RS57896B1 - Hrana za preživare koja povećava energiju metabolizma u proizvodnji mleka - Google Patents

Description

Opis

[0001] Predmetni pronalazak odnosi se na hranu za preživare koja ima relativno visok procenat ukupnih masti i koja sadrži unutar i na površini čestica sirovih materijala hrane smešu masnih kiselina bogatu zasićenim slobodnim masnim kiselinama. Pronalazak se takođe odnosi na postupak dobijanja pomenute hrane i na postupak za povećanje proizvodnje mleka muznih životinja i za povećanje koncentracije proteina i masti u mleku.

Stanje tehnike

[0002] Iako je tokom poslednjih decenija došlo do trostrukog povećanja proizvodnje kravljeg mleka, stepen iskorišćenja hrane nije poboljšan. Ista količina energetskog unosa po kilogramu mleka i dalje je potrebna kao i pre deset godina.

[0003] U dokumentu WO 2006/085774 je opisana hrana za preživare koja sadrži skrob i lipidne komplekse amiloze. Cilj je da se poboljša zdravlje životinje preko smanjenja brzine degradacije skroba u buragu. Ovaj pronalazak se takođe odnosi na postupak menjanja biodostupnosti skroba za enzim amilaze.

[0004] U ispitivanju koje su obavili Mosley S.A. et al. (J. Dairy Sci.90:987-993) TMR hrani za preživare su dodata tri nivoa masnih kiselina iz palminog ulja. Sadržaj proteina u mleku (procenat proteina) prilikom dodavanja palminog ulja nije porastao, nego je težio linearnom smanjenju (P<0,08), iako je u testiranim grupama povećan unos energije kravama kada su primale palmino ulje kao suplement.

[0005] U dokumentu WO2007/048369 je opisan suplement stočne hrane, koji se sastojao od najmanje jedne masnoće koja je čvrsta na sobnoj temperaturi, i najmanje jednog skroba. Ovaj suplement se dobija homogenizovanjem (na 120-170 bara) istopljene masnoće sa skrobnim materijalom na povišenim temperaturama, hlađenjem i sprašivanjem. Sadržaj masnoće u ovom prahu je vrlo visok.

[0006] U dokumentu US 4877621 je opisan jedan sastav za oblaganje biološki aktivne supstance i granula koje sadrže jezgro koje čini biološki aktivna supstanca obložena sa ovim sastavom, koja se koristi kao prehrambeni aditiv za preživare. Njena svrha je zaštita biološki aktivne supstance od degradacije u buragu. Ova obloga se nanosi tehnikom fluidizovanog sloja u organskim rastvaračima. Sastav ove obloge čine neki bazni amino kopolimer i neka hidrofobna supstanca, koja je poželjno stearinska kiselina. Stearinska kiselina čistoće iznad 90 % je posebno vredna, a pokazano je da stearinska kiselina tehničke čistoće, koja sadrži npr.47 % palmitinske kiseline, ne daje željene efekte.

[0007] U dokumentu EP 0479555 opisani su ekstrudirani komadići stočne hrane koji sadrže najmanje 20 mas.% skroba i najmanje 15 mas.% dodate masnoće. Ovi komadići povećavaju prinos mleka od krava, a istovremeno smanjuju i sadržaj masnoće ( u %) i sadržaj proteina ( u %) u mleku.

[0008] U dokumentu WO 2010/151620 su opisani ekstrudirani komadići hrane koji su u vakuumu obloženi sa velikom količinom dve različite masnoće: prvo jednom masnoćom sa niskom tačkom topljenja, i zatim sa jednom masnoćom sa visokom tačkom topljenja koja prekriva masnoću sa niskom tačkom topljenja.

[0009] U dokumentu WO 2010/108483 opisan je postupak za dobijanje stočne hrane pomoću ekstruzije masnoće, gde se zagrejana masnoća raspršuje i hladi tako da se formiraju čestice sa najmanje jednim aditivom ili komponentom, kao što je selen. Sadržaj masnoće u ovom proizvodu je visok, 30-99,5 % a aditiv ili komponenta je ugrađen u masnoću. Cilj je da se osetljivi aditivi ili komponente zaštite u buragu.

[0010] U dokumentu FR 2880518 je opisan suplement ishrane sa 5-70 % svarljivih šećera u biljnom ulju ili hidrogenoizovanim masnoćama. Cilj je da se kravama daje glukoza nasuprot ketozi.

[0011] Razvijeni su suplementi za masti, zaštićeni u buragu i stavljeni na tržište npr. pod trgovačkim imenima Lipitec Bovi HF i Energizer RP10.

[0012] U dokumentu US 5182126 opisan je suplement za stočnu hranu koji sadrži kao esencijalne konstituente soli zemnoalkalnih metala i C14-C22 masnih kiselina i komponentu glukogenog propionata. Pored toga,ovaj proizvod može da sadrži gliceride C14-C22 masnih kiselina.

[0013] U dokumentu WO 2007/149818 je opisan suplement u kompaktnom zrnastom obliku, koji zaobilazi burag, i koji sadrži jezgro od soli zemnoalkalnog metala i masne kiseline i aminokiseline. Na površinu centralnog jezgra ovih zrnaca, dodati su obloga tečne masne kiseline i bazni neorganski reagens, kao što je kalcijum hidroksid. Oni čine reaktivnu matricu, koja se transformiše in situ u unutrašnju mrežu polivalentnih soli masnih kiselina.

[0014] U dokumentu WO 2011/014069 je opisana formulacija za muzne životinje, koja je zasnovana na konvencionalnom krmnom bilju koja sadrži prirodnu masnoću zaštićenu u buragu i koja sadrži omega-3 masne kiseline.

[0015] U dokumentu US 2012/0093974 je opisan sastav hrane za preživare koja ima granulirano jezgro koje sadrži najmanje jednu aktivnu supstancu i najmanje jedan sloj materijala za oblaganje sa kojim je obloženo jezgro. Ovaj materijal za oblaganje sadrži jednu ili više linearnih zasićenih alifatičnih monokarbonskih kiselina. Aktivna supstanca može da bude na primer aminokiselina, vitamin ili hormon.

Efekti pronalaska

[0016] Stočna hrana prema pronalasku poboljšava energetsku efikasnost u proizvodnji mleka preživara. Kada korišćenje energije postaje efikasnije, proizvodnja mleka se povećava i koncentracije proteina i masti u mleku rastu. Naročito, stočna hrana povećava sintezu masti u mlečnim žlezdama time što dovodi komponente mlečne masti do ćelije zbog čega sinteza koja koristi energiju u mlečnoj žlezdi nije neophodna. Tako se glukoza može efikasnije koristiti za proizvodnju laktoze, nakon čega se proizvodnja mleka povećava. Sadržaj mlečnih proteina raste pošto nema potrebe za proizvodnjom glukoze iz aminokiselina. Preživar (npr. krava) zbog toga ne gubi težinu na početku sezone laktacije. Prema tome, problem sa niskom plodnošću se takođe smanjuje.

[0017] Formiranje mleka u mlečnoj žlezdi je složeni enzimski proces koji regulišu hormoni, koji zahteva puno ATP energije na nivou ćelije, kao i odgovarajuće početne materije i enzime. Glavne komponente mleka, t.j. laktoza, protein i mast, se sintetišu u ćelijama vimena. Dostupnost glukoze u mlečnoj žlezdi se smatra glavnim ograničavajućim faktorom u proizvodnji mleka, pored dostupnosti nekih aminokiselina. Poznata je uloga acetata kao početnog materijala de novo sinteze mlečne masti. Takođe je poznato da je acetat važan kao izvor energije. Važnost acetata kod preživara sada je prepoznata kao čak i veća nego što se ranije verovalo. On ima jedinstvenu ulogu u metabolizmu energije kao deo formiranja ATP-a u sintezi svih mlečnih komponenti.

(1) Ishrana krava

[0018] Zbog buraga, vlakna koja su nesvarljiva za nepreživare, t.j. kabasta stočna hrana, može da se koristi za ishranu krava. Tipična kabasta stočna hrana uključuje seno, travnu silažu, silažu kukuruza, slamu i ispašu, kao i razne silaže sa celim zrnom/leguminozama.

[0019] U efikasnoj proizvodnji mleka, preživarima se dodatno sa kabastom stočnom hranom daje i koncentrovana hrana koja sadrži energiju (t.j. ugljene hidrate i masti) i proteinske komponente, poželjno takođe i minerale, mikronutrijente i vitamine. U tipičnoj finskoj ishrani preživara, koncentrovana stočna hrana sadrži uglavnom zrnastu hranu (ovas, ječam, pšenica) i zdrobljene uljarice ili brašno (uljana repica). U drugim delovima sveta takođe se koristi i kukuruz u zrnu, i soja je češća kao proteinska hrana (izvor proteina) od uljane repice. Takođe se koristi veliki broj različitih nusproizvoda iz prehrambene industrije.

[0020] Uopšteno, upotreba masti je relativno mala jer količina dodate masti retko premašuje 3 % ishrane. U ishranu se dodaju određene količine biljnih ulja, kalcijumove soli masnih kiselina i smeše uglavnom zasićenih masnih kiselina (stearinska i palmitinska). Poželjan jodni broj je preko 10 (npr.10-20), pošto su masti koje imaju niski jodni broj tipično loše svarljive. Većina dodatih masti ima mnogo veći jodni broj.

[0021] Na početku sezone laktacije kada krava gubi težinu, mogu da se daju sredstva za povećanje glukoze u krvi (t.j. prekursori glukoze), kao što su propilen glikol, glicerol, natrijum propionat i kombinacije bilo kog od njih.

(2) Uticaj buraga na hranljive materije u stočnoj hrani

[0022] Mikrobi u buragu fermentacijom prevode ugljene hidrate iz stočne hrane u sirćetnu kiselinu, buternu kiselinu i propionsku kiselinu, a propionska kiselina je najvažniji prekursor glukoze. Ove kiseline se apsorbuju kroz zid buraga i transportuju do jetre u kojoj se pretvaraju u korisne hranljive materije. Acetat se troši u jetri za proizvodnju energije. On se takođe u jetri može pretvoriti u duže masne kiseline. Ove masne kiseline mogu npr. da imaju ulogu kao prekursori masti. Deo acetata se prenosi cirkulacijom krvi do mlečne žlezde, gde se može koristiti za sintezu ≤C16 masnih kiselina. Buterna kiselina takođe može da se koristi kao prekursor mlečne masti.

[0023] Deo proteina iz stočne hrane se degradira pomoću mikroba u buragu do amonijaka, deo njih se apsorbuje kroz zid buraga i u jetri se pretvara u ureu. Drugi deo proteina se pomoću mikroba pretvara u mikrobne proteine, koji se zatim apsorbuju kao aminokiseline iz tankog creva. Još jedan deo proteina iz stočne hrane se prenosi direktno u tanko crevo i apsorbuje se kao aminokiseline, kao što su zaštićene aminokiseline. U nekim prilikama, visoki unos proteina iz hrane može dovesti do povećane koncentracije uree, a time se nužno ne povećava sadržaj mlečnih proteina u mleku.

[0024] Mast iz stočne hrane je modifikovana u buragu i zbog toga profil mlečne masti nije isti kao profil masti iz hrane. Sve masnoće koje nisu potpuno inertne u buragu smanjuju unos hrane i svarljivost hranljivih materija u buragu. Na sastav mleka i kvalitet masti može da utiče ishrana krava. Ishrana uljima (npr. biljna ulja) ima negativne efekte i na funkciju buraga i na nastajanje mleka. Koncentracija mlečnih proteina je smanjena, koncentracija masti se smanjuje, srazmera trans masnih kiselina se povećava a osobine masti tokom industrijske obrade mleka su oslabljene. Tipična mlečna mast sadrži više od70 % zasićenih masnih kiselina. Gotovo jedna trećina mlečnih masti je palmitinska kiselina.

[0025] Štetan efekat od ishrane uljima i mastima može da se smanji sprečavanjem hidrolize triglicerida. Hidroliza masti može da se smanji na primer zaštitom masti sa kazeinom tretiranim formaldehidom. Druga alternativa je stvaranje nerastvornih kalcijumovih soli masnih kiselina pri čemu se može izbeći hidrogenizacija u buragu. Međutim, nedostaci soli masnih kiselina ograničavaju njihovu upotrebljivost u hrani. Opor ukus soli dovodi do smanjenog unosa hrane. Soli takođe mogu da ometaju proces peletizacije hrane.

[0026] Hranljive materije dobijene iz hrane se metabolišu na više načina pre nego što se formiraju komponente mleka. Zasićene i nezasićene masne kiseline iz hrane koje se transportuju do tankog creva, apsorbuju se kao micele i pretvaraju se u zidu tankog creva u trigliceride, fosfolipide i lipoproteine. Ovi se prenose limfom pored jetre u krvotok za potrebe npr. mišića i mlečnih žlezda. Na taj način dugačke masne kiseline unete ishranom ne mogu izazvati masnu jetru. Masna jetra nastaje kada krava gubi težinu što se javlja kada se metabolišu velike količine zasićenih masnih kiselina iz mišića u jetru.

(3) Energija ćelije se formira u mitohondrijama

[0027] Mitohondrije proizvode energiju, adenozin trifosfat (ATP), za porebe celokupnog sistema ćelijskog metabolizma. Ćelije, takođe i ćelije mlečnih žlezda, sadrže desetine mitohondrija. Posebno mlečna žlezda i srčani mišić trebaju velike količine energije. Naučnici koju proučavaju ćelije su otkrili da određeni hranljivi elementi mogu poboljšati funkciju mitohondrija.

[0028] ATP je energetski oblik koji ćelija koristi za razne potrebe. Intermedijarni proizvod u sintezi ATP-a se naziva aktivna sirćetna kiselina (acetil-CoA). Ključna mera u potrošnji energije je acetil-CoA.

[0029] Acetil-CoA se dobija od ugljenih hidrata i masti i, u slučaju nedostatka energije, takođe iz ugljeničnih lanaca proteina koji naravno nije ekonomičan. Acetil-CoA se dobija od ugljenih hidrata putem piruvinske kiseline što je važno za nepreživare ali manje značajno kod preživara. Glavni izvor acetil-CoA kod preživara, pored sirćetne kiseline nastale u buragu, je β-oksidacija masnih kiselina. Preživari ne koriste mnogo glukoze za proizvodnju acetil-CoA. Za tu svrhu se koristi acetat. Acetat se delimično dobija od β-oksidacije masnih kiselina gde palmitinska kiselina ima značajnu ulogu.

[0030] Sada je primećeno da je palmitinska kiselina iz hrane iznenađujuće pogodna za dobijanje sirćetne kiseline i dalje acetil-CoA. Kada su prisutni odgovarajući enzimi i hranljivi elementi koji poboljšavaju funkcionisanje mitohondrija, dostupnost energije iz mitohondrija je fleksibilna i sledi potraživanje. Na neki način, palmitinska kiselina je dobar energetski predoblik odakle se energija "lako" može uzeti za upotrebu.

(4) Uloga palmitinske kiseline u energetskom lancu

[0031] Palmitinska kiselina je važan izvor energije. Ona je takođe potrebna i za nekoliko ćelijskih funkcija i u funkcionalnim molekulima za nekoliko različitih zadataka. Enzimi mogu da sintetizuju palmitinsku kiselinu npr. u jetri i u mlečnoj žlezdi. Različita tkiva dobijaju energiju putem β-oksidacije palmitinske kiseline.

[0032] Ako se osam acetil-CoA nastalih iz palmitinske kiseline koristi za potpunu oksidaciju u ciklusu limunske kiseline, čak 129 ATP molekula se dobija iz jednog molekula palmitinske kiseline. Kada mitohondrija funkcioniše efikasno, može se dobiti puno energije iz palmitinske kiseline kad god je to potrebno.

(5) Potreba za energijom za porizvodnju komponenti mleka

[0033] Laktoza (disaharid glukoze i galaktoze) je najvažniji faktor koji utiče na osmotski pritisak mleka, a samim tim i sinteza laktoze takođe reguliše količinu izlučenog mleka. 80-85 % ugljenika mlečne laktoze dobija se iz glukoze. Deo ugljenika galaktoze može da se dobije iz acetata. Laktoza se sintetizuje u Goldži aparatu u ćelijama mlečnih žlezda i ovaj proces zahteva tri molekula ATP-a za nastajanje jednog molekula laktoze. Zbog toga dovoljno snabdevanje acetatom može sačuvati glukozu za proizvodnju laktoze.

[0034] Aminokiseline koje su potrebne za sintezu mlečnih proteina delimično se dobijaju iz krvotoka. Neesencijalne aminokiseline mogu da se sintetišu u mlečnoj žlezdi korišćenjem ugljeničnog C2 lanca acetata, ali i za ovaj proces potrebna je energija ATP-a. U ovoj sintezi proteina potrebno je približno 30 mmol ATP/1 g proteina.

[0035] Energija koja je potrebna za sintezu mlečnih masti varira u zavisnosti od toga kako se formira mlečna mast. Deo masnih kiselina se dobija u de novo sintezi u mlečnoj žlezdi, deo se dobija preko digestivnog trakta iz hrane ili nakon koverzije u buragu ili u jetri. Dalje, esterifikacija masnih kiselina zahteva 10.5 mmol ATP-a po 1 g masti.

[0036] Kada se masne kiseline sintetišu u vimenu (t.j. de novo sinteza), potrebno je 27 mmol ATP-a po gramu masti. Dakle, što se više komponenti mlečnih masti dobija kao masne kiseline iz krvotoka, više energije se čuva za druge svrhe. Masne kiseline kratkih i srednjih lanaca se dobijaju samo putem de novo sinteze, a dugi (C18 i duži) se dobijaju samo iz krvotoka. Od mlečnih masnih kiselina samo palmitinska kiselina može da se dobije na oba načina. U pogledu štednje energije, sada se shvata da bi bilo poželjno da se dobije više palmitinske kiseline direktno iz krvotoka.

(6) Sastav mlečne masti

[0037] Sastav mlečne masti obično se značajno razlikuje od sastava masti iz hrane. Hidroliza u buragu kao i hidrogenizacija delimično utiču na ovu promenu. Takođe, sinteza de novo iz acetata se odvija u mlečnoj žlezdi i utiče na sastav mlečne masti.

[0038] U jetri se sintetišu uglavnom duže masne kiseline, kao i palmitinska kiselina. Sa druge strane, u vimenu se sintetišu uglavnom masne kiseline kratkog lanca, ali takođe i palmitinska kiselina. Visoka koncentracija ≥ C18 u ishrani može da smanji sintezu masnih kiselina.

[0039] Sada je iznenađujuće otkriveno da je određenom vrstom hrane moguće energetski efikasnije povećati srazmeru mlečne masti izvedene iz stočne hrane, pri čemu se u mlečnoj žlezdi čuva energija za sintezu proteina i laktoze, a samim tim je povećana proizvodnja mleka. Najzastupljenija masna kiselina u mleku je palmitinska kiselina koja se može dobiti i iz krvotoka i preko sinteze de novo. Korišćenjem hrane prema pronalasku moguće je preneti palmitinsku kiselinu iz hrane preko digestivnog trakta u krvotok.

Detaljan opis pronalaska

[0040] Predmetni pronalazak se odnosi na sastav hrane za preživare prema priloženim patentnim zahtevima, koja pored uobičajenih sirovina za hranu sadrži smešu masnih kiselina unutar i na površini čestica sirovina za hranu, gde je sadržaj zasićenih slobodnih masnih kiselina najmanje 90 %, a ukupna količina smeše masnih kiselina u stočnoj hrani je veća od 10 % po masi.

[0041] Pronalazak se takođe odnosi na postupak za pripremanje pomenute hrane, na postupak za povećanje proizvodnje mleka od muznih životinja i za povećanje proteina i masti u mleku, svi postupci su prema priloženim patentnim zahtevima. Uobičajene sirovine za ishranu uključuju uobičajene proteine, ugljene hidrate i/ili masti koje sadrže materije koje se koriste u ishrani. Navedene proteine, ugljene hidrate i/ili masti sadrže sirovine koje obuhvataju na primer zrnevlje, grašak, pasulj, melasu i zdrobljene uljarice ili obroke. Pored proteina, ugljenih hidrata i masti koje sadrže sirovine, stočna hrana prema pronalasku može da sadrži i druge sirovine, kao što su minerali, aditivi i/ili pomoćna sredstva. Aditivi uključuju npr. mikronutrijente i vitamine. Primeri pomoćnih sredstava uključuju sredstva za peletiranje, kao što su lignin sulfati i/ili koloidna glina. Poželjno se koristi smeša najmanje dva proteina, ugljenih hidrata i/ili masti koje se nalaze u sirovinama. Sadržaj proteina u smeši je poželjno 0,1-55mas. %, još poželjnije 5-45 mas.%, najpoželjnije 8-40 mas.%. Sadržaj proteina može da se meri npr. upotrebom analitičke metode Kjeldahl N (azot). Sadržaj skroba u smeši je poželjno 0,1-50 mas.%, poželjnije 5-40 mas.%, poželjnije 5-35 mas.% i najpoželjnije 5-20 mas.%. Sadržaj skroba može da se meri npr. pomoću metode AACCI 76-13.01.

[0042] U ovom pronalasku, preživari ili preživarske životinje uključuju muzne životinje kao što su npr. stoka, koze i ovce. Muzne krave su poželjne.

[0043] U poželjnom izvođenju, sadržaj zasićenih slobodnih masnih kiselina u smeši masnih kiselina je najmanje 95%, poželjno najmanje 97%, poželjnije najmanje 98 %, i još poželjnije 99%, i najpoželjnije 100%. Poželjna masna kiselina je palmitinska kiselina. Prema pronalasku, smeša masnih kiselina se sastoji u suštini od slobodne palmitinske kiseline (t.j. ona je u suštini čista). Kada se smeša masne kiseline sastoji u suštini od palmitinske kiseline, to znači da navedena smeša sadrži najmanje 90%, 95%, 98%, ili najmanje 99% palmitinske kiseline.

[0044] Stočna hrana prema pronalasku poželjno ne sadrži visoku količinu soli masnih kiselina, kao što je kalcijumova so, zbog njihovog negativnog uticaja na proizvodnju mleka. Poželjno je da ima najviše 1 %, poželjnije najviše 0,5%, još poželjnije najviše 0,1%, čak i poželjnije najviše 0,02% po masi soli masnih kiselina u hrani i najpoželjnije da u hrani nema prisutnih masnih kiselina kao soli.

[0045] Stočna hrana prema pronalasku poželjno ne sadrži visoku količinu triglicerida. Poželjno je da ima najviše 7 %, poželjnije najviše 5 %, još poželjnije najviše 3 %, čak i poželjnije najviše 1 % triglicerida po masi u hrani.

[0046] Mešavina masnih kiselina poželjno ima jodni broj od najviše 4, poželjnije najviše 2, još poželjnije najviše 1,5 a najpoželjnije ≤ 1. Tačka topljenja smeše masnih kiselina je najmanje 60°C, poželjno najmanje 62°C, a najpoželjnije oko 63°C.

[0047] Ukupna količina smeše masnih kiselina u stočnoj hrani prirodno zavisi od vrste hrane ali je iznad 10 % po masi, kao što je najmanje 10,1 %, 10,5 % ili 11,0 %, i može varirati između iznad 10 % i ispod 50 % po masi. Ova količina je poželjno najmanje 11 %, poželjnije najmanje 12 % a najpoželjnije najmanje 15 %, i poželjno najviše 35 %, poželjnije najviše 30 %, a najpoželjnije najviše 25 % po masi. Ako je hrana energetski koncentrat, poželjna ukupna količina smeše masnih kiselina je 15-25 %, poželjno oko 20 % po masi. Poželjna količina smeše masnih kiselina u hrani mineralnog koncentrata je 25-35 %, poželjno oko 30 % po masi. Poželjna ukupna količina smeše masnih kiselina u aminokiselinski koncentrovanoj hrani je preko 10 % ali najviše 20% ili ispod 20 %, na primer 11-19% ili oko 15 %. U proteinskoj koncentrovanoj hrani poželjna ukupna količina smeše masnih kiselina je 10,5-20% po masi.

[0048] Stočna hrana prema pronalasku poželjno ne sadrži druge zasićene slobodne masne kiseline osim onih koje su izvedene iz dodate smeše masnih kiselina ili ih sadrži najviše 5%, poželjno najviše 1%, poželjnije najviše 0,5%, još poželjnije najviše 0,1% po masi hrane. Srazmera palmitinske kiseline od slobodnih zasićenih masnih kiselina u hrani prema pronalasku je poželjno najmanje 90%, poželjno najmanje 95%, poželjnije 97%, još poželjnije 98 %, a najpoželjnije najmanje 99%.

[0049] Stočna hrana prema pronalasku proizvodi glukozu, palmitinsku kiselinu i aminokiseline u metabolički sistem krave. Poželjno, hrana takođe poboljšava funkcionisanje mitohondrija. Hrana prema pronalasku takođe poboljšava stepen iskorišćenja energije u procesu proizvodnje mleka kod preživara. Kada se poboljšava upotreba energije, proizvodnja mleka t.j. prinos mleka raste i koncentracija masti u mleku raste. Naročito hrana povećava sintezu masti u mlečnoj žlezdi tako što dovodi glavnu komponentu mlečne masti za korišćenje u ćelijama i tako nema potrebe za njenom sintezom i time se štedi energija. Tako se ograničavajuća glukoza može efikasnije koristiti u proizvodnji laktoze pri čemu se proizvodnja mleka povećava. Poželjno, povećava se koncentracija mlečnih proteina. Sadržaj mlečnog proteina se povećava kada nema potrebe za proizvodnjom glukoze iz aminokiselina koje se takođe dobijaju direktno iz hrane. Kada nema potrebe da krava gubi težinu na početku sezone laktacije, smanjuju se problemi sa plodnošću.

[0050] Sada je otkriveno da kada životinje, pored acetata formiranog u buragu, dobijaju energiju ATP-a takođe putem acetata oksidovanog iz palmitinske kiseline, poželjno glukoze iz glukogene hrane i aminokiselina iz proteinske hrane, i količina mleka i njegov sadržaj proteina i masti može se povećati. Za svrhe pronalaska neophodno je da se palmitinska kiselina dobije iz takvog izvora masti i na takav način da ne poremeti burag, pogoršava svarljivost kabaste stočne hrane i smanjuje jedenje (unos hrane). Ovo se po prvi put postiže hranom prema predmetnom pronalasku.

[0051] Stočna hrana prema pronalasku poželjno sadrži najmanje jedan emulgator. Poželjni su emulgatori koji imaju efekte i emulgovanja i peletiranja. Poželjno, emulgatori su izabrani iz grupe koju čine nejonski emulgatori. HLB vrednost emulgatora je poželjno najmanje 5, poželjnije najmanje 7. Poželjno je da je najviše 14. Emulgatori na bazi ricinusovog ulja mogu da se navedu kao primeri poželjnih emulgatora. Količina emulgatora koja se koristi u hrani prema pronalasku je 0,01-2 %, poželjno 0,02-1 %, poželjnije 0,02-0,5%, još poželjnije 0,05-0,06 % po masi hrane. Količina emulgatora po masi smeše masnih kiselina je 0,2-2,0 %, poželjno 0,5-1,5 %,najpoželjnije 0,8-1,2 %.

[0052] Sada se shvata da hrana prema pronalasku, koja sadrži smešu masnih kiselina sa najmanje 90% palmitinske kiseline i pogodan emulgator obrađen na pogodan način prema pronalasku poboljšava prinos mleka, povećava sadržaj mlečne masti (% po masi) i takođe poželjno sadržaj mlečnih proteina (% po masi).

[0053] Poželjno, ova hrana dalje sadrži jedan ili više izabranih iz grupe glukogenskog prekursora (kao što je na primer propilen glikol, glicerol, soli propionata, i njihove kombinacije), aminokiseline (kao na primer izabrane iz grupe koju čine esencijalne aminokiseline metionin, lizin i histidin) i/ili komponente koje povećavaju funkciju mitohondrija (kao što su na primer komponente odabrane iz grupe koja se sastoji od karnitina, biotina, drugih B vitamina i omega-3masnih kiselina), poželjnije izabranih od glukogenskog prekursora i/ili komponenti koje povećavaju funkciju mitohondrija, a najpoželjnije glukogenski prekursor.

[0054] Iznenađujuće veliko povećanje proizvodnje mleka dobijeno je naročito kada su krave uzimale hranu prema pronalasku koja sadrži kombinaciju palmitinske kiseline, emulgator, glukogenski prekursor, aminokiseline i određene komponente koje intenziviraju funkcionisanje na nivou ćelija (t.j. komponente za poboljšanje funkcionisanja mitohondrija). "Tačno" dodavanje palmitinske kiseline u hranu zajedno sa pogodnim komponentama hrane poboljšalo je energetsku efikasnost ishrane preživara i korišćenja hrane. Poželjna hrana prema predmetnom pronalasku sadrži palmitinsku kiselinu koja je potpuno inertna u buragu i čija je upotreba u metaboličkom sistemu krava izvršena ili iznenađujuće poboljšana postupkom pripreme i odgovarajućim komponentama hrane. Shodno tome, u poželjnom izvođenju, hrana prema pronalasku sadrži glukogenski prekursor(e). Glukogenski prekursor(i) su poželjno izabrani iz grupe koju čine propilen glikol, glicerol, soli propionata, i njihove kombinacije. Količina glukogenskog prekursora u hrani prema pronalasku je 1-20%, poželjno 5-15% po masi hrane.

[0055] Dodatno, hrana prema pronalasku može takođe da sadrži dodate aminokiseline. Dodate aminokiseline su poželjno izabrane iz grupe koju čine esencijalne aminokiseline metionin, lizin i histidin. Količina svake od dodatih aminokiselina u hrani prema pronalasku je 0,1-2%, poželjno 0,5-1 % po masi hrane.

[0056] U daljem izvođenju, hrana prema pronalasku sadrži dodate komponente koje poboljšavaju funkciju mitohondrija. Poželjno je da takve komponente za poboljšanje funkcije mitohondrija budu izabrane iz grupe koja se sastoji od karnitina, biotina, drugih B vitamina, omega-3-masnih kiselina, ubihinona i njihovih kombinacija. Količina komponenti za poboljšanje funkcije mitohondrija je 0,5-5%, poželjno 1-3% po masi hrane.

[0057] Stočna hrana prema pronalasku je kombinovana hrana (industrijski proizvedena mešovita hrana) namenjena za ishranu muznih životinja. Kao primeri mogu da se spomenu kompletne hrane (kombinovana hrana koja sadrži sve glavne hranljive materije sem hranljivih materija dobijenih iz kabaste stočne htrane) i koncentrovane hrane, kao što je proteinska koncentrovana hrana, mineralna koncentrovana hrana, energetska koncentrovana hrana i aminokiselinski koncentrovana hrana, među kojima su poželjni energetska koncentrovana hrana, aminokiselinska koncentrovana hrana i mineralna koncentrovana hrana. Pod " koncentrovanom hranom" se podrazumeva kombinovana hrana koja ima visoku koncentraciju određenih supstanci. Koncentrovanu hranu treba korisititi u kombinaciji sa drugom hranom (npr. zrnevlje). Koncentrovana hrana prema pronalasku, međutim poželjno uključuje više hranljivih materija od uobičajenih suplemenata.

[0058] Poželjno, kompletna hrana prema pronalasku sadrži 15 - 50 mas.%, poželjnije mas.16 - 40 mas.%, najpoželjnije mas. 17 - 35 mas.% proteina i/ili aminokiselina i/ili peptida. Ova količina obuhvata uglavnom proteine, ali takođe mogu biti uključeni peptidi i male količine slobodnih aminokiselina hrane. Sadržaj aminokiselina i/ili proteina i/ili peptida se može meriti npr. pomoću analitičke metode Kjeldahl N (azot). Tipična hrana kao aminokiselinski koncentrat ili hrana kao proteinski koncentrat prema pronalasku sadrži 20 - 40 mas.%, poželjno 24-35 mas.% aminokiselina i/ili proteina. Tipičan mineralni koncentrat prema pronalasku sadržimanje od 25 mas.%, poželjno manje od 20 mas.% aminokiselina i/ili proteina. Tipičan energetski koncentrat prema pronalasku sadrži 5 - 50 mas.%, poželjno 8 - 40 mas.% aminokiselina i/ili proteina.

[0059] Poželjno je da kompletna hrana prema pronalasku sadrži 4-50 mas.%, poželjnije 6-45 mas.%, poželjnije 8-40 mas.% a najpoželjnije 12-35 mas.% skroba. Sadržaj skroba se može meriti npr. pomoću metode AACCI 76-13.01. Tipična hrana kao aminokiselinski koncentrat ili proteinski koncentrat prema pronalasku sadrži poželjno 1-30 mas.%, poželjno 5-20 mas.% skroba. Tipična hrana kao mineralni koncentrat prema pronalasku sadrži manje od 20 mas.%, poželjno manje od 15 mas.% skroba. Tipična hrana kao energetski koncentrat prema pronalasku sadrži 5 -50 mas.%, poželjno 5 -40 mas.% skroba.

[0060] Poželjna hrana prema pronalasku sadrži palmitinsku kiselinu i emulgator, a hrana se obrađuje na način da poboljšava varenje palmitinske kiseline u tankom crevu. Tačka topljenja palmitinske kiseline je 63°C, a jodni broj ≤1. Navedena masna kiselina zato ne remeti funkciju buraga, pošto potpuno prolazi burag i ne smanjuje unos hrane kao što su kalcijumove soli masnih kiselina ili smeše masnih kiselina koje imaju nižu tačku topljenja i veći jodni broj. Svarljivost palmitinske kiseline sa niskim jodnim brojem je slaba kada se uzima kao takva ili se samo pomeša sa hranom bez odgovarajućeg tretiranja toplotom. Efikasnost se takođe može poboljšati upotrebom emulgatora. Kada čestice hrane aposorbuju pogodno prerađenu palmitinsku kiselinu zajedno sa emulgatorom, ova hrana prvo usporava fermentaciju čestica hrane u buragu i što je najvažnije, ima poboljšanu svarljivost. U tankom crevu se masne kiseline, apsorbovane česticama hrane konvertuju u emulgovane micele pre nego što mogu da se apsorbuju kroz zid creva. Lizolecitin žučnih kiselina funkcioniše takođe i kao emulgator u tankom crevu, ali njegov efekat se intenzivira kada je hrana obrađena sa emulgatorom.

[0061] U postupku za pripremanje hrane prema pronalasku, kada se palmitinska kiselina dodaje u smešu sirovina koja se zagreva iznad 75°C tokom najmanje 20 minuta, mast se postepeno topi i

1

ravnomerno se apsorbuje unutar i na površini čestica hrane, poželjno pod uticajem pogodnog emulgatora.

[0062] Ipak, pogodan je svaki postupak tretiranja toplotom koji dovodi do hrane u kojoj su masne kiseline ravnomerno raspoređene unutar i po površini čestica hrane pod uticajem odgovarajućeg emulgatora. Postupak može da se izvede u dugotrajnom kondicioneru, u kratkotrajnom kondicioneru, u ekspanderu i/ili u peletizatoru. Uobičajeno korišćeni uslovi (temperatura, pritisak, vlažnost i vreme) su pogodni u ovim postupcima. Poželjno, hrana se priprema u dugotrajnom kondicioneru ili ekspanderu, a najpoželjnije u dugotrajnom kondicioneru.

[0063] Poželjno je prema pronalasku da se dodata masna kiselina tretira sa emulgatorom u postupku pripreme hranljive smeše, nakon čega se smeša masnih kiselina ravnomerno nanosi unutar i po površini čestica hrane, pri čemu se povećava upotreba hranljivih materija i poboljšava svarljivost masti. Poželjno je stepen korišćenja hrane povećan za 5 %, poželjnije za 10 % i najpoželjnije za 15 % kada se računa kao efikasnost korišćenja unete metaboličke energije za proizvodnju mleka (kl). Za razliku od nekoliko drugih hraniva sa visokim sadržajem masti, hrana prema pronalasku je takođe ukusna, čak i vrlo privlačna za preživare npr. krave. Prema tome, hrana prema pronalasku ne smanjuje unos hrane u poređenju sa hranom koja ne sadrži dodate masti (procent masti hrane koja ne sadrži dodate masti je tipično 2-4 mas.%).

[0064] U poželjnom izvođenju, hrana prema pronalasku je energetska koncentrovana hrana ili mineralna koncentrovana hrana, koja sadrži pored emulgatora palmitinske kiseline i kao izvor glukoze bilo propilen glikol, glicerol ili soli propionske kiseline (natrijum, kalcijum) ili njihove kombinacije. Navedena energetska koncentrovana hrana ili mineralna koncentrovana hrana može takođe da sadrži i male količine komponenti koje poboljšavaju funkciju mitohondrija, kao što je karnitin, biotin, drugi B vitamini, omega-3 masne kiseline, ubihinon, i njihove kombinacije. Ovi hranljivi koncentrati mogu takođe da sadrže dodate aminokiseline. Poželjna količina palmitinske kiseline u energetski koncentrovanoj hrani je između 15-25 %, poželjno oko 20 %. U poželjnoj hrani sa mineralnim koncentratom prema pronalasku, količina palmitinske kiseline je između 25-35 %, poželjno oko 30 %.

[0065] U daljem poželjnom izvođenju hrana prema pronalasku je aminokiselinski koncentrovana hrana koja pored palmitinske kiseline, nekog emulgatora, i izvora glukoze (poželjno glukogenski prekursor) sadrži takođe i aminokiseline. Nutrijenti iz hrane se efikasnije koriste samo nakon intenziviranja energetskog nivoa ćelijskog metabolizma pomoću palmitinske kiseline. Kao dodate aminokiseline mogu poželjno da se upotrebe, između ostalih, metionin, lizin ili histidin ili njihove kombinacije. U daljem poželjnom izvođenju aminokiselinski koncentrovana hrana prema pronalasku takođe sadrži komponente koje poboljšavaju rad mitohondrija, naročito u pogledu beta oksidacije i sinteze masti. Takve komponente uključuju na primer karnitin, biotin, druge B vitamine, omega-3 masne kiseline, ubihinon, i njihove kombinacije. Poželjna količina palmitinske kiseline u aminokiselinski koncentrovano hrani je između 10-20 %, poželjno oko 15 %.

[0066] Hrana prema pronalasku životinji može da obezbedi dnevnu količinu smeše masnih kiselina kako je ovde prikazano, koja iznosi 0,2-1,0 kg/dan, poželjno između 0,3-0,8 kg/dan, a najpoželjnije između 0,4-0,7 kg/dan. Tipična dnevna količina smeše masnih kiselina je najmanje 0,2 kg/dan, poželjno najmanje 0,3 kg/dan, poželjnije najmanje 0,4 kg/dan, a najpoželjnije najmanje 0,5 kg/dan. Korisni efekti koji su ovde otkriveni takođe izgleda da su odgovarajuća doza u okviru željenih količina. Doziranje se takođe može izraziti kao količina smeše masnih kiselina koja se unosi putem hrane prema pronalasku po količini proizvedenog mleka. Odgovarajuće doze su npr.10-300 g smeša masnih kiselina/10 kg mleka, poželjnije 60-160 g smeša masnih kiselina/10 kg mleka, i najpoželjnije oko 100 g smeša masnih kiselina/10 kg mleka. Ove dnevne količine ili količine po proizvodnji 10 kg mleka mogu pogodno da se primene u bilo kom postupku ili upotrebi koja je prikazana ovde ispod. Poželjno, dnevne količine otkrivene iznad su količine slobodne palmitinske kiseline.

[0067] Kako bi se obezbedio značajan porast proizvodnje mleka, u sadržaju mlečnih masti kao i u sadržaju mlečnih proteina, ishrana životinjama mora da isporuči dovoljno glukoze (izvor glukoze i/ili glukogeni prekursor, koji životinja metaboliše u glukozu), dovoljno aminokiselina (posebno svih esencijalnih aminokiselina) i dalje, potrebno je pratiti date preporuke za ishranu. Međutim, efekat hrane prema pronalasku ne može se videti tako jasno ako se koristi u kombinaciji sa silažom vrlo visokog kvalitewta ili sa ranim letnjim pašnjacima.

[0068] Pronalazak se takođe odnosi na postupak za povećanje proizvodnje mleka (t.j. prinos mleka) od muznih životinja, i za povećanje koncentracija proteina i masti u mleku. Postupak obuhvata hranjenje pomenutih životinja hranom prema pronalasku, u količinama koje, zavisno od vrste hrane, odgovaraju normalnim preporukama za ishranu navedenim tipom hrane. Dalje je otkriven postupak za povećanje sadržaja mlečne masti i za povećanje proizvodnje mleka, pri čemu je povećanje mlečne masti zavisno od hrane prema pronalasku koja se daje muznim životinjama. Dalje je otkriven postupak za povećanje sadržaja proteina u mleku, u kojem je povećanje proteina u mleku zavisno od hrane prema pronalasku koja se daje muznim životinjama. Dalje je otkriven postupak pripreme mleka u kome se hrana prema pronalasku daje muznim životinjama a mleko koje proizvodi životinja se obnavlja.

[0069] Dalji predmet pronalaska je upotreba palmitinske kiseline za pripremu hrane za preživare prema patentnim zahtevima, pri čemu je sadržaj dodate palmitinske kiseline veći od 10 mas.% i gde je pomenuta palmitinska kiselina tokom postupka pripremanja navedene hrane primenjena unutar i na površini čestica sirovog materijala za hranu.

[0070] Još jedan predmet pronalaska je upotreba palmitinske kiseline za povećanje proizvodnje mleka muznih životinja i za povećanje koncentracija proteina i masti u mleku, gde se muznoj životinji daje jedna ili više hrane prema patentnim zahtevima, koje snabdevaju pomenutu životinju sa dnevnim unosom palmitinske kiseline koji je 0,2-1 kg/dan, poželjno između 0,3-0,8 kg/dan, a najpoželjnije između 0,4-0,7 kg/dan. Obično je dnevni unos palmitinske kiseline najmanje 0,2 kg/dan, poželjno najmanje 0,3 kg/dan, poželjnije najmanje 0,4 kg/dan, a najpoželjnije najmanje 0,5 kg/dan.

[0071] Poželjno u upotrebi prema pronalasku, hrane se pripremaju koristeći najmanje jedan emulgator. Takođe poželjno u upotrebi prema pronalasku, palmitinska kiselina je suštinski čista kao što je ovde otkriveno. Pored toga, i sve druge poželjne osobine izvođenja koja su ovde prikazana za hranu prema pronalasku, primenjuju se i za otkrivene upotrebe.

[0072] Ovaj pronalazak se takođe odnosi na kombinovanu hranu za preživare koja sadrži

- ukupno lipida u iznosu od 10,1-57%, poželjno 10,5-45%, poželjnije 10,5-40%, još poželjnije 10,5-30%, čak poželjnije 10,5-20%, najpoželjnije 11-14 mas.% ,

- slobodnu palmitinsku kiselinu u iznosu od 10,1%-50%, poželjno 10,1-35%, poželjnije 10.1-25 mas.%,

- proteine u iznosu od 15-50% , poželjno 16-40% , poželjnije 17-35 mas.%,

- skrob u iznosu od 4-50%, poželjno 6-45%, poželjnije 8-40% a najpoželjnije 12-35 mas.%, i - neki emulgator, i

gde je količina slobodne palmitinske kiseline najmanje 40%, poželjno najmanje 45%, poželjnije najmanje 50%, još poželjnije najmanje 55%, čak poželjnije najmanje 60%, dalje poželjnije najmanje 65%,još dalje poželjnije najmanje 70%,čak još dalje poželjnije najmanje 75%, čak još dalje poželjnije najmanje 80%, čak još dalje poželjnije najmanje 85%, a najpoželjnije najmanje 90 mas.% od ukupnih lipida.

[0073] Poželjno je da je emulgator nejonski emulgator. Poželjno je da ima HLB vrednost od najmanje 5, poželjnije najmanje 7. Poželjno je da je najviše 14. Poželjno, emulgator je emulgator na bazi ricinusovog ulja. Emulgator je poželjno dodati u količini od 0,01-2.0 %, poželjno 0,02-1.0%, još poželjnije 0,02-0.5%, najpoželjnije 0,02-0,06% po masi hrane.

[0074] Poželjno je da je kombinovana hrana za preživare kompletna hrana. Poželjno je neekstrudirana. Obično je u obliku peleta ili granula.

[0075] Poželjno je da je kombinovana hrana za preživare dalje sadrži najmanje jednu komponentu odabranu iz grupe koja se sastoji od glukogenog prekursora, poželjno u količini od 1-20%, poželjnije 5-15 mas.%; komponentu koja poboljšava funkciju mitohondrija, poželjno u iznosu od 0,5-5%, poželjnije 1-3 mas.%; i aminokiseline, poželjno u iznosu od 0,1-6%, poželjnije 1,5-3 mas.%. kombinovana hrana za preživare se dobija dodavanjem smeše masnih kiselina koja sadrži najmanje 90% palmitinske kiseline u uobičajene sirove materijale hrane.

[0076] Izvođenja pronalaska su opisana u priloženim patentnim zahtevima. Sledeći primeri ilustruju pronalazak bez ograničavanja istih.

Primer 1. Pripremanje stočne hrane

[0077] Početni materijali su komponente za hranu koje se mešaju sa smešom masnih kiselina koja sadrži najmanje 90 % palmitinske kiseline. Tačka topljenja smeše masnih kiselina mora da bude najmanje 60 °C a jodni broj najviše 4. Smeša masnih kiselina se meša u mešalici sa drugim komponentama hrane (sirovi materijali) u trajanju od 3 minuta, dodaje se emulgator, i emulgator i masne kiseline se stapaju u masi hrane, u dugotrajnom kondicioneru u trajanju od oko 20 minuta na temperaturi od najmanje oko 75 °C i najviše oko 85 °C, kako bi se smeša masnih kiselina polako topila i širila pomoću emulgatora ravnomerno unutar i na površini čestica hrane. Zatim se masa hrane peletira i hladi. Tako se cela smeša hrane tretira sa rastopljenom masnom kiselinom i emulgatorom i zbog toga je barem jednim delom zaštićena od mikrobne degradacije u buragu.

[0078] Upotrebom hrane opisane iznad, više svarljivih nutrijenata može da se dovede do kravljeg tankog creva. Naročito velika količina palmitinske kiseline u biodostupnom obliku omogućava pozitivne promene u proizvodnji mleka kao i u sastavu mleka i u korišćenju hrane.

Primer 2. Stočna hrana

[0079] Sledeće kompozicije su primeri kompozicija hrane koje povećavaju glukozu u krvi i snabdevaju mlečnu žlezdu palmitinskom kiselinom iz krvi.

1

Zrnevlje hrane (pšenica, ječam, ovas) 0-50 10-40 20-30 Pulpa šećerne repe 0-30 5-25 10-20 Pšenične mekinje 0-30 5-25 10-20 Melasa 0-8 1-5 1-3 Proteinska kaša (uljana repica, soja) 0-50 10-40 20-30 Pšenično stočno brašno 0-20 5-15 8-12 Minerali 0-5 1-4 2-3

Premiksi (vitamini, mineralni nutrienti) 0-2 0,5-1,5 0,8-1,2 Propilen glikol 1-15 4-14 8-12 Glicerol/Natrijum propionat 0-5 1-4 2-3

Smeša aminokiselina 0-2 0,1-1,5 0,3-0,9

Smeša B vitamina 0-2 0,5-1,5 0,8-1,2 Karnitin 0-1 0,1-0,8 0,2-0,6 Palmitinska kiselina (čistoća 98%) 10,1-30 12-25 15-22 Emulgator (nejonski) 0,02-2 0,03-1 0,05-0,5

Primer sastava masnih kiselina dodatih masti:

[0080]

poželjno poželjnije

C16:0 90-100 95-100 98-100

C18:0 0-10 0-5 0-2

C18:1 0-5 0-2 0-1

drugi 0-5 0-2 0-1

Tačka topljenja 60-65°C

Jodni broj 0-4 0-3 0-1

Ukupan trans 0

Primer 3. Eksperiment hranjenja

[0081] Eksperiment hranjenja je izveden tako što je 1-3 kg uobičajene kompletne hrane zamenjeno hranom prema pronalasku. Eksperiment se nastavio tokom dva meseca.

[0082] Sastav hrane prema pronalasku u eksperimentu hranjenja (% po masi):

Pulpa šećerne repe 20

Ječam 20

Palmitinska kiselina (98%) 20

Pšenične mekinje 14

Ovsene mekinje 10

Propilen glikol 10

Melasa 2

Natrijum bikarbonat 2

Biotin 1

Premiks karnitina 0,4

Premiks metionina 0,5

Emulgator (nejonski) 0,1

Rezultati:

[0083]

Referentna hrana Testirana hrana

Mleko kg/d 29,5 32,5

Mast mas.% 3,98 4,43

Proteini mas.% 3,15 3,37

[0084] Rezultati pokazuju da se proizvodnja mleka kao i koncentracije masti i proteina značajno povećala.

[0085] Pored toga, značajno je poboljšan stepen iskorišćenosti hrane, meren kao efikasnost korišćenja unete metaboličke energije za proizvodnju mleka (kl).

1

Claims (17)

Patentni zahtevi

1. Kombinovana hrana za preživare, naznačena time što pored uobičajenih sirovih materijala hrane, koji uključuju materijale koji sadrže proteine, ugljene hidrate i masti, hrana sadrži unutar i na površini čestica sirovih materijala hrane smešu masnih kiselina gde je sadržaj slobodne palmitinske kiseline najmanje 90 % i gde je ukupan iznos smeše masnih kiselina u navedenoj hrani za preživare veći od 10 mas.%.

2. Kombinovana hrana za preživare prema zahtevu 1, naznačena time da smeša masnih kiselina ima jodni broj od najviše 4, poželjno najviše 2, poželjnije najviše 1,5 a najpoželjnije ≤ 1.

3. Kombinovana hrana za preživare prema zahtevu 1 ili 2, naznačena time da je ukupan iznos smeše masnih kiselina u hrani 10,1-50%.

4. Kombinovana hrana za preživare prema bilo kom od zahteva 1-3, naznačena time što dalje sadrži glukogeni prekursor(e) i/ili dodate aminokiseline i/ili dodate komponent(e) koje poboljšavaju funkciju mitohondrija i/ili najmanje jedan emulgator, poželjno izabran iz grupe koja sadrži nejonske emulgatore.

5. Kombinovana hrana za preživare prema bilo kom od zahteva 1-4, naznačena time što je energetska koncentrovana hrana, koji sadrži 15-25 % palmitinske kiseline, najmanje jedan emulgator i najmanje jedan glukogeni prekursor.

6. Kombinovana hrana za preživare prema bilo kom od zahteva 1-5, naznačena time što je mineralna koncentrovana hrana, koji sadrži 25-35 % palmitinske kiseline, najmanje jedan emulgator i najmanje jedan glukogeni prekursor.

7. Kombinovana hrana za preživare prema bilo kom od zahteva 1-6, naznačena time što je aminokiselinska koncentrovana hrana, koji sadrži 10,1-20 % palmitinske kiseline, najmanje jedan emulgator, najmanje jedan glukogeni prekursor i dodate aminokiseline.

8. Kombinovana hrana za preživare prema bilo kom od zahteva 1-7, naznačena time što je proteinska koncentrovana hrana, koji sadrži 10,1-20 % palmitinske kiseline, najmanje jedan emulgator, najmanje jedan glukogeni prekursor i dodate aminokiseline.

9. Kombinovana hrana za preživare prema zahtevu 1, koja obuhvata

- ukupne lipide u iznosu od 10,1-57%, poželjno 10,5-45%, poželjnije 10,5-40%, još poželjnije 10,5-30%, čak još poželjnije 10,5-20%, najpoželjnije 11-14 mas.%,

- slobodnu palmitinsku kiselinu u iznosu od 10,1%-50%, poželjno 10,1-35%, poželjnije 10.1-25 mas.%,

- proteine u iznosu od 15-50% , poželjno 16-40% , poželjnije 17-35 mas.%,

- skrob u iznosu od 4-50%, poželjno 6-45%, poželjnije 8-40% i najpoželjnije 12-35 mas.%, i -jedan emulgator, i

gde je iznos slobodne palmitinske kiseline najmanje 40%,poželjno najmanje 45%, poželjnije najmanje 50%, još poželjnije najmanje 55%, čak i poželjnije najmanje 60%, dalje poželjnije najmanje 65%, dalje još poželjnije najmanje 70%, čak i još poželjnije najmanje 75%, i dalje još više poželjnije najmanje 80%, čak i dalje još poželjnije najmanje 85%, i najpoželjnije najmanje 90 mas.%ukupnih lipida.

10. Kombinovana hrana za preživare prema zahtevu 9, gde je emulgator nejonski emulgator, poželjnije da ima HLB vrednost od najmanje 5, poželjno najmanje 7, poželjnije najviše 14, još poželjnije da je emulgator na bazi ricinusovog ulja i najpoželjnije je da je količina emulgatora u hrani 0,01-2,0%, poželjno 0,02-1,0%, još poželjnije 0,02-0,5%, najpoželjnije 0,02-0,06 mas.%.

11. Kombinovana hrana za preživare prema zahtevu 9 ili 10, gde je hrana kompletna hrana, poželjno je neekstrudirana i/ili u obliku peleta ili granula.

12. Kombinovana hrana za preživare prema bilo kom od zahteva 9 do 11, gde hrana dalje sadrži najmanje jednu komponentu odabranu iz grupe koja se sastoji od glukogenog prekursora, poželjno u iznosu od 1-20%, poželjnije 5-15 mas.%; komponentu koja poboljšava funkciju mitohondrija, poželjno u iznosu od 0,5-5%, poželjnije 1-3 mas.%; i aminokiseline, poželjno u iznosu od 0,1-6%, poželjno, 1,5-3 mas.%.

13. Kombinovana hrana za preživare prema bilo kom od zahteva 9 do 12 koja se može dobiti dodavanjem smeše masnih kiselina koja sadrži najmanje 90% palmitinske kiseline u uobičajene sirove materijale hrane.

14. Postupak za pripremu kombinovane hrane za preživare prema bilo kom od zahteva 1-8, naznačen time da se između uobičajenih sirovih materijala hrane, koji uključuju materijale koji sadrže proteine, ugljene hidrate i masti, dodaju uz istovremeno mešanje smeše masnih kiselina gde je sadržaj slobodne palmitinske kiseline najmanje 90%, ukupan iznos smeše masnih kiselina u hrani je veći od 10 mas.%, smeša hrane se zagreva tako da se smeša masnih kiselina topi i širi unutar i na površini čestica sirovog materijala hrane, i smeša se opciono peletizuje, i hladi.

15. Postupak za povećanje proizvodnje mleka kod muznih životinja i za povećanje koncentracija proteina i masti u mleku, naznačen time da se navedenoj životinji daje kombinovana hrana za preživare prema bilo kom od zahteva 1-13.

16. Upotreba palmitinske kiseline za pripremanje kombinovane hrane za preživare prema bilo kom od zahteva 1 do 13, gde je sadržaj dodate palmitinske kiseline veći od 10 mas.% i gde je pomenuta palmitinska kiselina tokom postupka pripremanja pomenute kombinovane hrane za preživare primenjena unutar i na površini čestica sirovog materijala za hranu.

17. Upotreba palmitinske kiseline za povećanje proizvodnje mleka kod muznih životinja i za povećanje koncentracija proteina i masti u mleku, gde se muznoj životinji daje jedna ili više kombinovanih hrana za preživare prema bilo kom od zahteva 1 do 13, koja snabdeva pomenutu životinju sa dnevnim iznosom palmitinske kiseline koji je 0,2-1 kg/dan, poželjno između 0,3-0,8 kg/dan.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5

1