RS56460B1 - Topikalna supstanca koja sadrži botulinski toksin i boju - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na supstancu toksina za površinsku upotrebu.

STANJE TEHNIKE

[0002] Botulinski toksin (takođe poznat kao botulin toksin ili botulinski neurotoksin) je jedan od najjačih, čoveku poznatih neurotoksina koji se javljaju prirodno. Proizvodi paralizu mišića sprečavanjem sinaptičke transmisije ili ispuštanjem acetilholina preko neuromišićnog spoja, a takođe i drugim načinima delovanja. Botulinski toksin u suštini blokira signale koji bi normalno prouzrokovali spazme mišića ili kontrakcije, što kao rezultat daje paralizu.

[0003] Uprkos svojoj toksičnosti, za botulinski toksin su nađene brojne terapijske i kozmetičke upotrebe. Na primer, botulinski toksin se koristi da leči razna stanja, uključujući grč (spazam) polovine lica, pojavu tortikolis grčeva kod odraslih, analnu ranicu (fisura), blefarospazam, cerebralnu paralizu, distoniju grlića materice, migrenozne glavobolje, razrokost, poremećaj mišića koji pokreću vilicu (temporomandibularni zglob), i različite tipove priklještenja mišića usled grčenja i grčeve. Pored toga, efekti paralize mišića botulinskog toksina se koriste u primenama za terapije i kozmetičku lica kao što je lečenje bora, bora mrštilica, i drugih rezultata grčeva ili kontrakcija mišića lica.

[0004] Uobičajeno, botulinski toksin se primenjuje preko ubrizgavanja u područje kom je potrebna terapija. Primena botulinskog toksina putem ubrizgavanja obično obuhvata rekonstituisanje prethodno liofilisanih uzoraka botulinskog toksina korišćenjem fiziološkog rastvora ili nekog drugog farmaceutski prihvatljivog razblaživača. Rekonstituisani rastvor botulinskog toksina se zatim uvlači u špric, gde ostaje do ubrizgavanja u pacijenta. Redosled koraka neophodnih za pripremu i naknadno davanje u vidu terapije botulinskog toksina je relativno bezbedno za osoblje na klinici, jer se rekonstituisani rastvor botulinskog toksina drži bilo u špricu ili bočici sve do primene. Pored toga, doze botulinskog toksina korišćene u formulaciji koja se može ubrizgati su takođe relativno niske. Na primer, trenutne formulacije za ubrizgavanje botulinskog toksina za lečenje bora sadrže približno 100 U toksina po dozi.

[0005] Nedavni napredak je omogućio i topikalnu primenu botulinskog toksina. Videti npr., U.S. Patent Application 11/072,026 (objava br. US 2005-0196414 A1). Međutim, upotreba topikalnih formulacija botulinskog toksina uvodi nove i nepredviđene promene za kliničko osoblje, posebno u pogledu bezbedne primene, rukovanja i odlaganja botulinskog toksina. Prema tome, potrebna su bezbedna i delotvorna sredstva za nanošenje, uklanjanje i inaktiviranje viška botulinskog toksina. Daju se sledeće reference:

• WO 2006/094263 A2 (Revance Therapeutics Inc.; Dake; Waugh) 8. septembar 2006., se odnosi na supstance i postupke za topikalnu primenu i transdermalnu isporuku botulinskog toksina.

• US 5624636 A (Schwartz) 29. april 1997., se odnose na dezinfekciono sredstvo na bazi hipohlorita za zubne otiske.

• US 2009/148342 A1 (Bromberg i saradnici) 11. jun 2009., se odnosi na supstance i postupak proizvodnje razblažene hipofluoraste kiseline i isparenje hipofluoraste kiseline.

• Senogles et al, Water Research, tom 35, br. 5, 1. april 2001., strane 1245-1255, se odnosi na fotokatalitičko raspadanje cijanotoksin cilindrospermopsina, korišćenjem titanijum dioksida i UV zračenja.

• US 2008/107690 A1 (Dake i saradnici) 8. maj 2008., se odnosi na supstance i postupke za topikalnu primenu i transdermalnu isporuku botulinskih toksina.

• US 4797128 A (Fowler) 10. januar 1989., se odnosi na postupak i aparat za čišćenje odeće i mekih namirnica kontaminiranih nuklearnin, hemijskim i/ili biološkim zagađivačima.

• US 6566574 B1 (Tadros i saradnici) 20. maj 2003., se odnosi na formulacije za neutralizaciju hemijskih i bioloških toksina.

• US 2009/250626 A1 (Schlesser et al) 8. oktobar 2009., opisuje uređaj za sanitizaciju tečnosti.

• US 7585829 B1 (Taylor) 8. septembar 2009., se odnosi na proizvode, postupke i opremu za uklanjanje mrlja iz tkanina.

• US 2003/196549 A1 (Rohrbach i saradnici) 23. oktobar 2003., opisuje filter za hemijsku/biološku dekontaminaciju.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0006] Jedno varijantno rešenje ovog pronalaska je priznanje da topikalne toksinske formulacije, kao što su, na primer, topikalne formulacije botulinskog toksina, zahtevaju korišćenje različitih postupaka za postupanje i odlaganje u poređenju sa uobičajenim formulacijama koje se ubrizgavaju a sadrže iste toksine. Preciznije, ovaj pronalazak prepoznaje da nepoželjna kontaminacija može da nastane bez propisne nege i postupaka za bezbedno postupanje, jer formulacije toksina za topikalnu upotrebu mogu nenamerno da se prošire na druge površine preko uobičajenog kontakta ili prolivanjem.

[0007] Još jedno varijantno rešenje ovog pronalaska je priznanje da je sadržaj toksina u topikalnim formulacijama botulina, u brojnim primerima, značajno veći nego kod formulacija botulinskog toksina koje se ubrizgavaju. Bez želje da se vežemo za bilo koju teoriju, veruje se da je veći sadržaj botulinskog toksina u topikalnim formulacijama neophodan da se postignu terapijska i kozmetička dejstva, zahvaljujući teškoći kod transportovanja botulinskog toksina kroz kožu, čak i sa nosačima ili pospešivačima prodora u kožu, kako je ovde opisano. Na primer, jedna doza formulacije botulinskog toksina tipa A za površinsku upotrebu može sadržati više od 1000-7000 U toksina, pri čemu injektibilna formulacija obično sadrži samo oko 100 U. Dakle, ovaj pronalazak prepoznaje, po prvi put, da značajne količine botulinskog toksina mogu ostati na površini kože posle primene topikalne supstance, čime predstavljaju potencijalnu opasnost kako za pacijenta tako i za kliničko osoblje i stvaraju se potencijalni ekološki problemi.

[0008] S tim u skladu, ovde su opisani postupci i kompleti za bezbenu primenu, uklanjanje i inaktiviranje viška toksina, (npr., botulinskog toksina), koji se koriste u topikalnim terapijskim i kozmetičkim supstancama.

[0009] Takođe je opisan i postupak za topikalno nanošenje formulacije toksina<.>Ovaj postupak obuhvata topikalno nanošenje formulacije toksina na područje koje treba lečiti, uklanjanje viška toksina sa sredstvom za uklanjanje, i inaktiviranje viška toksina sa sredstvom za inaktivaciju.

[0010] U drugom varijantnom rešenju, ovaj opis obezbeđuje postupak za uklanjanje toksina sa površine pacijenta. Ovaj postupak obuhvata uklanjanje toksina iz područja sa sredstvom uklanjanja, i inaktiviranje uklonjenog toksina sa sredstvom inaktivacije.

[0011] U još jednom varijantnom rešenju, ovaj opis obezbeđuje komplet za topikalno nanošenje toksina. Taj komplet obuhvata supstancu koja sadrži toksin i aplikator za topikalno nanošenje supstance na područje kom je potrebna terapija. Opciono, to jedinjenje toksina može da sadrži boju.

Ovaj komplet takođe obuhvata sredstvo uklanjanja za uklanjanje viška toksina iz tretiranog područja, i sredstvo inaktivacije za uništavanje viška toksina pošto je uklonjen iz tretiranog područja.

[0012] U jednom drugom varijantnom rešenju, ovaj opis obezbeđuje komplet za odlaganje topikalno nanetog toksina. Ovaj komplet obuhvata sredstvo za uklanjanje viška toksina nanetog na površinu područja kom je potrebno tretiranje, i sredstvo inaktivacije za uništavanje viška toksina pošto je uklonjen iz tretiranog područja.

[0013] Ovaj pronalazak je definisan putem priloženih patentnih zahteva. Ovaj pronalazak obezbeđuje topikalnu ili transdermalnu supstancu koja sadrži botulinski toksin i boju. Ta boja omogućava lakšu vizuelnu identifikaciju supstance. U izvesnim preporučenim izvođenjima, botulinski toksin može da bude bilo koji od serotipova botulinskog toksina A, B, C1D, E, F, ili G. U jednom posebno preporučenom izvođenju, botulinski toksin je prečišćeni botulinski toksin tipa A. U izvesnim izvođenjima, boja je vidljiva boja ili fluorescentna boja. U preporučenim izvođenjima, takve detektibilne boje, kada se koriste u ovoj supstanci, ne reaguju sa botulinskim toksinom.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0014] Ovaj opis sadrži postupke i komplete za bezbedno uklanjanje i inaktiviranje jedinjenja topikalnog toksina. Kako se ovde koriste, pojmovi "uništi", "uništavanje", "inaktivacija", ili njihove varijante, kada se koriste u vezi sa toksinom, odnose se na tretiranje toksina da bi se dobio toksin koji nije neurotoksičan.

[0015] Postupci iz ovog opisa obuhvataju postupke za nanošenje, uklanjanje i inaktiviranje topikalnih supstanci toksina kao i postupke za isključivo uklanjanje i inaktiviranje topikalnih supstanci toksina. Ovde opisane postupke moguće je koristiti u vezi sa režimom lečenja (npr. primeri gde se supstanca ciljano nanosi) ili kao mera dekontaminacije (npr. da se uklone supstance toksina u primerima gde je supstanca toksina nenamerno ili neželjeno prisutna na površini). Ovaj opis takođe razmatra komplete i za nanošenje, uklanjanje i inaktiviranje topikalnih supstanci za kožu kao i komplete za isključivo uklanjanje i inaktiviranje topikalnih supstanci za kožu. Ovaj pronalazak obuhvata supstance koje obuhvataju boje.

[0016] Supstanca prema ovom pronalasku obuhvata botulin toksin.

[0017] Pojam "botulin toksin" kako se ovde koristi znači da se odnosi na bilo koji od poznatih tipova botulinskog toksina, bilo da ga proizvode bakterijske ili rekombinantne tehnike, kao i bilo koji od takvih tipova može naknadno biti otkriven uključujući projektovana varijantna rešenja ili proteine fuzije. Botulinski toksin moguće je dobiti iz bilo kog od poznatih serotipova C. botulinum (npr., serotipovi A, B, C1, D, E, F, ili G). U izvesnim preporučenim izvođenjima, botulinski toksin je prisutan kao izolovani molekul botulinskog toksina (npr. molekuli botulinskog toksina tipovi A, B, C1, D, E, F, ili G bez stabilizujućih proteina izraženih putem C. botulinum). U takvim izvođenjima, izolovani molekul botulinskog toksina se preporučljivo stabilizuje pomoću eksogenih stabilizatora. Videti, npr., američku provizornu prijavu U.S. br. 61/220,433 (međunarodna objava br. WO 2010/151840) pod naslovom "Formulacije botulinskog toksina bez albumina." Alternativno, botulinski toksin može da bude prisutan u složenom obliku, stabilizovan, barem delimično, pomoću jednog ili više netoksina, nehemaglutinin proteina i netoksin, hemaglutinin proteina koji se normalno izražavaju zajedno sa botulinskim toksinom pomoću C. Botulinum bakterija. U izvesnim izvođenjima, botulinski toksin se stabilizuje pomoću eksogenih stabilizatora, kao što je albumin. Ovaj pronalazak takođe specifično razmatra upotrebu komercijalno dostupnih formulacija botulinskog toksina, čiji neograničavajući primeri obuhvataju BOTOX® Dysport® i Xeomin®

[0018] Botulinski toksin korišćen u ovom pronalasku može alternativno da bude derivat botulinskog toksina, to jest, jedinjenje koje ima aktivnost botulinskog toksina ali sadrži jedan ili više hemijskih ili funkcionalnih promena na bilo kom delu ili na bilo kom lancu u odnosu na izvorne botulinske toksine koji se prirodno javljaju ili rekombinantne izvorne botulinske toksine. Na primer, botulinski toksin može da bude modifikovan neurotoksin (npre., neurotoksin koji ima barem jednu od svojih amino kiselina obrisanih, modifikovanih ili zamenjenih, u poređenju sa izvornim, ili rekombinantno proizvedenim neurotoksinom ili derivatom ili njegovim fragmentom). Na primer, botulinski toksin može da bude onaj koji je modifikovan na način koji, na primer, pospešuje njegova svojstva ili smanjuje neželjena dejstva, ali koji i dalje zadržava željenu aktivnost botulinskog toksina. Botulinski toksin može da bude bilo koji od kompleksa botulinskog toksina toksina proizvedenih putem bakterija, kao što je gore opisano. Alternativno, botulinski toksin može da bude toksin pripremljen korišćenjim rekombinantnih ili sintetiisanih hemijskih tehnika (npr. rekombinantni peptid, protein fuzije, ili hibridni neurotoksin, kako je pripremljen iz podjedinica ili domena različitih serotipova botulinskog toksina (videti U.S. Pat. br.

6,444,209, na primer)). Botulinski toksin može takođe da bude deo ukupnog molekula koji je pokazao da poseduje neophodnu aktivnost botulinskog toksina, i u takvom slučaju moguće ga je koristiti kao takav ili kao deo kombinacije ili složeni (konjugat) molekul, na primer proteina fuzije. Pored toga, botulinski toksin može da bude u obliku prekursora botulinskog toksina, koji može sam da bude netoksičan, na primer netoksične proteaze cinka koje postaju toksične na proteolitskom rascepu.

[0019] Generalno govoreći, postupci i kompleti koji su ovde opisani za bezbedno uklanjanje i inaktiviranje topikalnih terapijskih ili kozmetičkih supstanci toksina (npr. supstance botulinskog toksina) su pogodne za upotrebu sa bilo kojim režimom topikalne primene terapijske ili kozmetičke supstance toksina, kako se ovde razmatra. Topikalna primena može da bude na bilo kom području tela na kom je potrebno. U izvesnim preporučenim varijantnim rešenjima, područje tela koje treba lečiti se bira iz grupe koja obuhvata lice, pazuh, dlanove šaka, šake, stopala, donji deo leđa, vrat, nogu, unutrašnji deo butina, ruku, lakat, koleno, karlicu, zadnjicu i torzo.

[0020] Kod nekih varijantnih rešenja, supstanca toksina za topikalnu upotrebu može biti primenjena da se proizvede kozmetičko dejstvo. Na primer, botulinski toksin tipa A neurotoksin može da se primeni na lice da se smanji pojava bora, uključujući i vertikalne bore koje okružuju bradu (marionet), nazolabijalne bore, kravlje stopalo, naborane obrve, glabelarne bore, i njihove kombinacije.

[0021] Kod nekih varijantnih rešenja, supstanca toksina za topikalnu upotrebu može imati primenu da se proizvede kozmetičko dejstvo. Na primer, supstanca toksina za topikalnu upotrebu može da ublaži impulse holinergijskog nerva, čime se potiskuje izlaz iz žlezde. U izvesnim varijantnim rešenjima, supstanca toksina za topikalnu upotrebu obuhvata botulinski toksin koji može biti primenjen da smanji prekomerno lučenje znojnih žlezda ili žlezda lojnica, da bi se lečila hiperhidroza ili akne, prema opisanom redosledu. Uopštenije rečeno, ovaj opis takođe razmatra primenu supstanci botulina za topikalnu upotrebu za lečenje bilo koje indikacije za koju je poznato da botulinski toksin obezbeđuje poboljšanje stanja. Primeri takvih indikacija obuhvataju grč polovine lice (hemifacijalni spazam), pojavu spazmodičnog tortikolisa kod odraslih, fizure oko analnog otvora, blefarospazam, cerebralnu paraliza, distoniju vrata, migrenozne glavobolje, razrokost (strabizam), poremećaj mišića koji pokreću vilicu (temporomandibularni zglob), i različite tipove priklještenja mišića usled grčenja i grčeve.

[0022] U preporučenim varijantnim rešenjima, supstanca iz ovog pronalaska može da bude primenjena tako da se primeni delotvorna količina toksina. Pojam "delotvorna količina" koji se ovde koristi se odnosi na količinu toksina (npr., botulinskog toksina) koja je dovoljna da proizvede željenu mišićnu paralizu ili drugo biološko ili estetsko dejstvo, ali koja je implicitno bezbedna količina, tj. količina koja je dovoljno mala da se izbegnu ozbiljna neželjena dejstva. Željena dejstva obuhvataju relaksaciju izvesnih mišića u cilju, na primer, smanjenja pojave finih bora i/ili primetnijih bora, posebno na licu, ili podešavanje izgleda lica ili drugi načini kao što je širenje očiju, podizanje uglova usta, ili glatke bore koje se lepezasto prostiru od gornje usne, ili opšte ublaženje zategnutosti mišića. Poslednje pomenuto dejstvo, opšte ublaženje napetosti mišića, može da se odrazi na licu ili na nekom drugom mestu. Kod nekih izvođenja, supstanca iz ovog pronalaska može da obuhvat odgovarajuću delotvornu količinu botulinskog toksina za primenu u obliku terapije koju čini samo jedna doza, ili može da bude koncentrovanija, bilo za razređivanje na mestu primene ili za upotrebu kod više primena. Botulinski toksin može da bude primenjen topikalno za transdermalnu isporuku mišića ili u druge sa kožom povezane strukture. Ova primena je moguća, na primer, na noge, ramena, leđa (uključujući donji deo leđa), pazuhe, dlanove, stopala vrat, unutrašnji deo butina, leđni deo šaka ili stopala, laktove, gornji deo ruku, kolena, gornji deo nogu, zadnjicu, torzo, karlicu, ili bilo koji drugi deo tela gde se želi naneti botulinski toksin.

[0023] U izvesnim izvođenjima, doza botulinskog toksina za topikalnu supstancu toksina iz ovog pronalaska je u opsegu od 100 U do 7000 U, još preporučljivije od 500 U do 6000 U, još preporučljivije 1000 U do 5000 U, i još preporučljivije od 2000 do 4000 U. U izvođenjima, doza botulinskog toksina je u opsegu od 1000 do 7000 U, iako ovaj pronalazak specifično obuhvata donje i/ili gornje granice ovog opsega mogu da budu povećane ili smanjene, prema opisanom redosledu, za intervale od 50 U, sa svakim podopsegom koji se smatra da je izvođenje ovog pronalaska.

[0024] Topikalna supstanca toksina obuhvata indikator koji dozvoljava kliničkom lekaru da lakše vidi supstancu toksina koji se topikalno nanosi. Dakle, na primer, u primerima gde klinički lekar ručno nanosi topikalnu formulaciju botulinskog toksina direktno na područje koje treba lečiti, ovaj indikator može da pomogne kliničkom lekaru u određivanju koja područja kože su već lečena. Pored toga, indikator može omogućiti kliničkom lekaru da lakše primeti područja koja su zaražena supstancom toksina za topikalno nanošenje. Uopšteno rečeno, indikator je inertan u pogledu toksina i može biti bezbedno nanet na površinu kože u korišćenoj koncentraciji. Ovaj indikator je boja koju je moguće detektovati. Ova boja može biti vidljiva ili fluorescentna boja koja se proizvodi iz prirodnih izvora ili je veštački proizvedena. Boje iz prirodnih izvora mogu da obuhvate, ali se ne ograničavaju na, prirodne boje hrane. Neograničavajući primeri vidljivih boja obuhvataju ali se ne ograničavaju na, FD i C plava br. 1, FD i C plava br. 2, FD i C zelena br. 3, FD i C crvena br.40, FD i C crvena br. 3, FD i C žuta br.

5, i FD i C crvena br. 6, karamel boja, mahagonij, karmin crvena, cvekla crvena, đumbir, šafran, paprika, pandan, i plavi grašak. Neograničavajući primeri fluorescentnih boja obuhvataju, ali se ne ograničavaju na, fluorescein natrijum, rodamin B, akridin pomorandžu, zeleni fluorescentni protein, kurkumin, i cink sulfid. Kod preporučenih izvođenja, ta boja ne utiče na efikasnost ili biodostupnost toksina kod topikalne supstance botulinskog toksina.

[0025] Kod drugih varijantnih rešenja ovog opisa, indikator može da obuhvati inertne, obojene čestice koje su pomešane u supstancu toksina za topikalnu primenu da se omogući laka vizuelna identifikacija supstance. Na primer, male čestice titanijum dioksida mogu biti dodate da doprinesu beloj boji u supstanci toksina za topkalno nanošenje. Upotreba titanijum oksida kao indikatora takođe ima dodatnu prednost što čestice titanijum oksida mogu da deluju kao agens inaktivacije u prisustvu UV zračenja, kako se dole razmatra. Međutim, kada se titanijum dioksid koristi kao indikator, mora da se obrati pažnja da se izbegne izlaganje supstance topikalnog toksina UV zračenju prerano, da bi se izbeglo nesmotreno inaktiviranje toksina preko reakcija fotokatalitičke degradacije.

[0026] Kod izvesnih preporučenih varijantnih rešenja, supstanca topikalnog toksina je ostavljena da boravi na koži tokom izvesnog vremenskog perioda posle nanošenja da bi se omogućilo toksinu da prodre u kožu. Trajanje ovog vremenskog perioda boravka na koži može biti različito zavisno od specifične supstance toksina za topikalnu primernu, količine toksina koji treba isporučiti, i područja koje treba lečiti. Primeri vremena boravka koje je moguće koristiti u vezi sa ovim pronalaskom obuhvataju, ali se ne ograničavaju na, 1 minut, 2 minuta, 3 minuta, 4 minuta, 5 minuta, 6 minuta, 7 minuta, 8 minuta, 9 minuta, 10 minuta, 15 minuta, 20 minuta, 25 minuta, 30 minuta, 35 minuta, 40 minuta, 45 minuta, 50 minuta, 55 minuta, 1 sat, 1,25 sati, 1,5, sati, 1,75 sati, ili 2 sata.

[0027] Ovaj opis takođe sadrži agens za uklanjanje topikalne supstance toksina sa površina gde god da je prisustvo topikalne supstance toksina neželjeno na takvim površinama. Na primer, agens uklanjanja može da se koristi da se ukloni višak supstance topikalnog toksina koji je primenjen na područje kože koje treba tretirati. Po mogućstvu, agens uklanjanja treba da se koristi da ukloni supstancu toksina za topikalnu primenu koja je nesmotreno primenjena na područje kože kojem nije potrebno tretiranje. Ovaj opis takođe razmatra korišćenje agensa uklanjanja za uklanjanje toksina sa površine bilo kog dela koji je kontaminiran toksinom. Na primer, primeri tih delova u kliničkom okruženju koji mogu postati kontamirani topikalnom supstancom toksina obuhvataju gornje površine stola, stolice, podove, klupe, rukavice, naočare, aplikatore, i slično.

[0028] Uopšteno govoreći, agens za uklanjanje je bilo koji agens koji može da fizički smanji količinu aktivnog toksina na površini kože. Na primer, u izvesnim varijantnim rešenjma, agens uklanjanja može da adsorbuje, apsorbuje, ili fizički ostruže višak supstance toksina za topikalnu primenu. Kod takvih varijantnih rešenja, agens uklanjanja može da obuhvati bilo koji materijal/proizvod koji može da ukloni supstancu uključujući, ali ne ograničavajući se na, sintetičke i/ili prirodne polimerne proizvode, proizvode od metala, keramike, i stakla. Polimerni proizvodi obuhvataju celulozu i/ili derivate celuloze ili plastiku. Primeri agensa uklanjanja obuhvataju, ali se ne ograničavaju na, spatule, materijale koji obuhvataju pamuk, materijale koji obuhvataju veštačku svilu, papirne ubruse, gazu, briseve, pamučne kuglice, hirurške zavese, tkivo lica, apsorpcione materijale za jednokratnu upotrebu, adsorpcione materijale za jednokratnu upotrebu, tkanine za jednokratnu upotrebu, tkane i netkane tekstilne materijale za jednokratnu upotrebu, vlažne maramice, i suve maramice.

[0029] Korak uklanjanja viška toksina može da obuhvati brisanje, upijanje, struganje ili trljanje područja površine sa agensom uklanjanja. Kod nekih varijantnih rešenja, agens uklanjanja može takođe da bude postavljen direktno na površinu tokom perioda vremena da se dozvoli supstanci topikalnog toksina da apsorbuje u ili adsorbuje na taj agens za uklanjanje. U varijantnim rešenjima gde supstanca toksina za topikalnu upotrebu obuhvata indikator, lekar na klinici agens uklanjanja može ponovljeno da se primeni kao lek sve dok taj indikator više nije vidljiv ili prisutan u količini koja je ispod prihvatljive gornje granice, čime se ukazuje da je većina, ako ne i sva, supstanca toksina za topikalnu upotrebu uklonjena. Na primer, kada je indikator boja, ova granica vrednosti može biti izražena kao procenat količine boje koji je originalno prisutan, kao apsolutni broj, ili na neki drugi način poznat stručnjaku u ovoj oblasti. Granice vrednosti boje koje se razmatraju ovim pronalaskom mogu da budu poznate stručnjaku u ovoj oblasti uključujući, ali ne ograničavajući se na, manje od 20% od prvobitno prisutne, manje od 10% od prvobitno prisutne, manje od 5% od prvobitno prisutne, manje od 1% od prvobitno prisutne, manje od 0,5% od prvobitno prisutne, manje od 0,1% od prvobitno prisutne, manje od 0,05% od prvobitno prisutne i 0,01% od prvobitno prisutne. Upotreba više od jednog i/ili više od jednog tipa agensa za uklanjanje da se ukloni neželjeni toksin sa površine se razmatra.

[0030] U izvesnim preporučenim varijantnim rešenjima ovog opisa, agens uklanjanja se koristi u kombinaciji sa agensom inaktivacije. Agens inaktivacije je bilo koji agens koji inaktivira toksin, čime se dobija toksin bez neurotoksičnosti. Neograničavajući primeri inaktivacije agenasa obuhvataju oksidanse, surfaktante, oksidanse, elektromagnetno zračenje, i bazne agense:

[0031] Kod izvesnih izvođenja, agens uklanjanja i agens inaktivacije se koriste istovremeno. Na primer, jedan posebno poželjan primer, maramica koja je natopljena hipohloritnim izbeljivačem može da se koristi da se fizički ukloni topikalni toksin sa površine dok se u isto vreme inaktivira. Kod drugih varijantnih izvođenja, agens uklanjanja i agens inaktivacije se koriste istovremeno. Na primer, pošto agens uklanjanja fizički ukloni toksin sa površine, agens uklanjanja može da bude izložen agensu inaktivacije da bi se dobio toksin koji nije štetan u dodiru sa agensom uklanjanja. Po mogućstvu, agens uklanjanja i agens inaktivacije treba da budu u sledu naneti na površinu da bi se dekontaminirala površina sa topikalnog toksina prisutnog na njemu.

[0032] Jedan aspekt ovog opisa je priznanje da izvesne klase surfaktanata inaktiviraju botulinijum toksin, dok druge klase surfoktanata to ne čine. Uopšteno govoreći, jaki jonski deterdženti su korisni kao agensi inaktivacije, čiji neograničavajući primeri obuhvataju natrijum dodecil sulfat, natrijum lauroil laktilat, natrijum lauret sulfat, i natrijum lauroil sarkozinat. Na primer, kontakt sa botulinskim toksinom tipa A sa Dove ubrusima za čišćenje lica, duboka vlaga - Dove Facial Cleaning Cloths, Deep Moisture® za koje je utvrđeno da inaktiviraju botulinski toksin tipa A. Ove tkanine za čišćenje navode sledeće supstance kao sastojke: vodu, glicerin, decil glikozid, natrijum lauroil glukozid, natrijum lauroil sarkozinat, kokamidopropil betain, silikon kvaternijum-8, natrijum lauroil laktilat, polikvaternijum-10, tokoferil acetat (vitamin E acetat), retinil palmitat (vitamin A palmitat), kalijum laktat, mlečna kiselina, holesterol glicin soja (sojino zrno) sterol, urea natrijum Pca, polikvaternijum-4, miris/parfem, Dmdm hidantoin, i jodopropinil butilkarbamat. Dakle, iako su jaki jonski deterdženti, kao što su oni navedeni gore u spisku, korisni za inaktiviranje botulinskog toksina, oni su često neodgovarajući za čišćenje područja terapije bilo pre ili posle primene botulinskog toksina, jer oni uništavaju aktivnost botulinskog toksina.

[0033] Nasuprot tome, nejonski surfaktanti (npr., polisorbat 20, polisorbat 40, polisorbat 60, polisorbat 80, Span 20, Span 60, Span 65, Span 80, PEG 4 Laurat, i PEG 6 kaprilni/kaprinski gliceridi) su generalno manje korisni kao agensi inaktivacije, posebno pri niskim koncentracijama, ali moguće ih je korisno upotrebiti da se obriše područje kože pre lečenja ili kao deo agensa uklanjanja da se pospeši uklanjanje topikalnog botulinskog toksina iz tretiranog područja kože. Na primer, maramice za skidanje šminke sa lica Neutrogena Makeup Remover Cleansing Towelettes®, koje sadrže nejonske surfaktante, moguće je koristiti kao post-terapijske maramice za brisanje viška botulinskog toksina na području kože posle primene topikalne supstance botulinskog toksina.

Maramice za uklanjanje šminke Neutrogena Makeup Remover Cleansing Towelettes® sadrže sledeće sastojke: vodu, cetil etilheksanoat, izostearil palmitat, pentaeritritil tetraetilheksanoat, izononil izononanoat, ciklopentasiloksan heksilen glikol, PEG 4 laurat ,PEG 6 kaprilni/kaprinski gliceridi, kokoat saharoze, karbomer, natrijum hidroksid, benzojeva kiselina, dehidroacetatna kiselina, fenoksietanol, jodopropinil butilkarbamat, i miris. Pored toga, maramice za uklanjanje šminke Neutrogena Makeup Remover Cleansing Towelettes® moguće je koristiti kao maramice pre terapije da se očisti područje koje treba tretirati, bez štetnog delovanja na aktivnost naknadno nanete supstance topikalnog botulinskog toksina. U varijantnim rešenjima koja obuhvataju nejonske surfaktante koji ne inaktiviraju botulinski toksin, agens inaktivacije se preporučljivo koristi da neutralizuje višak botulinskog toksina. Na primer, kod izvesnih preporučenih varijantnih rešenja, agens inkativacije može biti čvrst oblik, ili oblik rastvora natrijum hipohlorita (npr. belilo) kako je ovde opisano. Pored toga se razmatra mogućnost upotrebe drugih hemijskih supstanci u funkciji agensa uklanjanja ili dela agensa uklanjanja. Na primer, višak botulinskog toksina tipa A na površini kože pacijenta može da se ukloni, bez značajne inaktivacije, brisanjem sa jastučićem od gaze navlaženim sa 70% izopropil alkohola.

[0034] Kod izvesnih preporučenih varijantnih rešenja, agens inaktivacije je oksidans. Na primer, pogodni oksidansi obuhvataju bilo koju hemijsku supstancu koja može da oksidira toksin da njegovo dejsto ne bi bilo štetno. Neograničavajući primeri pogodnih oksidanasa obuhvataju gas ozon, ozonisanu vodu, perokside, i hipohlorite. Kod izvesnih preporučenih varijantnih rešenja, oksidans je so hipohlorita, koja može da se koristi sama ili u kombinaciji sa drugim agensima inaktivacije. Pogodne soli hipohlorita obuhvataju, ali se ne ograničavaju na, natrijum hipohlorit i kalcijum hipohlorit. So hipohlorita može da bude u bilo kom obliku i/ili koncentraciji poznatoj kao korisna za inaktiviranje supstance. Neograničavajući primeri oblika soli hipohlorita obuhvataju, tečnost, prah, kristalnu so, i maglu. U nekim primerima, natrijum hipohlorit je korišćen kao agens inaktivacije se pominje kao belilo.

Koncentracija soli hipohlorita može da bude, ali se ne ograničava na, barem 0,1%, približno 0,1% do 50%, 0,1% do 12%, 0,3% do 10%, ili 0,5% do 10%. U preporučenim varijantnim rešenjima, so hipohlorita je natrijum hipohlorit u koncentraciji između približno 0,1% do 6%.

[0035] Elektromagnetno zračenje moguće je koristiti kao agens inaktivacije, samo ili u kombinaciji sa drugim agensima inaktivacije. Elektromagnetno zračenje pogodno za upotrebu kao agens inaktivacije obuhvata bilo koje zračenje bilo koje talasne dužine koje je sposobno da degradira toksin tako da se dobije netoksičnost. U izvesnim preporučenim varijantnim rešenjima, agens inaktivacije može da obuhvati, ali se ne ograničava na, gama zrake, rendgenske zrake, i ultraljubičasto zračenje. Elektromagnetno zračenje moguće je generisati prirodno ili veštački. U preporučenim varijantnim rešenjima, elektromagnetno zračenje obuhvata talasne dužine između približno 10 nm do 400 nm. U primerima gde je elektromagnetno zračenje ultraljubičasto zračenje (UV), moguće je koristiti bilo koji izvor UV poznat stručnjaku u ovoj oblasti. Ovo može da obuhvati, ali se ne ograničava na, solarne izvore ili izvore koji su povezani sa soalrnim izvorima, ''crna svetla' ili ultraljubičasto (Wood's light) svetlo, UV fluorescentne lampe, UV diode koje emituju svetlost (UV LED), UV laseri, i lampe za ispuštanje gasa. U izvesnim varijantnim rešenjima, agensi inaktivacije koji obuhvataju elektromagnetno zračenje još obuhvataju titanijum dioksid. Kako ne nameravamo da se vežemo ni za jednu teoriju, titanijum dioksid može da deluje kao fotokatalizator da bi se poboljšala sposobnost agensa inaktivacije da razgadi ovu supstancu.

[0036] Agensi koji menjaju pH mogu da se koriste kao agensi inaktivacije, sami ili u kombinaciji sa drugim agensima inaktivacije. Bilo koje supstance koje menjaju pH u vrednost koja prouzrokuje razgradnju toksina mogu biti korišćeni kao agens inaktivacije koji menja pH vrednost. Neograničavajući primeri agenasa inaktivacije koji menjaju pH pogodni za ovaj pronalazak obuhvataju, kalijum hidroksid (KOH), barijum hidroksid (Ba(OH)2), cezijum hidroksid (CsOH), natrijum hidroksid (NaOH), stroncijum hidroksid (Sr(OH)2), kalcijum hidroksid (Ca(OH)2), litijum hidroksid (LiOH), i rubidijum hidroksid (RbOH).

[0037] Toplotu je moguće koristiti kao agens inaktivacije, sam ili u kombinaciji sa drugim agensima inaktivacije. U primerima gde ova supstanca jeste toksin i posebno botulinski toksin, grejanje supstance do temperatura većih od 85 °C tokom barem 5 minuta će inaktivirati toksin. U izvesnim preporučenim varijantnim rešenjima, taj toksin je inaktiviran zagrevanjem do veće temperature od 70 °C, približno 70 do 100 °C, 70 do 80 °C, 80 do 90 °C, 85 do 90 °C, 86 do 90 °C, 87 do 90 °C, 88 do 90 °C, 89 do 90 °C, 86°C, 87 °C, 88 °C, 89 °C, 90 °C, 90 do 100 °C, 100 do 110°C, 110 do 120 °C, 120 do 130 °C, više od 130 °C ali manje od temperature koja bi oštetila predmet koji se dekontaminira.

Korišćeni izvor toplote može biti bilo koji od onih poznatih stručnjaku u ovoj oblasti uključujući, ali ne ograničavajući se na, otporne elemente grejanja, laboratorijski bokovi toplote, zagrejane vodene kupke, autoklavi, rerne, i mikrotalasne rerne.

[0038] Kod izvesnih varijantnih rešenja, moguće je koristiti antitoksin kao agens inaktivacije, sam ili u kombinaciji sa drugim agensima inaktivacije. Antitoksin moguće je izvesti iz bilo kog izvora poznatog stučnjaku u ovoj oblasti uključujući, ali se ne ograničava na, konjski, mišji, svinjski, pseći, ljudski, i slično. Antitoksin može da obuhvata cela antitela, delimična antitela, i/ili komponente neantitela. U izvesnim preporučenim izvođenjima, antitoksin je konjski trovalentni botulinski antitoksin. U drugim preporučenim izvođenjima, antitoksin je konjski trovalentni botulinski antitoksin.

1

[0039] Agens inaktivacije može da degradira sastav bilo kojim mogućim sredstvima uključujući, ali ne ograničavajući se na način putem termičkih, hemijskih, fotohemijskih, i pH fluktuacionih procesa.

Moguće je koristiti bilo koji postupak za inaktiviranje supstance poznat stručnjaku u ovoj oblasti.

[0040] Opisani su kompleti za nanošenje topikalnih terapijskih ili kozmetičkih supstanci. Taj komplet obuhvata supstancu za topikalno nanošenje na područje kom je potrebna terapija. Komplet može može takođe da obuhvata indikator tako da omogući nadzor lokacije i prisustvo supstance. U izvesnim varijantnim rešenjima, komplet obuhvata supstancu koja obuhvata toksin, i opciono, indikator kao što je detektibilna boja. U preporučena varijantna rešenja, toksin je botulinski toksin i preporučljivije, prečišćeni botulinski toksin tipa A. Komplet još obuhvata aplikator za topikalno nanošenje supstance na područje kom je potrebno lečenje. Aplikator može da obuhvati bilo koju komponentu koja je neophodna za primenu supstance, uključujući uobičajeni aplikator, rukavicu, ili špric. U preporučenim varijantnim rešenjima, takav komplet takođe obuhvata agens uklanjanja. Ovaj agens uklanjanja se koristi da uklloni neželjenu supstancu topikalnog toksina sa bilo koje površine. U preporučenim varijantnim rešenjima, agens uklanjanja je polimerni proizvod na bazi celuloze, na primer, papirni ubrus, gaza, bris, ili kuglice pamuka. Taj komplet još obuhvata agens inaktivacije koji se koristi da inaktivira višak supstance posle uklanjanja sa tretiranog područja. Agens inaktivacije može da obuhvati bilo koju komponentu poznatu da inaktivira uklonjenu supstancu. U izvesnim varijantnim rešenjima, agens inaktivacije obuhvata surfaktante, natrijum hipohlorit, ultraljubičasto zračenje, kiselinske ili bazne agense, i rezistivne grejne elemente. U izvesnim izvođenjima, ovaj komplet može takođe da obuhvati uputstva za upotrebu u njemu sadržanih komponenata.

[0041] Opisani su kompleti za jednokratnu upotrebu za nanošenje topikalnih terapijskih ili kozmetičkih supstanci. Kod izvesnih preporučenih varijantnih rešenja, ova supstanca obuhvata toksin kao što je botulinski toksin tipa A, opciono u izolovanom obliku sa eksogenim stabilizatorima. Taj komplet obuhvata agens za uklanjanje viška supstanci koja se nanosi topikalno na područje kom je potrebna terapija. Agens uklanjanja može da obuhvata bilo koju komponentu poznatu da uklanja višak supstance iz područja lečenja i u preporučenim varijantnim rešenjima, agens uklanjanja je polimerni proizvod na bazi celuloze, na primer, papirni ubrus, gaza, bris, ili pamučna loptica. Taj komplet još obuhvata agens inaktivacije koji se koristi da inaktivira višak supstance posle uklanjanja sa tretiranog područja. Agens inaktivacije može da obuhvati bilo koju komponentu poznatu da inaktivira uklonjeni višak supstance. U izvesnim varijantnim rešenjima, agens inaktivacije obuhvata surfaktante, natrijum hipohlorit, ultraljubičasto zračenje, kiselinske ili bazne agense, i rezistivne grejne elemente. U izvesnim izvođenjima, ovaj komplet može takođe da obuhvati uputstva za upotrebu u njemu sadržanih komponenata.

[0042] Brojne modifikacije i varijacije ovog pronalaska mogu da budu napravljene bez udaljavanja od njegovog obima, kao što će biti očigledno stručnjaku u ovoj oblasti. Ovde opisana specifična izvođenja se nude samo kao primeri, i ovaj pronalazak treba da bude ograničen samo u okviru ovde priloženih patentnih zahteva.

PRIMERI

Primer 1: Topikalne supstance toksina pogodne za upotrebu sa postupcima i kompletima uklanjanja i aktiviranja toksina

[0043] Kako je ovde opisano, postupci i kompleti za uklanjanje i inaktiviranje topikalnih supstanci toksina nisu posebno ograničeni. Uopšteno gledano, moguće ih je koristiti sa bilo kojim sistemom isporuke u kom se toksin nanosi topikalno na kožu. Na primer, u izvesnim varijantnim rešenjima, postupci i kompleti iz ovog opisa su pogodni za upotrebu sa transdermalnim flasterima koji isporučuju toksin u kožu. U izvesnim drugim varijantnim rešenjima, sistem isporuke može da obuhvata ručno nanošenje topikalne formulacije toksina direktno na područje koje treba lečiti. kada se topikalna supstanca toksina ručno nanese na ovaj način, može da se proširi korišćenjem uobičajenog aplikatora ili rukom, ukoliko je ta ruka zaštićena rukavicom napravljenom od pogodnog materijala (npr. nitrila).

[0044] Generalno, postupci i kompleti opisani ovde su pogodni za uklanjanje i inaktiviranje toksina u velikom broju veoma raznovrsnih različitih topikalnih supstanci toksina. Na primer, postupci i kompleti su pogodni za upotrebu sa topikalnim supstancama toksina u kojima se toksin isporučuje pomoću nosača ili pospešivača prodora u kožu. Neograničavajući primeri nosača obuhvataju pozitivno naelektrisane polimerne nosače i micele (npr. fosfolipidne micele kao što je sfingozin i cerebrozid). Neograničavajući primeri pospešivača prodora u kožu obuhvataju DMSO, d-limonen, alantoin, fulvinsku kiselinu, miro, hidrohinon glikin, quillaja saponaria (kvilaja saponaria), i acanthophyllum squarrusom (triterpen saponini).

[0045] Kod izvesnih preporučenih izvođenja, topikalne supstance obuhvataju pozitivno naelektrisan nosač koji pospešuje transdermalni transport toksina. Videti, npr., U.S. objavu br.2005/0196414 pod naslovom ("Compositions and Methods for Topical Application and Transdermal Delivery of Botulinum Toxin (Supstance i postupci za topikalnu primenu i transdermalnu isporuku botulinskog toksina"). Na primer, nosač može da bude pozitivno naelektrisan molekul nosača sa pozitivno naelektrisanim na njega spojenim efikasnim grupama. Kod izvesnih izvođenja, topikalni transport je pospešen nosačem bez kovalentne modifikacije terapijskog ili kozmetički aktivnog agensa koji treba isporučiti.

[0046] Pod "pozitivno naelektrisan" se podrazumeva da nosač ima pozitivno naelektrisanje pod barem nekim uslovima faze rastvora, još preporučljivije pod barem nekim fiziološki kompatibilnim uslovima. Uopšteno govoreći, pozitivno naelektrisan nosač obuhvata "pozitivno naelektrisanu okosnicu," koja je obično linearni lanac atoma, bilo sa grupama u tom lancu koje nose pozitivno naelektrisanje na fiziološkom pH, ili sa grupama koje nose pozitivno naelektrisanje spojeno na bočne lance koji se pružaju od okosnice. Preporučljivo, pozitivno naelektrisana okosnica sama po sebi neće imati definisanu enzimatsku ili terapijsku biološku aktivnost. Linearna okosnica je okosnica ugljovodonika koji je, u nekim izvođenjima, prekinut heteroatomima izabranim iz azota, kiseonika, sumpora, silicijuma i fosfora. Većina atoma lanca okosnice su obično ugljenik. Pored toga, okosnica će često biti polimer jedinca koje se ponavljaju (npr., amino kiseline, poli(etilenoksi), poli(propilenamin), polialkilenimin, i slični) ali mogu da budu heteropolimer. U jednoj grupi izvođenja, pozitivno naelektrisana okosnica je polipropilenamin pri čemu izvestan broj atoma azota amina prisutnih kao grupe amonijaka (tetrasupstituisani) nose pozitivno naelektrisanje. U jednom drugom izvođenju, pozitivno naelektrisana okosnica je nepeptidilni polimer, koji može biti hetero- ili homo-polimer kao što je polialkilenimin, na primer polietilenimin ili polipropilenimin, koji ima molekularnu težinu od oko 10.000 do oko 2.500.000, preporučljivo od oko 100.000 do oko 1.800.000, i uglavnom preporučljivo od oko 500.000 do oko 1.400.000. U drugoj grupi izvođenja, okosnica spaja više delova bočnog lanca koji obuhvataju pozitivno naelektrisane grupe (npr., grupe amonijaka, grupe piridinijuma, grupe fosfonijuma, grupe sulfonijuma, grupe gvanidinijuma, ili grupe amidinijuma). Delovi bočnog lanca u ovoj grupi izvođenja mogu da se stave u prostore duž okosnice koji su dosledni u pogledu odvajanja ili promenljive. Dodatno, dužina bočnih lanaca može biti slična ili različita. Na primer, u jednoj grupi izvođenja, bočni lanci mogu da budu linearni ili razgranati lanci ugljovodonika koji imaju od jedan do dvadeset atoma ugljenika i završavaju na distalnom kraju (dalje od okosnice) u jednoj od gore navedenih pozitivno naelektrisanih grupa. U svim varijantnim rešenjima ovog pronalaska veza između nosača i terapijskog ili kozmetički atkivnog agensa je putem nekovalentne interakcije, čiji neograničavajući primeri obuhvataju jonske interakcije, hidrogensko povezivanje, Van der Valsovu vezu (van der Waals), ili njihove kombinacije.

[0047] U jednoj grupi izvođenja, pozitivno naelektrisana okosnica je polipeptid koji ima više pozitivno naelektrisanih grupa bočnog lanca (npr., lizin, arginin, ornitin, homoarginin, i slične). Preporučljivo, polipeptid ima molekularnu težinu od oko 10.000 do oko 1.500.000, još preporučljivije od oko 25.000 do oko 1.200.000, još preporučljivije od oko 100.000 do oko 1.000.000. Stručnjak u ovoj oblasti će razumeti da kada se koriste amino kiseline u ovom delu poronalaska, bočni lanci mogu imati bilo D- ili L- oblik (R ili S konfiguraciju) u centru spoja. Postoji varijanta, da okosnica može da bude analog polipeptida kao što je peptoid. Videti, na primer, Kessler, Angew. Chem. Int. Ed. Engl. 32:543 (1993); Zuckermann i saradnici Chemtracts-Macromol. Chem. 4:80 (1992); i Simon i saradnici Proc. Nat’l. Acad. Sci. USA 89:9367 (1992)). Ukratko, peptoid je poliglicin u kom je bočni lanac spojen na okosnicu atoma azota pre nego na α-atome ugljenika. Kao gore, deo bočnih lanaca će obično da se završi u pozitivno naelektrisanoj grupi da se obezbedi pozitivno naelektrisana komponenta okosnice. Sinteza peptoida je opisana u, na primer, U.S. Pat. br. 5,877,278. Kao pojam koji se ovde koristi, pozitivno naelektrisane okosnice koje imaju konstrukciju peptoidne okosnice se smatraju "nepeptidom" jer njih ne čine amino kiseline koje imaju prirodno nastale bočne lance na pozicijama α-ugljenika.

[0048] Moguće je koristiti veliki broj drugih okosnica korišćenjem, na primer, stearinskih ili elektronskih imitacija polipeptida pri čemu su amidne veze peptida zamenjene surogatima kao što su ester veze, tioamidi (--CSNH--), reverzni tioamid (--NHCS-), aminometilen (--NHCH2--) ili reverzne metilenamino (--CH2NH--) grupe, ketometilen (--COCH2--) grupe, fosfinat (--PO2RCH2--), fosfonamidat i fosfonamidat estar (--PO2RNH--), reverzni peptid (--NHCO--), trans-alken (--CR=CH-), fluoroalken (--CF=CH--), dimetilen (--CH2CH2--), tioetar (-- CH2S--), hidroksietilen (--CH(OH)CH2--), metilenoksi (--CH2O--), tetrazol (CN4), sulfonamido (--SO2NH--), metilensulfonamido (--CHRSO2NH--), reverzni sulfonamid (--NHSO2--), i okosnice sa malonat i/ili gem-diamino-alkil podjedinicama, na primer, kao što su pregledali Fletcher i saradnici, ((1998) Chem. Rev. 98:763) i što je detaljno dato ovde citiranim referencama. Veliki broj prethodnih supstitucija daje kao rezultat približno izosterno polimerne okosnice relativne na okosnice formirane iz okosnice izosternog polimera prema okosnicama formiranim iz α- amino kiselina.

[0049] U svakoj od gore datih okosnica, grupe bočnog lanca mogu da budu pridodate što nosi pozitivno naelektrisanu grupu. Na primer, sulfonamidno povezane okosnice (--SO2NH-- i --NHSO2--) mogu imati grupe bočnog lanca spojene na atome azota. Slično tome, hidroksietilen (--CH(OH)CH2--) veza može da nosi grupu bočnog lanca spojenu na hidroksi supstituent. Stručnjak u ovoj oblasti može lako da prilagodi druge hemije veznih spojeva da obezbedi pozitivno nelektrisane grupe bočnog lanca korišćenjem standardnih sintetičkih postupaka.

[0050] U jednom izvođenju, pozitivno naelektrisana okosnica je polipeptid koji ima grupe učinkovitosti. Kako se ovde koristi, grupa učinkovitosti je bilo koji agens koji ima dejstvo unapređenja

1

translokacije pozitivno naelektrisne okosnice kroz tkivo ili membranu ćelije. Neograničavajući primeri grupa učinkovitosti obuhvataju -(gly)n1-(arg)n2, HIV-TAT ili njihove fragmente, ili domen trandsukcije proteina antennapedia, ili neki njegov fragment, u kom je indeks n1 je ceo broj od 0 do 20, još preporučljivije 0 do 8, i još preporučljivije 2 do 5, i indeks n2 je nezavisan neparni celi broj od oko 5 do oko 25, još preporučljivije oko 7 do oko 17, najpreporučljivije oko 7 do oko 13. I dalje se prednost daje onim izvođenjima u kojima HIV-TAT fragment ima formulu (gly)p-RGRDDRR-QRRR-(gly)q, (gly)p-YGRKKRRQRRR-(gly)qili (gly)p-RKKRRQRRR-(gly)q pri čemu su indeksi p i q svaki nezavisno celi brojevi od 0 do 20 i taj fragment je spojen na okosnicu preko bilo C terminusa ili N terminusa tog fragmenta. Preporučeni HIV-TAT fragmenti su oni u kojima su indeksi p i q svaki nezavisno celi brojevi od 0 do 8, još preporučljivije od 2 do 5. Kod nekih izvođenja, taj nosač ima sekvencu amino kiseline RKKRRQRRR-G-(K)15-G- RKKRRQRRR.

[0051] U još jednom preporučenom izvođenju pozitivno naelektrisana grupa učinkovitosti je Antennapedia (Antp) domen transdukcije proteina (PTD), ili njegov fragment koji zadržava aktivnost. (Videti, npr., Console i saradnici, J. Biol. Chem.278:35109 (2003).) Preporučljivo nosač pozitivnog naelektrisanja obuhvata bočni lanac pozitivno naelektrisanih grupa učinkovitosti u količini od barem oko 0,05%, kao procenat ukupne težine nosača, preporučljivo od oko 0,05 do oko 45 % težine, i najpreproučljivije od oko 0,1 do oko 30 % težine. Za pozitivno naelektrisane grupe učinkovitosti koje imaju formulu -(gly)n1-(arg)n2, najpreporučljivija količina je od oko 0,1 do oko 25%.

[0052] U još jednom izvođenju, deo okosnice je polilizin i pozitivno naelektrisane grupe učinkovitosti su spojene na amino grupe bočnog lanca lizina. Kod nekih izvođenja, polilizin može da ima molekularnu težinu koja se kreće u opsegu od oko 10.000 do oko 1.500.000, preporučljivo od oko 25.000 do oko 1.200.000, i najpreporučljivije od oko 100.000 do oko 1.000.000. Kod drugih izvođenja, polilizin može da ima molekularnu težinu koja se kreće u opsegu od oko 500 do oko 5.000, ,oko 1.000 do oko 4.000, oko 1.500 do oko 3.500, ili oko 2.000 do oko 3.000. Polilizin može da bude bilo koji od komercijalno dostupnih (Sigma Chemical Company, St. Louis, Mo., USA) polilizina kao što je, na primer, polilizin koji ima MW>70.000, polilizin koji ima MW od 70.000 do 150.000, polilizin koji ima MW 150.000 do 300.000 i polilizin koji ima MW>300.000. Izbor odgovarajućeg polilizina će zavisiti od preostalih komponenata supstance i biće dovoljan da se obezbedi ukupno neto pozitivno naelektrisanje za tu supstancu i, u nekim izvođenjima, da se obezbedi dužina koja je preporučljivo od jedne do četiri puta kombinovana dužina negativno naelektrisanih komponenata. Preporučene pozitivno naelektrisane grupe učinkovitosti ili grupe učinkovitosti obuhvataju, na primer, -gly-gly-gly-arg-arg-arg-arg-arg-arg-arg (-Gly3Arg7) ili HIV-TAT. U još jednom preporučenom izvođenju ta pozitivno naelektrisana okosnica je dug lanac polialkilenimina kao što je polietilenimin, na primer, onaj koji ima molekularnu težinu od oko 1.000.000.

[0053] U još jednom izvođenju, nosač je polilizin sa pozitivno naelektrisanim grupama granjanja spojenim na amino grupe bočnog lanca lizina. Taj polilizin korišćen u ovom specifičnom izvođenju može biti bilo koji od komercijalno dostupnih (Sigma Chemical Company, St. Louis, Mo., USA, e.g.) polilizina kao što je, na primer, polilizin koji ima MW>70.000, polilizin koji ima MW 70.000 do 150.000, polilizin koji ima MW 150.000 do 300.000 i polilizin koji ima MW>300,000. Međutim, preporučljivo polilizin treb da ima MW od barem oko 10.000. Preporučene pozitivno naelektrisane grupe granjanja ili grupe učinkovitosti obuhvataju, na primer, -gly-gly-gly-arg-arg-arg-arg-arg- arg-arg (-Gly3Arg7), HIV-TAT ili njegove fragmente, i Antennapedia PTD ili njegove fragmente.

[0054] U drugim izvođenjima ovog pronalaska, nosač je relativno kratka polilizinska ili polietileniminska (PEI) okosnica (koja može da bude linearna ili razgranata) i koja ima pozitivno naelektrisane grupe granjanja. Takvi nosači su korisni za minimizovanje nekontrolisanog nagomilavanja i botulinski toksin u terapijskoj supstanci, koja prouzrokuje da se dramatično smanji efikasnost transporta. Kada je nosač je relativno kratka linearna polilizinska ili PEI okosnica, okosnica će imati molekularnu težinu manju od 75.000, još preporučljivije manju od 30.000, i najpreporučljivije, manju od 25.000. Kada je nosač relativno kratka razgranata polilizinska ili PEI okosnica, međutim, okosnica će imati molekularnu težinu manju od 60.000, još preporučljivije manju od 55.000, i još preporučljivije manju od 50.000.

Primer 2: Nanošenje, uklanjanje i inaktivacija botulinskog toksina A iz kože.

[0055] Lice sa neželjenim glabelarnim finim borama posećuje lekara na klinici da dobije tretman. Lekar na klinici prvo čisti područje koje treba lečiti tako što ga briše pamučnom lopticom koja je ovlažena dejonizovanom vodom. Lekar zatim priprema topikalnu supstancu toksina rekonstituisanjem liofilisane formulacije koja sadrži izolovani botulinski toksin tipa A neurotoksin, i pozitivno naelektrisan nosač kako je opisano u Primeru 2. Lekar na klinici nanosi topikalnu supstancu toksina na za lečenje predviđeno područje i zatim ga razmazuje svojim prstom u rukavici od nitrila.

[0056] Lekar na klinici zatim obriše kontaminiranu rukavicu vlažnom maramicom koja je impregnirana natrijum hipohloritom (tj., maramica za beljenje). Maramica za beljenje fizički uklanja topikalnu supstancu toksina i hemijski inaktivira botulinski toksin. Lekar zatim postavlja korišćenu maramicu za beljenje u hermetičku posudu koja sadrži tečnost natrijum hiphlorita što pomaže da se osigura da se inaktivira šta god da je preostalo od botulinskog toksina.

[0057] Pošto se topikalnoj supstanci toksina da dovoljno vremena da prodre u područje kože koje se tretira, lekar uklanja višak topikalne supstance toksina upijanjem tretiranih područja papirnim ubrusom. Lekar zatim postavlja korišćeni papirni ubrus i rukavice od nitrila u hermetičku posudu za bezbedno odlaganje.

Primer 3: Nanošenje, uklanjanje i inaktivacija topikalne botulinske supstance koja obuhvata indikator

[0058] Osoba koja boluje od hiperhidroze posećuje lekara radi terapije. Lekar zatim prvo čisti područje ispod pazuha pacijentu brišući ga kuglicama od pamuka koje su navlažene dejonizovanom vodom. Pre terapije, lekar suši područje koje treba tretirati. Lekar zatim pripremi topikalnu supstancu toksina rekonstituisanjem liofilisane formulacije koja obuhvata izolovani botulinski toksin tipa A neurotoksin, pozitivno naelektrisan nosač kako je opisano u Primeru 2, i indikator koji obuhvata fine čestice titanijum dioksida. Lekar nanosi topikalnu supstancu toksina na predviđeno područje lečenja, i zatim razmazuje utrljavanjem svojim prstom u rukavici od nitrila na područje koje treba tretirati. Prisustvo titanijum dioksida u rekonstituisanoj formulaciji daje belu formulaciju, omogućavajući lekaru da lakše vidi koja područja kože ispod pazuha je već obradio.

1

[0059] Pošto se topikalnoj supstanci toksina ostavi vreme da prodre u tretirano područje kože, lekar upijanjem papirnim ubrosom uklanja višak supstance topikalnog toksina tretiranih područja. Lekar zatim postavlja kontaminirani papirni ubrus i rukavice od nitrila u komoru za dekontaminaciju koja je opremljena UV izvorom svetlosti. Uključivanjem UV izvora svetlosti, lekar pokreće fotokatalitičke reakcije koje obuhvataju čestice titanijum dioksida koje razgrađuju botulinski toksin, čime taj toksin postaje bezopasan.

[0060] Između tretmana pacijenata, lekar uključuje UV svetlo u prostoriji za tretiranje, da bi fotokatalitički razgradio sav toksin koji je možda nenamerno nanet na neku površinu u prostoriji za terapiju.

Primer 4: Nanošenje, uklanjanje i inaktivacija topikalne botulinske supstance korišćenjem surfaktanta

[0061] Lice sa neželjenim glabelarnim borama posećuje lekara na klinici da dobije tretman. Lekar na klinici prvobitno čisti područje koje treba lečiti tako što ga briše pamučnom lopticom se vlaži dejonizovanom vodom. Lekar zatim priprema topikalnu supstancu toksina rekonstituisanjem liofilisane formulacije koja sadrži izolovani botulinski toksin tipa A neurotoksin, i pozitivno naelektrisan nosač kako je opisano u Primeru 2. Lekar na klinici nanosi topikalnu supstancu toksina na za lečenje predviđeno područje i zatim ga razmazuje svojim prstom u rukavici od nitrila.

[0062] Lekar na klinici zatim obriše kontaminiranu rukavicu vlažnom maramicom koja je impregnirana natrijum hipohloritom (tj., maramicom za beljenje). Maramica za beljenje fizički uklanja topikalnu supstancu toksina i hemijski inaktivira botulinski toksin. Lekar zatim postavlja korišćenu maramicu za beljenje u hermetičku posudu koja sadrži tečnost natrijum hiphlorita da pomogne da se zasigurno inaktivira zaostalil botulinski toksin.

[0063] Pošto se topikalnoj supstanci toksina ostavi vreme da prodre u tretirano područje kože, lekar upijanjem papirnim ubrusom uklanja višak supstance topikalnog toksina tretiranih područja. Lekar zatim brisevima prelazi tretirana područja sa pamučnim štapićima koji su prethodno zaronjeni u surfaktant. Surfaktant uklanja višak toksina na površini tretiranih područja, a da ne utiče na toksin koji je već prodro u kožu.

[0064] Lekar zatim stavlja korišćeni papirni ubrus, bris, i rukavice od nitrila u hermetičku posudu za bezbedno odlaganje.

Primer 5: Nanošenje, uklanjanje, i inaktivacija topikalne supstance botulinskog toksina za lečenje bočnih bora u uglovima očiju

[0065] Pacijent sa neželjenim bočnim borama u uglovima očiju je lečen sa topikalnom supstancom botulinskog toksina. Pre primene topikalne supstance botulinskog toksina, bočna područja u uglovima očiju su očišćena jastučićima od gaze navlaženim vodom. Topikalna supstanca botulinskog toksina, koja obuhvata prečišćene molekule botulinskog toksina i pozitivno naelektrisan nosač okosnice sa spojenim HIV-TAT grupama učinkovitosti, nanet je u kapima na jedno od bočnih područja oko uglova očiju pacijenta korišćenjem šprica sa tupom iglom. Topikalna supstanca botulinskog toksina je

1

umasirana u bočno područje uglova očiju korišćenjem prsta u rukavici. Topikalna supstanca botulinskog toksina je naneta na sličan način na drugo bočno područje uglova oko očiju pacijenta. Posle toga, oba bočna područja uglova oko očiju su pokrivena nepropusnim medicinskim zavojem. Pacijent se ostavi da odmori tokom 30 ± 5 minuta. Posle perioda odmora, bočna područja u uglovima oko očiju su nežno brisana sa nizom jastučića od gaze navlaženih vodom.

[0066] Korišćeni materijali (npr., špricevi, okluzivni materijal, rukavice, i gaza) su odloženi u vreću za biološki opasne materijale. Da bi se inaktivirao botulinski toksin, korišćeni materijali su zagrejani na oko 120 °C tokom oko 60 minuta. Primetno smanjenje izgleda bora u bočnim područjima uglova očiju je primećeno posle 5 dana. Posle dve nedelje, primećeno je značajno smanjenje pojave bočnih bora u području uglova oko očiju. Najveće smanjenje pojave bočnih bora u pordučju uglova oko očiju (tj., najbolji efekat je bio oko 28 dana posle primene topikalne supstance botulinskog toksina.

1

Claims (12)

Patentni zahtevi

1. Topikalna ili transdermalna supstanca sadrži botulinski toksin i boju.

2. Supstanca prema patentnom zahtevu 1, pri čemu pomenuta supstanca obuhvata nosač, pomenuti nosač obuhvata pozitivno naelektrisanu okosnicu polipeptida na koju je spojena jedna ili više grupa učinkovitosti izabranih iz grupe koja obuhvata (gly)p-RGRDDRRQRRR-(gly)q, (gly)p-YGRKKRR-QRRR-(gly)q, i (gly)p-RKKRRQRRR(gly)q, pri čemu su indeksi p i q svaki nezavisno celi brojevi od 0 do 20.

3. Supstanca prema patentnom zahtevu 2, pri čemu nosač obuhvata sekvencu amino kiseline RKKR-RQRRR-G-(K)15-G-RKKRRQRRR.

4. Supstanca prema patentnom zahtevu 1, pri čemu se botulinski toksin bira iz grupe koja obuhvata serotipove A, B, C1, D, E, F, i G botulinskog toksina.

5. Supstanca prema patentnom zahtevu 4, pri čemu je botulinski toksin prečišćeni molekul botulinskog toksina.

6. Supstanca prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je ta boja vidljiva boja.

7. Supstanca prema patentnom zahtevu 6, pri čemu je vidljiva boja veštačka boja.

8. Supstanca prema patentnom zahtevu 6, pri čemu se boja bira iz grupe koja obuhvata FD i C plava br.1, FD i C plava br.2, FD i C zelena br.3, FD i C crvena br.40, FD i C crvena br.3, FD i C žuta br.5, i FD i C crvena br.6.

9. Supstanca prema patentnom zahtevu 6, pri čemu je vidljiva boja prirodna boja za hranu.

10. Supstanca prema patentnom zahtevu 9, pri čemu se prirodna boja za hranu bira iz grupe koja obuhvata karamel boju, mahagoni, karmin crvenu, cvekla crvenu, boju đumbira, šafrana, paprike, pandana, i plavog graška.

11. Supstanca prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je ta boja fluorescentna boja.

12. Supstanca prema patentnom zahtevu 11, pri čemu se fluorescentna boja bira iz grupe koja obuhvata fluorescein natrijum, rodamin B, akridin narandžastu, zeleni fluorescentni protein, kurkumin, i cink sulfid.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5