RS56175B1 - Nove kompozicije za lečenje amiotrofične lateralne skleroze - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovaj pronalazak odnosi se na kompozicije za lečenje amiotrofične lateralne skleroze i povezanih poremećaja. Određenije, ovaj pronalazak odnosi se na nove kombinatorne terapije za lečenje amiotrofične lateralne skleroze i povezanih poremećaja.

POZADINA PRONALASKA

[0002] Amiotrofična lateralna skleroza (ALS), takođe poznata kao Lu Gerigova bolest, je najčešća bolest motornih neurona kod odraslih osoba. Prvo je opisana 1869 od strane francuskog neurologa Jean-Martin Charcot. Ova bolest se karakteriše degeneracijom i smrću motornih neurona, što dovodi do opšte slabosti i mišićne atrofije. Tok poremećaja je neprekidno progresivan, pri čemu 50% pacijenata umire u okviru 3 godine od njegove pojave. ALS se pojavljuje kao retka bolest sa prevalencijom od 4 - 6 po 100.000 svake godine i incidencijom od 1 - 2 po 100.000 svake godine.

[0003] Većina slučajeva (90%) je klasifikovana kao sporadična ALS (SALS), a ostatak 10% je nasledno i odnosi se kao familijarna ALS (FALS), sa Mendelovim obrazcem nasleđivanja. Sa kliničke tačke gledišta, slučajeve familijarne (FALS) i sporadične (SALS) ne mogu se međusobno razlikovati, osim po prosečnoj starosti pojave SALS koja je 10 godina kasnije nego za FALS (56 godina versus 46 godina) [1]. Uzroci za većinu slučajeva ALS su nepoznati i klinički tok je veoma promenjljiv, ukazujući da je više faktora u osnovi mehanizma bolesti. Dostupno je nekoliko tretmana.

[0004] Obeležje ove bolesti je selektivna smrt motornih neurona koji se nalaze u moždanom stablu, motornom korteksu i kičmenoj moždini što dovodi do paralize voljnih mišića. Paraliza počinje fokalno i širi se po obrazcu koji ukazuje da se degeneracija širi među susedne bazene motornih neurona.

Mortalitet obično nastaje kada kada se ošteti kontrola dijafragme i kada se sposobnost disanja izgubi.

[0005] ALS se karakteriše progresivnim manifestacijama disfunkcije i donjih i gornjih motornih neurona. Donji motorni neuroni povezuju moždano stablo i kičmenu moždinu za mišićna vlakna. Njihova disfunkcija dovodi do mišićne atrofije, grčeva i fascikulacija (male, lokalne kontrakcije nevoljnih mišića). Gornji motorni neuroni potiču iz motorne regije cerebralnog korteksa ili moždanog stabla i nose motornu informaciju dole do motornih neurona koji su direktno odgovorni za stimulisanje ciljanog mišića. Njihova disfunkcija dovodi do spastičnosti (kontinuirane mišićne kontrakcije koja ometa hod, pokret i govor) i patoloških refleksa [2]. Druge povezane bolesti motornih neurona obično se razlikuju po vrsti oštećenih nervnih ćelija, tj. gornjih ili donjih motornih neurona: poznate su kao primarna lateralna skleroza (PLS), progresivna mišićna atrofija (PMA), pseudobulbarna paraliza i progresivna bulbarna paraliza (PBP).

[0006] Dijagnoza ALS zasniva se na kliničkim znacima, utvrđenih od strane neurologa na osnovu istorije, topografske distribucije gubitka neurona i pronalaska nekih karakterističnih citoloških promena.

Međutim, ne postoji dostupan jasan dijagnostički test za ALS. Kliničke karakteristike klasifikuju se u skladu sa pogođenim neurološkim regijama koje su bulbarna, cervikalna, i lumbalna.

[0007] Kao što je već navedeno, degeneracija u ALS pretežno deluje na motorni sistem. Međutim, kognitivni i bihejvioralni, kao i senzorni simptomi nedavno su prijavljeni [3, 4] i postoji dokaz za preklapanje između frontotemporalne demencije (FTD) i ALS, i kliničko i patološko [17].

[0008] Neki slabi dokazi ukazuju da pojava ALS može biti aktivirana pretpostavljenim ekološkim faktorima [5-6].

[0009] Nekoliko mutiranih gena ili genomskih regija prijavljeno je da uzrokuju ili predisponiraju na ALS kao i na ALS sa frontotemporalnom demencijom (FTD) [7-9]. Na primer, oko 20 - 25% svih FALS slučajeva i oko 1% SALS slučajeva razvija se zbog mutacija u superoksid dismutazi SOD1 [10]. Višestruke kliničke prezentacije unutar iste familije dobijaju se sa istom SOD1 mutacijom koja ne mora nužno da uzrokuje homogeni fenotip. Ne postoji jasna veza između aktivnosti enzima, kliničke progresije i fenotipa bolesti. Međutim, period bolesti je sličan bilo koja da je mutacija. Istorijski, otkriće SOD1 mutacija dovelo je do generisanja prvih životinjskih modela ALS. Oni razvijaju bolest motornih neurona približno nalik humanom ALS [11-12]. Među drugim genima umešanih u razvoj ALS ili povezanih bolesti motornih neurona mogu se navesti alsin, faktor razmene za Rab5A [13], senataksin, potencijalno uključen u RNK obradu, VAPB protein koji reguliše transport vezikula, glavni aksonalni retrogradni motorni protein dinaktin, mitohondrijalni geni za citohrom c oksidazu i izoleucin tRNK sintetazu [14-15], angiogeni modulatori VEGF i angiogenin [16].

[0010] ALS je kompleksna bolest sa više uzroka i precizan mehanizam uključen u patogenezu ove bolesti još nije razrešen. Ovo izaziva otkrivanje efektivnih farmakoloških terapija. Kliničke probe pokazale su da je preživljavanje, ali ne funkcija, skromno produženo riluzolom kod ALS [18]. Pored toga, riluzol je trenutno jedini dozvoljeni lek i jedina poznata terapija za ALS. Što se tiče ozbiljnosti bolesti, stoga se daje svim pacijentima koji pate od ALS kao jedinjenje koje modifikuje bolest.

[0011] WO 2009/133128, WO 2009/133141, WO 2009/133142, WO 2011/054759, WO 2009/068668 i WO 2009/153291 opisuju potencijalna lečenja nekoliko neurodegenerativnih bolesti, među kojima je i ALS.

[0012] Izvedeni su prvi pokušaji za uspostavljanje smernica za ne-farmakološke terapije. Međutim, standardi se i dalje baziraju na mišljenu eksperata i razlikuju se među državama.

[0013] Prema tome, postoji i dalje jaka potreba u ovoj oblasti za novim i efektivnim terapijama za lečenje amiotrofične lateralne skleroze.

SAŽETAK PRONALASKA

[0014] Ovaj pronalazak obezbeđuje nove kompozicije za lečenje amiotrofične lateralne skleroze ("ALS") i povezanih poremećaja, kako je definisano u patentnim zahtevima. Ovaj pronalazak potiče, inter alia, od identifikacije kombinacija lekova koje obezbeđuju poboljšani terapeutski efekat i kliničku korist na subjekte koji imaju ALS.

[0015] Takođe je obezbeđena kompozicija za upotrebu u lečenju ALS ili povezanog poremećaja, koja obuhvata najmanje dva leka odabrana od akamprosata, baklofena, cinakalceta, meksiletina, sulfisoksazola i torasemida, ili njihove soli, proleka, derivata bilo koje hemijske čistoće, ili formulacije sa produženim oslobađanjem.

[0016] Takođe je obezbeđen postupak za lečenje ALS ili povezanog poremećaja kod subjekta kom je to potrebno, koji obuhvata davanje subjektu najmanje dva leka odabrana od akamprosata, baklofena, cinakalceta, meksiletina, sulfisoksazola i torasemida, ili njihove soli, proleka, derivata bilo koje hemijske čistoće, ili formulacije sa produženim oslobađanjem.

[0017] Poželjni primeri kombinacija lekova za upotrebu u ovom pronalasku uključuju, npr., baklofen i akamprosat; torasemid i baklofen; baklofen i cinakalcet; torasemid i sulfisoksazol; meksiletin i cinakalcet; ili baklofen i akamprosat i torasemid.

[0018] U posebnom primeru izvođenja prema ovom pronalasku, kompozicija dalje obuhvata riluzol, ili njegovu so, ili formulaciju sa produženim oslobađanjem.

[0019] Kompozicije u ovom pronalasku mogu dalje da obuhvataju jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača(a) ili ekscipijenasa(a), i mogu se dati subjektu više puta. Poželjne kompozicije daju se oralno. Štaviše, lekovi mogu da se formulišu ili daju zajedno, odvojeno ili sekvencijalno.

[0020] Ovaj pronalazak je pogodan za lečenje ALS kod bilo kog subjekta koji je sisar, naročito kod ljudi, u bilo kom stupnju bolesti. Ovaj pronalazak može da se koristi da uspori razvoj bolesti, da smanji, odloži ili spreči paralizu, degeneraciju motornih neurona i/ili bol, i/ili da poveća preživljavanje.

LEGENDA NA SLIKAMA

[0021]

Fig.1: Efekat terapije kombinacije baklofena i akamprosata protiv glutamatske toksičnosti na neuronske kortikalne ćelije. Glutamatska intoksikacija značajno je sprečena kombinacijom baklofena (400 nM) i akamprosata (1,6 nM) gde, pri ovim koncentracijama, baklofen i akamprosat sami nemaju značajan efekat na intoksikaciju. *: p<0,001, značajno drugačije od glutamatske intoksikacije; (ANOVA Dunnett Post-Hoc test).

Fig.2: Efekat terapije kombinacije baklofena i akamprosata protiv glutamatske (GLU) toksičnosti u modelu ko-kulture nervnih-mišićnih ćelija , na broj (A), oblast (B), i dužinu neurita (C) motornih jedinica. Bez obzira na krajnju tačku, glutamatska intoksikacija značajno je sprečena kombinacijom baklofena (BCL, 80 nM) i akamprosata (ACP, 0,32 nM), gde, pri ovim koncentracijama, baklofen i akamprosat sami nemaju značajan efekat na intoksikaciju. *: p<0,05, značajno drugačije od glutamatske intoksikacije; (ANOVA Dunnett Post-Hoc test).

Fig.3: Efekat terapije kombinacije cinakalceta i meksiletina protiv glutamatske toksičnosti na neuronske kortikalne ćelije. Glutamatska intoksikacija značajno je sprečena kombinacijom cinakalceta (64 pM) i meksiletina (25,6 pM) gde, pri ovim koncentracijama, cinakalcet i meksiletin sami nemaju značajan efekat na intoksikaciju. *: p<0,001, značajno drugačije od glutamatske intoksikacije; (ANOVA Dunnett Post-Hoc test).

Fig.4: Efekat terapije kombinacije sulfisoksazola i torasemida protiv glutamatske toksičnosti na neuronske kortikalne ćelije. Glutamatska intoksikacija značajno je sprečena kombinacijom sulfisoksazola (6,8 nM) i torasemida (400 nM) gde, pri ovim koncentracijama, sulfisoksazol i torasemid sami nemaju značajan efekat na intoksikaciju. *: p<0,001, značajno drugačije od glutamatske intoksikacije; (ANOVA Dunnett Post-Hoc test).

Fig.5: Kombinacija baklofena (BCL) i akamprosata (ACP) deluje kao pojačavač zaštitnog efekta riluzola (RIL) protiv glutamatske toksičnosti, u modelu ko-kulture nervnih-mišićnih ćelija, oblast (A), i dužina neurita (B) motornih jedinica. Značajno jači efekat pojačavanja primećuje se prilikom korišćenja tako niskih koncentracija kao ACP (0,14 nM) BCL (36 nM), prilikom poređenja sa efektom dobijenim za ACP (0,32 nM) BCL (80 nM).

Fig.6: Baklofen (BCL) i akamprosat (ACP) deluju sinergistički sa riluzolom u zaštiti neuromišićnih veza protiv glutamatske toksičnosti u modelu ko-kulture nervnih-mišićnih ćelija . Važno poboljšanje zaštite primećeno je prilikom merenja broja, oblasti, kao i dužine neurita motornih jedinica. A) poboljšanje krajnjih tačaka od 2 do 5% primećeno je za mešavinu ACP (0,14 nM) BCL (36 nM); od 12 do 16% prilikom korišćenja riluzola (0,04 µM) samog; pri čemu kombinacija 3 leka daje poboljšanje od 39 do 43%. B) poboljšanje krajnjih tačaka od 2 do 5% primećeno je za mešavinu ACP (0,14 nM) BCL (36 nM); od 70 do 88% pri korišćenju riluzola 5 µM; pri čemu kombinacija 3 leka daje poboljšanje od 131 do 165%. (*: p<0,001, značajno drugačije od glutamatske intoksikacije; ◇:p<0,001, značajno drugačije (ANOVA Dunnett Post-Hoc test)).

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0022] Ovaj pronalazak obezbeđuje nove terapeutske pristupe za lečenje ALS ili povezanih poremećaja. Određenije, ovaj pronalazak opisuje nove kombinatorne terapije koje omogućavaju efektivnu korekciju takvih bolesti i mogu da se koriste kod bilo kog subjekta koji je sisar.

[0023] Unutar konteksta ovog pronalaska, pojam "lečenje" poremećaja uključuje terapiju, prevenciju, profilaksu, retardaciju ili smanjenje bola izazvanog od strane poremećaja. Pojam lečenje uključuje naročito kontrolu progresije bolesti i povezanih simptoma. U vezi sa ALS, pojam lečenje takođe označava retardaciju ili odlaganje pojave paralize, smanjenje ili prevenciju degeneracije motornih neurona, smanjenje bola, i/ili povećanje preživljavanja.

[0024] Izraz "ALS povezani poremećaji" odnosi se na poremećaje motornih neurona kao što su primarna lateralna skleroza (PLS), progresivna mišićna atrofija (PMA), pseudobulbarna paraliza i progresivna bulbarna paraliza (PBP), kao i na frontotemporalnu demenciju (FTD).

[0025] Izraz "kombinacija ili kombinatorno lečenje/terapija" označava lečenje kod kog se najmanje dva ili više lekova ko-administriraju subjektu radi izazivanja biološkog efekta. U kombinovanoj terapiji prema ovom pronalasku, najmanje dva leka mogu da se daju zajedno ili odvojeno, u isto vreme ili sekvencijalno. Takođe, najmanje dva leka mogu da se daju različitim putevima i protokolima. Kao rezultat, iako mogu zajedno da se formulišu, lekovi kombinacije mogu takođe da se formulišu zasebno.

[0026] Kako je opisano gore, ovaj pronalazak opisuje kompozicije lekova i postupke za lečenje ALS ili povezanog poremećaja kod subjekta kom je to potrebno.

[0027] Određenije, ovaj pronalazak opisuje kompoziciju za upotrebu u lečenju amiotrofične lateralne skleroze (ALS) ili povezanog poremećaja, koja obuhvata najmanje dva leka odabrana iz grupe koju čine akamprosat, baklofen, cinakalcet, meksiletin, sulfisoksazol i torasemid, ili njihove soli ili prolekovi ili derivati bilo koje čistoće ili formulacije sa produženim oslobađanjem.

[0028] Pronalazači su iznenađujuće otkrili da ova jedinjenja, u kombinaciji(ama), pokazuju zaštitnu aktivnost protiv glutamatske toksičnosti, koja je jedan od uzroka smrti neurona, u in vitro modelu za ALS.

[0029] Određenije, ovaj pronalazak pokazuje da lekovi prema ovom pronalasku vrše iznenađujuću zaštitnu aktivnost na motorne neurone protiv glutamatske toksičnosti, koja je jedan od etioloških uzroka nervne degeneracije kod ALS. Štaviše, pronalazači su primetili da ova jedinjenja, u malim dozama, deluju sinergistički na efikasnu zaštitu motornih jedinica. Ovo je naročito značajna prednost, kojom se izbegavaju mogući neželjeni efekti. Štaviše, kao što je prikazano u eksperimentalnom delu, ove terapije kombinacije mogu da odlože pojavu paralize in vivo u životinjskim modelima ALS, i produže život. Ove terapije kombinacije, prema tome, predstavljaju suštinsko poboljšanje u lečenju ALS subjekata.

[0030] Prema tome, ovaj pronalazak opisuje kompoziciju za upotrebu u lečenju amiotrofične lateralne skleroze (ALS) ili povezanog poremećaja, koja obuhvata najmanje dva leka odabrana od akamprosata, baklofena, cinakalceta, meksiletina, sulfisoksazola i torasemida, ili njihove soli(soli) ili proleka(ova) ili derivata(a) bilo koje čistoće ili formulacije sa produženim oslobađanjem.

[0031] Ovaj pronalazak takođe opisuje postupak za lečenje amiotrofične lateralne skleroze (ALS) ili povezanog poremećaja kod subjekta kom je to potrebno, koji obuhvata davanje subjektu najmanje dva leka odabrana iz grupe koju čine akamprosat, baklofen, cinakalcet, meksiletin, sulfisoksazol i torasemid, ili njihova so(soli) ili prolek(ovi) ili derivat(i) bilo koje čistoće ili formulacije sa produženim oslobađanjem.

[0032] Ovaj pronalazak takođe opisuje jedinjenje odabrano od akamprosata, baklofena, cinakalceta, meksiletina, sulfisoksazola i torasemida, ili njihove soli(soli) ili proleka(ova) ili derivata(a) bilo koje čistoće ili formulacija sa produženim oslobađanjem, u kombinaciji sa najmanje jednim drugim jedinjenjem koje je odabrano od akamprosata, baklofena, cinakalceta, meksiletina, sulfisoksazola i torasemida, ili njegove soli(soli) ili proleka(ova) ili derivata(a) bilo koje čistoće ili formulacija sa produženim oslobađanjem, za upotrebu u lečenju amiotrofične lateralne skleroze (ALS) ili povezanog poremećaja kombinovanim, odvojenim ili sekvencijalnim davanjem subjektu kom je to potrebno.

[0033] Poželjne kombinacije obuhvataju najmanje jednu od sledećih kombinacija lekova, za istovremeno, sekvencijalno ili odvojeno davanje:

● baklofen i cinakalcet,

● cinakalcet i akamprosat,

● baklofen i akamprosat,

● baklofen i akamprosat i torasemid,

● meksiletin i cinakalcet,

● torasemid i baklofen, ili

● torasemid i sulfisoksazol,

ili njihove soli(li) ili proleka(ova) ili derivata(a) bilo koje čistoće ili formulacija sa produženim oslobađanjem za upotrebu u lečenju ALS ili povezanog poremećaja. Kompozicije koje obuhvataju takve kombinacije takođe su opisane u ovom pronalasku.

[0034] Pojam "prolek" kako se ovde koristi odnosi se na bilo koje funkcionalne derivate (ili prekursore) jedinjenja prema ovom pronalasku, koji, kada se daju biološkom sistemu, generišu pomenuto jedinjenje kao rezultat npr., spontane hemijske reakcije(a), enzimom katalizovane hemijske reakcije(a), i/ili metaboličke hemijske reakcije(a). Prolekovi su obično neaktivni ili manje aktivni nego dobijeni lek i mogu da se koriste, na primer, za poboljšanje fizičko-hemijskih osobina leka, za ciljanje leka do specifičnog tkiva, za poboljšanje farmakokinetičkih i farmakodinamičkih osobina leka i/ili za smanjenje neželjenih sporednih efekata. Neke od uobičajenih funkcionalnih grupa koje su pogodne za dizajn proleka uključuju, ali bez ograničenja, karboksil, hidroksil, amin, fosfat/fosfonat i karbonilne grupe. Prolekovi obično proizvedeni modifikovanjem ovih grupa uključuju, ali bez ograničenja, estre, karbonate, karbamate, amide i fosfate. Specifična tehnička uputstva za odabir pogodnih prolekova su opšte poznata (19 - 23). Osim toga, priprema prolekova može se izvesti konvencionalnim postupcima koji su poznati stručnjacima u ovoj oblasti. Postupci koji se mogu koristiti za sintezu drugih prolekova opisani su u brojnim časopisima na ovu temu (20; 24 - 30). Na primer, arbaklofen placarbil je dat u ChemID plus Advance bazi podataka (website: chem.sis.nlm.nih.gov/chemidplus/), a arbaklofen placarbil je dobro poznat prolek baklofena (31-32). Specifični primeri prolekova baklofena dati su u Hanafi et al., 2011 (33), naročito baklofen estri i baklofen estar karbamati, koji su od posebnog značaja za CNS ciljanje. Stoga, takvi prolekovi naročito su pogodni za kompozicije ovog pronalaska. Arbaklofen placarbil kako je prethodno navedeno takođe je poznat prolek i, prema tome, može se koristiti umesto baklofena u kompozicijama prema ovom pronalasku. Drugi prolekovi baklofena mogu se naći u sledećim prijavama patenata: WO2010102071, US2009197958, WO2009096985, WO2009061934, WO2008086492, US2009216037, WO2005066122, US2011021571, WO2003077902, WO2010120370.

[0035] Korisni prolekovi za akamprosat kao što su pantoinska kiselina estar neopentil sulfonil estri, neopentil sulfonil estri prolekovi ili maskirani karboksilat neopentil sulfonil estar prolekovi akamprosata posebno su navedeni u WO2009033069, WO2009033061, WO2009033054 WO2009052191, WO2009033079, US 2009/0099253, US 2009/0069419, US 2009/0082464, US 2009/0082440, i US 2009/0076147.

[0036] Pojam "derivat" jedinjenja uključuje bilo koji molekul koji je funkcionalno i/ili strukturno srodan pomenutom jedinjenju, kao što su kiselina, amid, estar, etar, acetilirana varijanta, hidroksilovana varijanta, ili alkilovana (C1-C6) varijanta takvog jedinjenja. Pojam derivat takođe uključuje strukturno srodno jedinjenje koje je izgubilo jedan ili više supstituenata kako je gore dato. Na primer, homotaurin je deacetiliran derivat akamprosata. Poželjni derivati jedinjenja su molekuli koji imaju značajan stepen sličnosti sa pomenutim jedinjenjem, kako je određeno poznatim postupcima. Slična jedinjenja zajedno sa svojim indeksom sličnosti matičnom molekulu mogu se naći u brojnim bazama podataka kao što su PubChem (http://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/search/) ili DrugBank (http://www.drugbank.ca/). U poželjnijem primeru izvođenja, derivati treba da imaju Tanimoto indeks sličnosti veći od 0,4, poželjno veći od 0,5, poželjnije veći od 0,6, još poželjnije veći od 0,7 sa matičnim lekom. Tanimoto indeks sličnosti naširoko se koristi za merenje stepena strukturne sličnosti između dva molekula. Tanimoto indeks sličnosti može se izračunati pomoću softvera kao što je Small Molecule Subgraph Detector (34-35) dostupan online (http://www.ebi.ac.uk/thornton-srv/software/SMSD/). Poželjni derivati treba da budu i strukturno i funkcionalno srodni matičnom jedinjenju, tj., oni takođe treba da zadrže najmanje deo aktivnosti matičnog leka, poželjnije oni treba da pokazuju zaštitnu aktivnost protiv glutamatske toksičnosti za motorne jedinice (kao što je prikazano u eksperimentalnom delu).

[0037] Pojam derivati takođe uključuje metabolit leka, npr., molekul koji se dobija od (biohemijske) modifikacije(a) ili obrade pomenutog leka nakon davanja organizmu, obično putem specijalizovanih enzimskih sistema, i koji pokazuje ili zadržava biološku aktivnost leka. Metaboliti su opisani kao odgovorni za veći deo terapeutskog delovanja matičnog leka. U specifičnom primeru izvođenja, "metabolit" kako se ovde koristi označava modifikovan ili obrađen lek koji zadržava najmanje deo aktivnosti matičnog leka, poželjnije treba da prikažu zaštitnu aktivnost protiv glutamatske toksičnosti za motorne jedinice (kako je prikazano u eksperimentalnom delu). Primeri metabolita uključuju hidroksilovane oblike torasemida koji se dobijaju iz hepatičnog metabolizma leka (Drug bank database (36)).

[0038] Pojam "so" odnosi se na farmaceutski prihvatljiv i relativno ne-toksičnu, neorgansku ili organsku adicionu so sa kiselinom jedinjenja prema ovom pronalasku. Formiranje farmaceutske soli sastoji se u uparivanju kiselog, baznog ili cviterjonskog molekula leka sa kontrajonom radi stvaranja takve verzije leka. Širok izbor hemijskih vrsta može da se koristi u reakciji neutralizacije. Farmaceutski prihvatljive soli prema ovom pronalasku tako uključuju one dobijene reagovanjem glavnog jedinjenja, koje funkcioniše kao baza, sa nekom neorganskom ili organskom kiselinom radi obrazovanja soli, na primer, soli sirćetne kiseline, azotne kiseline, vinske kiseline, hlorovodonične kiseline, sumporne kiseline, fosforne kiseline, metan sulfonske kiseline, kamfor sulfonske kiseline, oksalne kiseline, maleinske kiseline, sukcinske kiseline ili limunske kiseline. Farmaceutski prihvatljive soli prema ovom pronalasku takođe uključuju one u kojima glavno jedinjenje funkcioniše kao kiselina i reaguje sa odgovarajućom bazom radi obrazovanja, npr., soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, amonijuma, ili holina. Iako su većine soli datog aktivnog principa bioekvivalenti, neke mogu da imaju, među drugima, povećana svojstva rastvorljivosti ili bioraspoloživosti. Prema tome, odabir je sad uobičajena standardna operacija u postupku razvoja leka kao što govore H. Stahl i C.G Wermuth u njihovom priručniku (37).

[0039] U poželjnom primeru izvođenja, oznaka jedinjenja ima za cilj da označi jedinjenje per se, kao i bilo koju njegovu farmaceutski prihvatljiv so, hidrat, izomer, ili racemat.

[0040] Tabela I dole obezbeđuje CAS broj jedinjenja za upotrebu u ovom pronalasku, kao i soli(soli), derivata, metabolita, i/ili prolekova jedinjenja.

Tabela 1

[0041] Poželjnije, kompozicije leka prema ovom pronalasku obuhvataju 2, 3, 4 ili 5 različita leka, još poželjnije 2, 3 ili 4 različita leka za kombinatorno lečenje ALS ili povezanog poremećaja kod subjekta kom je to potrebno.

[0042] U posebnom primeru, ovaj pronalazak opisuje kompoziciju per se koja obuhvata baklofen i cinakalcet, ili akamprosat i cinakalcet ili so(soli) ili prolek(ove) ili derivat(e) bilo koje čistoće ili formulacije sa produženim oslobađanjem.

[0043] U nekom drugom primeru, ovaj pronalazak opisuje kompoziciju koja obuhvata akamprosat i cinaclacet ili so(soli) ili prolek(ove) ili derivat(e) bilo koje čistoće ili formulacije sa produženim oslobađanjem za njihovu upotrebu u lečenju ALS ili povezanog poremećaja, pri čemu je dnevna doza akamprosata jednaka 10 mg ili manja.

[0044] Osim toga, u nekom drugom primeru, kompozicije i postupci ovog otkrića dalje koriste Riluzol, ili njegovu so, prolek, derivat bilo koje čistoće, ili formulaciju sa produženim oslobađanjem. Ovi prestavljeni rezultati zaista iznenađujuće pokazuju da, kada se koriste u kombinaciji sa riluzolom (CAS br.

1744-22-5), kompozicije prema ovom pronalasku mogu značajno da povećaju kliničku korist lečenja pacijenata.

[0045] Prema tome, poseban primer je kompozicija koja obuhvata i) najmanje jedan lek odabran od akamprosata, baklofena, cinakalceta, meksiletina, sulfisoksazola i torasemida, i ii) riluzol, za istovremenu, odvojenu ili sekvencijalnu upotrebu u lečenju ALS ili povezanog poremećaja.

[0046] Neki drugi primer je kompozicija kako je opisana gore, koja obuhvata i) najmanje dva leka odabrana od akamprosata, baklofena, cinakalceta, meksiletina, sulfisoksazola i torasemida, i ii) riluzol, za istovremenu, odvojenu ili sekvencijalnu upotrebu u lečenju ALS ili povezanog poremećaja.

[0047] Poželjan cilj je kompozicija koja obuhvata najmanje jednu od sledećih kombinacija lekova:

● riluzol, baklofen i cinakalcet,

● riluzol, cinakalcet i akamprosat,

● riluzol, baklofen i akamprosat,

● riluzol, baklofen i akamprosat i torasemid,

● riluzol, meksiletin i cinakalcet,

● riluzol, torasemid i baklofen, ili

● riluzol, torasemid i sulfisoksazol,

ili njihovu so(soli) ili prolek(ove) ili derivat(e) bilo koje čistoće ili formulacije sa produženim oslobađanjem, za istovremenu, odvojenu ili sekvencijalnu upotrebu u lečenju ALS ili povezanog poremećaja.

[0048] Druge dodatne terapije koje mogu da se koriste zajedno sa kombinacijom(a) lekova prema ovom pronalasku, mogu da obuhvataju jedan ili više lekova(a) koji ublažava(ju) simptome ALS bolesti, jedan ili više lekova(a) koji mogu da se koriste za palijativno lečenje ALS bolesti ili jedan ili više lekova(a) trenutno procenjenih u okviru kliničkih proba za lečenje ALS bolesti. Poželjno, pomenuti jedan ili više lekova(a) je/su odabrani od AEOL 10150, arimoklomola, AVP-923, botulinum toksina tipa B (Myobloc), ceftriaksona, celastrola, celekoksiba, cistanskih ukupnih glikozida, koenzima Q10, kopaksona, kreatina, kreatinina, dronabinola, eritropoietina, escitaloprama (Lexapro), glatiramer acetata, faktora stimulacije granulocitne kolonije (G-CSF), hormona rasta (Somatropin), GSK1223249, indinavira, insulinu sličnog faktora rasta 1 (IGF-I), IGF-1-AAV, KNS-760704, leteprinima, leuprolida, levetiracetama, MCI-186, mekobalamina, minociklina, modafinila, inhibitora Naaladaze, N-Acetilcisteina, NBQX, nimesulida, nimodipina, olanzapina, olesoksima (TRO19622), ONO-2506, oxepa, pioglitazona, R(+) pramipeksol dihidrohlorid monohidrata, olesoksima, oksandrolona, hinidina, fenil butirata, SB-509, Scriptaid, sNN0029, somatropina, talampanela, tamoksifena, tauroursodeoksiholne kiseline, TCH346, testosterona, talidomida, trehaloze, tretinoina, vitamin E, YAM80 ili od 17-beta-estradiola, 2-MPPA (2-(3-merkaptopropil)pentandioinske kiseline), 3,4-diaminopiridina, 5-hidroksitriptofana, 7-nitroindazola, alfa-lipoinske kiseline, AM1241, aminofilina, angiogenina, anti-humanog SOD1 antitela, antisens peptid nukleinske kiseline usmerene protiv p75(NTR), AP7, apocinina, BAPTA-AM, BDNF, BN82451, kanabinola, kardiotrofina-1, CD4 antitela, CNTF, colivelina, dietarskog bakra, kortikotrofina, ciklofosfamida, Delta(9)-tetrahidrokanabinola, DHEA, diazepama, dietarskog cinka, diltiazema, DMPO, DP-109, DP-460, edaravona, EGCG, epigalokatehin galata, etidronata, FeTCPP, fluvoksamina, folne kiseline, gabapentina, galektina-1, GDNF, ženšena, GPI-1046, gvanidina, HGF, humanina, IFN-alfa, interleukina-3, ivermektina, L-745,870, L-karnitina, L-DOPA, lecitiniziranog SOD, lenalidomida, leupeptina, LIF, L-NAME, lizin acetilsalicilata, melatonina, mepivakaina, metamfetamina, metilkobalamina, MK-801, MnTBAP, modafinila, morfina, Neu2000, NGF, nordihidrogvajaretinske kiseline, nortriptilina, NT3, olmesartana, penicilamina, pentoksifilina, pimozida, poliamin-modifikovane katalaze, pramipeksola, prednizona, progesterona, prometazina, putrescin- modifikovane katalaze, piruvata, rasagilina, RK35, Ro 28-2653, rofekoksiba, RPR 119990, RX77368, SB203580, selegilina, semapimoda, sertralina, SS-31, SSR180575, stabilizovane siRNK protiv humane Cu,Zn-superoksid dismutaze (SOD1), takrolimusa, tamsulosin hidrohlorida, TAT-modifikovanog Bcl-X(L), TGF-beta2, tianeptina, trientina, TRO19622, U-74389F, VEGF, vinkristina, WHI-P131, WIN55,212-2, WX-340, ksaliprodena, ZK 187638 i zVAD-fmk.

[0049] Kako je naznačeno gore, poželjne terapije ovog pronalaska sadrže 2, 3, 4 ili još više različitih aktivnih jedinjenja, koja mogu opciono dalje da se udruže ili kombinuju sa lečenjem(lečenjima). U kombinovanoj terapiji ovog pronalaska, jedinjenja ili lekovi mogu da se formulišu zajedno ili odvojeno, i daju zajedno, odvojeno ili sekvencijalno.

[0050] Ovaj pronalazak takođe opisuje postupak lečenja ALS bolesti ili povezanog poremećaja, pri čemu taj postupak obuhvata istovremeno, odvojeno ili sekvencijalno davanje kombinacije lekova, kako je opisano gore, subjektu kom je to potrebno.

[0051] Lekovi ili kompozicije prema ovom pronalasku mogu da se subjektu daju više puta.

[0052] Kompozicije prema ovom pronalasku obično obuhvataju jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača ili ekscipijenasa.

[0053] Dalji cilj ovog pronalaska odnosi se na upotrebu najmanje dva leka odabrana iz grupe koju čine akamprosat, baklofen, cinakalcet, meksiletin, sulfisoksazol i torasemid za proizvodnju leka za lečenje ALS ili povezanog poremećaja kombinovanim, odvojenim ili sekvencijalnim davanjem subjektu kom je to potrebno.

[0054] Dalji cilj ovog pronalaska odnosi se na upotrebu najmanje jedne od sledećih kombinacija lekova:

● baklofen i cinakalcet,

● cinakalcet i akamprosat,

● baklofen i akamprosat,

● baklofen i akamprosat i torasemid,

● meksiletin i cinakalcet,

● torasemid i baklofen, ili

● torasemid i sulfisoksazol,

za proizvodnju leka za lečenje ALS ili povezanog poremećaja kombinovanim, odvojenim ili sekvencijalnim davanjem subjektu kom je to potrebno.

[0055] U posebnom primeru izvođenja, ovaj pronalazak takođe se odnosi na najmanje jedan lek odabran iz grupe koju čine akamprosat, baklofen, cinakalcet, meksiletin, sulfisoksazol i torasemid u kombinaciji sa riluzolom za proizvodnju leka za lečenje ALS ili povezanog poremećaja kombinovanim, odvojenim ili sekvencijalnim davanjem subjektu kom je to potrebno.

[0056] Neki drugi primer izvođenja odnosi se na upotrebu najmanje dva leka odabrana iz grupe koju čine akamprosat, baklofen, cinakalcet, meksiletin, sulfisoksazol i torasemid u kombinaciji sa riluzolom za proizvodnju leka za lečenje ALS ili povezanog poremećaja kombinovanim, odvojenim ili sekvencijalnim davanjem subjektu kom je to potrebno.

[0057] U poželjnijem primeru izvođenja, ovaj pronalazak odnosi se na upotrebu najmanje jedne od sledećih kombinacija lekova:

● baklofen i cinakalcet,

● cinakalcet i akamprosat,

● baklofen i akamprosat,

● baklofen i akamprosat i torasemid,

● meksiletin i cinakalcet,

● torasemid i baklofen, ili

● torasemid i sulfisoksazol,

u kombinaciji sa riluzolom, za proizvodnju leka za lečenje ALS ili povezanog poremećaja kombinovanim, odvojenim ili sekvencijalnim davanjem subjektu kom je to potrebno.

[0058] Dalji cilj je postupak pripreme farmaceutske kompozicije, pri čemu taj postupak obuhvata umešavanje gore navedenih jedinjenja u nekom odgovarajućem ekscipijensu ili nosaču.

[0059] Terapija prema ovom pronalasku može da bude obezbeđena kod kuće, u lekarskoj ordinaciji, klinici, ambulantnom odeljenju bolnice, ili bolnici, tako da lekar može da neposredno prati efekte terapije i načini bilo koja podešavanja koja su potrebna.

[0060] Trajanje terapije zavisi od stupnja bolesti, starosti i stanja pacijenta, i od toga kako pacijent reaguje na lečenje.

[0061] Dodatno, osoba koja ima veći rizik od razvoja dodatnog neuropatskog poremećaja (npr., osoba koja je genetički predodređena ili ima, na primer, dijabetes, ili koja se leči od nekog onkološkog stanja, itd.) može da primi profilaktičko lečenje da bi se ublažio ili odložio mogući neuropatski odgovor.

[0062] Doza, učestalost i režim davanja svakog leka može nezavisno da se kontroliše. Kombinovana terapija može se dati u „on-and-off“ ciklusima koji uključuju periode pauze tako da telo pacijenta ima šansu da se oporavi od bilo kakvih nepredviđenih neželjenih efekata. Lekovi se mogu takođe formulisati zajedno tako da se jednim davanjem dostavljaju oba leka.

Formulacija farmaceutskih kompozicija

[0063] Davanje svakog leka kombinacije može da bude na bilo koji pogodan način koji rezultuje koncentracijom leka koja, kombinovano sa drugom komponentom, može da poboljša stanje pacijenta.

[0064] Dok je moguće za aktivne sastojke kombinacije da se daju kao čiste hemikalije poželjno je da su prisutne kao farmaceutska kompozicija, koja se takođe u ovom kontekstu naziva farmaceutska formulacija. Moguće kompozicije uključuju one pogodne za oralno, rektalno, topikalno (uključujući transdermalno, bukalno i sublingvalno), ili parenteralno (uključujući subkutano, intramuskularno, intravenozno i intradermalno) davanje.

[0065] Češće se ove farmaceutske formulacije pripisuju pacijentu u "pakovanjima za pacijenta" koja sadrže broj doznih jedinica ili druga sredstva za davanje odmerenih jediničnih doza za upotrebu tokom posebnog perioda lečenja u pojedinačnom pakovanju, obično blister pakovanje. Pakovanja za pacijenta imaju prednost nad tradicionalnim receptima, gde farmaceut deli pacijentovu zalihu farmaceutika od ukupne zalihe, tako da pacijent uvek ima pristup instrukciji za primenu leka sadržanoj u pakovanju za pacijenta, što obično nedostaje kod tradicionalnih recepata. Uključenje instrukcije za primenu leka pokazalo se da poboljšava pacijentovu saglasnost sa uputstvima lekara. Tako, ovaj pronalazak dalje uključuje farmaceutsku formulaciju, kako je ovde prethodno opisana, u kombinaciji sa ambalažnim materijalom pogodnim za pomenute formulacije. U takvom pakovanju za pacijenta ciljana upotreba formulacije za kombinovano lečenje može se zaključiti instrukcijama, opremom, propisima, adaptacijama i/ili drugim sredstvima koji potpomažu korišćenje formulacije na najpogodniji način za lečenje. Takve mere čine pakovanje za pacijenta naročito pogodnim i prilagođenim za upotrebu za lečenje kombinacijom prema ovom pronalasku.

[0066] Lek može da bude sadržan u bilo kojoj odgovarajućoj količini u bilo kojoj pogodnoj nosećoj supstanci, i može da bude u količini od 1 – 99 mas.% ukupne mase kompozicije. Kompozicija može da bude obezbeđena u doznom obliku koji je pogodan za oralni, parenteralni (npr., intravenozni, intramuskularni), rektalni, kutani, nazalni, vaginalni, inhalacioni, preko kože (flaster), ili okularni put davanja. Tako, kompozicija može da bude u obliku, npr., tableta, kapsula, pilula, praškova, granulata, suspenzija, emulzija, rastvora, gelova uključujući hidrogelove, pasti, masti, krema, gipseva, drenaža, sredstava sa osmotskom dostavom, supozitorija, klistira, injekcija, implanata, sprejeva, ili aerosoli.

[0067] Farmaceutske kompozicije mogu se formulisati prema konvencionalnoj farmaceutskoj praksi (videti, npr., Remington: The Science and Practice of Pharmacy (20th ed.), ed. A. R. Gennaro, Lippincott Williams & Wilkins, 2000 i Enciklopedia of Pharmaceutical Technology, eds. J. Swarbrick i J. C. Boylan, 1988-1999, Marcel Dekker, New York).

[0068] Farmaceutske kompozicije prema ovom pronalasku mogu se formulisati tako da oslobode aktivan lek suštinski neposredno po davanju ili u bilo koje prethodno određeno vreme ili vremenski period nakon davanja.

[0069] Formulacije sa kontrolisanim oslobađanjem uključuju (i) formulacije koje stvaraju suštinski konstantnu koncentraciju leka u telu tokom dužeg vremenskog perioda; (ii) formulacije koje nakon unapred određenog kašnjenja stvaraju suštinski konstantnu koncentraciju leka u telu tokom dužeg vremenskog perioda; (iii) formulacije koje produžavaju delovanje leka tokom unapred određenog vremenskog perioda održavanjem relativnog, konstanog, efektivnog nivoa leka u telu uz istovremenu minimizaciju neželjenih sporednih efekata vezanih za fluktuacije u plazmatičnom nivou aktivne supstance leka; (iv) formulacije koje lokalizuju delovanje leka, npr., prostornim plasiranjem kompozicije sa kontrolisanim oslobađanjem susedno ili u bolesnom tkivu ili organu; i (v) formulacije koje ciljaju delovanje leka korišćenjem nosača ili hemijskih derivata radi dostave leka određenog ciljanog ćelijskog tipa.

[0070] Davanje lekova u obliku formulacije sa kontrolisanim oslobađanjem je naročito poželjno u slučajevima u kojima lek u kombinaciji, ima (i) uski terapeutski indeks (tj., mala je razlika između koncentracije u plazmi koja dovodi do štetnih sporednih efekata ili toksičnih reakcija i koncentracije u plazmi koja dovodi do terapeutskog efekta; uopšteno, terapeutski indeks, TI, definiše se kao odnos srednje letalne doze (LD50) prema srednjoj efektivnoj dozi (ED50)); (ii) uski apsorpcioni prozor u gastrointestinalnom traktu; ili (iii) veoma kratak bološki poluživot tako da je potrebno učestalo doziranje tokom dana radi održavanja plazmatičnog nivoa na terapeutskom nivou.

[0071] Bilo koja od brojnih strategija može se primeniti radi dobijanja kontrolisanog oslobađanja u kom brzina oslobađanja prevazilazi brzinu metabolima leka koji je u pitanju. Kontrolisano oslobađanje može da se postigne odgovarajućim odabirom raznih parametara i sastojaka formulacije, uključujući, npr., različite vrste kompozicija sa kontrolisanim oslobađanjem i omotača. Tako, lek se formuliše sa odgovarajućim ekscipijensima u farmaceutsku kompoziciju koja, nakon davanja, oslobađa lek na kontrolisan način (jedna ili višestruka jedinična kompozicija tablete ili kapsule, uljani rastvori, suspenzije, emulzije, mikrokapsule, mikrosfere, nanočestice, flasteri, i lipozomi).

Čvrsti dozni oblici za oralnu upotrebu

[0072] Poželjni put davanja za cilostazol i za riluzol je oralni put. Formulacije za oralnu upotrebu uključuju tablete koje sadrže aktivni sastojak(e) u mešavini sa ne-toksičnim farmaceutski prihvatljivim ekscipijensima. Ovi ekscipijensi mogu da budu, na primer, inertni ekscipijensi ili punioci (npr., saharoza, mikrokristalna celuloza, skrobovi uključujući krompirov skrob, kalcijum karbonat, natrijum hlorid, kalcijum fosfat, kalcijum sulfat, ili natrijum fosfat); agensi za granulisanje i razgradnju (npr., derivati celuloze uključujući mikrokristalnu celulozu, skrobovi uključujući krompirov skrob, natrijum kroskarmelozu, alginate, ili alginsku kiselinu); vezujući agensi (npr., akacija, alginska kiselina, natrijum alginat, želatin, skrob, preželatinizovan skrob, mikrokristalna celuloza, natrijum karboksimetilceluloza, metilceluloza, hidroksipropil metilceluloza, etilceluloza, polivinilpirolidon, ili polietilen glikol); i agensi za podmazivanje, glidanti, i antiadhezivi (npr., stearinska kiselina, silike, ili talk). Drugi farmaceutski prihvatljivi ekscipijensi mogu da budu boje, agensi za ukus, plastifikatori, ovlaživači, puferni agensi, i slično.

[0073] Tablete mogu da budu neobložene ili mogu da se oblože poznatim thnikama, opciono radi odlaganja razgradnje i apsorpcije u gastrointestinalnom traktu i time se obezbeđuje produženo delovanje tokom dužeg perioda. Omotač može da bude prilagođen za oslobađanje aktivne supstance leka po unapred određenom obrazcu (npr., radi postizanja formulacije sa kontrolisanim oslobađanjem) ili može da bude prilagođen tako da se ne oslobodi aktivna supstanca leka sve do nakon prolaska u želudac (enterični omotač). Omotač može da bude šećerni omotač, film omotač (npr., baziran na hidroksipropil metilcelulozi, metilcelulozi, metil hidroksietilcelulozi, hidroksipropilcelulozi, karboksimetilcelulozi, akrilatnim kopolimerima, polietilen glikolima i/ili polivinilpirolidonu), ili neki enterični omotač (npr., baziran na kopolimeru metakrilne kiseline, celuloza acetat ftalatu, hidroksipropil metilceluloza ftalatu, hidroksipropil metilceluloza acetat sukcinatu, polivinil acetat ftalatu, šelaku, i/ili etilcelulozi). Može da se koristi materijal za odlaganje vremena kao što je, npr., gliceril monostearat ili gliceril distearat.

[0074] Kompozicije čvrste tablete mogu da uključuju omotač prilagođen da zaštiti kompoziciju od neželjenih hemijskih promena, (npr., hemijske razgradnje pre oslobađanja aktivne supstance leka). Omotač može da se nanese na čvrsti dozni oblik na sličan način kao što je onaj opisan u Enciklopediji farmaceutske tehnologije.

[0075] Lekovi mogu zajedno da se umešaju u tabletu, ili mogu da budu podeljeni. Na primer, prvi lek je sadržan u unutrašnjosti tablete, a drugi lek je spolja, tako da se značajan deo drugog leka oslobađa pre oslobađanja prvog leka.

[0076] Formulacije za oralnu upotrebu mogu takođe da budu prisutne kao tablete za žvakanje, ili kao tvrde želatinozne kapsule kod kojih je aktivni sastojak umešan sa inertnim čvrstim ekscipijensom (npr., krompirov skrob, mikrokristalna celuloza, kalcijum karbonat, kalcijum fosfat ili kaolin), ili kao meke želatinozne kapsule kod kojih je aktivni sastojak umešan sa vodom ili uljanim medijumom, na primer, tečni parafin, ili maslinovo ulje. Praškovi i granulati mogu se pripremiti korišćenjem sastojaka navedenih gore za tablete i kapsule na konvencionalan način.

[0077] Kompozicije sa kontrolisanim oslobađanjem za oralnu upotrebu mogu, npr., da budu izrađene da bi se oslobodio aktivan lek kontrolisanjem rastvaranja i/ili difuzije aktivne supstance leka.

[0078] Oslobađanje kontrolisanim rastvaranjem ili difuzijom može se postići odgovarajućim oblaganjem tablete, kapsule, kuglice, ili granulatne formulacije lekova, ili ugradnjom leka u odgovarajuću matricu. Omotač za kontrolisano oslobađanje može da uključuje jednu ili više supstanci za oblaganje prethodno navedenih i/ili, npr., šelak, pčelinji vosak, glycowax, kastor vosak, karnauba vosak, stearil alkohol, gliceril monostearat, gliceril distearat, glicerol palmitostearat, etilceluloza, akrilne smole, dl-polimlečnu kiselinu, celuloza acetat butirat, polivinil hlorid, polivinil acetat, vinil pirolidon, polietilen, polimetakrilat, metilmetakrilat, 2-hidroksimetakrilat, metakrilat hidrogelove, 1,3 butilen glikol, etilen glikol metakrilat, i/ili polietilen glikole. U formulaciji matrice za kontrolisano oslobađanje, materijal matrice može takođe da uključuje, npr., hidratnu metilcelulozu, karnauba vosak i stearil alkohol, carbopol 934, silikon, gliceril tristearat, metil akrilat-metil metakrilat, polivinil hlorid, polietilen, i/ili halogenovani fluorougljenik.

[0079] Kompozicija sa kontrolisanim oslobađanjem koja sadrži jedan ili više lekova zahtevanih kombinacija takođe može da bude u obliku plutajuće tablete ili kapsule (tj., tableta ili kapsula koja, nakon oralnog davanja, pluta na vrhu gastričnog sadržaja tokom određenog perioda vremena).

Formulacija plutajuće tablete leka(ova) može se pripremiti granulacijom mešavine leka(ova) sa ekscipijensima i 20 - 75% w/w hidrokoloida, kao što su hidroksietilceluloza, hidroksipropilceluloza, ili hidroksipropilmetilceluloza. Dobijene granule mogu se potom sabiti u tablete. Pri kontaktu sa gastričnim sokom, tableta obrazuje suštinski vodonepropusnu gel barijeru oko svoje površine. Ova gel barijera ima ulogu u održavanju gustine manjom od jedan, kojom se omogućava da tableta ostane plutajuća u gastričnom soku.

Tečnosti za oralno davanje

[0080] Praškovi, disperzibilni praškovi, ili granule pogodne za pripremu vodene suspenzije dodavanjem vode su pogodni dozni oblici za oralno davanje. Formulacija kao što je suspenzija obezbeđuje aktivni sastojak u mešavini sa agensom za dispergovanje ili vlaženje, suspendujućim agensom, i jednim ili više konzervanasa. Pogodni suspendujući agensi su, na primer, natrijum karboksimetilceluloza, metilceluloza, natrijum alginat, i slično.

Parenteralne kompozicije

[0081] Iako manje poželjno, farmaceutska kompozicija takođe može da se daje parenteralno injekcijom, infuzijom ili implantacijom (intravenozno, intramuskularno, subkutano, ili slično) u doznim oblicima, formulacijama, ili odgovarajućim sredstvom za dostavu ili putem implanata koji sadrže konvencionalne, ne-toksične farmaceutski prihvatljive nosače i adjuvanse. Formulacija i priprema takvih kompozicija dobro su poznati stručnjacima u oblasti farmaceutske formulacije.

[0082] Kompozicije za parenteralnu upotrebu mogu da se obezbede u jediničnim doznim oblicima (npr., u jednodoznim ampulama), ili u fiolicama koje sadrže nekoliko doza i u koje se može dodati odgovarajući konzervans (videti dole). Kompozicija može da bude u obliku rastvora, suspenzije, emulzije, sredstva za infuziju, ili dostavnog sredstva za implantaciju ili može da bude prisutna kao suvi prašak za rekonstituciju sa vodom ili nekim drugim pogodnim vozilom pre upotrebe. Osim aktivnog leka(ova), kompozicija može da uključuje pogodne parenteralno prihvatljive nosače i/ili ekscipijense. Aktivan lek(ovi) može da se ugradi u mikrosfere, mikrokapsule, nanočestice, lipozome, ili slično za kontrolisano oslobađanje.

Kompozicija može da uključuje suspendujuće agense, agense za rastvaranje, stabilišuće agense, pH-podešavajuće agense, i/ili dispergujuće agense.

[0083] Farmaceutske kompozicije prema ovom pronalasku mogu da budu u obliku pgodnom za sterilnu injekciju. Za pripremu takve kompozicije, odgovarajući aktivan lek(ovi) se rastvaraju ili suspenduju u nekom parenteralno prihvatljivom tečnom vozilu. Među prihvatljivim vozilima i rastvaračima koji mogu da se koriste su voda, voda podešena na odgovarjuću pH dodatkom odgovarajuće količine hlorovodonične kiseline, natrijum hidroksida ili odgovarajućeg pufera, 1,3-butandiol, Ringerov rastvor, i izotonični rastvor natrijum hlorida. Vodena formulacija može takođe da sadrži jedan ili više konzervanasa (npr., metil, etil ili n-propil p-hidroksibenzoat). U slučajevima kad je jedan od lekova samo umereno ili blago rastvorljiv u vodi, može da se doda agens za poboljšanje rastvaranja ili agens za rastvaranje, ili rastvarač može da uključuje 10 - 60% w/w propilen glikola ili slično.

[0084] Parenteralne kompozicije sa kontrolisanim oslobađanjem mogu da budu u obliku vodenih suspenzija, mikrosfera, mikrokapsula, magnetnih mikrosfera, uljanih rastvora, uljanih suspenzija, ili emulzija. Alternativno, aktivan lek(ovi) mogu se ugraditi u biokompatabilne nosače, lipozome, nanočestice, implante, ili infuziona sredstva. Materijali za upotrebu u pripremi mikrosfera i/ili mikrokapsula su, npr., biorazgradivi/bioerodibilni polimeri kao što su poligalaktin, poli-(izobutil cijanoakrilat), poli(2-hidroksietil-L-glutamnin). Biokompatabilni nosači koji mogu da se koriste pri formulisanju parenteralne formulacije sa kontrolisanim oslobađanjem su ugljeni hidrati (npr., dekstrani), proteini (npr., albumin), lipoproteini, ili antitela. Materijali za upotrebu u implantima mogu da budu nebiorazgradivi (npr., polidimetil siloksan) ili biorazgradivi (npr., poli(kaprolakton), poli(glikolna kiselina) ili poli(orto estri)).

Alternativni putevi

[0085] Iako manje poželjni i manje povoljni, drugi putevi davanja se mogu razmotriti, i stoga neka druga formulacija. U vezi s tim, za rektalnu primenu, pogodni dozni oblici za kompoziciju uključuju supozitorije (tipa emulzije ili suspenzije), i rektalne želatinozne kapsule (rastvori ili suspenzije). U uobičajenoj formulaciji supozitorije, aktivan lek(ovi) kombinuju se sa odgovarajućom farmaceutski prihvatljivom supozitorijskom osnovom kao što su kakao buter, esterifikovane masne kiseline, gliceriniran želatin, i razne u vodi rastvorljive ili disperzibilne baze kao što su polietilen glikoli. Razni aditivi, pojačavači, ili surfaktanti mogu se ugraditi.

[0086] Farmaceutske kompozicije takođe mogu da se daju topikalno na kožu za perkutanu apsorpciju u doznim oblicima ili formulacijama koje sadrže konvencionalne ne-toksične farmaceutski prihvatljive nosače i ekscipijense uključujući mikrosfere i lipozome. Formulacije uključuju kreme, masti, losione, tečne masti, gelove, hidrogelove, rastvore, suspenzije, štapiće, sprejeve, paste, gipseve, i druge vrste transdermalnih sistema za dostavu leka. Farmaceutski prihvatljivi nosači ili ekscipijensi mogu da uključuju agense za emulgovanje, antioksidante, puferne agense, konzervanse, ovlaživače, pojačavače penetracije, helatirajuće agense, gel-formirajuće agense, baze masti, parfeme, i agense za zaštitu kože.

[0087] Agensi za emulgovanje mogu da budu prirodne gume (npr., guma akacije ili tragakant guma).

[0088] Konzervansi, ovlaživači, pojačavači penetracije mogu da budu parabeni, kao što su metil ili propil p-hidroksibenzoat, i benzalkonijum hlorid, glicerin, propilen glikol, ureja, itd.

[0089] Farmaceutske kompozicije opisane ovde za topikalno davanja na kožu takođe mogu da se koriste u vezi sa topikalnim davanjem na ili susedno delu tela koji treba da se tretira. Kompozicije mogu da budu prilagođene za direktnu primenu ili za primenu pomoću specijalnih sredstava za dostavu leka kao što su zavoji ili alternativni gipsevi, jastučići, sunđeri, trake ili drugi oblici pogodnih fleksibilnih materijala.

Doze i trajanje lečenja

[0090] Podrazumeva se da lekovi kombinacije mogu da se daju istovremeno, ili u istoj ili različitoj farmaceutskoj formulaciji ili sekvencijalno. Ako je davanje sekvencijalno, kašnjenje u davanju jednog od aktivnih sastojaka ne bi trebalo da je takvo da se izgubi korist od efikasnog efekta kombinacije aktivnih sastojaka. Minimalni zahtev za kombinaciju prema ovom opisu je da je kombinacija namenjena za kombinovanu upotrebu sa koristima od efikasnog efekta kombinacije aktivnih sastojaka. Namenjena upotreba kombinacije može se zaključiti opremom, propisima, adaptacijama i/ili drugim sredstvima koja pomažu korišćenje kombinacije prema ovom pronalasku.

[0091] Terapeutski efektivna količina cilostazola je količina pogodna za prevenciju ili smanjenje rizika od razvoja ALS bolesti i zaustavljanje ili usporavanje progresije ALS bolesti nakon što se klinički manifestovala.

[0092] Poželjni primeri doza prema ovom pronalasku su:

● meksiletin: od oko 6 do 120 mg po danu, poželjno manje od 60 mg po danu, poželjnije manje od 30 mg po danu, još poželjnije manje od 15 mg po danu, pri čemu su takve doze naročito pogodne za oralno davanje,

● torasemid: od oko 0,05 do 4 mg po danu, poželjno manje od 2 mg po danu, poželjnije manje od 1 mg po danu, još poželjnije manje od 0,5 mg po danu, pri čemu su takve doze naročito pogodne za oralno davanje,

● akamprosat: između 1 do 1000 mg po danu, poželjno manje od 400 mg po danu, poželjnije manje od 200 mg po danu, još poželjnije manje od 50 mg po danu, ili još manje od 10 mg po danu, pri čemu su takve doze naročito pogodne za oralno davanje,

● baklofen: između 0,01 do 150 mg po danu, poželjno manje od 100 mg po danu, poželjnije manje od 50 mg po danu, još poželjnije manje od 30 mg po danu, pri čemu su takve doze naročito pogodne za oralno davanje,

● cinakalcet: od oko 0,3 do 150 mg po danu, poželjnije manje od 100 mg po danu, još poželjnije manje od 36 mg po danu, pri čemu su takve doze naročito pogodne za oralno davanje, ● sulfisoksazol: od oko 20 do 800 mg po danu, pri čemu su takve doze naročito pogodne za oralno davanje,

● riluzol: od oko 0,01 do 100 mg po danu, poželjno manje od 75 mg po danu, poželjnije manje od 50 mg po danu, još poželjnije manje od 25 mg po danu, pri čemu su takve doze naročito pogodne za oralno davanje.

[0093] Podrazumeva se da će stvarno datu količinu leka da odredi lekar, u svetlu relativnih okolnosti uključujući stanje ili stanja koja se leče, tačnu kompoziciju koja se daje, starost, masu, i reagovanje pojedinačnog pacijenta, ozbiljnost simptoma pacijenta, i odabranog puta davanja. Dodatno, farmakogenomska (efekat genotipa na farmakokinetički profil, farmakodinamički profil ili profil efikasnosti terapije) informacija o određenom pacijentu može da utiče na korišćenu dozu. Stoga, gornji dozni opsezi namenjeni su da obezbede opšte uputstvo i podršku za učenja ovde, a nemaju za cilj da ograniče obim ovog pronalaska.

[0094] Iako aktivni lekovi prema ovom pronalasku mogu da se daju u podeljenim dozama, na primer dva ili tri puta dnevno, pri čemu je poželjna jedna dnevna doza svakog leka u kombinaciji, a najpoželjnija je jedna dnevna doza svih lekova u jednoj farmaceutskoj kompoziciji (jedinični dozni oblik). Izraz "jedinični dozni oblik" odnosi se na fizički odvojene jedinice (kao što su kapsule, tablete, ili napunjeni cilindri špriceva) pogodne kao jedinične doze za humane subjekte, pri čemu svaka jedinica sadrži unapred određenu količinu aktivnog materijala ili materijale izračunate za proizvodnju željenog terapeutskog efekta, u vezi sa potrebnim farmaceutskim nosačem.

[0095] Davanje može biti jednom do nekoliko puta dnevno tokom nekoliko dana do nekoliko godina, i čak može da bude do kraja života pacijenta. Hronično ili najmanje periodično ponavljajuće dugoročno davanje će biti naznačeno u većini slučajeva.

[0096] U najpoželjnijem primeru izvođenja, kombinacije prema ovom pronalasku koriste se u kombinaciji sa riluzolom, pri čemu se svi lekovi daju oralno. U takvom protokolu, riluzol se poželjno daje više puta, npr., dnevno, poželjnije u dnevnoj dozi od 0,01 - 100 mg po danu, još poželjnije u dnevnoj dozi od 0,1 - 100 mg po danu, najpoželjnije između 0,1 - 50 mg po danu, a drugi lekovi u gore navedenim dozama.

[0097] Lekovi mogu da se daju istovremeno, tj., približno u isto vreme, iako nije nužno tačno u isto vreme ili preko iste formulacije. Određenije, riluzol može da se formuliše odvojeno od drugih lekova i svi se gutaju u približno istom periodu dana, da bi se osiguralo da su prisutni i da mogu da deluju u kombinaciji u telu. Takođe je moguće da se definiše terapeutski protokol gde se riluzol daje u alternativi sa kombinacijom koja obuhvata najmanje dva leka odabrana od akamprosata, baklofena, cinakalceta, meksiletina, sulfisoksazola i torasemida (npr., jedan dan riluzol, narednog dana pomenuta kombinacija, i tako dalje). Treba napomenuti da razni protokoli mogu da se podese ili definišu od strane lekara, pri čemu se osigurava da je kombinovana terapija prema ovom pronalasku najefikasnija kod svakog pacijenta.

[0098] Sledeći primeri dati su u svrhu ilustrovanja, a ne radi ograničavanja.

PRIMERI ZAŠTITNI EFEKAT KOMBINACIJA LEKOVA U MODELIMA ALS.

[0099] Kombinovane terapije prema ovom pronalasku ispitivane su in vitro, na kortikalnim ćelijama pacova, u modelu nervne-mišićne ko-kulture, i in vivo, u mišjem modelu ALS. Protokoli i rezultati su prestavljeni u ovom odeljku.

[0100] Eksperimenti na životinjama izvedeni su prema uputstvima datim od National Institute of Health (NIH) za brigu i upotrebu laboratorijskih životinja, i odobreni su od strane National Animal Experiment Board.

1. Zaštitni efekat protiv glutamatske toksičnosti u primarnim kulturama nervnih ćelija.

[0101] Glutamatska toksičnost uključena je u patogenezu ALS. U ovom setu eksperimenata, ispitivana je sposobnost kandidat jedinjenja da spreče ili smanje toksične efekte glutamata na nervne ćelije. Lekovi su prvo ispitivani pojedinačno, a nakon toga usledili su ogledi njihovog kombinatornog delovanja.

Priprema nervnih ćelija

[0102] Efikasnost kombinacija lekova prema ovom pronalasku prvo je ocenjena na primarnim kortikalnim ćelijama neurona.

[0103] Kortikalni neuroni pacova kultivisani su kako je opisano od strane Singer et al. (38). Kratko trudne ženke pacova od 15 dana trudnoće ubijene su cervikalnom dislokacijom (Wistar pacovi) i fetusi su uklonjeni iz materice. Korteks je uklonjen i stavljen u ledeno hladan medijum Leibovitz (L15) koji sadrži 2% penicilina 10.000 U/ml i streptomicin 10 mg/ml i 1% goveđeg seruma albumina (BSA). Korteksi su razdvojeni tripsinom za 20 min na 37°C (0,05%). Reakcija je prekinuta dodavanjem Dulbecco's modified Eagle's podloge (DMEM) koja sadrži DNkazu1 stepena II i 10% fetalnog telećeg seruma (FCS). Ćelije su potom mehanički razdvojene putem 3 serijske pasaže kroz pipetu od 10 ml i centrifugirane pri 515 x g za 10 min na 4°C. Supernatant je odbačen i pelet ćelija je ponovo suspendovan u definisanoj podlozi za kulturu koju čini Neurobazal obogaćen sa B27 (2%), L-glutaminom (0,2 mM), 2% PS rastvorom i 10 ng/ml BDNF. Vijabilne ćelije izbrojane su na Neubauer citometru korišćenjem testa za isključivanje sa tripanskim plavim. Ćelije su zasejane sa gustinom od 30000 ćelija/bazenčiću u pločama sa 96 bazenčića (bazenčići su prethodno obloženi sa poli-L-lizinom (10 µg/ml)) i kultivisane su na 37°C u atmosferi vlažnog vazduha (95%)/CO2 (5%).

Ogledi glutamatske toksičnosti

[0104] Neurozaštitni efekat jedinjenja ocenjen je kvantifikacijom mreže neurita (imunobojenje neurofilamenata (NF)) koje specifično otkriva glutamatergičke neurone.

[0105] Nakon 12 dana kultivisanja neurona, lekovi kandidat kombinacija rešeni su u podlozi za kulturu (+0,1% DMSO). Kandidat kombinacije su onda prethodno inkubirane sa neuronima tokom 1 sata pre glutamatske povrede. Jedan sat nakon inkubacije sa, glutamat je dodavan tokom 20 min, do konačne koncentracije od 40 µM, u prisustvu kandidat kombinacija, da bi se izbegla dalja razređivanja leka. Na kraju inkubacije, podloga je zamenjena podlogom sa kandidat kombinacijom ali bez glutamata. Kultura je bila fiksirana 24 sata nakon glutamatske povrede. MK801 (Dizocilpin vodonik maleat, 77086-22-7 - 20 µM) korišćen je kao pozitivna kontrola.

[0106] Nakon permeabilizacije sa saponinom (Sigma), ćelije su blokirane tokom 2 sata sa PBS koji sadrži 10% kozjeg seruma, a potom su ćelije inkubirane sa mišjim monoklonalnim primarnim antitelom protiv antitela neurofilamenata (NF, Sigma). Ovo antitelo otkriveno je sa Alexa Fluor 488 kozjim anti-mišjim IgG.

[0107] Nukleusi ćelija obeleženi su fluorescentnim markerom (Hoechst rastvor, SIGMA), i kvantifikovana je mreža neurita. Korišćeno je šest bazenčića po uslovu radi ocenjivanja preživljavanja neurona u 3 različite kulture.

Rezultati

[0108] Sve ispitivane kombinacije lekova daju zaštitni efekat protiv glutamatske toksičnosti za kortikalne nervne ćelije. Rezultati su prikazani u Tabeli 2 dole.

[0109] Kako je prikazano na Fig.1, 3 i 4, kombinacije prema ovom pronalasku snažno štite neurone od glutamatske toksičnosti pod eksperimentalnim uslovima opisanim gore. Važno je napomenuti da je efektivna zaštita primećena korišćenjem koncentracija leka pri kojoj lekovi korišćeni sami nemaju značajan ili imaju manji zaštitni efekat.

[0110] Zaista, kako je prikazano na Fig.3, kombinacija meksiletin - cinakalcet efikasno štiti nervne ćelije od glutamatske toksičnosti, dok ne postoji zaštita pojedinačnim lekovima. Kombinacija baklofen -akamprosat (Fig.1) daje zaštitni efekat protiv glutamatske toksičnosti za kortikalne nervne ćelije.

Kombinacija baklofena i akamprosata indukuje poboljšanje veće od 200% u odnosu na sam akamprosat i više od 47% u odnosu na baklofen korišćen sam.

Tabela 2

2. Zaštitni efekat protiv glutamatske toksičnosti u primarnim kulturama nervne-mišićne ko-kulture Primarne kokulture nervnih i mišićnih ćelija

[0111] Humani mišić priprema se prema prethodno opisanom postupku od delova biopsije zdravog subjekta (39). Mišićne ćelije uspostavljaju se od disociranih ćelija (20000 ćelija po bazenčićima), zasejane u želatin-obložene 0,1% na ploču sa 48 bazenčića i uzgajanih u proliferujućoj podlozi koju čini mešavina 75% MEM podloge sa 25% M199 podloge obogaćena sa glutaminom 2 mM, goveđim insulinom 10 µg/ml, humanim rekombinantnim epidermalnim faktorom rasta 10 ng/ml, humanom rekombinantnom fibroblastnom bazom faktora rasta 2 ng/ml, fetalnim telećim serumom 10% (FCS) i 2% penicilina 10000 U/ml i streptomicina (10 mg/ml).

[0112] Neposredno nakon fuzije satelitskih ćelija, celi poprečni parčići kičmenih moždina sa pričvršćene 4 dorzalne ganglije korena (DRG) embriona 13 dana starih Wistar pacova stavljeni su na mišićni monosloj (jedan eksplant po bazenčiću, u centralnoj oblasti). DRG su neophodne da bi se postigao dobar odnos inervacija. Inervisane kulture održavane su u mešovitoj podlozi (75% MEM sa 25% M199), obogaćenoj sa glutaminom 2 mM, 5% FCS, goveđim insulinom 5 µg/ml, i 2% penicilinom 10000 U/ml i streptomicinom (10 mg/ml).

[0113] Nakon 24h ko-kulture, posmatrano je izrastanje neurita od eksplanata kičmene moždine. Došli su u kontakt sa miocevima i indukovali prve kontrakcije nakon oko 8 dana. Brzo nakon toga, inervisana mišićna vlakna smeštena u blizini eksplanata kičmene moždine, virtualno su se kontinuirano kontrahovala. Inervisana vlakna bila su morfološki i prostorno udaljena od onih ne-inervisanih i mogla su lako da se razlikuju od njih.

Glutamatska povreda

[0114] Dana 27, ko-kulture su inkubirane sa kandidat jedinjenjima, njihovom kombinacijom ili riluzolom sat vremena pre glutamatske intoksikacije (60 µM) tokom 20 min. Zatim, ko-kulture su isprane i kandidat jedinjenja, njihova kombinacija, i/ili riluzol dodavani su tokom dodatnih 48 sati. Nakon ovog vremena inkubacije, nefiksirane kokulture inkubirane su sa α-bungarotoksinom kuplovanim sa Alexa 488 u koncentraciji 500 nmol/L tokom 15 min na sobnoj temperaturi. Zatim, kokulture su fiksirane sa PFA tokom 20 min na sobnoj temperaturi. Nakon permeabilizacije sa 0,1% saponina, kokulture su inkubirane sa mišjim monoklonalnim anti-neurofilamentnim antitelom (NF, razblaženje 1/400).

[0115] Ova antitela detektovana su sa Alexa Fluor 568 kozjim anti-mišjim IgG (molekulska sonda, 1/400 razblaženje), nukleusi neurona su obeleženi fluorescentnim markerom (Hoechst rastvor, 1 µg/ml u istom rastvoru).

[0116] Krajnje tačke su (1) ukupna dužina neurita, (2) broj motornih jedinica, (3) ukupna oblast motornih jedinica, koje ukazuju na preživljavanje motornih neurona i funkcionalnost.

[0117] Za svaki uslov, 2 x 10 fotografije po bazenčiću napravljene su korišćenjem InCell AnalyzerTM 1000 (GE Healthcare) sa 20x uveličanja. Sve slike napravljene su u istim uslovima.

Glutmatska povreda sa prethodnim tretiranjem riluzolom

[0118] Dana 23 (tj.4 dana prethodnog tretiranja), ko-kulture su inkubirane sa riluzolom. Nakon 4 dana (tj. Dana 27), dodate su kombinacije lekova jedan sat pre dodavanja glutamata i potom je glutamat (60 µM) dodat za 20 min. Kokulture su zatim tretirane za analizu imunofluorescencije kako je navedeno gore.

Rezultati

[0119] Primećena je značajna zaštita za sve tri krajnje tačke kada su lekovi korišćeni u kombinaciji, pri koncentracijama za koje, kada se sami koriste, nije primećen nikakav efekat. Ispitivane kombinacije lekova date su u Tabeli 3 i prikazane na Fig.2. Ovaj neočekivan sinergistički efekat omogućava korišćenje lekova u dozama tako niskim da se prevazilaze mogući neželjeni efekti.

Tabela 3

[0120] Kombinacije lekova prema ovom pronalasku poboljšavaju zaštitni efekat riluzola prema glutamatskoj toksičnosti, u in vitro modelu, za tri krajnje tačke (Tabela 4).

Tabela 4

[0121] Pronalazači su otkrili da kombinacije prema ovom pronalasku čine moćnim zaštitni efekat riluzola u modelu mišić/nervi ko-kulture. Zaista, baklofen-akamprosat dopuna sa riluzolom tretiranim glutamatski intoksiniranim ćelijama rezultuje poboljšanjem zaštite date ćelijama. Štaviše, kako je prikazano na Fig.5, pronalazači su mogli da identifikuju koncentracije leka pri kojima je ovaj poboljšani efekat naročito važan (akamprosat 0,14 nM i baklofen 36 nM).

[0122] Kako je prikazano na Fig.6, kombinacije lekova prema ovom pronalasku deluju sinergistički sa riluzolom radi zaštite neuromišićnih veza protiv glutamatske toksičnosti. Zanimljivo, korišćeni u dozi jedva efikasnoj (36 nM i 0,14 nM baklofena i akamprosata respektivno), dodavanje mešavine baklofenakamprosat u podlogu za kulturu riluzolom tretiranih ćelija rezultuje gotovo dupliranjem (ili čak i više) zaštitnog efekta riluzola protiv glutamatskih povreda.

[0123] Prema tome, kompozicije prema ovom pronalasku takođe su naročito efikasne kao dopunska terapija za druga ALS lečenja (određenije, riluzol) ili ALS kandidat lečenja.

3. Kombinovane terapije efikasne su u ALS mišjem modelu

[0124] Transgenski heterozigotni miševi B6SJL-Tg(SOD1-G93A)lGur/J miševi i WT miševi (soj 1012, JAX) odabrani su da imitiraju ALS u ovom setu eksperimenata. Bolesni miševi eksprimiraju SOD1-G93A transgen, označen sa mutantnim humanim SOD1 genom (jedna aminokiselinska supstitucija glicina sa alaninom na kodonu 93) pogonjen od strane njegovog endofenog humanog SOD1 promotera.

[0125] Životinje su smeštene na standardnoj temperaturi (22°C ±1°C) i u okruženju sa kontrolisanim osvetljenjem (upaljena svetla od 7 pre podne do 8 posle podne) sa ad libitum pristupom hrani i vodi. Počevši od starosti od 100 dana, svi G93A SOD 1 miševi primili su navlaženu praškastu hranu (standardna lab. ishrana umešana sa vodom radi obrazovanja paste) i hranljivi gel je stavljen u kavez. Dodatno, cevčice za vodu opremljene su sa ekstenzijama da bi se omogućilo miševima da lako dođu od nivoa poda.

Davanje leka

[0126] Miševi su dozirani lečenjem kandidat lekom razblaženim u vozilu od 60-tog dana nakon rođenja dok miševi nisu dostigli 150 dana starosti. Razblaženi rastvori kandidat leka pripremljeni su sa vodom na sobnoj temperaturi neposredno pre početka davanja. I riluzol i kombinacije lekova date su per os.

Ciklodekstrin je korišćen kao vozilo pri krajnjoj koncentraciji od 5%, razblažen u vodi na sobnoj temperaturi od matičnog rastvora (ciklodekstrin 20%). Lečenje kombinacijama lekova (10 ml/kg) i vozilom započeto je u uzrastu od 60 dana i nastavilo se sve dok miševi nisu dostigli 150 dana starosti. Kombinacije lekova date su p.o. BID između 8-11 pre podne i 4-7 posle podne.

Eksperimentalna postavka miševa

[0127] U uspostavljanju grupa za ispitivanje (tj. tretirani ispitivanim ili kontrolnim artiklom), transgenski miševi su randomizirani u grupe tako da cela legla miševa nisu završila u jednoj ispitivanoj grupi, pri čemu se izbegavaju „efekti legla“ na sveukupne rezultate. Dodatno, grupe su podjednako izbalansirane za odnos mužjaci/ženke.

[0128] Ženke miševa smeštene su u grupe od 5 maksimalno i mužjaci miševa su pojedinačno smešteni. Miševima je dozvoljeno da se prilagode eksperimentalnoj prostoriji tokom najmanje jednog sata pre početka bilo kog eksperimenta. Miševi su preneti iz prostorije kolonije u eksperimentalne prostorije u njihovim kućnim kavezima.

Telesna masa

[0129] Dokazano je da je gubitak mase u dobroj korelaciji sa razvojem bolesti i lako se postiže udruženo sa stadijumima bolesti. Miševi će biti izmereni jednom nedeljno na isti dan svake nedelje (Ponedeljak) u uzrastu od 60-91 dana i tri puta nedeljno (Ponedeljak-Sreda-Petak) nakon što dostignu uzrast od 91 dana (13 nedelja).

Klinički skoring

[0130] Originalni artikal (40) koji opisuje generaciju SOD1-G93A miševa izveštava o ranoj pojavi bolesti (~100 dana) i brzom opadanju pogođenih miševa koji dostižu krajnju fazu u proseku u roku od 40 dana (uobičajeno preživljavanje 130-150 dana). Stoga, miševi su pažljivo ispitani korišćenjem kliničkog skoringa kako je opisano dole jednom nedeljno (Ponedeljak) do uzrasta od 91 dana i tri puta nedeljno (Ponedeljak-Sreda-Petak) nakon što ne dostignu uzrast od 91 dana.

[0131] Najraniji klinički znaci su tremori i drhtavica njihovih udova kada se miševi nakratko obese u vazduhu svojim repovima. Klinički skoring sistem je na skali od 1 do 5; sa 1 kao krajnjom tačkom za eutanaziju, i 5 kao zdrav sa malo ili bez znakova početka bolest. Životinje su bodovane njihovim laganim podizanjem za osnovu njihovih repova i njihovim posmatranjem za tremore, ukočenost i njihove sposobnosti da protegnu njihove udove.

Skoring sistem:

[0132]

● 5 = zdravi

● 4-5 = uglavnom zdravi, manji tremori, veoma aktivni, protezanje udova

● 4 = vidljivi manji tremori, protezanje udova, veoma aktivni

● 3-4 = tremori, sa nekom manjom ukočenošću, veoma aktivni

● 3 = tremori, ukočenost udova, možda neka manja paraliza, aktivni

● 2-3 = tremori, delimična paraliza, ukočenost, protezanje udova je otežano, aktivni

● 2 = paraliza, donekle aktivni

● 1-2 = paraliza zadnjih udova, bez protezanja zadnjih udova, eutanazija se može izvršiti u zavisnosti od aktivnosti životinje i njene sposobnosti da se uspravi u roku od 30 s

● 1 = krajnja tačka, životinja koja ne može da se uspravi.

[0133] Početak bolesti zabeležen je kada skor dostigne stadijum bolesti 4.

Bihejvioralno ispitivanje

[0134] Svi bihejvioralni testovi zaustavljeni su u uzrastu od 20 nedelja kada se izgubi približno 70% grupe TG miševa tretiranih vozilom. Nakon ovog uzrasta preostali miševi su suviše krhki za motorno ispitivanje i samo su podvrgnuti merenju telesne mase, stadujuma bolesti i bodovanjem preživljavanja.

Test otvorenog polja

[0135] Merenja testom otvorenog polja izvedena su pre nego što je doziranje počelo (osnovna linija) i oko dana 90 (13. nedelja starosti) i dana 110 (16. nedelja starosti). Miševi rođeni u okviru 2-4 dana sakupljeni su za testiranje otvorenog polja. Komore za aktivnost (Med Associates Inc, St Albans, VT; 27 x 27 x 20.3 cm) opremljene su sa IR zracima. Miševi su postavljeni u centar komore i njihovo ponašanje zabeleženo je tokom 10 min. Zabeleženi su pređeno rastojanje, broj vertikalnih uspravljanja i prosečna brzina.

Rotarod

[0136] Rotarod test je izveden pre nego što je doziranje počelo (osnovna linija) i oko dana 90 (13. nedelja starosti) i dana 110 (16. nedelja starosti): Miševi rođeni u okviru 2-4 dana sakupljeni su za testiranje otvorenog polja. Jednodnevna sesija uključuje probni trening od 5 min na 4 RPM na rotarod aparatu (AccuScan Instruments, Columbus, USA). Nakon jednog sata, životinje su ispitivane za 3 uzastopne probe ubrzavanja od 6 min sa brzinom koja se menja od 0 do 40 RPM tokom 360 s i intervala između proba najmanje 30 min. Zebeležena je latencija da padnu sa šipke. Miševi koji su se zadržali na šipci više od 360 s su uklonjeni i njihovo vreme je bodovano sa 360 s.

Rezultati

[0137] Terapije kombinacija su efikasne u ALS in vivo modelu.

[0138] Poboljšanje bolesti primećeno je za obolele životinje lečene kombinacijama lekova prema ovom pronalasku. Značajno, kombinacije lekova prema ovom pronalasku efikasno su poboljšale klinički skor ovih životinja tokom različitih stadijuma bolesti (Tabela 5) i, takođe, performanse u bihejvioralnim testovima gore (Tabela 6).

Tabela 5

Tabela 6

[0139] Kompozicije prema ovom pronalasku takođe su efikasne u poboljšanju kliničkog skora i toka bolesti u riluzolom tretiranim životinjama (Tabela 7).

Tabela 7

REFERENCE

[0140]

1 - Camu W, Khoris J, Moulard B, Salachas F, Briolotti V, Rouleau GA, Meininger V, Genetics of familial ALS and consequences for diagnosis. French ALS Research Group. J Neurol Sci.1999; 165 Suppl 1(S21-26)

2 - Mitchell JD, Borasio GD, Amyotrophic lateral sclerosis. Lancet 2007; 369(9578):2031-41.

3 - Phukan J, Pender NP, Hardiman O, Cognitive impairment in amyotrophic lateral sclerosis. Lancet Neurol.2007; 6(11):994-1003.

4 - Hammad M, Silva A, Glass J, Sladky JT, Benatar M,Clinical, electrophysiologic, and pathologic evidence for sensory abnormalities in ALS. Neurology.2007; 69(24):2236-42.

5 - Yoshida S, Kihira T, Yase Y, Etiology of Kii ALS/PDC, featuring a mineral hypothesis. Rinsho Shinkeigaku.2007; 47(11):970-3.

6 - Waring SC, Esteban-Santillan C, Reed DM, Craig UK, Labarthe DR, Petersen RC, Kurland LT, Incidence of amyotrophic lateral sclerosis and of the parkinsonism-dementia complex of Guam, 1950-1989.

Neuroepidemiology.2004; 23(4):192-200.

7 - Sapp PC, Rosen DR, Hosler BA, Esteban J, McKenna-Yasek D, O'Regan JP, Horvitz HR, Brown RH Jr, Identification of three novel mutations in the gene for Cu/Zn superoxide dismutase in patients with familial amyotrophic lateral sclerosis. Neuromuscul Disord.1995; 5(5):353-7.

8 - Hentati A, Ouahchi K, Pericak-Vance MA, Nijhawan D, Ahmad A, Yang Y, Rimmler J, Hung W, Schlotter B, Ahmed A, Ben Hamida M, Hentati F, Siddique T, Linkage of a commoner form of recessive amyotrophic lateral sclerosis to chromosome 15q15-q22 markers. Neurogenetics.1998; 2(1):55-60. 9 - Ruddy DM, Parton MJ, Al-Chalabi A, Lewis CM, Vance C, Smith BN, Leigh PN, Powell JF, Siddique T, Meyjes EP, Baas F, de Jong V, Shaw CE, Two families with familial amyotrophic lateral sclerosis are linked to a novel locus on chromosome 16q. Am J Hum Genet.2003; 73(2):390-6.

10 - Pasinelli P, Brown RH, Molecular biology of amyotrophic lateral sclerosis: insights from genetics. Nat Rev Neurosci.2006; 7(9):710-23.

11 - Gurney ME, Transgenic-mouse model of amyotrophic lateral sclerosis. N Engl J Med.1994;

331(25):1721-2.

12 - Deng HX, Shi Y, Furukawa Y, Zhai H, Fu R, Liu E, Gorrie GH, Khan MS, Hung WY, Bigio EH, Lukas T, Dal Canto MC, O'Halloran TV, Siddique T, Conversion to the amyotrophic lateral sclerosis phenotype is associated with intermolecular linked insoluble aggregates of SOD1 in mitochondria. Proc Natl Acad Sci USA.2006; 103(18):7142-7.

13 - Cai H, Lin X, Xie C, Laird FM, Lai C, Wen H, Chiang HC, Shim H, Farah MH, Hoke A, Price DL, Wong PC, Loss of ALS2 function is insufficient to trigger motor neuron degeneration in knock-out mice but predisposes neurons to oxidative stress. J Neurosci.2005; 25(33):7567-74.

14 - Comi GP, Bordoni A, Salani S, Franceschina L, Sciacco M, Prelle A, Fortunato F, Zeviani M, Napoli L, Bresolin N, Moggio M, Ausenda CD, Taanman JW, Scarlato G, Cytochrome c oxidase subunit I microdeletion in a patient with motor neuron disease. Ann Neurol.1998; 43(1):110-6.

15 - Borthwick GM, Taylor RW, Walls TJ, Tonska K, Taylor GA, Shaw PJ, Ince PG, Turnbull DM, Motor neuron disease in a patient with a mitochondrial tRNAIle mutation. Ann Neurol.2006; 59(3):570-4. 16 - Lambrechts D, Storkebaum E, Morimoto M, Del-Favero J, Desmet F, Marklund SL, Wyns S, Thijs V, Andersson J, van Marion I, Al-Chalabi A, Bornes S, Musson R, Hansen V, Beckman L, Adolfsson R, Pall HS, Prats H, Vermeire S, Rutgeerts P, Katayama S, Awata T, Leigh N, Lang-Lazdunski L, Dewerchin M, Shaw C, Moons L, Vlietinck R, Morrison KE, Robberecht W, Van Broeckhoven C, Collen D, Andersen PM, Carmeliet P, VEGF is a modifier of amyotrophic lateral sclerosis in mice and humans and protects motoneurons against ischemic death. Nat Genet.2003; 34(4):383-94.

17 - Bigio EH, Lipton AM, White CL 3rd, Dickson DW, Hirano A.Frontotemporal and motor neurone degeneration with neurofilament inclusion bodies: additional evidence for overlap between FTD and ALS. Neuropathol Appl Neurobiol.2003 Jun;29(3):239-53.

18 - Lacomblez L, Bensimon G, Leigh PN, Guillet P, Meininger V.Dose-ranging study of riluzole in amyotrophic lateral sclerosis. Lancet 1996;347:1425-1431.

19. Ettmayer P, Amidon GL, Clement B, Testa B, Lessons learned from marketed and investigational prodrugs. J Med Chem, 2004.47(10): p.2393-404.

20. Beaumont K, Webster R, Gardner I, Dack K Design of ester prodrugs to enhance oral absorption of poorly permeable compounds: challenges to the discovery scientist. Curr Drug Metab, 2003.4(6): p. 461-85.

21. Yang CY, Dantzig AH, and Pidgeon C, Intestinal peptide transport systems and oral drug availability. Pharm Res.1999.16(9): p.1331-43.

22. Steffansen, B., Nielsen CU, Brodin B, Eriksson AH, Andersen R, Frokjaer S, Intestinal solute carriers: an overview of trends and strategies for improving oral drug absorption. Eur J Pharm Sci, 2004.21(1): p.

3-16.

23. Heimbach T, Oh DM, Li LY, Rodríguez-Hornedo N, Garcia G, Fleisher D, Enzyme-mediated precipitation of parent drugs from their phosphate prodrugs. Int J Pharm, 2003.261(1-2): p.81-92. 24. Stella , BORCHARDT R, HAGEMAN M, OLIYAI R, MAAG H, TILLEY J, Prodrugs: Challenges and Rewards. Vol. Vol.1-2.2007, New York: AAPS Press and Springer.

25. Wermuth CG, Designing prodrugs and bioprecursors, in The Practice of Medicinal Chemistry, Hardbound, Editor.2003.

26. Pezron I, Mitra AK, Duvvuri S, Tirucherai GS, Prodrug strategies in nasal drug delivery. Expert Opinion on Therapeutic Patents, 2002.12(3): pp.331-340(10).

27. Stella, V.J., Prodrugs as therapeutics Expert Opinion on Therapeutic Patents, 2004.14(3): p. pp.277-280(4).

28. Higuchi T, Stella VJ, Prodrugs As Novel Drug Delivery Systems. ACS Symposium Series., ed. A.C.

Society.1975, Washington, DC.

29. Roche EB, Design of Biopharmaceutical Properties through Prodrugs and Analogs.1977, Washington, DC American Pharmaceutical Association.

30. Stella VJ, Nti-Addae KW, Prodrug strategies to overcome poor water solubility. Adv Drug Deliv Rev, 2007.59(7): p.677-94.

31. Lal R, Sukbuntherng J, Tai EH, Upadhyay S, Yao F, Warren MS, Luo W, Bu L, Nguyen S, Zamora J, Peng G, Dias T, Bao Y, Ludwikow M, Phan T, Scheuerman RA, Yan H, Gao M, Wu QQ, Annamalai T, Raillard SP, Koller K, Gallop MA, Cundy KC, Arbaclofen placarbil, a novel R-baclofen prodrug: improved absorption, distribution, metabolism, and elimination properties compared with R-baclofen. J Pharmacol Exp Ther, 2009.330(3): p.911-21.

32. Xu F, Peng G, Phan T, Dilip U, Chen JL, Chernov-Rogan T, Zhang X, Grindstaff K, Annamalai T, Koller K, Gallop MA, Wustrow DJ, Discovery of a novel potent GABA(B) receptor agonist. Bioorg Med Chem Lett, 2011.21(21): p.6582-5.

33. Hanafi R, Mosad S, Abouzid K, Niess R, Spahn-Langguth H., Baclofen ester and carbamate prodrug candidates: a simultaneous chromatographic assay, resolution optimized with DryLab. J Pharm Biomed Anal, 2011.56(3):569-76.

34. Leach AR, Gillet VJ, An Introduction to Chemoinformatics.2007: Springer.

35. Rahman SA, Bashton M, Holliday GL, Schrader R, Thornton JM, Small Molecule Subgraph Detector (SMSD) toolkit. J Cheminform, 2009.1(1): p.12.

36. Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M, DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets. Nucleic Acids Res, 2008.36(Database issue): p. D901-6.

37. Stahl, H. and C.G. Wermuth, Handbook of Pharmaceutical Salts: Properties, Selection, and Use.2 ed.

2011: Wiley-VCH.

38. Singer CA, Figueroa-Masot XA, Batchelor RH, and Dorsa DMMitogen-activated protein kinase pathway mediates estrogen neuroprotection after glutamate toxicity in primary cortical neurons. J. Neuroscience, 1999.19(7):2455-2463.

39. Braun S, Croizatb B, Lagrangec MC, Wartera JM, Poindron P. Neurotrophins increase motoneurons' ability to innervate skeletal muscle fibers in rat spinal cord-human muscle cocultures.Volume 136, Issues 1-2, March 1996, Pages 17-23.

40. Gurney M, Pu H, Chiu A, Dal Canto M, Polchow C, Alexander D, Caliendo J, Hentati A, Kwon Y, Deng H, Motor neuron degeneration in mice that express a human Cu,Zn superoxide dismutase mutation. Science.1994 Jun 17;264(5166):1772-5.

Claims (14)

Patentni zahtevi

1. Kompozicija za upotrebu u lečenju amiotrofične lateralne skleroze ("ALS") ili povezanog poremećaja odabranog od primarne lateralne skleroze (PLS), progresivne mišićne atrofije (PMA), pseudobulbarne paralize i progresivne bulbarne paralize (PBP) i frontotemporalne demencije (FTD), koja obuhvata (i) akamprosat, ili njegovu so, ili njegovu formulaciju sa produženim oslobađanjem, i (ii) baklofen, ili njegovu so, ili njegovu formulaciju sa produženim oslobađanjem.

2. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 1, koja dalje obuhvata torasemid ili njegovu so, ili njegovu formulaciju sa produženim oslobađanjem.

3. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 1 ili 2, koja dalje obuhvata riluzol, ili njegovu so, ili njegovu formulaciju sa produženim oslobađanjem.

4. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, koja dalje obuhvata farmaceutski prihvatljiv nosač ili ekscipijens.

5. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, kod koje su jedinjenja formulisana ili se daju zajedno, odvojeno ili sekvencijalno.

6. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu se pomenuta kompozicija daje subjektu više puta.

7. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 3 do 6, pri čemu se riluzol daje u dozi od 0,01 do 100 mg po danu, poželjno od 0,1 do 50 mg po danu.

8. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 7, pri čemu se akamprosat daje u dozi manjoj od 50 mg po danu, poželjnije manjoj od 10 mg po danu.

9. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 8, pri čemu se baklofen daje u dozi manjoj od 30 mg po danu.

10. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu se pomenuta kompozicija daje oralno.

11. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu se pomenuta kompozicija daje oralno i više puta svakog drugog dana, naizmenično sa riluzolom.

12. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, kod koje su jedinjenja formulisana zajedno.

13. Akamprosat, ili njegova so, ili njegova formulacija sa produženim oslobađanjem, za upotrebu u kombinaciji sa baklofenom, ili njegovom solju, ili njegovom formulacijom sa produženim oslobađanjem, u postupku lečenja ALS ili povezanog poremećaja odabranog od primarne lateralne skleroze (PLS), progresivne mišićne atrofije (PMA), pseudobulbarne paralize i progresivne bulbarne paralize (PBP) i frontotemporalne demencije (FTD).

14. Akamprosat, ili njegova so, ili njegova formulacija sa produženim oslobađanjem, za upotrebu u kombinaciji sa baklofenom ili njegovom solju, ili njegovom formulacijom sa produženim oslobađanjem, i riluzolom, ili njegovom solju, ili njegovom formulacijom sa produženim oslobađanjem, u postupku lečenja ALS ili povezanog poremećaja odabranog od primarne lateralne skleroze (PLS), progresivne mišićne atrofije (PMA), pseudobulbarne paralize i progresivne bulbarne paralize (PBP) i frontotemporalne demencije (FTD).