RS57571B1

RS57571B1 - 2,2-difluoropropionamidni derivati od bardoksolon metila, njihovi polimorfni oblici i postupci primene

Info

Publication number: RS57571B1
Application number: RS20180945A
Authority: RS
Inventors: Ahmad Y Sheikh; Alessandra Mattei; Xiu C Wang
Original assignee: Abbvie Inc
Priority date: 2013-04-24
Filing date: 2014-04-24
Publication date: 2018-11-30
Also published as: EP2989114B1; RU2019120236A; US12384815B2; CN105324389A; AU2014257072B2; BR112015027012B1; US20140323579A1; TWI649330B; UA118348C2; RU2015150069A; WO2014176415A1; CA2909066A1; ES2683626T3; AR096046A1; PL2989114T3; SG10201805231WA; AU2014257072A1; RU2693833C2; US20200062800A1; PE20160006A1

Description

Opis

STANJE TEHNIKE

I. Oblast pronalaska

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na polimorfne oblike jedinjenja: N-((4aS,6aR,6bS,8aR,12aS,14aR,14bS)-11-cijano-2,2,6a,6b,9,9,12a-heptametil-10,14-diokso-1,2,3,4,4a,5,6,6a,6b,7,8,8a,9,10,12a,14,14a,14b—oktadekahidropicen-4a-il)-2,2-difluoropropanamida,

koja se ovde takođe nazivaju RTA 408, 63415 ili PP415. Predmetni pronalazak se takođe odnosi na postupke za njihovu pripremu i upotrebu, njihove farmaceutske sastave i komplete i njihove predmetne proizvodnje.

II. Opis povezane tehnike

[0002] Antiupalna i antiproliferativna aktivnost prirodno nastalih triterpenoida, oleanolinske kiseline, poboljšana je hemijskim modifikacijama. Na primer, razvijeni su je 2-cijano-3,12-diooksooleanlin-1,9(11)-dien-28-ska kiselina (CDDO) i srodna jedinjenja. Pogledati Honda i dr., 1997; Honda i dr., 1998; Honda i dr., 1999; Honda i dr., 2000a; Honda i dr., 2000b; Honda i dr., 2002; Suh i dr., 1998; Suh i dr., 1999; Place i dr., 2003; Liby i dr., 2005; i U.S. Patenti 8,129,429, 7,915,402, 8,124,799, i 7,943,778. Metil estar, bardoksolon metil (CDDO-Me), je procenjen u kliničkim ispitivanjima faze II i III za lečenje i prevenciju dijabetske nefropatije i hronične bolesti bubrega. Pogledati Pergola i dr., 2011.

[0003] Takođe se pokazalo da su sintetički triterpenoidni analozi oleanolinske kiseline inhibitori ćelijskih upalnih procesa, kao što su indukcija IFN-y inducibilne sintaze azotoksida (iNOS) i COX-2 u mišjim makrofagima. Pogledati Honda i dr., (2000a), Honda i dr. (2000b), Honda i dr. (2002), i U.S. Patenti 8,129,429, 7,915,402, 8,124,799, i 7,943,778. Pokazano je da jedinjenja izvedena iz oleanolinske kiseline utiču na funkciju višestrukih proteinskih meta i na taj način moduliraju aktivnost nekoliko važnih ćelijskih signalnih puteva koji se odnose na oksidativni stres, kontrolu ćelijskog ciklusa i upale (npr., Dinkova-Kostova i dr., 2005; Ahmad i dr., 2006; Ahmad i dr., 2008; Liby i dr., 2007, i U.S. Patenti 8,129,429, 7,915,402, 8,124,799, i 7,943,778).

[0004] S obzirom da se profili biološke aktivnosti poznatih derivata triterpenoida razlikuju, i imajući u vidu široku paletu bolesti koje mogu biti tretirane ili sprečene sa jedinjenjima koja imaju snažne antioksidativne i antiupalne efekte i visok stepen nenamirenih medicinskih potreba predstavljenih unutar ovog varijeteta bolesti, poželjno je sintetizovati nova jedinjenja sa različitim profilima biološke aktivnosti za tretman ili prevenciju jedne ili više indikacija.

SAŽETAK PRONALASKA

[0005] Prema predmetnom pronalasku, pruženi su polimorfni oblici jedinjenja formule (koja se takođe naziva RTA 408, 63415 ili PP415):

[0006] U jednom od dva zahtevana otelotvorenja, polimorfni oblik je kristalan, sa obrascem praškaste difrakcije x-zraka (CuKa) koji sadrži vrhove na oko 10,601, 11,638, 12,121, 13,021, 13,435, 15,418, 15,760, 17,830, 18,753 i 19,671°2θ . U nekim otelotvorenjima, obrazac praškaste difrakcije x-zraka (CuKa) je u suštini kao što je prikazano na Slici 53.

[0007] U drugom od ova dva zahtevana otelotvorenja, polimorfni oblik je kristalan, ima obrazac praškaste difrakcije x-zraka (CuKa) koji sadrži vrhove na oko 7,552, 10,339, 11,159, 12,107, 14,729, 15,329, 15,857, 16,824, 17,994, 18,344, 19,444, 19,764, 20,801 i 22,414°2θ. U nekim otelotvorenjima, obrazac praškaste difrakcije x-zraka (CuKa) je u suštini kao što je prikazano na Slici 56.

[0008] U drugom aspektu predmetnog pronalaska, pruženi su farmaceutski sastavi koji sadrže aktivni sastojak koji se sastoji od gore pomenutih polimorfnih oblika i farmaceutski prihvatljivog nosača. U nekim otelotvorenjima farmaceutski sastav je formulisan za upotrebu: oralno, intraadiposalno, intraarteralno, intraartikularno, intrakranijalno, intradermalno, intralesionalno, intramuskularno, intranazalno, intraokularno, intraperikardijalno, intraperitonealno, intrapleuralno, intraprostatično, intrareteralno, intratekalno, intratahalno, intratumoralno, intravaginalno, intravenozno, intravesicularno, intravitrealno, lipozomalno, lokalno, mukozalno, parenteralno, rektalno, subkonjunktivno, subkutano, sublingvalno, topično, transbučno, transdermalno, vaginalno, u kremama, u lipidnim sastavima, putem katetera, putem lavaže, putem kontinualne infuzije, putem infuzije, putem inhalacije, putem injekcije, putem lokalne isporuke ili putem lokalizovane perfuzije. U nekim otelotvorenjima, farmaceutski sastav se formuliše za oralnu, intraarterijalnu, intravenoznu ili topikalnu primenu. U nekim otelotvorenjima farmaceutski sastav se formuliše za oralnu primenu.

[0009] U nekim otelotvorenjima farmaceutski sastav je formulisan kao tvrda ili mekana kapsula, tableta, sirup, suspenzija, čvrsta disperzija, vafer ili eliksir. U nekim otelotvorenjima farmaceutski sastav prema pronalasku dalje sadrži agens koji poboljšava rastvorljivost i disperzibilnost. U nekim otelotvorenjima, jedinjenje ili polimorfni oblik se suspenduje u susamovom ulju.

[0010] U drugim otelotvorenjima, farmaceutski sastav je formulisan za topikalnu primenu. U drugim otelotvorenjima, farmaceutski sastav se formuliše kao losion, krema, gel, ulje, mast, salva ili suspenzija. U nekim otelotvorenjima, farmaceutski sastav se formuliše kao losion, kao krema ili kao gel. U nekim otelotvorenjima, količina aktivnog sastojka je od oko 0,01% do oko 5% težine, oko 0,01% do oko 3% težine, ili 0,01%, 0,1%, 1% ili 3% težine.

[0011] U drugom aspektu predmetnog obelodanjenja su pruženi postupci za tretman ili sprečavanje stanja povezanih sa upalom ili oksidativnim stresom kod pacijenta kojima je to potrebno, koji obuhvata davanje pacijentu terapeutski efikasne količine farmaceutskog sastava kao što je opisano gore ili niže. Ovaj pronalazak se takođe odnosi na gore navedene polimorfe jedinjenja N-((4aS,6aR,6bS,8aR,12aS,14aR,14bS)-11-cijano-2,2,6a,6b,9,9,12aheptametil-10,14-diokso-1,2,3,4,4a,5,6,6a,6b,7,8,8a,9,10,12a,14,14a,14b— oktadekahidropicen-4a-il)-2,2-difluoropropanamida (ili RTA 408, 63415 ili PP415) ili farmaceutskog sastava koji sadrži bilo koji od prethodno navedenih entiteta i farmaceutski prihvatljiv nosač (uključujući, na primer, farmaceutske sastave opisane iznad), za upotrebu u lečenju ili sprečavanju stanja povezanih sa upalom ili oksidativnim stresom. Pronalazak se takođe odnosi na upotrebu pomenutih polimorfnih oblika ili farmaceutske sastave za pripremu leka za tretman ili sprečavanje stanja povezanih sa upalom ili oksidativnim stresom.

U nekim otelotvorenjima stanje je povezano sa upalom. U drugim otelotvorenjima, stanje je povezano sa oksidativnim stresom. U nekim otelotvorenjima stanje je kožna bolest ili poremećaj, sepsa, dermatitis, osteoartritis, kancer, upala, autoimuno oboljenje, upala bolesti creva, komplikacija od lokalizovane ili izloženosti ukupnom telu jonizujućem zračenju, mukozitisu, akutnom ili hroničnom organu neuspeh, bolesti jetre, pankreatitis, poremećaj očiju, bolest pluća ili dijabetes.

[0012] Ovaj pronalazak se dalje odnosi na gore pomenute polimorfe N-((4aS,6aR,6bS,8aR,12aS,14aR,14bS)-11-cijano-2,2,6a,6b,9,9,12a-heptametil-10,14-diokso-1,2,3,4,4a,5,6,6a,6b,7,8,8a,9,10,12a,14,14a,14b—oktadekahidropicen-4a-il)-2,2-difluoropropanamida (ili RTA 408) ili farmaceutski sastav koji sadrži bilo koji od prethodno navedenih entiteta i farmaceutski prihvatljiv nosač (uključujući, npr. farmaceutske sastave opisane iznad), za upotrebu u tretmanu ili prevenciji bolesti ili poremećaja kože, sepse, dermatitisa, osteoartritisa, karcinoma, upale, autoimune bolesti, upalne bolesti creva, komplikacije od lokalizovane ili potpune izloženosti tela jonizujućem zračenju, mukozitisa, akutnog ili hroničnog otkazivanja organa, bolesti jetre, pankreatitisa, poremećaja očiju, bolesti pluća ili dijabetesa. Shodno tome, pronalazak se odnosi na upotrebu prethodno pomenutog polimorfnog oblika ili farmaceutskog sastave za pripremu leka za tretman ili prevenciju stanja izabranog od kožne bolesti ili poremećaja, sepse, dermatitisa, osteoartritisa, karcinoma, upale, autoimune bolest, upala bolesti creva, komplikacija od lokalizovane ili potpune izloženosti tela jonizujućem zračenju, mukozitisa, akutnog ili hroničnog otkazivanja organa, bolesti jetre, pankreatitisa, poremećaja očiju, bolesti pluća ili dijabetesa.

Obelodanjenje se takođe odnosi na postupak tretmana ili sprečavanja stanja izabranog od kožne bolesti ili poremećaja, sepse, dermatitisa, osteoartritisa, karcinoma, upale, autoimune bolesti, upalne bolesti creva, komplikacije od lokalizovane potpune ili izloženosti teja jonizujućem zračenju, mukozitisa, akutnog ili hronično otkazivanja organa, bolesti jetre, pankreatitisa, poremećaj očiju, bolesti pluća ili dijabetesa kod pacijenta kom je to potrebno, gde postupak obuhvata davanje pacijentu terapeutski efikasne količine pomenutog polimorfnog oblika ili farmaceutskog sastava.

[0013] U nekim otelotvorenjima stanje je kožna bolest ili poremećaj kao što su dermatitis, toplotni ili hemijski opekotine, hronična rana, akne, alopecija, drugi poremećaji folikula kose, epidermoliza biloza, opekotina, komplikacije opekotina od sunca, poremećaji pigmentacije kože, stanje kože vezano za starenje; post-hirurška rana, ožiljak od oštećenja kože ili opekotine, psorijaza, dermatološka manifestacija autoimunih bolesti ili bolesti grafta protiv domaćina, rak kože; ili poremećaj koji uključuje hiperproliferaciju ćelija kože. U nekim aspektima, bolest ili poremećaj kože je dermatitis. U nekim otelotvorenjima, dermatitis je alergijski dermatitis, atopijski dermatitis, dermatitis zbog hemijske izloženosti ili dermatitis izazvan radijacijom. U drugim otelotvorenjima, bolest ili poremećaj kože je hronična rana. U nekim otelotvorenjima, hronična rana je dijabetički čir, hronična rana izazvana pritiskom ili venski čir. U drugim otelotvorenjima, bolest ili poremećaj kože je alopecija. U nekim otelotvorenjima, alopecija se bira između ćelavosti ili alopecije izazvane lekom. U drugim otelotvorenjima, bolest ili poremećaj kože je poremećaj pigmentacije kože. U nekim otelotvorenjima, poremećaj pigmentacije kože je vitiligo. U drugim otelotvorenjima, bolest ili poremećaj kože je poremećaj koji uključuje hiperproliferaciju ćelija kože. U nekim otelotvorenjima, poremećaj koji uključuje hiperproliferaciju ćelija kože je hiperkeratoza.

[0014] U drugim otelotvorenjima, stanje je autoimuna bolest, kao što je reumatoidni artritis, lupus, Kronova bolest ili psorijaza. U drugim otelotvorenjima, stanje je bolesti jetre, kao što je bolest masnih jetre ili hepatitis.

[0015] U drugim otelotvorenjima stanje je poremećaj očiju, kao što je uveitis, makularna degeneracija, glaukom, dijabetički makularni edem, blefaritis, dijabetička retinopatija, bolest ili poremećaj endotela rožnjače, post-hirurške upale, suvo oko, alergijski konjunktivitis ili oblik konjunktivitisa. U nekim otelotvorenjima poremećaj očiju je makularna degeneracija. U nekim otelotvorenjima makularna degeneracija je suvog oblika. U drugim otelotvorenjima, makularna degeneracija je vlažnog oblika. U nekim otelotvorenjima, bolest ili poremećaj endotelnog rožnjače je Fuksova endotelijalna distrofija rožnjače.

[0016] U drugim otelotvorenjima, stanje je bolest pluća, kao što je infekcija pluća, plućna fibroza, COPD, astma, cistična fibroza ili idiopatska plućna fibroza. U nekim otelotvorenjima, COPD je indukovan duvanskim dimom.

[0017] U drugim otelotvorenjima, stanje je sepsa. U drugim otelotvorenjima, stanje je mukozitis koji je rezultat radioterapije ili hemoterapije. U nekim otelotvorenjima, mukozitis se javlja oralno. U drugim otelotvorenjima, stanje je povezano sa izlaganjem zračenju. U nekim otelotvorenjima izloženost zračenju dovodi do dermatitisa. U nekim otelotvorenjima, izlaganje zračenju je akutno. U drugim otelotvorenjima, izloženost zračenju je fragmentisano.

[0018] U drugim otelotvorenjima stanje je rak. U nekim neograničavajućim otelotvorenjima, rak je leukemija, limfom, višestruki mijelom ili rak dojke, kože, pluća, pankreasa, jetre, želuca, tankog creva, debelog creva ili debelog creva, žučnog toka, jednjaka, jajnika, endometrija, grlića materice, oralne ili nazalne sluznice, mozga, prostate, bešike, urogenitalnog trakta, testisa, bubrega, genitalija, štitaste žlezde ili mišićnog tkiva. U nekim otelotvorenjima, rak je karcinom ili sarkom.

[0019] U nekim otelotvorenjima, jedinjenje ili sastav pronalaska se primenjuje pre ili odmah nakon što se pacijent tretira radioterapijom, hemoterapijom, ili oboma. U nekim otelotvorenjima, jedinjenje ili sastav pronalaska se primenjuje i pre i nakon što se pacijent leči radioterapijom, hemoterapijom, ili oboma. U nekim otelotvorenjima, efekat sastava pronalaska je smanjivanje neželjenih efekata zračenja, hemoterapije ili kombinovane radio i hemoterapije, uključujući mukozitis i dermatitis. U nekim otelotvorenjima, efekat sastava pronalaska je da poboljša efikasnost radioterapije, hemoterapije ili kombinovane radio i hemoterapije. U nekim otelotvorenjima, efekat sastave pronalaska je smanjivanje neželjenih efekata i poboljšanje efikasnosti radioterapije, hemoterapije ili kombinovane radio i hemoterapije.

[0020] Terapija kombinovanog lečenja je takođe predviđena ovim obelodanjenjem. Na primer, u pogledu postupaka za lečenje karcinoma kod pacijenta, koji obuhvata davanje pacijentu farmaceutski efikasne količine jedinjenja iz predmetnog obelodanjenja, postupak može dalje obuhvatati terapiju izabranu iz grupe koju čine davanje farmaceutski efikasne količine drugog leka, radioterapija, genetska terapija i hirurgija. Takvi postupci mogu dalje obuhvatati (1) dovođenje u dodir tumorske ćelije sa jedinjenjem pre dovođenja u dodir tumorske ćelije sa drugim lekom, (2) dovođenje u dodir tumorske ćelije sa drugim lekom pre dovođenja u dodir tumorske ćelije sa jedinjenjem ili (3) ) dovođenje u dodir tumorske ćelije sa jedinjenjem i drugim lekom istovremeno. Drugi lek može u nekim otelotvorenjima biti antibiotik, antiupalni, antineoplastični, antiproliferativni, anti-virusni, imunomodulatorni ili imunosupresivni. Drugi lek može biti agens za alkiliranje, modulator modifikatora androgen receptora, modulator ketoskeletnog disruptora, modulator za estrogenski receptor, inhibitor histon-deacetilaze, inhibitor HMG-CoA reduktaze, inhibitor prenil-protein transferaze, retinoidni receptorski modulator, inhibitor topoizomeraze ili inhibitor tirozin kinaze. U nekim otelotvorenjima drugi lek je 5-azacitidin, 5-fluorouracil, 9-cis-retinoinska kiselina, aktinomicin D, alitretinoin, sve-trans-retinoinska kiselina, ananicin, aksitinib, belinostat, bevacizumab, beksaroten, bosutinib, busulfan, kapecitabin , karboplatin, carmustin, CD437, cediranib, cetuksimab, hlorambucil, cisplatin, ciklofosfamid, citarabin, dakarbazin, dasatinib, daunorubicin, decitabin, docetaksel, dolastatin-10, doksifluridin, doksorubicin, doksorubicin, epirubicin, erlotinib, etoposid, etoposid, gefitinib, gemcitabin , gemtuzumab ozogamicin, hekamethilmelamine, idarubicin, ifosfamid, imatinib, irinotekan, izotretinoin, ikabepilon, lapatinib, LBH589, lomustin, mehloretamin, melfalan, merkaptururin, metotreksat, mitomicin, mitokantron, MS- 275, neratinib, nilotinib, nitrosourea, plikamicin, prokarbazin, semaksanib, semustin, natrijum butirat, natrijum fenilacetat, streptozotocin, hidroksaminska kiselina suberoilanilida, sunitinib, tamoksifen, teniposid, tiopeta, tioguanin, topotekan, TRAIL, trastuzumab, tretinoin, trihostatin A, valproinska kiselina, valrubicin, vandetanib, vinblastin, vinkristin, vindezin ili vinorelbin.

[0021] Postupci tretmana ili sprečavanja bolesti sa upalnom komponentom kod pacijenta, koji obuhvataju davanje pacijentu farmaceutski efikasne količine jedinjenja predmetnog obelodanjenja takođe su razmatrane. Bolest može biti, na primer, lupus ili reumatoidni artritis. Bolest može biti upalna bolest creva, kao što je Kronova bolest ili ulcerozni kolitis. Bolest sa upalnom komponentom može biti kardiovaskularna bolest. Bolest sa upalnom komponentom može biti dijabetes, kao što su dijabetes tipa 1 ili tipa 2. RTA 408 se takođe može koristiti za lečenje komplikacija povezanih sa dijabetesom. Takve komplikacije su dobro poznate u struci i obuhvataju, na primer, gojaznost, hipertenziju, aterosklerozu, koronarnu bolest srca, moždani udar, periferne vaskularne bolesti, hipertenziju, nefropatiju, neuropatiju, mionekrozo, retinopatiju i metabolički sindrom (sindrom Ks). Bolest sa upalnom komponentom može biti kožna bolest, kao što je psorijaza, akne ili atopijski dermatitis.

Upotreba RTA 408 u postupcima lečenja takvih kožnih oboljenja može biti, na primer, topikalna ili oralna.

[0022] Bolest sa upalnom komponentom može biti metabolički sindrom (sindrom X).

Pacijent koji ima ovaj sindrom karakteriše se da ima tri ili više simptoma izabranih iz sledeće grupe od pet simptoma: (1) abdominalna gojaznost; (2) hipertrigliceridemija; (3) nizak nivo holesterola lipoproteina visoke gustine (HDL); (4) visok krvni pritisak; i (5) povišena glukoza gladovanja, koja može biti u opsegu koja je karakteristična za dijabetes tipa 2 ako je pacijent takođe dijabetičar. Svaki od ovih simptoma je definisan u Third Report of the National Cholesterol Education Program Expert Panel on Detection, Evaluation and Treatment of High Blood Cholesterol in Adults (Adult Treatment Panel III, or ATP III), National Institutes of Health, 2001, NIH Publication No.01-3670. Pacijenti sa metaboličkim sindromom, bez obzira da li imaju ili razvijaju otvoreni dijabetes melitus, imaju povećan rizik od razvoja makrovaskularnih i mikrovaskularnih komplikacija koje su gore navedene koje se javljaju kod dijabetesa tipa 2, kao što su ateroskleroza i koronarna bolest srca.

[0023] Još jedan opšti postupak predmetnog obelodanjenja podrazumeva postupak tretmana ili sprečavanja kardiovaskularnog oboljenja kod pacijenta, koji obuhvata davanje pacijentu farmaceutski efikasne količine jedinjenja predmetnog obelodanjenja. Kardiovaskularna bolest može biti, na primer, ateroskleroza, kardiomiopatija, kongenitalna bolest srca, kongestivna srčana insuficijencija, miokarditis, reumatska bolest srca, bolest ventila, bolest koronarne arterije, endokarditis ili infarkt miokarda. Kombinovana terapija je takođe predviđena za takve postupke. Na primer, takvi postupci mogu dalje obuhvatati primenu farmaceutski efikasne količine drugog leka. Drugi lek može biti, na primer, lek koji smanjuje nivo holesterola, anti-hiperlipidemični, blokator kalcijumskih kanala, anti-hipertenzivni ili inhibitor HMG-CoA reduktaze. Neograničavajući primeri drugih lekova uključuju amlodipin, aspirin, ezetimib, felodipin, lacidipin, lercanidipin, nikardipin, nifedipin, nimodipin, nisoldipin ili nitrendipin. Drugi neograničavajući primeri drugih lekova uključuju atenolol, bucindolol, karvedilol, klonidin, doksazosin, indoramin, labetalol, metildopa, metoprolol, nadolol, okprenolol, fenoksibenzamin, fenolamin, pindolol, prazosin, propranolol, terazosin, timolol ili tolazolin. Drugi lek može biti, na primer, statin, kao što su atorvastatin, cerivastatin, fluvastatin, lovastatin, mevastatin, pitavastatin, pravastatin, rosuvastatin ili simvastatin.

[0024] Takođe su razmatrani postupci tretmana ili sprečavanja neurodegenerativne bolesti kod pacijenta, koji obuhvataju davanje pacijentu farmaceutski efikasne količine jedinjenja predmetnog obelodanjenja. Neurodegenerativna bolest može, na primer, biti izabrana iz grupe koju čine Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, multipla skleroza (MS), Hantingtonova bolest i amiotrofična lateralna skleroza. U određenim aspektima, neurodegenerativna bolest je Alchajmerova bolest. U konkretnim otelotvorenjima, neurodegenerativna bolest je MS, kao što je primarna progresivna, relapsirajuće-remitirujuća sekundarna progresivna ili progresivno relapsirajuća MS. Pacijent može biti, na primer, primat. Pacijent može biti čovek.

[0025] U konkretnim otelotvorenjima postupaka za tretman ili sprečavanje neurodegenerativne bolesti kod pacijenta, koji obuhvata davanje pacijentu farmaceutski efikasne količine jedinjenja ovog obelodanjenja, tretman potiskuje demijelinaciju neurona u mozgu ili kičmenoj moždini pacijenta. U određenim otelotvorenjima, tretman potiskuje upalnu demijelinaciju. U određenim otelotvorenjima tretman potiskuje transekciju aksona neurona u mozgu ili kičmenoj moždini pacijenta. U određenim otelotvorenjima, tretman potiskuje transekciju neurita u mozgu ili kičmenoj moždini pacijenta. U određenim otelotvorenjima, tretman potiskuje neuronsku apoptozu u mozgu ili kičmenoj moždini pacijenta. U određenim otelotvorenjima tretman stimuliše remilinaciju aksona neurona u mozgu ili kičmenoj moždini pacijenta. U određenim aspektima, tretman vraća izgubljenu funkciju nakon napada MS. U određenim otelotvorenjima, tretman sprečava novi napad MS. U određenim otelotvorenjima, tretman sprečava invalidnost koja je rezultat napada MS.

[0026] Jedan opšti aspekt predmetnog obelodanjenja obuhvata postupak tretiranja ili sprečavanja poremećaja koji se karakteriše prekomernim eksprimiranjem iNOS gena kod pacijenta, koji obuhvata davanje pacijentu farmaceutski efikasne količine jedinjenja iz predmetnog obelodanjenja.

[0027] Još jedan opšti aspekt predmetnog obelodanjenja obuhvata postupak inhibicije proizvodnje azot-oksida indukovanog sa IFN-γ u ćelijama pacijenta, koji obuhvata davanje pacijentu farmaceutski efikasne količine jedinjenja predmetnog obelodanjenja.

[0028] Još jedan opšti postupak predmetnog obelodanjenja obuhvata postupak tretmana ili prevencije poremećaja koji se karakteriše prevelikim eksprimiranjem COX-2 gena kod pacijenta, koji obuhvata davanje pacijentu farmaceutski efikasne količine jedinjenja predmetnog obelodanjenja.

[0029] Postupci tretmana renalne bolesti/bolesti bubrega (RKD) kod pacijenta, koji obuhvataju davanje pacijentu farmaceutski efikasne količine jedinjenja iz predmetnog obelodanjenja, takođe su razmatrani. Pogledati U.S. patentna prijava Ser. No.12/352,473. RKD može biti rezultat, na primer, toksične povrede. Toksična povrede može biti rezultat, na primer, agensa za snimanje ili leka. Lek može biti hemoterapeutski, npr. RKD može biti rezultat povreda ishemije/reperfuzije, u određenim aspektima. U nekim otelotvorenjima, RKD je rezultat dijabetesa ili hipertenzije. RKD može biti rezultat autoimune bolesti. RKD se može dalje definisati kao hronični RKD ili akutni RKD.

[0030] U određenim postupcima tretmana renalne bolesti/bolesti bubrega (RKD) kod pacijenta, koji obuhvata davanje pacijentu farmaceutski efikasne količine jedinjenja predmetnog obelodanjenja, pacijent je bio podvrgnut ili se podvrgava dijalizi. U određenim otelotvorenjima, pacijent je prošao ili je kandidat za transplantaciju bubrega. Pacijent može biti primat. Primat može biti čovek. Pacijent u ovom ili bilo kom drugom postupku može biti, na primer, krava, konj, pas, mačka, svinja, miš, pacov ili zamorac.

[0031] Takođe razmatran predmetnih obelodanjenjem je postupak za poboljšanje brzine glomerularne filtracije ili klirensa kreatinina kod pacijenta, koji obuhvata davanje pacijentu farmaceutski efikasne količine jedinjenja predmetnog obelodanjenja.

[0032] U nekim otelotvorenjima farmaceutski sastav se daje u dozi od jednom dnevno. U drugim otelotvorenjima farmaceutski sastav se daje u više od jedne doze dnevno. U nekim otelotvorenjima, farmaceutski sastav se daje u farmaceutski efikasnoj količini.

[0033] U nekim otelotvorenjima aktivni sastojak se primenjuje u dozi od oko 1 mg/kg do oko 2000 mg/kg. U drugim otelotvorenjima, doza je od oko 3 mg/kg do oko 100 mg/kg. U drugim otelotvorenjima, doza je oko 3, 10, 30 ili 100 mg/kg.

[0034] U drugim otelotvorenjima, farmaceutski sastav se primenjuje lokalno. U nekim otelotvorenjima, lokalna primena se daje na kožu. U drugim otelotvorenjima, lokalna primena se daje na oko.

[0035] U drugim otelotvorenjima, farmaceutski sastav se daje oralno. U drugim otelotvorenjima, farmaceutski sastav se daje intraokularno.

KRATAK OPIS SLIKA

[0036] Sledeće slike čine deo ove specifikacije i uključeni su da dalje demonstriraju određene aspekte predmetnog obelodanjenja. Pronalazak se može bolje razumeti u odnosu na jedan od ovih crteža u kombinaciji sa detaljnim opisom konkretnih otelotvorenja prikazanih ovde.

SLIKA 1 - Efekat 408 na IFNγ-indukovanu proizvodnju azot-oksida i preživljavanje ćelija kod Raw264,7 ćelija.

SLIKA 2a & b - Efekat RTA 408 na aktivaciju antioksidantnog odgovora: (a) NQO1-ARE aktivnost luciferaze; (b) GSTA2-ARE aktivnost luciferaze.

SLIKA 3a-d - Efekat RTA 408 na eksprimiranje ciljanog gena Nrf2 u plućnim fibroblastima HFL1: (a) NQO1; (b) HMOX1; (c) GCLM; (d) TXNRD1.

SLIKA 4a-d - Efekat RTA 408 na eksprimiranje ciljanog gena Nrf2 u BEAS-2B bronhijalnim epitelnim ćelijama: (a) NQO1; (b) HMOX1; (c) GCLM; (d) TXNRD1.

SLIKA 5a & b - Efekat 408 na Nrf2 nivoe ciljanih proteina: (a) SH-SY5Y ćelije; (b) BV2 ćelije.

SLIKA 6 - Efekat 408 na enzimsku aktivnost NQO1 kod Raw264,7 ćelija.

SLIKA 7 - Efekat 408 na ukupne nivoe glutationa u ćelijskoj liniji hepatocita AML-12.

SLIKA 8 - Efekat RTA 408 na WST-1 apsorbanciju kao marker NADPH-a.

SLIKA 9a-d - Efekat 408 na eksprimiranje gena uključenih u sintezu NADPH: (a) H6PD; (b) PGD; (c) TKT; (d) ME1.

SLIKA 10 - Efekat 408 na TNFa-indukovanu aktivaciju reporter konstrukta NF-κB luciferaze.

SLIKA 11 - Efekat RTA 408 na TNFa-indukovanu fosforilaciju IKBα.

SLIKA 12a-d - Efekat RTA 408 na eksprimiranje gena transaminaze: (a) ALT1 (GPT1); (b) ALT2 (GPT2); (c) AST1 (GOT1); (d) AST1 (GOT2). Zvezdice pokazuju statistički značajnu razliku od kontrolne grupe (*P < 0,05; ** P < 0,01).

SLIKA 13 - Efekat 408 na nivo piruvata u kultivisanim mišićnim ćelijama (* P < 0,05).

SLIKA 14 - Aktivnost RTA 408 u modelu upale pluća posredovane sa LPS (% promene pro-upalnih citokina u odnosu na LPS tretman). RTA 408 je primenjen QD × 3 u vreme 0, 24 i 48 sati, nakon čega sledi LPS jedan sat posle poslednje doze RTA 408 kod ženki BALB/c miševa. Životinje su žrtvovane 20 sati nakon LPS primene. BALF je ispitivan za antiupalno eksprimiranje citokina. RTA 408 je smanjio proupalne citokine: zabeležene su smanjene doze, sa smanjenjem vrhova od 50%-80% u TNF, IL-6 i IL-12.

SLIKA 15a & b - Efekat RTA 408 na LPS-indukovanu upalu pluća kod miševa: (a) upalni citokini; (b) Nrf2 ciljevi. Postupci: RTA 408 primenjen na ženke BALB/c miševa (n = 10) QD × 6 u vremenu 0, 24, 48, 72, 96 i 120 sati, nakon čega sledi LPS u 121 satu sa životinjama žrtvovanim na 141 sat. Pro-upalno eksprimiranje proteina citokina testirano je u BALF; Nrf2 biomarkeri analizirani u plućima. Zvezdice pokazuju statistički značajnu razliku od kontrolnu grupu fiziološkog rastvora (* P < 0,05; ** P < 0,01; ***P < 0,001).

SLIKA 16a & b - RTA 408 redukuje BALF infiltrate u bromomicin-indukovanoj upali pluća: (a) broj ćelija BAL tečnosti; (b) telesna težine. RTA 408 je primenjen QD × 39 na dnevno -10 do 28 kod C57BL/6 miševa. Bleomicin je dat na Dan 0. Dnevne težine su merene. Broj žarišta BAL ćelija je dobijen pri žrtvovanju. Zapaženo je značajno smanjenje upalnog infiltrata. Nije zabeleženo značajno poboljšanje rezultata hronične upale, intersticijalne fibroze ili broj fibrotičnih žarišta.

SLIKA 17a & b - Efekat RTA 408 na bromomicin-indukovanu plućnu fibrozu kod pacova: (a) PMN; (b) hidroksiprolin. Zvezdice pokazuju statistički značajnu razliku od kontrolne grupe bleomicina (* P < 0,05).

SLIKA 18 - Efekat RTA 408 na ciljane enzime Nrf2 u plućima od pacova sa plućnom fibrozom izazvanom bleomicinom. Zvezdice pokazuju statistički značajnu razliku od kontrolne grupe fiziološkog rastvora (* P < 0,05; ** P < 0,01; *** P < 0,001).

SLIKA 19a-e - Efekat RTA 408 na duvanskim dimom indukovan COPD kod miševa: (a) KC; (b) IL-6; (c) TNF-α; (d) IFN-γ; (e) RANTES. RTA 408 (63415) je testiran na nivoima doze od 3 mg/kg (nizak), 10 mg/kg (srednji) i 30 mg/kg (visok). Analogni AIM (63355) je testiran u istom ispitivanju za poređenje. Zvezdice ukazuju na statistički značajnu razliku formirane od kontrolne grupe CS.

SLIKA 20 - Efekat RTA 408 na ciljane enzime Nrf2 u plućima miševa sa duvanskim dimom indukovanim COPD. Zvezdice pokazuju statistički značajnu razliku od kontrolne grupe fiziološkog rastvora (* P < 0,05; ** P < 0,01; *** P <0,001). Krstići predstavljaju statistički značajnu razliku od miševa izloženih duvanskom dimu kojima je primenjen nosač (†P < 0,05).

SLIKA 21a-d - pokazuje telesnu težinu kao funkciju vremena od 63415 tretiranih BALB/c miševa koji služe kao model sepse. LPS je primenjen svim životinjama na dan 0. (a) Težina tela: 63415, (b) Težina tela: RTA 405, (c) Sistemski LPS:% Preživljavanje: 63415, (d) Sistemski LPS:% Opstanak: RTA 405. I RTA 408 i 63415 su primenjeni QD × 5 na dane -2 do 2.63415 poboljšanog preživljavanja.

SLIKA 22 - RTA 408 aktivnost u modelu oralnog mukozitisa izazvanog radijacijom. RTA 405 ili RTA 408 (63415) je primenjen BID×20 na dane -5 do -1 i dane od 1 do 15 na mužjake sirijskog zlatnog hrčka. Radijacija se desila na Dan 0. Rezultati mukozitisa variraju od 0 do 5 na osnovu kliničkih manifestacija (0: potpuno zdrav, 12: laki do teškog eritema, 3-5: različiti stepeni ulceracije). RTA 408 (63415) značajno poboljšava mukozitis kod 30 mg/kg i 100 mg/kg sa smanjenjem ulceracije za 36%.

SLIKA 23 - Nrf2 ciljana indukcija gena u skladu sa RTA 408 (63415) 14-dnevnom studijom toksičnosti miševa kod C57BL/6 miševa. mRNK Nrf2 ciljanih gena procenjenih u jetri miševa tretiranih sa PO QDx14. Značajno povećanje eksprimiranja mRNK za višestruke Nrf2 ciljane gene je primećeno i bilo je u skladu sa izlaganjem tkiva.

SLIKA 24a & b - Indukcija Nrf2 ciljanih gena u jetri pacova od strane RTA 408 (63415): (a) ciljani geni; (b) negativni regulatori. mRNK ciljanih gena Nrf2 procenjen je u jetri pacova tretiranih sa PO QDx14.

SLIKA 25a & b - RTA 408 (63415) indukuje Nrf2 ciljane gene u tkivu majmuna: (a) jetra; (b) pluća. mRNKs ciljanih gena Nrf2 procenjeni su kod majmuna tretiranih sa PO QDx14 koristeći Panomics QuantiGene® 2.0 Plex tehnologiju.

SLIKA 26a & b - RTA 408 (63415) indukuje Nrf2 ciljanu enzimsku aktivnost u jetri miševa: (a) aktivnost NQO1; (b) aktivnost GST. Nrf2 ciljana enzimska aktivnost je procenjena u jetri miševa tretiranih sa PO QDx14. Nukleinske aktivnosti NQO1 i GST su indukovane u dozno-zavisni način.

SLIKA 27a & b - Indukcija ciljane enzimske aktivnosti u jetri pacova od strane RTA 408 (63415): (a) NQO1; (b) GST. Nrf2 ciljana enzimska aktivnost procenjena je u jetri pacova tretiranih sa PO QDx14. Aktivnosti enzima NQO1 i GST su izazvane u dozno-zavisni način.

SLIKA 28a & b - RTA 408 (63415) indukuje Nrf2 ciljanu enzimsku aktivnost u različitim tkivima cinomolgus majmuna: (a) aktivnost NQO1; (b) aktivnost GSR. SLIKA 29a & b - Koncentracija RTA 408 u jetri, plućima i mozgu miševa, i aktivnost NQO1 u jetri miševa nakon 14 dana dnevne oralne primene. (a) Distribucija u RTA 408 tkivu kod miševa nakon 14 dana dnevne oralne primene. Podaci predstavljaju srednju vrednost ± SD RTA 408 koncentracije u tkivu prikupljenim 4 sata nakon završne doze ispitivanja. Brojevi iznad stubića greške su reprezentativni za srednju vrednost. (b) Korelacija sadržaja RTA 408 jetre miševa sa aktivnošću enzima NQO1. Pojedinačan sadržaj RTA 408 jetre miševa iscrtan je nasuprot pojedinačnih aktivnosti enzima iz ovog izveštaja.

SLIKA 30a & b - RTA 408 koncentracija u plazmi, jetri, plućima i mozgu pacova, i aktivnost NQO1 u jetri pacova nakon 14 dana dnevne oralne primene. (a) Distribucija tkiva RTA 408 kod pacova posle 14 dana dnevne oralne primene. Podaci predstavljaju srednji ± SD RTA 408 koncentracije u tkivu prikupljenim 4 sata nakon završne doze ispitivanja. Brojevi iznad koloni grešaka su reprezentativni za srednju vrednost. *Dve vrednosti su isključene iz računanja srednje vrednosti zbog toga što su spoljne vrednosti, definisane kao vrednosti koje uzrokuju skup podataka da ne prođe Šapiro-Vilk test normalnosti. (b) Korelacija sadržaja RTA 408 jetre pacova sa aktivnošću enzima NQO1. Pojedinačni sadržaj jetre RTA 408 iscrtan je nasuprot individualne enzimske aktivnosti iz ovog izveštaja. Tkiva iz grupe doza od 100 mg/kg RTA 408 su sakupljena dan 6, i opažene toksičnosti u ovoj grupi sprečile su evaluaciju aktivnosti enzima u jetri NQO1.

SLIKA 31a & b - RTA 408 (63415) tretiranje majmuna sa aktiviranim Nrf2 u PBMC ćelijama: (a) PBMC NQO1 nasuprot koncentraciji plazme; (b) NQO1 pluća nasuprot PBMC NQO1.

SLIKA 32 - Pregled RTA 408 (63415) 14-dnevnog ispitivanja toksičnosti majmuna. Sve doze su dobro tolerisane bez nepovoljnih kliničkih naznaka. Podaci o kliničkoj hemiji nisu predložili očiglednu toksičnost.

SLIKA 33 - RTA 408 koncentracija u plazmi nakon lokalnih očnih i oralnih primena u različitim vremenima nakon doziranja. RTA 408 koncentracija u plazmi takođe je merena posle 5 dana dnevnog topikalnog očvršćavanja RTA 408 i određena je da ostane relativno konzistentna od merenja koja su uzeta nakon prvog dana.

SLIKA 34a & b - Korelacija izloženosti RTA 408 u plazmi majmuna sa eksprimiranjem NQO1 i SRXN1 mRNK u PBMC: (a) NQO1; (b) SRXN1.

SLIKA 35 - Koncentracija RTA 408 u različitim tkivima ili tečnostima u očima kao funkcija vremena nakon 5 dana lokalnog doziranja očiju. Koncentracija RTA 408 u plazmi je takođe merena nakon topikalne primene na očima.

SLIKA 36 - Efekat RTA 408 na incidenciju dermatitisa 3. stepena uzrokovanog akutnoj izloženosti zračenju za različite koncentracije RTA koji se daju topično. SLIKA 37 - Efekat 408 na incidenciju dermatitisa 2. stepena u toku 30 dana uzrokovanog akutnoj izloženosti zračenju za različite koncentracije RTA koji se primenjuju lokalno.

SLIKA 38 - Efekat RTA 408 na incidenciju dermatitisa 3. stepena u toku 28 dana uzrokovanog akutnoj izloženosti zračenju za različite koncentracije RTA primenjenih oralno.

SLIKA 39a & b - a) Područje pod analizom krive kliničkog rezultata dermatitisa kao funkcije vremena za svaku od različitih kontrolnih grupa uključujući i sve životinje koje se koriste u testu. b) Područje pod analizom krive kliničkog rezultata dermatitisa u funkciji trajanja tog rezultata za svaku od različitih kontrolnih grupa uključujući samo životinje koje su završile čitavih 30 dana tokom ispitivanja.

SLIKA 40 - Prosečni prvi slepi rezultat akutnog zračenja dermatitisa u funkciji vremena za netretirane, netretirane bez izloženosti zračenju, samo nosač i tri oralne količine RTA 408 na 3, 10 i 30 mg/kg. Rezultat dermatitisa se zasniva na skali da je 0 potpuno zdravo, 1-2 pokazuje blage do umerene eriteme sa minimalnom ili blagom desvamacijom, 3-4 pokazuje umerenu do ozbiljnu eritemu i desvamaciju, a 5 pokazuje otvoren čir.

SLIKA 41 - Srednji rezultat dermatitisa akutnog zračenja u funkciji vremena za netretiran, netretiran bez izlaganja zračenju, samo nosač i tri oralne količine RTA 408 na 3, 10 i 30 mg/kg izmerene svakog drugog dana od dana 4 do 30 dana. Rezultat dermatitisa se zasniva na skali da je 0 potpuno zdravo, 1-2 pokazuje blage do umerene eriteme sa minimalnom ili blagom desvamacijom, 3-4 pokazuje umerenu do ozbiljnu eritemu i desvamaciju, a 5 pokazuje otvoren čir.

SLIKA 42- Srednji rezultat dermatitisa akutnog zračenja u funkciji vremena za netretiran, netretiran bez izlaganja zračenju, samo nosač i tri oralne količine RTA 408 na 0,01, 0,1 i 1% mereno svakog drugog dana od dana 4 do 30 dana. Rezultat dermatitisa se zasniva na skali da je 0 potpuno zdravo, 1-2 pokazuje blage do umerene eriteme sa minimalnom ili blagom desvamacijom, 3-4 pokazuje umerenu do ozbiljnu eritemu i desvamaciju, a 5 pokazuje otvoren čir.

SLIKA 43- Klinički rezultati delimičnog dermatitisa iscrtani u zavisnosti od vremena i pokazuju promenu broja dermatitisa za svaku grupu ispitanika. Rezultat dermatitisa se zasniva na skali da je 0 potpuno zdravo, 1-2 pokazuje blage do umerene eriteme sa minimalnom ili blagom desvamacijom, 3-4 pokazuje umerenu do ozbiljnu eritemu i desvamaciju, a 5 pokazuje otvoren čir.

SLIKA 44 - Grafikon AUC analize koji prikazuje rezultat dermatitisa (težina * dan) za svaku od grupa za testiranje tokom celog posmatranog perioda. Rezultati dermatitisa ocenjivani su svaka dva dana od 4. do 30. dana ispitivanja.

SLIKA 45 - Smanjenje koncentracije proteina vodenog humora za različite formulacije RTA 408 (tamne kolone) u poređenju sa vrednostima iz literature za MaxiDex® (0,1% dekametazon) i maprakorat (svetle kolone) nakon indukcije paracenteze.

SLIKA 46 - RTA 408 (63415) u dozno-zavisni način potiskuje NO in vivo. CD-1 miševi (n = 6) su dozirani dimetil sulfoksidom ili AIM oralnom gavažom. LPS (5 mg/kg) je primenjen 24 sata kasnije. Dvadeset i četiri sata nakon LPS primene, cela krv je sakupljena za NO test. NO inhibicija je utvrđena Griess Reakcijom od redukovane, de-proteinirane plazme.

SLIKA 47 - RTA 408 (63415) se u velikoj meri distribuira u mišićna tkiva. Miševi su dozirani sa 25 mg/kg PO QDx3 bilo RTA 408 (63415) ili RTA 405. Krv (plazma i cela krv) i tkiva (mozak, jetra, pluća i bubrezi) su sakupljeni 6 sati nakon poslednje doze. Izvršena je polkvantitativna analiza sadržaja leka. Značajni nivoi su zabeleženi u CNS.

SLIKA 48 - RTA 408 (63415) indukuje aktivnost NQO1 u jetri, plućima i bubregu miševa. Miševi su dozirani sa 25 mg/kg PO QDx3, tkiva su sakupljena 6 sati nakon poslednje doze, a izvršena je analiza aktivnosti NQO1. Značajna aktivacija NQO1 je primećena u više tkiva.

SLIKA 49 - Pregled RTA 408 (63415) 14-dnevnog ispitivanja mišje toksičnosti. C57BL/6 miševi su dozirani PO QDx14. Konačne tačke uključuju opstanak, težinu i kliničke hemije. Sve životinje su preživele do dan 14a. Nije došlo do značajnih promena težine u odnosu na grupu sa nosačem, i nije bilo dokaza toksičnosti u bilo kojoj dozi na osnovu kliničkih hemija.

SLIKA 50 - Distribucija tkiva iz RTA 408 (63415) 14-dnevnog ispitivanja toksičnosti miševa kod miševa C57BL/6. Mozak, pluća i jetre: sakupljeni su 4 sata nakon finalne doze, kvantifikovani za sadržaj RTA 408 (63415) korišćenjem osetljivog LC/MS/MS postupka. Izloženost pri 10 i 100 mg/kg: u plućima prekoračuje in vitro IC50za NO indukciju za 55- i 1138-puta, respektivno, u mozgu prekoračuje in vitro IC50za NO indukciju za 29 i 541 puta, respektivno.

SLIKA 51 - RTA 408 (63415) distribucija tkiva u Sprague Dawley pacovima. RTA 408 (63415) dobro se distribuira u ciljana tkiva. Tkiva su sakupljana četiri sata nakon finalne doze na Dan 14 ili Dan 6 (100 mg/kg), ekstrakovana i kvantifikovana za sadržaj RTA 408 (63415) koristeći osetljiv LC/MS/MS postupak. Izlaganje na nivou od 10 mg/kg u plućima i mozgu prevazilazi in vitro IC50za NO inhibiciju za 294 i 240 puta, respektivno.

SLIKA 52 - RTA 408 (63415) ciljana distribucija tkiva kod cinomolgus majmuna. Tkiva su sakupljana četiri sata nakon završne doze na Dan 14. Sadržaj RTA 408 (63415) je ekstrakovan i kvantifikovan korišćenjem osetljivog LC/MS/MS postupka.

SLIKA 53 - PXRD obrasci (2-30°2θ) RTA 408 Oblik A.

SLIKA 54 - DSC termogram (25-280°C) RTA 408 Oblik A.

SLIKA 55 - TGA-MS termogram (25-200°C) RTA 408 Oblik A.

SLIKA 56 - PXRD obrasci (2-30°2θ) RTA 408 Oblik B.

SLIKA 57 - DSC termogram (25-280°C) RTA 408 Oblik B.

SLIKA 58 - TGA-MS termogram (25-200°C) RTA 408 Oblik B.

OPIS ILUSTRATIVNIH OTELOTVORENJA

[0037] Predmetni pronalazak u jednom aspektu sadrži gore pomenute polimorfe jedinjenja: N-((4aS,6aR,6bS,8aR,12aS,14aR,14bS)-11-cijano-2,2,6a,6b,9,9,12a-heptametil-10,14-diokso-1,2,3,4,4a,5,6,6a,6b,7,8,8a,9,10,12a,14,14a,14b—oktadekahidropicen-4a-il)-2,2-difluoropropanamid,

koje se takođe ovde naziva RTA 408. Takođe su ovde opisani postupci za pripremu, farmaceutski sastavi i kompleti i proizvodi za proizvodnju ovih jedinjenja i njihovi polimorfni oblici.

I. Definicije

[0038] Kad se koristi u kontekstu hemijske grupe: „vodonik“ znači -H; „hidroksi“ znači -OH; „okso“ znači = O; „karbonil“ označava -C(=0)-; „karboksi“ znači -C(=O)OH (takođe je napisan kao -COOH ili -CO2H); „halo“ znači nezavisno -F, -Cl, -Br ili -I; „amino“ znači -NH2; „hidroksiamino“ znači -NHOH; „cijano“ znači -CN; „izocijanat“ znači -N=C=O;

„azido“ znači -N3; u monovalentnom kontekstu „fosfat“ znači -OP(O)(OH)2ili njegov deprotonovani oblik; u dvovalentnom kontekstu „fosfat“ znači -OP(O)(OH)O- ili njegov deprotonisani oblik; „tio“ znači = S; i „sulfonil“ znači -S(O)2-. Svaka nedefinisana valentnost na atomu strukture prikazane u ovoj aplikaciji implicitno predstavlja atom vodonika vezan za atom.

[0039] Upotreba oblika jednine kada se korist u vezi sa izrazom „sastoji se“ u patentnim zahtevima i/ili specifikacijama, može značiti „jedan“, ali je takođe u skladu s značenjem „jedan ili više“, „barem jedan“ i „jedan ili više od jednog“.

[0040] Tokom ove prijave, izraz „oko“ se koristi da naznači da vrednost uključuje inherentnu varijaciju greške za uređaj, postupak koji se koristi za određivanje vrednosti ili varijacije koja postoji među pacijentima ispitivanja. Kad se koristi u kontekstu praškaste difrakcije x-zraka, izraz „oko“ se koristi za označavanje vrednosti od ± 0,2°2θ od naznačene vrednosti, poželjno vrednosti ± 0,1°2θ od naznačene vrednosti. Kad se koristi u kontekstu diferencijalne kalorimetrije skeniranja ili temperature staklene tranzicije, izraz „oko“ se koristi za označavanje vrednosti od ± 10°C u odnosu na maksimum vrha, poželjno vrednosti ± 2°C u odnosu na maksimum vrha. Kad se koristi u drugom kontekstu, izraz „oko“ se koristi za označavanje vrednosti od ± 10% naznačene vrednosti, poželjno vrednosti ± 5% od naznačene vrednosti. Treba se shvatiti da, kad god se koristi pojam „oko“, uključeno je i konkretno upućivanje na tačnu numeričku vrednost.

[0041] Izrazi „sadrže“, „imaju“ i „uključuju“ su glagoli povezivanja sa otvorenim povezivanjem. Bilo koji oblici ili tačnosti jednog ili više ovih glagola, kao što su „sadrži“, „obuhvata“, „ima“, „imaju“, „uključuje“ i „uključuju“ su takođe otvorene. Na primer, svaki postupak koja „sadrži“, „ima“ ili „uključuje“ jedan ili više koraka nije ograničena na posedovanje samo tog jednog ili više koraka, i takođe pokriva i druge korake koji nisu navedeni.

[0042] Izraz „efikasan“, kad se taj izraz koristi u specifikaciji i/ili patentnom zahtevu, znači da je adekvatan za postizanje željenog, očekivanog ili željenog rezultata. „Efikasna količina“, „terapeutski efikasna količina“ ili „farmaceutski efikasna količina“ kad se koristi u kontekstu lečenja pacijenta sa jedinjenjem označava količinu jedinjenja koja je, kada se primenjuje pacijentu za lečenje bolesti, dovoljna da utiče na takav tretman za bolest.

[0043] Izraz „hidrat“ kad se koristi kao modifikator jedinjenja znači da jedinjenje ima manje od jednog (npr., hemihidrat), jedan (npr., monohidrat) ili više od jednog (npr., dihidrat) molekula vode povezanih sa svakim molekulom jedinjenja, kao što je u čvrstim oblicima jedinjenja.

[0044] Kad se ovde koristi, izraz „IC50“ odnosi se na inhibitornu dozu koja je 50% od maksimalnog dobijenog odgovora. Ova kvantitativna mera pokazuje koliko je od određenog leka ili druge supstance (inhibitora) potrebno za inhibiranje datog biološkog, biohemijskog ili hemijskog procesa (ili komponente procesa , tj. enzim, ćelija, ćelijski receptor ili mikroorganizam) na pola.

[0045] „Izomer“ prvog jedinjenja je odvojeno jedinjenje u kom svaki molekul sadrži iste konstitutivne atome kao prvo jedinjenje, ali gde se konfiguracija tih atoma u tri dimenzije razlikuje.

[0046] Kad se ovde koristi, izraz „pacijent“ ili „bolesnik“ se odnosi na živi organizam sisara, kao što su čovek, majmun, krava, ovca, koza, psa, mačka, miš, pacov, zamorac ili njihove transgene vrste. U određenim otelotvorenjima, pacijent ili pacijent je sisar koji nije čovek. U određenim otelotvorenjima, pacijent ili bolesnik je primat. U određenim otelotvorenjima, pacijent ili bolesnik je čovek. Neograničavajući primeri ljudskih pacijenata su odrasli, deca, odojčad i fetusi.

[0047] Kako se uopšteno ovde koristi, „farmaceutski prihvatljiv“ odnosi se na ona jedinjenja, materije, sastave i/ili dozne oblike koji su, u okviru osnovane medicinske procene, pogodni za upotrebu u dodiru sa tkivima, organima i/ili telesnim tečnostima ljudskih bića i životinja bez prekomerne toksičnosti, iritacije, alergijskog odgovora ili drugih problema ili komplikacija srazmerno razumnom odnosu koristi i rizika.

[0048] „Farmaceutski prihvatljive soli“ označavaju soli jedinjenja iz predmetnog pronalaska koji su farmaceutski prihvatljive, kao što je prethodno definisano, i koje poseduju željenu farmakološku aktivnost. Takve soli uključuju kisele adicione soli formirane sa neorganskim kiselinama kao što su hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, sumporna kiselina, azotna kiselina, fosforna kiselina i slično; ili sa organskim kiselinama kao što su 1,2-etandisulfonska kiselina, 2-hidroksietansulfonska kiselina, 2-naftalensulfonska kiselina, 3-fenilpropionska kiselina, 4,4'-metilenbis(3-hidroksi-2-en-1-karboksilna kiselina)-metilbiciklo [2,2,2]okt-2-en-1-karboksilna kiselina, sirćetna kiselina, alifatične mono- i dikarboksilne kiseline, alifatične sumporne kiseline, aromatične sumporne kiseline, benzensulfonska kiselina, benzojevka kiselina, kamforsulfonska kiselina, karbonska kiselina, cimetova kiselina, limunska kiselina, ciklopentanpropionska kiselina, etansulfonska kiselina, fumarna kiselina, glukoheptonska kiselina, glukonska kiselina, glutaminska kiselina, glikolna kiselina, heptanska kiselina, heksanska kiselina, hidroksinaftoična kiselina, mlečna kiselina, laurilsulfurna kiselina, maleinska kiselina, jabučna kiselina, malonska kiselina, mandelinska kiselina, metansulfonska kiselina, mukonska kiselina, o-(4-hidroksibenzoil)benzojeva kiselina, oksalna kiselina, str-hlorbenzensulfonska kiselina, alkenička kiseline sa supstituisanim fenilom, propionska kiselina, str-toluensulfonska kiselina, piruvična kiselina, salicilna kiselina, stearinska kiselina, sukcinska kiselina, vinska kiselina, tertiarbutilocetna kiselina, trimetilsirćetna kiselina i slično. Farmaceutski prihvatljive soli takođe uključuju bazne adicione soli koje se mogu formirati kada prisutni kiseli protoni koji mogu da reaguju sa neorganskim ili organskim bazama. Prihvatljive neorganske baze uključuju natrijum hidroksid, natrijum karbonat, kalijum hidroksid, aluminijum hidroksid i kalcijum hidroksid. Prihvatljive organske baze uključuju etanolamin, dietanolamin, trietanolamin, trometamin, N-methilglucamine i slično. Trebalo bi razumeti da određeni anjon ili katjon koji čini deo bilo koje soli predmetnog pronalaska nije kritičan, sve dok je so u celini farmakološki prihvatljiva. Dodatni primeri farmaceutski prihvatljivih soli i njihovih postupka pripreme i upotrebe su predstavljeni u Handbook of Pharmaceutical Salts: Properties, and Use (P. H. Stahl & C. G. Wermuth eds., Verlag Helvetica Chimica Acta, 2002).

[0049] „Prevencija“ ili „sprečavanje“ uključuje: (1) sprečavanje nastanka bolesti kod pacijenta ili bolesnika koji može biti izložen riziku i/ili je predisponiran na bolest, ali još uvek ne doživljava ili ne pokazuje bilo koje ili sve patologije ili simptomatologije bolest i/ili (2) usporavanje pojave patologije ili simptomatologije bolesti kod pacijenta ili bolesnika koji može biti izložen riziku i/ili je predisponiran na bolest, ali još uvek ne doživljava ili ne pokazuje bilo koje ili sve patologije ili simptomatologije bolesti.

[0050] „Lečenje“ ili „tretman“ uključuje (1) inhibiranje bolesti kod pacijenta ili bolesnika koji doživljava ili prikazuje patologiju ili simptomatologiju bolesti (npr. zaustavljanje daljeg razvoja patologije i/ili simptomatologije), (2) poboljšanje bolesti kod pacijenta ili bolesnika koji doživljava ili prikazuje patologiju ili simptomatologiju bolesti (npr. preokretanje patologije i/ili simptomatologije), i/ili (3) vršenje bilo kakvog merljivog smanjenja bolesti kod pacijenta ili bolesnika koji doživljava ili prikazuje patologije ili simptomatologije bolesti.

[0051] U kontekstu predmetnog obelodanjenja, formule:

predstavljaju iste strukture. Kada se tačka nacrta na ugljeniku, tačka ukazuje na to da atom vodonika koji je povezan sa tim ugljenikom izlazi sa ravni stranice.

[0052] Međutim, činjenica da se određeni pojmovi definišu, međutim, ne treba smatrati indikativnim da je svaki izraz koji je nedefinisan neograničen. Umesto toga, veruje se da svi izrazi koji opisuju ovaj pronalazak, opisuju ga tako da uobičajen stručnjak u oblasti može razumeti obim i koristiti ovaj pronalazak.

II. RTA 408 i postupci sinteze

[0053] RTA 408 se može pripremiti prema postupcima opisanim u odeljku ispod. Ovi postupci se mogu dalje modifikovati i optimizovati koristeći principe i tehnike organske hemije koje primenjuje stručnjak. Takvi principi i tehnike se podučavaju, na primer, u March's Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (2007). Trebalo bi prepoznati da određeni anjon ili katjon koji čini deo bilo koje soli predmetnog pronalaska nije kritičan, sve dok je so u celini farmakološki prihvatljiva. Dodatni primeri farmaceutski prihvatljivih soli i njihovih postupka pripreme i upotrebe su predstavljeni u Handbook of Pharmaceutical Salts: Properties, and Use (2002). Pored toga, atomi koji čine RTA 408 predmetnog pronalaska namenjeni su da obuhvate sve izotopske oblike takvih atoma. Izotopi, kako se ovde koriste, uključuju one atome koji imaju isti atomski broj, ali različite masene brojeve. U opštem primeru i bez ograničenja, izotopi vodonika uključuju tricijum i deuterijum, a izotopi ugljenika uključuju<13>C i<14>C. Slično tome, pretpostavlja se da jedan ili više atoma ugljenika jedinjenja iz predmetnog pronalaska mogu biti zamenjeni atomom silicijuma. Osim toga, pretpostavlja se da jedan ili više atoma kiseonika RTA 408 mogu biti zamenjeni atomom sumpora ili selena.

[0054] RTA 408 i njegov polimorfni oblik takođe mogu imati prednost da mogu biti efikasniji od, da budu manje toksični od, da duže deluju od, da su više potentni od, da proizvode manje neželjenih efekata od, da se lakše apsorbuju od i/ili imaju bolji farmakokinetički profil (npr., veća oralna biodostupnost i/ili niži klirens) od i/ili imaju druge korisne farmakološke, fizičke ili hemijske prednosti od jedinjenja koja su poznata u struci za upotrebu u indikacijama koje su ovde navedene.

III. Polimorfni oblici RTA 408

[0055] Ispitana je polimorfizam, i RTA 408 je otkriven u dva kristalna oblika, u suštini bez solventa (Oblik A i Oblik B), bez rastvarača. Za opis klasa, pogledati Tabela 1 u nastavku. Kristalni Oblik A je metastabilan i ima tačku topljenja na 181,98°C i ΔH fuziju = 42,01 J/g. Ovaj oblik može imati korisnost za dobijanje amorfnih oblika RTA 408 ili u ekstruzionim formulacijama. Kristalni Oblik A može biti blago higroskopan (gubitak mase od ~0,5 % težine u TGA-MS, SLIKA 55). Kristalni Oblik B ima veću termodinamičku stabilnost od Oblika A, kao što je naznačeno višom tačkom topljenja (250,10°C) i većom entalpijom fuzije (ΔH fuzija = 47,85 J/g). Za Oblik B očekuje se veća hemijska i fizička stabilnost u poređenju sa Oblikom A, kako na temperaturi okoline, tako i na povišenoj temperaturi. Minimalna količina površinske vode može da postoji na obliku B, kao što je naznačeno od TGA-MS (SLIKA 58).

[0056] Nove oblike karakteriše PXRD (Tabela 8 i Tabela 9).

Tabela 1. Pregled čvrstih oblika

IV. Bolesti vezane za upale i/ili oksidativni stres

[0057] Upala je biološki proces koji pruža otpor zaraznim ili parazitskim organizmima i obnavlja oštećeno tkivo. Upala se obično karakteriše lokalizovanim vazodilatacijom, crvenilom, oticanjem i bolešću, regrutovanjem leukocita na mesto infekcije ili povrede, proizvodnjom upalnih citokina, kao što su TNF-α i IL-1, i proizvodnjom reaktivnih vrsta kiseonika ili azota , kao što su vodonik-peroksid, superoksid i peroksinitrit. U kasnijim stadijumima upale, preoblikovanje tkiva, angiogeneza i formiranja ožiljaka (fibroza) mogu se javiti kao deo procesa zarastanja rane. Pod normalnim okolnostima, upalni odgovor je regulisan, privremen i rešen je na orkestrirani način kada se infekcija ili povreda tretiraju adekvatno. Međutim, akutna upala može postati preterana i opasna po život, ako regulatorni mehanizmi ne uspeju. Alternativno, upala može postati hronična i izazvati kumulativno oštećenje tkiva ili sistemske komplikacije. Bazirano barem na dokazima predstavljenim ovde, RTA 408 se može koristiti u lečenju ili prevenciji upala ili bolesti povezanih s upalom.

[0058] Mnoge ozbiljne i nepodnošljive ljudske bolesti uključuju disregulaciju upalnih procesa, uključujući bolesti kao što su rak, ateroskleroza i dijabetes, koji se tradicionalno ne smatraju upalnim stanjima. U slučaju kancera, upalni procesi su povezani sa formiranjem tumora, progresijom, metastazom i otpornošću na terapiju. Ateroskleroza, koja se dugo posmatrala kao poremećaj lipidnog metabolizma, sada se shvata kao prvenstveno upalno stanje, gde aktivirani makrofagi igraju važnu ulogu u formiranju i eventualnoj rupturi aterosklerotičkih plaka. Takođe se pokazalo da aktivacija upalnog signalnog puta igra ulogu u razvoju rezistencije na insulin, kao i u oštećenju perifernih tkiva povezanih sa dijabetičnom hiperglikemijom. Prekomerna proizvodnja reaktivnih vrsta kiseonika i reaktivnih vrsta azota, kao što su superoksid, vodonik-peroksid, azot oksid i peroksinitrit, predstavljaju znak upalnih stanja. Dokazi o disregulisanoj proizvodnji peroksinitrita prijavljeni su u velikom broju bolesti (Szabo i dr., 2007; Schulz i dr., 2008; Forstermann, 2006; Pall, 2007).

[0059] Autoimune bolesti kao što su reumatoidni artritis, lupus, psorijaza i multipla skleroza uključuju neadekvatnu i hroničnu aktivaciju upalnih procesa u pogođenim tkivima, koja proističu iz disfunkcije mehanizama prepoznavanja sebe i drugih, i reakcije u imunološkom sistemu. Kod neurodegenerativnih bolesti kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest, neuronska oštećenja su u korelaciji sa aktivacijom mikroglije i povišenim nivoima proupalnih proteina, kao što je inducibilna sintaza azot-oksida (iNOS). Hronično otkazivanje organa, kao što je otkazivanje bubrega, otkazivanje srca, otkazivanje jetre i hronična opstruktivna bolest pluća, tesno je povezano sa prisustvom hroničnog oksidativnog stresa i upale, što dovodi do razvoja fibroze i eventualnog gubitka funkcije organa. Za oksidativni stres u vaskularnim endotelijalnim ćelijama, čiji glavni i mali krvni sudovi mogu dovesti do endotelne disfunkcije, i veruje se da je važan faktor koji doprinosi razvoju sistemskih kardiovaskularnih bolesti, komplikacija dijabetesa, hronične bubrežne bolesti i drugih oblika pucanja organa, kao i niz drugih bolesti povezanih sa starenjem, uključujući degenerativne bolesti centralnog nervnog sistema i mrežnjače.

[0060] Mnogi drugi poremećaji uključuju oksidativni stres i upale u pogođenim tkivima, uključujući upalnu bolest creva; upalne bolesti kože; mukozitis i dermatitis koji se odnose na radioterapiju i hemoterapiju; očne bolesti, kao što su uveitis, glaukom, makularna degeneracija i različiti oblici retinopatije; nestanak transplanata i odbacivanje; povreda ishemije-reperfuzije; hronični bol; degenerativna stanja kostiju i zglobova, uključujući osteoartritis i osteoporozu; astmu i cističnu fibrozu; poremećaje napada; i neuropsihijatrijska stanja, uključujući šizofreniju, depresiju, bipolarni poremećaj, poremećaj posttraumatskog stresa, poremećaj nedostatka pažnje, poremećaje autizma i poremećaje ishrane, kao što je anoreksija nervoza. Veruje se da je disregulacija upalnih signalnih puteva glavni faktor u patologiji bolesti mišića, uključujući mišićnu distrofiju i različite oblike kaheksije.

[0061] Raznolikost akutnih poremećaja koji ugrožavaju život takođe uključuju i disregulisanu upalnu signalizaciju, uključujući akutnu insuficijenciju organa koji uključuje pankreas, bubrege, jetru ili pluća, infarkt miokarda ili akutni koronarni sindrom, moždani udar, septični šok, traumu, teške opekotine i anafilaksiju.

[0062] Mnoge komplikacije zaraznih bolesti takođe uključuju disregulaciju upalnih odgovora. Iako upalni odgovor može da ubije invazivne patogene, prekomerni upalni odgovor može biti prilično destruktivan i u nekim slučajevima može biti primarni izvor oštećenja u zaraženim tkivima. Pored toga, prekomerni upalni odgovor može dovesti i do sistemskih komplikacija usled prevelike proizvodnje upalnih citokina, kao što su TNF-α i IL-1. Smatra se da je to faktor u smrtnosti od teškog gripa, teškog akutnog respiratornog sindroma i sepse.

[0063] Aberantno ili prekomerno eksprimiranje bilo iNOS-a ili ciklooksigenaze-2 (COX-2) je implicirano u patogenezi mnogih procesa bolesti. Na primer, jasno je da NO predstavlja potentni mutagen (Tamir i Tannebaum, 1996), i nitrooksid takođe može aktivirati COX-2 (Salvemini i dr., 1994). Štaviše, postoji značajno povećanje iNOS-a kod tumora debelog creva pacova indukovanog od karcinogena, azoksimetana (Takahashi i dr., 1997). Pokazalo se da su serija sintetičkih triterpenoidnih analoga oleanolinske kiseline moćni inhibitori ćelijskih upalnih procesa, kao što je indukcija IFN-y inducibilne sintaze azot-oksida (iNOS) i COX-2 u makrofagima miševa. Pogledati Honda i dr. (2000a), Honda i dr. (2000b), i Honda i dr. (2002). U jednom aspektu, ovde prikazan RTA 408 delimično se karakteriše svojom sposobnošću da inhibira proizvodnju azot-oksida kod Raw 264,7 ćelija izvedenih iz makrofaga indukovanih izlaganjem γ-interferonu. RTA 408 se dalje karakteriše sposobnošću da indukuje eksprimiranje antioksidativnih proteina, kao što je NQO1, i smanjuje eksprimiranje pro-upalnih proteina, kao što je COX-2 i inducibilna sintaza azot-oksida (iNOS). Ova svojstva su relevantna za lečenje širokog spektra bolesti i poremećaja koji uključuju oksidativni stres i disregulaciju upalnih procesa, uključujući i rak, komplikacije iz lokalizovane ili ukupne izloženosti tela jonizujućem zračenju, mukozitis i dermatitis koji su rezultat radioterapije ili hemoterapije, autoimune bolesti, kardiovaskularne bolesti, uključujući aterosklerozu, povrede ishemijske reperfuzije, akutno i hronično otkazivanje organa, uključujući otkazivanje bubrega i otkazivanje srca, bolesti disajnih puteva, dijabetes i komplikacije dijabetesa, teške alergije, odbacivanje transplanata, bolest graft protiv domaćina, neurodegenerativne bolesti, bolesti očiju i mrežnjače, akutni i hronični bolovi, degenerativne bolesti kostiju, uključujući osteoartritis i osteoporozu, upalne bolesti creva, dermatitis i druge kožne bolesti, sepsu, opekotine, poremećaje napada i neuropsihijatrijske poremećaje.

[0064] U drugom aspektu, RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenta koji ima stanje kao što su bolesti očiju. Na primer, uveitis, makularna degeneracija (i suv oblik i vlažni oblik), glaukom, dijabetički makularni edem, blefaritis, dijabetička retinopatija, bolesti i poremećaji endotela rožnjače kao što je Fuksova endotelijalna distrofija rožnjače, post-hirurške upale, suvo oko, alergijski konjunktivitis i drugi oblici konjunktivitisa su neograničavajući primeri bolesti oka koje mogu biti tretirane sa RTA 408.

[0065] U drugom aspektu, RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenta koji ima stanje kao što su kožne bolesti ili poremećaji. Na primer, dermatitis, uključujući alergijski dermatitis, atopijski dermatitis, dermatitis zbog hemijske ekspozicije, i dermatitis izazvan radijacijom; toplotne ili hemijske opekotine; hronične rane, uključujući dijabetičke čireve, rane pritiska i venske čireve; bubuljice; alopeciju uključujući ćelavost i alopeciju izazvanu lekovima; drugi poremećaji folikula kose; epidermoliza buloza; opekotine i njihove komplikacije; poremećaje pigmentacije kože uključujući vitiligo; stanja kože usled starenja; post-hirurško zarastanje rana; sprečavanje ili smanjenje ožiljaka od povreda kože, operacija ili opekotina; psorijazu; dermatološke manifestacije autoimunih bolesti ili bolesti grafta protiv domaćina; sprečavanje ili lečenje kancera kože; poremećaji koji uključuju hiperproliferaciju ćelija kože kao što je hiperkeratoza je neograničavajući primer kožnih oboljenja koja mogu biti tretirana sa RTA 408.

[0066] Bez ograničavanja teorijom, veruje se da je aktivacija antioksidativnog/anti-upalnog puta Keap1/Nrf2/ARE implicirana i u anti-upalnim i u anti-karcinogenim svojstvima ovde opisanog jedinjenja.

[0067] U drugom aspektu, RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenta koji ima stanje uzrokovano povišenim nivoima oksidativnog stresa u jednom ili više tkiva. Oksidativni stres je rezultat abnormalno visokih ili produženih nivoa reaktivnih vrsta kiseonika, kao što su superoksid, vodonik-peroksid, azot oksid i peroksinitrit (formiran reakcijom azot-oksida i superoksida). Oksidativni stres može biti praćen ili akutnom ili hroničnom upalom.

Oksidativni stres može biti uzrokovan mitohondrijalnom disfunkcijom, aktivacijom imunih ćelija, kao što su makrofagi i neutrofili, akutnim izlaganjem spoljnom agensu, kao što je jonizujuće zračenje ili citotoksični hemoterapijski agens (npr., dokorubicin), traumom ili drugim akutnim povredama tkiva, ishemijom/reperfuzijom, slabom cirkulacijom ili anemijom, lokalizovanom ili sistemskom hipoksijom ili hiperoksijom, povišenim nivoima upalnih citokina i drugih proteina povezanih sa upalama i/ili drugim abnormalnim fiziološkim stanja, kao što su hiperglikemija ili hipoglikemija.

[0068] Na životinjskim modelima mnogih takvih stanja, pokazano je da stimulativno eksprimiranje inducibilne heme oksigenaze (HO-1), ciljanog gena Nrf2 puta, ima značajan terapeutski efekat, uključujući i kod modela infarkta miokarda, otkazivanja bubrega, otkazivanja i odbacivanja transplanata, moždanog udara, kardiovaskularne bolesti i autoimune bolesti (npr., Sacerdoti i dr., 2005; Abraham & Kappas, 2005; Bach, 2006; Araujo i dr., 2003; Liu i dr., 2006; Ishikawa i dr., 2001; Kruger i dr., 2006; Satoh i dr., 2006; Zhou i dr., 2005; Morse and Choi, 2005; Morse and Choi, 2002). Ovaj enzim se lomi u gvožđe, ugljen monoksid (CO) i biliverdin (koji se kasnije pretvara u moćni molekul antioksidanta, bilirubin).

[0069] U drugom aspektu, RTA 408 se može koristiti u sprečavanju ili lečenju oštećenja tkiva ili otkazivanja organa, akutnog i hroničnog, što je rezultat oksidativnog stresa pogoršanog upalom. Primeri bolesti koji spadaju u ovu kategoriju uključuju otkazivanje srca, otkazivanje jetre, otkazivanje i odbacivanje transplanata, otkazivanje bubrega, pankreatitis, fibrotične bolesti pluća (cistična fibroza, COPD i idiopatska plućna fibroza, između ostalog), dijabetesa (uključujući komplikacije), ateroskleroze, povrede ishemijske reperfuzije, glaukoma, moždanog udara, autoimune bolesti, autizma, makularne degeneracije i mišićne distrofije. Na primer, u slučaju autizma, studije sugerišu da povećani oksidativni stres u centralnom nervnom sistemu može doprineti razvoju bolesti (Chauhan i Chauhan, 2006).

[0070] Dokazi takođe povezuju oksidativni stres i upala sa razvojem i patologijom mnogih drugih poremećaja centralnog nervnog sistema, uključujući psihijatrijske poremećaje, kao što su psihoza, velika depresija i bipolarni poremećaj; poremećaji napada, kao što je epilepsija; bol i senzorni sindromi, kao što su migrena, neuropatski bol ili tinitus; i sindromi ponašanja, kao što su poremećaji nedostatka pažnje. pogledati, npr., Dickerson i dr., 2007; Hanson i dr., 2005; Kendall-Tackett, 2007; Lencz i dr., 2007; Dudhgaonkar i dr., 2006; Lee i dr., 2007; Morris i dr., 2002; Ruster i dr., 2005; McIver i dr., 2005; Sarchielli i dr., 2006; Kawakami i dr., 2006; Ross i dr., 2003. Na primer, povišeni nivoi upalnih citokina, uključujući TNF, interferon-y i IL-6, povezani su sa glavnim mentalnim bolestima (Dickerson i dr., 2007). Mikroglialna aktivacija takođe je povezana sa glavnim mentalnim bolestima. Stoga, smanjenje regulatornih upalnih citokina i inhibicija prekomerne aktivacije mikroglije može biti korisno kod pacijenata sa šizofrenijom, velikom depresijom, bipolarnim poremećajem, poremećajima autizma i drugim neuropsihijatrijskim poremećajima.

[0071] Shodno tome, u patologijama koje uključuju samo oksidativni stres ili oksidativni stres pogoršan upalom, tretman može obuhvatati davanje pacijentu terapeutski efikasne količine jedinjenja iz predmetnog pronalaska, kao što su ona koja su opisane iznad ili tokom ove specifikacije. Lečenje se može primeniti preventivno, pre predvidivog stanja oksidativnog stresa (npr. transplantacija organa ili primena radioterapije kod pacijenata sa kancerom), ili se može primeniti terapeutski u postavkama koje uključuju utvrđeni oksidativni stres i upalu. U nekim slučajevima, kao što je pacijent sa kancerom koji prima radioterapiju ili hemoterapiju (ili oba), jedinjenje prema pronalasku može se davati i pre i nakon radioterapije ili hemoterapije, ili se može primeniti u kombinaciji sa drugim terapijama. U zavisnosti od prirode radioterapije ili hemoterapije, mogu se koristiti različite kombinacije pred tretmana, post tretmana ili istovremene primene jedinjenja iz predmetnog pronalaska. Jedinjenje pronalaska može sprečiti ili smanjiti težinu neželjenih efekata povezanih sa radioterapijom ili hemoterapijom. Pošto takvi neželjeni efekti mogu biti ograničene doze, njihovo smanjenje ili prevencija mogu omogućiti veće ili češće doziranje radioterapije ili hemoterapije, što rezultuje većom efikasnošću. Alternativno, kao što je prikazano ovde, upotreba jedinjenja iz predmetnog pronalaska u kombinaciji sa radioterapijom ili hemoterapijom može povećati efikasnost date doze radioterapije ili hemoterapije. Delom, ova kombinatorna efikasnost može biti rezultat inhibicije aktivnosti pro-upalnog transkripcionog faktora NF-κB pomoću jedinjenja iz predmetnog pronalaska. NF-κB se često hronično aktivira u ćelijama karcinoma, a takva aktivacija povezana je sa otpornošću na terapiju i promovisanjem progresije tumora (npr., Karin M, Nature.2006 May 25;441(7092):431-6; Aghajan i dr., J Gastroenterol Hepatol. 2012 Mar;27 Suppl 2:10-4). Drugi transkripcioni faktori koji promovišu upalu i rak, kao što su STAT3 (npr., He G and Karin M, Cell Res. 2011 Jan;21(1):159-68; Grivennikov SI and Karin M, Cytokine Growth Factor Rev. 2010 Feb;21(1):11-9), takođe može biti inhibirano jedinjenjem iz predmetnog pronalaska.

[0072] RTA 408 se može koristiti za tretman ili sprečavanje upalnih stanja, kao što su sepsa, dermatitis, autoimuno oboljenje i osteoartritis. RTA 408 se takođe može koristiti za tretman ili sprečavanje upalnog bola i/ili neuropatskih bolova, na primer, indukovanjem Nrf2 i/ili inhibiranjem NF-κB.

[0073] RTA 408 se takođe može koristiti za tretman ili sprečavanje bolesti, kao što su kancer, upala, Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, multipla skleroza, autizam, amiotrofična lateralna skleroza, Hantingtonova bolest, autoimune bolesti, kao što su reumatoidni artritis, lupus, Kronova bolest i psorijaza, upalna bolest creva, sve druge bolesti čija se patogeneza smatra prevelikom proizvodnjom ili azotnog oksida ili prostaglandina, i patologije samo sa oksidativnim stresom ili oksidativnim stresom pogoršanim upalom.

[0074] Drugi aspekt upale je proizvodnja upalnih prostaglandina, kao što je prostaglandin E. RTA 408 se može koristiti za promovisanje vazodilatacije, ekstravazacije plazme, lokalizovanog bola, povišene temperature i drugih simptoma upale. Inducibilni oblik enzima COX-2 povezan je sa njihovom proizvodnjom, a visoki nivoi COX-2 se nalazi u upaljenim tkivima. Shodno tome, inhibicija COX-2 može olakšati mnoge simptome upale i niz važnih antiupalnih lekova (npr., ibuprofen i celekoksib) deluju inhibicijom aktivnosti COX-2.

Dokazano je da je klasa ciklopentenon prostaglandina (cyPGs) (npr., 15-deoksi prostaglandin J2, a.k.a. PGJ2) ima ulogu u stimulaciji orkestrirane rezolucije upale (npr., Rajakariar i dr., 2007). COX-2 je takođe povezan sa proizvodnjom prostaglandina ciklopentenona. Shodno tome, inhibicija COX-2 može ometati punu razrešenje upale, potencijalno promovišući upornost aktiviranih imunih ćelija u tkivima i dovodi do hroničnog „tinjanja“ upale. Ovaj efekat može biti odgovoran za povećanu incidencu kardiovaskularnih bolesti kod pacijenata koji koriste selektivne inhibitore COX-2 tokom dužeg vremenskog perioda.

[0075] U jednom aspektu, RTA 408 se može koristiti za kontrolu proizvodnje pro-upalnih citokina unutar ćelije selektivno aktiviranjem regulatornih cisteinskih ostataka (RCR) na proteinima koji regulišu aktivnost transkripcionih faktora osetljivih na redoks. Pokazano je da aktiviranje RCR od strane cyPG pokreće pro-rezolucioni program u kome se aktivnost antioksidantnog i citoprotektivnog transkripcionog faktora Nrf2 potentno indukuje i aktivnosti proksioksidnih i pro-upalnih transkripcionih faktora NF-κB i STAT su potisnute. U nekim otelotvorenjima, RTA 408 se može koristiti za povećanje proizvodnje antioksidativnih i reduktivnih molekula (NQO1, HO-1, SOD1, γ-GCS) i smanjenja oksidativnog stresa i proizvodnje prooksidnih i pro-upalnih molekula (iNOS, COX-2, TNF-α). U nekim otelotvorenjima, RTA 408 se može koristiti da izazove ćelije koje su domaćini upalnog događaja da se vrate u ne-upalno stanje promovišući razrešenje upale i ograničavajući prekomerno oštećenje tkiva domaćina.

A. Rak

[0076] Dalje, RTA 408 se može koristiti za indukovanje apoptoze u tumorskim ćelijama, za indukovanje diferencijacije ćelija, za inhibiranje proliferacije karcinoma ćelija, za inhibiranje upalnog odgovora i/ili za funkcionisanje u hemopreventativnom kapacitetu. Na primer, RTA 408 ima jedno ili više od sledećih osobina: (1) sposobnost indukcije apoptoze i diferencijacije i malignih i nemalignih ćelija, (2) aktivnost na submikromolarnim ili nanomolarnim nivoima kao inhibitor proliferacije mnogih malignih ili premalignih ćelije, (3) sposobnost da suzbije de novo sintezu upalnog enzima inducibilne sintaze azot-oksida (iNOS), (4) sposobnost inhibiranja aktivacije NF-κB i (5) sposobnost indukcije eksprimiranja heme oksigenaze-1 (HO-1).

[0077] Nivoi iNOS i COX-2 su povišeni u određenim vrstama raka i bili su implicirani u karcinogenezi, i pokazali su se da inhibitori COX-2 smanjuju incidencu primarnih kolona adenoma kod ljudi (Rostom i dr., 2007; Brown and DuBois, 2005; Crowel i dr., 2003). iNOS se eksprimira kod supresornih ćelija izvedenih iz mijeloida (MDSCs) (Angulo i dr., 2000) i za aktivnost COX-2 u ćelijama karcinoma pokazalo se da rezultuje proizvodnjom prostaglandina E2 (PGE2), za koji se pokazalo da indukuje eksprimiranje arginaze u MDSC (Sinha i dr., 2007). Arginaza i iNOS su enzimi koji koriste L-arginin kao supstrat i proizvode L-ornitin i ureu, a L-citrulin i NO, respektivno. Za trošenje arginina iz mikrookruženja tumora od strane MDSC, u kombinaciji sa proizvodnjom NO i peroksinitrita, pokazalo se da inhibira proliferaciju i indukuje apoptozu T ćelija (Bronte i dr., 2003). Pokazalo se da inhibicija COX-2 i iNOS smanjuje akumulaciju MDSC, uspostavlja citotoksičnu aktivnost tumorskih T ćelija i odlaže tumorski rast (Sinha i dr., 2007; Mazzoni i dr., 2002; Zhou i dr., 2007).

[0078] Inhibicija NF-κB i JAK/STAT signalnih puteva implicira se kao strategija koja sprečava proliferaciju ćelijskih epitela i indukuje njihovu apoptozu. Pokazalo se da aktivacija STAT3 i NF-κB dovodi do supresije apoptoze u ćelijama karcinoma i promovisanja proliferacije, invazije i metastaze. Mnogi od ciljanih gena koji su uključeni u ove procese su pokazali da su transkripcioni regulisani i od strane NF-κB i od strane STAT3 (Yu i dr., 2007).

[0079] Pored njihove direktne uloge u epitelnim ćelijama raka, NF-κB i STAT3 takođe imaju važne uloge u drugim ćelijama koje se nalaze u mikrookruženju tumora. Eksperimenti na modelima životinja pokazali su da je NF-κB neophodan kako u ćelijama raka, tako i na hematopoijskim ćelijama kako bi propagirao efekte upale na inicijaciju i progresiju karcinoma (Greten i dr., 2004). NF-κB inhibicija u raku i mijeloidnim ćelijama smanjuje broj i veličinu respektivnih tumora. Aktivacija STAT3 u ćelijama karcinoma dovodi do stvaranja nekoliko citokina (IL-6, IL-10) koji suzbijaju sazrevanje dendritičnih ćelija povezanih sa tumorom (DC). Dalje, STAT3 se aktivira ovim citokinima u samim dendritskim ćelijama. Inhibicija STAT3 u mišjim modelima karcinoma obnavlja DC sazrevanje, promoviše protitumorski imunitet i inhibira rast tumora (Kortylewski i dr., 2005).

B. Lečenje multiple skleroze i drugih neurodegenerativnih stanja

[0080] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa multiplom sklerozom (MS).

Poznato je da je MS upalno stanje centralnog nervnog sistema (Williams i dr., 1994; Merrill and Benvenist, 1996; Genain and Nauser, 1997). Na osnovu nekoliko istraga, postoje dokazi koji ukazuju da su upalni, oksidativni i/ili imuni mehanizmi uključeni u patogenezu Alchajmerove bolesti (AD), Parkinsonove bolesti (PD), amiotrofične lateralne skleroze (ALS) i MS (Bagasra i dr., 1995; McGeer and McGeer, 1995; Simonian and Coyle, 1996; Kaltschmidt i dr., 1997). I reaktivni astrociti i aktivirane mikroglije su implicirani kao uzročnik neurodegenerativne bolesti (NDD) i neuroupalne bolesti (NID); poseban naglasak je na mikroglijama kao ćelijama koje sintetišu NO i prostaglandine kao proizvode odgovarajućih enzima, iNOS i COX-2. De novo formiranje ovih enzima može biti pokretano upalnim citokinima kao što su interferon-y ili interleukin-1. Zauzvrat, prekomerna proizvodnja NO može dovesti do upalnih kaskada i/ili oksidativnog oštećenja ćelija i tkiva mnogih organa, uključujući neurone i oligodendrocite nervnog sistema, uz posledične manifestacije kod AD i MS, i moguće kod PD i ALS (Coyle and Puttfarcken, 1993; Beal, 1996; Merrill and Benvenist, 1996; Simonian and Coyle, 1996; Vodovotz i dr., 1996).

Epidemiološki podaci pokazuju da hronična upotreba NSAID-a koja blokira sintezu prostaglandina iz arahidonata, znatno smanjuje rizik za razvoj AD (McGeer i dr., 1996; Stewart i dr., 1997). Tako se agensi koji blokiraju stvaranje NO i prostaglandina mogu koristiti u pristupima prevencije i lečenja NDD. Uspešni terapeutski kandidati za lečenje takve bolesti obično zahtevaju mogućnost penetracije krvno-moznih barijera. pogledati, na primer, U.S. Patent Publication 2009/0060873.

C. Neuroupala

[0081] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa neuroupalom. Neuroupala obuhvata ideju da mikroglialni i astrocitski odgovori i dejstva u centralnom nervnom sistemu imaju fundamentalno upalni karakter i da su ti odgovori centralni za patogenezu i progresiju širokog spektra neuroloških poremećaja. Ova ideja nastala je u polju Alchajmerove bolesti (Griffin i dr., 1989; Rogers i dr., 1988), gde je revolucionizovala naše razumevanje ove bolesti (Akiyama i dr., 2000). Ove ideje su proširene na druge neurodegenerativne bolesti (Eikelenboom i dr., 2002; Ishizawa and Dickson, 2001), na ishemijske/toksične bolesti (Gehrmann i dr., 1995; Touzani i dr., 1999), na biologiju tumora (Graeber i dr., 2002) i čak na normalni razvoj mozga.

[0082] Neuroupala obuhvata širok spektar složenih ćelijskih odgovora koji uključuju aktivaciju mikroglija i astrocita i indukciju citokina, hemokina, proteina komplementa, proteina akutne faze, oksidativne povrede i srodne molekularne procese. Ovi događaji mogu imati štetne efekte na neuronsku funkciju, što dovodi do neuronske povrede, dalje aktivacije glija i na kraju do neurodegeneracije.

D. Tretman otkazivanja bubrega

[0083] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Pogledati U.S. patentna prijava Ser. No.12/352,473. Drugi aspekt predmetnog obelodanjenja odnosi se na nove postupci i jedinjenja za lečenje i prevenciju bubrežne bolesti. Otkazivanje bubrega, što dovodi do neadekvatnog čišćenja metaboličkih otpadnih proizvoda od krvi i abnormalnih koncentracija elektrolita u krvi, predstavlja značajan zdravstveni problem širom sveta, posebno u razvijenim zemljama. Dijabetes i hipertenzija su među najvažnijim uzrocima hronične otkazivanja bubrega, poznate i kao hronična bolest bubrega (CKD), ali je takođe povezana sa drugim stanjima kao što je lupus. Akutno otkazivanje bubrega može nastati usled izloženosti određenim lekovima (npr., acetaminofen) ili toksičnim hemikalijama ili povredama ishemijske reperfuzije povezanim sa šokom ili hirurškim procedurama kao što je transplantacija, i može dovesti do hroničnog otkazivanja bubrega. Kod mnogih pacijenata, otkazivanje bubrega napreduje u fazu u kojoj pacijent zahteva redovnu dijalizu ili transplantaciju bubrega da bi nastavio da živi. Obe ove procedure su veoma invazivne i povezane su sa značajnim neželjenim efektima i padom kvalitetom života. Iako postoje efikasni tretmani za neke komplikacije otkazivanja bubrega, kao što su hiperparatiroidizam i hiperfosfatemija, nije pokazano da postoji dostupna terapija da zaustavi ili preokrenute napredovanje otkazivanja bubrega. Prema tome, agensi koji mogu poboljšati kompromitovanu funkciju bubrega predstavljaju značajan napredak u lečenju otkazivanja bubrega.

[0084] Upala značajno doprinosi patologiji CKD. Postoji i snažna mehanička veza između oksidativnog stresa i bubrežne disfunkcije. Signalizacijski put NF-κB igra važnu ulogu u progresiji CKD-a, jer NF-κB reguliše transkripciju MCP-1, hemokina koji je odgovoran za regrutaciju monocita/makrofaga koji rezultuje upalnim odgovorom koji na kraju povređuje bubreg (Wardle, 2001). Keap1/Nrf2/ARE put kontroliše transkripciju nekoliko gena koji kodiraju antioksidativne enzime, uključujući heme oksigenazu-1 (HO-1). Ablacija Nrf2 gena kod ženki miševa dovodi do razvoja lupusnog glomerularnog nefritisa (Yoh i dr., 2001). Osim toga, nekoliko studija je pokazalo da se HO-1 eksprimiranje indukuje kao odgovor na oštećenje bubrega i upalu, i da ovaj enzim i njegovi proizvodi bilirubin i ugljenmonoksid igraju zaštitnu ulogu u bubregu (Nath i dr., 2006).

[0085] Glomerulus i okolna Bovmanova kapsula čine osnovnu funkcionalnu jedinicu bubrega. Stopa glomerularne filtracije (GFR) je standardna mera bubrežne funkcije. Klirens kreatinina se obično koristi za merenje GFR. Međutim, nivo serumskog kreatinina se obično koristi kao surogatna mera klirensa kreatinina. Na primer, prekomerni nivoi serumskog kreatinina su generalno prihvaćeni da ukazuju na neadekvatnu bubrežnu funkciju, i smanjenje serumskog kreatinina tokom vremena se prihvata kao indikacija poboljšane funkcije bubrega. Normalni nivoi kreatinina u krvi su oko 0,6 do 1,2 miligrama (mg) po deciliteru (dl) kod odraslih muškaraca i 0,5 do 1,1 miligrama po deciliteru kod odraslih žena.

[0086] Akutna povreda bubrega (AKI) može se desiti nakon ishemijske reperfuzije, lečenja sa određenim farmakološkim agensima kao što su cisplatin i rapamicin, kao i intravenske injekcije radiokontrastnog medijuma koji se koristi u medicinskim slikama. Kao i u CKD, upale i oksidativni stres doprinose patologiji AKI. Molekularni mehanizmi koji su u osnovi nefropatija izazvana radiokontrastom (RCN) nisu dobro shvaćeni; međutim, verovatno je da kombinacija događaja, uključujući produženu vazokonstrikciju, oštećenu autoregulaciju bubrega i direktnu toksičnost kontrastnih medijuma, doprinose otkazivanju bubrega (Tumlin i dr., 2006). Vasokonstrikcija rezultuje smanjenjem bubrežnog toka krvi i izaziva ishemijureperfuziju i proizvodnju reaktivnih vrsta kiseonika. HO-1 je snažno indukovan pod ovim uslovima i dokazano je da sprečava povrede ishemijske reperfuzije u nekoliko različitih organa, uključujući bubreg (Nath i dr., 2006). Konkretno, pokazano je da je indukcija HO-1 zaštitna u modelu pacova RCN (Goodman i dr., 2007). Reperfuzija takođe indukuje upalni odgovor, delom kroz aktiviranje signalizacije NF-κB (Nichols, 2004). Ciljanje NF-κB je predloženo kao terapeutska strategija za sprečavanje oštećenja organa (Zingarelli i dr., 2003).

E. Kardiovaskularna bolest

[0087] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima. Pogledati U.S. patentna prijava Ser. No.12/352,473. Kardiovaskularna (CV) bolest je među najvažnijim uzrocima smrti širom sveta, i predstavlja vodeći uzrok smrti u mnogim razvijenim zemljama. Etiologija CV bolesti je složena, ali većina uzroka je povezana sa neadekvatnim ili potpuno poremećenim snabdevanjem krvi kritičnom organu ili tkivu. Često takvo stanje proizlazi iz rupture jedne ili više aterosklerotičnih plaka, što dovodi do formiranja tromba koji blokira protok krvi u kritičnom sudu. Takva tromboza je glavni uzročnik srčanog udara, u kom je blokirana jedna ili više koronarna arterija, i protok krvi do samog srca je prekinut. Dobijena ishemija je jako štetna za srčano tkivo, kako zbog nedostatka kiseonika tokom ishemičnog događaja, tako i od prekomernog stvaranja slobodnih radikala nakon oporavka protoka krvi (fenomen poznat kao povreda ishemije i reperfuzije). Slična oštećenja se javljaju u mozgu tokom trombotskog moždanog udara, kada su cerebralna arterija ili drugi veliki sud blokirani trombozom. Hemoragični moždani udari, za razliku od njih, uključuju rupture krvnog suda i krvarenje u okolne moždane tkivo. Ovo stvara oksidativni stres u neposrednoj oblasti krvarenja zbog prisustva velikih količina slobodnog hema i drugih reaktivnih vrsta i ishemije u drugim delovima mozga usled kompromitovanog krvotoka. Subarahnoidno krvarenje, koja je često praćena cerebralnom vazospazmom, takođe uzrokuje povrede ishemije/reperfuzije u mozgu.

[0088] Alternativno, ateroskleroza može biti toliko velika u kritičnim krvnim sudovima da se razvija stenoza (suženje arterija) i protok krvi do kritičnih organa (uključujući srce) je hronično nedovoljan. Takva hronična ishemija može dovesti do oštećenja mnogih krajnjih organa, uključujući srčanu hipertrofiju povezanu sa kongestivnim otkazivanjem srca.

[0089] Ateroskleroza, osnovni defekt koji dovodi do mnogih oblika kardiovaskularnih bolesti, nastupa kada fizički nedostatak ili povreda oboda (endotel) arterije izaziva upalni odgovor koji uključuje proliferaciju ćelija vaskularnih glatkih mišića i infiltraciju leukocita u pogođeno područje. Na kraju, komplikovana lezija poznata kao aterosklerotična plaka može se formirati, sastavljena od gore pomenutih ćelija u kombinaciji sa depozitima lipoproteina koji sadrže holesterol i drugim materijalima (npr., Hansson i dr., 2006).

[0090] Farmaceutski tretmani za kardiovaskularne bolesti uključuju preventivne tretmane, kao što su upotreba lekova namenjenih za smanjenje krvnog pritiska ili nivoa kruženja holesterola i lipoproteina, kao i tretmani koji su dizajnirani da smanjuju adherentne tendencije trombocita i drugih krvnih ćelija (čime se smanjuje stopa progresija plaka i rizik formiranja tromba). Nedavno su uvedeni lekovi kao što su streptokinaza i aktivator plazminogena u tkivu i koriste se za rastvaranje tromba i obnavljanje krvotoka. Hirurški tretmani obuhvataju koronarnu arterijsku obilaznicu kako bi se stvorio alternativno snabdevanje krvlju, balonska angioplastika za kompresovanje tkiva plaka i povećanje prečnika arterijskog lumena i karotidne endarterektomije za uklanjanje tkiva plaka u karotidnoj arteriji. Takvi tretmani, posebno balonska angioplastika, mogu biti praćeni korišćenjem stenta, ekspandirajućih mrežastih cevi dizajniranih da podržavaju zidove arterije u pogođenom području, i održavaju sudu otvorenim. Nedavno je upotreba stentova koji eluiraju lekove postala je uobičajena u cilju sprečavanja post-hirurške restenoze (ponovno sužavanje arterije) u pogođenom području. Ovi uređaji su žičani stentovi obloženi biokompatibilnom polimernom matricom koja sadrži lek koji inhibira proliferaciju ćelija (npr., paklitaksel ili rapamicin). Polimer omogućava sporo, lokalizovano oslobađanje leka u pogođenom području uz minimalno izlaganje tkiva koja nisu ciljana. Uprkos značajnim pogodnostima koje se pružaju u takvim tretmanima, smrtnost od kardiovaskularnih bolesti ostaje velika i ostaju značajne neizbežne potrebe u lečenju kardiovaskularnih bolesti.

[0091] Kao što je gore navedeno, indukcija HO-1 se pokazala da je korisna u različitim modelima kardiovaskularnih bolesti, a niski nivoi eksprimiranja HO-1 su klinički korelirani sa povećanim rizikom od CV bolesti. Prema tome, jedinjenja pronalaska mogu se koristiti za tretman ili sprečavanje različitih kardiovaskularnih poremećaja uključujući, ali ne ograničavajući se na aterosklerozu, hipertenziju, infarkt miokarda, hronično otkazivanje srca, moždani udar, subarahnoidnu hemoragiju i restenozu.

F. Dijabetes

[0092] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa dijabetesom. Pogledati U.S. patentna prijava Ser. No.12/352,473. Dijabetes je složena bolest koju karakteriše propust tela da reguliše nivoe glukoze u cirkulaciji. Ovaj neuspeh može biti rezultat nedostatka insulina, peptidnog hormona koji reguliše i proizvodnju i apsorpciju glukoze u različitim tkivima. Nedovoljni insulin kompromituje sposobnost mišića, masti i drugih tkiva da pravilno upijaju glukozu, što dovodi do hiperglikemije (abnormalno visok nivo glukoze u krvi). Najčešće je takav nedostatak insulina rezultat neadekvatne proizvodnje u ćelijama ostrvcima pankreasa. U većini slučajeva ovo proizlazi iz autoimunog uništavanja ovih ćelija, stanja poznate kao dijabetes tipa 1 ili dijabetes sa početkom u mlađem dobu, ali takođe može biti posledica fizičke traume ili nekog drugog uzroka.

[0093] Dijabetes se takođe mogu javiti kada mišićne i masne ćelije postanu manje reaguju na insulin i ne upijaju pravilno glukozu, što dovodi do hiperglikemije. Ovaj fenomen je poznat kao rezistencija na insulin, a nastalo stanje je poznato kao dijabetes tipa 2. Dijabetes tipa 2, najčešći tip, visoko je povezan sa gojaznošću i hipertenzijom. Gojaznost je povezana sa upalnim stanjem masnog tkiva za koji se smatra da igra glavnu ulogu u razvoju insulinske rezistencije (npr., Hotamisligil, 2006, Guilherme i dr., 2008).

[0094] Dijabetes je povezan sa oštećenjem mnogih tkiva, uglavnom zbog toga što je hiperglikemija (i hipoglikemija, koja može biti rezultat prekomernih ili loših vremenskih doza insulina) značajan izvor oksidativnog stresa. Hronično otkazivanje bubrega, retinopatija, periferna neuropatija, periferni vaskulitis i razvoj dermalnih čireva koji sporo zarastaju ili ne zarastaju uopšte ne spadaju među zajedničke komplikacije dijabetesa. Zbog njihove sposobnosti da zaštite od oksidativnog stresa, naročito indukcijom HO-1 eksprimiranja, jedinjenja pronalaska mogu se koristiti u tretmanima za mnoge komplikacije dijabetesa. Kao što je gore navedeno (Cai i dr., 2005), sumnja se da su primarni faktori u razvoju dijabetesa tipa 2 hronična upala i oksidativni stres u jetri. Pored toga, PPAPγ agonisti kao što su tiazolidinedioni su sposobni da smanjuju rezistenciju na insulin i za zna se da su efikasni tretmani za dijabetes tipa 2.

[0095] Efekat lečenja dijabetesa može se proceniti na sledeći način. I biološka efikasnost modaliteta lečenja, kao i klinička efikasnost se procenjuju, ako je moguće. Na primer, zbog toga što se bolest manifestuje povećanim šećerom u krvi, biološka efikasnost lečenja može biti procenjena, na primer, posmatranjem povratka procenjenog nivoa glukoze u krvi prema normalnom. Merenje glikozilovanog hemoglobina, takođe nazvanog A1c ili HbA1c, drugi je obično korišćen parametar kontrole glukoze u krvi. Merenje kliničke krajnje tačke koja može dati indikaciju regeneracije b-ćelija nakon, na primer, šestomesečnog perioda vremena, može dati indikaciju kliničke efikasnosti režima lečenja.

G. Reumatoidni artritis

[0096] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa RA. Tipično, prvi simptomi reumatoidnog artritisa (RA) se pojavljuju u sloju sinovijalne obloge, sa proliferacijom sinovijalnih fibroblasta i njihovim vezivanjem na zglobnu površinu na zajedničkoj margini (Lipsky, 1998). Nakon toga, makrofagi, T ćelije i druge upalne ćelije se regrutuju u zglob, gde proizvode brojne medijatore, uključujući citokine interleukin-1 (IL-1), što doprinosi hroničnim sekvelama koje dovode do uništavanja kostiju i hrskavice, i faktor tumorske nekroze (TNF-α), koji ima ulogu u upalama (Dinarello, 1998; Arend and Dayer, 1995; van den Berg, 2001). Koncentracija IL-1 u plazmi je značajno veća kod pacijenata sa RA nego kod zdravih osoba, i naročito su nivo IL-1 u plazmi u korelaciji sa aktivnošću RA bolesti (Eastgate i dr., 1988). Štaviše, nivoi sinovijalne tečnosti IL-1 su u korelaciji sa različitim radiografskim i histološkim karakteristikama RA (Kahle i dr., 1992; Rooney i dr., 1990).

[0097] U normalnim zglobovima, efekti ovih i drugih pro-upalnih citokina uravnoteženi su raznim antiupalnim citokinima i regulatornim faktorima (Burger i Dayer, 1995). Značaj ove ravnoteže citokina ilustrovan je kod mladih pacijenata sa RA, koji su ciklično povećali temperaturu tokom dana (Prieur i dr., 1987). Nakon svakog vrha u groznici, faktor koji blokira efekte IL-1 se nalazi u serumu i urinu. Ovaj faktor je izolovan, kloniran i identifikovan kao IL-1 receptorski antagonist (IL-1ra), član familije gena IL-1 (Hannum i dr., 1990). IL-1ra, kako to naziva ime, je antagonist prirodnog receptora koji se nadmeće sa IL-1 za vezivanje receptora IL-1 tipa I i kao rezultat blokira efekte IL-1 (Arend i dr., 1998).

Možda je potreban 10- do 100-struki višak IL-1ra za efikasno blokiranje IL-1; Međutim, sinovijalne ćelije izolovane od pacijenata sa RA izgleda ne proizvede dovoljno IL-1ra kako bi se suprotstavili efektima IL-1 (Firestein i dr., 1994; Fujikawa i dr., 1995).

H. Psorijatični artritis

[0098] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa psorijatičnim artritisom. Psorijaza je upalni i proliferativni poremećaj kože sa prevalencom od 1,5-3%. Približno 20% pacijenata sa psorijazom razvija karakterističnu formu artritisa koji ima nekoliko obrasca (Gladman, 1992; Jones i dr., 1994; Gladman i dr., 1995). Neke osobe su prisutne sa zajedničkim simptomima, ali većinom, psorijaza kože predstavlja prvi. Oko jedne trećina pacijenata ima istovremeno pogoršanje kožne i zglobne bolesti (Gladman i dr., 1987) i postoji topografski odnos između noktiju i distalne interfalangealne zglobne bolesti (Jones i dr., 1994; Wright, 1956). Iako upalnih procesi koji povezuju kožu, nokte i zglobne bolesti ostaju nedovoljno ispitani, imunološki posredovana patologija je implicirana.

[0099] Psorijatični artritis (PsA) je hronična upalna artropatija koja se karakteriše asocijacijom artritisa i psorijaze i 1964. je prepoznata kao klinički entitet koja se razlikuje od reumatoidnog artritisa (RA). godine (Blumberg i dr., 1964). Kasnije studije su otkrile da PsA deli više genetskih, patogenih i kliničkih karakteristika sa drugim spondiloartropatijama (SpA), grupom bolesti koje čine ankilozni spondilitis, reaktivni artritis i enteropatski artritis (Wright, 1979). Pretpostavka da PsA spada u SpA grupu nedavno je dobila dalju podršku od studija snimanja koji pokazuju široko rasprostranjen entesitis, uključujući PsA, ali ne i RA (McGonagle i dr., 1999; McGonagle i dr., 1998). Preciznije, entesitis je postuliran da bude jedan od najranijih događaja koji se javljaju kod SpA, što dovodi do preoblikovanja kostiju i ankiloze u kičmi, kao i na artikularni sinovitis kada su upalnie entese blizu perifernih zglobova. Međutim, veza između entesitisa i kliničkih manifestacija u PsA ostaje u velikoj meri nejasna, jer PsA može predstavljati prilično heterogene obrasce učestvovanja zglobova sa promenljivim stepenima ozbiljnosti (Marsal i dr., 1999; Salvarani i dr., 1998). Stoga, drugi faktori moraju biti postavljeni kako bi se objasnile raznovrsne osobine PsA, identifikovani su samo neke od njih (kao što je eksprimiranje molekula HLA-B27, koje je snažno povezano sa aksijalnim oboljenjem). Kao posledica, ostaje teško mapirati manifestacije bolesti na specifične patogene mehanizme, što znači da tretman ovog stanja ostaje u velikoj meri empirijski.

[0100] Porodične studije su predložile genetski doprinos razvoju PsA (Moll i Wright, 1973). Smatra se da su druge hronične upalne forme artritisa, kao što su ankilozni spondilitis i reumatoidni artritis, složene genetske osnove. Međutim, genetička komponenta PsA je teško procenjena iz nekoliko razloga. Postoje jaki dokazi za genetsku predispoziciju samo na psorijazu koja može prikriti genetske faktore koji su važni za razvoj PsA. Iako bi većina prihvatila PsA kao posebnu bolest, ponekad postoji fenotipsko preklapanje sa reumatoidnim artritisom i ankiloznim spondilitisom. Takođe, PsA sama nije homogeno stanje i predložene su razne podgrupe.

[0101] Povećane količine TNF-α su prijavljene i na psorijatskoj koži (Ettehadi i dr., 1994) i u sinovijalnoj tečnosti (Partsch i dr., 1997). Nedavna ispitivanja pokazala su pozitivnu korist od anti-TNF tretmana i kod PsA (Mease i dr., 2000) i ankilozirajućeg spondilitisa (Brandt i dr., 2000).

I. Reaktivni artritis

[0102] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa reaktivnim artritisom. Kod reaktivnog artritisa (ReA) mehanizam oštećenja zgloba je nejasan, ali je verovatno da citokini igraju kritične uloge. Prijavljeni su preovlađujući visoki nivoi Th1 profila interferona gama (IFN-y) i nizak nivo interleukina 4 (IL-4) (Lahesmaa i dr., 1992; Schlaak i dr., 1992; Simon i dr., 1993; Schlaak i dr., 1996; Kotake i dr., 1999; Ribbens i dr., 2000), ali je nekoliko istraživanja pokazalo relativnu dominaciju IL-4 i IL-10 i relativni nedostatak IFN-y i faktora tumorske nekroze alfa (TNF-α) u sinovijalnoj membrani (Simon i dr., 1994; Yin i dr., 1999) i tečnosti (SF) (Yin i dr., 1999; Yin i dr., 1997) pacijenata sa reaktivnim artritisom u poređenju sa pacijentima sa reumatoidnim artritisom (RA). Niži nivo TNF-α sekrecije u reaktivnom artritisu nego kod pacijenata sa RA je takođe prijavljen nakon ex vivo stimulacije mononuklearnih ćelija periferne krvi (PBMC) (Braun i dr., 1999).

[0103] Utvrđeno je da čišćenje bakterija povezanih sa reaktivnim artritisom zahteva proizvodnju odgovarajućih nivoa IFN-γ i TNF-α, dok IL-10 deluje supresijom ovih odgovora (Autenrieth i dr., 1994; Sieper i Braun, 1995). IL-10 je regulatorni citokin koji inhibira sintezu IL-12 i TNF-γ pomoću aktiviranih makrofaga (de Waal i dr., 1991; Hart i dr., 1995; Chomarat i dr., 1995) i IFN-γ od T ćelija (Macatonia i dr., 1993).

J. Enteropatski artritis

[0104] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa enteropatskim artritisom. Tipično enteropatski artritis (EA) se javlja u kombinaciji sa upalnim bolestima creva (IBD) kao što je Kronova bolest ili ulcerativni kolitis. Takođe može uticati na kičmu i sakroilijarne zglobove. Enteropatski artritis uključuje periferne zglobove, obično u donjim ekstremitetima kao što su kolena ili članci. Obično uključuje samo nekoliko ili ograničen broj zglobova i može blisko pratiti stanje creva. Ovo se dešava kod približno 11% pacijenata sa ulceroznim kolitisom i 21% onih sa Kronovom bolešću. Sinovitis je uglavnom samo-ograničen i ne-deformišući.

[0105] Enteropatske artropatije obuhvataju kolekciju reumatoloških stanja koja dele vezu za GI patologiju. Ovi stanja uključuju reaktivni artritis koji je vezan za infekciju zbog bakterija (npr. Shigella, Salmonella, Campylobacter, Yersinia vrsta, Clostridium difficile), parazita (npr. Strongyloides stercoralis, Taenia saginata, Giardia lamblia, Ascaris lumbricoides, Cryptosporidium vrste) , i spondiloartropatije povezane sa upalnom bolesti creva (IBD). Ostali stanja i poremećaji uključuju crevni bajpas (jejunoilealni), artritis, celiakiju, Viplovu bolest i kolagenski kolitis.

K. Mladalački reumatoidni artritis

[0106] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa JRA. Mladalački reumatoidni artritis (JRA), izraz za najčešći oblik artritisa kod dece, primenjuje se na porodicu bolesti koju karakteriše hronična upala i hipertrofija sinovijalnih membrana. Izraz se preklapa, ali nije potpuno sinonim, sa porodicom bolesti koja se naziva maloletnički hronični artritis i/ili juvenilni idiopatski artritis u Evropi.

[0107] I urođeni i adaptivni imuni sistemi koriste više tipova ćelija, veliki broj ćelijske površine i izlučene proteine i međusobno povezane mreže pozitivnih i negativnih povratnih informacija (Lo i dr., 1999). Pored toga, dok se može razdvojiti u razmatranju, urođena i adaptivna krila imunog sistema su funkcionalno isprepletana (Fearon i Locksley, 1996), i patološki događaji koji se javljaju na ovim tačkama presecanja verovatno će biti veoma relevantni za naše razumevanje patogeneze oblika hroničnog artritisa kod odraslih i dece (Warrington, i dr., 2001).

[0108] Poliartikularni JRA je poseban klinički podtip karakterisan upalom i sinovijalnom proliferacijom u više zglobova (četiri ili više), uključujući i male zglobove ruku (Jarvis, 2002). Ovaj podtip JRA može biti ozbiljan, zbog obima svog višestrukog udruživanja i svog kapaciteta da napreduje brzo tokom vremena. Iako je klinički različit, poliartikularni JRA nije homogen, i pacijenti se razlikuju u manifestacijama bolesti, starosne dobi početka bolesti, prognoze i terapijskog odgovora. Ove razlike vrlo verovatno odražavaju spektar varijacija u prirodi imunolog i upalnog napada koji mogu nastati kod ove bolesti (Jarvis, 1998).

L. Rani upalni artritis

[0109] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa ranim upalnim artritisom. Klinička prezentacija različitih upalnih artropatija slična je rano u toku oboljenja. Kao rezultat toga, često je teško razlikovati pacijente koji su u opasnosti od razvoja teškog i upornog snovitisa koji dovode do erozivnog oštećenja zgloba od onih čiji je artritis više ograničen. Takvo razlikovanje je od ključnog značaja za adekvatno ciljanje terapije, agresivno lečenje onih sa erozivnom bolešću i izbegavanje nepotrebne toksičnosti kod pacijenata sa više samoograničenom bolešću. Aktuelni klinički kriterijumi za dijagnozu erozivnih artropatija kao što je reumatoidni artritis (RA) su manje efikasni u ranoj bolesti, a tradicionalni pokazatelji aktivnosti bolesti, kao što su brojanje zglobova i akutna faza, ne identifikuju pacijente koji mogu imati loše ishode (Harrison i dr., 1998). Parametri koji odražavaju patološke događaje koji se javljaju u sinoviumima najverovatnije imaju značajnu prognostičku vrednost.

[0110] Nedavni napori da se identifikuju prediktori lošeg ishoda u ranom upalnom artritisu identifikovali su da je prisustvo RA specifičnih autoantotela, naročito antitela prema citrulinizovanim peptidima, povezano sa erozivnim i upornim bolestima u ranim upalnim artritisima. Na osnovu toga razvijen je ciklični citrulinski peptid (CCP) koji je pomogao u identifikaciji anti-CCP antitela u serumu pacijenata. Korišćenjem ovog pristupa, pokazano je da se prisustvo anti-CCP antitela specifično i osetljivo za RA, može razlikovati RA od drugih artropatija i potencijalno može predvideti uporni, erozivni sinovitis pre nego što ovi ishodi postanu klinički manifestni. Važno je da se anti-CCP antitela često mogu detektovati u serumu mnogo godina pre kliničkih simptoma, što ukazuje na to da mogu da odražavaju subkliničke imune događaje (Nielen i dr., 2004; Rantapaa-Dahlqvist i dr., 2003).

M. Ankilozni spondilitis

[0111] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa ankiloznim spondilitisom. AS je podgrupa bolesti unutar šire klasifikacije bolesti spondiloartropatije. Pacijenti koji su pogođeni različitim podlogama spondiloartropatije imaju etiologije bolesti koje su često veoma različite, u rasponu od bakterijskih infekcija do nasleđivanja. Pa ipak, u svim podgrupama, krajnji rezultat procesa bolesti je aksijalni artritis. Uprkos ranijim kliničkim razlikama u različitim populacijama pacijenata, mnogi od njih završavaju gotovo identično nakon toka bolesti od deset do dvadeset godina. Nedavne studije pokazuju da je srednje vreme za kliničku dijagnozu ankilozionog spondilitisa od početka oboljenja bolesti 7,5 godina (Khan, 1998). Ove iste studije sugerišu da spondiloartropatija može imati prevalencu blisku onoj od reumatoidnog artritisa (Feldtkeller i dr., 2003; Doran i dr., 2003).

[0112] AS je hronični sistemski upalni reumatski poremećaj aksijalnog skeleta sa ili bez ekstraskeletnih manifestacija. Primarno su pogođeni sakroiliacki zglobovi i kičma, ali mogu se uključiti i kičmeni i ramenski zglobovi, a manje obično periferni zglobovi ili određene van-artikularne strukture kao što su oko, vaskularni sistem, nervni sistem i gastrointestinalni sistem. Njegova etiologija još nije u potpunosti shvaćena (Wordsworth, 1995; Calin i Taurog, 1998). Ona je snažno povezana sa glavnom histokompatibilnošću klase I (MHC I) HLA-B27 alela (Calin i Taurog, 1998). AS utiče na pojedince na vrhuncu svog života i od njega se strahuje se zbog potencijala da izazove hronični bol i nepopravljivo oštećenje tetiva, ligamenata, zglobova i kostiju (Brewerton i dr., 1973a; Brewerton i dr., 1973b; Schlosstein i dr., 1973). AS se može pojaviti samostalno ili u sprezi sa drugim oblikom spondiloartropatije kao što su reaktivni artritis, psorijaza, psorijatični artritis, entesitis, ulcerativni kolitis, bolest razdražljivog creva ili Kronova bolest, u kom slučaju se klasifikuje kao sekundarni AS.

[0113] Tipično, pogođena mesta obuhvataju diskovertebralne, apofizne, kostobortebralne i kostotransverzalne zglobove kičme i paravertebralne ligamentne strukture. U ovoj bolesti takođe je istaknuta upala enteza, koja su mesta muskulotendinoznog i vezivnog vezivanja kostiju (Calin i Taurog, 1998). Za mesto entesitis je poznato da je infiltrirano plazma ćelijama, limfocitima i polimorfonuklearnim ćelijama. upalni proces često dovodi do postepene fibrozne i koštane ankiloze (Ball, 1971, Khan, 1990).

[0114] Odložena dijagnoza je uobičajena jer se simptomi često pripisuju češćim problemima sa leđima. Dramatičan gubitak fleksibilnosti u lumbalnoj kičmi je rani znak AS. Drugi uobičajeni simptomi uključuju hronični bol i krutost u donjem delu leđa koji obično počinje tamo gde je donja kičma spojena sa karlicom ili kukom. Iako većina simptoma počinje u lumbalnim i sakrolijskim predelima, oni mogu uključiti i vrat i gornja leđa. Artritis se takođe može javiti u ramenu, bokovima i stopalima. Neki pacijenti imaju upala oka, i teže slučajeve neophodno je posmatrati zbog uključivanja srčanog ventila.

[0115] Najčešća manifestacija je bol u leđima, ali bolesti mogu atipično započeti u perifernim zglobovima, naročito kod dece i žena, i retko sa akutnim iritisom (anteriorni uveitis). Dodatni rani simptomi i znaci su smanjenje ekspanzije grudnog koša zahvaljujući difuznom kostobortebralnom angažovanju, niskoj temperaturi, umoru, anoreksiji, gubitku težine i anemiji. Ponavljajući bolovi u leđima - često noćni i različitog intenziteta - predstavljaju eventualnu tegobu, jer je jutarnja krutost obično olakšana aktivnošću. Savijeni ili nagnuti položaj olakšava bolove u leđima i spazmu parazpinalnih mišića; stoga, neki stepen kifoze je čest kod netretiraneih pacijenata.

[0116] Sistemske manifestacije se javljaju kod 1⁄3 pacijenata. Rekurentni, obično samoograničeni, akutni iritis (anteriorni uveitis) retko je dugotrajan i dovoljno jak da smanji vid. Neurološki znaci mogu povremeno biti rezultat kompresijskog radikulitisa ili išijasa, frakture kičme ili subluksacije i kauda ekvina sindroma (koji se sastoji od impotencije, noćne urinarne inkontinencije, smanjene bešike i rektalne senzacije i odsustva kretanja gležnja).

Kardiovaskularne manifestacije mogu uključiti aortnu insuficijenciju, anginu, perikarditis i abnormalnost EKG provodljivosti. Retko otkrivanje u plućima je fibroza gornje školjke, povremeno sa kavitacijom koja se može zameniti za TB i može biti komplikovana infekcijom Aspergilusom.

[0117] AS se karakteriše blagim ili umerenim bljeskovima aktivnog spondilitisa koji se menjaju sa periodima skoro ili potpuno neaktivne upale. Odgovarajući tretman kod većine pacijenata dovodi do minimalne ili nikakve nepokretnosti i potpunog, produktivnog života uprkos krutosti leđa. Povremeno, tok je ozbiljan i progresivan, što rezultuje izrazitim deformacijama koji onesposobljavaju. Prognoza je loša za pacijente sa refraktornim iritisom i za retke pacijente sa sekundarnom amiloidozom.

N. Ulcerozni kolitis

[0118] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa ulceroznim kolitisom. Ulcerozni kolitis je bolest koja uzrokuje upale i rane, nazvane ulkusima, u obliku debelog creva. Upala se obično javlja u rektumu i donjem delu debelog creva, ali može uticati na celokupno crevo. Ulcerozni kolitis retko utiče na tanko crevo, osim krajnjeg dela, nazvanog terminalnim ileumom. Ulcerozni kolitis se takođe može nazvati kolitisom ili proktitisom. Upala često dovodi do čišćenja creva, što uzrokuje dijareju. Čirevi se oblikuju na mestima gde je upala ubila ćelije koje pokrivaju debelo crevo; čirevi krvare i proizvode gnoj.

[0119] Ulcerozni kolitis je upalna bolest creva (IBD), opšte ime za bolesti koje izazivaju upalu u tankom crevu i debelom crevu. Ulcerozni kolitis može biti teško dijagnostifikovati, jer su simptomi slični drugim poremećajima creva i drugoj vrsti IBD, Kronovoj bolesti. Kronova bolest se razlikuje od ulceroznog kolitisa jer izaziva upala dublje unutar crevnog zida. Takođe, Kronova bolest obično se javlja u tankom crevu, mada se to može pojaviti i u ustima, jednjaku, želucu, duodenumu, debelom crevu, slepom crevu i anusu.

[0120] Ulcerozni kolitis se može javiti kod ljudi svih starosnih dobi, ali najčešće počinje između 15 i 30 godina, ili sa manje od 50 do 70 godina. Deca i adolescenti ponekad razvijaju bolest. Ulcerozni kolitis pogađa muškarce i žene jednako i izgleda da je učestao u nekim porodicama. Postoje teorije o tome šta uzrokuje ulcerozni kolitis, ali nijedna nije dokazana. Najpopularnija teorija je da imuni sistem tela reaguje na virus ili bakteriju izazivajući tekuće upale u crevnom zidu. Ljudi sa ulceroznim kolitisom imaju abnormalnosti imunog sistema, ali doktori ne znaju da li su te abnormalnosti uzrok ili rezultat bolesti. Ulcerozni kolitis nije izazvan emocionalnim stresom ili osetljivošću na određenu hranu ili prehrambene proizvode, ali ovi faktori mogu izazvati simptome kod nekih ljudi.

[0121] Najčešći simptomi ulceroznog kolitisa su bol u stomaku i krvava dijareja. Pacijenti takođe mogu doživeti umor, gubitak težine, gubitak apetita, rektalno krvarenje i gubitak telesnih tečnosti i hranljivih materija. Oko polovine pacijenata imaju blage simptome. Drugi pate od česte groznice, krvave dijareje, mučnine i teških grčeva. Ulcerozni kolitis može takođe uzrokovati probleme kao što su artritis, upala očiju, bolesti jetre (hepatitis, ciroza i primarni sklerozni holangitis), osteoporoza, kožni osip i anemija. Niko ne zna zašto se problemi javljaju izvan debelog creva. Naučnici smatraju da se ove komplikacije mogu javiti kada imuni sistem pokrene upalu u drugim delovima tela. Neki od ovih problema nestaju kad se kolitis tretira.

[0122] Za dijagnostifikovanje ulceroznog kolitisa može biti potreban temeljni fizički pregled i serija testova. Testovi krvi se mogu uraditi kako bi se proverila anemija, što bi moglo ukazati na krvarenje u debelom crevu ili rektumu. Testovi krvi takođe mogu otkriti visok broj belih krvnih zrnaca, što je znak upale negde u telu. Ispitivanjem uzorka stolice lekar može otkriti krvarenje ili infekciju u debelom crevu ili rektumu. Doktor može da uradi kolonoskopiju ili sigmoidoskopiju. Za bilo koji test, doktor ubacuje endoskop - dugu, fleksibilnu, osvetljenu cevčicu povezanu na računar i TV monitor - u anus kako bi se videla unutrašnja strana debelog creva i rektuma. Doktor će moći da vidi bilo kakvo upalu, krvarenje ili čir na zidu debelog creva. Tokom ispitivanja, doktor može da izvrši biopsiju, što podrazumeva uzimanje uzorka tkiva iz obloge debelog creva da bi ga pregledao mikroskopom. Moguće je takođe zahtevati i rentgenski snimak barium enema debljine creva. Ovaj postupak podrazumeva punjenje debelog creva sa barijumom, krečnim belim rastvorima. Barijum se pojavljuje beo na rendgenskom filmu, omogućavajući doktoru jasan pogled na debelo crevo, uključujući i bilo koji čir ili druge abnormalnosti koje mogu biti tamo.

[0123] Lečenje ulceroznog kolitisa zavisi od težine bolesti. Većina ljudi se leči lekovima. U teškim slučajevima, pacijentu može biti potrebna operacija za uklanjanje obolelog creva. Hirurgija je jedini lek za ulcerozni kolitis. Neki ljudi čiji su simptomi izazvani određenom hranom u stanju su da kontrolišu simptome izbegavajući hranu koja je uznemirila njihovo crevo, kao što su visoko začinjena hrana, sirovo voće i povrće ili mlečni šećer (laktoza). Svaka osoba može drugačije doživeti ulcerozni kolitis, tako da se lečenje prilagođava svakom pojedincu. Emocionalna i psihološka podrška je važna. Neki ljudi imaju remisije - periode kada simptomi nestaju - koji traju mesecima ili čak godinama. Međutim, većina simptoma pacijenata se na kraju vraća. Ovaj promenljivi obrazac bolesti znači da se ne može uvek reći kada je lečenje pomoglo. Nekim osobama sa ulceroznim kolitisom možda će neko vreme biti potrebna medicinska nega, uz redovne posete lekara kako bi nadgledali stanje.

O. Kronova bolest

[0124] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa Kronovom bolešću. Još jedan poremećaj za koji je pokušana imunosupresija je Kronova bolest. Simptomi Kronove bolesti uključuju upalu creva i razvoj intestinalne stenoze i fistula; neuropatija često prati ove simptome. Antiupalni lekovi, kao što su 5-aminosalicilati (npr., mesalamin) ili kortikosteroidi, obično se propisuju, ali nisu uvek efikasni (pregled u Botoman i dr., 1998). Imunosupresija sa ciklosporinom je ponekad korisna za pacijente otporne ili netolerantne na kortikosteroide (Brinskov i dr., 1989).

[0125] Napori za razvoj alata za dijagnostiku i tretman protiv Kronove bolesti usredsređeni su na centralnu ulogu citokina (Schreiber, 1998; van Hogezand and Verspaget, 1998).

Citokini su mali izlučeni proteini ili faktori (5 do 20 kD) koji imaju specifične efekte na ćelija-do-ćelije interakcije, međućelijsku komunikaciju ili ponašanje drugih ćelija. Citokine proizvode limfociti, naročito TH1 i TH2 limfociti, monociti, makrofagi creva, granulociti, epitelne ćelije i fibroblasti (pregled u Rogler i Andus, 1998; Galley i Webster, 1996). Neki citokini su pro-upalni (npr. TNF-α, IL-1 (α i β), IL-6, IL-8, IL-12 ili inhibitorni faktor leukemije [LIF]); drugi su antiupalni (npr. antagonist receptora IL-1, IL-4, IL-10, IL-11 i TGF-β). Međutim, u određenim upalnim stanjima može postojati preklapanje i funkcionalna redundantnost njihovih efekata.

[0126] U aktivnim slučajevima Kronove bolesti, povišene koncentracije TNF-α i IL-6 se sekretuju u cirkulaciju krvi, i TNF-α, IL-1, IL-6 i IL-8 se proizvode lokalno preko od strane mukoznih ćelija (id.; Funakoshi i dr., 1998). Ovi citokini mogu imati dalekosežne efekte na fiziološke sisteme, uključujući razvoj kostiju, hematopoezu i jetru, štitne žlezde i neuropsihijatrijsku funkciju. Takođe, kod bolesnika sa Kronovom bolesti primećena je neuravnoteženost odnosa IL-1β/IL-1ra u korist pro-upalnog IL-1β (Rogler i Andus, 1998; Saiki i dr., 1998; Dionne i dr., 1998; ali pogledati Kuboyama, 1998). Jedno ispitivanja je predložila da se profili citokina u uzorcima stolice može koristiti kao dijagnostički alat za Kronovu bolest (Saiki i dr., 1998).

[0127] Tretmani koji su predloženi za Crohn-ovu bolest uključuju upotrebu različitih antagonista citokina (npr. IL-1ra), inhibitora (npr. IL-1β konvertujući enzima i antioksidanat) i anti-citokin antitela (Rogler i Andus, 1998; van Hogezand i Verspaget, 1998; Reimund i dr., 1998; Lugering i dr., 1998; McAlindon i dr., 1998). Konkretno, monoklonska antitela protiv TNF-α su s nekim uspehom testirana u lečenju Kronove bolesti (Targan i dr., 1997; Stack i dr., 1997; van Dullemen i dr., 1995 ). Ova jedinjenja mogu se koristiti u kombinovanoj terapiji sa jedinjenjima predmetnog obelodanjenja.

[0128] Drugi pristup tretmanu Kronove bolesti usredsređen je na barem delimično iskorenjivanje bakterijske zajednice koja može pokrenuti upalni odgovor i zameniti je nepatogenom zajednicom. Na primer, U.S. Pat. No.5,599,795 obelodanjuje postupak za prevenciju i lečenje Kronove bolesti kod pacijenata koji su ljudi. Njihov postupak je bio usmeren na sterilizaciju crevnog trakta sa najmanje jednim antibiotikom i najmanje jednim anti-gljivičnim agensom kako bi ubio postojeću floru i zamenio je različitim, odabranim, dobro okarakterisanim bakterijama uzetim od normalnih ljudi. Borody je izučavao postupak lečenja Kronove bolesti barem delimičnim uklanjanjem postojeće crevne mikroflore lavažom i zamenu novom bakterijskom zajednicom koja je uvedena fekalnim inokulumom iz ljudskog donora koji je imao bolest ili sastava koji sadrži Bacteroides i Escherichia coli vrste. (U.S. Pat. No.5,443,826).

P. Sistemski Lupus Erithematosus

[0129] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa SLE. Takođe nije bilo poznatog uzroka autoimunih bolesti kao što je sistemski eritematozni lupus. Sistemski eritematozni lupus (SLE) je autoimuna reumatska bolest koja se karakteriše depozicijom u tkivima autoantotela i imunih kompleksa koji dovode do povrede tkiva (Kotzin, 1996). Za razliku od autoimunih bolesti kao što su MS i dijabetes melitus tipa 1, SLE potencijalno uključuje multiple sisteme organa direktno, i njegove kliničke manifestacije su raznovrsne i varijabilne (pregled kod Kotzin i O'Dell, 1995). Na primer, neki pacijenti mogu pokazati prvenstveno kožni osip i bolove u zglobovima, pokazuju spontane remisije i zahtevaju malo lekova. Na drugom kraju spektra su pacijenti koji pokazuju ozbiljnu i progresivnu uključenost bubrega što zahteva terapiju velikim dozama steroida i citotoksičnih lekova kao što je ciklofosfamid (Kotzin, 1996).

[0130] Serološki znak SLE-a i primarni dijagnostički test dostupni su povišeni serumski nivoi IgG antitela na sastojke ćelijskog jezgra, kao što su dvostruka DNK (dsDNK), jednolančana DNK (ss-DNK) i hromatin. Među ovim autoantotelama, IgG anti-dsDNK antitela igraju glavnu ulogu u razvoju lupus glomerulonefritisa (G N) (Hahn i Tsao, 1993; Ohnishi i dr., 1994). Glomerulonefritis je ozbiljno stanje u kom kapilarni zidovi glomerula za prečišćavanje krvi bubrega postanu zgušnjeni akretima na epitelnoj strani glomerularnih podrumskih membrana. Bolest je često hronična i progresivna i može dovesti do eventualnog otkazivanja bubrega.

Q. Sindrom razdražljivog creva

[0131] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata s sindromom razdražljivog creva (IBS). IBS je funkcionalni poremećaj koji se karakteriše bolovima u abdomenu i promenjenim navikama creva. Ovaj sindrom može početi kod mlade odrasle osobe i može biti povezan sa značajnim invaliditetom. Ovaj sindrom nije homogeni poremećaj. Umesto toga, podtipovi IBS-a opisani su na osnovu prevladavajućeg simptoma-dijareje, konstipacije ili bola. U odsustvu „alarmnih“ simptoma, kao što su groznica, gubitak težine i gastrointestinalno krvarenje, potreban je ograničen rad. Kada se napravi dijagnoza IBS-a, integrisani pristup tretmanu može efikasno smanjiti težinu simptoma. IBS je uobičajeni poremećaj, iako se stope prevalencije razlikuju. Generalno, IBS utječe na oko 15% odraslih u SAD i pojavljuje se oko tri puta češće kod žena nego kod muškaraca (Jailwala i dr., 2000).

[0132] IBS godišnje uzrokuje između 2,4 miliona i 3,5 miliona poseta lekaru. Ne samo da je najčešće stanje koje su primetili gastroenterolozi, već je i jedno od najčešćih gastrointestinalnih stanja kod lekara primarne zdravstvene zaštite (Everhart i dr., 1991;

Sandler, 1990).

[0133] IBS je takođe skup poremećaj. U poređenju sa osobama koje nemaju simptome creva, osobe sa IBS-om propuštaju tri puta više radnih dana i češće prijavljuju da su previše bolesni da rade (Drossman i dr., 1993; Drossman i dr., 1997). Štaviše, oni sa IBS-om imaju više stotina dolara medicinskih troškova nego osobe bez poremećaja creva (Talley i dr., 1995).

[0134] Nijedna specifična abnormalnost ne dovodi do pogoršanja i remisije bolova u stomaku i promenjenih stomačnih navika kod bolesnika sa IBS-om. Razvijena teorija IBS-a ukazuje na disregulaciju na više nivoa mozak-stomak osovine. Nepovezanost, visceralna preosetljivost, abnormalna modulacija centralnog nervnog sistema (CNS) i infekcija su upleteni. Osim toga, psihosocijalni faktori igraju važnu modifikacionu ulogu. Abnormalni pokreti creva se dugo smatraju faktorima u patogenezi IBS-a. Vreme tranzita kroz tanko crevo posle obroka pokazalo se da je kraće kod pacijenata sa IBS sa dominantnom dijarejom, nego kod pacijenata koji imaju dominantni zatvor ili dominantni bolni podtip (Cann i dr., 1983).

[0135] Kod studija tankog creva tokom gladovanja, kod pacijenata sa IBS zabeleženo je prisustvo i diskretnih, grupisanih kontrakcija i produženih, propagandnih kontrakcija (Kellow i Phillips, 1987) . Oni takođe doživljavaju bol sa neregularnim kontrakcijama češće nego zdrave osobe (Kellow i Phillips, 1987, Horwitz i Fisher, 2001)

[0136] Ovi nalazi ne uzimaju u obzir ceo simptomatski kompleks kod bolesnika sa IBS-om; zapravo, većina ovih bolesnika nema dokazane abnormalnosti (Rothstein, 2000). Pacijenti sa IBS-om povećali su osetljivost na visceralni bol. Studije o balonskom distanciranju rektozigmoidnog creva pokazale su da pacijenti sa IBS-om doživljavaju bol i nadimanje na pritiscima i zapreminama znatno nižim od kontrolnih pacijenata (Whitehead i dr., 1990). Ovi pacijenti održavaju normalne percepcije somatskih stimulusa.

[0137] Predloženo je više teorija da objasne ovu pojavu. Na primer, receptori u visceri mogu imati povećanu osetljivost u odgovoru na distancu ili intraluminalni sadržaj. Neuroni u dorzalnom rogu kičmene moždine mogu imati povećanu ekscitabilnost. Pored toga, mogu se uključiti promene u obradi senzacija od strane CNS (Drossman i dr., 1997). Studije snimanja funkcionalne magnetne rezonance su nedavno pokazale da, u poređenju sa kontrolnim osobama, pacijenti sa IBS-om su povećali aktivaciju anteriornog kongresnog korteksa, važnog centra za bolove, kao odgovor na bolni rektalni stimulus (Mertz i dr., 2000).

[0138] Sve više, dokazi ukazuju na odnos između infektivnog enteritisa i kasnijeg razvoja IBS-a. Upalni citokini mogu igrati ulogu. U pregledu pacijenata sa istorijom potvrđenog bakterijskog gastroenteritisa (Neal i dr., 1997), 25% je prijavilo upornu promenu stomačnih navika. Perzistentnost simptoma može biti zbog psihološkog stresa u vreme akutne infekcije (Gwee i dr., 1999).

[0139] Nedavni podaci ukazuju na to da bakterijska pretrpanost u tankom crevu može imati ulogu u simptomima IBS-a. U jednoj studiji (Pimentel i dr., 2000), 157 (78%) od 202 IBS pacijenata koji su upućivani na testiranje udisanja vodonika, imali su testove koji su bili pozitivni za rast bakterija. Od 47 ispitanika koji su imali prateće ispitivanje, 25 (53%) su prijavili poboljšanje simptoma (tj. bol u stomaku i dijareja) uz tretman antibioticima.

[0140] IBS može biti prisutan sa nizom simptoma. Međutim, bolovi u stomaku i izmenjene stomačne navike ostaju glavne karakteristike. Nelagoda u abdomenu često se opisuje kao grčevta i nalazi se u levom donjem kvadrantu, iako se težina i lokacija mogu značajno razlikovati. Pacijenti mogu prijaviti dijareju, zatvor ili alternativne epizode dijareje i zatvora. Dijarejni simptomi se tipično opisuju kao labava stolica malog volumena, i stolicu ponekad prati ispuštanje sluzi. Pacijenti takođe mogu prijaviti nadimanje, fekalne urgentnosti, nepotpunu evakuaciju i disanje abdomena. Gornji gastrointestinalni simptomi, kao što su gastroezofagealni refluks, dispepsija ili mučnina, takođe mogu biti prisutni (Lynn and Friedman, 1993).

[0141] Perzistentnost simptoma nije indikacija za dalje testiranje; to je karakteristika IBS-a, i sama je očekivani simptom sindroma. Detaljnija dijagnostička evaluacija je indikovana kod pacijenata čiji se simptomi pogoršavaju ili menjaju. Indikacije za dalje testiranje uključuju prisustvo alarmantnih simptoma, početak simptoma nakon 50 godina i porodična istorija raka debelog creva. Testovi mogu obuhvatiti kolonoskopiju, kompjuterizovanu tomografiju abdomena i karlice, kao i barijumove studije malih ili debelih creva.

R. Sjogrenov sindrom

[0142] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa Sjogrenovim sindromom. Primarni Sjogrenov sindrom (SS) je hronična, sporo progresivna, sistemska autoimuna bolest, koja pogađa pretežno žene srednjih godina (žensko-muški odnos 9:1), iako se može videti u svim uzrastima, uključujući i detinjstvo (Jonsson i dr., 2002). Karakteriše ga limfocitna infiltracija i uništenje eksokrinih žlezda, koje su infiltrirane mononuklearnim ćelijama uključujući CD4+, CD8+ limfocite i B-ćelije (Jonsson i dr., 2002). Pored toga, ekstraglandularne (sistemske) manifestacije se vide kod jedne trećine pacijenata (Jonsson i dr., 2001).

[0143] Limfocitna infiltracija žlezda je progresivna karakteristika (Jonsson i dr., 1993), koja, kada je obimna, može zameniti velike delove organa. Interesantno je da infiltrati žlezda kod nekih pacijenata blisko podsećaju na ektopijske limfoidne mikrostrukture u pljuvačnim žlezdama (označene kao ektopijski centri za germinaciju) (Salomonsson i dr., 2002; Xanthou i dr., 2001). U SS, ektopični GC su definisani kao T i B ćelijski agregati proliferujućih ćelija sa mrežom folikularnih dendritičnih ćelija i aktiviranih endotelnih ćelija. Ove strukture poput GC-a formirane u ciljanom tkivu takođe prikazuju funkcionalna svojstva uz proizvodnju autoantotela (anti-Ro/SSA i anti-La/SSB) (Salomonsson i Jonsson, 2003).

[0144] Kod drugih sistemskih autoimunih bolesti, kao što je RA, identifikovani su faktori koji su kritični za ektopične GC. Pokazano je da su reumatoidna sinovijalna tkiva sa GC-om proizvela hemokine CXCL13, CCL21 i limfotoksin (LT)-β (detektovane na folikularnom centru i B ćelijama plaštaste zone). Multivarijantna regresiona analiza ovih analita identifikovala je CXCL13 i LT-β kao usamljene citokine koji predviđaju GC u reumatoidnom sinovitisu (Weyand i Goronzy, 2003). Nedavno se pokazalo da CXCL13 i CXCR5 u pljuvačnim žlezdama igraju suštinsku ulogu u upalnom procesu regrutovanjem B i T ćelija, stoga doprinoseći limfoidnoj neogenezi i ektopičnoj GC formaciji u SS (Salomonsson i dr., 2002).

S. Psorijaza

[0145] RTA 408 se može koristiti za lečenje pacijenata sa psorijazom. Psorijaza je hronična bolest skaliranja kože i upala koja utiče na 2 do 2,6 procenata populacije Sjedinjenih Država, ili između 5,8 i 7,5 miliona ljudi. Iako se bolest javlja u svim starosnim grupama, prvenstveno se odnosi na odrasle osobe. Pojavljuje se jednako kod muškaraca i žena.

Psorijaza se javlja kada ćelije kože brzo poraste od svog porekla ispod površine kože i stapaju se na površinu pre nego što imaju priliku da sazrevaju. Obično ovaj pokret (takođe nazvan obrt) traje oko mesec dana, ali kod psorijaze može se dogoditi za samo nekoliko dana. U svojoj tipičnoj formi, psorijaza rezultuje u oblicima guste, crvene (upaljene) kože prekrivene srebrnim šarama. Ove zakrpe, koje se ponekad nazivaju plakama, obično svrbe ili uzrokuju bol. Najčešće se javljaju na laktovima, kolenima, drugim delovima nogu, skalpu, donjem delu leđa, dlanu, dlanovima i podnim nogama, ali mogu se pojaviti na koži bilo gde na telu. Ova bolest može uticati na nokte, nokte na nogama i meko tkivo genitalija i unutar usta. Iako nije neuobičajeno da koža oko pogođenih zglobova napukne, oko 1 miliona ljudi sa psorijazom doživljava upalu zgloba koja proizvodi simptome artritisa. Ovo stanje se zove psorijatični artritis.

[0146] Psorijaza je poremećaj kože, pogonjen imunim sistemom, naročito onim koji uključuju vrstu belog krvnog zrnca koja se zove T ćelija. Normalno, T ćelije pomažu zaštiti tela od infekcije i bolesti. U slučaju psorijaze, T ćelije se pogrešno aktiviraju i postaju aktivne da pokreću druge imune reakcije, što dovodi do upale i brzog prometa ćelija kože. U približno jednoj trećini slučajeva postoji porodična istorija psorijaze. Istraživači su proučavali veliki broj porodica pogođenih psorijazom i identifikovali gene povezane sa bolestima. Ljudi sa psorijazom mogu primetiti da postoje perioda kada se njihova koža pogoršava, a zatim poboljšava. Stanja koji mogu uzrokovati pogoršanja uključuju infekcije, stres i promene u klimi koja suši kožu. Takođe, određeni lekovi, uključujući litijum i beta blokatore, koji su propisani za visok krvni pritisak, mogu izazvati epidemiju ili pogoršati bolest.

T. Zarazne bolesti

[0147] RTA 408 može biti korisna u lečenju zaraznih bolesti, uključujući virusne i bakterijske infekcije. Kao što je gore navedeno, takve infekcije mogu biti povezane sa ozbiljnim lokalizovanim ili sistemskim upalnim odgovorima. Na primer, grip može prouzrokovati ozbiljnu upala pluća i bakterijska infekcija može prouzrokovati sistemski hiperupalni odgovor, uključujući i prekomernu proizvodnju višestrukih upalnih citokina, što je znak za sepsu. Pored toga, jedinjenja pronalaska mogu biti korisna u direktnom inhibiranju replikacije virusnih patogena. Prethodne studije su pokazale da povezana jedinjenja kao što je CDDO mogu inhibirati replikaciju HIV-a u makrofagama (Vazquez i dr., 2005). Druge studije su pokazale da inhibicija NF-kapa B signalizacije može inhibirati replikaciju virusa influence i da prostaglandini ciklopentenona mogu inhibirati replikaciju virusa (npr., Mazur i dr., 2007; Pica i dr., 2000).

[0148] Predmetni pronalazak se odnosi na tretman ili prevenciju svake od bolesti/poremećaja/stanja pomenutih gore u odeljku IV korišćenjem jedinjenja RTA 408 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili polimorfnog oblika tog jedinjenja (kao što je npr. bilo koji od polimorfnih oblika opisanih iznad ili u nastavku), ili farmaceutski sastav koji sadrži bilo koji od prethodno navedenih entiteta i farmaceutski prihvatljiv nosač (uključujući, na primer, farmaceutske sastave opisane iznad ili u nastavku).

V. Farmaceutske formulacije i putevi primene

[0149] RTA 408 se može davati različitim postupcima, npr., oralno ili injekcijom (npr., subkutane, intravenske, intraperitonealne, itd.). U zavisnosti od načina primene, aktivna jedinjenja mogu biti obložena materijalom za zaštitu jedinjenja od dejstva kiselina i drugih prirodnih stanja koje mogu inaktivirati jedinjenje. Mogu se takođe primenjivati kontinuiranom perfuzijom/infuzijom bolesti ili mesta rane.

[0150] Kako bi se RTA 408 primenila drugom osim parenteralne primene, možda bi bilo neophodno da se premaže jedinjenje sa, ili da je zajedno primeni sa, materijalom koji sprečava njegovu inaktivaciju. Na primer, terapeutsko jedinjenje može da se primeni pacijentu u odgovarajućem nosaču, na primer, lipozomima ili razblaživaču. Farmaceutski prihvatljivi razblaživači uključuju fiziološke rastvore i vodene puferske rastvore. Lipozomi uključuju voda-u-ulju-u-vodi emulziji, kao i konvencionalne lipozome (Strejan i dr., 1984).

[0151] RTA 408 se takođe može davati parenteralno, intraperitonealno, intraspinalno ili intracerebralno. Disperzije mogu biti pripremljene u glicerolu, tečnim polietilen glikolima, i njihovim smešama i uljima. U običnim uslovima skladištenja i upotrebe, ovi preparati mogu sadržati konzervans za sprečavanje rasta mikroorganizama.

[0152] Sterilni injekcioni rastvori mogu se pripremiti inkorporiranjem RTA 408 u potrebnu količinu u odgovarajućem rastvaraču sa jednom ili kombinacijom sastojaka nabrojanih gore, po potrebi, nakon čega sledi filtrirana sterilizacija. Generalno, disperzije se pripremaju inkorporiranjem terapeutskog jedinjenja u sterilni nosač koji sadrži osnovni disperzioni medijum i potrebne druge sastojke od onih nabrojanih gore. U slučaju sterilnih praškova za pripremu sterilnih injektibilnih rastvora, poželjni postupci pripreme su vakuumsko sušenje i sušenje zamrzavanjem, što daje prah aktivnog sastojka (tj., terapeutsko jedinjenje) plus bilo koji dodatni željeni sastojak iz ranije sterilnog filtriranog rastvora.

[0153] RTA 408 može biti potpuno amorfan pomoću direktnog postupka sušenja. RTA 408 se može oralno primenjivati, na primer, sa inertnim razblaživačem ili jestivim nosačem. Terapeutsko jedinjenje i drugi sastojci takođe mogu biti zatvoreni u tvrdu ili mekanu želatinsku kapsulu, komprimovani u tablete ili direktno inkorporirani u ishranu pacijenta. Za oralnu terapeutsku primenu, terapeutsko jedinjenje može biti inkorporirano sa ekscipijentima i upotrebljava se u obliku tableta, bukalnih tablete, šupljina, kapsula, eliksira, suspenzija, sirupa, vafera i slično. Procenat terapeutskog jedinjenja u sastavima i preparatima, naravno, može biti različit. Količina terapeutskog jedinjenja u takvim terapeutski korisnim sastavima je takva da se dobije odgovarajuća doza.

[0154] Posebno je pogodno formulisati parenteralne sastave u obliku jedinjenja doze za lakšu primenu i uniformnost doziranja. Jedinica formulacije doze koja se ovde koristi odnosi se na fizički diskretne jedinice prilagođene jedinstvenim dozama za lečenje pacijenata, gde svaka jedinica sadrži unapred određenu količinu terapeutskog jedinjenja izračunatog da bi proizvela željeni terapeutski efekat u vezi sa potrebnim farmaceutskim nosačem. Specifikacije za oblike jedinice doze prema pronalasku diktiraju i direktno zavise od (a) jedinstvenih karakteristika terapeutskog jedinjenja i određenog terapeutskog efekta koji treba postići, i (b) ograničenja koja su inherentna u struci sastavljanja takve terapeutskog jedinjenja za lečenje odabranog stanja kod pacijenta.

[0155] RTA 408 se takođe može primeniti lokalno na kožu, oko ili sluzokožu. Alternativno, ako je poželjna lokalna isporuka u pluća, terapeutsko jedinjenje može da se primeni inhalacijom u formulaciji suvog praha ili aerosola.

[0156] RTA 408 se tipično primenjuje u terapeutski efikasnoj dozi koja je dovoljna za lečenje stanja povezanih sa određenim pacijentom. Na primer, efikasnost jedinjenja može se proceniti u sistemu životinjskog modela koji može predvideti efikasnost u lečenju bolesti kod ljudi, kao što su modeli modela prikazani u primerima i crtežima.

[0157] Stvarna dozna količina RTA 408 ili sastava koji sadrži RTA 408 koji se primenjuje pacijentu može se odrediti fizičkim i fiziološkim faktorima kao što su starost, pol, telesna težina, ozbiljnost stanja, vrsta bolesti koja se leči, prethodne ili istovremene terapeutske intervencije, idiopatije pacijenta i način primene. Ove faktore može utvrditi kvalifikovani stručnjak. Stručnjak koji je odgovoran za upotrebu tipično će odrediti koncentraciju aktivnih sastojaka u sastavu, i odgovarajuću dozu za pojedinačnog pacijenta. Doziranje može prilagoditi individualni lekar, u slučaju bilo kakve komplikacije.

[0158] Efikasna količina obično varira od oko 0,001 mg/kg do oko 1000 mg/kg, od oko 0,01 mg/kg do oko 750 mg/kg, od oko 100 mg/kg do oko 500 mg/kg, od oko 1,0 mg/kg do oko 250 mg/kg, od oko 10,0 mg/kg do oko 150 mg/kg u jednoj ili više doznih primena dnevno, tokom jednog, ili nekoliko dana (u zavisnosti od načina primene načina primene i faktora koji su gore opisani). Ostali pogodni opseg doziranja uključuje 1 mg do 10000 mg dnevno, 100 mg do 10000 mg dnevno, 500 mg do 10000 mg dnevno i 500 mg do 1000 mg dnevno. U nekim konkretnim otelotvorenjima, količina je manja od 10.000 mg dnevno sa opsegom od 750 mg do 9000 mg dnevno.

[0159] Efikasna količina može biti manja od 1 mg/kg/dan, manja od 500 mg/kg/dan, manja od 250 mg/kg/dan, manja od 100 mg/kg/dan, manja od 50 mg/kg/manja od 25 mg/kg/dan, ili manja od 10 mg/kg/dan. Alternativno je u opsegu od 1 mg/kg/dan do 200 mg/kg/dan. U nekim otelotvorenjima, količina može biti 10, 30, 100 ili 150 mg/kg formulisana kao suspenzija u susamovom ulju. U nekim otelotvorenjima, količina može biti 3, 10, 30 ili 100 mg/kg dnevno primenjenim putem oralne gavaže. U nekim otelotvorenjima, količina može biti 10, 30 ili 100 mg/kg, primenjeno oralno. Na primer, u okviru lečenja dijabetičara, jedinična doza može biti količina koja smanjuje nivo glukoze u krvi za najmanje 40% u odnosu na netretiranog pacijenta. U još jednom otelotvorenju, jedinična doza je količina koja smanjuje nivo glukoze u krvi do nivoa koji je ± 10% od nivoa glukoze u krvi ne-dijabetičnog pacijenta.

[0160] U drugim neograničavajućim primerima, doza može sadržati i od oko 1 mikrograma/kg/telesne težine, oko 5 mikrograma/kg/telesne težine, oko 10 mikrograma/kg/telesne težine, oko 50 mikrograma/kg/telesne težine, oko 100 mikrograma/kg/telesne težine, oko 200 mikrograma/kg/telesne težine, oko 350 mikrograma/kg/telesne težine, oko 500 mikrograma/kg/telesne težine, oko 1 miligrama/kg/telesne težine, oko 5 miligrama/telesne težine, oko 10 miligrama/kg/telesne težine, oko 50 miligrama/kg/telesne težine, oko 100 miligrama/kg/telesne težine, oko 200 miligrama/kg/telesne težine, oko 350 miligrama/kg/miligrama/kg/telesne težine, do oko 1000 mg/kg/telesne težine ili više po primeni, i bilo koji raspon koji se može izvesti iz ovoga. U neograničavajućim primerima opsega koji se može izvesti iz brojeva koji su ovde navedeni, raspon od oko 5 mg/kg/telesne težine do oko 100 mg/kg/telesne težine, oko 5 mikrograma/kg/telesne težine do oko 500 miligrama/kg/telesne težine, itd., može se primenjivati, na osnovu gore navedenih brojeva.

[0161] U određenim otelotvorenjima, farmaceutski sastav ovog obelodanjenja može sadržati, na primer, najmanje oko 0,01% RTA 408. U drugim otelotvorenjima, RTA 408 može da čini između oko 0,01% do oko 75% težine jedinice ili između oko 0,01% do oko 5%, na primer, i bilo koji raspon koji se može izvesti iz ovoga. U nekim otelotvorenjima, RTA 408 se može koristiti u formulaciji kao što je suspenzija u susamovom ulju od 0,01, 0,1 ili 1%.

[0162] Predviđene su pojedinačne ili višestruke doze agensa koji sadrže RTA 408. Željeni vremenski intervali za isporuku višestrukih doza mogu se odrediti od strane stručnjaka u oblasti koji koriste ne više od rutinskog eksperimentisanja. Kao primer, pacijentima se mogu davati dve doze dnevno u približno 12 časovnim intervalima. U nekim otelotvorenjima, agens se daje jednom dnevno. Agens se može primenjivati u rutinskom rasporedu. Kad se ovde koristi, rutinski raspored se odnosi na unapred određeni vremenski period. Rutinski raspored može obuhvatiti vremenske periode koji su identični ili koji se razlikuju po dužini, sve dok je raspored unapred određen. Na primer, rutinski raspored može uključivati primenu dva puta dnevno, svakog dana, svakih dva dana, svaka tri dana, svakih četiri dana, svakih pet dana, svakih šest dana, nedeljno, mesečno ili bilo koji određeni broj dana ili nedelja je između. Alternativno, unapred određeni rutinski raspored može uključiti primenu dvaput dnevno tokom prve nedelje, a zatim jednom dnevno nekoliko meseci, itd. U drugim otelotvorenjima, pronalazak predviđa da se agens može uzimati oralno i da tajming jeste ili nije zavisio od unosa hrane. Tako, na primer, agens se može uzimati svako jutro i/ili svako veče, bez obzira kada pacijent jede ili će jesti.

VI. Primeri

A. Sinteza RTA 408 (63415)

[0163]

[0164] Reagensi i uslovi: (a) (PhO)2PON3 (DPPA), trietilamin, toluen, 0°C tokom 5 minuta, a zatim temperatura okoline preko noći, ~ 94%; (b) benzen, 80°C u trajanju od 2 sata; (c) HCl, CH3CN, temperatura okoline 1 sat; (d) CH3CF2CO2H, dicikloheksilkarbodiimid, 4-(dimetilamino)piridin, CH2Cl2, temperatura okoline preko noći, 73% od RTA 401 (4 koraka).

[0165] Jedinjenje 1: RTA 401 (20,0 g, 40,6 mmol), trietilamin (17,0 mL, 122,0 mmol) i toluen (400 mL) su dodati u reaktor i ohlađeni na 0°C uz mešanje. Dodat je difenil fosforil azid (DPPA) (13,2 mL, 61,0 mmol) uz mešanje na 0°C tokom 5 minuta, i smeša je stalno mešana na sobnoj temperaturi preko noći (HPLC-MS provera pokazuje da nema ostatka RTA 401). Reakciona smeša se direktno postavlja na kolonu silika gela i prečišćena hromatografijom na koloni (silika gel, 0% do 5% etilacetat u CH2Cl2) kako bi se dobilo jedinjenje 1 (19,7 g, ~ 94%, delimično pretvoreni u jedinjenje 2) kao bela pena.

[0166] Jedinjenje 2: Jedinjenje 1 (19,7 g, ~38,1 mmol) i benzen (250 mL) su dodati u reaktor i zagrejani na 80°C uz mešanje tokom 2 sata (HPLC-MS provera pokazuje da nema preostalog jedinjenja 1). Reakciona smeša je koncentrovana pri sniženom pritisku kako bi se dobilo sirovo jedinjenje 2 kao čvrsti ostatak, koji je korišćen za sledeći korak bez prečišćavanja.

[0167] Jedinjenje 3: Sirovo jedinjenje 2 (≤38,1 mmol) i CH3CN (200 mL) su dodati u reaktor i ohlađeni na 0°C uz mešanje. HCl (12 N, 90 mL) se dodaje na 0°C tokom 1 minuta i smeša se neprekidno meša na sobnoj temperaturi tokom 1 sata (HPLC-MS provera pokazuje da nema preostalog jedinjenja 2). Reakciona smeša je ohlađena do 0°C i dodato je 10% NaOH (~ 500 ml) uz mešanje. Zatim, zasićeni NaHCO3(1 L) je dodat uz mešanje. Vodena faza je ekstrakovana etil acetatom (2×500 mL). Kombinovana organska faza je isprana pomoću H2O (200 mL), zasićenog NaCI (200 mL), osušena preko Na2SO4, i koncentrovana kako bi se dobilo sirovo jedinjenje 3 (16,62 g) kao svetlo žuta pena, koja je korišćena za sledeći korak bez prečišćavanja.

[0168] RTA 408: Sirovi amin 3 (16,62 g, 35,9 mmol), CH3CF2CO2H (4,7388 g, 43,1 mmol) i CH2Cl2(360 mL) su dodati u reaktor uz mešanje na sobnoj temperaturi. Zatim su dodati dicikloheksilkarbodiimid (DCC) (11,129 g, 53,9 mmol) i 4- (dimetilamino) piridin (DMAP) (1,65 g, 13,64 mmol) i mešavina je stalno mešana na sobnoj temperaturi preko noći (HPLC-MS provera ne pokazuje preostalo jedinjenje 3). Reakciona smeša se filtrira kako bi se uklonili čvrsti nusproizvodi, i filtrat je direktno postavljen na kolonu silika gela i prečišćen hromatografijom na koloni (silika gel, 0% do 20% etil acetat u heksanima) dvaput kako bi se dobilo jedinjenje RTA 408 (16,347 g, 73% od RTA 401 preko 4 koraka) kao bela pena: 1H NMR (400 MHz, CD3Cl) δ ppm 8,04 (s, 1H), 6,00 (s, 1H), 5,94 (s, br, 1H), 3,01 (d, 1H, J = 4,8 Hz), 2,75-2,82 (m, 1H), 1,92-2,18 (m, 4H), 1,69-1,85 (m, 7H), 1,53-1,64 (m, 1H), 1,60 (s, 3H), 1,50 (s, 3H), 1,42 (s, 3H), 1,11-1,38 (m, 3H), 1,27 (s, 3H), 1,18 (s, 3H), 1,06 (s, 3H), 1,04 (s, 3H), 0,92 (s, 3H); m/z 555 (M+1).

B. Farmakodinamika

[0169] Sažetak in vitro i in vivo ispitivanja za procenu primarnih farmakodinamičkih efekata RTA 408 je dat u nastavku.

1. Efekti RTA 408 na Keapl-Nrf2 i NF-κB u Vitro

[0170] Inhibicija IFNγ-indukovane NO proizvodnje AIM-a je Nrf2-zavisna (Dinkova-Kostova, 2005). RAW264.7 makrofagi miša prethodno su tretirani dimetil sulfoksidom (nosač) ili sa RTA 408 tokom 2 sata, nakon čega se nakon 24 sata tretiraju sa 20 ng/ml IFNγ miša. Nitrit (NO0 -2) nivoi u medijumima su mereni kao surogat za azot oksid koristeći Griess reagens test. Važnost ćelija je procenjena pomoću WST-1 testa. Tretman sa RTA 408 rezultovao je u dozno-zavisni način supresije IFNy-indukovanom proizvodnjom NO, sa prosečnom IC50vrednosti od 3,8 ± 1,2 nM. Rezultati reprezentativnog eksperimenta prikazani su na Slici 1. IC50vrednost za RTA 408 je otkrivena 45%-65% niža od IC50vrednosti za jedinjenja 63170 (8 ± 3 nM), 63171 (6,9 ± 0,6 nM), 63179 (11 ± 2 nm) i 63189 (7 ± 2 nM).

63170, 63171, 63179 i 63189 su jedinjenja formule:

2. Efekat RTA 408 na Nrf2 ciljane gene

[0171] RTA 408 je testiran u dva različita reporter testa za procenu aktivacije antioksidativnog odgovora (ARE). Prvi test reporter kontrolisan je od strane ARE izvedene iz ljudskog NQO1 gena. Ćelijska linija ljudskog hepatoma HuH-7 transientno je transfektovana sa reporterom plazmida luciferaze NQO1-ARE, i ćelije su tretirane sa RTA 408 tokom 18 sati. SLIKA 2a prikazuje dozno-zavisnu indukciju aktivnosti luciferaze od strane RTA 408 u ovoj ćelijskoj liniji. Vrednosti predstavljaju prosek tri nezavisna eksperimenta. Dvadeset posto manje RTA 408 (12 nM) od 63189 (14,9 nM) bilo je potrebno za dvostruko povećanje transkripcije iz NQO1 ARE u HuH-7 ćelijama. Takođe, 2,1-2,4 puta manje od RTA 408 od 63170 (25,2 nM) i 63179 (29,1 nM), respektivno, bilo je potrebno da dvostruko poveća transkripciju iz NQO1 ARE u HuH-7 ćelijama. Efekat RTA 408 na aktivaciju reportera luciferaze takođe je procenjen u ćelijskoj liniji AREc32 reportera. Ova ćelijska linija izvedena je iz ćelija MCF-7 karcinoma dojke i stabilno je transfektovana sa reporter genom luciferaze pod kontrolom transkripcije osam primeraka pacovske GSTA2 ARE sekvence. Posle tretmana sa RTA 408 tokom 18 sati, sličan dozno-zavisni odziv je primećen u liniji AREc32 reportera (SLIKA 2b). Dvostruka indukcija aktivnosti luciferaze nakon lečenja sa 15,6 nM RTA 408 bila je evidentna u oba izveštaja.

[0172] Takođe je pokazano da RTA 408 povećava nivo transkripta poznatih Nrf2 ciljanih gena u HFL1 ljudskim plućnim fibroblastima i BEAS-2B ljudskim bronhijalnim epitelnim ćelijskim linijama. Lečenje fibroblasta pluća HFL1 sa RTA 408 tokom 18 sati rezultovalo je povećanim eksprimiranjem nekoliko Nrf2 ciljanih gena, uključujući NQO1, HMOX1, GCLM i TXNRD1, mereno kvantitativnim PCR-om (SLIKA 3a-d). Za sve testirane gene, indukcija RTA 408 je zavisna od doze i evidentna je pri koncentracijama nižim od 15,6 nM. Tretman BEAS-2B bronhijalnih epitelnih ćelija sa RTA 408 tokom 18 sati rezultovao je sličnim doznim zavisnim povećanjem svih Nrf2 ciljanih gena (SLIKA 4a-d). RTA 408 je takođe povećao eksprimiranje Nrf2 ciljanih gena u normalnim ljudskim mezangijalnim ćelijama (nHMC), mišjoj mikroglialnoj ćelijskoj liniji BV2 i ljudskoj SH-SY5Y neuroblastomskoj ćelijskoj liniji u sličnim koncentracijama.

[0173] Tretman sa RTA 408 takođe je povećao nivo NQO1 proteina u SH-SY5Y ćelijama na dozno-zavisni način (SLIKA 5a). HMOX1 protein nije detektovan u ne-tretiranim ili SH-SY5Y ćelijama koje su tretirane sa RTA 408. U BV2 ćelijama, tretman sa RTA 408 povećao je nivoe NQO1 i HMOX1 proteina u koncentracijama do 125 nM (SLIKA 5b). EC50vrednost za indukciju eksprimiranja Nrf2 proteina u SK-N-SH ćelijama prema RTA 408 (56,4 nM) bila je 45%-65% niža od EC50vrednosti za 63171 (122 nM), 63189 (102 nM) i 63179 (126 nM). Isti iznos od 63170 (54,6 nM) je bio potreban.

[0174] EC50je meren korišćenjem unutar ćelijskog western NQO1 testa gde su ćelije inkubirane sa jedinjenjem pod procenom tokom 3 dana. Nakon inkubacije sa jedinjenjem od interesa, ćelije su reagovane sa mišjim NQO1 antitelom, a zatim sledećeg dana ćelije su reagovane sa IRDye-800CW-anti-mišjim IgG antitelima. Ciljani signali su vizualizovani i zatim analizirani.

[0175] U skladu sa indukcijom Nrf2 ciljanih gena i odgovarajućih proteinskih proizvoda, tretman RAW264.7 mišjih ćelija makrofaga tokom 24 sata povećao je enzimsku aktivnost NQO1 na dozno-zavisni način, sa povećanjem očiglednog na 7,8 nM (SLIKA 6).

[0176] Uzeti zajedno, ovi podaci iz više ćelijskih linija pokazuju da tretman sa RTA 408 povećava aktivnost transkripcije kontrolisanog antioksidativnim elementima odgovora, povećava eksprimiranje gena ciljanih Nrf2 i povećava aktivnost NQO1, Nrf2 ciljanog gena proizvoda.

3. Efekat RTA 408 na markere kapaciteta ćelijskog redoksa

[0177] Glutation i NADPH su kritični faktori potrebni za održavanje kapaciteta ćelijskog redoksa. Nekoliko gena uključenih u sintezu glutationa (npr., GCLC i GLCM) i NADPH [npr., heksoza-6-fosfat dehidrogenaza (H6PD) i jabučni enzim 1 (ME1)] su pokazali da su regulisani pomoću Nrf2 (Wu, 2011). Efekat tretmana RTA 408 na ukupne nivoe glutationa ocenjen je u mišjoj ćelijskoj liniji hepatocita AML-12. Lečenje AML-12 ćelija tokom 24 sata sa RTA 408 povećalo je ukupne nivoe ćelijskog glutationa na dozno-zavisni način (SLIKA 7). Prikazani podaci predstavljaju dva nezavisna eksperimenta. A> dvostruko povećanje ukupnog glutationa je primećeno u koncentracijama RTA 408 nižim od 15,6 nM. EC50vrednost pomoću mišjeg modela RAW264.7 za indukciju nivoa glutationa za RTA 408 (9,9 nM) bila je 22%-57% niža od EC50vrednosti za 63170 (12,1 nM), 63171 (23,2 nM) i 63189 (16 nM).

[0178] Efekat tretmana RTA 408 na nivoe NADPH, meren apsorpcijom redoks osetljive boje, WST-1, procenjen je u ćelijama HCT-116. RTA 408 tretman tokom 24 sata povećava apsorpciju WST-1 u dozno-zavisni način (SLIKA 8), što ukazuje na povećanje NADPH nivoa.

[0179] Efekat RTA 408 na eksprimiranje gena uključenih u puteve sinteze NADPH takođe je ocenjen u ovoj studiji. HCT-116 ćelije su tretirane sa RTA 408 tokom 24 sata, a nivoi mRNK H6PD, fosfoglukonat dehidrogenaze (PGD), transketolaze (TKT) i ME1 su mereni pomoću kvantitativnog PCR-a. Tretman sa RTA 408 rezultovao je povećanjem eksprimiranja gena koji su uključeni u sintezu NADPH (zavisno od doze) (SLIKA 9a-d).

[0180] Ukratko, tretman sa RTA 408 povećao je ukupne nivoe glutationa u hepatocitima AML-12 i povećao apsorpciju WST-1, marker NADPH proizvodnje, u HCT-116 ćelijama. Ova opservacija je u korelaciji sa povećanjem eksprimiranja nekoliko ključnih gena koji kodiraju enzime uključene u sintezu NADPH.

4. Efekat 408 na TNFa-indukovanu NF-κB signalizaciju

[0181] NF-κB je transkripcioni faktor koji igra centralnu ulogu u regulisanju mnogih imunih i upalnih odgovora. Pokazano je da RTA 402 i drugi AIM-i inhibiraju pro-upalnu NF-κB signalizaciju u različitim ćelijskim linijama (Shishodia, 2006; Ahmad, 2006; Yore, 2006). Efekat RTA 408 na TNFa-indukovanu signalizaciju NF-κB procenjen je u HeLa/NF-κB-Luc ćelijama, ćelijskoj liniji ljudskog cervikalnog adenokarcinoma stabilno transfektovanog sa luciferaza reporter konstruktom pod kontrolom više NF-κB transkripcionih elemenata odgovora. HeLa/NF-κB-Luc ćelije su prethodno pripremljene tokom 1 sata sa RTA 408, nakon čega je sledio tretman sa TNFα (10 ng/mL) tokom dodatnih 5 sati. Nakon tretmana, izmerena je luminescencija, i utvrden je efekat prethodne obrade RTA 408 na aktivnost luciferaze izazvane sa TNFα. Prosečni rezultati i standardna odstupanja od tri nezavisna eksperimenta su prikazana na SLICI 10. RTA 408 zavisno od doze inhibira aktivaciju NF-κB indukovane sa TNFa sa IC50vrednosti od 517 ± 83nM. Slični rezultati su primećeni u drugoj NF-κB reporterskoj ćelijskoj liniji (A549/NF-κB-Luc) gde je RTA 408 inhibirao aktivaciju NF-κB indukovane TNFa sa IC50vrednosti od 627 nM (opseg 614-649 nM). RTA 408 je bila 1,6-1,8 puta efikasnija pri smanjenju eksprimiranja iz reportera NF-κB promotera u HeLa/NF-κB-Luc ćelije od 63189 (854 nM) i 63170 (953 nM), respektivno.

[0182] Efekat RTA 408 na TNFa-indukovanu fosforilaciju IKBα, ključni korak u aktivaciji NF-κB puta, takođe je ocenjen u HeLa ćelijama. HeLa ćelije su prethodno obrađene sa RTA 408 tokom 6 sati, nakon čega sledi tretman sa TNFα (20 ng/mL) tokom 5 minuta. Ukupni i fosforilovani nivoi IKBα su procenjivani Western blotom. U skladu sa rezultatima iz testa luciferaza reportera, RTA 408 inhibira fosforilaciju indukovanu od strane TNFα IKBα na dozno-zavisni način (SLIKA 11).

[0183] Takođe je demonstrirano da RTA 408 inhibira druge pro-upalne puteve signalizacije, kao što je IL-6-indukovani signalni transduktor i aktivator fosforilacije transkripcije 3 (STAT3) i receptor aktivatorom NF-κB liganda (RANKL)-indukovane osteoklastogeneze. U HeLa ćelijama, prethodna obrada sa 1 μM RTA 408 tokom 6 sati inhibirala je fosforilaciju STAT3 indukovane od strane IL-6. Osteoklastogeneza je postupak difuzije u više koraka koji je rezultat vezivanja RANKL na svoj receptor, RANK, na ćelijama hematopoetskog porekla. Ovo rezultuje aktiviranjem NF-κB i MAPK, što zauzvrat povećava transkripciju specifičnih ciljanih gena, uključujući tartrat-otpornu kiselu fosfatazu (TRAP). Efekat RTA 408 na osteoklastogenezu izazvanu RANKL-om je procenjen u ćelijskoj liniji makrofaga miša RAW264.7. RAW264.7 ćelije su prethodno pripremljene 2 sata sa RTA 408 i zatim tretirane sa 50 ng/mL rekombinantnim mipjim RANKL. RTA 408 zavisno od doze inhibira RANKL-indukovanu TRAP aktivnosti i formiranje osteoklasta, sa IC50od ~5-10 nM.

5. Efekat RTA 408 na eksprimiranje gena koji kodiraju transaminazne enzime [0184] Povećanja transaminaze su primećena u studijama toksičnosti od 28 dana sa RTA 408 kod pacova i, u mnogo većoj meri, kod majmuna. Slični nalazi su primećeni nakon oralne primene povezanog AIM (bardoksolon metil) kod ljudi (Pergola, 2011). Jedna hipoteza za ovaj efekat je da AIM direktno ili indirektno povećavaju eksprimiranje gena transaminaze u odsustvu ćelijske toksičnosti. Kako bi se procenilo da li tretman sa RTA 408 utiče na nivo mRNK transaminaze, hepatociti AML-12 miša tretirani su sa RTA 408 tokom 18 sati, i nivoi mRNK gena koji kodiraju transaminaze su mereni pomoću kvantitativnog PCR-a. Lečenje sa RTA 408 povećalo je nivo mRNK alanin transaminaze 1 (Alt1 ili Gpt1) i aspartat transaminaze 1 (Ast1 ili Got1) (SLIKA 12a, c). RTA 408 nije imao efekta na nivoe mRNK alanin transaminaze 2 (Alt2 ili Gpt2) i smanjene nivoe mRNK aspartat transaminaze 2 (Ast2 ili Got2) (SLIKA 12b, d). Ovi rezultati pokazuju da RTA 408, na ispitivanim koncentracijama (250 nM ili 500 nM), utiče na eksprimiranje gena transaminaze in vitro na način koji je u skladu sa efektima drugih jedinjenja u AIM klasi. Međutim, nejasno je kako se rezultati ovakvog in vitro sistema na test koncentracijama RTA 408 odnosi se na potencijalne efekte na transaminazu pri klinički relevantnim nivoima doze kod ljudi.

6. Efekat RTA 408 na nivoe glikolitičkih međuproizvoda

[0185] Studije kod dijabetičkih miševa pokazale su da bardoksolonski metil povećava mišićno-specifičan insulin-stimulisan unosa glukoze (Saha, 2010). Kod ljudi, veći procenat pacijenata koji su primali bardoksolon metil prijavili su da su imali mišićne grčeve u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo (Pergola, 2011). Kod pacijenata sa dijabetesom nakon primene insulina prijavljeni su i mišićni spazmi, što ukazuje na moguću povezanost sa metabolizmom glukoze u mišićima. Efekat RTA 408 na glikolitički metabolizam je procenjen kroz procenu nivoa laktata i piruvata u kultivisanim glodarskim C2C12 mišićnim ćelijama. Slično tretmanu sa insulinom, lečenje diferenciranih C2C12 miotuba sa 1 μM ili 2 μM RTA 408 tokom 3 sata značajno je povećalo intracelularne i ekstracelularne nivoe laktata na dozno-zavisni način.

[0186] Lečenje C2C12 diferenciranih miotuba sa 250 nM ili 500 nM RTA 408 tokom 18 sati takođe je značajno (P <0,0001, označeno zvezdicama) povećalo intracelularne nivoe piruvata na dozno-zavisni način (SLIKA 13). Zajedno, ovi rezultati pokazuju da RTA 408, u ispitivanim koncentracijama, može da utiče na mišićne glikolitičke međuproizvode in vitro; međutim, nejasno je kako se rezultati ovakvi in vitro sistem na test koncentracijama RTA 408 odnosi se na potencijalne efekte na metabolizam glukoze na klinički relevantnim nivoima doze kod ljudi.

7. In Vitro Evaluacija RTA 408 efluksa pomoću MRP-1

[0187] Efluksni odnos MRP-1 za RTA 408 (1,3) je eksperimentalno određen da bude približno deset puta manji od 63170 (10) i 63171 (11,2) i preko 40 puta manji od 63189 (57,1). Vrednost utvrđena za RTA 408 pokazuje da nije supstrat MRP-1, dok druga jedinjenja jesu.

C. Zaštitni efekti RTA 408 u životinjskim modelima bolesti pluća

[0188] RTA 408 je testiran u nekoliko životinjskih modela bolesti pluća kako bi se procenila njegova potencijalna efikasnost u plućima. Za sve studije, RTA 408 je oralno primenjen dnevno u susamovom ulju na nivoima doze u opsegu od 3 do 150 mg/kg. U većini slučajeva, RTA 408 je primenjen počevši nekoliko dana pre indukcije odgovora na povredu pluća.

1. LPS-indukovana upala plućna kod miševa

[0189] RTA 408 je testiran u dve studije LPS-indukovane upale pluća kod miševa. U prvoj studiji, koja je trebalo da bude preliminarni tragač za doznog opsega, RTA 408 (30, 100 ili 150 mg/kg) je primenjena jednom dnevno tokom 3 dana, nakon čega je primenjena LPS primena 1 sat posle finalne doze. Bronhoalveolarna lavažna tečnost (BALF) je sakupljena 20 sati nakon primene LPS (21 sat nakon finalne doze RTA 408) i procenjena za nivoe proupalnih markera (tj., IL-6, IL-12p40, TNF-α i RANTES). RTA 408 tretman je rezultovao značajnim smanjenjem IL-12p40 u svim dozama i u TNFα u dozama od 100 i 150 mg/kg (SLIKA 14). U drugoj studiji, RTA 408 (10, 30 ili 100 mg/kg) je primenjen dnevno tokom 6 dana, nakon čega sledi LPS primena 1 sat nakon finalne doze. U ovoj studiji primećeno je značajno smanjenje telesne težine na nivou doze od 100 mg/kg počev od Dana 3. Značajna smanjenja TNFa su primećena u dozi od 10 mg/kg i značajna smanjenja IL-12p40, TNFα i RANTES su primećena u dozi od 30 mg/kg (SLIKA 15a). Dalja procena mišjih pluća u ovoj studiji pokazala je značajno angažovanje relevantnih Nrf2 ciljanih gena, uključujući značajnu indukciju aktivnosti enzima NQO1 i povećanje ukupnog GSH u 10 i 30 mg/kg (SLIKA 15b).

8. Plućne fibroze izazvane bluomicinom

[0190] Efekat RTA 408 takođe je procenjen u modelima plućne fibroze izazvane bleomicinom kod miševa i pacova. U prvom preliminarnom istraživanju, RTA 408 (10, 30 ili 100 mg/kg) daje se miševima dnevno putem oralne gavaže tokom 39 dana, sa izazovom bleomicina (intranazalnom) na dan 10. Na poslednji dan doziranja, plućno tkivo je sakupljeno i histologija je izvršena kako bi se procenio stepen upale i intersticijske fibroze. U ovom modelu nije bilo statistički značajnih efekata u test dozama RTA 408 (SLIKA 16a i b).

Dodatna evaluacija je izvedena korišćenjem modela pacovske plućne fibroze koja se obilno karakteriše u Lovelace Respiratory Research Institutu. U ovoj studiji, pacovi su izazvani bromomicinom ili fiziološkim rastvorom pomoću intratrahealne primene na dan 0. Nakon izazova, životinje su primile RTA 408 (3, 10 ili 30 mg/kg) dnevno putem oralne gavaže tokom 28 dana. Primena doze od 30 mg/kg je zaustavljena dan 14 zbog prekomerne dehidracije i dijareje kod životinja. Za preostale životinje, tečnost bronhoalveolarne lavaže je sakupljena 28 dana za procenu pro-upalnih infiltrata, a plućno tkivo je analizirano za nivoe hidroksiprolina i histopatologiju. Izazov sa bleomicin sulfatom indukovao je značajno oslobađanje neutrofila i povećanje rastvorljivog kolagena u BALF-u, kao i povećanje hidroksiprolina u plućima. Tretman sa 3 i 10 mg/kg RTA 408 značajno je potisnuo infiltraciju polimorfonuklearnih (PMN) ćelija u pluća i takođe je proizveo značajno smanjenje (~ 10%-20%) u depoziciji hidroksiprolina (SLIKA 17a i b).

[0191] Značajno, histopatološka evaluacija pokazala je značajno smanjenje depozicije kolagena, kao što je procenjeno trihromskim bojenjem, kod pacova tretiranih sa RTA 408. Dok su kontrolne životinje bromomicina prvenstveno pokazivale umereno bojenje, životinje tretirane sa 10 mg/kg RTA 408 imale su pretežno minimalno do blago bojenje Tabela 2).

Tabela 2: Efekat RTA 408 na taloženje kolagena u plućima pacova procenjeno intenzitetom trihromskog bojenja

[0192] Dalja procena pluća iz pacova u ovoj studiji takođe je pokazala značajno angažovanje relevantnih Nrf2 ciljanih gena (SLIKA 18). RTA 408 značajno i zavisno od doze povećala aktivnost NQO1, Txnrd, Gsr i Gst enzima u plućima pacova izloženih bleomicinu, što pokazuje aktivaciju Nrf2 od strane RTA 408 u ovoj postavci bolesti.

9. Duvanskim dimom-indukovan COPD kod miševa

[0193] RTA 408 je takođe testiran u mišjem modelu duvanskim dimom indukovanog COPD. Miševi su primili RTA 408 (3, 10 ili 30 mg/kg) dnevno preko oralne gavaže dve nedelje i bili su izloženi duvanskom dimu pet dana nedeljno tokom perioda doziranja RTA 408. Na kraju studije, plućno tkivo i BALF su sakupljeni za analizu upalnih infiltratora i citokina. U ovom eksperimentu primena RTA 408 višestruke doze u dozama nižim od 3 mg/kg RTA 408 rezultovala je značajnim potiskivanjem pro-upalnih citokina, uključujući KC (funkcionalni mišji homolog ljudskog IL-8) i TNFα. Sažetak rezultata iz ove studije prikazan je na Slici 19a-e. Analogni AIM (63355) je testiran u istoj studiji za poređenje.63355 je jedinjenje formule:

[0194] Dalja procena mišjih pluća u ovoj studiji takođe je pokazala značajno angažovanje relevantnih Nrf2 ciljanih gena (SLIKA 20). Nuklearna aktivnost NQO1 u plućima je značajno smanjena zbog izloženosti duvanskom dimu; primena RTA 408 je sprečila ovaj gubitak. Aktivnost Txnrd enzima je takođe indukovana dozom od 30 mg/kg RTA 408.

Uopšteno dejstvo Gsr enzima nije izmenjeno, a Gst enzimska aktivnost je smanjena sa tretmanom - oba su verovatno posledica vremenskog odgovora na ove enzime.

10. Ovalbuminom indukovana astma kod miševa

[0195] Potencijalna aktivnost RTA 408 takođe je procenjena u pilot studiji u mišem modelu astme izazvane ovalbuminom. Miševi su senzibilisani pomoću IP injekcije ovalbumina i aluminijum hidroksida na Dan 0 i Dan 14 i izazvani intranazalno sa ovalbuminom u slanom rastvori na Dane 14, 25, 26 i 27. Miševi su primili RTA 408 (3, 10 ili 30 mg/kg ) svakodnevno putem oralne gavaže na Dane 1-13 i 15-27. Nakon senzibilizacije i izazova sa ovalbuminom, miševi tretirani sa nosačima imali su značajan porast u ukupnom broju leukocita u poređenju sa pozitivnom kontrolom (deksametazon) tretiranim miševima.

Povećanje broja T ćelija i B ćelija takođe je zabeleženo kod miševa tretiranih sa nosačima. Lečenje sa RTA 408 sa 30 mg/kg značajno je smanjilo broj i procenat B ćelija unutar disajnih puteva. RTA 408 (3 i 30 mg/kg) takođe značajno smanjuje broj makrofaga, ali ne i srednji procenat makrofaga, detektovan u disajnim putevima. Ova zapažanja ukazuju na potencijalnu efikasnost u ovom modelu.

11. Efekti RTA 408 na LPS-indukovanu sepsu kod miševa

[0196] Sepsa je indukovana na Dan 0 sa IP injektiranjem LPS (21 mg/kg) i preživljavanje je praćeno do Dana 4. RTA 408 (10, 30 ili 100 mg/kg) je primenjivan svakodnevno putem oralne gavaže od Dana -2 da Dana 2. U kontrolnoj grupi nosača, 60% životinja je preživelo do Dana 4 (više od 40% preživljavanja očekivanog u ovom modelu). U grupama za tretman RTA 408, 80% životinja u grupi doza od 10 mg/kg i 90% životinja u grupi doza od 30 mg/kg preživele su do Dana 4 (SLIKA 21c i d). U grupi doza od 100 mg/kg, 90% životinja je preživelo do Dana 4, uz samo jednu smrt koja se desila na Dan 4. Iako su ti efekti izazvani sa RTA 408 indikativni za duboku efikasnost u ovom modelu, relativno visoka stopa preživljavanja u kontrolnoj grupi nosača onemogućila je statistički značajnu razliku između grupe koja je tretirana sa kontrolom i RTA 408. Takođe su prikazani rezultati dobijeni korišćenjem jedinjenja RTA 405 (SLIKA 21a i b). RTA 405 je jedinjenje formule:

12. Efekti RTA 408 protiv oralnog mukozitisa izazvanog zračenjem

[0197] Izlaganje akutnom zračenju usmereno na bukalni obraz hrčaka stvara efekte slične onima koji su prisutni kod oralnih ulcerativnih mukozitisa kod ljudi. Ovi efekti uključuju umereni do teški mukozitis, koji karakteriše teška eritema i vazodilatacija, erozija površne sluzokože i formiranje ulkusa. Jedno ispitivanje je sprovedeno kako bi se procenili efekti RTA 408 u ovom modelu. Na Dan 0, svaki hrčak je dobio akutnu dozu od 40 Gy usmerenu na levi bukalni obraz. RTA 408 (10, 30 ili 100 mg/kg) je oralno primenjen dvaput dnevno od Dana -5 do Dana -1, i Dan 1 do Dana 15. Počevši od Dana 6 i nastavljajući do Dana 28, na naizmenične dane, oralni mukozitis ocenjuje se koristeći standardnu skalu bodovanja od 6 tačaka. I 30 i 100 mg/kg doze RTA 408 uzrokovale su značajno smanjenje trajanja ulcerativnog mukozitisa (SLIKA 22). Pored toga, zabeleženo je i smanjenje procenta životinja sa procenom mukozitisa ≥ 3, zavisno od doze. Međutim, primena RTA 408 kod 30 ili 100 mg/kg prouzrokovala je značajno smanjenje povećanja telesne mase kod ozračenih hrčaka. Zbog gubitka težine veće od 20%, dva od osam hrčaka u grupi doza od 100 mg/kg su eutanizirana na Dan 2.

13. Efekat 408 na indukciju Nrf2 biomarkera in vivo

[0198] Kao što je gore opisano, ključna molekularna cilja od RTA 408 je Nrf2, centralni transkripcijski regulator antioksidativne ćelijske zaštite. Aktivacija Nrf2 podstiče regulaciju na gore baterije citoprotektivnih gena, uključujući NQO1, enzime uključene u sintezu GSH [tj., glutamat-cistein ligaze katalitičke i modifikatorske podjedinice (Gclc i Gclm)], enzime uključene u detoksikaciju (tj., glutation S-transferaze [Gsts]) i efluks transportere [tj., proteini koji su povezani sa otpornošću na više lekova (Mrps)]. Indukcija ovih gena dovodi do koordinisanog ćelijskog napora kako bi se zaštitila od oksidativne povrede, naglašena povećanim antioksidativnim kapacitetom, indukcijom sinteze glutationa i konjugacijom i izvozom potencijalno štetnih molekula iz ćelije. Pored krajnjih tačaka efikasnosti i eksprimiranja ciljanog gena Nrf2 evaluiranog u različitim životinjskim modelima opisanim iznad, sposobnost RTA 408 da indukuje eksprimiranje Nrf2 ciljanog gena takođe je procenjena korišćenjem tkiva prikupljenih od zdravih miševa, pacova i majmuna tretiranih sa RTA 408.

[0199] Kao deo ispitivanja ne-GLP 14-dnevne toksičnosti RTA 408 kod miševa, pacova i majmuna, tkiva su sakupljena u cilju merenja mRNK i nivoa aktivnosti enzima odabranih ciljanih Nrf2 gena. Za miševe i pacove, uzorci jetre su sakupljeni 4 sata nakon konačne doze na Dan 14. Za majmune, krv (za PBMC izolaciju), jetra, pluća i mozak su sakupljeni 24 sata nakon konačne doze na Dan 14. Enzimska aktivnost za NQO1, Gst i glutation-reduktazu (Gsr) su mereni u tkivnim homogenatima. Nivoi mRNK određeni su pomoću tehnologije QuantiGene Plex 2.0, koja uključuje analizu zasnovanu na hibridizaciji pomoću magnetnih perli xMAP® Luminex® za direktnu kvantifikaciju mRNK meta. Pored toga, koncentracije RTA 408 su merene u plazmi i tkivima pomoću LC/MS/MS postupka.

[0200] RTA 408 generalno povećava eksprimiranje različitih ciljanih gena Nrf2 na doznozavisni način u dozama od 10, 30 i 100 mg/kg (SLIKA 23, SLIKA 24a, SLIKA 25a i b). Transkriptna nadregulacija Nrf2 ciljanih gena prema RTA 408 takođe je rezultovala funkcionalnim povećanjem antioksidativnog odgovora, što se manifestuje na dozno-zavisni način povećanja aktivnosti NQO1, Gst i Gsr enzima u jetri glodara, kao i jetra i plućima majmuna (SLIKA 26a & b SLIKA slike 27a i b, SLIKA 28a i b). Osim toga, kod izloženosti glodarske jetre RTA 408 u korelaciji je sa nivoom enzimske aktivnosti NQO1, prototipski ciljani gen za Nrf2 (SLIKA 29b, SLIKA 30b). Kod majmuna, nivo eksprimiranja mRNK u PBMC-u i NQO1 i sulfiredoksina 1 (SRXN1) u koreliraciji je sa izlaganjem plazme RTA 408 (SLIKA 34a & b). Sve u svemu, RTA 408 je povećao nivo mRNK i aktivnost Nrf2 ciljeva, a takva povećanja su uglavnom u korelaciji sa izlaganjima tkiva i plazme, ukazujući na to da Nrf2 ciljevi mogu poslužiti kao izvodljivi biomarkeri za aktivaciju Nrf2 (SLIKA 31a & b) i mogu biti korisni za procenu farmakološke aktivnosti RTA 408 u zdravim ljudskim pacijentima.

D. Bezbednosna farmakologija

[0201] Program farmakologije bezbednosti usaglašen sa GLP je završen korišćenjem RTA 408. Ovo uključuje in vitro i in vivo (majmuna) na kardiovaskularnom sistemu, kao i studije o respiratornom sistemu i centralnom nervnom sistemu kod pacova.

2. Evaluacija efekata RTA 408 na klonirane hERG kanale eksprimirane u HEK293 ćelijama

[0202] Ova studija je sprovedena kako bi se procenili efekti RTA 408 na brzo aktivirajuću kalijumsku struju koja je usmerena ka unutra (IKr) koju provodi HERG (ljudski eter-ago-gopovezan gen) kanali stabilno izraženi u ćelijskoj liniji ljudskog embrionalnog bubrega (HEK293). Efekti RTA 408 na kalijumsku struju vezanu za hERG su procenjeni koristeći elektro-fiziološke postupke patch-clamp za celu ćeliju. RTA 408 je određen da ima IC50vrednost 12,4 μM u hERG QPatch Kv11,1 testu. Ova vrednost je 2,5-3 puta veća od vrednosti za 63170 (4,9 μM) i 63189 (3,8 μM), respektivno. RTA 408 IC50vrednost je slična 63171 vrednosti (15,7 μM).

3. Kardiovaskularna evaluacija RTA 408 kod cinomolgus majmuna

[0203] Jedno ispitivanje je sprovedena kako bi se procenili potencijalni kardiovaskularni efekti RTA 408 u svesnim slobodno pokretnim cinomolgus majmunima. Ista četiri mužjaka i četiri ženke cinomolgus majmuna su dobile nosač (susamovo ulje) i RTA 408 u dozama od 10, 30 i 100 mg/kg prema Latin square dizajnu, gde se jedna životinja/pol/tretman doziraju svake nedelje na 14-dnevnom čistom periodu između primena, dok svaka životinja ne dobije sve tretmane. Nosač i RTA 408 su dati svim životinjama putem oralne gavaže u zapremini doze od 5 mL/kg.

[0204] Životinje su bile opremljene sa transmiterima telemetrije za merenje telesne temperature, krvnog pritiska, srčane frekvencije i elektrokardiograma (EKG). Temperatura tela, sistolni, dijastolni i srednji arterijski krvni pritisak, brzina srčane frekvencije i EKG parametri (trajanja QRS i intervali RR, PR i QT) kontinuirano se prate od najmanje 2 sata pre doziranja do najmanje 24 sata posle doziranja . EKG tragovi su odštampani na određenim vremenskim tačkama iz podataka o kardiovaskularnom posmatranju i bili su kvalitativno ocenjeni od sertifikovanog veterinarskog kardiologa. Pre prve primene u studiji, netretirane životinje su kontinuirano nadgledane za kardiovaskularne tačke najmanje 24 sata, i ti podaci su korišćeni pri izračunavanju korigovanog QT intervala tokom studije.

[0205] Opservacije za morbiditet, smrtnost, povrede i dostupnost hrane i vode su sprovedene najmanje dva puta dnevno za sve životinje. Klinička opservacija je sprovedena pre-doze, oko 4 sata posle doze, i nakon završetka perioda kardiovaskularnog posmatranja. Telesne težine su merene i registrovane na dan pre primene svakog tretmana.

[0206] RTA 408 u dozama od 10, 30 i 100 mg/kg nije proizvela mortalitet, neželjene kliničke znake ili rezultovala značajnim promenama u telesnoj težini (SLIKA 32), telesnoj temperaturi, krvnom pritisku ili kvalitativnom ili kvantitativnom (PR , RR, KRS, QT intervali) EKG parametri. U grupi doza od 100 mg/kg, primećeno je malo (1,6% u proseku), ali statistički značajno povećanje korigovanog QT intervala; međutim, pojedinačni podaci o životinjama nisu pokazivali dosledno povećanje QTc što bi ukazivalo na efekat povezan sa testom. Shodno tome, usled male veličine promena i nepostojanja doslednog odgovora kod pojedinih životinja, ovo blago povećanje QTc nije smatrano povezano sa tretmanom RTA 408. Prema tome, oralna primena RTA 408 nije imala efekta na kardiovaskularnu funkciju kod cinomolgus majmuna u dozama do i uključujući 100 mg/kg.

4. Neurobihejviorna evaluacija RTA 408 kod pacova

[0207] Potencijalna akutna neurobihejviorna toksičnost RTA 408 procenjena je kod pacova. Tri tretirane grupe od 10 mužjaka i 10 ženskih CD® [Cr1:CD<8>(SD)] pacova primili su RTA 408 na nivoima doze od 3, 10 ili 30 mg/kg. Jedna dodatna grupa od 10 životinja/pol služila je kao kontrolna i primila je nosač (susamovo ulje). Nosač ili RTA 408 je primenjen svim grupama putem oralne gavaže jednom na Dan 1 u količini od 10 mL/kg.

[0208] Opservacije za morbiditet, smrtnost, povrede i dostupnost hrane i vode su sprovedene dvaput dnevno za sve životinje. Opservacije za kliničke znake sprovedene su pre doziranja na Dan 1 i nakon svake procene funkcionalne opservacione baterije (FOB). FOB procene su sprovedene pre-doze (Dan -1) i otprilike 4 i 24 sata posle doze. Telesne težine su merene i zabeležene pre-doze na Dan 1.

[0209] RTA 408 kod doza od 3, 10 i 30 mg/kg nije proizvela smrtnost, neželjena klinička opažanja ili efekte na bilo koju testiranu neurobihejviornu meru. Blago smanjenje povećanja telesne težine bilo je primećeno oko 24 sata nakon doziranja u grupi od 30 mg/kg koja može potencijalno biti povezana sa test artiklom. S obzirom na osnovne neurobihejviorne tačke ocenjene u ovoj studiji, RTA 408 nije proizvela nikakve štetne efekte kod pacova u dozi do i uključujući 30 mg/kg.

5. Plućna procena RTA 408 kod pacova

[0210] Potencijalni efekat RTA 408 na plućnu funkciju evaluiran je kod pacova. Tri grupe tretmana od osam mužjaka i osam ženki CD® [Cr1: CD® (SD)] pacova primile su RTA 408 na nivoima doze od 3, 10 ili 30 mg/kg. Jedna dodatna grupa od osam životinja/pol služila je kao kontrolna i primila je nosač (susamovo ulje). Nosač ili RTA 408 je primenjivan svim grupama putem oralne gavaže0jednom na Dan 1 u količini od 10 mL/kg.

[0211] Opservacije za smrtnost, morbiditet, povrede i dostupnost hrane i vode su sprovedene dva puta dnevno za sve životinje. Klinička opservacija je sprovedena pre doziranja, oko 4 sata posle doziranja, a nakon završetka 8-časovnog plućnog posmatranja. Težina tela je merena i zabeležena na dan primene RTA 408. Plućna funkcija (respiratorna brzina, zapremina talasa i minutna zapremina) nadgledani su se najmanje 1 sat pre doziranja kako bi se odredila osnovna linija i najmanje 8 sati posle doziranja.

[0212] RTA 408 pri dozama od 3, 10 i 30 mg/kg nije proizvela mortalitet, neželjena klinička opažanja ili efekte na bilo koji od evaluiranih plućnih parametara. Zbog toga, u odnosu na osnovne plućne krajeve ocenjene u ovoj studiji, RTA 408 nije proizvela nikakve štetne efekte kod pacova u dozama do i uključujući 30 mg/kg.

E. Neklinički pregled

1. Farmakokinetika

[0213] RTA 408 je istražena i na oba slučaja in vitro i in vivo da proceni svoj PK i svojstva metabolizma. In vitro studije su sprovedene kako bi se utvrdilo vezivanje RTA 408 vezivanje proteina sa plazmom i deljenje krvi/plazme, inhibicija i indukcija citokroma P450 (CYP450), kao i identifikacija metabolita formiranih mikrozomom jetre miševa, pacova, majmuna i ljudi. Podaci koji se odnose na in vivo apsorpciju i distribuciju nakon ponovljene primene RTA 408 dobijena je prvenstveno praćenjem nivoa lekova u plazmi i selekcijom tkiva iz toksikoloških studija. Za merenje koncentracije RTA 408 u plazmi, krvi i tkivima korišćeni su osetljivi i selektivni bioanalitčki postupci tečne hromatografije-masene spektrometrije (LC/MS/MS) sa odgovarajućom tačnošću i preciznošću.

a. Apsorpcija

[0214] Apsorpciju i sistemsko farmakokinetičko ponašanje RTA 408 su proučavani kod miševa, pacova i majmuna nakon pojedinačne i ponovljene (dnevne) oralne primene. Nakon oralne primene formulacije suspenzije u dozama od 10 do 100 mg/kg, maksimalne koncentracije su primećene u trajanju od 1 do 2 sata kod miševa i od 1 do 24 sata kod pacova i majmuna. Sistemska izloženost RTA 408 najčešće je bila najveća kod pacova, gde su niži nivoi zabeleženi kod miševa i majmuna. Procene očiglednog terminalnog poluživota RTA 408 posmatrane nakon oralne primene uglavnom su bile u 6- do 26-časovnom opsegu, iako je očigledna produžena faza apsorpcije u nekim slučajevima onemogućila izračunavanje definitivne procene poluživota.

[0215] Sistemska izloženost RTA 408 je uglavnom slična kod mužjaka i ženki. Izloženost RTA 408 nakon ponovljene dnevne oralne primene je bila nešto veća (≤2 puta) od izloženosti posmatranih posle jedne doze. Primena RTA 408 u opsegu doze od 3 do 100 mg/kg u formulaciji suspenzije generalno je dovela do proporcionalnog povećanja sistemske izloženosti. Međutim, primena viših doza (100 do 800 mg/kg kod majmuna, od 500 do 2000 mg/kg kod pacova) nije dovela do sličnog povećanja izloženosti, što ukazuje na zasićenje apsorpcije u dozama iznad 100 mg/kg. Nakon oralne primene neoptimizovane (slabo napunjene) kapsulne formulacije RTA 408 (3 mg/kg) majmunima, dozno-normalizovana sistemska izloženost imala je tendenciju da bude nešto niža od one koja je primećena sa formulacijom suspenzije.

[0216] Apsorpcija i sistemsko farmakokinetičko ponašanje RTA 408 su proučavani kod pacova koristeći jednokratnu i ponovljenu lokalnu primenu. Primena RTA 408 u opsegu od 0,01 do 3% pokazala je niže koncentracije u plazmi u odnosu na slično oralno doziranje. Sistemska izloženost RTA 408 obično se povećava na dozno-zavisni način. Lokalna primena je formulisana kao suspenzija u susamovom ulju.

[0217] Korišćenjem zečeva, ocenjena je očna apsorpcija i sistemsko farmakokinetičko ponašanje RTA 408. RTA 408 je primenjen lokalno u oči jednom dnevno tokom 5 dana. Očna primena pokazuje nižu koncentraciju plazme RTA 408 u odnosu na kada se RTA 408 daje oralno (FIG 33). Količina RTA 408 u plazmi čak i nakon pet uzastopnih dana pokazala je samo malu promenu u odnosu na koncentraciju nakon prve doze u odnosu na kada je RTA 408 primenjivan oralno, gde su koncentracije u plazmi bile skoro 100 puta veće (SLIKA 33). b. Distribucija

[0218] Vezivanje plazma proteina od RTA 408 je procenjeno u plazmi miša, pacova, zeca, psa, mini svinja, majmuna i ljudi u koncentracijama RTA 408 od 10-2000 ng/mL korišćenjem metodologije ultracentrifugiranja. RTA 408 je u velikoj meri vezan za proteine plazme. Vezivanje plazma proteina u nekliničkim vrstama kreće se od 93% (miš) do> 99% (mini svinja), sa vezivanjem 95% u toksikološkim vrstama (pacov i majmuna) i 97% kod ljudi. Nije bilo dokaza o vezivanju proteina u zavisnosti od koncentracije kod bilo koje testirane vrste. Rezultati eksperimenata za podelu krvi do plazme ukazuju na to da se RTA 408 prvenstveno raspodeljuje u plazmatskoj frakciji krvi na linearan način, sa krv:plazma odnosom <1,0 za sve vrste i sve testirane koncentracije.

[0219] Raspodela RTA 408 u tkivu je istražena nakon oralne primene miševima, pacovima i majmunima. U 14-dnevnim ne-GLP studijama toksičnosti, prikupljena su odabrana tkiva (jetra, pluća i mozak) u jednom vremenskom trenutku (4 sata za pacova i miša, 24 sata za majmuna) nakon što je finalna doza studije primenjena, i analizirana su za sadržaj RTA 408 korišćenjem LC/MS/MS. RTA 408 se lako distribuira u pluća, jetru i mozak. Kod pluća, koncentracije RTA 408 na 4 sata kod miševa i pacova bile su slične ili nešto veće (<2 puta) nego koncentracije u plazmi, dok je kod 24 sata kod majmuna koncentracija RTA 408 u plućima bila 6 do 16 puta veća nego koncentracije u plazmi. Sličan obrazac je primećen kod mozga. Nasuprot tome, koncentracije RTA 408 u jetri bile su 5 do 17 puta veće od plazme za miševe i pacove na 4 sata, a 2- do 5-puta veće od plazme na 24 sata kod majmuna.

[0220] Farmakodinamički efekti RTA 408 u tkivima su procenjeni kod miševa, pacova i majmuna, praćenjem indukcije Nrf2 ciljanih gena u istim tkivima sakupljenim za izlaganje lekovima iz 14-dnevnih ispitivanja toksičnosti. Indukcija Nrf2 ciljanih gena prema RTA 408 dovela je do povećanja antioksidativnog odgovora, koji se manifestuje dozno-zavisnim povećanjem NQO1, glutation-S-transferaze (Gst) i enzimske aktivnosti glutation-reduktaze (Gsr) u ispitivanim tkivima. Pored toga, kod glodara, sadržaj jetre RTA 408 korelirao je sa nivoom aktivnosti enzima za NQO1, prototipnog ciljanog gena za Nrf2. Kod majmuna, nivo eksprimiranja mRNK u mononuklearnim ćelijama periferne krvi (PBMCs) i za NQO1 i za sulfiredoksin 1 (SRXN1) korelirao je sa izlaganjem plazme RTA 408 (SLIKA 34a & b). Sve u svemu, RTA 408 je indukovao biomarkere Nrf2 kod glodara i majmuna, a takve indukcije generalno koreliraju sa izlaganjem tkiva i plazme RTA 408.

[0221] Kada je RTA 408 primenjen na zečeve pomoću očne topikalne primene, najveće koncentracije jedinjenja su pronađene u rožnjači, retini ili zenici, dok su staklasti humor, vodeni humor i plazma pokazali značajno niže koncentracije RTA 408 (SLIKA 35) .

c. Metabolizam

[0222] Metabolizam RTA 408 je istražen toga in vitro inkubacije RTA 408 tokom 60 minuta sa mikrozomom jetre od miševa, pacova, majmuna i ljudi u prisustvu reakcione smeše nikotinamid adenin dinukleotid fosfata (NADPH) i reakcije smeše uridin difosfat glukuronoziltransferaze (UGT). Obiman obrt RTA 408 je primećen kod primatnih mikrozoma, sa <10% roditeljskog molekula koji su ostali na kraju 60-minutne inkubacije i kod majmunskih i ljudskih mikrozoma. Nasuprot tome, stepen metabolizma bio je manji u glodarskim mikrozomima, gde je> 65% roditeljskog molekula ostao na kraju inkubacije. Nedostatak dostupnih autentičnih standarda za različite potencijalne metabolite RTA 408 onemogućava kvantitativnu procenu posmatranih metabolita. Sa kvalitativnog aspekta, sličan obrazac metabolita RTA 408 je primećen u različitim vrstama, i uključivao je vrhove sa masama u skladu sa redukcijom i hidroksilacijom RTA 408, kao i glukuronidacijom RTA 408 ili njegovih redukcija/hidroksilacionih metabolita. Nije bilo uočenih jedinstvenih ljudskih metabolita, gde su svi vrhovi u inkubacijama ljudskog mikrozoma takođe primećeni u jednoj ili više pretkliničkih vrsta. Naročito, na osnovu in vitro podataka o mikrozomima, svi ljudski metaboliti bili su prisutni kod pacova ili majmuna, odabrane vrste glodara i netoksarnih toksičnosti.

d. Farmakokinetičke interakcije lekova

[0223] Potencijal za RTA 408 da inhibira metabolizam citokroma P450 (CYP450) je procenjen korišćenjem prikupljenih ljudskih mikrozoma jetre i standardnih supstrata za specifične enzime CYP450. RTA 408 direktno inhibira CYP2C8 i CYP3A4/5 sa Kivrednostima od otprilike 0,5 μM za svaki enzim. Nije zabeležena značajna inhibicija za ostale testirane enzime (CYP1A2, CYP2B6, CYP2C9, CYP2C19, ili CYP2D6), sa inhibicijom <50% pri najvećoj koncentraciji (3 μM). Pored toga, bilo je malo ili nimalo dokaza o inhibiciji zavisnosti od metabolizma bilo kog od ispitivanih enzima. Buduće studije koje istražuju potencijal CYP3A4/5-posredovanih lek-lek interakcija mogu biti opravdane na osnovu ovih podataka i potencijalno visokih koncentracija koje se mogu postići lokalno u gastrointestinalnom (GI) traktu nakon oralne primene.

[0224] Potencijal za RTA 408 da indukuje eksprimiranje enzima CYP450 evaluiran je korišćenjem kultivisanih ljudskih hepatocita. U stanjima kod kojih prototipski induktori izazivaju očekivano povećanje aktivnosti CYP, RTA 408 (do 3 μM) nije bio induktor aktivnosti enzima CYP1A2, CYP2B6 ili CYP3A4 u kultivisanim ljudskim hepatocitima. F. Efekti RTA 408 na akutni dermatitis zračenja

[0225] Ispitivani su efekti RTA 408 kao lokalni ili oralni preventivni faktor za akutni dermatitis zračenja. Korišćenjem mužjaka BALB/c miševa, dozom zračenja od 30 Gy je primenjena na dan 0 (Tabela 3). Nosač u susamovom ulju ili RTA 408 dati su pacovima na dane -5 do -1, i dane od 1 do 30. RTA 408 je primenjena i oralno pri 3, 10 i 30 mg/kg u susamovom ulju i lokalno u procentnom sastavu 0,01, 0,1 i 1% u susamovom ulju. Dermatitis je slepo procenjen svakog drugog dana od dana 4 do dana 30. Na dan 12. je primećen tipični vrh dermatitisa, i 4 miša su žrtvovana 4 sata nakon primene doze. Preostali miševi bili su žrtvovani na dan 30 na 4 sata nakon doze. Plazma je sakupljena na dane 12 i 30, kao i uzorci kože za mRNK i histološki pregled.

Tabela 3: Dizajn studije za model akutnog dermatitisa zračenja

[0226] U test grupama gde su miševi tretirani sa RTA 408, incidenca dermatitisa je izgledala blago umanjena u težini kada je RTA 408 data u oralnoj ili topikalnoj primeni (SLIKA 36-39). Osim toga, krive prosečnog broja kliničkog dermatitisa za ispitne grupe u funkciji vremena pokazuju neku promenu u primeni RTA 408, bilo u oralnom ili topikalnom obliku u odnosu na netretirane test grupa (SLIKA 40-42), naročito u slučaju kada je RTA 408 primenjivan oralno. Dalje, kako se može videti u Tabelama 4 i 5 u nastavku, procenat miševa koji pate od dermatitisa sa kliničkim rezultatom iznad 3 bio je znatno niži za miševe tretirane sa RTA 408 putem oralne primene, dok je procenat miševa koji pate od dermatitisa sa kliničkim rezultatom iznad 2 bio nešto niža za test grupe kojima je data lokalna primena RTA 408.

Tabela 4 - Procenat miševa po test grupi koji je imao rezultat iznad 2 u testu kliničkog dermatitisa i kojima je dat topikalni tretman koji sadrži RTA 408

Tabela 5 - Procenat miševa po test grupi koji je imao rezultat iznad 3 u testu kliničkog dermatitisa i kojima je dat oralni tretman koji sadrži RTA 408

G. Efekti RTA 408 na fragmentisani dermatitis zračenja

[0227] Korišćenjem RTA 408 pomoću topikalne primene, izmereni su efekti RTA 408 u cilju poboljšanja efekata fragmentisanog dermatitisa zračenja. Koristeći Balb/c miševe, RTA 408 u lokalnom preparatu primenjuje se miševima svakodnevno od dana -5 do 30 dana u tri doze u rasponu od 0,01 do 1%. Miševi su ozračeni na dane 0-2 i 5-7 sa šest 10-Gy doza dnevno. Rezultati kliničkog dermatitisa za miševe ocenjeni su slepo svaka dva dana od dana 4 do kraja studije. Na SLICI 43, grafik pokazuje promenu u prosečnom kliničkom rezultatu za svaku grupu iscrtan kao funkcija vremena. Grafik pokazuje statistički značajno poboljšanje rezultata za miševe tretirane sa 0,1 do 1% topikalnim formulacijama RTA 408. Parametri studije i tretmana mogu se naći u Tabeli 6.

Tabela 6: Uslovi studije za fragmentisani zračenjem indukovani dermatitis

Analizirajući prosečne kliničke rezultate koji su prikazani na SLICI 43, izvršena je analiza područja pod krivom (AUC), što je dalo ozbiljnost dermatitisa u odnosu na dužinu trajanja dermatitisa. Ova AUC analiza je omogućila direktno poređenje između različitih grupa miševa i efekta različitih procentualnih sastava RTA 408 (SLIKA 44 i Tabela 7). Upotreba aktuelnih formulacija RTA 408 je smanjila nivoe 2 i 3 stepena od 60% i 33% kada su miševi bili izloženi samo nosaču do 21% i 6%, sa RTA 408 sa 1% koncentracije, respektivno. Druga komponenta RTA pokazala je određenu aktivnost, ali nije bila značajna kao ona koja je pokazala formulacija od 1%.

Tabela 7 – Procenat rezultata dermatitisa za svaku tretman grupu

H. Efekti RTA 408 na model očne upale

[0228] Studija o efektima RTA 408 na očne upale obavljena je pomoću zečeva novozelandskog albino soja. Zečevi su podeljeni u 5 grupa od 12 zečeva kojima su date tri različite koncentracije RTA 408 (0,01, 0,1 i 1%), Voltarene© collyre na 0,1% i nosač (susamovo ulje). Svaki zec je dobio tri usađivanja u roku od 60 minuta pre indukcije paracenteze i dva usađivanja u roku od 30 minuta nakon indukcije paracenteze. Svako usađivanje je bilo 50 μL i dato je u oba oka. Vodeni humor za 6 životinja po vremenskoj tački sakupljen je 30 minuta i ponovo 2 sata nakon indukcije paracenteze. Količina upale određena je koncentracijom proteina u vodenom humoru. Kao što je prikazano na SLICI 45, RTA 408 je pokazao redukciju vodenog humora proteina sličnu onoj sa najvećom koncentracijom bilo kog drugog referentnog jedinjenja (MaxiDex ili maprakorat) kod samo 0,01% RTA 408 u formulaciji. Efekti povećanja koncentracije RTA 408 su se činili zanemarljivim jer se pokazalo da su sve koncentracije RTA 408 pokazale relativno slične efekte unutar greške u smanjenju koncentracije proteina u vodenoj humoru.

I. Polimorfi od RTA 408

RTA 408 polimorfni Oblik A

[0229] Primer 1: 17 g RTA 408 rastvoreno je u 68 g acetona.620 g dejonizovane vode je dodato u reaktor sa navlakom od 500 ml i ohlađeno je na 2°C. Kada je voda bila ispod 7°C, rastvor RTA 408 je dodat u reaktor putem dodatnog levka. Formiran je mulj od čvrstih materija. Mulj je mešana u reaktoru sa azotnim pročišćavanjem. Čvrsti ostaci su izolovani korišćenjem vakuum filtracije i osušeni pod vakuumom na sobnoj temperaturi kako bi se dobio Oblik A.

[0230] Primer 2: 300 mg RTA 408 je rastvoreno u 1 mL etil acetata. U bistri rastvor je dodato 2 mL heptana. Kristalizacija se dogodila u roku od 30 minuta. Suspenzija je mešana preko noći i čvrsta supstanca je izolovana vakuum filtracijom i osušena na sobnoj temperaturi tokom 1 sata. Čvrste supstance su zatim sušene u vakuumskoj peći na 50°C preko noći, dajući Oblik A.

[0231] Obrazac praškaste difrakcije x-zraka (PXRD) i spisak vrhova sa relativnim intenzitetima prikazani su na SLICI 53 i u Tabeli 8, respektivno. Diferencijalna skenerska kalorimetrija (DSC) i termogravimetrijska analiza sa masenom spektroskopijom (TGA-MS) su prikazani su na Slikama 54 i 55, respektivno.

[0232] DSC Oblika A označava oblik suštinski bez slobodnih rastvarača sa tačkom topljenja od 181,98°C i entalpijom fuzije od 42,01 J/g. TGA-MS Oblika A pokazuje gubitak od ~0,5 % težine sa tragovima H2O između 25 i 200°C, pretežno iznad 160°C, što ukazuje da RTA 408 polimorfni Oblik A može biti blago higroskopan.

Tabela 8: Spisak vrhova RTA 408 Oblika A

RTA 408 polimorfni Oblik B

[0233] Primer 3: 1,0 g RTA 408 je rastvoren u 1,5 mL acetona. U scintilacionoj bočici, 10 ml dejonizovane vode je zagrejano na 50°C, i rastvor RTA 408 je dodat u bočicu. Nakon mešanja u trajanju od 2 sata formirana je mulj od čvrstih materija. Mulj je zatim ohlađen na sobnu temperaturu. Dobijene čvrste supstance su izolovane filtriranjem i osušene u vakuumskoj pećnici na 50°C preko noći, kako bi se dobio Oblik B.

[0234] Primer 4: 2,9 g RTA 408 je rastvoren u 20 mL izopropil alkohola uz refluks. U rastvor je dodato 20 ml heptana uz refluks. Rastvor je ohlađen na sobnu temperaturu i mešan tokom 1 sata. Formiran je mulj od čvrstih materija. Čvrste supstance su izolovane vakuum filtracijom i osušene pod vakuumom na temperaturi okoline kako bi se dobio Oblik B.

[0235] Obrazac praškaste difrakcije x-zraka (PXRD) i vršni list sa relativnim intenzitetima prikazani su na Slici 56 i Tabeli 9, respektivno. Diferencijalna skenerska kalorimetrija (DSC) i termogravimetrijska analiza sa masenom spektroskopijom (TGA-MS) su prikazana na Slikama 57 i 58, respektivno.

[0236] DSC Oblika B označava oblik u suštini bez rastvarača sa tačkom topljenja od 250,10°C i entalpijom fuzije od 42,01 J/g. TGA-MS Oblika B pokazuje blagi gubitak od ~ 0,2 wt.% sa tragovima H2O između 25 i 200°C, što ukazuje da RTA 408 polimorfni Oblik B može biti vrlo blago higroskopan.

Tabela 9: Spisak vrhova RTA 408 Oblika B

J. Instrumental - Tipični uslovi merenja

Praška rentgen difraktometrija (PXRD)

[0237] PXRD podaci su prikupljeni korišćenjem difraktometra G3000 (Inel Corp., Artenay, France) opremljenog sa zakrivljenim poziciono osetljivim detektorom i paralelnim optičkim zracima. Difraktometar je radio sa bakarnom anodnom cevi (fokusiranje od 1,5 kV) na 40 kV i 30 mA. Germanijumski monohromometar incidentnih zraka obezbedio je monohromatsko zračenje. Difraktometar je kalibriran pomoću atenuiranog direktnog zraka u intervalima od jednog stepene. Kalibracija je proverena pomoću referentnog standarda referentne pozicije za silikonski prah (NIST 640c). Instrument je kompjuterski kontrolisan pomoću Symphonix softvera (Inel Corp., Artenay, France) i podaci su analizirani pomoću Jade softvera (verzija 9.0.4, Materials Data, Inc., Livermore, CA). Uzorak je stavljen na aluminijumski držač uzorka i izravnat sa staklenim klizačem.

Termo gravimetrijska analiza/masena spektrometrija

[0238] TGA je obavljen sa TA instrumentima, podaci su prikupljeni na termalnom balansu (Q-5000, TA Instruments, New Castle, DE) opremljenom sa analizatorom podataka (Universal Analysis 2000, version 4.5A, TA Instruments, New Castle, DE). Tokom eksperimenata, peć je prečišćena azotom na 60 ml/min, dok je balansna komora očišćena na 40 ml/min. Temperatura TGA peći je kalibrisana pomoću keri tačaka od aluminijuma i nikla. Veličina uzorka varira od 2 do 20 mg, a stopa grejanja je 10°C/min.

[0239] Za TGA-MS, deo termogravimetrijske analize bio je isti kao i gore. Masa razvijenog gasa analizirana je sa PFEIFFER GSD 301 T3 ThermoStar (PFEIFFER Vacuum, Asslar, Germany). Instrument je korišćen, i podaci su vrednovani pomoću Software Quadstar 32-bit (V7.01, Inficon, LI-9496 Balzers, Liechtenstein).

Diferencijalna kalorimetrija skeniranja

[0240] DSC (Q-2000, TA Instruments, New Castle, DE) opremljeni softverom Universal Analysis 2000 (Version 4.5A, TA Instruments, New Castle, DE) korišćen je za određivanje termialnih tragova DSC-a. Osa temperature kalibrisana je standardima bifenila, indijuma i kalaja. Konstanta ćelije je kalibrisana indijumom. Ukoliko nije drugačije naznačeno, uzorak (2-5 mg) je bio inkapsuliran u ventiliranoj aluminijumskoj posudi i zagrejan brzinom od 10°C/min pod protokom azota 50 mL/min tokom studije.

Skraćenice

K. Dalje tabele

[0244]

Tabela 10. Parametri SLIKE 46

Tabela 11. 63415: Primarni in vivo ADMET – ključni primarni ADMET testovi i tačke

Tabela 12. Parametri SLIKE 49

Tabela 13. 63415 je negativan za genotoksičnost umikronuklearnoj in vivo studiji

Tabela 14. Parametri SLIKE 32

Tabela 15. In vitro aktivnost od 63415 i 63355

Tabela 16. Parametri SLIKE 47

Tabela 17. Parametri SLIKE 48

Claims

Patentni zahtevi 1. Polimorfni oblik jedinjenja koji ima formulu:

gde je polimorfni oblik kristalni, i ima obrazac praškaste difrakcije x-zraka (CuKα) sa vrhovima od oko 10,601, 11,638, 12,121, 13,021, 13,435, 15,418, 15,760, 17,830, 18,753, i 19,671 °2θ, gde izraz „oko“, označava /-0,2 °2θ.
2. Polimorfni oblik patentnog zahteva 1, gde je obrazac praškaste difrakcije x-zraka (CuKα) značajno kako je prikazano na SLICI 53.
3. Polimorfni oblik patentnog zahteva 1, gde je tačka topljenja oko 181,98 °C, gde izraz „oko“ označava /-10°C.
4. Polimorfni oblik patentnog zahteva 1, koji ima krivu diferencijalne kalorimetrije skeniranja (DSC) značajno kako je prikazano na SLICI 54.
5. Polimorfni oblik jedinjenja koji ima formulu:

gde je polimorfni oblik kristalni, i ima obrazac praškaste difrakcije x-zraka (CuKα) sa vrhovima od oko 7,552, 10,339, 11,159, 12,107, 14,729, 15,329, 15,857, 16,824, 17,994, 18,344, 19,444, 19,764, 20,801, i 22,414 °2θ, gde izraz „oko“, označava /-0,2°2θ.
6. Polimorfni oblik patentnog zahteva 5, gde je obrazac praškaste difrakcije x-zraka (CuKα) značajno kako je prikazano na SLICI 56.
7. Polimorfni oblik patentnog zahteva 5, gde je tačka topljenja oko 250,10 °C, gde izraz „oko“ označava /-10°C.
8. Polimorfni oblik patentnog zahteva 5, koji ima krivu diferencijalne kalorimetrije skeniranja (DSC) značajno kako je prikazano na SLICI 57.
9. Farmaceutski sastav koji obuhvata: aktivni sastojak koji obuhvata polimorfni oblik jedinjenja prema bilo kom od patentnih zahteva 1-8, i farmaceutski prihvatljiv nosač.
10. Farmaceutski sastav prema patentnom zahtevu 9, gde je farmaceutski sastav formulisan za upotrebu: oralno, intraadiposalno, intraarterijsko, intraartikularno, intrakranijalno, intradermalno, intralesionalno, intramuskularno, intranazalno, intraokularno, intraperikardijalno, intraperitonealno, intrapleuralno, intraprostatikalno, intrarektalno, intratekalno, intratrakealno, intratumoralno, intraumbilikalno, intravaginalno, intravenozno, intravezikularlno, intravitrealno, lipozomalno, lokalno, mukozalno, parenteralno, rektalno, subkonjunktivno, subkutano, sublingvalno, topikalno, transbukalno, transdermalno, vaginalno, u vidu krema, u lipidnim sastavima, putem katetera, putem lavaže, putem neprekidne infuzije, putem infuzije, putem inhalacije, putem injekcije, putem lokalne isporuke, or putem lokalizovane perfuzije.
11. Farmaceutski sastav prema patentnom zahtevu 10, gde je farmaceutski sastav formulisan za oralnu, intraarterijalnu, intravensku ili topikalnu primenu.
12. Farmaceutski sastav prema bilo kom patentnom zahtevu 10 ili 11, gde je farmaceutski sastav formulisan za oralnu primenu.
13. Farmaceutski sastav prema bilo kom od patentnih zahteva 9-12, gde je farmaceutski sastav formulisan kao tvrda ili mekana kapsula, tableta, sirup, suspenzija, čvrsta disperzija, vafer ili eliksir.
14. Farmaceutski sastav prema bilo kom od patentnih zahteva 9-13, koji dalje sadrži agens koji poboljšava rastvorljivost i disperzibilnost.
15. Farmaceutski sastav prema bilo kom od patentnih zahteva 9-14, gde je jedinjenje ili polimorfni oblik suspendovan u susamovom ulju.
16. Farmaceutski sastav prema bilo kom od patentnih zahteva 9-11 ili 13-15, gde je farmaceutski sastav formulisan za topikalnu primenu.
17. Farmaceutski sastav prema patentnom zahtevu 16, gde je farmaceutski sastav formulisan kao losion, krema, gel, ulje, mast, salva ili suspenzija.
18. Farmaceutski sastav prema patentnom zahtevu 17, gde je farmaceutski sastav formulisan kao losion.
19. Farmaceutski sastav prema patentnom zahtevu 17, gde je farmaceutski sastav formulisan kao krema.
20. Farmaceutski sastav prema patentnom zahtevu 17, gde je farmaceutski sastav formulisan kao gel.
21. Farmaceutski sastav prema patentnom zahtevu 9, gde je količina aktivnog sastojka od oko 0,01% do oko 5% težine.
22. Farmaceutski sastav prema patentnom zahtevu 21, gde je količina aktivnog sastojka od oko 0,01% do oko 3% težine.
23. Farmaceutski sastav prema patentnom zahtevu 22, gde je količina aktivnog sastojka oko 0,01% težine.
24. Farmaceutski sastav prema patentnom zahtevu 22, gde je količina aktivnog sastojka oko 0,1% težine.
25. Farmaceutski sastav prema patentnom zahtevu 22, gde je količina aktivnog sastojka oko 1% težine.
26. Farmaceutski sastav prema patentnom zahtevu 22, gde je količina aktivnog sastojka oko 3% težine.
27. Farmaceutski sastav prema bilo kom od patentnih zahteva od 9 do 26 za upotrebu u postupku tretmana ili sprečavanja stanja povezanog sa upalom ili oksidativnim stresom kod pacijenta kom je to potrebno, i obuhvata davanje pacijentu terapeutski efikasne količine farmaceutskog sastava prema bilo kom od patentnih zahteva od 9 do 26.
28. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 27, gde je stanje povezano sa upalom.
29. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 27, gde je stanje povezano sa oksidativnim stresom.
30. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 27-29, gde je stanje kožna bolest ili poremećaj, sepsa, dermatitis, osteoartritis, kancer, upala, autoimuno oboljenje, upalna bolest creva, komplikacija od lokalizovane ili potpune izloženosti tela jonizujućem zračenju, mukozitisa, akutno ili hronično otkazivanje organa, bolesti jetre, pankreatitis, poremećaj očiju, bolest pluća ili dijabetes.
31. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 30, gde je stanje kožna bolest ili poremećaj.
32. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 31, gde je bolest ili poremećaj kože dermatitis, termalna ili hemijska opekotina, hronična rana, akne, alopecija, drugi poremećaji folikula kose, epidermoliza biloza, opekotine, komplikacije opekotina od sunca, poremećaj pigmentacije kože, stanja kože povezana sa starenjem, post-hirurške rane, ožiljci od oštećenja kože ili opekotina, psorijaza, dermatološke manifestacije autoimune bolesti ili bolesti grafta protiv domaćina, rak kože, poremećaj koji uključuje hiperproliferaciju ćelija kože.
33. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 32, gde je kožna bolest ili poremećaj dermatitis.
34. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 33, gde je dermatitis alergijski dermatitis, atopijski dermatitis, dermatitis zbog hemijske izloženosti ili dermatitis izazvan radijacijom.
35. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 33, gde je bolest ili poremećaj kože hronična rana.
36. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 35, gde je hronična rana dijabetički čir, rana izazvana pritiskom ili venski čir.
37. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 32, gde je bolest ili poremećaj kože alopecija.
38. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 37, gde je alopecija odabrana od ćelavosti i alopecije izazvane lekovima.
39. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 32, gde je bolest kože ili poremećaj poremećaja pigmentacije kože.
40. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 39, gde je poremećaj pigmentacije kože vitiligo.
41. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 32, gde je bolest ili poremećaj kože poremećaj koji uključuje hiperproliferaciju ćelija kože.
42. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 41, gde je poremećaj koji uključuje hiperproliferaciju ćelija kože hiperkeratoza.
43. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 30, gde je stanje autoimuna bolest.
44. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 43, gde je stanje reumatoidni artritis, lupus, Kronova bolest ili psorijaza.
45. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 30, gde je stanje oboljenje jetre.
46. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 45, gde je oboljenje jetre masno oboljenje jetre ili hepatitis.
47. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 30, gde je stanje poremećaj očiju.
48. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 45, gde je poremećaj očiju uveitis, makularna degeneracija, glaukom, dijabetički makularni edem, blefaritis, dijabetička retinopatija, bolest ili poremećaj endotela rožnjače, post-hirurške upale, suvo oko, alergijski konjunktivitis, ili oblik konjunktivitisa.
49. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 48, gde je poremećaj očiju makularna degeneracija.
50. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 49, gde je makularna degeneracija suvog oblika.
51. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 49, gde je makularna degeneracija mokrog oblika.
52. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 48, gde je bolest ili poremećaj endotela rožnjače Fuksova distrofija endotela rožnjače.
53. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 30, gde je stanje bolest pluća.
54. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 53, gde je bolest pluća upala plućna, plućna fibroza, COPD, astma, cistična fibroza ili idiopatska plućna fibroza.
55. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 54, gde je bolest pluća upala plućno.
56. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 54, gde je bolest pluća plućna fibroza.
57. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 54, gde je bolest pluća COPD.
58. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 57, gde je COPD indukovan duvanskim dimom.
59. Farmaceutski sastav za upotrebu postupka patentnog zahteva 54, gde je bolest pluća astma.
60. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 30, gde je stanje sepsa.
61. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 30, gde je stanje mukozitis koji je rezultat radioterapije ili hemoterapije.
62. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 61, gde se mukozitis javlja oralno.
63. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 30, gde je stanje povezano sa izlaganjem zračenju.
64. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 63, gde izlaganje zračenju dovodi do dermatitisa.
65. Farmaceutski sastav za upotrebu postupka bilo kog od patentnih zahteva 63-64, gde je izlaganje zračenju akutno.
66. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 63-64, gde je izlaganje zračenju fragmentisano.
67. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 27-66, gde se farmaceutski sastav daje u jednoj dozi dnevno.
68. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 27-66, gde se farmaceutski sastav daje u više od jedne doze dnevno.
69. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 27-68, gde se aktivni sastojak daje u dozi od oko 1 mg/kg do oko 2000 mg/kg.
70. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 69, gde je doza od oko 3 mg/kg do oko 100 mg/kg.
71. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 70, gde je doza oko 3 mg/kg.
72. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 70, gde je doza oko 10 mg/kg.
73. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 70, gde je doza oko 30 mg/kg.
74. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 70, gde je doza oko 100 mg/kg.
75. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 27-66, gde se farmaceutski sastav primenjuje lokalno.
76. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 75, gde se lokalna primena daje na kožu.
77. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 75, gde se lokalna primena daje na oku.
78. Farmaceutska smeša za upotrebu postupka bilo kog od patentnih zahteva 27-66, gde se farmaceutski sastav primenjuje oralno.
79. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 27-66, gde se farmaceutski sastav primenjuje intraokularno.
80. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 27-79, gde je pacijent čovek.
81. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 27-79, gde je pacijent životinja koja nije čovek.