RS56531B1

RS56531B1 - Kombinacija dr5 agoniste i anti-pd-1 antagoniste i načini primene

Info

Publication number: RS56531B1
Application number: RS20171159A
Authority: RS
Inventors: Bryan Barnhart; Kunkel Maria N Jure
Original assignee: Bristol Myers Squibb Co
Priority date: 2013-03-14
Filing date: 2014-03-12
Publication date: 2018-02-28
Also published as: PT2970473T; US20160067337A1; ME02917B; PL2970473T3; EP3305812B1; SMT201700530T1; ES2812208T3; ES2644022T3; HRP20171758T1; EP2970473B1; WO2014159562A1; LT2970473T; US20180360962A1; SI2970473T1; US11103579B2; US20220098302A1; DK2970473T3; EP2970473A1; CY1119510T1; EP3305812A1

Description

UPUĆIVANJE NA POVEZANE PRIJAVE

[0001] Ova prijava zahteva prvenstvo i korist od Američke privremene patentne prijave sa brojem 61/783,184, koja je podneta 14. marta 2013.

LISTA SEKVENCI

[0002] Trenutna prijava sadrži Listu sekvenci koja je podneta elektronski u ASCII formatu. Pomenuta ASCII kopija, kreirana 3. marta 2014, je nazvana MXI-529PC_SL.txt i veličine je 24,778 bajtova.

STANJE TEHNIKE

[0003] Nacionalni institut za kancer je procenio da će samo u Sjedinjenim Američkim Državama, 1 od 3 čoveka biti pogođeni rakom tokom svog života. Štaviše, otprilike 50% do 60% ljudi kod kojih se razvija kancer će na kraju podleći bolesti. Rasprostranjena pojava ove bolesti podvlači potrebu za poboljšanim antikancerskim režimima za lečenje maligniteta.

[0004] Programirana ćelijska smrt 1 (PD-1) je ćelijski površinski signalizirajući receptor koji igra kritičnu ulogu u regulaciji T ćelijske aktivacije i tolerancije (Keir ME, et al., Annu Rev Immunol 2008; 26:677-704). To je tip I transmembranskog proteina i zajedno sa BTLA, CTLA-4, ICOS i CD28, sadrži CD28 familiju T ćelijskih ko-stimulatornih receptora. PD-1 je primarno eksprimiran na aktiviranim T ćelija, B ćelijama, i mijeloidnim ćelijama (Dong H, et al., Nat Med 1999; 5:1365-1369). Takođe je eksprimiran na ćelijama prirodnim ubicama (NK) (Terme M, et al., Kancer Res 2011; 71:5393-5399). PD-1 je visoko eksprimiran na tumor infiltrirajućim limfocitima, i njegovi ligandi su pozitivno regulisani na ćelijskoj površini više različitih tumora (Dong H, et al., Nat Med 2002; 8:793-800). Multipli murinski kancerski modeli su pokazali da vezivanje liganda za PD-1 dovodi do imunološkog izbegavanja. Dodatno, blokada ove interakcije rezultuje anti-tumorskom aktivnošću.

[0005] Dva ćelijska površinska glikoproteinska liganda za PD-1 su identifikovana, PD-L1 i PD-L2, i pokazano je da negativno regulišu T ćelijsku aktivaciju i sekreciju citokina po vezivanju za PD-1 (Freeman et al. (2000) J Exp Med 192:1027-34; Latchman et al. (2001) Nat Immunol 2:261-8; Carter et al. (2002) Eur J Immunol 32:634-43; Ohigashi et al. (2005) Clin Kancer Res 11:2947-53). I PD-L1 (B7-H1) i PD-L2 (B7-DC) su B7 homologi koji se vezuju za PD-1, ali se ne vezuju za druge članove CD28 familije (Blank et al. (2004). Ekspresija PD-L1 na ćelijskoj površini je takođe pokazana da je pozitivno regulisana preko IFN-gama stimulacije.

[0006] PD-L1 ekspresija je pronađena kod nekoliko murinskih i humanih kancera, uključujući humani karcinom pluća, ovarijuma i debelog creva i razne mijelome (Iwai et al. (2002) PNAS 99:12293-7; Ohigashi et al. (2005) Clin Kancer Res 11:2947-53). Navedeno je da PD-L1 igra ulogu u tumorskm imunitetu povećavanjem apoptoze klonova antigenspecifčnih T ćelija (Dong et al. (2002) Nat Med 8:793-800). Takođe je navedeno da PD-L1 može biti uključen u intestinalnoj mukoznoj inflamaciji i inhibicija PD-L1 potiskuje bolesti propadanja povezane sa kolitisom (Kanai et al. (2003) J Immunol 171:4156-63).

[0007] TRAIL (ligand koji indukuje apopotu povezanu sa faktorom nekroze tumora (TNF)-) je član TNF superfamilije sa sposobnošću da indukuje apoptozu tumorskih ćelija. Najmanje pet receptora za TRAIL je identifikovano. DR4 (TRAIL-R1) i DR5 (TRAIL-R2) su receptori koji indukuju apoptozu, od kojih svaki sadži unutarćelisjki domen smrti (videti npr., Pan G, et al., Science.1997;276:111-113, Pan G, et al., Science.1997;277:815-818, Sheridan JP, et al., Science. 1997;277:818-821, i Walczak H, et al., EMBO J.1997;16:5386-5397). Po aktivaciji receptora, DR4 i DR5 regrutuju FAS povezani protein sa domenom smrti (FADD) i kaspazom-8 da formiraju signalizirajući kompleks koji indukuje smrt (DISC), koji aktivira kaspazu-8, zatim vodeći do aktivacije izvršnih kaspaza kao što je kaspaza-3 koja indukuje apoptozi (videti, npr., Kischkel FC, et al., Immunity. 2000;12:611-620, Thomas LR, et al., J Biol Chem.2004;279:32780-32785, Thomas LR, et al., J Biol Chem. 2004;279:52479-52486, Varfolomeev E, et al., J Biol Chem. 2005;280:40599-40608, Ashkenazi A., Nat Rev Kancer.

2002;2:420-430, i Thorburn A. Cell Signal.2004;16:139-144).

[0008] TRAIL i agonistička antitela koja prepoznaju TRAIL receptore poželjno ubijaju tumorske ćelije i indukuju potentnu anti-tumorsku aktivnost u različitim eksperimentalnim modelima (videti, Griffith TS, et al., Curr Opin Immunol. 1998;10:559-563, Ashkenazi A, et al., J Clin Invest. 1999;104:155-162, Walczak H, et al, Nat Med. 1999;5:157-163, Chuntharapai A, et al., J Immunol. 2001;166:4891-4898, i Ichikawa K, et al., Nat Med.

2001;7:954-960). Administracija TRAIL miševima koji nose humane tumore aktivno je suprimirala progresiju tumora i poboljšala preživljavanje životinja (Walczak H, et al, Nat Med. 1999;5:157-163). Prema tome, agonisti protiv DR4 ili DR5 aktiviranjem apoptoze postaju dramatično značajni kao kandidati za lečenje raka.

[0009] Anti-tumorska kombinovana terapija koja sadrži anti-DR5 monoklonsko antitelo antitelo (mAb) koje indukuje smrt tumorske ćelije i imunski aktivirajuća anti-CD40 i anti-CD 137 mAbs je opisan u Takeda et al. (J Immunol 184(10):5493-5501, 2010) i Uno et al. (Nature Medicine 12(6):693-698, 2006).

REZIME PREDMETNOG PRONALASKA

[0010] Predmetni pronalazači su otkrili po prvi put da ko-administracija (istovremena administracija) DR5 agoniste (npr., antitelo) i anti-PD-1 antagoniste (npr., a antitelo) efektivno inhibira rast tumora in vivo, čak i sinergistički. Shodno tome, to je predmet predmetnog pronalaska da bi se obezbedile poboljšane metode za lečenje subjekata sa kancerom. Konkretno, to je cilj predmetnog pronalaska kako bi se obezbedili efikasni režimi kombinovanog lečenja gde je DR5 agonista kombinovan sa anti-PD-1 antagonistom za lečenje karncera.

[0011] Predmetni pronalazak obezbeđuje PD-1 antagonistu i/ili DR5 agonistu za primenu u metodi za lečenje kancera kod subjekta, pri čemu metode sadrže koadministriranje efektivne količine PD-1 antagoniste i DR5 agoniste. DR5 agonista angažuje DR5 receptor i agens je koji indukuje apoptozu u kancerskim ćelijama.

[0012] Anti-DR5 agonisti za primenu u metodi za lečenje kancera opisanoj ovde su anti-DR5 antitela (npr., monoklonska antitela i bispecifična antitela). U jednom tehničkom rešenju, DR5 agonista je antitelo odabrano iz grupe koja se sastoji od Leksatumumaba (takođe poznat kao ETR2-ST01), Tigatuzumaba (takođe poznat kao CS-1008), Konatumumaba (takođe poznat kao AMG 655), Drozitumaba, HGSTR2J/KMTRS, i LBY-135. U još jednom tehničkom rešenju, DR5 agonista je, npr., TAS266. Dalje, DR5-agonistički ligandi (npr., TNF-povezani ligand koji indukuje apoptozu (TRAIL), kao što je rekombinantni humani TRAIL, npr., Dulanermin (takođe poznat kao AMG951)) su opisani ovde.

[0013] PD-1 antagonisti za upotrebu u metodama za lečenje kancera koje su ovde opisane su anti-PD-1 antitela (npr., monoklonska antitela i bispecifična antitela). U jednom tehničkom rešenju, PD-1 antagonista je antitelo, kao što je MK-3475 ili CT-011.

[0014] Anti-PD-1 antitelo koje služi kao primer je 5C4 (pod nazivom 5C4 u WO 2006/121168; takođe poznat kao MDX-1106, ONO-4538, i Nivolumab) koji sadrži teške i lake lance koji imaju sekvence prikazane u sekvencama sa identifikacionim brojevima- SEQ ID NOs: 11 i 12, redom, ili antigen vezujući fragmenti ili varijante istih. U drugim tehničkim rešenjima, antitelo sadrži CDR ili VR regione teškog i lakog lanca od 5C4. Prema tome, u jednom tehničkom rešenju, antitelo sadrži CDR1, CDR2, i CDR3 domene VH regiona od 5C4 koji imaju sekvence prikazane u SEQ ID NO: 13, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene VL regiona od 5C4 koji imaju sekvencu prikazane u SEQ ID NO: 15. U još jednom tehničkom rešenju, antitelo sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene teškog lanca koji imaju sekvence prikazane u SEQ ID NOs: 17, 18, i 19, redom, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene lakog lanca koej imaju sekvence koje su prikazane u SEQ ID NOs: 20, 21, i 22, redom. U još jednom tehničkom rešenju, antitelo sadrži VH i/ili VL regione koji imaju aminokiselinske sekvence koje su prikazane u SEQ ID NO: 13 i/ili SEQ ID NO: 15, redom. U još jednom tehničkom rešenju, antitelo sadrži varijabilne regione teškog lanca (VH) i/ili varijabilne regione lakog lanca (VL) koji su kodirani sekvencama nukleinskih kiselina koje su prikazane u SEQ ID NO: 14 i/ili SEQ ID NO: 16, redom. U još jednom tehničkom rešenju, antitelo kompetira za vezivanje sa, i/ili vezuje se za isti epitop na PD-1 kao, gore-pomenuta antitela. U još jednom tehničkom rešenju, antitelo ima barem oko 90% identičnosti aminokiselinske sekvence varijabilnog regiona sa gorepomenutim antitelima (npr., barem oko 90%, 95% ili 99% identičnosti varijabilnog regiona sa SEQ ID NO: 13 ili SEQ ID NO: 15).

[0015] Dalje, PD-1 antagonista koji je anti-PD-L1 antitelo, kao što je MEDI4736 (takođe poznat kao Anti-B7-H1) ili MPDL3280A (takođe poznat kao RG7446), je opisan ovde. Anti-PD-L1 antitelo koje služi kao primer je 12A4 (pod nazivom 12A4 u WO 2007/005874 i Američkom patentu br. 7,943,743). Antitelo može da sadrži CRD ili VR regione teškog i lakog lanca od 12A4. Antitelo može da sadrži CDR1, CDR2, i CDR3 domene VH regiona od 12A4 koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 1, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene od VL regiona od 5C4 koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 3. Antitelo može da sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene teškog lanca koji imaju sekvence prikazane u SEQ ID NOs: 5, 6, i 7, redom, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene lakog lanca koji imaju sekvence prikazane u SEQ ID NOs: 8, 9, i 10, redom. Antitelo može da sadrži VH i/ili VL regione koji imaju aminokiselinske sekvence prikazane u SEQ ID NO: li/ili SEQ ID NO: 3, redom. Antitelo može da sadrži varijabilne regione teškog lanca (VH) i/ili varijabilne regione lakog lanca (VL) kodirane sekvencama nukleinskih kiselina prikazane u SEQ ID NO: 2 i/ili SEQ ID NO: 4, redom. Antitelo može da kompetira za vezivanje sa, i/ili vezuje se za isti epitop na PD-L1 kao, gorepomenuta antitela. Antitelo može imati barem 90% identičnosti aminokiselinske sekvence varijabilnog regiona sa gorepomenutim antitelima (npr., barem oko 90%, 95% ili 99% identičnosti varijabilnog regiona sa SEQ ID NO: 1 ili SEQ ID NO: 3).

[0016] U jednom tehničkom rešenju, pronalazak obezbeđuje PD-1 antagonistu i/ili DR5 agonistu za primenu u metodi za lečenje kancera kod subjekta, metoda koja sadrži administriranje subjektu efikasne količine PD-1 antagoniste i DR5 agoniste, gde

(a) PD-1 antagonista je anti-PD-1 antitelo koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 13, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 15; i

(b) DR5 agonista je antitelo.

[0017] U još jednom tehničkom rešenju, pronalazak obezbeđuje PD-1 antagonistu i/ili DR5 agonistu za primenu u metodi za lečenje kancera kod subjekta, metoda koja sadrži administriranje subjektu efikasne količine PD-1 antagoniste i DR5 agoniste, gde

(a) PD-1 antagonista je anti-PD-L1 antitelo koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 1, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 3; i

(b) DR5 agonista je antitelo.

[0018] Efikasnost metoda lečenja predviđenih ovde može se proceniti korišćenjem odgovarajućih sredstava. U jednom tehničkom rešenju, tretman proizvodi najmanje jedan terapeutski efekt odabran iz grupe koja se sastoji od smanjenja veličine tumora, smanjenja broja metastatskih lezija tokom vremena, potpunog odgovora, delimičnog odgovora i stabilne bolesti. U još jednom tehničkom rastvoru, administracija PD-1 antagoniste i DR5 agoniste dovodi do najmanje 1, 1.25, 1.50, 1.75, 2, 2.25, 2.50, 2.75, 3, 3.25, 3.5, 3.75 ili 4-strukog smanjenja zapremine tumora, npr. u odnosu na lečenje sa PD-1 antagonistom ili agonistom DR5 samim, ili u odnosu na zapreminu tumora pre početka lečenja. U još jednom tehničkom rešenju, administracija PD-1 antagoniste i DR5 agoniste rezltuje u barem 1-strukom, 2-strukom, ili poželjnije 3-strukom smanjenju u zapremini tumora, npr., u odnosu na lečenje sa PD-1 antagonistom ili DR5 agonistom samostalno, ili u odnosu na zapreminu tumora pre započinjanja lečenja. U dodatnom tehničkom rešenju, administracija PD-1 antagoniste i DR5 agoniste rezultuje u inhibiciji rasta tumora od barem 50%, 60%, 70% ili 80%, npr., u odnosu na lečenje sa PD-1 antagonistom ili DR5 agonistom samostalno, ili u odnosu na zapreminu tumora pre početka lečenja. U određenim tehničkim rešenjima, zapremina tumora je smanjena za 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili više, u odnosu na veličinu tumora pre započinjanja lečenja.

[0019] PD-1 antagonista i DR5 agonista mogu se primenjivati prema tome u odgovarajućoj dozi, putu (npr., intravenskom, intraperitonealnom, intramuskularnom, intratekalnom ili subkutanom). Antagonista i agonista mogu se primenjivati prema bilo kom odgovarajućem rasporedu. Na primer, antagonista i agonista se mogu istovremeno administrirati u pojedinačnoj formulaciji. Alternativno, antagonista i agonista se mogu formulisati za odvojenu administraciju, gde se oni administriraju istovremeno ili sekvencijalno. U jednom tehničkom rešenju, PD-1 antagonista se administrira pre primene agoniste DR5. U još jednom tehničkom rešenju, DR5 agonista se administrira pre administriranja PD-1 antagoniste. U daljem tehničkom rešenju, istovremeno se administriraju DR5 agonista i PD-1 antagonista.

[0020] U jednom tehničkom rešenju, kancer je kancer odabran od leukemije, limfoma, blastoma, karcinoma i sarkoma. U još jednom tehničkom rešenju, kancer je odabran iz grupe koja se sastoji od hronične mijeloide leukemije, akutne limfoblastne leukemije, akutne limfoblastne leukemije pozitivne na Filadelfija hromozom (Ph+ ALL), karcinoma skvamoznih ćelija, sitnoćelijskog kancera pluća, nesitnoćelijskog kancera pluća, glioma, gastrointestinalnog kancera, renalnog kancera, kancera ovarijuma, kancera jetre, kolorektalnog kancera, kancera endometrijuma, kancera bubrega, kancera prostate, tiroidnog kancera, neuroblastoma, kancera pankreasa, glioblastoma multiforme, cervikalnog kancera, kancera stomaka, kancera bešike, hepatoma, kancera dojke, karcinoma kolona, kancera glave i vrata, kancera želuca, tumora germinativnih ćelija, pedijatrijskog sarkoma, sinonazalnog prirodnog ubice, multiplog mijeloma, akutne mijelogene leukemije (AML), i hronične limfocitne leukemije (CML).

[0021] Dodatni agensi i terapije mogu se administrirati u kombinaciji sa agonistima i antagonistima koji su ovde opisani. U jednom tehničkom rešenju, metode sadrže aministraciju dodatnog terapeutskog agensa (npr., citokin ili hemoterapijski agens).

[0022] Takođe su ovde obezbeđene kompozicije koje sadrže PD-1 antagonistu i DR5 agonistu. PD-1 antagonista je anti-PD-1 antitelo (npr., monoklonsko antitelo ili bispecifično antitelo). DR5 agonista je anti-DR5 antitelo (npr., monoklonsko antitelo ili bispecifično antitelo). U jednom tehničkom rešenju, PD-1 antagonista je anti-PD-1 antitelo koje sadrži CRD ili VR regione teškog i lakog lanca od 5C4.

[0023] Dalje obezbeđeni su setovi (kitovi) za lečenje kancera kod subjekta, set koji sadrži: (a) doza PD-1 antagoniste;

(b) doza DR5 agoniste; i

(c) uputstva za upotrebu PD-1 antagoniste i DR5 agoniste u metodama opisanim ovde. DR5 agonista je anti-DR5 antitelo. PD-1 antagonista je anti-PD-1 antitelo. U posebnom tehničkom rešenju, PD-1 antagonista je anti-PD-1 antitelo koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 13, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 15.

KRATAK OPIS NACRTA

[0024]

Slika 1 je grafikon koji prikazuje srednju zapreminu tumora kod miševa (mm<3>) nakon administracije kontrole, anti-DR5 antitela, anti-PD-1 antitela ili kombinacije oba i anti-DR5 antitela, anti-PD-1 antitela, do 23 dana nakon implantacije.

Slika 2 prikazuje zapreminu tumora kod pojedinačnih miševa kojima je administrirana kontrola (Slika 2A), anti-PD-1 antitelo na dan 6 nakon implantacije (Slika 2B), anti-PD-1 antitelo na dan 8 nakon implantacije (Slika 2C), anti-PD-1 antitelo na dan 9 nakon implantacije (Slika 2D), anti-DR5 antitelo na dan 8 nakon implantacije (Slika 2E), anti-DR5 antitelo na dan 8 nakon implantacije u kombinaciji sa anti-PD-1 antitelom na dan 6 nakon implantacije (Slika 2F), anti-DR5 antitelo na dan 8 nakon implantacije u kombinaciji sa anti-PD-1 antitelom na dan 8 nakon implantacije (Slika 2G), i anti-DR5 antitelo na dan 8 nakon implantacije u kombinaciji sa anti-PD-1 antitelom na dan 9 nakon implantacije (Slika 2H).

Slika 3 je grafikon koji prikazuje procentualnu promenu telesne mase nakon administracije kontole, anti-DR5 monoklonskog antitela, anti-PD-1 antitela, ili kombinacije i anti-DR5 monoklonskog antitela i anti-PD-1 antitela, do 24 dana nakon implantacije.

DETALJAN OPIS PREDMETNOG PRONALASKA

[0025] Kao što je opisano ovde, pronalazak se zasniva na otkriću da ko-administracija DR5 agoniste (npr., antitelo) i PD-1 antagoniste (npr., antitelo) efektivno inhibira rast tumora in vivo, čak sinergistički. Prema tome, predmetni pronalazak obezbeđuje PD-1 antagonistu i/ili DR5 agonistu za primenu u metodi za lečenje kancera kod subjekta, pri čemu metoda sadrži administriranje subjektu (npr., human) efikasne količine PD-1 antagoniste i DR5 agoniste, gde PD-1 antagonista je anti-PD-1 antitelo, i DR5 agonista je anti-DR5 antitelo.

I. Definicije

[0026] Ukoliko nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni termini koji se ovde koriste imaju isto značenje kao ono koje uobičajeno razume prosečan poznavalac oblasti. Iako sve metode i kompozicije slične ili ekvivalentne onima opisanim ovde mogu da se koriste u praksi ili testiranju predmetnog pronalaska, poželjne metode i kompozicije su opisane ovde.

[0027] Kao što je ovde korišćeno, termin "subjekat" ili "pacijent" je humani pacijent (npr., pacijent koji ima kancer).

[0028] "Solidni tumor" uključuje, na primer, sarkom, melanom, karcinom, karcinom prostate, karcinom pluća, karcinom kolona, ili druge kancere koji se odnose na solidne tumore.

[0029] Termini "kancer", "kancerski", ili "maligni" odnose se na ili opisuju fiziološko stanje kod sisara koje je tipično okarakterisano pospešivanjem ćelijskog rasta. Primeri kancera obuhvataju, na primer, leukemiju, limfom, blastom, karcinom i sarkom. Posebni primeri takvih kancera obuhvataju hroničnu mijeloideu leukemiju, akutnu limfoblastnu leukemiju, akutnu limfoblastnu leukemiju pozitivnu na Filadelfija hromozom (Ph+ ALL), karcinom skvamoznih ćelija, sitnoćelijski kancerapluća, nesitnoćelijski kancer pluća, gliom, gastrointestinalni kancer, renalni kancer, kancer ovarijuma, kancer jetre, kolorektalni kancer, kancer endometrijuma, kancer bubrega, kancer prostate, tiroidni kancer, neuroblastom, kancer pankreasa, glioblastom multiforme, cervikalni kancer, kancer stomaka, kancer bešike, hepatom, kancer dojke, karcinom kolona, kancer glave i vrata, kancer želuca, tumor germinativnih ćelija, pedijatrijski sarkom, sinonazalnog prirodnog ubicu, multipli mijelom, akutnu mijelogenu leukemiju (AML), i hroničnu limfocitnu leukemiju (CML).

[0030] Kao što je ovde korišćeno, "efikasno lečenje" odnosi se na lečenje koje proizvodi koristan efekat, npr., poboljšanje barem jednog simptoma bolesti ili poremećaja. Koristan efekat može biti oblik poboljšanja u odnosu na početnu vrednost, tj. poboljšanje u odnosu na merenje ili posmatranje učinjeno pre započinjanja lečenja u skladu sa metodom. Koristan efekat može se takođe primieniti u obliku zaustavljanja, usporavanja, odlaganja ili stabilizacije štetne progresije markera kancera. Efikasno lečenje može se odnositi na ublažavanje barem jednog simptoma kancera. Takvo efikasno lečenje može, npr. smanjiti bol pacijenta, smanjiti veličinu i/ili broj lezija, može smanjiti ili sprečiti metastaze tumora, i/ili usporiti rast tumora.

[0031] Termin "efekasna količina" odnosi se na količinu agensa koja daje željeni biološki, terapeutski, i/ili profilaktički rezultat. Taj rezultat može biti smanjenje, poboljšanje, palijacija, umanjivanje, odlaganje, i/ili ublažavanje jednog ili više znakova, simptoma ili uzroka bolesti ili bilo koja druga željena izmena biološkog sistema. Što se tiče solidnih tumora, efikasna količina sadrži količinu koja je dovoljna da izazove da se tumor skupi i/ili da se smanji stopa rasta tumora (kao što je zaustavljanje rasta tumora) ili za sprečavanje ili odlaganje druge neželjene proliferacije ćelija. U nekim tehničkim rešenjima, efikasna količina je dovoljna za odlaganje razvoja tumora. U nekim tehničkim rešenjima, efikasna količina je dovoljna za sprečavanje ili odlaganje ponovne pojave tumora. Efikasna količina može se administrirati u jednoj ili više administracija. Efikasna količina leka ili kompozicije može: (i) smanjiti broj kancerskih ćelija; (ii) smanjujiti veličinu tumora; (iii) inhibirati, odložiti, usporiti do neke mere i može zaustaviti infiltraciju ćelija kancera u periferne organe; (iv) inhibirati (tj. usporiti do neke mere i može zaustaviti tumorske metastaze; (v) inhibirati rast tumora; (vi) sprečiti ili odložiti pojavu i/ili ponovnu pojavu tumora; i/ili (vii) u određenoj meri osloboditi jedan ili više simptoma povezanih sa kancerom. U jednom primeru, "efikasna količina" je količina PD-1 antagoniste (npr., antitelo) i antitela DR5 agoniste (npr., antitelo), u kombinaciji, da bi se uticalo na značajno smanjenje kancera ili usporavanje progresije kancera, kao što je uznapredovali solidni tumor.

[0032] Kao što je ovde korišćeno, termin "antagonista" odnosi se na molekul koji blokira (npr., smanjuje ili sprečava) biološku aktivnost.

[0033] Kao što je ovde korišćeno, termin "agonista" odnosi se na molekul koji pokreće (npr. inicira ili izaziva), delimično ili potpuno poboljšava, stimuliše ili aktivira jednu ili više bioloških aktivnosti. Agonisti često imitiraju akciju prirodne supstance. Dok agonista izaziva akciju, antagonista blokira delovanje agonista.

[0034] Kao što je ovde korišćeno, termin "ligand" odnosi se na molekul koji formira kompleks sa biomolekulom (npr., receptor) koji služi biološkoj svrsi. U užem smislu, je molekul koji je pokrenut signalom, koji se vezuje za mesto na ciljnom proteinu. Vezivanje se odigrava pomoću intermolekularnih sila, kao što su jonske veze, vodonične veze i van der Waals-ove sile. Spajanje (povezivanje) obično je reverzibilno (disocijacija). Stvarno nereverzibilno kovalentno vezivanje između liganda i njegovog ciljnog molekula je retko u biološkim sistemima. Vezivanje liganda za receptor (receptorski protein) menja svoju hemijsku konformaciju (trodimenzionalni oblik). Konformaciono stanje receptorskog proteina određuje njegovo funkcionalno stanje.

[0035] Kao što je ovde korišćeno, termini "sinergija", "terapeutska sinergija", i "sinergistički efekat" odnose se na fenomen gde se lečenje pacijenata sa kombinacijom terapijskih agenasa (npr., PD-1 antagoniste u kombinaciji sa DR5 agonistom) manifestuje terapeutski superiornim ishodom postignutim pomoću svakog pojedinačnog sastojka kombinacije koja se koristi u njegovoj optimalnoj dozi (videti, npr., T. H. Corbett et al., 1982, Cancer Treatment Reports, 66, 1187). U tom kontekstu terapeutski superiorni ishod je onaj u kojem pacijenti ili a) iskazuju manji broj slučajeva neželjenih događaja dok primaju terapijsku olakšicu koja je jednaka ili veća od one u kojoj se pojedinačne komponente kombinacije administriraju kao monoterapija u istoj dozi kao i u kombinaciji , ili b) ne pokazuju toksičnosti koje su dozno ograničene dok dobijaju terapijsku korist koja je veća od one u lečenju sa svakom pojedinačnom komponentom kombinacije kada je svaka komponenta administrirana u istim dozama u kombinaciji (kombinacijama) kao kad je administrirana kao pojedinačne komponente. U ksenograftskim modelima, kombinacija, koja se koristi u svojoj maksimalnoj tolerisanoj dozi, u kojoj će svaka od komponenti biti prisutna u dozi koja generalno ne prelazi svoju pojedinačnu maksimalnu tolerisanu dozu, manifestuje terapeutsku sinergiju kada je smanjenje rasta tumora postignuto primenom kombinacije veće od vrednosti smanjenja rasta tumora najbolje komponente kada je komponenta administrirana samostalno.

[0036] Kao što je ovde korišćeno, termin "antitelo" obuhvata cela antitela i bilo koji antigen vezujući fragment (tj., "antigen-vezujuće fragmente" (takođe poznate kao "antigen-vezujući delovi")) ili pojedinačne lance istih. Cela antitela su glikoproteini koji sadrže barem dva teška (H) lanca i dva laka (L) lanca međusobno povezana disulfidnim vezama. Svaki teški lanac sadrži varijabilni region teškog lanca (skraćeno ovde kao VH) i konstantni region teškog lanca. Konstantni region teškog lanca sadrži tri domena, CH1, CH2 i CH3. Svaki laki lanac sdarži varijabilni region lakog lanca (skraćeno ovde kao VL) i konstantni region lakog lanca. Konstantni region lakog lanca sadrži dean domen, CL. VHi VLregioni mogu dalje biti podelejeni u regione hipervarijabilnosti, nazvane regioni koji određuju komplementarnost (CDR), isprekidane sa regionima koji su više konzervirani, nazvane okvirni regioni (FR). Svaki VHi VLje sastavljen od tri CDRs i četiri FRs, postavljenih od amino-terminusa do karboksi-terminusa po sledećem redosledu: FR1, CDR1, FR2, CDR2, FR3, CDR3, FR4. Varijabilni regioni teških i lakih lanaca sadrže vezujući domen koji interaguje sa antigenom. Konstantni regioni antitela mogu ad posreduju vezivanju imunoglobulina za tkiva domaćina ili faktore, uključujući razne ćelije imunskog sistema (npr., efektorske ćelije) i prvu komponentu (Clq) klasičnog sistema komplemenata. Termin "antitelo" takođe obuhvata himerna antitela, humanizovana antitela, kompletno humana antitela, kao i multimerne oblike antitela, kao što su minitela, bis-scFv, diatela, triatela, tetratela ili hemijski konjugovani Fab' multimeri.

[0037] Termin "fragment antitela" (takođe pod nazivom "antigen-vezujući fragment" ili "antigen-vezujući deo"), kao što je ovde korišćeno, odnosi se na jedan ili više fragmenata antitela koji zadržavaju sposobnost da se specifično vežu za antigen. Pokazano je da antigenvezujuća funkcija antitela može biti izvedena pomoću fragmenata antitela u punoj dužini. Primeri vezujućih fragmenata obuhvaćenih terminom "antigen-vezujući fragment" antitela uključuje (i) Fab fragment, monovalentni fragment koji se sastoji od VL, VH, CLi CH1 domena; (ii) F(ab')2fragment, bivalentni fragment je u suštini Fab sa delom zglobnog regiona (videti, FUNDAMENTAL IMMUNOLOGY (Paul ed., 3.sup.rd ed. 1993); (iv) Fd fragment koji se sastoji od VHi CH1 domena; (v) Fv fragment koji se sastoji od VLi VHdomena pojedinačnog kraka antitela, (vi) dAb fragment (Ward et al., (1989) Nature 341:544-546), koji se sastoji od VHdomena; (vii) izolovani region koji određuje komplementarnost (CDR); i (viii) nanotelo (takođe poznato kao antitelo sa pojedinačnim domenom (sdAb)), koje je varijabilni region teškog lanca koji obuhvata pojedinačni varijabilni domen i dva konstantna domena. Antitela sa pojedinačnim domenom obuhvataju VHH fragmente (antitela sa pojedinačnim domenom projektovana od antitela sa teškim lancima koja su kod kamelida (camelides), kao i VNAR fragmenti (antitela sa pojedinačnim domenom koja su dobijena od antitela sa teškim lancem (IgNAR, 'imunoglobulinski receptor novog antigena') riba sa hrskavičavim skeletom).

[0038] "Antigen vezujuće skele" su proteini koji se vezuju specifično za cilj (ili antigen) epitopa, kao što su proteini koji sadrže Ig nabor ili nabor sličan Ig, npr., DR5 vezujući proteini opisani u WO2009/058379 i WO2011/130328, Antitela ili njihovi antigen vezujući fragmenti su takođe antigen vezujuće skele. Antigen vezujuće skele mogu biti monovalentne, multivalentne, npr., bivalentne, trivalentne, tetravalentne, ili vezuju 5, 6 ili više epitopa. Multivalentne antigen vezujuće skele mogu btiti monospecifične ili multispecifične, tj. koje se vezuju za više (barem 2, 3, 4 ili 5) epitopa koje su različite jedna od druge. Na primer, multivalentna monospecifična antigen vezujuća skela je protein koji se vezuje za barem 2, 3, 4 ili 5 identičnih epitopa, i može biti protein koji sadrži barem 2, 3, 4 ili 5 identičnih antigen vezujućih delova. Na primer, DR5 vezujuće skele mogu da sadrže 2-10, npr., 2-6, 2-5, 2-4 ili 2-3 DR5 vezujućih delova, koji mogu biti isti ili različit jedan od drugog.

[0039] Multivalentno antitelo uključuje antitela koji sadrže najmanje 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ili više antigen vezujućih delova antitela, čiji antigen vezujući delovi mogu da sadrže deo teškog lanca i deo lakog lanca. Antigen vezujući deo može biti na jednom polipeptidu ili da sadrži više od jednog polipeptida. Na primer, multivalentno antitelo može da sadrži od 2-10 antigen vezujućih delova, koji mogu biti isti ili različiti jedni od drugih. Multivalentno antitelo može biti monospecifično ili multispecifično. Multispecifično antitelo može biti bispecifično, trispecifično, tetraspecifično ili se vezivati za 5 ili više različitih epitopa.

[0040] Pored toga, iako su dva domena Fv fragmenta, VLi VH, kodirana pomoću dva odvojena gena, oni mogu biti spojeni, korišćenjem rekombinantnih metoda, pomoću sintetičkog veznika koji im omogućava da budu načinjeni kao pojedinačni proteinski lanac u kome se VLi VHregioni sparuju da formiraju monovalentne molekule (poznati kao jednolančani Fv (scFv); videti npr., Bird et al. (1988) Science 242:423-426; i Huston et al. (1988) Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85:5879-5883). Takva antitela sa jednim lancem bi trebalo da budu obuhvaćeni terminom "antigen-vezujući fragment" antitela. Ovi fragmenti antitela su dobijeni korišćenjem konvencionalnih tehnika poznatih prosečnim poznavaocima oblasti, i fragmenti su ispitani za korisnost na isti način kao što su inatktna antitela.

[0041] Kao što je ovde korišćeno, antigen vezujuća skela koje se "specifično vezuje" za antigen ili epitop istog je antigen vezujuća skela koja se vezuje za antigen ili epitop istog sa KDod 10<-7>M, 5 x 10<-8>M, 10<-8>M, 5 x 10<-9>M, 10<-9>M, 5 x 10<-10>M, 10<-10>M, 5 x 10<-11>M, 10<-11>M, 5 x 10<-12>M, 10<-12>M ili manje. Na koja se vezuje za DR5 sa KDod 10<-7>M, 5 x 10<-8>M, 10<-8>M, 5 x 10<-9>M, 10<-9>M, 5 x 10<-10>M, 10<-10>M, 5 x 10<-11>M, 10<-11>M, 5 x 10<-12>M, 10<-12>M ili manje. Na primer, antitelo koje se "specifično vezuje za humani PD-1" ili se "specifično vezuje za humani PD-L1" bi trebalo da se odnosi na antitelo koje se vezuje za humani PD-1 ili PD-L1, redom, sa KDod 10<-7>M, 5 x 10<-8>M, 10<-8>M, 5 x 10<-9>M, 10<-9>M, 5 x 10<-10>M, 10<-10>M, 5 x 10<-11>M, 10<-11>M, 5 x 10<-12>M, 10<-12>M ili manje. Antigen vezujuća skela koja sadrži 2 ili više regiona koji se vezuju za antigen ili epitop može se specifično vezati za antigen ili epitop iako ima niži afinitet vezivanja za antigen ili epitop koji se kreće kao što je obezbeđeno iznad, kao što će se vezati za antigen ili epitop sa povećanim aviditetom.

[0042] "Bispecifično" ili "bifunkcionalno antitelo" je veštačko hibridno antitelo koje ima parove teškog/lakog lanca i dva različita vezujuća mesta. Bispecifična antitela mogu biti proizvedena pomoću raznih metoda uključujući fuziju hibridoma ili povezivanje Fab' fragmenata. Videti, npr., Songsivilai & Lachmann, Clin. Exp. Immunol. 79:315-321 (1990); Kostelny et al., J. Immunol.148, 1547-1553 (1992).

[0043] Termin "monoklonsko antitelo" ili "kompozicija monoklonskog antitela," kao što je ovde korišćeno, odnosi se na antitelo ili kompoziciju antitela koje pokazuje pojedinačnu vezujuću specifičnost i afinitet za određeni epitop. Prema tome, termin "humano monoklonsko antitelo" ili "kompozicija monoklonskog antitela" odnosi se na antitelo ili kompoziciju antitela koje pokazuje pojedinačnu vezujuću specifičnost i koje ima varijabilne i opcione konstantne regione izvedene iz imunoglobulinskih sekvenci humane germinativne linije. U jednom tehničkom rešenju, humana monoklonska antitela su proizvedena pomoću hibridoma koji obuhvata B ćeliju dobijenu od transgene ne-humane životinje, npr. transgenog miša, koji ima genom koji sadrži humani transgen teškog lanca čoveka i transgen lakog lanca fuzionisan za imortalizovanu ćeliju.

[0044] Termin "epitop" ili "antigenska determinanta" odnosi se na mesto na antigenu za koje se imunoglobulin ili antitelo specifično vezuje. Epitopi se mogu formirati i od susednih amino kiselina ili nesusednih aminokiselina koje su postavljene jedna uz drugu tercijarnim sklapanjem proteina. Epitopi formirani iz susednih aminokiselina se obično zadržavaju pri izloženosti denaturišućim rastvaračima, dok su epitopi nastali tercijarnim sklapanjem tipično izgubljeni pri tretmanu sa denaturišućim rastvaračima. Epitop tipično obuhvata najmanje 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 ili 15 aminokiselina u jedinstvenoj prostornoj konformaciji. Metode određivanja prostorne konformacije epitopa obuhvataju tehnike u oblasti i one koje su ovde opisane, na primer, rendgenska kristalografija i 2-dimenzionalna nuklearna magnetna rezonanca (videti, npr., Epitope Mapping Protocols in Methods in Molecular Biology, Vol.

66, G. E. Morris, Ed. (1996)).

[0045] Termin "epitopsko mapiranje" odnosi se na proces identifikacije molekualrnih deteminanti za prepoznavanje antitelo-antigen.

[0046] Termin "vezuje se za isti epitop," sa upućivanjem na dva ili više antitela, znači da antitela kompetiraju za vezivanje za antigen i da se vezuju za iste, preklapajuće, ili one koje obuhvataju kontinuirane ili isprekidane segmente aminokiselina. Prosečni poznavaoci oblasti će razumeti da fraza "vezuje se za isti epitop" ne znači neophodno da se antitela vezuju za upravo iste amino ksieline, tačne aminokiseline za koje se antitela vezuju mogu da se razlikuju. Na primer, prvo antitelo se može vezati za segment amino kiselina koji je u potpunosti obuhvaćen segmentom amino kiselina vezanih pomoću drugog antitela. U drugom primeru, prva antitela vezuje jedan ili više segmenata amino kiselina koje značajno preklapaju jedan ili više segmenata vezanih za drugo antitelo. U ove svrhe, smatra se da se takva antitela "vezuju za isti epitop."

[0047] Prema tome, antitela za primenu prema predmetnom pronalasku takođe obuhvataju antibiotike koji se vezuju za epitop koji sadrži sve ili deo epitopa prepoznatog od strane određenih antitela koja su ovde opisana (npr. isti ili preklapajući region ili region između ili region koji se prostire).

[0048] Antitela za primenu prema pronalasku takođe obuhvataju antitela koja vezuju isti epitop i/ili antitela koja kompetiraju za vezivanje sa antitelima opisanim ovde. Antitela koja prepoznaju isti epitop ili kompetiraju za vezivanje mogu biti identifikovana korišćenjem rutinskih tehnika. Takve tehnike obuhvataju, na primer, imunoesej, koji pokazuje sposobnost jednog antitela da blokira vezivanje drugog antitela za ciljni antigen, tj., test kompetitivnog vezivanja. Kompetitivno vezivanje je određeno u testu u kome imunoglobulin pod testom inhibira specifično vezivanje referentnog antitela za zajednički antigen. Brojni tipovi testova kometitivnog vezivanja su poznati, na primer: direktni ili indirektni radioimunoesej (RIA) čvrste faze, direktni ili indirektni enzimski imunoesej (EIA) čvrste faze, sendvič kompetitivni esej (videti Stahli et al., Methods in Enzymology 9:242 (1983)); direktni biotin-avidin EIA čvrste faze (videti Kirkland et al., J. Immunol. 137:3614 (1986)); direktni obeleženi esej čvrste faze, direktni obeleženi sendvič esej čvrste faze (videti Harlow i Lane, Antibodies: A Laboratory Manual, Cold Spring Harbor Press (1988)); direktni obeleženi RIA čvrste faze koji koristi I-125 oznaku (videti Morel et al., Mol. Immunol.25(1):7 (1988)); direktni biotinavidin EIA čvrste faze (Cheung et al., Virology 176:546 (1990)); i direktni obeleženi RIA. (Moldenhauer et al., Scand. J. Immunol.32:77 (1990)). Tipično, takav test uključuje upotrebu prečišćenog antigena vezanog za čvrstu površinu ili ćelije koje imaju bilo koji od ovih, neobeleženi testirani imunoglobulin i obeleženi referentni imunoglobulin. Kompetitivna inhibicija meri se određivanjem količine oznake vezane za čvrstu površinu ili ćelije u prisustvu testnog imunoglobulina. Obično testni imunoglobulin je prisutan u višku. Uobičajeno kada je kompetirajuće antitelo prisutno u višku, ono će inhibirati specifično vezivanje referentnog antitela za zajednički antigen za najmanje 50-55%, 55-60%, 60-65%, 65-70% 70-75% ili više

[0049] Druge tehnike uključuju, na primer, metode epitopskog mapiranja, kao što su rendgenske analize kristala kompleksa antigen:antitelo koji obezbeđuju atomsku rezoluciju epitopa. Druge metode nadgledaju vezivanje antitela za fragmente antigena ili mutirane varijacije antigena gde gubitak vezivanja zbog modifikacije amino kiselinskog ostatka unutar antigenske sekvence često se smatra indikacijom epitopne komponente. Pored toga, takođe se mogu koristiti kompjuterske kombinatorne metode za mapiranje epitopa. Ove metode se oslanjaju na sposobnost antitela od interesa da afinitetno izoluje specifične kratke peptide iz biblioteka peptida kombinatornih fagnih displeja. Peptidi se zatim smatraju predvodnicima za definisanje epitopa koji odgovara antitelu koje se koristi za ispitivanje biblioteke peptida. Za mapiranje epitopa, razvijeni su i računarski algoritmi za koje se pokazalo da mapiraju konformacione diskontinuirane epitope.

[0050] Dalje, himerni molekuli (ili fuzioni molekuli) koji sadrže antigen vezujući domen, ili ekvivalent, fuzionisan za drugi polipeptid ili molekul su opisani ovde. Na primer, polipeptidi mogu biti fuzionisani ili konjugovani za Fc region antitela, ili njegov deo (npr., Fc fuzioni protein). Deo antitela fuzionisan za polipeptid može da sadrži konstantni region, zglobni region, CH1 domen, CH2 domen, i CH3 domen ili bilo koju kombinaciju njihovih celih domena ili delova. Polipeptidi mogu takođe biti fuzionisani ili konjugovani za gornje delove antitela da formiraju multimere. Na primer, Fc delovi fuzionisani za polipeptide opisane ovde cmogu da formiraju dimere kroz disulfidno vezivanje između Fc delova. Viši multimerni oblici mogu biti napravljeni fuzionisanjem polipeptida za delove od IgA i IgM. Metode za fuzionisanje ili konjugovanje polipeptida opisanih ovde za delove antitela su poznate u oblasti. Videti, npr., Američki patenti sa br. 5,336,603, 5,622,929, 5,359,046, 5,349,053, 5,447,851, i 5,112,946; EP 307,434; EP 367,166; Objave PCCT prijava br. WO 96/04388 i WO 91/06570; Ashkenazi et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 88:10535-10539 (1991); Zheng et al., J. Immunol., 154:5590-5600 (1995); i Vil et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 89:11337-11341 (1992).

[0051] Kao što je ovde korišćeno, termin "imunokonjugat" odnosi se na antitelo vezano za terapijski segment, kao što je citotoksin, lek ili radioizotop. Kada su konjugovani za citotoksin, ovi konjugati antitela su nazvani “imunotoksini”. Citotoksin ili citotoksični agens uključuje bilo koji agens koje je štetan za (npr., ubija) ćelije. Primeri obuhvataju taksol, citohalazin B, gramicidin D, etidijum bromid, emetin, mitomicin, etopozid tenopozid, vinkristin, vinblastin, kolhicin, doksorubicin, daunorubicin, dihidroksi antracin dion, mitoksantron, mitramicin, aktinomicin D, 1-dehidrotestosteron, glukokortikoide, prokain, tetrakain, lidokain, propranolol, i puromicin i analozi ili homolozi navedenih. Terapijski agensi obuhvataju, ali nisu ograničeni na, antimetabolite (npr., metotreksat, 6-merkaptopurin, 6-tioguanin, citarabin, 5-fluorouracil dekarbazin), alkilujući agensi (npr., mehloretamin, tioepa hlorambucil, melfalan, karmustin (BSNU) i lomustin (CCNU), ciklotosfamid, busulfan, dibromomanitol, streptozotocin, mitomicin C, i cis-dihlorodiamin platina (II) (DDP) cisplatina), antraciklini (npr., daunorubicin (ranije daunomicin) i doksorubicin), antibiotici (npr., daktinomicin (ranije aktinomicin), bleomicin, mitramicin, i antramicin (AMC)), i anti-mitotički agensi (npr., vinkristin i vinblastine). Antitela za primenu prema predmetnom pronalasku mogu bitikonjugovana za radioizotop, npr., radioaktivni jod, da se generišu citotoksične radiofarmaceutske supstance za lečenje kancera.

[0052] Imunokonjugati mogu biti korišćeni za modifikaciju datog biološkog odgovora, i deo leka ne treba tumačiti kao ograničen na klasične hemijske terapeutske agense. Na primer, deo leka može biti protein ili polipeptid koji poseduje željenu biološku aktivnost. Takvi proteini mogu uključivati, na primer, enzimatski aktivni toksin ili njegov aktivni fragment, kao što je abrin, ricin A, eksotokin pseudomonasa ili difterijski toksin; protein kao što je faktor nekroze tumora ili interferon-γ (“IL-2”), interleukin-6 ("IL-6"), fakor stimulacije granulocitne makrofagne kolonije ("GM-CSF"), faktor stimulacije kolonije granulocita ("G-CSF") ili drugi faktori rasta.

[0053] Tehnike za konjugovanje takvih terapijskih segmenata za antitela su dobro poznate, videti, npr., Arnon et al., "Monoclonal Antibodies For Immunotargeting Of Drugs In Cancer Therapy", u Monoclonal Antibodies And Kancer Therapy, Reisfeld et al. (eds.), str. 243-56 (Alan R. Liss, Inc. 1985); Hellstrom et al., "Antibodies For Drug Delivery", u Controlled Drug Delivery (2. izdanje.), Robinson et al. (eds.), str. 623-53 (Marcel Dekker, Inc. 1987); Thorpe, "Antibody Carriers Of Cytotoxic Agents In Kancer Therapy: A Review", uMonoklonsko Antitela '84: Biological And Clinical Applications, Pinchera et al. (eds.), str.

475-506 (1985); "Analysis, Results, i Future Prospective Of Therapeutic Use Of Radiolabeled Antibody In Cancer Therapy", u Monoclonal Antibodies For Kancer Detection And Therapy, Baldwin et al. (eds.), str.303-16 (Academic Press 1985), i Thorpe et al., "The Preparation And Cytotoxic Properties Of Antibody-Toksin Conjugates", Immunol. Rev., 62:119-58 (1982).

[0054] Kao što je ovde korišćeno, termin "multivalentan" odnosi se rekombinantni molekul koji inkorporira više od dva biološki aktivna segmenta. Proteinski fragmenti koji formiraju multivalentni molekul opciono mogu biti vezani preko polipeptidnog veznika koji vezuje sastavne delove i dozvoljava svakom da funkcioniše nezavisno.

[0055] "Oko" kao što je ovde korišćeno kada se odnosi na merljivu vrednost kao što je količina, vremensko trajanje, i slično, treba da obuhvati varijacije od .+-.20% ili .+-.10%, poželjnije .+-.5%, čak poželjnije .+-.1 %, i još poželjnije .+-.0.1 % od specifične vrednosti, jer su takve varijacije prikladne za obavljanje metoda koje su stavljene na uvid javnosti.

[0056] "Procenat (%) identičnosti aminokiselinske sekvence" ovde je definisan kao procenat amino kiselinskih ostataka u sekvenci kandidata koji su identični sa aminokiselinskim ostacima u odabranoj sekvenci, nakon poravnanja sekvenci i uvođenja praznina, ako je potrebno, da bi se postigla maksimalna identičnost procenta sekvenci, i ne razmatrajući bilo koje konzervativne supstitucije kao deo identičnosti sekvence. Ravnanje u cilju određivanja procenta identičnosti amino kiselinske sekvence može se postići na različite načine koji su u okviru poznavanja oblasti, na primer, korišćenjem javno dostupnog kompjuterskog softvera kao što je BLAST, BLAST-2, ALIGN, ALIGN-2 ili Megalign (DNASTAR) softver. Prosečni poznavaoci oblasti mogu da odrede odgovarajuće parametre za merenje poravnanja, uključujući i sve algoritme potrebne za postizanje maksimalnog poravnanja u odnosu na punu dužinu sekvenci koje se upoređuju.

[0057] Za potrebe ovde, % identičnosti aminokiselinske sekvence date amino kiselinske sekvence A do, sa ili protiv date amino kiselinske sekvence B (koja se alternativno može formulisati kao zadata amino kiselinska sekvenca A koja ima ili sadrži određeni % identičnosti aminokiselinske sekvence do, sa ili protiv date aminokiselinske sekvence B) izračunava se kao što sledi: 100 puta frakcija X/Y gde je X broj ostataka aminokiselina postignutih kao identična podudaranja programom za poravnanje sekvence, kao što je BLAST, BLAST -2, ALIGN, ALIGN-2 ili Megalign (DNASTAR), u kome je poravnjanje programa od A i B, i gde je Y ukupan broj aminokiselinskih ostataka u B. Ceniće se da gde dužina aminokiselinske sekvence A nije jednaka dužini aminokiselinske sekvence B, % identčnosti od A i B neće biti jednak % identičnosti aminokiselinske sekvence od B sa A.

II. PD-1 Antagonisti

[0058] Kao što je ovde korišćeno, termini "Programirana smrt 1," " Programirana ćelijska smrt 1," "Protein PD-1," "PD-1," PD1," "PDCD1," "hPD-1" i "hPD-I" su korišćeni naizmenično, i uključuju varijante, izoforme, homologe vrsta humanog PD-1, i analoge koji imaju barem jedan zajednički epitop sa humanim PD-1. Kompletna humana PD-1 sekvenca može biti nađena pomoću pristupnog broja Banke gena - GenBank Pristupni br. U64863 (SEQ ID NO:23).

[0059] Kao što je ovde korišćeno, termini "Programirana ćelijska smrt 1 Ligand 1", "PD-L1", " PDL1", "PDCD1L1", "PDCD1LG1", "CD274", "B7 homolog 1", "B7-H1", "B7-H", i "B7H1" su korišćeni naizmenično, i uključuju varijante, izoforme, homologe vrsta humanog PD-1, i analoge koji imaju barem jedan zajednički epitop sa humanim PD-1. Kompletna humana PD-L1 aminokiselinska sekvenca – prekursor izoforme a – može biti nađena pod pristupnim brojem banke gena NP_054862.1 (SEQ ID NO:24). Kompletna humana PD-L1 aminokiselinska sekvenca – prekursor izoforme b – može biti nađena pod pristupnim brojem banke gena NP_001254635.1 (SEQ ID NO:25).

[0060] Protein Programirana smrt 1 (PD-1) je inhibitorni član CD28 familije receptora, koji takođe uključuje CD28, CTLA-4, ICOS i BTLA. PD-1 je eksrpimiran na aktiviranim B ćelijama, T ćelijama i mijeloidnim ćelijama (Agata et al., iznad; Okazaki et al. (2002) Curr. Opin. Immunol. 14: 391779-82; Bennett et al. (2003) J Immunol. 170:711-8). Inicijalni članovi familije, CD28 i ICOS, su otkriveni pomoću funkcionalnih efekata povećavanje proliferacije T ćelija nakon dodavanja monoklonskgo antitela (Hutloff et al. (1999) Nature 397:263-266; Hansen et al. (1980) Immunogenics 10:247-260). PD-1 je otkriven putem kroz skrining za diferencijalnu ekspresiju u apoptotskim ćelijama (Ishida et al. (1992) EMBO J 11:3887-95). Drugi članovi familije, CTLA-4n i BTLA, su otkriveni kroz skrining za diferencijalnu ekspresiju u citotoksičnim T limfocitima i TH1 ćelijama, redom. CD28, ICOS i CTLA-4 svi imaju nespareni cisteinski ostatak koji dozvoljava dimerizaciju. Nasuprot tome, navedeno je da PD-1 postoji kao monomer, kome nedostaju karakteristike nesparenog cisteinskog ostatka u drugim članovima CD28 familije.

[0061] PD-1 gen je transmembranski protein ttipa I od 55 kDa koji je deo superfamilije Ig gena (Agata et al. (1996) Int Immunol 8:765-72). PD-1 sadrži membranski proksimalni imunoreceptorski tirozinski inhibitorni motiv (ITIM) i membranski distalni motiv prekidača baziran na tirozinu (membrane distal tyrosine-based switch motif - ITSM) (Thomas, M.L. (1995) JExp Med 181:1953-6; Vivier, E i Daeron, M (1997) Immunol Todan 18:286-91). Iako strukturno sličan sa CTLA-4, PD-1 nema MYPPPY motiv (SEQ ID NO: 27) koji je kritičan za B7-1 i B7-2 vezivanje.

[0062] U skladu sa PD-1 koji je inhibitorni član familije CD28, životinje deficijente za PD-1 razvijaju različite autoimune fenotipove, uključujući autoimunsku kardiomiopatiju i sindrom sličan lupusu sa artritisom i nefritisom (Nishimura et al. (1999) Immunity 11:141-51; Nishimura et al. (2001) Science 291:319-22). Dodatno, pronađeno je da PD-1 igra ulogu u autoimunom encefalomijelitisu, sistemskom eritemskom lupusu, bolesti kalem protiv domaćina (GVHD), dijabetesu tipa I i reumatoidnom artritisu (Salama et al. (2003) J Exp Med 198:71-78; Prokunina and Alarcon-Riquelme (2004) Hum Mol Genet 13:R143; Nielsen et al. (2004) Lupus 13:510). U muirnskoj B ćelijskoj tumorskoj liniji, ITSM od PD-1 j epokazan kao neophodan da blokira BCR-posredovan Ca<2+>-fluks i tirozinsku fosforilaciju nizvodnih efektorskih molekula (Okazaki et al. (2001) PNAS 98:13866-71).

[0063] Dva liganda za PD-1 su identifikovana, PD-L1 i PD-L2, koji su pokazani da inhibiraju aktivaciju T ćelija po vezivanju za PD-1 (Freeman et al. (2000) J Exp Med 192:1027-34; Latchman et al. (2001) Nat Immunol 2:261-8; Carter et al. (2002) Eur J Immunol 32:634-43). I PD-L1 i PD-L2 su B7 homolozi koji se vezuju za PD-1, ali koji se ne vezuju za druge članove CD28 familije. PD-L1 je u izobilju u raznim huamnim kancerima (Dong et al. (2002) Nat. Med. 8:787-9). Interakcija između PD-1 i PD-L1 rezultuje smanjenjem tumor infiltrirajućih limfocita, smanjenjem proliferacije koja je posredovana T ćelijskim receptorom, i izbegavanjem iunskog sistema od strane kancerskih ćelija (Dong et al. (2003) J. Mol. Med.81:281-7; Blank et al. (2005) Cancer Immunol. Immunother. 54:307-314; Konishi et al. (2004) Clin. Cancer Res. 10:5094-100). Imunska supresija može biti obrnuta inhibiranjem lokalne interakcije PD-1 sa PD-L1, i efekat je aditivan kada je takođe blokirana interakcija PD-1 sa PD-L2 (Iwai et al. (2002) Proc. Nat'l. Acad. Sci. USA 99:12293-7; Brown et al. (2003) J. Immunol 170:1257-66).

[0064] Metode lečenja kancera opisane ovde uključuju upotrebu PD-1 antagonista (anti-PD-1 antitelo u kombinaciji sa DR5 agonistom koje je anti-DR5 antitelo), za lečenje kancera. Prema tome, PD-1 antagonisti koji se koriste prema pronalasku vezuju se direktno za PD-1 receptor, bez angažovanja u signalnoj transdukciji preko PD-1 receptora. U jednom tehničkom rešenju, PD-1 antagonista se direktno vezuje za PD-1 i blokira PD-1 inhibitornu signalnu transdukciju. Nadalje, PD-1 antagonisti su opisani ovde koji se vezuju za jedan ili više liganada PD-1 (npr., PD-L1 i PD-L2) i smanjuju ili inhibiraju ligand(e) od aktiviranja inhibitorne transdukcije signala preko PD-1, npr. PD-1 antagonisti koji se direktno vezuju za PD-L1, inhibiraju ili sprečavaju PD-L1 od vezivanja za PD-1, time blokirajući PD-1 inhibitornu signalnu transdukciju.

[0065] PD-1 antagonisti korišćeni prema predmetnom pronalasku ili u kompozicijama predmetnog pronalaska su anti-PD-1 antitela ("PD-1 antitela"). Dalje, PD-1 antagonisti su opisani ovde koji su PD-1 vezujući proteini skele, PD-1 ligandi, ili multivalentni agensi, na primer fuzioni proteini, kao što je AMP-224. Anti-humana-PD-1 antitela (ili VH i/ili VL domeni izvedeni iz njih) pogodna za upotrebu u pronalasku mogu biti generisana korišćenjem metoda koje su dobro poznate u oblasti. Alternativno, u oblasti mogu biti korišćena anti-PD-1 antitela poznata u oblasti. Na primer, antitela MK-3475 ili CT-011 mogu biti korišćena. Dodatno, monoklonska antitela 5C4, 17D8, 2D3,4H1, 4A11, 7D3, i 5F4, opisana u WO 2006/121168, mogu biti korišćena. Antitela koja kompetiraju sa bilo kojim od ovih antitela poznatih u oblasti za vezivanje za PD-1 takođe mogu biti korišćena.

[0066] Anti-PD-1 antitelo koje služi kao primer je 5C4 koje sadrži teške i lake lance koji imaju sekvence prikazane u SEQ ID NOs: 11 i 12, redom, ili njegove antigen vezujuće fragmente i varijante. U drugim tehničkim rešenjima, antitelo sadrži CDR regione teškog i lakog lanca ili varijabilne regione od 5C4. Prema tome, u jednom tehničkom rešenju, antitelo sadrži CDR1, CDR2, i CDR3 domene od VH od 5C4 koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 13, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene od VL od 5C4 koji imaju sekvence prikazane u SEQ ID NO: 15. U još jednom tehničkom rešenju, antitelo sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene koji imaju sekvence prikazane u SEQ ID NOs: 17, 18, i 19, redom, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene koji imaju sekvence prikazane u SEQ ID NOs: 20, 21, i 22, redom. U još jednom tehničkom rešenju, antitelo sadrži VH i/ili VL regione koji imaju aminokiselinske sekvence prikazane u SEQ ID NO: 13 i/ili SEQ ID NO: 15, redom. U još jednom tehničkom rešenju, antitelo sadrži varijabilne regione teškog lanca (VH) i/ili varijabilne regione lakog lanca (VL) kodirane sekvencama nukleinskih kiselina koje su prikazane u SEQ ID NO: 14 i/ili SEQ ID NO: 16, redom. U još jednom tehničkom rešenju, antitelo kompetira za vezivanje sa i/ili se vezuje za isti epitop na PD-1 kao gorepomenuta antitela. U još jednom tehničkom rešenju, antitelo ima barem 90% identičnosti aminokiselinske sekvence varijabilnog regiona sa gorepomenutim antitelima (npr., barem oko 90%, 95% ili 99% identičnosti varijabilnog regiona sa SEQ ID NO: 13 ili SEQ ID NO: 15).

[0067] U određenim tehničkim rešenjima, PD1 antitela ispoljavaju jedno ili više željenih funkcionalnih svojstava, kao što je visok afinitet vezivanja za PD-1, npr., vezivanje za humani PD-1 sa KDod 10<-7>M ili manje; nedostatak značajne unakrsne reaktivnosti sa drugim članovima CD28 familije, npr., CD28, CTLA-4 i ICOS; sposobnost da stimuliše proliferaciju T ćelija u eseju mešovite limfocitne reakcije (MLR); sposobnost da poveća IFN-γ i/ili IL-2 sekreciju u MLR; sposobnost da inhibira vezivanje jednog ili više PD-1 liganda (npr., PD-L1 i/ili PD-L2) za PD-1; sposobnost da stimuliše antigen-specifične memorijske odgovore; sposobnost da stimuliše odgovore antitela i/ili sposobnost da inhibira rast tumorskih ćelija in vivo.

[0068] Dalje, PD-1 ovde su opisani antagonisti koji su anti-PD-L1 antitela. Anti-humana-PD-L1 antitela (ili VH i/ili VL domeni izvedeni odatle) mogu biti generisana korišćenjem metoda koje su odbro poznate u oblasti. Alternativno, mogu biti korišćena anti-PD-L1 antitela poznata u oblasti. Na primer, MEDI4736 (takođe poznat kao Anti-B7-H1) ili MPDL3280A (takođe poznat kao RG7446) mogu biti korišćeni. Dodatno, monoklonska antitela 12A4, 3G10, 10A5, 5F8, 10H10, 1B12, 7H1, 11E6, 12B7, i 13G4, opisana u WO 2007/005874 i Amričkom patentu br. 7,943,743, mogu biti korišćena. Antitela koja kompetiraju sa bilo kojim od ovih antitela poznatih u oblasti za vezivanje za PD-L1 takođe mogu biti korišćena.

[0069] Anti-PD-L1 antitelo ije 12A4 (WO 2007/005874 i Američki patent br.7,943,743). Antitelo može da sadrži CRD ili VR regione teškog i lakog lanca 12A4. Antitelo može da sadrži CDR1, CDR2, i CDR3 domene VH regiona od 12A4 koji imaju sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 1 i CDR1, CDR2 i CDR3 domene od VL regiona od 12A4 koji imaju sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 3. Antitelo može da sadrži CDR1, CDr2 i CDR3 domene teškog lanca koji imaju sekvence prikazane u SEQ ID NOs: 5, 6, i 7, redom, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene lakog lanca koji imaju sekvence prikazane u SEQ ID NOs: 8, 9, i 10, redom. Antitelo može da sadrži VH i/ili VL regione koji imaju aminokiselinske sekvence prikazane u SEQ ID NO: 1 i/ili SEQ ID NO: 3, redom. Antitelo može da sadrži varijabilne regione teškog lanca (VH) i/ili varijabilne regione lakog lanca (VL) kodirane sekvencama nukleinskih kiselina koje su prikazane u SEQ ID NO: 2 i/ili SEQ ID NO: 4, redom. Antitelo može da kompetira za vezivanje sa, i/ili se vezuje za isti epitop na PD-L1 kao, gorepomenuta antitela. Antitelo može da ima barem 90% identičnosti aminokiselinske sekvence varijabilnog regiona sa gorepomenutim antitelima (npr., barem oko 90%, 95% ili 99% identičnosti varijabilnog regiona sa SEQ ID NO: 1 ili SEQ ID NO: 3).

[0070] Anti-PD-1 ili anti-PD-L1 antitela mogu da se vežu za PD-1 ili PD-L1, redom, sa KDod 10<-7>M, 5 x 10<-8>M, 10<-8>M, 5 x 10<-9>M, 10<-9>M, 5 x 10<-10>M, 10<-10>M ili manje.

III. DR5 Agonisti

[0071] Ovde je obezbeđen DR5 agonista (anti-DR5 antitelo) i/ili PD-1 antagonista (anti-PD-1 antitelo) za primenu u metodi za lečenje kancera, metoda koja sadrži administriranje subjektu kod koga postoji potreba (npr., subjekat koji ima kancer), terapijski efiaksne količine DR5 agoniste (koji je agens koji indukuje apoptozuu kancerskoj ćeliji) i PD-1 antagonistu. Dodatni agensi koji indukuju apoptozu obuhvataju DR proteine, kao što je DR4 i DR5.

[0072] Kao što je ovde korišćeno, termini "DR5" i "receptor smrti 5", takođe poznat kao "član superfamilije receptora faktora nekroze tumora 10b", "TNFRSF10B", "CD262", "KILLER", "TRICK2", "TRICKB", "ZTNFR9", "TRAILR", "TRAILR2", "Apo-2" "TRICK2A", "TRICK2B", "TRAIL-R2", "KILLER", "KILLER/DR5", "TR6", "Tango-63", "hAPO8", i TRICK2 (videti, npr., Sheridan et al., Science, 277:818-821 (1997); Pan et al., Science, 277:815-818 (1997), WO98151793; WO98/41629; Screaton et al., Curr. Biol., 7:693-696 (1997); Walczak et al., EMBO J., 16:5386-5387 (1997); Wu et al., Nature Genetics, 17:141-143 (1997); WO98/35986; EP870,827; WO98/46643; WO99/02653; WO99/09165; WO99111791; US 2002/0072091; US 2002/0098550; Američki patent br.

6,313,269; US 2001/0010924; US 2003/01255540; US 2002/0160446, US 2002/0048785; Američki patent br.6,342,369; Američki patent br.6,569,642, Američki patent br.6,072,047, Američki patent br. 6,642,358; US 6,743,625) su korišćeni naizmenično, i uključuju varijante, izoforme, homologe humanog DR5, i analoge koji imaju barem jedan zajednički epitop sa DR5. Kompletna sekvenca humanog DR5 može biti nađena pod pristupnim brojem banke gena AAC01565.1 (SEQ ID NO: 26).

[0073] DR5 je član supermafilije receptora za faktor nekroze tumora (TNF). TNF ligandi su poznati da su među najviše plejotropnim citokinima, koji indukuju veliki broj ćelijskih odgovora, uključujući citotoksičnost, anti-viralnu aktivnost, imunoregulatorne aktivnosti, i transkripcionu regulaciju nekoliko gena. Ćelijski odgovori za ligande TNF-familije uključuju ne samo normalne fiziološke odgovore, ali takođe bolesti povezane sa povećanom apoptozom ili inhibicijom apoptoze. Apoptoza (tj., programirana ćelijska smrt) je fiziološki mehanizam uključen u deleciju perifernih T limfocita imunskog sistema, a njegova disregulacija može dovesti do različitih patogenih procesa. Bolesti povezane sa povećanim preživljavanjem ćelija ili inhibicijom apoptoze, uključuju kancer, autoimune poremećaje, virusne infekcije, inflamacije, bolest kalem protiv domaćina, akutno odbacivanje kalema, i hronično odbacivanje kalema. Bolesti povezane sa povećanom apoptozom uključuju AIDS, neurodegenerativne poremećaje, mijelodisplastične sindrome, ishemijske povrede, oboljenje jetre izazvano toksinom, septični šok, kaheksija i anoreksija.

[0074] Receptori smrti su okarakterisani njihovim domenima koji su bogati cisteinom u vanćelijskom regionu i domeni smrti (DD) u unutarćelijskom regionu. Domen smrti obezbeđuje receptor smrti funkcijom indukovanja ćelijske smrti apoptozom, ali nekada takođe posrduje drugim signalima. Apoptozom-indukovan ligand povezan sa faktorom nekroze tumora, TRAIL (Wiley S R, Schooley K, Smolak P, et al., Immunity, 1995, 3:673-682) u kombinaciji sa njegovim domenina smrti aktivira dva signala puta ćelijske smrti, tj. put receptora smrti i mitohondrijalni put, da ubije razne tumorske ćelije, ali je netoksičan za većinu normalnih humanih ćelija.

[0075] Pet TRAIL receptora, tj., DR4 (receptor smrti 4 ili imenovan kao TRAIL-R1), DR5, DcR1 (mamac receptor 1 ili nazvan kao TRID/TRAIL-R3/LIT), DcR2 (TRAIL-R4 ili imenovan kao TRUNDD), i osteoprotegerin (OPG), su identifikovani. Poput DR4, DR5 sadrži ttrei domena bogata cisteinom u njegovom vanćelijskom delu i pojedinačni citoplazmatični domen smrti i sposoban je da signalizira apoptozu po vezivanju liganda (ili po vezivanju molekula, kao što je anagonista (npr., antitelo), koji imitira aktivnost liganda).

[0076] Termin "agonista" koji se koristi kao referenca za DR5 odnosi se na bilo koji molekul koji delimično ili potpuno poboljšava, stimuliše ili aktivira jednu ili više bioloških aktivnosti DR5, in vitro, in situ, ili in vivo. Primeri takvih bioloških aktivnosti veivanja Apo2L/TRAIL za DR5, uključuju apoptozu, kao i one koji su dalje prijavljeni u literaturi. DR5 agonisti mogu funkcionisati na direktan ili indirektan način. Na primer, DR5 agonista može takođe funkcionisati indirektno da delimično ili potpuno poboljša, stimuliše ili aktivirati jednu ili više bioloških aktivnosti DR5, in vitro, in situ ili in vivo kao rezultat direktnog vezivanja za DR5, što uzrokuje aktivaciju receptora ili signalnu transdukciju. DR5 agonista takođe može indirektno funkcionisati delimično ili potpuno poboljšati, stimulisati ili aktivirati jednu ili više bioloških aktivnosti DR5, in vitro, in situ, ili in vivo kao rezultat, npr., stimulisanja drugog efektorskog molekula koji potom uzrokuje aktivaciju DR5 ili transdukciju signala. Smatra se da anagonista može delovati kao molekul pojačivač koji funkcioniše indirektno da poboljša ili poveća DR5 aktivaciju ili aktivnost.

[0077] DR5 agonista može biti bilo koji molekul koji direktno ili indirektno poboljšava aktivnost DR5 i smanjuje rast tumora, bilo da je to samostalno ili u kombinaciji sa drugim tretmanom, kao što je PD-1 antagonist. DR5 agonisti koji služe kao primer uključuju DR5 vezujuće skele, kao što su anti-DR5 antitela ("DR5 antitela"), npr. himerna, humanizovana ili kompletno humana antitela, antigen vezujući deo istih, ili molekule koji su zasnovani na ili izvedeni iz bilo kog od ovih. DR5 agonisti mogu takođe biti proteini bez antitela. DR5 agonisti takođe uključuju DR5 ligande, npr. TRAIL i molekule koji su izvedeni ili bazirani na TRAIL.

[0078] DR5 agonista može biti monovalentan ili multivalentan. U određenim tehničkim rešenjima, DR5 agonista je bivalentan, trivalentan, tetravalentan, ili se vezuje za 5, 6, 7, 8, 9, 10 ili više DR5 epitopa, koje mogu biti iste ili različite DR5 epitope. Na primer, DR5 agonista može biti multivalentna monospecifična DR5 vezujuća skela, npr., protein koji sadrži DR5 vezujuću skelu koja sadrži barem 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ili više regiona koji se specifično vezuju za isti DR5 epitop, čiji vezujući regioni mogu biti sastavljeni od iste ili različite sekvence aminokiselina. Na primer, DR5 agonista mmože biti DR5 vezujuća skela koja sadrži 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ili više ponovaka istog DR5 vezujućeg regiona.

Multimerne DR5 vezujuće skele su opisane, npr., u WO2009/058379, WO2011/130328, WO2010/042890 i WO2011/098520.

[0079] U određenim tehničkim rešenjima, DR5 agonista vezuje se specifično za DR5, ali ne vezuje se značajno ili specifično za druge članove superfamilije TNF receptora, kao što je DR4. U drugim tehničkim rešenjima, DR5 agonista se vezuje specifično za DR5 i DR4.

[0080] Jedan primer DR5 agoniste je rekombinantni humani TRAIL (TNF-povezan ligand koji indukuje apoptozu), npr., Dulanermin (takođe poznat kao AMG-951; dostupan od Amgen/Genentech).

[0081] U skladu sa pronalaskom, DR5 agonista je anti-DR5 antitelo, npr., antitelo koje se vezuje za humani DR5 sa KDod 10<-7>M, 5 x 10<-8>M, 10<-8>M, 5 x 10<-9>M, 10<-9>M, 5 x 10<-10>M, 10<-10>M ili manje, gde antitelo inhibira rast tumora i/ili indukuje apoptozu tumorskih ćelija. Brojna antitela koja se vezuju za humani DR5 su poznata u oblasti i neki od njih su korišćeni u kliničkim studijama. Bilo koje od ovih antitela može biti korišćeno u kombinaciji sa PD-1 antagonistom, pod uslovom da njihove kombinacije rezultuju u inhibiciji tumorskog rasta ili redukcije veličine tumora, npr., kod subjekta koji ima kancer. Antitela koja služe kao primer koja se vezuju specifično za humani DR5 uključuju Konatumumab (hTRAILR2-specifično antitelo takođe poznato kao AMG655; dostupno od Amgen), Drozitumab (hTRAILR2-specifično antitelo takođe poznato kao Apomab, DAB4, i PRO95780; dostupno od Genentech), Lexatumumab (hTRAILR2-specifično antitelo takođe poznat kao HGS-ETR2; dostupan od HGS/Kirin), Tigatuzumab (a humanized TRAILR2-specifično antitelo takođe poznato kao CS-1008 i TRA-8; dostupan od Daiichi Sankyo), HGSTR2J (hTRAILR2-specifično antitelo takođe poznat kao KMTRS), ili LBY-135 (TRAILR2-specifično Ab; dostupano od Novartis) (videti, npr., Ashkenazi et al., Journal of Clinical Investigation 2008; 118:1979-90). U jednom tehničkom rešenju, DR5 agonista je bispecifično antitelo agoniste receptora smrti, videti, npr., WO2011/039126; dostupan od Roche Glycart). U još jednom tehničkom rešenju, DR5 agonista je antitelo konjugovano za ciljne peptide ili citotoksin, fuziju Fc-humanog TRAIL liganda (videti, npr., WO2011/039126; dostupan od Roche Glycart). Dalje, ovde je opisan DR5 agonista koji je visoko afinitetan Fc-polipeptid (videti, npr., WO20111143614; dostupan od Amgen).

[0082] DR5 agonisti mogu biti multivalentni agensi, kao što je TAS266 (agonista tetramernog nanotela koje cilja DR5, videti, npr., WO2011/098520 i Cancer Research 2012;72:Suplement 1; Abstrakt 3852; dostupan od Novartis i Ablynx), multimerni Tn3 protein (videti, npr., WO2009/058379, WO2011/130328, i Cancer Research 2012;72:Suplement 1; Abstrakt 239; dostupan od Medimmune), multimer (npr., polipeptidni konstrukt sa trimerizujućim domenom i polipeptidom koji vezuje DR5; videti WO2010/042890; dostupan od Anaphore).

[0083] Agensi, koji kompetiraju za vezivanje za DR5 sa bilo kojim od agensa iz primera koji su navedeni ovde, i koji inhibiraju rast tumora ili smanjuju veličinu tumora mogu takođe biti korišćeni. Mogu se koristiti antitela sa VH i VL lancima koja sadrže amino kiselinsku sekvencu koja je najmanje 90%, 95%, 98% ili 99% identična sa onima od bilo kog anti-DR5 antitela. U određenim metodama opisanim ovde, DR5 agonista može se zameniti sa DR4 agonistom. Prema tome, subjekat koji ima kancer može se tretirati sa kombinacijom DR4 agoniste i PD-1 antagoniste. Generalno, bilo koji agens koji indukuje apoptozu u tumorskim ćelijama može se kombinovati sa PD-1 antagonistom za lečenje kancera. U određenim slučajevima, agens za indukovanje apoptoze je agens koji se specifično vezuje za DR5 i DR4, kao što je TRAIL ili agens koji imitira TRAIL. DR4 agonista iz primera je Mapatumumab (HGS-ETR1), koji je korišćen u kliničkim studijama u 2. fazi.

IV. Kompozicije

[0084] U jednom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje kompoziciju koja sadrži PD-1 antagonistu koji je anti-PD-1 antitelo i DR5 agonistu koji je anti-DR5 antitelo (npr. formulisano zajedno u jednoj kompoziciji ili odvojeno formulisano). U jednom tehničkom rešenju, kompozicija sadrži PD-1 antagonistu i DR5 agonistu, gde je PD-1 antagonista anti-PD-1 antitelo koji sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 13, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijibilnom regionu lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 15. Dalje, ovde su opisane kompozicije koje sadrže PD-1 antagonistu i DR5 agonistu, gde (a) PD-1 antagonista je anti-PD-L1 antitelo koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijibilnom regionu teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 1, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 3 i (b) DR5 agonista je antitelo.

[0085] Farmaceutske kompozicije pogodne za administraciju kod humanih pacijenata tipično su formulisane za parenteralnu administraciju, npr., u tečnom nosaču ili su pogodne za rekonstituciju u tečnom rastvoru ili suspenziji za intravensku administraciju.

[0086] Generalno, takve kompozicije obično sadrže farmaceutski prihvatljiv nosač. Kao što je ovde korišćeno, termin"farmaceutski prihvatljiv" podrazumeva odobren od strane vladine regulatorne agencije ili naveden u Američkoj farmakopeji ili drugoj opštepoznatoj farmakopeji za upotrebu kod životinja, posebno kod ljudi. Termin "nosač" odnosi se na razblaživač, adjuvans, ekscipijens ili nosač sa kojim se administrira jedinjenje. Takvi farmaceutski nosači mogu biti sterilne tečnosti, kao što su voda i ulja, uključujući one od petroleja, životinjskog, biljnog ili sintetičkog porekla, kao što su ulje kikirikija, sojino ulje, mineralno ulje, susamovo ulje, glicerol polietilen glikol ricinoleat, i slično. Voda ili vodeni slani rastvor soli i vodeni rastvori dekstroze i glicerola mogu se koristiti kao nosači, posebno za injektibilne rastvore. Tečne kompozicije za parenteralnu administraciju mogu se formulisati za primenu putem injekcije ili kontinualne infuzije. Putevi primene injekcijom ili infuzijom uključuju intravenske, intraperitonealne, intramuskularne, intratekalne i subkutane.

[0087] Za oralnu upotrebu, farmaceutske kompozicije predmetnog pronalaska mogu se administrirati, na primer, u obliku tableta ili kapsula, praškova, disperzibilnih granula ili kesica, ili kao vodeni rastvori ili suspenzije. U slučaju tableta za oralnu upotrebu, nosači koji se najčešće koriste uključuju laktozu, kukuruzni skrob, magnezijum karbonat, talk, i šećer, i agense za lubrikaciju kao što je magnezijum stearat. Za oralnu primenu u obliku kapsule korisni nosači uključuju laktozu, kukuruzni skrob, magnezijum karbonat, talk, i šećer. Kada se koriste vodene suspenzije za oralnu primenu, uobičajeno se dodaju agensi za emulzifikaciju i/ili suspendovanje.

[0088] Pored toga, u oralne kompozicije se mogu dodati agensi za zaslađivanje i/ili agensi za poboljšanje ukusa (aromatizaciju). Za intramuskularnu, intraperitonealnu, subkutanu i intravensku upotrebu, obično se koriste sterilni rastvori aktivnih sastojaka (aktivnog sastojka), i pH rastvora treba adekvatno prilagoditi i puferovati. Za intravensku upotrebu treba kontrolisati ukupnu koncentraciju(e) rastvora kako bi dobio izotoničan preparat.

[0089] Za pripremu supozitorija u skladu sa pronalaskom, nisko topivi vosak kao što je mešavina glicerida masnih kiselina ili kakao putera se prvo istopi, i aktivni sastojak se homogeno razloži u vosku, na primer mešanjem. Istopljena homogena smeša se onda sipa u kalupe pogodnih veličina i ostavi da se ohladi i na taj način očvrsne.

[0090] Tečni preparati uključuju rastvore, suspenzije i emulzije. Takvi preparati su predstavljeni primerom kao što je voda ili rastvor voda/propilen glikol za parenteralnu injekciju. Tečni preparati mogu takođe uključiti i rastvore za intranazalnu administraciju.

[0091] Aerosolni preparati pogodni za inhalaciju mogu da uključe rastvore i čvrste supstance u obliku praha, koji mogu biti u kombinaciji farmaceutski prihvatljivim nosačem, kao što je inertni kompresovani gas.

[0092] Takođe su uključeni čvrsti preparati koji su namenjeni za konverziju, neposredno pre upotrebe, u tečne preparate za oralnu ili parenteralnu administraciju. Takvi tečni oblici uključuju rastvore, suspenzije i emulzije

V. Populacije pacijenata

[0093] Ovde su obezbeđene efikasne metode za lečenje kancera kod pacijenta, npr. korišćenjem kombinacije DR5 agoniste i PD-1 antagoniste. U jednom tehničkom rešenju, pacijent pati od kancera koji je odabran iz grupe koja se sastoji od leukemije, limfoma, blastoma, karcinoma i sarkoma. U još jednom tehničkom rešenju, pacijent pati od kancera koji je odabran iz grupe koja se sastoji od hronične mijeloide leukemije, akutne limfoblastne leukemije, akutne limfoblastne leukemije pozitivne na Filadelfija hromozom (Ph+ ALL), karcinoma skvamoznih ćelija, sitnoćelijskog kancera pluća, nesitnoćelijskog kancera pluća, glioma, gastrointestinalnog kancera, renalnog kancera, kancera ovarijuma, kancera jetre, kolorektalnog kancera, kancera endometrijuma, kancera bubrega, kancera prostate, tiroidnog kancera, neuroblastoma, kancera pankreasa, glioblastoma multiforme, cervikalnog kancera, kancera stomaka, kancera bešike, hepatoma, kancera dojke, karcinoma kolona, kancera glave i vrata, kancera želuca, tumora germinativnih ćelija, pedijatrijskog sarkoma, sinonazalnog prirodnog ubice, multiplog mijeloma, akutne mijelogene leukemije (AML), i hronične limfocitne leukemije (CML).

VI. Dodatni agensi/terapije

[0094] Kombinacije predmetnog pronalaska (npr., PD-1 antagonista u kombinaciji sa DR5 agonistom) takođe mogu biti korišćene u vezi sa drugim dobro poznatim terapijama koje su izabrane zbog njihove specifične korisnosti protiv kancera koji se leči. Kombinacije trenutnog pronalaska mogu se alternativno koristiti sekvencijalno sa poznatim farmaceutski prihvatljivim agensom(ima) kada su neadekvatne.

[0095] Na primer, PD-1 antagonisti i DR5 agonisti opisani ovde mogu dalje biti korišćeni u kombinaciji (npr., istovremeno ili odvojeno) sa dodatnim tretmanom, kao što je zračenje, hemioterapija (npr., korišćenjem kamptotecina (CPT-11), 5-fluorouracila (5-FU), cisplatine, doksorubicina, irinotekana, paklitaksela, gemcitabina, cisplatine, paklitaksela, doksrubicina, 5-fu, ili kamptotecin apo21/TRAIL (6X komb)), jedan ili više inhibitora proteazoma (npr., bortezomib ili MG132), jedan ili više inhibitora Bcl-2 (npr., BH3I-2' (bcl-xl inhibitor), AT-101 (R-(-)-gosipol derivat), ABT-263 (mali molekul), GX-15-070 (obatoklaks), ili MCL-1 (ćelijski diferencijalni protein mijeloidne leukemije-1) antagonisti), iAP (inhibitor apoptoznog proteina) antagonisti (npr., smac7, smac4, mali molekularni smac mimetik, sintetički smac peptidi (videti Fulda et al., Nat Med 2002;8:808-15), ISIS23722 (LY2181308), ili AEG-35156 (GEM-640)), HDAC (histon deacetilaza) inhibitori, anti-CD20 antitela (npr., rituksimab), inhibitori angiogeneze (npr., bevacizumab), anti-angiogenski agensi koji ciljaju VEGF i VEGFR, sintetički triterpenoidi (videti Hyer et al., Kancer Research 2005;65:4799-808), c-FLIP (ćelijski FLICE-inhibitorni protein) modulatori (npr., prirodni isintetički ligandi od PPARγ (peroksizomski proliferator-aktivirani receptor γ), 5809354 ili 5569100), kinazni inhibitori (npr., Sorafenib), i/ili genotoksični lekovi.

[0096] PD-1 antagonisti i DR5 agonisti opisani ovde mogu dalje biti korišćeni u kombinaciji sa jednim ili više anti-proliferativnih citotoksinčnih agenasa. Klase jedinjenja koja mogu biti korišćena kao anti-proliferativni citotoksični agensi obuhvataju, ali nisu ograničene na, sledeće:

[0097] Alkilujući agensi (uključujući, bez ograničenja, azotne iperite, etilenimin derivate, alkil sulfonate, nitrozouree i triazene): Uracil iperit, Hlormetin, Ciklofosfamid (CYTOXAN™) fosfamid, Melfalan, Hlorambucil, Pipobroman, Trietilenmelamin, Trietilentiofosforamin, Busulfan, Karmustin, Lomustin, Streptozocin, Dakarbazin, i Temozolomid.

[0098] Antimetaboliti (uključujući, bez ograničenja, antagoniste folne kiseline, pirimidinske analoge, purinske analoge i inhibitore adenozin deaminaze): Metotreksat, 5-Fluorouracil, Floksuridin, Citarabin, 6-Merkaptopurin, 6-Tioguanin, Fludarabin fosfat, Pentostatin, i Gemcitabin.

[0099] Pogodni anti-proliferativni agensi za primenu u metodama koje su ovde opisane, obuhvataju, bez ograničenja taksane, paklitaksel (paklitaksel je komercijalno dostupan kao TAXOL.RTM.), docetaksel, diskodermolid (DDM), diktiostatin (DCT), Pelorusid A, epotilone, epotilon A, epotilon B, epotilon C, epotilon D, epotilon E, epotilon F, furanoepotilon D, dezoksiepotilon Bl, [17]-dehidrodezoksiepotilon B, [18]dehidrodezoksiepotilons B, C12,13-ciklopropil-epotilon A, C6-C8 bridged epotilon A, trans-9,10-dehidroepotilon D, cis-9,10-dehidroepotilon D, 16-desmetilepotilon B, epotilon B10, diskoderomolid, patupilon (EPO-906), KOS-862, KOS-1584, ZK-EPO, ABJ-789, XAA296A (Diskodermolid), TZT-1027 (soblidotin), ILX-651 (tasidotin hidrohlorid), Halihondrin B, Eribulin mezilat (E-7389), Hemiasterlin (HTI-286), E-7974, Cyrptophycins, LY-355703, Maytansinoid imunokonjugats (DM-1), MKC-1, ABT-751, T1-38067, T-900607, SB-715992 (ispinesib), SB-743921, MK-0731, STA-5312, eleuterobin, 17betaacetoksi-2-etoksi-6-okso-B-homo-estra-1,3,5(10)-trien-3-ol, ciklostreptin, isolaulimalid, laulimalid, 4-epi-7-dehidroksi-14,16-didemetil-(+)-diskodermolidi, i kriptotilon 1, kao dodatak drugim agensima koji stabilišu mikrotubulin koji su poznati u oblasti..

[0100] U slučajevima gde je poželjno obezbediti aberantno proliferativne ćelije u stanju mirovanja uz ili pre tretmana sa hemoterapijskim metodama opisanim ovde, hormonima ili sterodima (uključujući sintetičke analoge), kao što je 17a-Etinilestradiol, Dietilstilbestrol, Testosteron, Prednizon, Fluoskimesteron, Dromostanolon propionat, Testolakton, Megestrolacetat, Metilprednisolone, Metil-testosteron, Prednizolon, Triamcinolon, Hlorotrianizen, Hidroksiprogesterone Aminoglutetimid, Estramustin, Medroksiprogesteronacetat, Leuprolid, Flutamid, Toremifen, ZOLADEX™, mog takođe biti administrirani pacijentu. Kada se primenjuju medicinske upotrebe ili kompozicije predmetnog pronalaska, drugi agensi koji se koriste u modulaciji rasta tumora ili metastaze u kliničkom okruženju, kao što su antimimetici, mogu se takođe administrirati po želji.

[0101] Metode za sigurnu i efikasnu administraciju hemioterapijskih agenasa su poznate prosečnim poznavaocima oblasti. Dodatno, njihova administracija je opisana u standardnoj literaturi. Na primer, administracija mnogih hemioterapijskih agenasa je opisana u Physicians' Desk Reference (PDR), npr., 1996 izdanje (Medical Economics Company, Montvale, N.J.07645-1742, USA).

[0102] Hemoterapijski agens(i) i/ili terapija zračenjem mogu se primenjivati prema terapisjkim protokolima dobro poznatim u oblasti. Biće očigledno prosečnim poznavaocima oblasti da se primena hemoterapijskih agen(a)sa i/ili terapije zračenjem može varirati u zavisnosti od oboljenja koja se leči i poznatih efekata hemoterapijskih agenasa i/ili radioterapije na tu boelst. Takođe, u skladu sa znanjem stručnog kliničara, terapijski protokoli (npr., dozne količine i vremena primene) mogu se promeniti s obzirom na opažene efekte administriranog terapijskog agensa na pacijenta, i s obzirom na primećene odgovore bolesti na administrirane tarepijske agense.

VII. Protokoli lečenja

[0103] Pogodni protokoli lečenja za lečenej kancera kod pacijenta uključuju, na primer, na primer, administriranje pacijentu efikasne količine PD-1 antagoniste (npr., antitelo) i DR5 agoniste (npr., antitelo).

[0104] Kao što je ovde korišćeno, dodatna ili kombinovana administracija (ko-administracija) uključuje istovremenu administraciju antagoniste i agoniste u istoj ili različitoj doznoj formi, ili odvojenu administraciju antagoniste i agoniste (npr., sekvencijalna administracija). Prema tome, PD-1 antagonista (npr., antitelo) i DR5 agonista (npr., antitelo) mogu biti istovremeno administrirani u pojedinačnoj formulaciji. Alternativno, PD-1 antagonista i DR5 agonista mogu biti formulisani za odvojenu administraciju i administrirani su istovremeno ili sekvencijalno.

[0105] Na primer, PD-1 antagonista može biti administrirano prvo praćeno sa (npr., odmah praćeno sa) administracijom DR5 agoniste, ili obrnuto. U jednom tehničkom rešenju, PD-1 antagonista je administriran pre administracije DR5 agoniste. U jednom tehničkom rešenju, DR5 agonista je administriran pre administracije PD-1 antagoniste. Takva istovremena ili sekvencijalna administracija poželjno rezlutuje u tome da oba i agonista i antagonista budu istovremeno prisutni kod tretiranih pacijenata. U još jednom tehničkom rešenju, DR5 agonista i PD-1 antagonista su administrirani istovremeno.

[0106] U lečenju koje služi kao primer, subjekat je doziran sa pojedinačnom dozom DR5 agoniste i barem 2 doze PD-1 antagoniste, npr., anti-PD-1 ili anti-PD-L1 antitela. U određenom tehničkom rešenju, subjekat prima pojedinačnu dozu DR5 agoniste i barem 2, 3, 4, 5, ili više doza PD-1 antagoniste. Višestruke doze PD-1 antagoniste mogu biti obezbeđene kao jedna doza po danu, jedna doza svaka 2 dana, jedna doza svaka 3 dana, jedna doza svaka 4 dana, jedna doza svakih 5 dana ili manje često. U određenim tehničkim rešenjima, u kome je PD-1 antagonista obezbeđen kao 1 doza svakih 1, 2, 3, 4, 5 ili više dana, jedna doza DR5 agoniste može biti obezbeđena na dan na kojije PD-1 antagonista obezbeđen ili na dan na koji nije obezbeđen. Ukupan broj doza PD-1 antagoniste može biti 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ili više.

[0107] U određenim tehničkim rešenjima, više (npr., 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ili više) doza DR5 agoniste i više (npr., 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ili više) doza PD-1 antagoniste su administrirani subjektu kod kojih postoji potreba za lečenjem. Administracija DR5 agoniste i PD-1 antagoniste može biti na isti dan, ili alternativno, DR5 antagonista može biti administeriran 1 ili više dana pre ili posle PD-1 antagoniste.

[0108] Administracije DR5 agoniste i PD-1 antagoniste mogu se takođe raditi nedeljno ili mesečno, pri čemu se mogu administrirati na isti dan (npr., istovremeno) ili jedan nakon drugog (npr. jedan ili više dana jedan pre ili posle drugog).

[0109] U jednom tehničkom rešenju, doza PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista se menja tokom vremena. Na primer, PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista može biti inicijalno administriran u visokoj dozi i može biti smanjena tokom vremena. U još jednom tehničkom rešenju, PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista je inicijalno administriran u niskoj dozi i povećana tokom vremena.

[0110] U još jednom tehničkom rešenju, količina PD-1 antagoniste i/ili DR5 agoniste administirana je konstantna za svaku dozu. U još jednom tehničkom rešenju, količina PD-1 antagoniste i/ili DR5 agoniste varira sa svakom dozom. Na primer, doza održavanja (ili ona koja sledi) antagoniste i/ili agoniste može biti viša ili ista kao početna (loading) doza koja je prva administrirana. Kliničar može koristiti poželjne doze kao što je dozvoljeno za stanje pacijenta koji se leči. Doza može zavisiti od više faktora, uključujući stadijum bolesti, itd. Specifična doza koja treba da se administrira na osnovu prisustva jednog ili više takvih faktora je u okviru znanja prosečnog poznavaoca oblasti. Generalno, lečenje se započinje sa manjim dozama koje su manje od optimalne doze jedinjenja. Nakon toga, doza se povećava malim količinama dok se ne postigne optimalan efekat u okolnostima. Radi pogodnosti, ukupna dnevna doza može biti podeljena i administrirana u delovima tokom dana ako je poželjno. Može se koristiti i intermitentna terapija (npr., nedelju dana od tri nedelje ili tri od četiri nedelje).

[0111] U jednom tehničkom rešenju, DR5 agonista (npr., antitelo) je administriran u dozi od 0.1, 0.3, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, ili 10 mg/kg telesne mase. U još jednom tehničkom rešenju, PD-1 antagonista (npr., antitelo) je administriran u dozi od 0.5, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, ili 10 mg/kg telesne mase. Generalno, 200 µg/miš je približno 10 mg/kg i 100 µg/miš je približno 5 mg/kg. Stoga, na osnovu eksperimenata koji su opisani ovde, jedna ili više doza od 1-20 mg/kg telesne mase, 1-10 mg/kg telesne mase, 5-20 mg/kg telesne mase ili 5-10 mg/kg telesne mase DR5 agoniste i PD-1 antagoniste mogu biti administrirane subjektu. U određenim tehničkim rešenjima, doza od 0.3 mg/kg do 10 mg/kg telesne mase od DR5 agoniste je korišćena i doza od barem 1 mg/kg, npr., 1-100 mg/kg telesne mase od PD-1 antagoniste je korišćena.

VIII. Ishodi

[0112] Pacijenti, npr., humani, lečeni prema metodama koji su ovde stavljene na uvid javnosti, poželjno doživljavaju poboljšanje u barem jednom od znakova kancera. U jednom tehničkom rešenju, poboljšanje se meri pomoću smanjenja količine i/ili veličine merljivih tumorskih lezija. U još jednom tehničkom rešenju, lezije se mogu izmeriti na rendgenskim ili CT ili MRI filmovima grudi. U još jednom tehničkom rešenju, citologija ili histologija mogu biti korišćene za procenu odgovora na terapiju.

[0113] U jednom tehničkom rešenju, pacijent koji je tretiran pokazuje smanjenje veličine tumora, smanjenje broja metastatskih lezija tokom vremena, potpuni odgovor, delimični odgovor, i stabilnu bolest. U još jednom tehničkom rešenju, pacijent koji je tretiran doživljava smkuplanje tumora i/ili smanjenje stope rasta, tj. supresiju rasta tumora. U još jednom tehničkom rešenju, neželjena ćelijska proliferacija je smanjena ili inhibirana. U još jednom tehničkom rešenju, može doći do jednog ili više od sledećih: broj ćelija kancera se može smanjiti; veličina tumora se može smanjiti; infiltracija ćelija kancera u periferne organe može biti inhibirana, odložena, usporena ili zaustavljena; tumorske metastaze mogu biti usporene ili inhibirane; rast tumora može biti inhibiran; ponovno pojavljivanje tumora može biti sprečeno ili odloženo; jedan ili više simptoma povezanih s kancerom se može u određenoj meri osloboditi.

[0114] U još jednom tehničkom rešenju, metode lečenja proizvode komparabilnu stopu kliničke koristi (CBR = CR (potpuni odgovor), PR (delimični odgovor) ili SD (stabilna bolest) ≥ 6 meseci) bolje nego ona postignuta pomoću PD-1 (npr., antitelo) ili DR5 agoniste (npr., antitelo) samostalno. U drugim tehničkim rešenjima, poboljšanje stope kliničke koristi je oko 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80% ili više, npr., u poređenju sa tretmanom sa PD-1 antagonistom ili DR5 agonistom samostalno ili u odnosu na rast tumora na prvi dan lečenja ili odmah pre započinjanja lečenja.

[0115] U još jednom tehničkom rešenju, administracija PD-1 antagoniste i DR5 agoniste rezultuje u barem trostrukom smanjenju (npr., 3.5-struko smanjenje) zapremine tumora, npr. in tumor volume, npr., u odnosu na lečenje sa PD-1 antagonistom ili DR5 agonistom samostalno ili u odnosu na rast tumora na prvi dan tretmana ili odmah pre započinjanja lečenja.

[0116] U dodatnom tehničkom rešenju, administracija PD-1 antagoniste i DR5 agoniste rezultuje u inhibiciji rasta tumora od barem 80%, npr., u odnosu na lečenje sa PD-1 antagonistom ili DR5 agonistom samostalno ili u odnosu na rast tumora na prvi dan tretmana ili odmah pre započinjanja lečenja.

[0117] U određenim tehničkim rešenjima, administracija PD-1 antagoniste i DR5 agoniste smanjuje masu tumora za nbarem 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 99% u odnosu na masu tumora pre započinjanja lečenja ili na prvi dan lečenja. U nekom tehničkom rešenju, masa tumora nije više detektabilna nakon tretmana kako je ovde opisano. U nekim tehničkim rešenjima, subjekat je u delimičnoj ili potpunoj remisiji.

IX. Setovi i jedinični dozni oblici

[0118] Takođe su ovde obezbeđeni setovi koji uključuju farmaceutsku kompoziciju koja sadrži (a) PD-1 antagonistu i (b) DR5 agonistu i farmaceutski prohvatljiv nosač, u terapijski efiaksnoj količini adaptiranoj za primenu u prethodnim metodama. PD-1 antagonista je anti-PD-1 antitelo (npr., 5C4). DR5 agonista je anti-DR5 antitelo. Setovi opciono takođe mogu da sadrže i instrukcije, npr. koje sadrže rasporede administracija, da dozvole praktikantu (npr. lekar, sestra, pacijent) da administrira kompoziciju sadržanu u tom pacijentu koji ima kancer. Set takođe uključuje špric.

[0119] Opciono, setovi uključuju višestruke pakete farmaceutskih kompozicija u pojedinačnoj dozi, od kojih svaka sadrži efikasne količine PD-1 antagoniste i DR5 agoniste za pojedinačnu administraciju u skladu sa gore obezbeđenim metodama. Instrumenti ili uređaji neophodni za administriranje farmaceutske kompozicije(a) mogu takođe biti uključeni u setove. Na primer, set može da obezbedi jedan ili više napunjenih špriceva koji sadrže količinu PD-1 antagoniste i DR5 agoniste.

[0120] U jednom tehničkom rešenju, predmetni pronalazak obezbeđuje set za lečenje kancera kod pacijenta, set koji sadrži:

(a) dozu PD-1 antagoniste;

(b) dozu DR5 agoniste; i

(c) instrukcije za korišćenje PD-1 antagoniste i DR5 agoniste u metodi iz bilo kog od patentnih zahteva 1-32. DR5 agonista je anti-DR5 antitelo. PD-1 antagonista je anti-PD-1 antitelo. U posebnom tehničkom rešenju, PD-1 antagonista je anti-PD-1 antitelo koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 13, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 15.

[0121] Sledeći primeri su samo ilustrativni.

PRIMERI

Primer 1

1. Materijali i metode

Životinje

[0122] Ženke C57/BL6 miševa stare deset do jedanaest nedelja (Harlan) su korišćene u studijama. Miševi su primili hranu i vodu spontano i držani su u kontrolisanoj sredini u skladu sa međunarodnim regulacijama Asocijacije za procenu i akreditaciju brige o laboratorijskim životinjama (Association for Assessment and Accreditation of Laboratory Animal Care - AAALAC). Sve studije o životinjama su odobrene od strane etičkog komiteta i stoga su izvedene u skladu sa etičkim standardima koji su izloženoj u Helsinškoj deklaraciji iz 1964. godine i njenim kasnijim amandmanima.

Antitela

[0123] Anti-mišji PD-1 mAb (anti-mPD-1 mAb) klon 4H2, mišji IgG1 izotip je proizveden i prečišćen od strane Bristol-Myers Squibb (Biologics Discovery, CA). Agonističko anti-mišje DR5 mAb, klon MD5-1, IgG izotip hrčka, je kupljen od BioxCell (West Lebanon, NH). Oba antitela su potvrđena da imaju nivoe endotoksina <0.5 EU/mg, >95% čistoću i <5% vrsta visoke molekulske mase. Štok (osnovni) rastvori od anti-mPD-1 mAb i anti-mDR5 antitela su držani na 4°C pre upotrebe. Dozirajući rastvori od anti-mPD-1 mAb i anti-mDR5 mAb su pripremljeni u sterilnom fosfatnom slanom puferskom rastvoru (pH 7.0) i održavani na 4°C.

[0124] Anti-mPD-1 mAb je bilo administrirano intraperitonealno u svojoj optimalnoj dozi od 10 mg/kg; anti-DR5 mAb pri 5mg/kg.

Tumorski model

[0125] MC38 tumorska linija karcinoma debelog creva korišćena u ovoj studiji je održavana in vitro. Ćelijske suspenzije su implantirane u subkutani prostor na boku miševa ženki C57/BL6 miševa (2.0×10<6>MC-38 ćelija u 0.2mL Hank-ovog balansiranog slanog rastvora).

[0126] Veličina tumora i telesne mase su merene dva puta nedeljno. Veličina tumora (izmerena kao mm<3>) je izračunata množenjem dužine tumora kvadratom širine tumora podeljeno sa 2. Tretmani su započeti kada su subkutani tumori dostigli srednju veličinu od 200 mm<3>(uspostavljen model). Antitumorska aktivnost, definisana kao procentualna inhibicija tumorskog rasta, je izračunata pomoću formule % inhibicija rasta tumora (%TGI)= 100 - [(Tt/To)/(Ct/Co)]/100 - (Ct/Co), gde Tt = srednja veličina tumora tretirane grupe na kraju lečenja, To = srednja veličina tumora tretirane grupe na početku lečenja, Ct = srednja veličina tumora kontrolne grupe nakraju lečenja, i Co = srednja veličina tumora na početku lečenja (videti Tabelu 3). Kompletne regresije su definisane kao odsustvo mase tumora koja se može izmeriti za najmanje 2-struko vreme udvostručavanja zapremine tumora.

[0127] Krajnja tačka tumorskog odgovora je eksprimirna kao kašnjenje tumorskog rasta (T-C vrednost), izračunata kao razliak u vremenu (dani) između tretiranih (T) i kontrolnih (C) gropa za tumor da se dostigne unapred određena ciljna veličina. Kašnjenje u dostizanju ciljne veličine od strane tretiranih grupa za više od 1-strukog vremena potrebnog da se zapremina tumora udvostruči se smatra aktivnim rezultatom. Terapijska sinergija je definisana kao antitumorski efekat u kome je kombinacija agenasa pokazala značajnu superiornost (p < 0.05) u odnosu na aktivnost prikazanu od strane svakog agensa samostalno.

[0128] Antitumorski efekat pojedinačne doze anti-mišjeg DR5 mAb u kombinaciji anti-PD-1 mAb datim po raznim rasporedima doza je procenjena u MC-38 (murinski kolon) miševima koji nose tumor. Šest dana posle implantacije tumora, miševi su sortirani u osam grupa od 7 miševa sa srednjom zapreminom tumora od ∼ 200mm<3>. Antitela su administrirana u skladu sa rasporedima doziranja koji su opisani u Tabeli 1.

Tabela 1: raspored doziranja

[0129] Kombinacija DR5 mAb i PD-1 mAb su testirani u skladu sa tri rasporeda prikazana u Tabeli 2.

Tabela 2: Raspored administracija

[0130] Pretpostavljeno je da pošto PD-1 mab indukuje IFN-gama, koji u tumorima pozitivno utiče na regulaciju DR5 ekspresije na tumorskim ćelijama, može biti povoljno da se administrira DR5 mAb posle administracije PD-1 mAb terapije (Grupa 6). Alternativno, pretpostavljeno je da DR5 mAb indukuje smrt tumorskih ćelija, što zauzvrat pripremiti antitumorske imune odgovore, i PD-1 mAb će zatim proširiti indukovanu antitumorsku imunost. Da bi se testirala ova pretpostavka, DR5 mAb je bio administriran pre PD-1 mAb terapije (Grupa 8).

2. Rezultati

[0131] Kao što je prikazano u Tabeli 3, barem 80% inhibicije tumorskog rasta je postignuto kod miševa tretiranih sa kombinacijom oba i DR5 mAb i PD1 mAb.

Tabela 3: Odgovori tumora

Pored toga, kao što je prikazano na Slici 1, srednja zapremina tumora (izmerena u mm<3>) kod miševa tretiranih sa kombinacijom DR5 mAb i PD-1 mAb je značajno smanjena, u poređenju sa miševima koji su tretirani sa kontrolom ili agensom samostalno. Naročito, postojalo je smanjenje od oko 3.5 (npr. barem 3-struko smanjenje) u zapremini tumora kod miševa koji su tretirani i sa DR5 mAb i sa PD-1 mAb, u poređenju sa miševima koji su tretirani sa kontrolom ili agensom samostalno. Zapremina tumora kod pojedinačnih miševa je prikazana na Slici 2.

[0132] Ukratko, kombinacija DR5 mAb i PD-1 mAb dovela je do poboljšane aktivnosti u poređenju sa aktivnošću koja je izazvana pojedinačnim agesnima samostalno, nezavisno od korišćenog rasporeda. Ova sinergija je bila statistički značajna (p <0.05, Wilcoxon). Od tri testirana rasporeda administracije, primećen je trend za bolju aktivnost u grupama koje su tretirane sa anti-mDR5 prvo ili sa anti-mPD-1 prvo. Kao što je prikazano na Slici 3, kombinovana terapija je bila dobro podnošljiva (bez značajnog gubitka telesne mase). U prethodnim studijama, primećen je značajan gubitak telesne mase (> 20%) sa više doza DR5 mAb samostalno ili u kombinaciji.

[0133] Stoga, rezultati ove studije pokazuju da kombinacioni režim koji uključuje pojedinačnu dozu anti-mDR5 mAb i višestruke doze PD-1 mAb je dobro tolerisan i rezultuje u znatnoj antitumorskoj aktivnosti.

REZIME LISTE SEKVENCI

Claims

PATENTNI ZAHTEVI

1. PD-1 antagonista i DR5 agonista za primenu u metodi za lečenje kancera, gde PD-1 antagonista je anti-PD-1 antitelo ili njegov antigen-vezujući fragment, i DR5 agonista je anti-DR5 antitelo ili njegov antigen-vezujući fragment

2. PD-1 antagonista za primenu u metodi za lečenje kancera, gde metoda dalje sadrži administraciju DR5 agoniste, gde PD-1 antagonista je anti-PD-1 antitelo ili njegov antigenvezujući fragment, i DR5 agonista je anti-DR5 antitelo ili njegov antigen-vezujući fragment

3. DR5 agonista za primenu u metodi za lečenje kancera, gde metoda dalje sadrži administraciju PD-1 antagoniste, gde PD-1 antagonista je anti-PD-1 antitelo ili njegov antigen-vezujući fragment, i DR5 agonista je anti-DR5 antitelo ili njegov antigen-vezujući fragment

4. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-3, gde DR5 agonista je odabran od Leksatumumaba, Tigatuzumaba, Konatumumaba, Drozitumaba, HGSTR2J/KMTRS, i LBY-135.

5. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-4, gde PD-1 antagonista sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 13, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 15.

6. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-5, gde PD-1 antagonista sadrži:

(a) CDR1 varijabilnog regiona teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 17; (b) CDR2 varijabilnog regiona teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 18; (c) CDR3 varijabilnog regiona teškog lanca koja ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 19; (d) CDR1 varijabilnog regiona lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 20; (e) CDR 2 varijabilnog regiona lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 21; i (f) CDR 3 varijabilnog regiona lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 22.

7. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-5, gde PD-1 antagonista sadrži varijabilne regione teških i lakih lanaca koji imaju sekvence prikazane u SEQ ID NOs: 13 i 15, redom.

8. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-5, gde PD-1 antagonista sadrži teške i lake lance koji imaju sekvence prikazane u SEQ ID NOs: 11 i 12, redom.

9. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-8, gde administracija PD-1 antagoniste i DR5 agoniste smanjuje veličinu tumora za najmanje 50%.

10. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-8, gde administracija PD-1 antagoniste i DR5 agoniste, smanjuje veličinu tumora za najmanje 80%.

11. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-8, gde administracija PD-1 antagoniste i DR5 agoniste dovodi do inbicije rasta tumora od najmanje 80%.

12. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-8, gde lečenje proizvodi najmanje jedan terapijski efekat izabran od smanjenja veličine tumora, smanjenja broja metastatskih lezija tokom vremena, kompletnog odgovora, delimičnog odgovora i stabilne bolesti.

13. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-12, gde PD-1 antagonista i DR5 agonista su formulisani za intravensku administraciju.

14. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-12, gde metoda sadrži administriranje PD-1 antagoniste pre administriranja DR5 agoniste.

15. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-12, gde metoda sadrži administriranje DR5 agoniste pre administriranja PD-1 antagoniste.

16. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-12, gde metoda sadrži administriranje DR5 agoniste i PD-1 antagoniste istovremeno.

17. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-16, gde kancer je kancer odabran od leukemije, limfoma, blastoma, karcinoma i sarkoma.

18. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-16, gde je kancer odabran od hronične mijeloide leukemije, akutne limfoblastne leukemije, akutne limfoblastne leukemije pozitivne na Filadelfija hromozom (Ph+ ALL), karcinoma skvamoznih ćelija, sitnoćelijskog kancera pluća, nesitnoćelijskog kancera pluća, glioma, gastrointestinalnog kancera, renalnog kancera, kancera ovarijuma, kancera jetre, kolorektalnog kancera, kancera endometrijuma, kancera bubrega, kancera prostate, tiroidnog kancera, neuroblastoma, kancera pankreasa, glioblastoma multiforme, cervikalnog kancera, kancera stomaka, kancera bešike, hepatoma, kancera dojke, karcinoma kolona, kancera glave i vrata, kancera želuca, tumora germinativnih ćelija, pedijatrijskog sarkoma, sinonazalnog prirodnog ubice, multiplog mijeloma, akutne mijelogene leukemije (AML), i hronične limfocitne leukemije (CML).

19. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-18, gde metoda za lečenje kancera dalje sadrži administraciju dodatnog terapijskog agensa.

20. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema patentnom zahtevu 19, gde dodatni terapijski agens je citotoksin ili hemoterapijski agens.

21. PD-1 antagonista i/ili DR5 agonista za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-20, gde subjekat koga treba lečiti je čovek.

22. Kompozicija koja sadrži PD-1 antagonistu i DR5 agonistu, gde PD-1 antagonista je anti-PD-1 antitelo ili njegov antigen-vezujući fragment, i DR5 agonista je anti-DR5 antitelo ili njegov antigen-vezujući fragment.

23. Kompozicija iz patentnog zahteva 22 za primenu u metodi za lečenje kancera.

24. Set za lečenje kancera kod subjekta, set koji sadrži:

(a) dozu PD-1 antagoniste;

(b) dozu DR5 agoniste; i

(c) instrukcije za primenu PD-1 antagoniste i DR5 agoniste prema bilo kom od patentnih zahteva 1-23,

gde PD-1 antagonista je anti-PD-1 antitelo ili njegov antigen-vezujući fragment, i DR5 agonista je anti-DR5 antitelo ili njegov antigen-vezujući fragment.