RS55992B1 - Aerosol koji sadrži distributivno sredstvo i izvor medikamenta - Google Patents

Description

Predmetni pronalazak se odnosi na sistem za proizvodnju aerosola i element za proizvodnju aerosola za upotrebu u sistemu za proizvodnju aerosola. Preciznije, predmetni pronalazak se odnosi na sistem za proizvodnju aerosola koji sadrži čestice nikotina i element za proizvodnju aerosola za upotrebu u takvom sistemu za proizvodnju aerosola.

WO 2008/121610 A1, WO 2010/107613 A1 i WO 2011/034723 A1 otkrivaju uređaje za isporuku nikotina ili drugih medikamenata korisniku, koji sadrže isparljivu kiselinu, kao što je piruvinska kiselina, ili izvor drugog isparljivog jedinjenja za poboljšanje isporuke i izvor nikotina ili drugog medikamenta. Isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke reaguje sa nikotinom u gasnoj fazi da stvori aerosol od čestica soli nikotina, koje korisnik udiše.

Crteži 2A-2C u WO 2010/107613 A1 prikazuju reprezentativni uređaj koji ima sekvencijalnu konfiguraciju, koja je upotrebljena u eksperimentu #8 u WO 2010/107613 A1. Kao što je prikazano na Crtežima 2A-2C i opisano u paragrafu [0052] i eksperimentu #8 u WO 2010/107613 A1, ovaj eksperimentalni uređaj sadrži izvorni element duvana 20 (ovlaženi duvan spakovan između zaštitnog sloja valjanog nerđajućeg čelika i spoljašnjeg kućišta od teflona) i izvor piruvinske kiseline element 30 (piruvinska kiselina u čepu osveživača vazduha), koji su odvojeni prazninom 60.

Bilo bi poželjno obezbediti sistem za proizvodnju aerosola tipa opisanog u WO 2008/121610 A1, WO 2010/107613 A1 i WO 2011/034723 A1 u kojima je isporuka čestica nikotina korisniku poboljšana. Naročito bi bilo poželjno obezbediti sistem za proizvodnju aerosola tipa opisanog u WO 2008/121610 A1, WO 2010/107613 A1 i WO 2011/034723 A1 u kojima je poboljšana konzistentnost isporuke čestica soli nikotina korisniku.

Takođe bi bilo poželjno obezbediti sistem za proizvodnju aerosola tipa opisanog u 2008/121610 A1, WO 2010/107613 A1 i WO 2011/034723 A1 koji omogućava poboljšanu kontrolu isporuke čestica soli nikotina korisniku.

Pronalazak je definisan dodatim patentnim zahtevima.

Prema pronalasku, obezbeđen je sistem za proizvodnju aerosola koji sadrži: izvor medikamenta; i izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke, jedinjenje za poboljšanje isporuke sadrži prvi sorpcioni element; drugi sorpcioni element nishodno od prvog sorpcionog elementa; i jedinjenje za poboljšanje isporuke sorbovano na prvom sorpcionom elementu i na drugom sorpcionom elementu, pri čemu brzina oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz prvog sorpcionog elementa je veća od brzine oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz drugog sorpcionog elementa.

Prema pronalasku, takođe je obezbeđen sistem za proizvodnju aerosola koji sadrži element za proizvodnju aerosola, pri čemu element za proizvodnju aerosola sadrži izvor medikamenta, i izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke, jedinjenje za poboljšanje isporuke sadrži: prvi sorpcioni element; drugi sorpcioni element nishodno od prvog sorpcionog elementa; i jedinjenje za poboljšanje isporuke sorbovano na prvom sorpcionom elementu i na drugom sorpcionom elementu, pri čemu brzina oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz prvog sorpcionog elementa je veća od brzine oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz drugog sorpcionog elementa.

Prema pronalasku, dalje je obezbeđen sistem za proizvodnju aerosola koji sadrži: element za proizvodnju aerosola, element za proizvodnju aerosola sadrži izvor medikamenta; i izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke, jedinjenje za poboljšanje isporuke sadrži: prvi sorpcioni element; drugi sorpcioni element nishodno od prvog sorpcionog elementa; i jedinjenje za poboljšanje isporuke sorbovano na prvom sorpcionom elementu i na drugom sorpcionom elementu, pri čemu brzina oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz prvog sorpcionog elementa je veća od brzine oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz drugog sorpcionog elementa, i uređaj za proizvodnju aerosola povezan sa elementom za proizvodnju aerosola, pri čemi uređaj za proizvodnju sadrži sredstva za grejanje jednog od, ili oba izvora medikamenta ili izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke elementa za proizvodnju aerosola.

Prema pronalasku, dalje je obezbeđen element za proizvodnju aerosola za upotrebu u sistemu za proizvodnju aerosola u skladu sa pronalaskom, pri čemu element za proizvodnju aerosola sadrži izvor medikamenta, i izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke, jedinjenje za poboljšanje isporuke sadrži: prvi sorpcioni element; drugi sorpcioni element nishodno od prvog sorpcionog elementa; i jedinjenje za poboljšanje isporuke sorbovano na prvom sorpcionom elementu i drugom sorpcionom elementu, pri čemu brzina oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz prvog sorpcionog elementa je veća od brzine oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz drugog sorpcionog elementa.

Ovde korišćen izraz „isparljivo” se odnosi na jedinjenje za poboljšanje isporuke koje ima pritisak pare najmanje oko 20 Pa. Ukoliko nije drugačije naglašeno, svi pritisci pare na koje se ovde poziva su pritisci pare na temperaturi od 25°C mereno u skladu sa ASTM E1194 – 07.

Ovde korišćen izraz „sorbovano” označava da je jedinjenje za poboljšanje isporuke adsorbovano na površinu sorpcionog elementa, ili apsorbovano u sorpcionom elementu, ili i adsorbovano na i apsorbovano u sorpcionom elementu.

Ovde korišćen izraz „uređaj za proizvodnju aerosola“ se odnosi na uređaj koji interaguje sa elementom za proizvodnju aerosola, da bi stvorio aerosol koji može da bude direktno udahnut u korisnikova pluća kroz korisnikova usta.

Ovde korišćeni izrazi „ushodno”, „nishodno”, „proksimalno” i „distalno” se koriste da opišu relativan položaj komponenti ili delova komponenti, elementa za proizvodnju aerosola i sistema za proizvodnju aerosola u skladu sa pronalaskom.

Element za proizvodnju aerosola ili sistem sadrži proksimalni kraj kroz koji, prilikom upotrebe, aerosol izlazi iz elementa ili sistema za proizvodnju aerosola. Proksimalni kraj takođe može da se nazove usni kraj. Prilikom upotrebe, korisnik povlači na proksimalnom ili usnom kraju elementa za proizvodnju aerosola ili sistema da bi uvukao aerosol proizveden elementom ili sistemom za proizvodnju aerosola. Element za proizvodnju aerosola ili sistem sadrži distalni kraj suprotan proksimalnom ili usnom kraju. Proksimalni ili usni kraj elementa za proizvodnju aerosola ili sistema može se takođe označiti kao nishodni kraj i distalni kraj elementa za proizvodnju aerosola ili sistema može se takođe označiti kao ushodni kraj. Komponente, ili delovi komponenata elementa ili sistema za proizvodnju aerosola mogu se opisati kao ushodno ili nishodno jedan od drugog na osnovu njihovog relativnog položaja između proksimalnog ili nishodnog kraja i distalnog ili ushodnog kraja elementa za proizvodnju aerosola ili sistema.

Ushodni i nishodni krajevi elementa za proizvodnju aerosola su definisani u odnosu na tok vazduha kad korisnik uvlači na proksimalnom ili usnom kraju elementa za proizvodnju aerosola. Vazduh se uvlači u element za proizvodnju aerosola na distalnom ili ushodnom kraju, prolazi nishodno kroz element za proizvodnju aerosola i izlazi na proksimalnom ili nishodnom kraju.

Ovde korišćen izraz „uzdužno” je upotrebljen da opiše pravac između nishodnog ili proksimalnog kraja i suprotnog ushodnog ili distalnog kraja, a izraz „transverzalno” je upotrebljen da opiše pravac normalan na uzdužni pravac.

Brzina oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz prvog sorpcionog elementa jedinjenja za poboljšanje isporuke sistema za proizvodnju aerosola prema pronalasku na datoj temperaturi je veća od brzine oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz drugog sorpcionog elementa jedinjenja za poboljšanje isporuke sistema za proizvodnju aerosola prema pronalasku. Kao što će kasnije biti opisano, uključivanje izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke koje sadrži prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element koji oslobađaju jedinjenje za poboljšanje isporuke različitim brzinama, značajno poboljšava isporuku medikamenta korisniku. Preciznije, uključivanje izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke koje sadrži prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element koji oslobađaju jedinjenje za poboljšanje isporuke različitim brzinama, značajno poboljšava konzistentnost isporuke medikamenta korisniku.

Uključivanje u sistem za proizvodnju aerosola u saglasnosti sa pronalaskom izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke koje sadrži prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element koji oslobađaju jedinjenje za poboljšanje isporuke različitim brzinama, takođe značajno poboljšava kontrolu isporuke medikamenta korisniku.

Poželjno, brzina oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz prvog sorpcionog elementa je najmanje dva puta veća od brzine oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz drugog sorpcionog elementa. Poželjnije, brzina oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz prvog sorpcionog elementa je najmanje tri puta veća od brzine oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz drugog sorpcionog elementa.

U nekim realizacijama, brzina oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz prvog sorpcionog elementa može biti između oko dva puta i oko deset puta veća od brzine oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz drugog sorpcionog elementa. U drugim realizacijama, brzina oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz prvog sorpcionog elementa može biti između oko tri puta i oko deset puta veća od brzine oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz drugog sorpcionog elementa.

Propustljivost vazduha prvog sorpcionog elementa može biti veća od propustljivosti vazduha drugog sorpcionog elementa. U takvim realizacijama, povećana propustljivost vazduha prvog sorpcionog elementa u odnosu na drugi sorpcioni element može da poveća brzinu oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz prvog sorpcionog elementa u odnosu na brzinu oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz drugog sorpcionog elementa.

Poželjno, propustljivost vazduha prvog sorpcionog elementa merena prema ISO 2965:2009 je najmanje 1,5 puta veća od propustljivosti vazduha drugog sorpcionog elementa. Poželjnije, propustljivost vazduha prvog sorpcionog elementa merena prema ISO 2965:2009 je najmanje 2 puta veća od propustljivosti vazduha drugog sorcpionog elementa.

U nekim realizacijama, propustljivost vazduha prvog sorpcionog elementa merena prema ISO 2965:2009 može biti između oko 1,5 puta i oko 10 puta veća od propustljivosti vazduha drugog sorpcionog elementa, poželjno između oko 1,5 i oko 5 puta veća od propustljivosti vazduha drugog sorpcionog elementa. U drugim realizacijama, propustljivost vazduha prvog sorpcionog elementa merena prema ISO 2965:2009 može biti između oko 2 i oko 10 puta veća od propustljivosti vazduha drugog sorpcionog elementa, poželjno između oko 2 i oko 5 puta veća od propustljivosti vazduha drugog sorpcionog elementa.

U nekim poželjnim realizacijama, prvi sorpcioni element može imati propustljivost između oko 250 Coresta jedinica i oko 300 Coresta jedinica mereno prema ISO 2965:2009 i drugi sorpcioni element može imati propustljivost vazduha između oko 100 Coresta jedinica i oko 150 Coresta jedinica mereno prema ISO 2965:2009.

Vazdušna propustljivost u Coresta jedinicama je količina vazduha u kubnim centrimetrima koja prođe kroz jedan kvadratni centimetar sorpcionog elementa za jedan minut pri konstantnoj razlici pritisaka od jednog kilopaskala (to jest, 1 Coresta jedinica odgovara vazdušnoj propustljivosti od 1 cm<3>/min.cm<2>pri razlici pritisaka od 1 kPa).

Alternativno ili dodatno, poroznost prvog sorpcionog elementa može biti veća od poroznosti drugog sorpcionog elementa. U takvim realizacijama, povećana poroznost prvog sorpcionog elementa u odnosu na drugi sorpcioni element može da poveća brzinu oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz prvog sorpcionog elementa u odnosu na brzinu oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz drugog sorpcionog elementa.

Poželjno, poroznost prvog sorpcionog elementa merena živinom porozimetrijom prema ISO 15901-1:2005 je najmanje 1,5 puta veća od poroznosti drugog sorpcionog elementa. Poželjnije, poroznost prvog sorpcionog elementa merena živinom porozimetrijom je najmanje dva puta veća od poroznosti drugog sorpcionog elementa.

U nekim poželjnim realizacijama, prvi sorpcioni element može imati poroznost između oko 20% i oko 50% mereno živinom porozimetrijom prema ISO 15901-1:2005 i drugi sorpcioni element može imati poroznost između oko 5% i oko 35% mereno živinom porozimetrijom u saglasnosti sa ISO 15901-1:2005.

U nekim realizacijama, poroznost prvog sorpcionog elementa merena živinom porozimetrijom prema ISO 15901-1:2005 može biti između oko 1,5 i oko 10 puta veća od poroznosti drugog sorpcionog elementa, poželjno između oko 1,5 i oko 5 puta veća od poroznosti drugog sorpcionog elementa. U drugim realizacijama, poroznost prvog sorpcionog elementa merena živinom porozimetrijom prema ISO 15901-1:2005 može biti između oko 2 i oko 10 puta veća od poroznosti drugog sorpcionog elementa, poželjno između oko 2 i oko 5 puta veća od poroznosti drugog sorpcionog elementa.

Alternativno ili dodatno, polarnost drugog sorpcionog elementa može biti veća od polarnosti prvog sorpcionog elementa. Ovo je naročito poželjno gde je jedinjenje za poboljšanje isporuke polarno jedinjenje. U takvim realizacijama, povećana polarnost drugog sorpcionog elementa u odnosu na prvi sorpcioni element može smanjiti brzinu oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz drugog sorpcionog elementa u odnosu na brzinu oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz prvog sorpcionog elementa.

Drugi sorpcioni element može biti neposredno nishodno od, i u kontaktu sa prvim sorpcionim elementom.

Alternativno, drugi sorpcioni element može biti postavljen odvojeno od prvog sorpcionog elementa.

Poželjno je da isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke ima pritisak pare najmanje oko 50 Pa, poželjnije bar oko 75 Pa, najpoželjnije bar 100 Pa na temperaturi od 25°C.

Poželjno je da isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke ima pritisak pare manji od ili jednak oko 400 Pa, poželjnije manji od ili jednak oko 300 Pa, još poželjnije manji od ili jednak oko 275 Pa, najpoželjnije manji od ili jednak oko 250 Pa na 25°C.

U određenim realizacijama, isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke može da ima pritisak pare između oko 20 Pa i oko 400 Pa, poželjnije između oko 20 Pa i oko 300 Pa, još poželjnije između oko 20 Pa i oko 275 Pa, najpoželjnije između oko 20 Pa i oko 250 Pa na temperaturi od 25°C.

U drugim realizacijama, isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke može da ima pritisak pare između oko 50 Pa i oko 400 Pa, poželjnije između oko 50 Pa i oko 300 Pa, još poželjnije između oko 50 Pa i oko 275 Pa, najpoželjnije između oko 50 Pa i oko 250 Pa na temperaturi od 25°C.

U sledećim realizacijama, isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke može da ima pritisak pare između oko 75 Pa i oko 400 Pa, poželjnije između oko 75 Pa i oko 300 Pa, još poželjnije između oko 75 Pa i oko 275 Pa, najpoželjnije između oko 75 Pa i oko 250 Pa na temperaturi od 25°C.

U još dodatnim realizacijama, isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke može da ima pritisak pare između oko 100 Pa i oko 400 Pa, poželjnije između oko 100 Pa i oko 300 Pa, još poželjnije između oko 100 Pa i oko 275 Pa, najpoželjnije između oko 100 Pa i oko 250 Pa na temperaturi od 25°C.

Isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke može da sadrži jedno jedinjenje. Alternativno, isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke može da sadrži dva ili više različitih jedinjenja.

Kad isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke sadrži dva ili više različitih jedinjenja, dva ili više različitih jedinjenja u kombinaciji imaju pritisak pare najmanje oko 20 Pa na temperaturi od 25°C.

Poželjno je da isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke bude isparljiva tečnost.

Isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke može da sadrži smešu od dva ili više različitih tečnih jedinjenja.

Isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke može da sadrži vodeni rastvor jednog ili više jedinjenja. Alternativno isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke može da sadrži nevodeni rastvor jednog ili više jedinjenja.

Isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke može da sadrži dva ili više različitih isparljivih jedinjenja. Na primer, isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke može da sadrži smešu dva ili više različitih isparljivih tečnih jedinjenja.

Alternativno, isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke može da sadrži jedno ili više neisparljivih jedinjenja i jedno ili više isparljivih jedinjenja. Na primer, isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke može da sadrži rastvor jednog ili više neisparljivih jedinjenja u isparljivom rastvaraču ili smešu jednog ili više neisparljivih tečnih jedinjenja i jedno ili više isparljivih tečnih jedinjenja.

U jednoj realizaciji, isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke sadrži kiselinu. Isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke može da sadrži organsku kiselinu ili neorgansku kiselinu. Poželjno je da isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke sadrži organsku kiselinu, poželjnije karboksilnu kiselinu, najpoželjnije alfa-keto ili 2-okso kiselinu.

U poželjnoj realizaciji, isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke sadrži kiselinu odabranu iz grupe koju čine 3-metil-2-oksopentanska kiselina, piruvinska kiselina, 2-oksopentanska kiselina, 4-metil-2-oksopentanska kiselina, 3-metil-2-oksobutanska kiselina, 2-oksooktanska kiselina i njihove kombinacije. U naročito poželjnoj realizaciji, isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke sadrži piruvinsku kiselinu.

Poželjno je da isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke bude adsorbovano na prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element.

Prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element deluju kao rezervoari za jedinjenje za poboljšanje isporuke.

Prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element mogu biti načinjeni od istog ili različitog materijala.

Prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element mogu da budu napravljeni od bilo kojeg odgovarajućeg materijala ili kombinacije materijala. Na primer, prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element mogu da sadrže jedno ili više od sledećeg: staklo, nerđajući čelik, aluminijum, polietilen (PE), polipropilen, polietilen tereftalat (PET), polibutilen tereftalat (PBT), politetrafluoretilen (PTFE), ekspandovani politetrafluoretilen (ePTFE), i BAREX<®>.

U poželjnoj realizaciji, najmanje jedan prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element je porozni sorpcioni element.

Na primer, najmanje jedan od prvog sorpcionog elementa i drugog sorpcionog elementa može da bude porozni sorpcioni element koji sadrži jedan ili više materijala odabranih iz grupe koja se sastoji od poroznih plastičnih materijala, poroznih polimernih vlakana i poroznih staklenih vlakana.

U naročito poželjnoj realizaciji i prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element su porozni sorpcioni elementi.

Prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element su poželjno hemijski inertni u odnosu na isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke.

Prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element mogu imati bilo koji pogodan oblik i dimenzije.

Prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element mogu imati isti ili različiti oblik i dimenzije. Poželjno, prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element su suštinski istog oblika i dimenzija.

U jednoj realizaciji, najmanje jedan od prvog sorpcionog elementa i drugog sorpcionog elementa je cilindrični čep. U jednoj poželjnoj realizaciji, najmanje jedan od prvog sorpcionog elementa i drugog sorpcionog elementa je porozni suštinski cilindrični čep. U jednoj naročito poželjnoj realizaciji, i prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element su porozni suštinski cilindrični čepovi.

U drugoj realizaciji, najmanje jedan od prvog sorpcionog elementa i drugog sorpcionog elementa je suštinski cilindrična šuplja cev. U još jednoj poželjnoj realizaciji, najmanje jedan od prvog sorpcionog elementa i drugog sorpcionog elementa je porozna suštinski šuplja cilindrična cev.

Veličina, oblik i sastav prvog sorpcionog elementa i drugog sorpcionog elementa mogu biti izabrani da omoguće da željena količina jedinjenja za poboljšanje isporuke bude sorbovana na prvom sorpcionom elementu i drugom sorpcionom elementu.

Poželjno, izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke sadrži ukupno između oko 200 µl i oko 600 µl, poželjnije između oko 250 µl i oko 550 µl, najpoželjnije između oko 300 µl i oko 500 µl jedinjenja za poboljšanje isporuke.

Prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element su rezervoari jedinjenja za poboljšanje isporuke.

Poželjno, količina jedinjenja za poboljšanje isporuke adsorbovanog na prvom sorpcionom elementu je veća od količine jedinjenja za poboljšanje isporuke adsorbovanog na drugom sorpcionom elementu. U takvim realizacijama, prvi sorpcioni element pogodno deluje kao glavni rezervoar jedinjenja za poboljšanje isporuke i drugi sorpcioni element deluje kao sporedni rezervoar jedinjenja za poboljšanje isporuke.

Poželjno, najmanje oko 150 µl, poželjnije najmanje oko 200 µl, najpoželjnije najmanje oko 250 µl jedinjenja za poboljšanje isporuke je sorbovano na prvom sorpcionom elementu.

Na primer, između oko 150 µl i oko 450 µl, poželjnije između oko 200 µl i oko 400 µl, najpoželjnije između oko 225 µl i oko 375 µl jedinjenja za poboljšanje isporuke može biti sorbovano na prvom sorpcionom elementu.

Poželjno, najmanje oko 20 µl, poželjnije najmanje oko 50 µl, najpoželjnije najmanje oko 75 µl jedinjenja za poboljšanje isporuke je sorbovano na drugom sorpcionom elementu.

Na primer, između oko 20 µl i oko 200 µl, poželjnije između oko 50 µl i oko 150 µl, najpoželjnije između oko 75 µl i oko 125 µl jedinjenja za poboljšanje isporuke može biti sorbovano na drugom sorpcionom elementu.

Izvor medikamenta poželjno sadrži medikament koji ima tačku topljenja ispod oko 150 stepeni Celzijusa. Alternativno ili dodatno, poželjno je da medikament ima tačku ključanja ispod oko 300 stepeni Celzijusa.

U nekim poželjnim realizacijama, medikament sadrži jednu ili više alifatskih ili aromatskih, zasićenih ili nezasićenih baza azota (alkalna jedinjenja koja sadrže azot) u kojim je atom azota prisutan u heterocikličnom prstenu ili u acikličnom lancu (supstitucija).

Medikament može da sadrži jedno ili više jedinjenja izabranih iz grupe koja sadrži: nikotin, 7-hidroksimitraginin, arekolin, atropin, bupropion, katin (D-norpseudoefedrin), hlorfeneramin, dibukain, dimemorphan, dimetiltriptamin, difenilhidramin, efedrin, hordenin, hiosciamin, izoarekolin, levorfanol, lobelin, mezembrin, mitraginin, muskatin, prokain, pseuoefedrin, pirilamin, rakloprid, ritodrin, skopolamin, spartein (lupinidin) i tiklopidin; konstituente duvanskog dima, kao što su 1,2,3,4 tetrahidroizohinolini, anabasin, anatabin, kotinin, miozmin, nikotrin, norkotinin, i nornikotin; anti-astmatične lekove kao što su orciprenalin, propranolol i terbutalin; antianginlne lekove, kao što su nikorandil, oksprenolol i verapamil; antiaritmijske lekove, kao što su lidokain; nikotinske agoniste, kao što su epibatidin, 5-(2R)-azetidinilmetoksi)-2-hlorpiridin (ABT-594), (S)-3-metil-5-(l-metil-2-pirrolidinil)izoksazol (ABT 418) i (±)-2-(3-piridinil)-l-azabiciklo[2.2.2]oktan (RJR-2429); nikotinske antagoniste, kao što su metillikakotinin i mekamilamin; inhibitore acetil holinesteraze, kao što su galantamin, piridostigmin, fizostigmin i takrin; i MAO-inhibitore, kao što su metoksi-N,N-dimetiltriptamin, 5-metoksi-α-metiltriptamin, alfa-metiltriptamin, iproklozid, iproniazid, izokarboksazid, linezolid, meklobemid, N,N- dimetiltriptamin, fenelzin, fenil etilamin, toloksaton, tranilcipromin i triptamin.

U poželjnoj realizaciji izvor medikamenta ie izvor nikotina.

Izvor nikotina može da sadrži jedno ili više od sledećih: nikotin, nikotinsku bazu, nikotinsku so, kao što su nikotin-HCl, nikotin-bitartrat ili nikotin-ditartrat ili derivat nikotina.

Izvor nikotina može da sadrži prirodni nikotin ili sintetički nikotin.

Izvor nikotina može da sadrži čist nikotin, rastvor nikotina u vodenom i nevodenom rastvaraču ili tečni ekstrakt duvana.

Izvor nikotina može dalje da sadrži jedinjenje koje obrazuje elektrolit. Jedinjenje koje obrazuje elektrolit može da bude odabrano iz grupe koja se sastoji od hidroksida alkala metala, oksida alkala metala, soli alkala metala, oksida alkalnih zemnih metala, hidroksida alkalnih zemnih metala i njihovih kombinacija.

Na primer, izvor nikotina može da sadrži jedinjenje koje obrazuje elektrolit odabran iz grupe koja se sastoji od kalijum hidroksida, natrijum hidroksida, litijum oksida, barijum oksida, kalijum hlorida, natrijum hlorida, natrijum karbonata, natrijum citrata, amonijum sulfata i njihivih kombinacija.

U određenim realizacijama, izvor nikotina može da sadrži vodeni rastvor nikotina, nikotinske baze, nikotinske soli ili derivata nikotina i jedinjenje koje obrazuje elektrolit.

Alternativno ili pored toga, izvor nikotina može dalje da sadrži druge komponente uključujući, ali ne ograničavajući se na, prirodne arome, veštačke arome i antioksidanse.

Izvor medikamenta može da sadrži treći sorpcioni element i medikamant sorbovan na trećem sorpcionom elementu. U poželjnim realizacijama, gde je izvor medikamenta izvor nikotina, izvor nikotina može da sadrži treći sorpcioni element i nikotin sorbovan na trećem sorpcionom elementu.

Treći sorpcioni element deluje kao rezervoar za nikotin ili drugi medikament.

Treći sorpcioni element može biti načinjen od istog ili različitog materijala kao prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element.

Treći sorpcioni element može da bude napravljen od bilo kojeg odgovarajućeg materijala ili kombinacije materijala. Na primer, treći sorpcioni element može da sadrži jedno ili više od sledećeg: staklo, nerđajući čelik, aluminijum, polietilen (PE), polipropilen, polietilen tereftalat (PET), polibutilen tereftalat (PBT), politetrafluoretilen (PTFE), ekspandovani politetrafluoretilen (ePTFE), i BAREX<®>.

U poželjnoj realizaciji, treći sorpcioni element je porozni sorpcioni element.

Na primer, treći sorpcioni element može da bude porozni sorpcioni element koji sadrži jedan ili više materijala odabranih iz grupe koja se sastoji od poroznih plastičnih materijala, poroznih polimernih vlakana i poroznih staklenih vlakana.

Treći sorpcioni element je poželjno hemijski inertan u odnosu na nikotin ili drugi medikament.

Treći sorpcioni element može da ima bilo koji pogodan oblik i dimenzije.

Treći sorpcioni element može imati isti ili različit oblik i dimenzije kao prvi sorpcioni element i drugi sorpcioni element.

U jednoj realizaciji, treći sorpcioni element je cilindrični čep. U određenoj poželjnoj realizaciji, treći sorpcioni element je porozni suštinski cilindrični čep.

U drugoj poželjnoj realizaciji, treći sorpcioni element je suštinski cilindrična šuplja cev. U drugoj poželjnoj realizaciji, treći sorpcioni element je porozna suštinski cilindrična šuplja cev.

Veličina, oblik i sastav trećeg sorpcionog elementa mogu da budu odabrani da omoguće da željena količina nikotina ili drugog medikamenta bude sorbovana na treći sorpcioni element.

Poželjno, izvor medikamenta sadrži između oko 10 µl i oko 300 µl, poželjnije između oko 20 µl i oko 200 µl, najpoželjnije između oko 50 µl i oko 250 µl nikotina ili drugog medikamenta.

U poželjnoj realizaciji sistem za proizvodnju aerosola sadrži element za proizvodnju aerosola koji sadrži izvor medikamenta i izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke.

Poželjno, element za proizvodnju aerosola sadrži prvi odeljak koji sadrži prvi od izvora medikamenta i izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke, i drugi odeljak koji sadrži drugi od izvora medikamenta i izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke.

Poželjno prvi odeljak sadrži izvor isparljivog jedinjenja za poboljšanje isporuke a drugi odeljak sadrži izvor medikamenta. Međutim, treba razumeti da prvi odeljak može alternativno da sadrži izvor medikamenta i drugi odeljak može alternativno da sadrži izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke.

Prvi odeljak i drugi odeljak elementa za proizvodnju aerosola mogu da se međusobno dodiruju. Alternativno, prvi odeljak i drugi odeljak elementa za proizvodnju aerosola mogu da budu međusobno odvojeni.

Prvi odeljak elementa za proizvodnju aerosola može da bude zaptiven jednom ili sa više lomljivih barijera. U poželjnoj realizaciji, prvi odeljak je zaptiven parom naspramnih poprečnih lomljivih barijera.

Alternativno ili pored toga, drugi odeljak elementa za proizvodnju aerosola može da bude zaptiven jednom ili sa više lomljivih barijera. U poželjnoj realizaciji, drugi odeljak je zaptiven parom naspramnih poprečnih lomljivih barijera.

Jedna ili više lomljivih barijera može da bude napravljena od bilo kog pogodnog materijala. Na primer, jedna ili više lomljivih barijera može da bude napravljena od metalne folije ili filma.

Zapremina prvog odeljka i drugog odeljka može da bude ista ili različita. U poželjnoj realizaciji, zapremina drugog odeljka može biti veća od zapremine prvog odeljka.

Kao što će biti kasnije opisano, prvi odeljak i drugo odeljak mogu biti postavljeni u nizu ili paralelno unutar elementa za proizvodnju aerosola.

Ovde korišćen izraz “u nizu” označava da su prvi odeljak i drugi odeljak postavljeni unutar elementa za proizvodnju aerosola tako da pri upotrebi struja vazduha povučena kroz element za proizvodnju aerosola prolazi kroz jedan od prvog i drugog odeljka i zatim prolazi kroz drugi od prvog i drugog odeljka.

U realizacijama u kojima prvi odeljak sadrži izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke i drugi odeljak sadrži izvor medikamenta, para jedinjenja za poboljšanje isporuke je oslobođena iz izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke u prvom odeljku u struju vazduha povučenu kroz element za proizvodnju aerosola i para medikamenta je oslobođena iz izvora medikamenta u drugom odeljku u struju vazduha povučenu kroz element za proizvodnju aerosola. Para isparljivog jedinjenja za poboljšanje isporuke reaguje sa parom medikamenta u gasnoj fazi da stvori aerosol koji se isporučuje korisniku.

U realizacijama u kojima prvi odeljak sadrži izvor medikamenta i drugi odeljak sadrži izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke, para medikamenta je oslobođena iz izvora medikamenta u prvom odeljku u struju vazduha povučenu kroz element za proizvodnju aerosola i para jedinjenja za poboljšanje isporuke je oslobođena iz izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke u drugom odeljku u struju vazduha povučenu kroz element za proizvodnju aerosola. Para medikamenta reaguje sa parom jedinjenja za poboljšanje isporuke u gasnoj fazi da bi se stvorio aerosol, koji se isporučuje korisniku.

Kad su prvi odeljak i drugi odeljak postavljeni u nizu u elementu za proizvodnju aerosola, drugi odeljak je poželjno nishodno od prvog odeljka tako da pri upotrebi struja vazduha povučena kroz element za proizvodnju aerosola prolazi kroz prvi odeljak i zatim prolazi kroz drugi odeljak. Međutim, treba razumeti da drugi odeljak može biti alternatvino ushodno od prvog odeljka tako da pri upotrebi struja vazduha povučena kroz element za proizvodnju aerosola prolazi kroz drugi odeljak i zatim prolazi kroz prvi odeljak.

U realizacijama u kojima drugi odeljak je nishodno od prvog odeljka, para jedinjenja za poboljšanje isporuke može da reaguje sa parom medikamenta u drugom odeljku. U takvim realizacijama, element za proizvodnju aerosola može dodatno da sadrži treći odeljak nishodno od drugog odeljka i para jedinjenja za poboljšanje isporuke može alternativno ili dodatno da reaguje sa parom medikamenta u trećem odeljku da bi se stvorio aerosol.

U realizacijama u kojima drugi odeljak je ushodno od prvog odeljka, para jedinjenja za poboljšanje isporuke može da reaguje sa parom medikamenta u prvom odeljku. U takvim realizacijama, element za proizvodnju aerosola može dodatno da sadrži treći odeljak nishodno od prvog odeljka i para jedinjenja za poboljšanje isporuke može alternativno ili dodatno da reaguje sa parom medikamenta u trećem odeljku da bi se stvorio aerosol.

Ovde korišćen izraz “paralelno” označava da su prvi i drugi odeljak postavljeni unutar elementa za proizvodnju aerosola tako da pri upotrebi, prva struja vazduha povučena kroz element za proizvodnju aerosola prolazi kroz prvi odeljak i druga struja vazduha povučena kroz element za proizvodnju aerosola prolazi kroz drugi odeljak.

U realizacijama u kojima prvi odeljak sadrži izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke i drugi odeljak sadrži izvor medikamenta, para jedinjenja za poboljšanje isporuke je oslobođena iz prvog odeljka u prvu struju vazduha povučenu kroz element za proizvodnju aerosola i para medikamenta je oslobođena iz izvora medikamenta u drugom odeljku u drugu struju vazduha povučenu kroz element za proizvodnju aerosola. Para jedinjenja za poboljšanje isporuke u prvoj struji vazduha reaguje sa parom medikamenta u drugoj struji vazduha u gasnoj fazi da bi se stvorio aerosol, koji je isporučen korisniku.

U takvim realizacijama, element za proizvodnju aerosola može dodatno da sadrži treći odeljak nishodno od prvog odeljka i od drugog odeljka i para jedinjenja za poboljšanje isporuke u prvoj struji vazduha može da se meša i reaguje sa parom medikamenta u drugoj struji vazduha u trećem odeljku da bi se stvorio aerosol.

U realizacijama u kojima prvi odeljak sadrži izvor medikamenta i drugi odeljak sadrži izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke, para medikamenta je oslobođena iz izvora medikamenta u prvom odeljku u prvu struju vazduha povučenu kroz element za proizvodnju aerosola i para jedinjenja za poboljšanje isporuke je oslobođena iz izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke u drugu struju vazduha povučenu kroz element za proizvodnju aerosola. Para medikamenta u prvoj struji vazduha reaguje sa parom isparljivog jedinjenja za poboljšanje isporuke u drugoj struji vazduha u gasnoj fazi, da stvori aerosol koji se isporučuje korisniku.

U takvim realizacijama, element za proizvodnju aerosola može dalje da sadrži treći odeljak nishodno od prvog odeljka i drugog odeljka i para medikamenta u prvoj struji vazduha može da se meša i reaguje sa parom jedinjenja za poboljšanje isporuke u drugoj struji vazduha u trećem odeljku, da bi se stvorio aerosol.

U naročito poželjnim realizacijama, element za proizvodnju aerosola sadrži: kućište koje sadrži dovod vazduha; prvi odeljak povezan sa dovodom vazduha, pri čemu prvi odeljak sadrži prvi od izvora medikamenta i izvora isparljivog jedinjenja za poboljšanje isporuke; drugi odeljak povezan sa prvim odeljkom; drugi odeljak sadrži drugi od izvora medikamenta i izvora isparljivog jedinjenja za poboljšanje isporuke; i odvod vazduha, gde su dovod vazduha i odvod vazduha međusobno povezani i podešeni tako da vazduh može da prođe u kućište kroz dovod vazduha, kroz kućište i izađe izvan kućišta kroz odvod vazduha.

Ovde korišćen izraz „dovod vazduha” je upotrebljavan da opiše jedan ili više otvora kroz koje vazduh može da bude uvučen u element za proizvodnju aerosola.

Ovde korišćen izraz „odvod vazduha” je upotrebljen da opiše jedan ili više otvora kroz koje vazduh može da bude izvučen iz elementa za proizvodnju aerosola.

U takvim realizacijama, prvi odeljak i drugi odeljak su postavljeni u nizu od dovoda vazduha do odvoda vazduha u kućištu. To jest, prvi odeljak je nishodno od dovoda vazduha, drugi odeljak je nishodno od prvog odeljka, i odvod vazduha je nishodno od drugog odeljka. Pri upotrebi, struja vazduha je povučena u kućište kroz dovod vazduha, nishodno kroz prvi odeljak i drugi odeljak i izbačena izvan kućišta kroz odvod vazduha.

Element za proizvodnju aerosola može dalje da sadrži treći odeljak povezan sa drugim odeljkom i odvodom vazduha. Pri upotrebi u takvim realizacijama, struja vazduha je povučena u kućište kroz dovod vazduha, nishodno kroz prvi odeljak, drugi odeljak i treći odeljak i izvan kućišta kroz odvod vazduha.

Element za proizvodnju aerosola može dalje da sadrži usnik povezan sa drugim odeljkom, ili trećim odeljkom, kad je prisutan; i odvod vazduha. Pri upotrebi u takvim realizacijama, struja vazduha je povučena u kućište kroz dovod vazduha, nishodno kroz prvi odeljak, drugi odeljak i treći odeljak, kad je prisutan, i usnik i izvan kućišta kroz odvod vazduha. U drugim poželjnim realizacijama, element za proizvodnju aerosola sadrži: dovod vazduha; prvi odeljak povezan sa dovodom vazduha, pri čemu prvi odeljak sadrži prvi od izvora medikamenta i izvora isparljivog jedinjenja za poboljšanje isporuke; drugi odeljak povezan sa dovodom vazduha, pri čemu drugi odeljak sadrži drugi od izvora medikamenta i izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke, i odvod vazduha, pri čemu dovod vazduha i odvod vazduha su povezani jedan sa drugim i podešeni tako da vazduh može da prođe u kućište kroz dovod vazduha, kroz kućište i izvan kućišta kroz odvod vazduha.

U takvoj realizaciji, prvi odeljak i drugi odeljak su postavljeni paralelno od dovoda vazduha do odvoda vazduha u kućištu. I prvi odeljak, i drugi odeljak su nishodno od dovoda vazduha i ushodno od odvoda vazduha. Pri upotrebi, struja vazduha je povučena u kućište kroz dovod vazduha, prvi deo struje vazduha je povučen nishodno kroz prvi odeljak i drugi deo struje vazduha je povučen nishodno kroz drugi odeljak.

Element za proizvodnju aerosola može dalje da sadrži treći odeljak povezan sa prvim odeljkom ili sa drugim odeljkom, ili sa oba; i odvod vazduha.

Element za proizvodnju aerosola može dalje da sadrži usnik povezan sa prvim odeljkom i drugim odeljkom, ili sa trećim odeljkom, ukoliko je prisutan; i odvod vazduha.

U još jednoj poželjnoj realizaciji, element za proizvodnju aerosola sadrži: kućište koje sadrži: prvi dovod vazduha; drugi dovod vazduha; prvi odeljak povezan sa prvim dovodom vazduha, prvi odeljak koji sadrži prvi od izvora medikamenta i izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke; drugi odeljak povezan sa drugim dovodom vazduha, drugi odeljak koji sadrži drugi od izvora medikamenta i izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke; i odvod vazduha, pri čemu prvi dovod vazduh, drugi dovod vazduha i odvod vazduha su povezani jedan sa drugim i podešeni tako da vazduh može da prođe u kućište kroz prvi dovod vazduha, kroz kućište i izvan kućišta kroz odvod vazduha i vazduh može da prođe u kućište kroz drugi dovod vazduha, kroz kućište i izvan kućišta kroz odvod vazduha.

U takvim realizacijama, prvi odeljak i drugi odeljak su postavljeni paralelno u kućištu. Prvi odeljak je nishodno od prvog dovoda vazduha i ushodno od odvoda vazduha i drugi odeljak je nishodno od drugog dovoda vazduha i ushodno od odvoda vazduha. Pri upotrebi, prva struja vazduha je povučena u kućište kroz prvi dovod vazduha i nishodno kroz prvi odeljak i druga struja vazduha je povučena u kućište kroz drugi dovod vazduha i nishodno kroz drugi odeljak.

Element za proizvodnju aerosola može dalje da sadrži treći odeljak povezan sa prvim odeljkom ili sa drugim odeljkom, ili sa oba; i odvod vazduha.

Element za proizvodnju aerosola može dalje da sadrži usnik povezan sa prvim odeljkom i drugim odeljkom, ili trećim odeljkom, ukoliko je prisutan; i odvod vazduha.

Kućište elementa za proizvodnju aerosola može da oponaša oblik i dimenzije proizvoda za pušenje kao što je cigareta, cigara, cigarilos ili lula ili kutija cigareta. U poželjnoj realizaciji, element za proizvodnju aerosola oponaša oblik i dimenzije cigarete.

Kad je prisutan, treći odeljak može da sadrži jedan ili više agenasa za modifikovanje aerosola. Na primer, treći odeljak može da sadrži adsorbent kao što je aktivni ugalj, aromu kao što je mentol ili njihovu kombinaciju.

Usnik, tamo gde postoji, može da sadrži filter. Filter može da ima nisku delotvornost filtriranja čestica ili vrlo nisku efikasnost filtriranja čestica. Alternativno, usnik može da sadrži šuplju cev.

U poželjnoj realizaciji, sistem za proizvodnju aerosola sadrži element zaproizvodnju aerosola koji sadrži izvor medikamenta i izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke; i uređaj za proizvodnju aerosola povezan sa elementom za proizvodnju aerosola, uređaj za proizvodnju aerosola koji sadrži sredstva za zagrevanje izvora medikamenta ili izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke elementa za proizvodnju aerosola, ili i jednog i drugog.

Uređaj za proizvodnju aerosola poželjno sadrži šupljinu podešenu da primi najmanje deo elementa za proizvodnju aerosola.

U realizacijama gde element za proizvodnju aerosola sadrži prvi odeljak koji sadrži prvi od izvora medikamenta i izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke, i drugi odeljak koji sadrži drugi od izvora medikamenta i izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke, uređaj za proizvodnju aerosola poželjno sadrži šupljinu podešenu da primi prvi odeljak i drugi odeljak elementa za proizvodnju aerosola.

Poželjno je da šupljina uređaja za proizvodnju aerosola bude suštinski cilindrična.

Šupljina uređaja za proizvodnju aerosola može da ima poprečni presek bilo kog odgovarajućeg oblika. Na primer, šupljina može da bude suštinski kružnog, eliptičnog, trouglastog, kvadratnog, romboidnog, trapezoidnog, petougaonog, šestougaonog ili osmougaonog poprečnog preseka.

Ovde korišćen izraz „poprečni presek” je upotrebljen da opiše presek šupljine normalan na glavnu osu šupljine.

Poželjno je da šupljina uređaja za proizvodnju aerosola ima poprečni presek suštinski istog oblika kao poprečni presek elementa za proizvodnju aerosola.

U određenim realizacijama, šupljina uređaja za proizvodnju aerosola može da ima poprečni presek suštinski istog oblika i dimenzija kao poprečni presek elementa za proizvodnju aerosola koji treba da bude primljen u šupljinu da bi se maksimalizovao prenos toplote provođenjem sa uređaja za proizvodnju aerosola na element za proizvodnju aerosola.

Poželjno je da šupljina uređaja za proizvodnju aerosola bude suštinski kružnog poprečnog preseka ili suštinski eliptičnog poprečnog preseka. Još poželjenije je da šupljina uređaja za proizvodnju aerosola bude suštinski kružnog poprečnog preseka.

Poželjno je da dužina šupljine uređaja za proizvodnju aerosola bude manja nego dužina elementa za proizvodnju aerosola tako da kad je element za proizvodnju aerosola primljen u šupljinu uređaja za proizvodnju aerosola proksimalni ili nishodni kraj elementa za proizvodnju aerosola viri iz šupljine uređaja za proizvodnju aerosola.

Ovde korišćen izraz „dužina” označava maksimalnu uzdužnu dimenziju između distalnog ili ushodnog kraja i proksimalnog ili nishodnog kraja šupljine i elementa za proizvodnju aerosola.

Poželjno je da šupljina uređaja za proizvodnju aerosola ima prečnik suštinski jednak ili neznatno veći nego prečnik elementa za proizvodnju aerosola.

Kako se ovde koristi, „prečnik” označava maksimalnu poprečnu dimenziju šupljine i elementa za proizvodnju aerosola.

U realizacijama gde su prvi odeljak ili drugi odeljak elementa za proizvodnju aerosola, ili oba, zaptiveni jednim ili više lomljivih zaptivača, uređaj za proizvodnju aerosola može dodatno da sadrži element za bušenje postavljen unutar šupljine za bušenje prvog i drugog odeljka elementa za proizvodnju aerosola. Element za bušenje može da bude napravljen od bilo kog odgovarajućeg materijala.

Kad su prvi odeljak i drugi odeljak elementa za proizvodnju aerosola redno rasoređeni unutar elementa za proizvodnju aerosola, element za bušenje je poželjno središnje postavljen unutar šupljine uređaja za proizvodnju aerosola, duž glavne ose šupljine.

Kad su prvi odeljak i drugi odeljak elementa za proizvodnju aerosola paralelno raspoređeni unutar elementa za proizvodnju aerosola, element za bušenje može da sadrži prvi element za bušenje postavljen unutar šupljine uređaja za proizvodnju aerosola za bušenje prvog odeljka elementa za proizvodnju aerosola i drugi element za bušenje postavljen unutar šupljine uređaja za proizvodnju aerosola za bušenje drugog odeljka elementa za proizvodnju aerosola.

Uređaj za proizvodnju aerosola sadrži sredstvo za zagrevanje izvora medikamenta ili izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke elementa za proizvodnju aerosola, ili oba.

Sredstva za zagrevanje mogu biti neelektrična grejna sredstva.

U nekim realizacijama sredstva za zagrevanje mogu da sadrže dovodnik toplote ili izmenjivač toplote podešen da prenese toplotnu energiju od spoljašnjeg izvora toplote do jednog ili do oba, izvora medikamenta ili izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke elementa za proizvodnju aerosola. Dovodnik topote ili izmenjivač toplote može biti načinjen od bilo kog toplotno provodljivog materijala. Pogodni materijali uključuju, bez ograničenja, metale, kao što su aluminijum i bakar.

U nekim realizacijama, sredstva za zagrevanje mogu da sadrže dovodnik toplote ili izmenjivač toplote, podešen da prenese toplotnu energiju od upaljača plavog plamena ili usmerenog plamena ili drugog upaljača do jednog ili do oba, izvora medikamenta i izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke elementa za proizvodnju aerosola. U takvim realizacijama, korisnik može na pogodan način da upotrebi upaljač da aktivira sistem za proizvodnju aerosola, na način sličan paljenju cigarete ili drugog konvencionalnog proizvoda za pušenje.

Dovodnik toplote ili izmenjivač topote može da se proteže potpuno ili delimično duž dužine šupljine uređaja za proizvodnju aerosola.

Alternativno, sredstva za zagrevanje mogu biti električna sredstva napajana električnim izvorom napajanja.

Kad je sredstvo za zagrevanje električno sredstvo, uređaj za proizvodnju aerosola može dalje da sadrži električno napajanje i kontroler koji sadrži elektronsko kolo konfigurisano da kontroliše snabdevanje električnog sredstva za zagrevanje električnom energijom sa električnog napajanja. Bilo koje elektronsko kolo može se upotrebiti za kontrolu napajanja električnog grejnog sredstva. Elektronsko kolo može da bude programljivo.

Alternativno, električna sredstva za zagrevanje mogu biti napajana spoljašnjim izvorom napajanja.

Napajanje električnom energijom može da bude izvor jednosmernog napona. U poželjnim realizacijama, napajanje električnom energijom je baterija. Na primer, napajanje električnom energijom može da bude niklmetal hidrid baterija, nikl kadmijum baterija ili baterija na bazi litijuma, na primer litijum kobalt, litijum gvožđe fosfat ili litijum polimerna baterija. Napajanje električnom energijom može alternativno da bude drugi oblik uređaja za čuvanje naboja kao što je kondenzator. Napajanje električnom energijom može da zahteva ponovno punjenje i može da ima kapacitet koji omogućava čuvanje dovoljno energije za upotrebu uređaja za proizvodnju aerosola sa jednim ili više elemenata za proizvodnju aerosola.

Uređaj za proizvodnju aerosola može da sadrži sredstvo za zagrevanje koji sadrži jedan ili više grejnih elemenata. Jedan ili više grejnih elemenata može da se proteže potpuno ili delimično po dužini šupljine uređaja za proizvodnju aerosola. Jedan ili više grejnih elemenata može da se proteže potpuno ili delimično po obimu šupljine uređaja za proizvodnju aerosola.

Uređaj za proizvodnju aerosola može dalje da sadrži kontroler podešen da nezavisno kontroliše dovod struje jednom ili više grejnih elemenata.

U jednoj poželjnoj realizaciji sredstva za zagrevanje sadrže jedan ili više grejnih elemenata koji se električno zagrevaju. Međutim, za zagrevanje jednog ili više grejnih elemenata mogu da budu upotrebljene druge šeme zagrevanja. Na primer, jedan ili više grejnih elemenata mogu da budu zagrevani provođenjem sa drugog izvora toplote. Alternativno, jedan ili više grejnih elemenata mogu da budu infracrveni grejni elementi ili indukcijski grejni elementi.

U naročito poželjnoj realizaciji, sredstva za zagrevanje sadrže jedan ili više grejnih elemenata koji sadrže elektrootporni materijal. Svaki grejni element može da sadrži neelastičan materijal, na primer keramički sinterovani materijal, kao što je glinica (Al2O3) i silicijum nitrid (Si3N4), ili štampana ploča ili silikonska guma. Alternativno, svaki grejni element može da sadrži elastični metalni materijal, na primer leguru gvožđa ili nikl-hrom leguru. Jedan ili više grejnih elemenata mogu da budu fleksibilne grejne folije na dielektričnom supstratu, kao što je poliimid. Alternativno, jedan ili više grejnih elemenata mogu da budu metalna mreža ili mreže, fleksibilne štampane ploče ili fleksibilni grejači od ugljeničnih vlakana.

Drugi odgovarajući elektrootporni materijali obuhvataju, ali nisu ograničeni na: poluprovodnike kao što su dopirane keramike, „elektroprovodljive” keramike (kao što je, na primer, molibden-disilicid), ugljenik, grafit, metale, legure metala i kompozitne materijale napravljene od keramičkih materijala i metalnih materijala. Takvi kompozitni materijali mogu da sadrže dopirane ili nedopirane keramike. Primeri odgovarajućih dopiranih keramika obuhvataju dopirane silicijum-karbide. Primeri odgovarajućih metala obuhvataju titan, cirkonijum, tantal i metale, koji pripadaju grupi platinskih metala. Primeri odgovarajućih legura metala obihvataju nerđajući čelik, nikl-, kobalt-, hrom-, aluminijum-titan- cirkonijum-, hafnijum-, niobijum-, molibden-, tantal-, volfram-, kalaj-, galijum-, legure koje sadrže mangan i gvožđe, i super legure zasnovane na niklu, gvožđu, kobaltu, nerđajućem čeliku, Timetal® i legure zasnovane na gvožđe-mangan-aluminijumu. Timetal ® je registrovani žig firme Titanium Metals Corporation, 1999 Broadway Suite 4300, Denver, Kolorado. U kompozitnim materijalima, u zavisnosti od kinetike prenosa energije i potrebnih spoljašnjih fizičko-hemijskih svojstava, elektrootporni materijal može da bude ugrađen u izolacioni materijal, inkapsuliran ili obložen izolacionim materijalom ili obrnuto.

Uređaj za proizvodnju aerosola može dalje da sadrži senzor temperature podešen za očitavanje temperature uređaja za proizvodnju aerosola.

U takvim realizacijama, uređaj za proizvodnju aerosola može da sadrži kontroler podešen da kontroliše napajanje jednog ili više grejnih elemenata na osnovu temperature uređaja za proizvodnju aerosola očitane senzorom temperature.

Spoljašnji grejni element može takođe da bude napravljen upotrebom metala koji ima definisan odnos između temperature i električne otpornosti. U takvim realizacijama, metal može da bude oblikovan kao traka između dva sloja odgovarajućih izolacionih materijala. Grejni elementi oblikovani na ovaj način mogu se upotrebiti za grejanje i praćenje temperature elementa za proizvodnju aerosola.

Uređaj za proizvodnju aerosola može dalje da sadrži kućište koje obuhvata šupljinu, grejna sredstva, i kad je prisutan, kontroler, i napajanje.

Poželjno je da kućište uređaja za proizvodnju aerosola bude suštinski cilindrično.

Kućište uređaja za proizvodnju aerosola za proizvodnju aerosola može biti dizajnirano tako da ga korisnik obuhvati ili drži.

U poželjnim realizacijama, uređaj za proizvodnju aerosola je ciliindrična grejna cev. Za izbegavanje zabune, prethodno opisana svojstva u vezi sa jednim aspektom pronalaska takođe mogu da budu primenjena na druge aspekte pronalaska. Preciznije, prethodno opisana svojstva u vezi sa sistemima za proizvodnju aerosola u skladu sa pronalaskom takođe mogu da se odnose na, gde je odgovarajuće, elemente za proizvodnju aerosola u skladu sa pronalaskom, i obrnuto.

Pronalazak će sada podrobnije biti opisan sa pozivanjem na pridružene crteže na kojima:

Crtež 1(a) predstavlja šematski prikaz uzdužnog preseka elementa za proizvodnju aerosola koji sadrži izvor medikamenta i izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke tipa opisanog u WO 2008/121610 A1 i WO 2010/107613 A1.

Crtež 1(b) predstavlja šematski prikaz uzdužnog preseka elementa za proizvodnju aerosola koji sadrži izvor medikamenta i izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke prema prvoj realizaciji pronalaska;

Crtež 1(c) predstavlja šematski prikaz uzdužnog preseka elementa za proizvodnju aerosola koji sadrži izvor medikamenta i izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke prema drugoj realizaciji pronalaska;

Crtež 2 prikazuje isporuku nikotina po uvlačenju kao funkciju broja uvlačenja za elemente za proizvodnju aerosola prema: uporednom primeru (a), primeru (b); i primeru (c) posle zagevanja, mereno pod Health Canada režimom pušenja;

Crtež 3 prikazuje isporuku nikotina po uvlačenju kao funkciju broja uvlačenja za elemente za proizvodnju aerosola prema: primeru (b), primeru (d) i primeru (e) posle zagrevanja, mereno pod Health Canada režimom pušenja; i

Crtež 4 prikazuje isporuku nikotina po uvlačenju kao funkciju broja uvlačenja za elemente za proizvodnju aerosola prema: primeru (b); primeru (f) i primeru (g) posle zagrevanja, mereno pod Health Canada režimom pušenja.

Element za proizvodnju aerosola prethodnog stanja tehnike na crtežu 1(a) sadrži izvor piruvinske kiseline (10) i izvor nikotina (20). Kako je prikazano na crtežu 1(a), izvor piruvinske kiseline (10) i izvor nikotina (20) su postavljeni u nizu sa izvorom nikotina (20) nishodno i odvojeno od izvora piruvinske kiseline (10). Izvor piruvinske kiseline (10) sadrži porozni sorpcioni element (30) sa adsorbovanom piruvinskom kiselinom i izvor nikotina (20) sadrži porozni sorpcioni element (50) sa adsorbovanim nikotinom.

Uređaj za proizvodnju aerosola prema prvoj realizaciji prikazan na crtežu 1(b) takođe sadrži izvor piruvinske kiseline (10) i izvor nikotina (20) postavljene u nizu sa izvorom nikotina (20) nishodno i odvojeno od izvora piruvinske kiseline (10). Međutim, element za proizvodnju aerosola prema prvoj realizaciji pronalaska prikazan na crtežu 1(b) razlikuje se od elementa za proizvodnju aerosola prethodnog stanja tehnike prikazanog na crtežu 1(a) u tome što izvor piruvinke kiseline (10) sadrži prvi porozni sorpcioni element (30) sa adsorbovanom piruvinskom kiselinom i drugi porozni sorpcioni element (40) sa adsorbovanom piruvinskom kiselinom. Kako je prikazano na crtežu 1(b), prvi porozni sorpcioni element (30) i drugi porozni sorpcioni element (40) postavljeni su u nizu sa drugim sorpcionim elementom (40) neposredno nishodno od, i u dodiru sa prvim poroznim sorpcionim elementom (30).

Element za proizvodnju aerosola prema drugoj relaizaciji pronalaska prikazan na crtežu 1(b) je slične konstrukcije kao element za proizvodnju aerosola prema prvoj realizaciji prikazan na crtežu 1(b). Međutim, u elementu za proizvodnju aerosola prema drugoj realizaciji pronalaska prikazanom na crtežu 1(b) drugi porozni sorpcioni element (40) izvora piruvinske kiseline (10) je nishodno i odvojen od prvog poroznog sorpcionog elementa (30) izvora piruvinske kiseline (10).

Uporedni primer (a)

Da bi se formirao izvor piruvinske kiseline, 500 µl piruvinske kiseline je kapilarno sorbovano na sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 20 mm i gustine 0,33 g/cm<3>, koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE). Pogodni porozni plastični čep je Porex® XMF-0507 (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka).

Da bi se formirao izvor nikotina, 10 µl nikotina je kapilarno sorbovano na sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 50 mm i gustine 0,33 g/cm<3>koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE). Pogodni porozni plastični čep je Porex® XMF-0507 (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka).

Element za proizvodnju aerosola prethodnog stanja tehnike čija je konstrukcija prikazana na crtežu 1(a) sadrži izvor piruvinske kiseline i izvor nikotina. Izvor nikotina je postavljen 10 mm nishodno od izvora piruvinke kiseline.

Primer (b)

Da bi se formirao izvor piruvinske kiseline, 250 µl piruvinske kiseline je kapilarno sorbovano na prvom sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 10 mm i gustine 0,33 g/cm<3>, koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE) i 100 µl piruvinske kiseline je sorbovano kapilarno na drugom sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 10 mm i gustine 0,33 g/cm<3>, koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE) i manju propustljivost vazduha od prvog sinterovanog plastičnog čepa. Pogodni prvi porozni plastični čep je Porex® XMF-0507 (dostupan kod Porex GMBH,Nemačka) i pogodni drugi porozni plastični čep je Porex® XMF -0607 (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka).

Da bi se formirao izvor nikotina, 10 µl nikotina je kapilarno sorbovano na sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 50 mm i gustine 0,33 g/cm<3>, koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE). Pogodni porozni plastični čep je Porex® XMF-0507 (dostupan kod Porex GMBH, Nemača).

Element za proizvodnju aerosola prema pronalasku čija je konstrukcija prikazana na crtežu 1(b) sadrži izvor piruvinske kiseline i izvor nikotina. Drugi sinterovani porozni plastični čep izvora piruvinske kiseline je postavljen neposredno nishodno od, i u dodiru sa prvim sinterovanim poroznim plastičnim čepom izvora piruvinske kiseline, i izvor nikotina je postavljen 10 mm nishodno od drugog sinterovanog poroznog plastičnog čepa izvora piruvinske kiseline.

Primer (c)

Da bi se formirao izvor piruvinske kiseline, 250 µl piruvinske kiseline je kapilarno sorbovano na prvom sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 10 mm i gustine 0,33 g/cm<3>, koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE) i 100 µl piruvinske kiseline je kapilarno sorbovano na drugom sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 10 mm i gustine 0,33 g/cm<3>koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE) i manju propustljivost vazduha od prvog sinterovanog poroznog plastičnog čepa. Pogodni prvi porozni plastični čep je Porex® XM-0507 (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka) i pogodni drugi porozni plastični čep je Porex® XMF-0607 (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka).

Da bi se formirao izvor nikotina 10 µl nikotina je kapilarno sorbovano na sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 50 mm i gustine 0,33 g/cm<3>, koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE). Pogodni porozni plastični čep je Porex® XMF-0507 (dostupan kod Porex GMBH, Nemaka).

Element za proizvodnju aerosola prema pronalasku čija je konstrukcija prikazana na crtežu 1(b) sadrži izvor piruvinske kiseline i izvor nikotina. Drugi sinterovani porozni plastični čep izvora piruvinske kiseline je postavljen 2 mm nishodno od prvog sinterovanog poroznog plastičnog čepa izvora piruvinske kiseline i izvor nikotina je postavljen 10 mm nishodno od drugog sinterovanog poroznog plastičnog čepa izvora piruvinske kiseline.

Primer(d)

Da bi se formirao izvor piruvinske kiseline, 250 µl piruvinske kiseline je kapilarno sorbovano na prvom sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 10 mm i gustine 0,33 g/cm<3>, koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE) i 100 µl piruvinske kiseline je sorbovano kapilarno na drugom sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 10 mm i gustine 0,3 g/cm<3>koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE) i punjenje viskoznim B vlaknima i manju propustljivost vazduha od prvog sinterovanog poroznog plastičnog čepa. Pogodni prvi porozni plastični čep je Porex® XMF-0507 (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka) i pogodni drugi sinterovani porozni plastični čep je Porex® XMF-0130+B (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka).

Da bi se formirao izvor nikotina 10 µl nikotina je kapilarno sorbovano na sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 50 mm i gustine 0,33 g/cm<3>koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE). Pogodni porozni plastični čep je Porex® XMF-0507 (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka).

Element za proizvodnju aerosola prema pronalasku čija je konstrukcija prikazana na crtežu 1(b) sadrži izvor piruvinske kiseline i izvor nikotina. Drugi sinterovani porozni plastični čep izvora piruvinske kiseline je postavljen neposredno nishodno od, i u dodiru sa prvim sinterovanim poroznom plastičnim čepom izvora piruvinske kiseline i izvor nikotina je postavljen 10 mm nishodno od drugog sinterovanog poroznog čepa izvora piruvinske kiseline.

Primer (e)

Da bi se formirao izvor piruvinske kiseline, 250 µl piruvinske kiseline je kapilarno sorbovano na prvom sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 10 mm i gustine 0,33 g/cm<3>, koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE) i 100 µl je sorbovano kapilarno na drugom sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 10 mm i gustine 0.15 g/cm<3>koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE) i punjenje viskoznim B vlaknima i manju propustljivost vazduha od prvog sinterovanog plastičnog čepa. Pogodni prvi porozni plastični čep je Porex® XMF-0507 (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka) i pogodni drugi sinteroavani porozni plastični čep je Porex® XMF-0130+B (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka).

Da bi se formirao izvor nikotina, 10 µl nikotina je kapilarno sorbovano na sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 50 mm i gustine 0,33 g/cm<3>koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE). Pogodni porozni plastični čep je Porex® XMF-0507 (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka).

Element za proizvodnju aerosola prema pronalasku čija je konstrukcija prikazana na crtežu 1(b) sadrži izvor piruvinske kiseline i izvor nikotina. Drugi sinterovani porozni plastični čep izvora piruvinske kiseline je postavljen neposredno nishodno od, i u dodiru sa prvim sinterovanim poroznim plastičnom čepom izvora piruvinske kiseline i izvor nikotina je postavljen 10 mm nishodno od drugog sinterovanog poroznog čepa izvora piruvinske kiseline.

Primer (f)

Da bi se formirao izvor piruvinske kiseline, 320 µl piruvinske kiseline je kapilarno sorbovano na prvom sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 10 mm i gustine 0,3 g/cm<3>, koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET), polietilenski omotač (PE) i punjenje sinterovanog viskoznog B vlakna i 100 µl piruvinske kiseline je sorbovano kapilarno na drugom sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 10 mm i gustine 0,33 g/cm<3>koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE) i manju propustljivost vazduha od prvog sinterovanog poroznog plastičnog čepa. Pogodni prvi porozni plastični čep je Porex® XMF-130+B (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka) i pogodni drugi sinterovani porozni plastični čep je Porex® XMF-607 (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka).

Da bi se formirao izvor nikotina, 10 µl nikotina je kapilarno sorbovano na sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 50 mm i gustine 0,33 g/cm<3>koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE). Pogodni porozni plastični čep je Porex® XMF-0507 (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka).

Element za proizvodnju aerosola prema pronalasku čija je konstrukcija prikazana na crtežu 1(b) sadrži izvor piruvinske kiseline i izvor nikotina. Drugi sinterovani porozni plastični čep izvora piruvinske kiseline je postavljen neposredsno nishodno od, i u dodiru sa prvim sinterovanim poroznim plastičnim čepom izvora piruvinske kiseline i izvor nikotina je postavljen 10 mm nishodno od drugog sinterovanog poroznog plastičnog čepa izvora piruvinske kiseline.

Primer (g)

Da bi se formirao izvor piruvinske kiseline, 320 µl piruvinske kiseline je kapilarno sorbovano na prvom sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 10 mm i gustine 0,15 g/cm<3>, koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET), polietilenski omotač (PE) i punjenje sinterovanog viskoznog B vlakna i 100 µl piruvinske kiseline je sorbovano kapilarno na drugom sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 10 mm i gustine 0.33 g/cm<3>koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE) i manju propustljivost vazduha od prvog sinterovanog poroznog plastičnog čepa. Pogodni prvi porozni plastični čep je Porex® XMF-130+B (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka) i pogodni drugi sinterovaniporozni plastični čep je Porex® XMF-607 (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka).

Da bi se formirao izvor nikotina, 10 µl nikotina je kapilarno sorbovano na sinterovanom poroznom plastičnom čepu dužine 50 mm i gustine 0,33 g/cm<3>koji ima jezgro od polietilen tereftalata (PET) i polietilenski omotač (PE). Pogodni porozni plastični čep je Porex® XMF-0507 (dostupan kod Porex GMBH, Nemačka).

Element za proizvodnju aerosola prema pronalasku čija je konstrukcija prikazana na crtežu 1(b) sadrži izvor piruvinske kiseline i izvor nikotina. Drugi sinterovani porozni plastični čep izvora piruvinske kiseline je postavljen neposredsno nishodno od, i u dodiru sa prvim sinterovanim poroznim plastičnim čepom izvora piruvinske kiseline i izvor nikotina je postavljen 10 mm nishodno od drugog sinterovanog poroznog plastičnog čepa izvora piruvinske kiseline.

Prinos nikotina po grupi od pet uvlačenja elementa za proizvodnju aerosola uporednog primera (a) i primera (b) do (g) je meren pod Health Canada režimom pušenja tokom 30 uvlačenja, sa zapreminom uvlačenja od 55 ml, trajanjem uvlačenja od 2 sekunde i intervalom uvlačenja od 30 sekundi. Svaka grupa od pet povlačenja je sakupljena na podlozi Cambridge filtera i zatim ekstrahovana tečnim rastvaračem. Da bi se odredila isporuka nikotina, dobijena tečnost je analizirana gasnom hromatografijom. Rezultati su prikazani na Crtežima 2, 3 i 4.

Kako je prikazano na crtežu 2, isporuka nikotina uvlačenja 6-10, 11-15, 16-20, 21-25 i 26-30 elemenata za proizvodnju aerosola prema pronalasku primera (b) i (c) je veća od odgovarajućih uvlačenja elementa za proizvodnju aerosola prethodnog stanja tehnike uporednog primera (a). Kao rezultat, uključivanje u elemente za proizvodnju aerosola prema pronalasku primera (b) i (c) izvora piruvinske kiseline koji sadrži prvi porozni sorpcioni element i drugi porozni sorpcioni element nishodno od prvog sorpcionog elementa, pri čemu je brzina oslobađanja piruvinske kiseline iz prvog sorpcionog elementa veća nego brzina oslobađanja piruvinske kiseline iz drugog sorpcionog elementa, na pogodan način dovodi do konzistentnije i ravnomerne isporuke nikotina u poređenju sa elementom za proizvodnju aerosola prethodnog stanja tehnike uporednog primera (a).

Kako je prikazano na crtežima 3 i 4, izmena osobina prvog sorpcionog elementa i drugog sorpcionog elementa i otuda razlika u brzini oslobađanja piruvinske kiseline iz prvog sorpcionog elementa i drugog sorpcionog elementa na pogodan način omogućava da isporuka nikotina elementa za proizvodnju aerosola prema pronalasku u primerima (d) do (g) bude kontrolisana.

Pronalazak je prikazan pozivajući se na elemente za proizvodnju aerosola koji sadrže izvore jedinjenja za poboljšanje isporuke koji sadrže porozne plastične čepove sa adsorbovanom piruvinskom kiselinom i izvore medikamenta koji sadrže porozne plastične čepove sa adsorbovanim nikotinom. Međutim, treba razumeti da elementi za proizvodnju aerosola i uređaji za proizvodnju aerosola prema pronalasku mogu da sadrže druge sorpcione elemente, druga jedinjenja za poboljšanje isporukei druge medikamente.

Claims (21)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Sistem za proizvodnju aerosola koji sadrži:

izvor medikamenta (20) i

izvor jedinjenja (10) za poboljšanje isporuke, izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke koji sadrži:

prvi sorpcioni element (30);

drugi sorpcioni element (40) nishodno od prvog sorpcionog elementa, i jedinjenje za poboljšanje isporuke sorbovano na prvom sorpcionom elementu i na drugom sorpcionom elementu,

naznačen time što je brzina oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz prvog sorpcionog elementa veća od brzine oslobađanja jedinjenja za poboljšanje isporuke iz drugog sorpcionog elementa.

2. Sistem za proizvodnju aerosola u skladu sa zahtevom 1, naznačen time što je propustljivost vazduha prvog sorpcionog elementa veća od propustljivosti vazduha drugog sorpcionog elementa.

3. Sistem za proizvodnju aerosola u skladu sa zahtevom 1 ili 2, naznačen time što je poroznost prvog sorpcionog elementa veća od poroznosti drugog sorpcionog elementa.

4. Sistem za proizvodnju aerosola u skladu sa zahtevom 1, 2 ili 3, naznačen time što je polarnost drugog sorpcionog elementa veća od polarnosti prvog sorpcionog elementa.

5. Sistem za proizvodnju aerosola u skladu sa bilo kojim od zahteva 1 do 4, naznačen time što izvor medikamenta sadrži:

treći sorpcioni element (50); i

medikament sorbovan na prvom sorpcionom elementu.

6. Sistem za proizvodnju aerosola u skladu sa zahtevom 5, naznačen time što medikament sadrži nikotin.

7. Sistem za proizvodnju aerosola, u skladu sa bilo kojim od zahteva 1 do 6, naznačen time što isparljivo jedinjenje za poboljšanje isporuke sadrži kiselinu.

8. Sistem za proizvodnju aerosola, u skladu sa zahtevom 7, naznačen time što je kiselina odabrana iz grupe koja se sastoji od 3-metil-2-oksovalerijanske kiseline, piruvinske kiseline, 2-oksovalerijanske kiseline, 4-metil-2- oksovalerijanske kiseline, 3-metil-2-oksobutanske kiseline, 2-oksooktanske kiseline i njihovih kombinacija.

9. Sistem za proizvodnju aerosola u skladu sa zahevom 8 naznačen time što je kiselina, piruvinska kiselina.

10. Sistem za proizvodnju aerosola u skladu sa zahtevima 1 do 9, naznačen time što je količina jedinjenja za poboljšanje isporuke sorbovana na prvom sorpcionom elementu veća od količine jedinjenja za poboljšanje isporuke sorbovanog na drugom sorpcionom elementu.

11. Sistem za proizvodnju aerosola u skladu sa bilo kojim od zahteva 1 do 10, naznačen time što prvi sorpcioni element ima suštinski iste dimenzije kao drugi sorpcioni element.

12. Sistem za proizvodnju aerosola u skladu sa bilo kojim od zahteva 1 do 11, naznačen time što je drugi sorpcioni element neposredno nishodno od, i u dodiru sa prvim sorpcionim elementom.

13. Sistem za proizvodnju aerosola u skladu sa bilo kojim od zahteva 1 do 11, naznačen time što je drugi sorpcioni element odvojen od prvog sorpcionog elementa.

14. Sistem za proizvodnju aerosola, u skladu sa bilo kojim od zahteva 1 do 13, koji sadrži: element za proizvodnju aerosola koji sadrži izvor medikamenta i izvor isparljivog jedinjenja za poboljšanje isporuke.

15. Sistem za proizvodnju aerosola, u skladu sa zahtevom 14, koji dalje sadrži:

uređaj za proizvodnju aerosola povezan sa elementom za proizvodnju aerosola, pri čemu element za proizvodnju aerosola sadrži sredstva za zagrevanje jednog od, ili oba izvora medikamenta i izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke elementa za proizvodnju aerosola.

16. Element za proizvodnju aerosola za upotrebu u sistemu za proizvodnju aerosola u skladu sa zahtevom 14 ili 15.

17. Element za proizvodnju aerosola u skladu sa zahevom 16, naznačen time što sadrži kućište koje sadrži:

dovod vazduha;

prvi odeljak povezan sa dovodom vazduha, pri čemu prvi odeljak sadrži prvi od izvora medikamenta i izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke;

drugi odeljak povezan sa prvim odeljkom, pri čemu drugi odeljak sadrži drugi od izvora medikamenta i izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke; i

odvod vazduha,

pri čemu su dovod vazduha i odvod vazduha povezani jedan sa drugim i podešeni tako da vazduh može da prođe u kućište kroz dovod vazduha, kroz kućište i izvan kućišta kroz odvod vazduha.

18. Element za proizvodnju aerosola u skladu sa zahevom 16, naznačen time što kućište sadrži:

dovod vazduha;

prvi odeljak povezan sa dovodom vazduha, pri čemu prvi odeljak sadrži prvi od izvora medikamenta i izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke;

drugi odeljak povezan sa dovodom vazduha, pri čemu drugi odeljak sadrži drugi od izvora medikamenta i izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke; i

odvod vazduha,

pri čemu dovod vazduha i odvod vazduha su povezani jedan sa drugim i podešeni tako da vazduh može da prođe u kućište kroz dovod vazduha, kroz kućište i izvan kućišta kroz odvod vazduha.

19. Element za proizvodnju aerosola u skladu sa zahevom 16 naznačen time što sadrži kućište koje sadrži:

prvi dovod vazduha;

drugi dovod vazduha;

prvi odeljak povezan sa prvim dovodom vazduha, pri čemu prvi odeljak sadrži prvi od izvora medikament i izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke;

drugi odeljak povezan sa drugim dovodom vazduha, pri čemu drugi odeljak sadrži drugi od izvora medikament i izvora jedinjenja za poboljšanje isporuke; i

odvod vazduha,

naznačen time što su prvi dovod vazduha, drugi dovod vazduha i odvod vazduha međusobno povezani i podešeni tako da vazduh može da prođe u kućište kroz prvi dovod vazduha, kroz kućište i izvan kućišta kroz odvod vazduha i vazduh može da prođe kroz drugi dovod vazduha, kroz kućište i izvan kućišta kroz odvod vazduha.

20. Element za proizvodnju aerosola u skladu sa bilo kojim od zahteva 17 do 19, naznačen time što su jedan od prvog i drugog odeljka elementa za proizvodnju aerosola, ili oba, zaptiveni jednim ili više lomljivih zaptivaka.

21. Element za proizvodnju aerosola u skladu sa bilo kojim od zahteva 17 do 20, naznačen time što prvi odeljak sadrži izvor jedinjenja za poboljšanje isporuke i drugi odeljak sadrži izvor medikamenta.