RS56767B1 - Postupak i postrojenje za obradu i topljenje metala - Google Patents

Description

OPIS PRONALSAKA

Predloženi pronalazak odnosi se na postupak i postrojenja za obradu i topljenje metala.

Bliže određeno, ovaj pronalazak može da se primeni na obradu i topljenje metala kontaminiranog vlagom i/ili otpadom i ostacima organskih materijala.

Još detaljnije određeno, ovaj pronalazak može da se primeni u postupku obrade i topljenja metala koji vodi poreklo iz mašinskog otpada ili metala koji čini deo komunalnog čvrstog otpada ili drugog.

Na primer, tokom obrade metala (recimo, glodanjem) stvara se metalna strugotina zagađena tečnostima za podmazivanje i hlađenje koja se sastoje od emulzija vode i mineralnih ulja. Takođe, u slučaju metala koji je deo čvrstog komunalnog otpada, on može da se sastoji od komada metala koji su čvrsto spojenih sa materijalima poput papira ili plastike.

Kada je metalni materijal zagađen vodenim i/ili organskim ostacima, nije preporučljivo koristiti ga direktno u procesu topljenja jer ovi ostaci mogu da smanje prinos u odnosu na metala koji nije zagađen, da izazovu pojavu mehurova ili defekata, a takođe i pojavu sagorevanja, a te pojave mogu da budu veoma opasne jer ne mogu da se kontrolišu.

Jedna od mera koja se koristi da bi se izbegli opisani nedostaci je sušenje i prečišćavanje zagađenog metala pomoću sušara ili u postupku pirolize. Za pomenutu namenu, zagađeni metalni materijal se tokom rotiranja podvrgava protoku vrelog gasa sa kontrolisanom količinom kiseonika. Taj vreli gas sastoji se od gasova nastalih tokom sagorevanja.

Detaljnije određeno, pirolizator se sastoji od rotirajućeg bubnja unutar kojeg se postavlja metalni materijal koji će rotirati u njemu.

Gorionik je postavljen direktno nakon bubnja.

Indukovano grejanje prouzrokuje isparavanje vode i isparavanje i/ili sublimaciju organskih ostataka.

Metali koji su obrađeni na takav način, suvi i bez organskih ostataka, šalju se u peć za topljenje u kojoj se tope.

Vreli gas koji izlazi iz pirolizatora vodi se prema uređaju za odlaganje koji sadrži gorionik za spaljivanje gasova. Zapravo, vreli gas može da sadrži otrovne supstance i/ili supstance koje će zagaditi životnu sredinu, koje moraju da budu uništene, na primer dioksin, furan ili ugljenmonoksid.

Ove supstance uništavaju se sagorevanjem vrelog gasa koji izlazi iz pirolizatora na visokim temperaturama.

Isparenja-gasoviti otpaci koji izlaze iz komore za sagorevanje gasova šalju se u ciklonsko ložište gde se suzbija prašina, da bi se zatim ispustila u atmosferu preko dimnjaka.

U drugom slučaju, dimovi mogu da budu uzeti pre pirolizatora kako bi se integrisao protok vrelog gasa za sušenje.

Na primer, patentni dokument GB 1 332 974 predstavlja peć za prečišćavanje metalne strugotine pomoću koje se iz metalne strugotine uklanjaju organske nečistoće, a da bi se delimično smanjila koncentracija oksida gvožđa ta peć sadrži i rotirajući bubanj koji ima vatrostalnu oblogu i unutrašnje spiralne lopatice, sadrži sistem za punjenje pomoću kojeg se metalna strugotina ubacuje preko gornjeg kraja bubnja, ima komoru za sagorevanje koja sadrži gorionike na prirodni gas koji su u vezi sa donjim krajem bubnja i rekuperatorni izmenjivač toplote koji je cevima povezan s gorionicima kako bi dovodio do njih prethodno zagrejani vazduh. Pronalazak može da se primeni naročito u velikim postrojenjima za mašinogradnju u kojima nastaju velike količine otpadnog metala u obliku strugotine kao rezultat obrade mašinskog čelika i livenog gvožđa.

Treba napomenuti da u gasu koji potiče iz pirolizatora može da postoji značajan udeo čestica čelika koje postaju gasoviti otpad nakon što se iz gasa ukloni vlaga, te će ih strujanje vrelog gasa prenositi dalje kroz sistem. Kao posledica toga, čestice će biti uvedene u komoru za sagorevanje gasova i tu će se obaviti njihovo sagorevanje.

Mana takvog sistema je to što utiče na stvaranje dva veoma važna problema.

Prvi problem proističe iz činjenice da je sagorevanje nekih metala sasvim egzotermno, što će u komori za sagorevanje gasova proizvesti reakcije koje je teško ili čak nemoguće kontrolisati. Ta pojava naročito je očigledna u slučaju aluminijuma. On potpuno onemogućava kontrolu temperature gasova koji izlaze iz komore za sagorevanje gasova i prouzrokuje ogromne sigurnosne probleme zato što je komora za sagorevanje gasova uglavnom mala, te ima i nisku toplotnu inerciju.

Drugi nedostatak leži u činjenici da se sve ili skoro sve čestice metala sagorevaju zato što ne mogu da budu ponovo vraćene u sistem, te su stoga i uzaludno potrošene.

U tom kontekstu, tehnički cilj ovog pronalaska je da predloži postupak i postrojenje za obradu i topljenje metala koje će prevazići nedostatke gore pomenutog trenutnog stanja tehnike.

Detaljnije određeno, predmet predloženog pronalaska je da se stvore i stave na raspolaganje postupak i sistem za obradu i topljenje metala koji će omogućiti potpuno bezbedan rad, pri čemu će se izbeći bespotrebno trošenje metalnog materijala.

Navedeni tehnički cilj i navedeni predmet se suštinski postižu postupkom i postrojenjem za obradu i topljenje metala koje sadrže tehničke karakteristike opisane u jednom ili više priloženih patentnih zahteva.

Detaljnije karakteristike i prednosti predloženog pronalaska će biti jasnije na osnovu opisa poželjnog ali ne i jedinog mogućeg izvođenja postupka i sistema za obradu i topljenje metala koji, prema tome, nikako nije ograničavajući, kao što je prikazano na priloženoj slici 1, na kojoj se nalazi šematski prikaz sistema za obradu i topljenje metala u skladu sa predloženim pronalaskom.

U odnosu na to priložena slika broj 1 označava celokupan sistem za obradu i topljenje metala izveden u skladu sa predloženim pronalaskom.

Sistem 1 koristi postupak za obradu i topljenje metala u skladu sa predloženim pronalaskom. Sistem 1 sadrži pirolizator 2 u koji se uvodi unapred određena količina zagađenog metala u obliku zrna, strugotine ili sitnih komada.

Metala može da bude zagađen vodom i organskim ostacima kao što su mineralna ulja, plastika, papir, ostaci hrane i slično.

Pirozilator 2, koji je poznat i kao decoater ili delaquering, sadrži bubanj 3 koji se rotira oko svoje glavne podužne ose. Metalni materijal se uvodi kroz ulazni deo 3a i izlazi kroz izlazni deo 3b, sledeći putanju "P" tokom rotacije bubnja 3.

Pirozilator 2 dalje sadrži uređaj 4 za sprovođenje struje vrelog gasa sa kojim se uduvava vreli gas u bubanj 3.

Sistem 1 dalje sadrži peć 5 za topljenje u kojoj se nalazi najmanje jedna komora u koju se metal uvodi i u kojoj se topi.

U izvođenju koje je prikazano na slikama, peć 5 za topljenje je tip dvokomorne peći (peć sa dvostrukom komorom). Detaljnije određeno, peć 5 za topljenje sadrži komoru 6 za niske temperature i komoru 7 za visoke temperature pri čemu je dovod fluida (vreli gas) spojen sa komorom 6 za niske temperature.

Peć 5 za topljenje dalje sadrži gorionik 8 postavljen u području komore 6 za niske temperature. Detaljnije određeno, gorionik 8 postavljen je unutar komore 6 za niske temperature. Gorionik 8 služi za regulisanje temperature unutar komore 6 za niske temperature.

Ako je metal koji se topi aluminijum, temperatura unutar komore 6 za niske temperature kreće se od 350 °C do 700 °C.

Pored toga, peć 5 za topljenje sadrži sredstvo za grejanje (nije prikazano na slici) koje je spojeno sa komorom 7 za visoke temperature.

Ako je metal koji se topi aluminijum, temperatura unutar komore 7 za visoke temperature kreće se od 700 ° C do 1000 ° C.

Treba istaći da, iako je poželjno da sistem 1 sadrži peć 5 za topljenje sa dvostrukom komorom, pronalazak se takođe može primeniti i u slučaju peći s jednom komorom.

Prema predloženom pronalasku, sistem 1 takođe sadrži i odvodni vod-kanal 9 koji se nalazi između pirozilator 2 i peći 5 za topljenje.

Drugim rečima, odvodni kanal 9 direktno povezuje pirozilator 2 i peć 5 za topljenje bez bilo kog drugog uređaja koji bi bio umetnut između njih.

Detaljnije određeno, prvi kraj 9a odvodnog kanala 9 nalazi se na bubnju 3, u predelu izlaznog dela 3b, dok je drugi kraj 9b fiksiran u području u kojem se nalazi gorionik 8 peći 5 za topljenje. Vreli gas se sprovodi u odvodni kanal 9 i, nakon što stupi u dodir sa metalom koji se nalazi u pirozilatoru 2, izlazi iz bubnja 3 zadržavši u sebi ispareni ili sublimirani organski materijal. Prema opisu, tok vrelog gasa koji izlazi iz pirozilatora 2 sprovodi se kroz odvodni kanal 9 direktno u gorionik 8 peći 5 za topljenje da bi se pomešao sa gorivom (koje, na primer, može da bude metan) i zapaljivim sredstvom nakon čega će biti spaljen zajedno s njima.

Sredstva koja služe za podstrekivanje protoka gasa (nisu prikazana na slici) postavljaju se duž odvodnog kanala 9. Kao primer, sredstva za podstrekivanje protoka sadrže najmanje jedan ventilator.

Treba istaći da se u ovom slučaju spaljivanje toka vrelih gasova odvija unutar komore 6 za niske temperature peći 5 za topljenje.

Vreli gasovi koji izlaze iz pirolizatora 2 sadrže supstance koje potiču od sublimacije organskih ostataka, koje, čak i nakon sagorevanja u komori 6 za niske temperature, mogu da budu veoma opasne po životnu sredinu i zdravlje, te zato moraju da budu eliminisane tako što će biti podvrgnute visokoj temperaturi tokom unapred određenog vremenskog perioda i uz prisustvo odgovarajuće količine kiseonika.

Pored toga, struja vrelih gasova koji izlaze iz pirolizatora 2, pored već navedenih supstanci koje su se u njemu našle nakon pirolize organskih ostataka, sadrži i značajnu količinu gasovitog otpada-isparljive metalne čestice. Kada te pomenute čestice stignu do gorionika 8, barem delimično će sagoreti i pri tome stvoriti energiju u vidu toplote, koja će potom biti sprovedena do komore 6 za niske temperature peći 5 za topljenje.

Treba napomenuti da će, ako sagorevanje isparljivih čestica metala nije kompletno sprovedeno, nesagoreli deo metalnih čestica može upasti u komoru 6 za niske temperature.

Drugim rečima, celokupna količina isparljivih čestica metala će biti ponovo vraćena u vidu energije ili materijala.

Po mogućstvu bi bilo dobro da uređaj 4 za sprovođenje protoka vrelih gasova sadrži povratni vod 10 koji je postavljen direktno između peći 5 za topljenje i pirolizatora 2 i spaja ih.

Detaljnije određeno, povratni vod 10 ima prvi kraj 10a koji je povezan sa peći 5 za topljenje. Tačnije rečeno, poželjno je da prvi kraj 10a povratnog voda bude povezan sa komorom 6 za niske temperature peći 5 za topljenje.

Osim toga, povratni vod 10 ima drugi kraj 10b koji je povezan sa bubnjem 3 pirolizatora, bliže određeno, u oblasti ulaznog dela 3a bubnja 3.

Povratni vod 10 barem delimično prenosi u pirolizatora 2 isparenja koja se stvaraju u peći 5 za topljenje. U tom slučaju od isparenja koja nastaju u peći 5 za topljenje stvara se priliv vrelih gasova u bubanj 3 pirolizatora 2.

U posebnom slučaju, povratnim kanalom 10 može da se prenosi makar deo isparenja koja nastaju u komori 6 za niske temperature i/ili u komori 7 za visoke temperature peći 5 za topljenje.

Sredstva za podsticanje protoka gasa (nisu prikazana na slici) omogućavaju gasu da prolazi duž povratnog voda 10. Na primer, ta sredstva za podsticanje protoka gasa mogu da sadrže najmanje jedan ventilator.

Peć 5 za topljenje uz to sadrži i pumpu (nije prikazana na slici) koja je postavljena između komore 6 za niske temperature i komore 7 za visoke temperature kako bi mogla da prenese bar deo istopljenog metala iz komore 7 za visoke temperature u komoru 6 za niske temperature. Gasoviti otpad (isparenje) u komori 7 za visoke temperature oksidira podvrgnut radnim temperaturama koje vladaju u toj komori, i na taj način se uništavaju toksični ostaci kao što su dioksin, furani ili ugljen-monoksid.

Dimnjak 11 je povezan sa komorom 7 za visoke temperature kako bi se isparenja nakon termičke obrade ispustila u atmosferu.

Sistem 1 dalje sadrži gorionik 12 postavljen nakon pirolizatora 2, redno u odnosu na uređaj 4 za sprovođenje protoka vrelih gasova. On može, ukoliko je to potrebno, da delimično pojača protok vrelih gasova kako bi se povećala temperatura isparenja koja dolaze iz peći 5 za topljenje.

Sistem 1 dalje može da sadrži izmenjivač toplote (nije prikazan na slici) kako bi se smanjila temperatura isparenja koja dolaze iz peći 5 za topljenje ako je njihova temperatura previsoka. Kao što je navedeno, pronalazak se takođe odnosi i na obradu metala i na postupak njegovog topljenja.

Postupak obuhvata korak tokom kojeg se obezbeđuju unapred određene količine kontaminiranog metala u obliku zrna, strugotine ili sitnih komada.

Treba obratiti pažnju na to da kontaminirani metal koji se podvrgava obradi i topljenju može da se sastoji od delova koji su veoma različiti jedan od drugog u pogledu oblika i dimenzija. Isključivo primera radi, postupak koji je u skladu sa predloženim pronalaskom može na povoljan način da se primeni i u slučaju najmanjih mogućih komada metala čije su dimenzije manje od jednog milimetra.

Kontaminirani metal podvrgava se obradi pirolizacijom kako bi se izazvalo isparavanje vode i sublimacija svih organskih ostataka.

U tu svrhu, kontaminirani metal se postavlja u pirolizator 2.

Struja vrelog gasa se zatim uduvava u pirolizator 2 kako bi se podigla temperatura metala, pokrenuo proces pirolize i pročistio metal.

Poželjno je, ali ne i nužno, da se metal koji se nalazi u bubnju 3 pomera tokom izvršavanja zahtevanih koraka kod procesa koji podrazumeva uduvavanje vrelog gasa. Detaljnije određeno, bubanj 3 se rotira tokom dela procesa u kojem se vreli gasovi uduvavaju u njega.

Nakon koraka tokom kojih se vreli gasovi uduvavaju u bubanje, a samim tim i nakon koraka koji podrazumeva pirolizu kontaminiranog metala, prečišćeni metal se sliva u peć 5 za topljenje. U skladu sa jednim povoljnim izvođenjem, prečišćeni metal se uliva u komoru 6 za niske temperature peći 5 za topljenje.

U skladu s pronalaskom, postupak obuhvata korak tokom kojeg se dalje prenosi vreli gas koji, nakon što je bio ubačen u pirolizator 2, izlazi iz njega i struji direktno prema gorioniku 8 peći 5 za topljenje. Temperatura struje vrelog gasa koji izlazi iz pirolizatora 2 kreće se u rasponu od 350 °C do 550 °C.

Drugim rečima, tokom prelaska iz pirolizatora 2 do gorionika 8 peći 5 za topljenje, vreli gas se ne podvrgava bilo kakvoj daljoj obradi.

Kada stigne do gorionika 8, struja vrelog gasa se meša sa gorivom i zapaljivim sredstvom koje bi trebalo spaliti unutar komore 6 za niske temperature, stvarajući pritom energiju.

Kao što je gore već navedeno, posebni korak procesa tokom kojeg se sagoreva vreli gas, koji izlazi iz pirolizatora 2, neophodan je kako bi navedeni gas na pravilan način mogao da bude odstranjen i štetne materije u njemu bile uništene.

Pored toga, potrebno je ponoviti da se i gasoviti otpad-isparljive čestice metala koje se stvaraju tokom koraka procesa u kojem se vrši piroliza prenose direktno u komoru za nisku temperaturu peći 5 za topljenje gde se delimično sagorevaju, dok nesagoreli deo tih čestica metala završava u metalu koji se topi u komori 6 za niske temperature. Poželjno je da postupak dalje obuhvata i korak tokom kojeg se makar deo isparenja koja se stvaraju u peći 5 za topljenje prenosi do pirolizatora 2. U praksi, dakle, isparenja proizvedena u komori 6 za niske temperature peći 5 za topljenje čini vreli gas koji se dovodi i uduvava u pirolizator 2.

Postupak dalje obuhvata korak tokom kojeg se struja vrelog gasa u nastavku uvodi u pirolizator 2 kako bi, ako je to potrebno, povisio temperaturu struji vrelog gasa koji izlazi iz komore 6 za niske temperature kroz povratni vod 10.

Ovaj korak procesa obavlja se pomoću gorionika 12, koji sagorevanjem goriva (koje može, na primer, da bude metan) stvara dalji protok vrelog gasa.

Ovde bi trebalo navesti da se temperatura vrelog gasa koji utiče u pirolizator 2 kreće u rasponu od 350 °C do 550 °C, u slučaju da je metal koji se obrađuje i topi aluminijum.

Zato, u tom slučaju, referentna vrednost temperature iznosi 350 °C.

Deo gasovitog otpada koji se stvara tokom sagorevanja gorionika 8 u komori 6 za niske temperature prenosi se u komoru 7 za visoke temperature, gde se, zbog gore pomenutih visokih temperatura prisutnih u pomenutoj sredini, podvrgava oksidacionoj obradi kojom se, usled visokih radnih temperatura koje su ovde prisutne, uz odgovarajuću količinu kiseonika (poželjno bi bilo, na primer, da njegova koncentracija bude najmanje 1%) potpuno uništavaju toksične supstance kao što su dioksin, furani i ugljen-monoksid. Gasoviti otpad koji je na taj način obrađen ispušta se potom u životnu sredinu kroz dimnjak 11.

Količina kiseonika koja je prisutna u peći 5 za topljenje može se kontrolisati.

U tom smislu, postupak podrazumeva i korak tokom kojeg se meri temperatura struje vrelog gasa koji dolazi iz komore 6 za niske temperature. Izmerena vrednost temperature se stalno upoređuje sa referentnom vrednošću temperature.

Kada je izmerena vrednost temperature niža od referentne vrednosti temperature, pokreće se faza procesa tokom koje se proizvodi i dovodi dodatna količina vrelog gasa, tako što se uključuje gorionik.

Poželjno je, ali ne i nužno, da metal koji se obrađuje i topi ovim postupkom koji je izveden u skladu sa predmetnim pronalaskom bude aluminijum. Treba naglasiti da se postupak i sistem koji su ovde opisani mogu koristiti u slučaju bilo kojeg drugog metala. U tom slučaju, međutim, temperature će se razlikovati od onih koje su predhodno navedene, i zavisiće, naravno, od metala koji je u pitanju.

Opisanim pronalaskom postiže se planirani-željeni rezultat, a on nudi važne prednosti u odnosu na postojeće stanje tehnike.

U skladu s onim što je navedeno, vreli gas koji sadrži pirolizovane organske ostatke i izlazi iz pirolizatora odlaže se direktno unutar peći za topljenje. Na taj način sagorele fine metalne čestice i pirolizovani organski ostaci koji se nalaze u pomenutom gasu prouzrokuju snažnu egzotermnu reakciju sagorevanja koja se odvija unutar peći za topljenje i ima značajnu toplotnu inerciju.

Tako se izbegava sagorevanje isparljivih metalnih čestica koje može da prouzrokuje nekontrolisane pojave koje mogu ugroziti bezbednost sistema i pojedinih rukovalaca. Drugim rečima, uklanjanjem gasova koji sadrže čestice metala u peći, više se neće pojavljivati nekontrolisani skokovi temperature sagorevanja. Ovo takođe znači da postupak i sistem koji su opisani u skladu sa ovim pronalaskom mogu da se primene u obradi metala u obliku zrna ili strugotine sa granulometrijom manjom čak i od 1 mm. Štaviše, kako je rečeno u prethodnom delu opisa pronalaska, direktnim uklanjanjem gasova koji sadrže čestice metala u peći za topljenje moguće je u potpunosti iskoristiti čestice metala ili kao energiju, u meri u kojoj pomenuti metali mogu da sagorevaju,ili kao materijal, u meri u kojoj pomenuti metali ne sagorevaju.

Uopšte uzev, postupak i postrojenje izvedeni u skladu sa predloženim pronalaskom, kao što je opisano u prethodnom delu teksta, omogućavaju potpuni povratak energije koju sadrži vreli gas koji izlazi iz pirolizatora, kako u smislu toplotne energije, tako i u smislu hemijske energije koja nastaje tokom procesa pirolize organskih ostataka i čestica metala.

Pošto opisani sistem ne sadrži nikakav poseban uređaj za odstranjivanje gasa koji izlazi iz pirolizatora, sistem u celini je jednostavniji u pogledu konstrukcije, korišćenja i održavanja.

Pored toga, usled mogućnosti direktnog povratka toplotne energije, koja potiče od gasovitog otpada proizvedenog u peći za topljenje koja se koristi u pirolizatoru, energetska efikasnost postupka i opisanog sistema značajno se povećava. Naravno, pomenuto povećanje efikasnosti pretvara se u značajnu uštedu u smislu energije i novca.

Claims (12)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Postupak za obradu i topljenje metala koji obuhvata sledeće korake:

- pripremanje unapred definisane količine zagađenog metala u zrnu, strugotini ili sitnim komadima;

- postavljanje pomenutog kontaminiranog metala u pirolizator (2);

- uduvanje vrelog gasa u pirolizator (2) kroz pomenuti kontaminirani metal da bi voda i/ili organski ostaci isparili i/ili sublimirali i kako bi se pomenuti metal prečistio;

- nakon koraka tokom kojeg je uduvavan vreli gas, vrši se prebacivanje prečišćenog metala u peć (5) za topljenje;

- direkno sprovođenje pomenutog vrelog gasa, nakon koraka tokom kojeg je uduvavan, prema gorioniku (8) pomenute peći (5) za topljenje, da bi on tamo bio spaljen.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time što korak prenošenja prečišćenog metala u peć (5) za topljenje obuhvata korak prenošenja prečišćenog metala u komoru (6) za niske temperature peći (5) za topljenje; pri čemu je pomenuti gorionik (8) uvek postavljen u predelu komore (6) za niske temperature.

3. Postupak prema zahtevima 1 ili 2, naznačen time što dalje obuhvata korak makar delimičnog sprovođenja gasovitih otpadaka, koja se stvaraju u peći (5) za topljenje, prema pirolizatoru (2), pri čemu se struja vrelog gasa sastoji od pomenutih gasovitih otpadaka.

4. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time što dalje obuhvata korak tokom kojeg se makar jedan deo gasovitih otpadaka, koji se stvaraju u komori (6) za niske temperature peći (5) za topljenje, prenosi do komore (7) za visoke temperature peći (5) za topljenje, kako bi pomenuti gasoviti otpaci bili podvrgnuti oksidaciji.

5. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time što dalje obuhvata korak koji podrazumeva kretanje kontaminiranog metala tokom faze uduvavanja vrelog gasa.

6. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time što dalje obuhvata korak uvođenja dalje struje vrelog gasa u pirolizator (2) tokom faze uduvavanja vrelog gasa.

7. Postupak prema zahtevu 6, naznačen time što obuhvata korak tokom kojeg se proizvodi pomenuta dodatna struja vrelog gasa; pri čemu pomenuti korak se izvodi pomoću gorionika (12) koji je uvek postavljen u području pirolizatora (2).

8. Postupak prema zahtevu 7, naznačen time što dalje sadrži korak tokom kojeg se meri temperatura struje vrelog gasa i izmerena vrednosti temperature se upoređuje sa referentnom vrednošću temperature.

9. Postupak prema zahtevu 8, naznačen time da korak tokom kojeg se vrši proizvodnja i uduvavanje dodatne struje vrelog gasa sledi uvek tada kada je izmerena temperatura struje vrelog gasa niža od referentne vrednosti temperature.

10. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time što je pomenuti metal aluminijum.

11. Sistem za obradu i topljenje metala, koji sadrži:

- pirolizator (2) za isparavanje i/ili sublimaciju vode i/ili organskih ostataka unapred određene količine zagađenog metala u obliku zrna, strugotine ili sitnih komada; pri čemu pirolizator (2) sadrži uređaj (4) za sprovođenje struje vrelog gasa u pirolizator (2);

- peć (5) za topljenje koja služi za topljenje prečišćenog metala; pri čemu pomenuta peć (5) za topljenje sadrži gorionik (8);

- odvodni kanal (9) za sprovođenje struje vrelog gasa od pirolizatora (2) do peći (5) za topljenje, koji je direkno postavljen uvek nizvodno redno nakon pirolizatora (2), i koji je priključen na gorionik (8) peći (5) za topljenje.

12. Sistem prema zahtevu 11, naznačen time, što uređaj (4) za sprovođenje struje vrelog gasa uvek sadrži povratni vod (10) koji direktno povezuje peć (5) za topljenje i pirolizator (2), a postavljen je redno pre pirolizatora (2).