RS60196B1 - Uređaj za ispravljanje kablova - Google Patents

Description

Opis

Pronalazak se odnosi na uređaj za ispravljanje kablova prema zahtevu 1. Dalje, pronalazak se odnosi i na postupak korišćenja takvog uređaja. Uređaj za ispravljanje može biti sastavni deo mašine za obradu kablova. Takve mašine za obradu kablova koriste se za skidanje izolacije sa električnih kablova. Prilikom skidanja izolacije sa kablova, kablovi se skraćuju i skida im se izolacija, a onda se krajevi kabla krimpuju. Mašine za obradu kablova mogu obuhvatati nadalje stanice za uvodnike, na kojima se na krajeve kabla sa kojih je skinuta izolacija pre krimpovanja stavljaju uvodnici.

Kablovi, kao na primer izolovane lak ž ice ili puni provodnici od bakra ili čelika, koji se obrađuju na mašini za obradu kablova, koji se obično čuvaju u buradi, rolnama ili kao svežnjevi, pa su iz tog razloga, kada se odmotaju, manje ili više savijeni ili zapetljani. Ispravljeni kablovi su važni kako bi se pouzdano mogli izvesti procesni koraci, predviđeni na mašini za obradu kablova, kao š to su skidanje izolacije, krimpovanje i u datom slučaju stavljanje kućišta utikača. Kako bi se kablovi što je više moguće ispravili, oni se pomoću pogona, kojim raspolaže mašina za obradu kablova, provlače kroz jedan ili više uređaja za ispravljanje, postavljenih na samom ulazu u mašinu.

Uređaj za ispravljanje, uporediv po tipu, objavljen je na primer u patentu EP 2399 856 A1. Taj uređaj za ispravljanje obuhvata gornji i donji red valjaka, koji se mogu pomerati jedan prema drugom kako bi se podesili parametri za ispravljanje. Kabl koji se treba ispraviti provlači se između valjaka obeju postavki valjaka. Razmak između valjaka može se podesiti ručno, vijkom za podešavanje ili okretnim tasterom. Uređaj za podešavanje obuhvata u tu svrhu skalu na kojoj su ispisane različite dimenzije kabla ili senzor koji meri međusobno odstojanje ploča sa valjcima. Pri ručnom podešavanju razmaka između valjaka sa pomoćnim sredstvima za podešavanje, isključivo je korisnik odgovoran za to da tačno podesi uređaj za ispravljanje, što je podložno greškama.

Prema patentu EP 2 399 856 A1 nudi se i alternativa da se podešavanje razmaka između valjaka vrši i potpuno automatski. U tu svrhu se predviđa na primer mehanizam dopremanja kojim se gornji red valjaka pomera prema donjem redu valjaka motornim pogonom. Ova varijanta je, međutim, u tehničkom pogledu zahtevna i iziskuje velike troškove.

Iz patenta CN 102601 274 A poznat je uređaj za ispravljanje kojim se ispravljaju kablovi pomoću valjaka iz gornjeg i iz donjeg reda valjaka, pri č emu kabl može naizmenično prolaziti između valjaka gornjeg reda valjaka i valjaka donjeg reda valjaka i pri čemu se svakom valjku može promeniti mesto vijkom za podešavanje i valjci se mogu pokrenuti jedni prema drugima. Uređaj za ispravljanje obuhvata po jedan digitalni prikaz za svaki valjak, koji pokazuje koliko i za koliko obrtaja je vijak zavrnut.

Zbog toga je zadatak ovog pronalaska da izbegne nedostatke poznatih pronalazaka, a naročito da obezbedi uređaj za ispravljanje, istog tipa koji je naveden na početku, pomoću koga je moguće jednostavno i efikasno podesiti parametre ispravljanja, a naročito razmak između valjaka u redovima valjaka. Potrebno je omogućiti uređaj za ispravljanje koji se može podesiti pouzdano i precizno, a da se pritom izbegnu veliki troškovi.

Ovaj zadatak se prema ovom pronalasku rešava uređajem za ispravljanje prema zahtevu 1. Uređaj za ispravljanje obuhvata prvi red valjaka sa više valjaka i drugi red valjaka sa više valjaka. Oba reda valjaka u ugrađenom stanju mogu da se postave na primer kao gornji red valjaka i donji red valjaka. Prvi red valjaka i drugi red valjaka postavljeni su jedan preko puta drugog, a kabl može proći u transportnom pravcu naizmenično između valjaka prvog reda valjaka i valjaka drugog reda valjaka, koji su postavljeni jedan iza drugog u odnosu na transportni pravac. Uređaj za ispravljanje obuhvata nadalje uređaj za podešavanje kojim se ručno podešava razmak između valjaka prvog i valjaka drugog reda valjaka, kao i uređaj za merenje kojim se beleži barem jedan parametar za ispravljanje. Pomenuti uređaj za merenje može naročito biti uređaj za merenje kojim se beleži razmak (kao prvi parametar za proces ispravljanja) između valjaka prvog i drugog reda valjaka. Poželjno je da se razmak između valjaka može meriti u delu valjaka na izlaznoj strani redova valjaka, koji se nalaze jedan preko puta drugog. Za određene svrhe primene, takođe je zamislivo da se, dodatno ili kao alternativa, meri razmak između valjaka na ulaznoj strani tj. između ulaznih valjaka i da se uzme u obzir prilikom ispravljanja. Uređaj za merenje je povezan ili se može povezati sa nekim upravljačkim uređajem. Uređaj za merenje može komunicirati na primer preko analognog ili digitalnog interfejsa sa upravljačkim uređajem koji može biti centralno mašinsko upravljanje u uređaju za obradu kablova.

Time š to uređaj za ispravljanje obuhvata uređaj za prikazivanje, koji je u idealnom slučaju povezan ili se može povezati takođe sa pomenutim upravljačkim uređajem, kojim se na primer vizuelno, akustično i/ili taktilno mogu prikazati odstupanja stvarne vrednosti parametra za ispravljanje, utvrđene uređajem za merenje, od ž eljene vrednosti parametra za ispravljanje, moguće je podesiti uređaj za ispravljanje jednostavno, povoljno i bez velikih utrošaka. Uređaj za prikazivanje olakšava korisniku precizno ručno podešavanje uređaja za ispravljanje u odnosu na kabl koji treba obraditi. Pogrešna podešavanja koja mogu rezultirati previše nekvalitetno uklonjenom izolacijom na krajevima kabla, na ovaj način mogu se praktično isključiti. Željena vrednost za, na primer, razmak između valjaka može se automatski izračunati na osnovu podataka o kablu koji treba obraditi. Za željenu vrednost razmaka između valjaka treba uzeti u obzir unapred poznat ili prethodno izmeren spoljašnji prečnik kabla. Željena vrednost se može sačuvati u upravljačkom uređaju kao matematička funkcija ili kao tabela.

Prema prvom načinu realizacije, uređaj za prikazivanje obuhvata barem jedan element za prikazivanje greške kojim se prikazuje previsoka stvarna vrednost u odnosu na željenu vrednost parametra za ispravljanje i/ili kojim se prikazuje suviše niska stvarna vrednost u odnosu na ž eljenu vrednost parametra za ispravljanje. Ova postavka omogućuje da se korisnik intuitivno rukovodi u pogledu tačnog podešavanja uređaja za ispravljanje. Ovakav uređaj za prikazivanje signalizira korisniku da li i kako se mora promeniti podešavanje uređaja za ispravljanje korišćenjem uređaja za podešavanje.

Element za prikazivanje greške može na primer da otpusti zvučni signal, č ija se jačina, visina tona i/ili frekvencija zvuka menja u zavisnosti od toga koliko je odstupanje između željene i stvarne vrednosti. Kada korisnik pri pogrešnom korišćenju uređaja za podešavanje pokrene na primer redove valjaka u pogrešnom pravcu, to tada može da prikaže akustični element za prikazivanje greške dužim zvukom. Zvuk se usporava kada se redovi valjaka pokrenu u tačnom pravcu. Poželjna je mogućnost da uređaj za prikazivanje obuhvata barem jedan optički element za prikazivanje greške koji može prikazati suviše visoku stvarnu vrednost i/ili suviše nisku stvarnu vrednost u odnosu na željenu vrednost parametra za ispravljanje. Optički element za prikazivanje greške može pritom da obuhvata neko svetleće sredstvo sa jednom ili više svetlećih dioda (LED).

Naročito je poželjno da je svetleće sredstvo za prikaz greške realizovano tako da se zacrveni po potrebi tj. pri aktivaciji kada je ispunjen naveden uslov (tj. kada je stvarna vrednost suviše visoka ili suviše niska). U tu svrhu mogu se upotrebiti na primer LED svetla. Takođe je zamislivo da se upotrebi jedno ili više LED svetla koja su postavljena iza zida, obasjanog crvenom bojom. Uređaj za prikazivanje bi, nadalje, mogao da se realizuje tako da se variranjem intenziteta svetlosti, treperećim svetlom i/ili promenom tona svetlosti korisniku intuitivno prikazuje u kom pravcu bi trebalo pomeriti redove valjaka kako bi se podesio razmak.

Uređaj za prikazivanje može, nadalje, obuhvatati optički element za prikazivanje dobrog stanja kojim se prikazuje da se stvarna vrednost poklapa sa željenom vrednošću tj. da se stvarna vrednost nalazi u granicama prethodno definisanog vrednosnog opsega blizu željene vrednosti parametra za ispravljanje. Čim se aktivira element za prikazivanje dobrog stanja, korisnik neposredno saznaje da je tačno podesio uređaj za uređaj za ispravljanje barem u pogledu parametra za ispravljanje koji treba podesiti, kao i da tada može završiti proces podešavanja.

Poželjno je da uređaj za prikazivanje obuhvata dva elementa za prikazivanje greške i jedan element za prikazivanje dobrog stanja, pri čemu element za prikazivanje dobrog stanja može biti postavljen na primer između elemenata za prikazivanje greške.

Ovakvom postavkom, korisniku se omogućava naročito jednostavno ručno podešavanje uređaja za ispravljanje.

Elementi za prikazivanje greške i element za prikazivanje dobrog stanja mogu se realizovati tako da pri aktivaciji zasvetle različitim bojama. Na primer, elementi za prikazivanje greške mogu da zasvetle crveno, a element za prikazivanje dobrog stanja zeleno. Kao alternativa ovim trima navedenim optičkim elementima za prikazivanje, uređaj za prikazivanje bi mogao da obuhvata jedan zajednički element za prikazivanje greške i dobrog stanja koji bi mogao da odašilje kako crveno, tako i zeleno svetlo. Kada korisnik u ovom slučaju uspešno izvrši podešavanje tada se element koji je prethodno svetleo crveno prebaci na zeleno.

Nadalje, uređaj za prikazivanje može da obuhvata i digitalni prikaz kojim se numerički predstavlja vrednost parametra za ispravljanje. Digitalni prikaz može na primer pokazati stvarnu vrednost, utvrđenu uređajem za merenje, na primer stvarnu vrednost razmaka između valjaka. Uređaj za prikazivanje bi mogao, takođe, da se realizuje tako da digitalni prikaz pokazuje željenu vrednost, određenu za kabl, dodatno ili u svakom slučaju alternativno.

Uređaj za merenje može da obuhvata potenciometrijski senzor pomaka (pozicije) kojim se beleži razmak između valjaka iz prve i druge postavke valjaka. Podrazumeva se da je moguće upotrebiti i druge senzore za beleženje razmaka između valjaka. Potenciometrijski senzor pomaka ima tu prednost š to je povoljan, a uprkos tome obezbeđuje pouzdane rezultate merenja.

Uređaj za merenje je povezan ili se može povezati sa memorijskom jedinicom kojom se snimaju, u cilju protokolisanja, stvarne vrednosti i/ili odstupanja stvarnih vrednosti od željene vrednosti samog parametra za ispravljanje. Protokolisanje odstupanja od idealnog stanja na početku proizvodnje služi tome da se obezbedi kvalitet.

Kada je uređaj za merenje povezan ili se može povezati sa upravljačkim uređajem, može biti od prednosti da se upravljački uređaj programira tako da se proizvodni pogon obustavlja dok se stvarna vrednost ne poklopi sa željenom vrednošću; drugim rečima sve dok se ne podesi taj ili više parametara za ispravljanje. Proizvodni pogon se odlikuje time š to se kabl, u cilju njegovog ispravljanja, provlači između valjaka prvog i drugog reda valjaka ne bi li dospeo do odgovarajuće stanice za obradu u mašini za obradu kablova.

Uređaj za podešavanje može da obuhvata okretni taster ili vijak za podešavanje kojim se ručno podešava razmak između valjaka prvog i drugog reda valjaka.

Uređaj za ispravljanje može nadalje da obuhvata uređaje za podešavanje ugla između linija valjaka, definisanih redovima valjaka. Ovaj ugao takođe se može meriti pomoću odgovarajućih senzora. Ugao predstavlja drugi ili naredni parametar za ispravljanje, koji opisani ili neki drugi uređaj za prikazivanje uzima u obzir ili koji se može prikazati.

Naredni aspekt ovog pronalaska odnosi se na postupak funkcionisanja prethodno navedenog uređaja za ispravljanje, naročito upotrebom prethodno opisanog uređaja za ispravljanje. Ovim postupkom se uređaj za ispravljanje može jednostavno podesiti i na taj način instalirati pre početka masovne proizvodnje kablova sa uklonjenom izolacijom u mašini za obradu kablova. U prvom radnom koraku, kabl, koji treba ispraviti, postavlja se u međuprostor između valjaka prvog reda valjaka i valjaka drugog reda valjaka, koji se nalazi preko puta prvog reda valjaka. Oba reda valjaka se zatim pokreću jedan prema drugom tako da naležu i tako da se kabl izlaže dejstvu valjaka redova valjaka u pogledu predstojećeg procesa ispravljanja. Do ručnog korišćenja uređaja za podešavanje dolazi u trenutku kada se vrši pokret međusobnog približavanja kako bi se valjci prvog reda valjaka i valjci drugog reda valjaka doveli u kontakt sa kablom. Zatim sledi utvrđivanje stvarne vrednosti barem jednog parametra za ispravljanje pomoću uređaja za merenje. Utvrđena stvarna vrednost upoređuje se u upravljačkoj jedinici sa željenom vrednošću za odgovarajući parametar ispravljanja. U slučaju da upoređivanje obeju vrednosti rezultira nedopuštenim odstupanjem između stvarne vrednosti i željene vrednosti, tada uređaj za prikazivanje stvara vizuelni, akustični i/ili taktilni signal o grešci i upućuje ga korisniku. Pokret međusobnog približavanja se nastavlja, a operacije merenja i upoređivanja se ponavljaju sve dok se ne izgubi signal o grešci na uređaju za prikazivanje i/ili dok uređaj za prikazivanje ne generiše signal o dobrom stanju koji pokazuje da se stvarna vrednost poklapa sa željenom vrednošću.

Ostale prednosti i pojedinačne karakteristike proizlaze iz opisa primera realizacije u nastavku, kao i crteža. Prikazane su:

Sl. 1 prikaz iz perspektive mašine za obradu kablova koja obuhvata uređaj za ispravljanje, prema ovom pronalasku, kojim se kablovi ispravljaju,

Sl. 2 pojednostavljeni prikaz uređaja za ispravljanje sa sl.1,

Sl. 3 prikaz iz perspektive uređaja za ispravljanje,

Sl. 4 prikaz otpozadi uređaja za ispravljanje sa sl.3,

Sl. 5a prikaz spreda uređaja za ispravljanje u otvorenom stanju,

Sl. 5b uređaj za ispravljanje sa sl.5a, ali u aktivnom stanju,

Sl. 6a uređaj za ispravljanje sa sl.5a, u prikazu poprečnog preseka (linija B-B preseka u skladu sa sl.5a) i

Sl. 6b poprečni presek uređaja za ispravljanje u aktivnom stanju (linija A-A preseka u skladu sa slikom 5b).

Sl. 1 prikazuje mašinu za obradu kablova, naznačenu brojem 10, kojom se uklanja izolacija sa kablova. Mašina 10 za obradu kablova realizovana je u datom slučaju kao okretna mašina i obuhvata okretnu jedinicu 13 sa hvatačem 14 kabla. U cilju dopremanja krajeva kabla stanicama za obradu (koje ovde nisu predstavljene), kao što su stanica za uvodnike i stanica za krimpovanje, okretna jedinica 13 se mora okrenuti oko vertikalne ose. Stanica za skraćivanje i skidanje izolacije (koja takođe nije predstavljena), postavljena je po pravilu na uzdužnoj osi mašine. Mašina 10 za obradu kablova obuhvata nadalje jedinicu za dopremanje sa sredstvom 12 za transport kablova, izrađenim u vidu trakastog transportera, koja prenosi kablove u transportnom pravcu, označenom strelicom x, duž uzdužne ose mašine sve do okretne jedinice 13. Pri dopremanju kabla, kabl 2 se provlači kroz uređaj za ispravljanje, označen brojem 1, u cilju ispravljanja kabla 2.

Mašinom 10 za obradu kablova mogu se obrađivati električni kablovi, na primer izolovane lak ž ice ili izolovani puni provodnici od bakra ili č elika. Kablovi koje treba obraditi čuvaju se u buradi (koja nije predstavljena ovde) u rolnama ili kao svežnjevi. Kablovi 2, dopremljeni iz buradi, rolni ili svežnjeva mašini 10 za obradu kablova, manje više su savijeni ili zapetljani. Zbog toga se kabl 2 mora najpre ispraviti, za šta služi već pomenuti uređaj 1 za ispravljanje. Ispred uređaja 1 za ispravljanje nalazi se uređaj 11 za detektovanje čvorova kojim se sprečava da neželjeni čvorovi na kablu dospeju u mašinu za obradu kablova. Kada se kabl 2 provuče između valjaka donjeg reda 3 valjaka i gornjeg reda 4 valjaka, valjci redova 3, 4 valjaka naizmenično mehanički deluju na njega i pritom ga savijaju, čime se kabl 2 ispravlja.

Pomoću uređaja 5 za podešavanje može se podesiti razmak između valjaka prvog reda 3 valjaka i valjaka drugog reda 4 valjaka. Tačno podešavanje uređaja 1 za ispravljanje je od suštinskog značaja za kvalitet kabla koji će se zatim obrađivati u mašini 10 za obradu kablova. Naročito je važno tačno podešavanje razmaka između valjaka gornjeg i donjeg reda valjaka. Pogrešna podešavanja mogu imati negativan uticaj na kvalitet ispravljanja i ispravljenu formu kabla. Netačno podešeni uređaji 1 za ispravljanje mogu rezultirati nepreciznim dužinama za skidanje izolacije ili imati negativan uticaj na kvalitet krimpovanog spoja.

Na sl. 2 prikazana je celokupna struktura uređaja 1 za ispravljanje, prema ovom pronalasku, za prethodno opisanu mašinu za obradu kablova. Uređaj 1 za ispravljanje obuhvata dva reda 3 i 4 valjaka. Pri okretanju okretnog tastera 19 na uređaju 5 za podešavanje, redovi 3 i 4 valjaka mogu se približiti jedni prema drugima ili udaljiti. Pravac kretanja koji se pruža vertikalno u odnosu na uzdužnu osu kabla 2 tj. uspravno u odnosu na transportni pravac x, označen je duplom strelicom. Ručnim korišćenjem uređaja 5 za podešavanje može se prema tome pregledno menjati razmak d između valjaka gornjeg i donjeg reda 3, 4 valjaka.

Razmak d beleži se uređajem 6 za merenje i može se numerički prikazati na uređaju 8 za prikazivanje. Egzemplarna vrednost „1.234 mm“ odgovara na ovom primeru realizacije utvrđenoj vrednosti č iste š irine između vođenih površina valjaka gornjeg i donjeg reda 3, 4 valjaka, kada je odgovarajući kabl ili u datom slučaju kruti š tift za kalibraciju uređaja pritegnut između valjaka paralelnih redova 3 i 4 valjaka. Dakle, ona otprilike odgovara prečniku kabla 2 sa sl. 2, pa prema tome iznosi otprilike 1.234 mm. Podrazumeva se da je moguće prikazati i druge vrednosti digitalnim prikazom 25. Kao što je prethodno pomenuto, uređaj 8 za prikazivanje može biti realizovan tako da se na digitalnom prikazu 25 pokazuje stvarna vrednost razmaka d između valjaka.

Uređaj 6 za merenje povezan je sa upravljačkim uređajem 7, na primer sa centralnim mašinskim upravljanjem u mašini za obradu kablova. U upravljačkom uređaju 7, stvarna vrednost razmaka d između valjaka, utvrđena uređajem 6 za merenje, upoređuje se sa željenom vrednošću razmaka između valjaka. Željena vrednost razmaka između valjaka može se automatski izračunati na osnovu poznatih podataka o kablu 2, koji se treba obraditi, na primer na osnovu spoljašnjeg prečnika kabla 2. Željena vrednost razmaka između valjaka može se takođe memorisati u upravljačkom uređaju 7 kao matematička funkcija ili tabela.

Razmak d između valjaka meri se u delu izlaznih valjaka 20.6 i 21.7 redova 3 i 4 valjaka, koji se nalaze jedan preko puta drugog. Takođe je zamislivo da se, kao alternativa ili dopuna, meri i razmak između valjaka. U tom slučaju razmak bi se merio između valjaka 20.1 i 21.1.

Odstupanja stvarne vrednosti od željene vrednosti razmaka d između valjaka mogu se vizuelno prikazati. Za tu potrebu, uređaj 8 za prikazivanje obuhvata dva elementa 22 i 23 za prikazivanje greške, kao i element 24 za prikazivanje dobrog stanja. Ukoliko je izmereni razmak d između valjaka suviše velik, tada zasvetli element 22 za prikazivanje greške, na kome je ispisano „too High“. Ukoliko je izmereni razmak d između valjaka suviše mali, tada zasvetli element 23 za prikazivanje greške, na kome je ispisano „too Low“. Oba elementa 22 i 23 za prikazivanje greške realizovana su kao svetleći elementi i obuhvataju po jednu svetleću diodu (skraćeno: „LED“), koja je crvena ili barem svetli crveno. Između oba elementa 22 i 23 za prikazivanje greške postavljen je element 24 za prikazivanje dobrog stanja. Element 24 za prikazivanje dobrog stanja je realizovan kao svetleći element i obuhvata zelenu ili belu svetleću diodu.

Ukoliko se stvarna vrednost poklopi sa željenom vrednošću razmaka d između valjaka, tada se aktivira svetleći element 24 za prikazivanje dobrog stanja i zasvetli zeleno ili belo. Poklapanje stvarne vrednosti i željene vrednosti odgovara stanju u kome je uređaj za ispravljanje tačno podešen. Pritom, treba voditi računa o tome da je poklapanje evidentno još onda kada se stvarna vrednost nalazi u granicama prethodno definisanog opsega željene vrednosti. Dakle, očigledno nije neophodno egzaktno poklapanje dveju singularnih vrednosti. Zahvaljujući ovom uređaju za prikazivanje, korisnik koji rukuje uređajem 6 za podešavanje može se rukovoditi intuitivno kada podešava parametre za ispravljanje. Zahvaljujući elementima 22 i 23 za prikazivanje greške, korisnik zna da li i u kom pravcu se moraju pomeriti redovi 3 i 4 valjaka okretanjem okretnog tastera 19 na uređaju 6 za podešavanje. Brojem 26 označena je memorijska jedinica kojom se protokolišu izmereni podaci.

Nadalje je, takođe, zamislivo da se numerički prikaz 25 realizuje tako da može prikazati različita stanja na primer različitim osvetljenjem ili upotrebom različitih boja. Na primer, digitalni prikaz 25 može da obuhvata LED-ove koji zavisno od podešenog stanja generišu osvetljenje pozadine. Nadalje bi mogao da se osvetli okvir oko polja 29 prikaza. Zavisno od stanja, dakle od toga da li je dostignuta suviše visoka ili suviše niska stvarna vrednost u poređenju sa željenom vrednošću razmaka između valjaka, digitalni prikaz 25 bi to mogao da prikaže okvirom polja 29 prikaza, osvetljenim crvenom bojom.

Uređaj 8 za prikazivanje mogao bi se dalje realizovati tako da osim vizuelnog prikaza i akustično prikaže odstupanja stvarnih vrednosti od ž eljene vrednosti, utvrđenih uređajem 6 za merenje. Takođe bi bilo zamislivo da se u predelu okretnog tastera na uređaju za podešavanje predvidi i generator vibracija. Vibriranjem okretnog tastera korisniku bi se mogla na primer skrenuti pažnja da okreće okretni taster u pogrešnom pravcu.

Detalji o građi za realizaciju uređaja 1 za ispravljanje mogu se preuzeti sa sl.3 i 4, kao i sa sl. 5a do 6b. Na ovom primeru realizacije, uređaj 1 za ispravljanje obuhvata š est valjaka donjeg reda 3 valjaka, postavljenih jedan iza drugog u odnosu na transportni pravac x. Valjci su označeni brojevima 20.1 do 20.6. Preko puta donjeg reda 3 valjaka nalazi se gornji red 4 valjaka koji obuhvata sedam valjaka. Prvi valjak, tj. najistureniji sa ulazne strane, označen je brojem 21.1, a poslednji valjak tj. najistureniji sa izlazne strane označen je brojem 21.7.

Ispred valjaka iz redova 3 i 4 valjaka, postavljen je valjak 28 za skretanje sa većim prečnikom, na kome se kabl 2 najviše savija. Odgovarajući valjci 20.1 do 20.6 tj.21.1 do 21.7 gornjeg i donjeg reda 3 i 4 valjaka smešteni su na pločama 17 i 18 za valjke tako da se mogu slobodno okretati. Ploče 17 i 18 za valjke nameštene su tako da se mogu pomerati jedna prema drugoj u vertikalnom pravcu odnosno uspravno u odnosu na uzdužnu osu x kabla. Na ovom primeru realizacije, gornja ploča 18 za valjke može se pomerati na gore ili dole okretanjem okretnog tastera 19. Kako bi kabl mogao jednostavno da uđe u uređaj 1 za ispravljanje, uređaj 1 za ispravljanje obuhvata brzozateznu polugu 31 sa ekscentrom 15. Gornja ploča 18 za valjke može se voditi do osnovnoj ploči 33 zahvaljujući vođenju uspravno u odnosu na transportni pravac x kabla 2. Ploča 18 za valjke prebacuje se u otvoreno stanje pomoću kompresione opruge 16 (sl. 4). Brzozatezna poluga 31, ekscentar 15 i gornja ploča 18 za valjke mogu se nekim vijkom za podešavanje ili okretnim tasterom 19 preko vretena 32 (vidi sl. 6a) jednostavno i precizno pomerati uspravno u odnosu na uzdužnu osu mašine tj. transportni pravac x, približavajući se od donje ploče 19 za valjke ili se udaljavajući od nje, i na taj način se može podesiti razmak d između valjaka. Linije valjaka 20.1 do 20.6, s jedne strane, i valjaka 21.1 do 21.7, s druge strane, predstavljene isprekidanom linijom, pružaju se, u skladu sa postavkom na sl. 3, više ili manje paralelno. Dokle god se uređaj 5 za ispravljanje aktivira samo okretnim tasterom 19, linije valjaka će ostati paralelne jedna sa drugom.

Budući da valjci sa ulazne strane na uređaju 1 za ispravljanje dostižu najveći efekat ispravljanja, paralelna usmerenost linija valjaka često nije poželjna za pogon. Kako bi se podesio ugao (kao drugi parametar u odnosu na razmak između valjaka kao prvi parametar) između linija valjaka, uređaj 1 za ispravljanje može biti opremljen pneumatskim cilindrom 9, kao što je opisano u patentu EP 2399 856 A1. Donja ploča 17 za valjke je postavljena tako da se može okretati oko marginalne ose 27. Osa 27 je u datom slučaju postavljena pored rotacione ose poslednjeg valjka 20.6 u donjem redu 3 valjaka. Takođe je zamislivo da se osa za obrtaje ploče 17 za valjke podudara sa rotacionom osom poslednjeg valjka 20.6. U tom slučaju ne bi se promenio razmak d između valjaka sa izlazne strane, ako donja ploča 17 za valjke vrši blage obrtaje.

Donja ploča 17 za valjke sa prvim redom 3 valjaka je pomenutim okretanjem oko ose 27, prema tome, postavljena koso u odnosu na gornju ploču 18 za valjke sa drugim redom 4 valjaka. Valjci pritom s ulazne strane vrše jači pritisak na kabl 2 koji se provlači kroz uređaj 1 za ispravljanje. Time uređaj 1 za ispravljanje deluje tako da efekat ispravljanja opada u transportnom pravcu x kabla 2 od prvih valjaka 20.1, 21.1 do poslednjih valjaka 20.6, 21.7. Pneumatskim cilindrom 9 može se upravljati preko ventila. Pritisak pneumatskog cilindra 9, a samim tim i sila koja sa ulazne strane deluje na kabl 2, može se podešavati regulatorom pritiska.

Posle razmaka d između valjaka, drugi parametar za ispravljanje je ugao između linija valjaka, definisanih valjcima iz redova 3, 4 valjaka. Ovaj ugao se može podesiti pomoću prethodno opisanog pneumatskog cilindra 9 ili nekog uređaja za podešavanje (koji nije predstavljen), kojim se u svakom slučaju ručno rukuje, za okretanje donje ploče 17 za valjke. Alternativno, ugaoni položaj između redova 3, 4 valjaka mogao bi da se podesi na fiksnu vrednost, koja obično iznosi između 0 ̊ i 5 ̊. Za fiksiranje ovog ugaonog položaja mogu se upotrebiti na primer vijci (koji nisu predstavljeni) koji se prilikom okretanja donje ploče za valjke mogu voditi po odgovarajućoj uzdužnoj rupi. I ugao se može beležiti uređajem za merenje, a uređaj za merenje može biti povezan sa upravljačkim uređajem 7 i uređajem za prikazivanje tako da se korisniku prikaže netačan ugaoni položaj. Na primer, korisnik može, nakon š to je u prvoj fazi ispravljanja podesio tačan razmak između valjaka, da podesi i ugao pomoću uređaja za podešavanje kojim se okreće donja ploča za valjke. Zahvaljujući odgovarajućem uređaju za prikazivanje, koji se može realizovati analogno prethodno opisanom uređaju za prikazivanje, zaduženom za razmak između valjaka, moguće je lako i bez većih troškova podesiti ugao. Tako se može izostaviti automatska realizacija prema patentu EP 2399 856 A1, koja postavlja relativno visoke kriterijume, te je zbog toga i skupa.

U prikazu otpozadi uređaja 1 za ispravljanje sa sl. 4 može se uočiti kutija 30 utikača. Kutija 30 utikača može biti na primer digitalni interfejs za upravljački uređaj (koji nije predstavljen). Uređaj 6 za merenje kojim se beleži razmak između valjaka gornjeg i donjeg reda valjaka komunicira preko ovog interfejsa sa upravljačkom jedinicom. Dalje, na sl.4 se može videti kompresiona opruga 16.

Sl. 5a i 6a prikazuju uređaj 1 za ispravljanje u otvorenom položaju. U ovom otvorenom položaju, valjci iz oba reda 3, 4 valjaka međusobno su udaljeni toliko da se stvori dovoljno veliki međuprostor kroz koji može da se provuče kabl. Nakon što se uvuče kabl, poželjno je da se redovi valjaka pomere jedan prema drugom u vertikalnom pravcu pomoću brze stezaljke koja obuhvata brzozateznu polugu 31. U zatvorenom položaju, valjci gornjeg i donjeg reda 3 i 4 valjaka, koji se paralelno pružaju, nalaze se pri samom kablu, tako da može da otpočne samo podešavanje uređaja 1 za ispravljanje. Dakle, korisnik može da okrene okretni taster 19 na uređaju 5 za podešavanje u smeru kretanja kazaljke na satu, čime se pokreće gornja ploča 18 za valjke sa gornjim redom 4 valjaka na dole prema donjem redu 3 valjaka.

Korisnik izvodi ovaj pokret međusobnog približavanja ručnim korišćenjem uređaja 5 za podešavanje, sve dok valjci 20.1.. 20.6 prvog reda 3 valjaka i valjci 21.1.. 21.7 drugog reda 4 valjaka ne ostvare kontakt sa kablom 2. Korisnik može pogledom da konstatuje približni kontakt. Zatim proverava uređaj 8 za prikazivanje. Ako element 22 za prikazivanje greške zasvetli crvenom bojom, tada su redovi 3 i 4 valjaka još uvek suviše udaljeni jedan od drugog. Drugim rečima, izmerena stvarna vrednost razmaka d između valjaka 20.1 .. 20.6 i valjaka 21.1 .. 21.7 iz prvog tj. drugog reda 3, 4 valjaka, suviše je visoka u odnosu na željenu vrednost razmaka d između valjaka. Pomoću uređaja 8 za prikazivanje, korisnik dobija dakle indirektno uputstvo da nastavi da okreće okretni taster 19 u istom pravcu. I to radi sve dok element 24 za prikazivanje dobrog stanja na uređaju 8 za prikazivanje ne zasvetli zelenom bojom. Generiše se signal o dobrom stanju koji pokazuje da se stvarna vrednost razmaka između valjaka poklapa sa odgovarajućom željenom vrednošću. Ako korisnik predugo okreće okretni taster 19, element 23 za prikazivanje greške zasvetleće crveno zbog premalog razmaka između valjaka.

Izmerena vrednost razmaka d između valjaka predstavljena je na digitalnom prikazu 25, tri LED-ova elemenata 22, 23 za prikazivanje greške i elementa 24 za prikazivanje dobrog stanja signaliziraju korisniku da li treba da zatvori ili otvori uređaj 1 za upravljanje, kako bi se postigla ž eljena vrednost razmaka između valjaka. Korisnik okreće okretni taster 19 sve dok pri dostizanju željene vrednosti ne zasvetli zeleni LED na elementu 24 za prikazivanje dobrog stanja. Nakon toga upravljačka jedinica 7, kojom se upravlja mašinom, daje odobrenje za početak produkcije kabla. Aktivno stanje, u kome je uređaj 1 za ispravljanje tačno podešen, prikazano je na sl.5b i 6b. Po potrebi je moguće da se, nakon š to se podesio razmak između valjaka, promeni i ugaoni položaj između redova 3, 4 valjaka na konvencionalan način uključivanjem tj. automatskim aktiviranjem pneumatskog cilindra 9. Ugaoni položaj između redova 3, 4 valjaka, mogao bi, takođe, i ručno da se menja, kod drugačije realizacije uređaja 1 za ispravljanje, i da se podesi na analogan način kao i kod razmaka između valjaka.

Claims (12)

Patentni zahtevi

1. Uređaj (1) za ispravljanje, kojim se ispravljaju kablovi (2), koji obuhvata:

- prvi red (3) valjaka i drugi red (4) valjaka, pri č emu se kabl (2) može provlačiti u transportnom pravcu (x) naizmenično između valjaka (20.1 ...

20.6) iz prvog reda (3) valjaka i valjaka (21.1 ... 21.7) iz drugog reda (4) valjaka,

- uređaj (5) za podešavanje kojim se ručno podešava razmak (d) između valjaka (20.1 ... 20.6; 21.1... 21.7) prvog i drugog reda (3, 4) valjaka, i - uređaj (6) za merenje kojim se beleži barem razmak (d) između valjaka (20.1 ... 20.6; 21.1... 21.7) prvog i drugog reda (3, 4) valjaka.

naznačen time, što uređaj (1) za ispravljanje obuhvata uređaj (8) za prikazivanje, kojim se vizuelno, akustično i/ili taktilno mogu prikazati odstupanja stvarne vrednosti, utvrđene uređajem (6) za merenje, od željene vrednosti razmaka (d) između valjaka.

2. Uređaj (1) za ispravljanje, prema zahtevu 1, naznačen time, š to uređaj (8) za prikazivanje obuhvata barem jedan element (22, 23) za prikazivanje greške kojim se prikazuje suviše visoka stvarna vrednost u odnosu na ž eljenu vrednost razmaka (d) između valjaka i/ili suviše niska stvarna vrednost u odnosu na željenu vrednost razmaka (d) između valjaka.

3. Uređaj (1) za ispravljanje, prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što uređaj (8) za prikazivanje obuhvata barem jedan optički element (22, 23) za prikazivanje greške, kojim se prikazuje suviše visoka stvarna vrednost i/ili suviše niska stvarna vrednost u odnosu na ž eljenu vrednost razmaka (d) između valjaka, pri č emu barem jedan optički element (22, 23) obuhvata svetleće sredstvo na bazi LED-a.

4. Uređaj (1) za ispravljanje, prema zahtevu 3, naznačen time, š to uređaj (8) za prikazivanje obuhvata optički element (24) za prikazivanje dobrog stanja kojim se prikazuje da se stvarna vrednost poklapa sa željenom vrednošću.

5. Uređaj (1) za ispravljanje, prema nekom od zahteva 1 do 4, naznačen time, š to uređaj (8) za prikazivanje obuhvata dva elementa (22, 23) za prikazivanje greške i jedan element (24) za prikazivanje dobrog stanja, pri č emu je poželjno da je element (24) za prikazivanje dobrog stanja postavljen između elemenata (22, 23) za prikazivanje greške.

6. Uređaj (1) za ispravljanje, prema zahtevu 5, naznačen time, što su elementi (22, 23) za prikazivanje greške i element (24) za prikazivanje dobrog stanja realizovani tako da mogu svetliti u različitim bojama.

7. Uređaj (1) za ispravljanje, prema nekom od zahteva 1 do 6, naznačen time, š to uređaj (8) za prikazivanje obuhvata digitalni prikaz (25) na kome je numerički predstavljen razmak (d).

8. Uređaj (1) za ispravljanje, prema nekom od zahteva 1 do 7, naznačen time, š to uređaj (6) za merenje kojim se beleži razmak (d) između valjaka (20.1 ... 20.6; 21.1 ... 21.7) prve i druge postavke (3, 4) valjaka, obuhvata potenciometrijski senzor pomaka.

9. Uređaj (1) za ispravljanje, prema nekom od zahteva 1 do 8, naznačen time, što je uređaj (8) za merenje povezan ili se može povezati sa memorijskom jedinicom (26) u kojoj se u cilju protokola beleže stvarne vrednosti i/ili odstupanja stvarnih vrednosti od željene vrednosti razmaka (d).

10. Uređaj (1) za ispravljanje, prema nekom od zahteva 1 do 9, naznačen time, što je uređaj (6) za merenje povezan ili se može povezati sa upravljačkim uređajem (7) i što je upravljački uređaj (7) programiran tako da je proizvodni pogon obustavljen u kome se u cilju ispravljanja kabla, kabl (2) provlači između valjaka (20.1... 20.6; 21.1 ... 21.7) prvog i drugog reda (3, 4) valjaka, dokle god se stvarna vrednost ne poklopi sa željenom vrednošću.

11. Uređaj (1) za ispravljanje, prema nekom od zahteva 1 do 10, naznačen time, što uređaj (5) za podešavanje, kojim se ručno podešava razmak (d) između valjaka (20.1 ... 20.6; 21.1 ... 21.7) prvog i drugog reda (3, 4) valjaka, obuhvata okretni taster ili vijak (19) za podešavanje.

12. Postupak korišćenja uređaja (1) za ispravljanje, prema nekom od zahteva 1 do 11, pri čemu se u koraku a) izvodi sledeće:

a) stavljanje kabla (1) u međuprostor između valjaka (20.1 .. 20.6) prvog reda (3) valjaka i valjaka (21.1 .. 21.7) drugog reda (4) valjaka, koji se nalazi preko puta prvog reda (3) valjaka.

naznačen time, što se nakon koraka a) izvode sledeći koraci:

b) izvođenje pokreta međusobnog približavanja ručnim korišćenjem uređaja (5) za podešavanje, kako bi se valjci (20.1 ...20.6) prvog reda (3) valjaka i valjci (21.1 ... 21.7) drugog reda (4) valjaka doveli u kontakt sa kablom (2);

c) utvrđivanje stvarne vrednosti barem za razmak (d) uređajem (6) za merenje,

d) upoređivanje stvarne vrednosti, utvrđene uređajem (6) za merenje, sa željenom vrednošću razmaka (d) u upravljačkom uređaju (7), e) u slučaju da upoređivanje iz koraka d) rezultira nedopuštenim odstupanjem, tada uređaj (8) za prikazivanje stvara vizuelni, akustični i/ili taktilni signal o grešci i upućuje ga korisniku,

f) pokret međusobnog približavanja se u skladu sa korakom b) nastavlja ručnim korišćenjem uređaja (5) za podešavanje i ponavljaju se koraci c) do e) sve dok se ne izgubi signal o grešci sa uređaja (8) za prikazivanje i/ili dok se uređaj (8) za prikazivanje ne generiše signal o dobrom stanju kojim se pokazuje da se stvarna vrednost poklapa sa željenom vrednošću.