inhibitor antitelo, ili njegov deo za vezivanje antigena, koji:
(a) sadrži šest regiona za određivanje komplementarnosti (CDRs): CDRH1, CDRH2, CDRH3, CDRL1, CDRL2, i CDRL3, gde:
CDRH1 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 1 ili 2;
CDRH2 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NOs: 4 ili 5;
CDRH3 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 10;
CDRL1 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NOs: 12 ili 13;
CDRL2 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NOs: 18 ili 19; i
CDRL3 sadrži sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO: 22;
(b) sadrži varijabilni region teškog lanca koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO:25 i varijabilni region lakog lanca koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO:31; ili
(c) sadrži teški lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO:50 i laki lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO:51.
12. Inhibitor miostatina koji je selektivan za miostatin, korektor SMN, za upotrebu u postupku lečenja spinalne mišićne atrofije (SMA) kod subjekta, pri čemu je subjekat u fazi rasta i/ili ima potrebu za primanjem dugotrajne terapije, pri čemu dugotrajna terapija po potrebi uključuje održavanje SMA tokom života, pri čemu je selektivni inhibitor miostatina:
(a) antitelo, ili njegov deo za vezivanje antigena, koji vezuje pro- ili latentni miostatin, time inhibirajući aktivaciju miostatina; ili
(b) antitelo, ili njegov deo za vezivanje antigena, koji vezuje zreli miostatin, i gde korektor SMN sadrži:
i) modifikator splajsovanja;
ii) sredstvo za zamenu SMN gena ili sredstvo za gensku terapiju;
iii) pojačivač SMN transkripcije;
iv) pojačivač translacije SMN proteina; ili,
v) stabilizator SMN proteina.
13. Inhibitor miostatina i korektor SMN za upotrebu prema zahtevu 12, pri čemu inhibitor miostatina i korektor SMN su za konkurentno ili serijsko davanje subjektu.
14. Inhibitor miostatina i korektor SMN za upotrebu prema zahtevu 12 ili zahtevu 13, pri čemu subjekat prima korektor SMN i inhibitor miostatina tokom šest meseci jednog od drugog.
15. Inhibitor miostatina i korektor SMN za upotrebu prema bilo kom od zahteva 12-14 gde je subjekat kao što je definisano u zahtevu 2 ili 6-8; pri čemu je selektivni inhibitor miostatina kao što je definisano u bilo kom od zahteva 3, 4 ili 11; pri čemu korektor SMN je kao što je definisano u zahtevu 5; pri čemu je selektivni inhibitor miostatina za davanje u količini koja je efikasna za lečenje SMA kako je definisano u zahtevu 9; i/ili gde selektivni inhibitor miostatina je za davanje kao što je definisano u zahtevu 10.
RS20201327A 2016-06-13 2017-06-13 Upotreba inhibitora miostatina i kombinovane terapije RS61090B1 (sr)

Applications Claiming Priority (7)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201662349596P 2016-06-13 2016-06-13
US201762470157P 2017-03-10 2017-03-10
US201762486934P 2017-04-18 2017-04-18
US201762511702P 2017-05-26 2017-05-26
US201762512254P 2017-05-30 2017-05-30
PCT/US2017/037332 WO2017218592A1 (en) 2016-06-13 2017-06-13 Use of myostatin inhibitors and combination therapies
EP17732001.7A EP3368069B1 (en) 2016-06-13 2017-06-13 Use of myostatin inhibitors and combination therapies

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS61090B1 true RS61090B1 (sr) 2020-12-31

Family

ID=59093642

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20201327A RS61090B1 (sr) 2016-06-13 2017-06-13 Upotreba inhibitora miostatina i kombinovane terapije

Country Status (20)

Country Link
US (2) US10946036B2 (sr)
EP (3) EP4218804A3 (sr)
JP (5) JP6823167B2 (sr)
KR (4) KR102271635B1 (sr)
AU (4) AU2017283546C1 (sr)
CL (1) CL2018003588A1 (sr)
CY (1) CY1123678T1 (sr)
DK (1) DK3368069T3 (sr)
ES (1) ES2830440T3 (sr)
HR (1) HRP20201764T1 (sr)
HU (1) HUE051480T2 (sr)
IL (2) IL301468A (sr)
LT (1) LT3368069T (sr)
MY (2) MY199499A (sr)
PE (1) PE20190205A1 (sr)
PT (1) PT3368069T (sr)
RS (1) RS61090B1 (sr)
SI (1) SI3368069T1 (sr)
SM (1) SMT202000598T1 (sr)
WO (1) WO2017218592A1 (sr)

Families Citing this family (32)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
CA2647846C (en) 2006-03-31 2016-06-21 Chugai Seiyaku Kabushiki Kaisha Methods for controlling blood pharmacokinetics of antibodies
CN106519025B (zh) 2007-09-26 2021-04-23 中外制药株式会社 利用cdr的氨基酸取代来改变抗体等电点的方法
CA2721052C (en) 2008-04-11 2023-02-21 Chugai Seiyaku Kabushiki Kaisha Antigen-binding molecule capable of binding to two or more antigen molecules repeatedly
BR112013013354A2 (pt) 2010-11-30 2020-10-06 Chugai Seiyaku Kabushiki Kaisha molécula de ligação ao antígeno capaz de se ligar a uma pluralidade de moléculas de antígeno repetidamente
JP6774164B2 (ja) 2012-08-24 2020-10-21 中外製薬株式会社 マウスＦｃγＲＩＩ特異的Ｆｃ抗体
CA2908350C (en) 2013-04-02 2023-08-08 Futa Mimoto Fc region variant
HK1243940A1 (zh) 2014-11-06 2018-07-27 Scholar Rock, Inc. 抗原肌肉生长抑制素/潜在肌肉生长抑制素的抗体及其用途
MY181199A (en) 2014-12-19 2020-12-21 Chugai Pharmaceutical Co Ltd Anti-myostatin antibodies, polypeptides containing variant fc regions, and methods of use
CN107108729A (zh) 2015-02-05 2017-08-29 中外制药株式会社 包含离子浓度依赖性的抗原结合结构域的抗体，fc区变体，il‑8‑结合抗体，及其应用
SMT202500263T1 (it) 2015-09-15 2025-09-12 Scholar Rock Inc Anticorpi anti-pro-miostatina/miostatina latente e loro usi
WO2017110981A1 (en) 2015-12-25 2017-06-29 Chugai Seiyaku Kabushiki Kaisha Anti-myostatin antibodies and methods of use
KR20180094110A (ko) 2016-01-08 2018-08-22 스칼러 락, 인크. 항-프로/잠재성 미오스타틴 항체 및 그의 사용 방법
KR102271635B1 (ko) 2016-06-13 2021-07-06 스칼러 락, 인크. 미오스타틴 억제제의 용도 및 조합 요법
EA201990017A1 (ru) * 2016-06-17 2019-07-31 Чугаи Сейяку Кабусики Кайся Антитела к миостатину и способы их применения
JP6527643B2 (ja) 2016-08-05 2019-06-05 中外製薬株式会社 Ｉｌ−８関連疾患の治療用又は予防用組成物
JOP20190085A1 (ar) 2016-10-20 2019-04-17 Biogen Ma Inc طرق علاج الضمور العضلي ومرض العظام باستخدام بروتينات احتجاز مركب ترابطي actriib هجين حديثة
WO2018187209A1 (en) * 2017-04-03 2018-10-11 Acceleron Pharma Inc. Compositions and methods for treating spinal muscular atrophy
CN111499615B (zh) 2017-08-04 2024-02-02 斯基霍克疗法公司 用于调节剪接的方法和组合物
WO2019170930A1 (es) * 2018-03-09 2019-09-12 Universitat De Lleida Tratamiento para la atrofia muscular espinal
EP3781214A4 (en) * 2018-04-17 2022-04-13 Applied StemCell, Inc. Compositions and methods for treating spinal muscular atrophy
MX2021009175A (es) 2019-01-30 2021-09-14 Scholar Rock Inc Inhibidores especificos del complejo de ltbp de tgf? y usos de los mismos.
CN114007613A (zh) 2019-02-05 2022-02-01 斯基霍克疗法公司 用于调节剪接的方法和组合物
JP7603595B2 (ja) 2019-02-06 2024-12-20 スカイホーク・セラピューティクス・インコーポレーテッド スプライシングを調節するための方法および組成物
JP2022537266A (ja) * 2019-06-19 2022-08-25 エフ．ホフマン－ラ ロシュ アーゲー デジタルバイオマーカー
CN113993452A (zh) * 2019-06-19 2022-01-28 豪夫迈·罗氏有限公司 数字生物标志物
US11918570B2 (en) 2020-04-13 2024-03-05 The Research Foundation For The State University Of New York Method of treatment for prevention of glucocorticoid toxicity and/or enhancement of muscle regeneration via neutrophil elastase inhibition
JP2023549455A (ja) * 2020-10-26 2023-11-27 スカラー ロック インコーポレイテッド 脊髄性筋萎縮症を治療するための抗プロミオスタチン／抗潜在型ミオスタチン抗体の使用
WO2022271867A1 (en) 2021-06-23 2022-12-29 Scholar Rock, Inc. A myostatin pathway inhibitor in combination with a glp-1 pathway activator for use in treating metabolic disorders
US20240301073A1 (en) 2021-07-14 2024-09-12 Scholar Rock, Inc. LTBP COMPLEX-SPECIFIC INHIBITORS OF TGFb1 AND USES THEREOF
CN118055767A (zh) * 2021-10-06 2024-05-17 豪夫迈·罗氏有限公司 新颖的组合施用
AU2023265846A1 (en) * 2022-05-04 2024-12-12 Scholar Rock, Inc. Use of myostatin inhibitor for treating spinal muscular atrophy
TW202430247A (zh) 2022-12-22 2024-08-01 美商供石公司 肌肉生長抑制素活化之選擇性及強效抑制劑

Family Cites Families (67)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US6291158B1 (en) 1989-05-16 2001-09-18 Scripps Research Institute Method for tapping the immunological repertoire
US6172197B1 (en) 1991-07-10 2001-01-09 Medical Research Council Methods for producing members of specific binding pairs
ES2341666T3 (es) 1991-12-02 2010-06-24 Medimmune Limited Produccion de autoanticuerpos de repertorios de segmentos de anticue rpos expresados en la superficie de fagos.
US7566768B1 (en) 1995-10-26 2009-07-28 The Johns Hopkins University School Of Medicine Promyostatin peptides and methods of using same
ES2201076T3 (es) 1993-03-19 2004-03-16 The Johns Hopkins University School Of Medicine Factor-8 de diferenciacion del crecimiento.
US7393682B1 (en) 1993-03-19 2008-07-01 The Johns Hopkins University School Of Medicine Polynucleotides encoding promyostatin polypeptides
US5994618A (en) 1997-02-05 1999-11-30 Johns Hopkins University School Of Medicine Growth differentiation factor-8 transgenic mice
US20030167492A1 (en) 1994-07-08 2003-09-04 Johns Hopkins University School Of Medicine Transgenic non-human animals expressing a gdf-11 dominant negative polypeptide, and methods of making and using same
DK0776337T3 (da) 1994-07-08 2005-12-12 Univ Johns Hopkins Med Vækstdifferentieringsfaktor-11
US6656475B1 (en) 1997-08-01 2003-12-02 The Johns Hopkins University School Of Medicine Growth differentiation factor receptors, agonists and antagonists thereof, and methods of using same
GB9722131D0 (en) 1997-10-20 1997-12-17 Medical Res Council Method
MXPA02012434A (es) 2000-06-16 2004-09-06 Cambridge Antibody Tech Anticuerpos que se unen inmunoespecificamente a estimulador de linfocitos ii.
AU2011244851A1 (en) 2000-07-27 2011-11-24 The John Hopkins University School Of Medicine Promyostatin peptides and methods of using same
US7320789B2 (en) 2001-09-26 2008-01-22 Wyeth Antibody inhibitors of GDF-8 and uses thereof
US8455627B2 (en) 2001-10-05 2013-06-04 Affimed Therapeutics, Ag Human antibody specific for activated state of platelet integrin receptor GPIIb/IIIa
ATE364632T1 (de) 2001-10-05 2007-07-15 Affimed Therapeutics Ag Antikörper menschlichen ursprungs zur hemmung der thrombozytenaggregation
US20040044063A1 (en) 2002-05-31 2004-03-04 Brent Stockwell SMA therapy and cell based assay for identifying therapies
NZ555692A (en) 2002-07-19 2009-02-28 Abbott Biotech Ltd Treatment of TNF alpha related disorders
BR0314270A (pt) 2002-09-16 2005-08-02 Univ Johns Hopkins Ativação de miostatina com metaloprotease e processos de modulação da atividade da miostatina
US7261893B2 (en) 2002-10-22 2007-08-28 Wyeth Neutralizing antibodies against GDF-8 and uses therefor
MXPA05005921A (es) 2002-12-02 2005-10-19 Abgenix Inc Anticuerpos dirigidos a factor de necrosis tumoral y sus usos.
AU2004312411B8 (en) 2003-12-31 2011-11-24 Schering-Plough Pty. Limited Neutralizing epitope-based growth enhancing vaccine
US7456149B2 (en) 2004-03-02 2008-11-25 Acceleron Pharma, Inc. ALK7 and myostatin inhibitors and uses thereof
EP1740946B1 (en) 2004-04-20 2013-11-06 Genmab A/S Human monoclonal antibodies against cd20
US7316998B2 (en) 2004-05-27 2008-01-08 Acceleron Pharma Inc. Cerberus/Coco derivatives and uses thereof
WO2006017538A2 (en) 2004-08-03 2006-02-16 Dyax Corp. Hk1-binding proteins
EP1851245B1 (en) 2005-01-26 2012-10-10 Amgen Fremont Inc. Antibodies against interleukin-1 beta
US20060216279A1 (en) * 2005-03-22 2006-09-28 Glass David J Myostatin inhibiting fusion polypeptides and therapeutic methods thereof
AU2006239860B2 (en) 2005-04-25 2012-01-19 Amgen Fremont Inc. Antibodies to myostatin
EP3327033A1 (en) 2005-08-19 2018-05-30 Wyeth LLC Antagonist antibodies against gdf-8 and uses in treatment of als and other gdf-8-associated disorders
UA92504C2 (en) 2005-10-12 2010-11-10 Эли Лилли Энд Компани Anti-myostatin monoclonal antibody
WO2007061995A2 (en) 2005-11-21 2007-05-31 Novartis Ag Biomarkers for statin-induced myopathy or rhabdomyolysis
US8097596B2 (en) 2006-06-30 2012-01-17 Lakewood-Amedex, Inc. Compositions and methods for the treatment of muscle wasting
WO2008030367A2 (en) * 2006-09-01 2008-03-13 The General Hospital Corporation Selective myostatin inhibitors
CA2693178C (en) 2006-11-29 2018-12-04 Nationwide Children's Hospital, Inc. Myostatin inhibition for enhancing muscle and/or improving muscle function
JP2010519256A (ja) 2007-02-23 2010-06-03 ザ・トラスティーズ・オブ・コランビア・ユニバーシティー・イン・ザ・シティー・オブ・ニューヨーク 免疫疾患を治療するために、ＨＬＡ−Ｅ／Ｑａ−１拘束性ＣＤ８＋Ｔ細胞制御性経路を活性化または遮断する方法
WO2008119426A1 (en) 2007-03-30 2008-10-09 Merck Patent Gmbh Birefingent layer with negative optical dispersion
JP2010523684A (ja) 2007-04-12 2010-07-15 パラテック ファーマシューティカルズ インコーポレイテッド テトラサイクリン化合物を用いる、脊髄筋委縮症を治療するための方法
JP2010529024A (ja) 2007-06-01 2010-08-26 バイオジェン・アイデック・エムエイ・インコーポレイテッド Ｃｒｉｐｔｏ結合分子
TW200918553A (en) 2007-09-18 2009-05-01 Amgen Inc Human GM-CSF antigen binding proteins
PE20091163A1 (es) 2007-11-01 2009-08-09 Wyeth Corp Anticuerpos para gdf8
TW201029662A (en) 2008-12-19 2010-08-16 Glaxo Group Ltd Novel antigen binding proteins
KR101558642B1 (ko) 2009-02-24 2015-10-12 솔크 인스티튜트 포 바이올로지칼 스터디즈 Ｔｇｆ-베타 슈퍼패밀리의 설계자 리간드
ES2655877T3 (es) 2009-04-27 2018-02-22 Novartis Ag Composiciones y métodos para aumentar el crecimiento muscular
US8178488B2 (en) 2009-06-08 2012-05-15 Acceleron Pharma, Inc. Methods for increasing thermogenic adipocytes
EP3511342B1 (en) 2010-03-10 2024-01-17 Genmab A/S Monoclonal antibodies against c-met
JO3340B1 (ar) 2010-05-26 2019-03-13 Regeneron Pharma مضادات حيوية لـعامل تمايز النمو 8 البشري
KR20140005864A (ko) 2010-08-16 2014-01-15 암젠 인코퍼레이티드 미오스타틴에 결합하는 항체, 조성물 및 방법
US9700619B2 (en) 2011-11-11 2017-07-11 Duke University Combination drug therapy for the treatment of solid tumors
US20130178454A1 (en) 2011-11-17 2013-07-11 Shalender Bhasin Combination of testosterone and ornithine decarboxylase (odc) inhibitors
WO2013148284A1 (en) 2012-03-29 2013-10-03 Genentech, Inc. Antibodies that bind to a pcsk9 cleavage site and methods of use
WO2013165972A2 (en) 2012-04-30 2013-11-07 Cell Signaling Technology, Inc. Anti-hepatitis b virus antibodies and use thereof
MY177331A (en) 2012-06-15 2020-09-12 Pfizer Improved antagonist antibodies against gdf-8 and uses therefor
US20150284455A1 (en) 2012-11-06 2015-10-08 Scholar Rock, Inc. Compositions and methods for modulating cell signaling
AU2013388083B2 (en) * 2013-05-01 2019-08-22 Genzyme Corporation Compositions and methods for treating spinal muscular atrophy
AU2014262843B2 (en) 2013-05-06 2017-06-22 Scholar Rock, Inc. Compositions and methods for growth factor modulation
EP2853898B1 (en) 2013-09-27 2017-01-04 Medizinische Hochschule Hannover Analysis of myostatin in serum
JP6672156B2 (ja) 2013-11-11 2020-03-25 サーナ・セラピューティクス・インコーポレイテッドＳｉｒｎａ Ｔｈｅｒａｐｅｕｔｉｃｓ，Ｉｎｃ． 親油性部分にコンジュゲートされたミオスタチン低分子干渉核酸（ｓｉＮＡ）の全身性送達
WO2015195094A1 (en) 2014-06-17 2015-12-23 Ember Therapeutics, Inc. Anti-activin and nati-myostatin antibodies and methods of using the same
WO2016073879A2 (en) 2014-11-06 2016-05-12 Scholar Rock, Inc. Transforming growth factor-related antibodies and uses thereof
HK1243940A1 (zh) 2014-11-06 2018-07-27 Scholar Rock, Inc. 抗原肌肉生长抑制素/潜在肌肉生长抑制素的抗体及其用途
MY181199A (en) 2014-12-19 2020-12-21 Chugai Pharmaceutical Co Ltd Anti-myostatin antibodies, polypeptides containing variant fc regions, and methods of use
IL255010B2 (en) * 2015-04-15 2024-01-01 Regeneron Pharma Methods of increasing strength and functionality with gdf8 inhibitors
SMT202500263T1 (it) 2015-09-15 2025-09-12 Scholar Rock Inc Anticorpi anti-pro-miostatina/miostatina latente e loro usi
KR20180094110A (ko) 2016-01-08 2018-08-22 스칼러 락, 인크. 항-프로/잠재성 미오스타틴 항체 및 그의 사용 방법
KR102271635B1 (ko) 2016-06-13 2021-07-06 스칼러 락, 인크. 미오스타틴 억제제의 용도 및 조합 요법
JOP20190152A1 (ar) 2016-12-21 2019-06-20 Novartis Ag مضادات الميوستاتين، الآكتيفين أو مستقبلات الآكتيفين للاستخدام في علاج السمنة والحالات ذات الصلة

Also Published As

Publication number Publication date
JP2019523295A (ja) 2019-08-22
KR102271635B1 (ko) 2021-07-06
AU2017283546B2 (en) 2020-05-21
AU2017283546A1 (en) 2018-12-20
EP4218804A2 (en) 2023-08-02
AU2021261907A1 (en) 2021-12-02
HUE051480T2 (hu) 2021-03-01
AU2020210134A1 (en) 2020-08-13
PE20190205A1 (es) 2019-02-07
KR20190017933A (ko) 2019-02-20
LT3368069T (lt) 2020-12-10
EP3785728A2 (en) 2021-03-03
IL301468A (en) 2023-05-01
MY199499A (en) 2023-11-01
US20190255093A1 (en) 2019-08-22
JP7344337B2 (ja) 2023-09-13
DK3368069T3 (da) 2020-11-02
SMT202000598T1 (it) 2021-01-05
EP3368069A1 (en) 2018-09-05
CY1123678T1 (el) 2022-03-24
JP2023164920A (ja) 2023-11-14
HRP20201764T1 (hr) 2020-12-25
AU2017283546C1 (en) 2020-11-19
JP2025183233A (ja) 2025-12-16
KR20230028813A (ko) 2023-03-02
JP7161554B2 (ja) 2022-10-26
AU2020210134B2 (en) 2021-11-04
NZ748917A (en) 2024-04-26
KR20210082548A (ko) 2021-07-05
US20210283166A1 (en) 2021-09-16
KR20230169484A (ko) 2023-12-15
JP2022101593A (ja) 2022-07-06
CL2018003588A1 (es) 2019-03-01
AU2024203412A1 (en) 2024-06-27
US10946036B2 (en) 2021-03-16
SI3368069T1 (sl) 2021-03-31
IL263510A (en) 2019-01-31
MY185614A (en) 2021-05-25
ES2830440T3 (es) 2021-06-03
JP6823167B2 (ja) 2021-01-27
AU2021261907B2 (en) 2024-06-06
WO2017218592A1 (en) 2017-12-21
EP3368069B1 (en) 2020-08-05
JP2021063107A (ja) 2021-04-22
EP3785728A3 (en) 2021-04-28
EP4218804A3 (en) 2023-09-13
PT3368069T (pt) 2020-11-11

Similar Documents

Publication Publication Date Title
AU2021261907B2 (en) Use of myostatin inhibitors and combination therapies
US9751950B2 (en) Methods of reducing skeletal muscle loss using an antibody against Fn14
JP2023549455A (ja) 脊髄性筋萎縮症を治療するための抗プロミオスタチン／抗潜在型ミオスタチン抗体の使用
HK40097101A (en) Use of myostatin inhibitors and combination therapies
CN119451696A (zh) 肌生成抑制蛋白抑制剂用于治疗脊髓性肌肉萎缩的用途
HK40043422A (en) Use of myostatin inhibitors and combination therapies
HK1260302B (en) Use of myostatin inhibitors and combination therapies
HK1260302A1 (en) Use of myostatin inhibitors and combination therapies
NZ789250A (en) Use of myostatin inhibitors and combination therapies
NZ789268A (en) Use of myostatin inhibitors and combination therapies
NZ789269A (en) Use of myostatin inhibitors and combination therapies
WO2019046903A1 (en) THERAPEUTIC METHOD FOR INCREASING MUSCLE MASS IN A SUBJECT
El Miedany Geroscience and management of osteoporosis in older adults
Omosule The Effects of Differential and Combinatorial Inhibition of Myostatin and Activin a in the G610c Murine Model of Osteogenesis Imperfecta