RS55916B1

RS55916B1 - Derivati aminociklobutana, metod za dobijanje istih i njihova upotreba kao lekova

Info

Publication number: RS55916B1
Application number: RS20170379A
Authority: RS
Inventors: Bernard Vacher; Elodie Blanc; Ronan Depoortere
Original assignee: Pf Medicament
Priority date: 2012-12-04
Filing date: 2013-12-04
Publication date: 2017-09-29
Also published as: BR112015012752B1; KR102221928B1; FR2998892A1; CN104854083B; AU2013354133B2; UA114017C2; CA2893216A1; HK1212968A1; CY1118841T1; KR20150091163A; TN2015000240A1; IL239146A0; PT2928861T; CA2893216C; MA38229B1; PL2928861T3; LT2928861T; AR093787A1; IL239146A; AU2013354133A1

Description

Opis

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na derivate aminociklobutana, kao i na metod za njihovo dobijanje i njihovu upotrebu u terapiji za ljude.

[0002] Glutamatni receptori NMDA podtipa (N-metil-D-aspartatna kiselina) su jonotropski receptori, uglavnom propustljivi za Ca<++>jone. Fiziološki, njihova aktivacija pokreće otvaranje jonskog kanala i proizvodnju ulazeće struje koja se samo sporo inaktivira. Stimulacija ovog receptora zahteva simultano prisustvo glutamata (endogeni agonist) i glicina ili D-serina (endogeni ko-agonisti), kao i depolarizaciju plazma membrane iniciranu ne-NMDA strujama. NMDA receptori su široko rasprostranjeni kroz centralni nervni sistem, a prisutni su i na periferiji. Nalaze se u neuronima, astrocitima i oligodendrocitima (Karadottir et al., 2005, Nature, 438, 1162-1166). Na neuronskom nivou, smešteni su pretežno na post-sinapsi, ali i u vansinaptičkim regionima duž aksona. NMDA receptori igraju ključnu ulogu u komunikaciji i u neuronskoj plastičnosti, kao i u ekscitotoksičnosti.

[0003] Fiziološka aktivnost NMDA receptora je suštinska za normalno neuronsko funkcionisanje (Chen and Lipton, 2006, J. Neurochem., 97, 1611-1626). S druge strane, preterana aktivacija ovih receptora je uključena i u akutnim neurološkim poremećajima, na primer, moždanim udarima ili kranijalnim povredama i u uslovima hroničnog stresa, na primer, neurodegenerativnim poremećajima. To je i jedan od glavnih uzroka hiperekscitacije koja dovodi do epileptičnih napada. Postoje brojne patologije za koje se smatra da su povezane sa hiperaktivnošću NMDA receptora i time su potencijalno osetljive na antagoniste NMDA. Sledeće se mogu dati kao primeri: epilepsija, neurodegenerativni poremećaji kao što je Hantingtonova bolest, Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, moždani udari, amilotrona lateralna skleroza ili multipla skleroza, demencija vezana za SIDU, anksioznost, depresija i sindromi bola.

[0004] U ovom pronalasku, podnosilac prijave se naročito fokusira na antidepresivna i analgetska svojstva antagonista NMDA receptora formule (1).

[0005] U kontekstu ovog pronalaska, termin “hroničan bol” označava bolne sindrome koji progrediraju tokom perioda dužeg od tri meseca, ali čija jačina može da varira tokom vremena. S druge strane, termin “akutan bol” označava bol koji traje kraće od tri meseca.

[0006] U okviru ovog pronalaska, bol se definiše kao abnormalno, neprijatno, čak uznemirujuće, senzorno i emocionalno iskustvo koje se doživljava i integriše na najvišem nivou cerebralnog korteksa, što mu daje emocionalnu i afektivnu prirodu. Pod “analgezija” podrazumevamo smanjenje intenziteta bola koji se oseća kao odgovor na bolan stimulus. Pod “analgetički lek” (ili “analgetik”), podrazumevamo lek koji smanjuje ili potiskuje bol, a da ne dovodi do gubitka oseta ili svesti.

[0007] Bolovi različitih etiologija zahtevaju različite terapijske strategije. Uopšteno, postoji nekoliko kategorija bola, u zavisnosti od uključenih mehanizama:

- bol zbog preterane nocicepcije usled lezija ili ekscitacije (na primer, inflamacija) perifernih ili visceralnih tkiva;

- neuropatski (ili neurogeni) bol je vezan za leziju ili disfunkciju ili razaranje somatosenzornog sistema; on se razlikuje od nociceptivnog bola u tome što ima različitu semiologiju;

- psihogen (ili idiopatski bol) je bol koji postoji u odsustvu lezija. Fiziološki mehanizmi ovog tipa bola nisu jasno definisani. On je generalno otporan na analgetike.

[0008] Ipak, određeni bolovi imaju karakteristike koje su zajedničke za nekoliko vrsta bola. Na primer, ovo je slučaj bola u krstima ili bola od kancera koji je prisutan u vidu bola izazvanog preteranom nocicepcijom, ili u vidu neuropatskog bola ili, u većini slučajeva, mešavine ova dva.

[0009] Depresija je u psihijatriji definisana kao poremećaj raspoloženja. Odlikuje je gubitak motivacije povezan ili ne sa različitim simptomima kao što su beznađe, nisko samopoštovanje, anksioznost, patnja i, u ekstremnim slučajevima, halucinacije. Ona je često višefaktorska i generalno ima višestruke uzroke.

[0010] Objavljeno je da približno 7% Evropljana pati od depresije i da je trećina njih rezistentna na antidepresante koji su u kliničkoj upotrebi. Troškovi depresije u grupi od 15-44 godina za društvo su među najvišim od svih poznatih patologija. Jedan od ciljeva ovog pronalaska je da se opišu novi antagonisti NMDA koji imaju prednosti u ovoj indikaciji za koju postojeće terapije nisu potpuno zadovoljavajuće.

[0011] U miševima je pokazano da hronična administracija antidepresanata koji imaju različite mehanizme dejstva (inhibitori monoamin oksidaze, triciklici, inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI), ili mešani inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina) modifikuje distribuciju i gustinu NMDA receptora. U pacovima, akutna intraperitonealna administracija ketamina, antagonista NMDA receptora, smanjuje vreme imobilnosti u testu prinudnog plivanja, što je poznat preklinički model za detektovanje antidepresivne aktivnosti molekula. Pored toga, nedavne studije ukazuju na to da ketamin ima antidepresivna svojstva kod ljudi. Prema tome, administracija jedne subanestetičke doze ketamina intravenoznim putem pacijentima sa rezistentnom depresijom značajno popravlja njihovo stanje i to samo posle 2 sata posle injekcije. Dobijeni antidepresivni efekti, štaviše, traju duže od nedelju dana (Zarate et al., 2006, Arch. Gen. Psychiatry, 63, 856-864). Brzina ovog dejstva je u suprotnosti sa vremenom potrebnim da se desi reakcija sa konvencionalnim antidepresantima, drugim rečima, triciklicima prve generacije i SSRI ili SNRI, kojima je potrebno nekoliko nedelja terapije pre nego što se dobije bilo kakav blagotvoran efekat. Prema tome, izgleda da su antagonisti NMDA receptora, a naročito ketamin, efektivni u tretmanu depresije, naročito u tretmanu depresije rezistentne na postojeće lekove.

[0012] Terapijske potrebe tretiranja bola su značajne. U stvari, neprebrojiv broj osoba pati od akutnog bola i više od jednog u pet odraslih i u Evropi i u Sjedinjenim Državama pati od hroničnog bola (Johannes et al., 2010, J. Bol, 11, 1230-1239). Cilj ovog pronalaska je da opiše povoljna analgetska svojstva koja jedinjenja formule (1) poseduju, kao i terapijske perspektive koje ona otvaraju u tretmanu akutnog i hroničnog bola.

[0013] Mnoge studije na životinjama i ljudima su pokazale da antagonisti NMDA receptora, kao što je ketamin, mogu da ublaže mnogo etioloških tipova bola kao što je, na primer, neuropatski, postoperativni ili bol u kanceru (Cohen et al., 2011, Adv. Psychosom. Med., 30, 139-161). Prema tome, ketamin intravenoznim putem smanjuje neuropatski bol kod pacijenata otpornih na tretman konvencionalnim antidepresantima. On popravlja i alodiniju i hiperalgeziju kod pacijenata sa CRPS (sindrom kompleksnog regionalog bola) (Finch et al., 2009, Pain, 146, 18-25). Kao adjuvant, perioperativna administracija male doze ketamina smanjuje potrošnju analgetika i ograničava akutnu toleranciju na morfijum posle hirurgije (Elia et Tramer, 2005, Pain, 113, 61-70). Kao preventivan tretman, ketamin i dekstrometorfan (još jedan antagonist NMDA) poboljšavaju kontrolu postoperativnog bola (Muir, 2006, Current Opinion in Pharmacology, 6, 53-60). Izgleda da ketamin sprečava i pojavu hroničnog postoperativnog bola. (Wilder-Smith et al., 2002, Pain, 97, 189-194). Rezultati dobijeni sa drugim antagonistima NMDA, kao što je amantadin ili MK-81 u neuropatskom bolu su, bez obzira na to, nejasni (Muir, 2006, već citirano).

[0014] Otvaranje NMDA kanala izaziva povećanje unutarćelijskog kalcijuma koji aktivira, između ostalog, NO sintetazu i ciklooksigenazu tipa II, dovodeći do sinteze prostaglandina (PG). Inhibiranjem PG, naročito PGE2, antagonisti NMDA, dakle, imaju direktan uticaj na regulaciju inflamatornih stanja (Beloeil et al., 2009, Anesth. Analg., 109, 943-950). Ova komplementarna anti-inflamatorna aktivnost antagonista NMDA može da bude prednost u tretmanu akutnog ili hroničnog bola inflamatornog porekla. Slično, NMDA receptori se eksprimiraju u hondrocitima i doprinose mehaničkoj funkciji ćelija (Salter et al., 2004, Biorheology, 41, 273-281). Konkretno, izgleda da oni učestvuju u njihovoj proliferaciji i u inflamaciji koja dovodi do uništavanja hrskavice u zglobovima (Piepoli et al., 2009, Osteoarthritis and Cartilage, 17, 1076-1083). Pošto se ova ne regeneriše kod odraslih, izgleda da je upotreba antagonista NMDA naročito pogodna u sprečavanju ili usporavanju uništavanja hrskavice u zglobovima koja prati određena patološka stanja, kao što su, na primer, inflamatorni monoartritis, reumatoidni artritis, septički artritis, osteoartritis, reumatoidni artritis, giht, spondilartritis, akutni vanzglobni reumatizam.

[0015] Bez obzira na to, klinička korist antagonista NMDA kod ljudi je ograničena njihovim neželjenim efektima, naročito na centralni nervni sistem, a pogotovo tokom ponavljanog tretmana. Kao bočne efekte antagonista NMDA, možemo da navedemo, na primer: halucinacije, zbunjenost, poremećaje ličnosti, noćne more, agitiranost, nedostatak koncentracije, promene raspoloženja, konvulzije, sedaciju, pospanost, mučninu (Aarts et Tymianski, 2003, Biochem. Pharmacol., 66, 877-886). Ovi bočni efekti su rezultat činjenice da antagonisti NMDA blokiraju ne samo suvišnu aktivaciju glutamat/NMDA sistema, nego i remete i njegovu normalnu fiziološku funkciju. Prema tome, izgleda da je u praksi suštinski da se popravi odnos korist/rizik klinički dostupnih antagonista NMDA.

[0016] Kad je tip bola koji se tretira pogodan, na primer, u slučaju artritisa, odnos korist/rizik antagonista NMDA se može popraviti ograničavanjem njegovog dejstva na centralni nervni sistem, na primer, pomoću topičke primene. Koncentracija jedinjenja u ciljnom tkivu je time vrlo mnogo veća nego njegova koncentracija u krvi, pa se tako smanjuje rizik od toksičnosti. Posledično, nekoliko antagonista NMDA je proučavano epiduralnim ili topičkim putem. Pokazano je da je ketamin primenjen lokalno efektivan u tretmanu neuropatskog bola koji nije smanjen konvencionalnim lekovima. Različite veze antagonista NMDA i jednog ili više drugih analgetskih sredstava su takođe bile proučavane u lokalnoj primeni. Na primer, ketamin ili neki drugi antagonisti NMDA su kombinovani sa antidepresantima ili antihipertenzivima (U.S. Pat. No. 6,387,957); antiepilepticima (WO 03/061656, WO 98/07447, WO 99/12537, US 20040204366, WO 2010036937); adrenergičkim agonistima (US 20040101582); ili opioidima (WO 2000003716).

[0017] Imajući u vidu vitalnu ulogu koju NMDA receptori igraju u brojnim psihijatrijskim i neurološkim poremećajima, oni su bili predmet intenzivnog istraživanja i opisano je mnoštvo antagonista/blokatora/modulatora. Oni se grubo mogu klasifikovati u tri glavne grupe, kao funkcija mesta njihvog dejstva na NMDA receptor. Oni, dakle, uključuju:

1) kompetitivne antagoniste koji ciljaju bilo mesto vezivanja glutamata, na primer, selfotel, perzinfotel i prolekovi (WO 2009029618), bilo mesta vezivanja glicina, na primer, gavestinel, GV-196771 (Wallace et al., 2002, Neurology, 59, 1694-1700) i kinolini opisani u patentnoj prijavi WO 2010037533. Ova kategorija uključuje i parcijalne agoniste mesta glicina, kao što je D-cikloserin (US 2011160260).

2) Nekompetitivni (ili alosterni) antagonisti koji deluju na mnoga modulatorska mesta regulacije receptora, kao što su, na primer, mesta poliamina i feniletanolamina. Jedinjenja koja spadaju u ovu familiju se trenutno najviše klinički ispituju. Jedan od najjačih kandidata je ifenprodil (23210-56-2) i njegovi derivati selektivniji za NMDA receptor su trenutno podvrgnuti kliničkoj evaluaciji, kao, na primer, traksodopril, RGH-896, MK-0657, EVT-101 i EVT-103 (Mony et al., 2009, Br. J. Pharmacol., 157, 1301-1317).

3) Nekompetitivni antagonisti, blokatori pora kanala. Ovo je familija koja je imala najveći klinički uspeh zato što su ketamin (Ketalar®, anestetik/analgetik), dekstrometorfan (Atuxane®, antitusiv), memantin (Ebixa®, anti-Alchajmer), amantadin (Mantadix®, antiviralni agens, a onda protiv parkinsonizma), felbamat (Taloxa®, antikonvulzant) komercijalno dostupni. Fenciklidin (Sernyl®), razvijen kao anestetik, je povučen iz prodaje i dizocilpin (MK-801) nije komercijalno dostupan kao lek.

[0018] Jedinjenja iz pronalaska spadaju u ovu poslednju familiju nekompetitivnih antagonista koji blokiraju kanale NMDA receptora. Glavna prednost jedinjenja ovog tipa leži u činjenici da oni ne blokiraju kanal osim kad je otvoren; ona su, prema tome, utoliko efektivnija ukoliko je aktivnost NMDA receptora u većem višku. Možemo lako i da vidimo da će biofizičke karakteristike blokatora/antagonista, koje utiču na frekvencu i trajanje otvorenosti kanala, igrati kritičnu ulogu u njegovoj farmakološkoj aktivnosti i njegovom odnosu korist/rizik. Nekoliko jedinjenja ovog tipa je klinički studirano, kao što je, na primer, CNS-5161 (160754-76-7), nerameksan (219810-59-0), dimiracetam (126100-97-8), V-3381 (1104525-45-2), NEU-2000 (640290-67-1). Ostali su u prekliničkom stadijumu, među kojima ćemo navesti kao primere oksazolidine predstavljene u patentnoj prijavi WO 2009092324, indane (WO 2009069610), diariletilamine (WO 2010074647), arilcikloheksilamine (WO 2010142890), analoge ketamina i fenciklidina (Zarantonello et al., 2011, Bioorg. Med. Chem. Lett., 21, 2059-2063).

[0019] Ilustracija prethodnog stanja u struci može se dopuniti prijavom EP 0 747 348 koja opisuje derivate 1-fenil-2-aminoalkil-ciklopropilkarboksamida kao antagoniste NMDA receptora.

[0020] Ovaj pronalazak se odnosi na derivate predstavljene opštom formulom (1):

gde:

- X1predstavlja atom vodonika ili atom fluora;

- X2je atom vodonika ili atom fluora ili atom hlora;

- R1 predstavlja atom vodonika ili atom fluora ili atom hlora ili metil grupu ili metoksi grupu ili cijano grupu;

- R2 predstavlja nezavisno ili zajedno metil grupu ili etil grupu.

[0021] Poželjno je da jedinjenja opšte formule (1) prema pronalasku budu ona u kojima:

- X1predstavlja atom vodonika ili atom fluora;

- X2je atom vodonika ili atom fluora ili atom hlora;

- R1 atom vodonika ili atom fluora ili atom hlora ili metil grupa ili metoksi grupa ili cijano grupa;

- R2 je etil grupa.

[0022] Jedinjenja mogu da se ponašaju kao čisti dijastereoizomeri ili kao mešavine dijastereoizomera. Specifičnije, pronalazak se odnosi na čiste dijastereoizomere u kojima 1-karboksamid grupa i 3-amino grupa zauzim ravni koju definiše ciklobutan. Ova stereohemijska veza između navedenih supstituenata se naziva ‘trans’ u ovom pronalasku. Pronalazak se, prema tome, odnosi na čiste trans dijastereoizomere sledećih proizvoda:

- trans-3-amino-N,N-dietil-1-fenilciklobutankarboksamid,

- trans-3-amino-N,N-dimetil-1-fenilciklobutankarboksamid

- trans-3-amino-N,N-dietil-1-(2-fluorofenil)-ciklobutankarboksamid,

- trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-metoksifenil)-ciklobutankarboksamid,

- trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-fluorofenil)-ciklobutankarboksamid,

- trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-hlorofenil)-ciklobutankarboksamid,

- trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-metilfenil)-ciklobutankarboksamid,

- trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-cijanofenil)-ciklobutankarboksamid,

- trans-3-amino-N,N-dietil-1-(2-fluoro-3-hlorofenil)-ciklobutankarboksamid,

- trans-3-amino-N,N-dietil-1-(2,5-difluorofenil)-ciklobutankarboksamid,

- trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3,5-difluorofenil)-ciklobutankarboksamid,

- trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3,5-dihlorofenil)-ciklobutankarboksamid,

kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

[0023] Termin “čisti dijastereoizomeri” označava da ‘trans’ dijastereoizomer jedinjenja opšte formule (1) sadrži manje od 5% ‘cis’ dijastereoizomera, drugim rečima, onaj u kom 1-karboksamid grupa i 3-amino grupa zauzimaju isti poluprostor ravni koju definiše ciklobutan.

[0024] Termin “dijastereoizomeri” označava, u kontekstu ovog pronalaska, stereoizomere koji nisu slike u ogledalu jedan drugog.

[0025] Termin “steroizomeri” označava, u kontekstu ovog pronalaska, izomere identičnog sastava, ali koji se razlikuju u smislu uređenja njihovih atoma u prostoru.

[0026] Najbliže stanje tehnike predstavljaju derivati opisani u patentnoj prijavi WO 2003063797 i koji imaju sledeću formulu:

gde:

m i p su nezavisno jednaki 0, 1, 2 ili 3;

isprekidana linija predstavlja dvogubu vezu kad nema R1a;

R1 može biti NR6R7grupa, gde R6 iR7mogu da predstavljaju atom vodonika;

R1a može biti atom vodonika;

R2 može biti aril grupa supstituisana ili nesupstituisana;

J može biti veza;

R3 može biti -C(Z1)-R5grupa, gde R5može da predstavlja NR6aR7a grupu;

R6a i R7a mogu da predstavljaju alkil grupu supstituisanu ili nesupstituisanu i Z1može da predstavlja karbonil grupu (C=O);

Rx može da bude jedan ili nekoliko supstituisanih ili nevezanih grupa za sve dostupne atome ugljenika u prstenu, ali i atom vodonika.

[0027] Ova patentna prijava, prema tome, pokriva znatan broj jedinjenja, od kojih je velika većina tipa ciklobutana (m=O i p=1). Od njih su samo četiri data kao primeri u navedenom patentu. Ovo se odnosi na jedinjenja sledeće formule:

gde je G NH2ili N(CH3)2ili NH(CH2CH3) ili NH(CH2CHCH2) grupa.

[0028] Jedinjenja u ovoj patentnoj prijavi su predstavljena kao inhibitori struje koju proizvode kalijumovi kanali zavisni od napona tipa Kv1, a naročito struje koju proizvodi izoform Kv1.5.

[0029] Oni su predstavljeni kao korisni u širokom opsegu indikacija koji ne uključuje tretman depresije ili bola.

[0030] Važno je napomenuti da jedinjenja iz ovog pronalaska ne interaguju sa kalijumovim kanalima, a naročito sa kanalima tipa Kv1.5. Štaviše, nađeno je da je antagonističko delovanje jedinjenja na NMDA vrlo senzitivno na to strukturne promene u jedinjenjima formule (1). Tako je antagonističko dejstvo na NMDA suprimirano kad:

1) je 1-karboksamid grupa redukovana do 1-aminometil grupe, kao što je ona u ciklobutanovim jedinjenjima iz patenta WO 2003/063797;

2) je amino grupa na položaju 3 na ciklobutanu različita od primarne amin grupe (NH2). U patentnoj prijavi WO 2003063797, 3-amino grupa je supstituisana C(G)═NCN grupom; 3) “cis” stereohemija između 1-aril i 3-amino grupe nije prisutna. U stvari, kad su 1-aril i 3-amino grupa u “trans” stereohemiji, odgovarajuća jedinjenja nemaju nikakav afinitet prema NMDA receptoru.

[0031] Stanje tehnike predstavljaju i derivati opisani u patentnoj prijavi WO 99/52848 i koji odgovaraju sledećoj formuli:

gde:

je X različit od atoma vodonika;

A može biti NR7grupa sa R7različitim od atoma vodonika;

R3 može biti C(O)NR8R10grupa u kojoj R8 iR10mogu biti C1-C4alkilni lanci. Navedena jedinjenja su predstavljena kao selektivni inhibitori tipa 4 fosfodiesteraza, korisni za tretiranje inflamatornih i autoimunih bolesti. Jedinjenja iz ovog pronalaska se, prema tome, razlikuju od onih opisanih u prijavi WO 99/52848 i u njihovoj hemijskoj strukturi i u njihovoj farmakološkoj aktivnosti.

[0032] Stanje tehnike takođe predstavljaju derivati opisani u patentnoj prijavi WO 2010/112597 i koji imaju opštu formulu:

gde:

a može biti jednoguba veza;

Ar predstavlja fenil grupu supstituisanu ili nesupstituisanu, ili piridin-3-il jezgro supstituisano jednim ili sa više atoma halogena ili alkil grupama ili alkoksidnim grupama ili cijano grupom;

R1 i R2 mogu da predstavljaju nezavisno ili zajedno C1-C6alkil grupu.

[0033] Nasuprot jedinjenjima iz patentne prijave WO 2010/112597, ona iz ovog pronalaska nemaju afinitet prema mestima preuzimanja serotonina i noradrenalina. Jedinjenja formule (1) se, prema tome, razlikuju od onih opisanih u prijavi WO 2010/112597 ne samo po svojoj hemijskoj strukturi, nego i po svojoj farmakološkoj aktivnosti.

[0034] Stanje tehnike konačno predstavljaju jedinjenja opisana u patentnoj prijavi WO 2000/051607 i koja imaju opštu formulu:

gde R12 i R13 predstavljaju C1-C6alkil grupu ili C2-C6alkenil grupu ili C2-C6alkinil grupu supstituisanu ili nesupstituisanu.

[0035] Navedeni derivati su modulatori hemokina, korisni u sprečavanju ili lečenju određenih inflamatornih ili imunih sistemskih bolesti. I ovde se opet jedinjenja iz ovog pronalaska, dakle, razlikuju od onih opisanih u prijavi WO 2000/051607, u pogledu i njihove hemijske strukture i njihove farmakološke aktivnosti.

[0036] Ovaj pronalazak takođe pokriva soli derivata opšte formule (1) sa farmaceutski prihvatljivim organski ili mineralnim kiselinama. U ovom pronalasku, termin “farmaceutski prihvatljiv” se odnosi na molekulske entitete i sastave koji nemaju nikakve štetne ni alergijske efekte, niti bilo kakvu neželjenu reakciju kad se daju ljudima. Kad se koristi ovde, termin “farmaceutski prihvatljiv ekscipijent” uključuje sve razblaživače, adjuvante ili ekscipijente, kao što su konzervansi, punjenja, dezintegratori, sredstva za kvašenje, emulzifikatore, sredstva za dispergovanje, antibakterijske ili antimikotičke agense, ili čak agense koji pomažu da se odloži intestinalna i digestivna apsorpcija i resorpcija. Upotreba ovih medijuma ili nosača je dobro poznata stručnjaku. Termin “farmaceutski prihvatljive soli” jedinjenja se odnosi na soli definisane ovde i koje poseduju farmakološku aktivnost roditeljskog jedinjenja. Takve soli uključuju kisele adicione soli obrazovane sa mineralnim kiselinama, kao što su hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, sumporna kiselina, azotna kiselina, fosforna kiselina i slične, ili obrazovane sa organskim solima, kao što su sirćetna kiselina, benzensulfonska kiselina, benzojeva kiselina, kamforsulfonska kiselina, limunska kiselina, etansulfonska kiselina, fumarna kiselina, glukoheptonska kiselina, glukonska kiselina, glutaminska kiselina, glikolna kiselina, hidroksinaftalenska kiselina, 2-hidroksietansulfonska kiselina, mlečna kiselina, maleinska kiselina, hidroksićilibarna kiselina, bademova kiselina, m etansulfonska kiselina, mukonska kiselina, 2-naftalensulfonska kiselina, propionska kiselina, salicilna kiselina, ćilibarna kiselina, dibenzoil-L-vinska kiselina, vinska kiselina, ptoluensulfonska kiselina, trimetilsirćetna (pivalinska) kiselina, trifluorosirćetna kiselina i slično.

[0037] Farmaceutski prihvatljive soli takođe uključuju adicione forme sa rastvaračem (solvatima) ili kristalne forme (polimorfe), kao što je definisano ovde, iste kisele adicione soli.

[0038] Ovaj pronalazak takođe pokriva jedinjenja formule (1), kao i na njihove farmaceutski prihvatljive soli za upotrebu kao lek.

[0039] Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja formule (1), kao i na njihove farmaceutski prihvatljive soli za upotrebu kao antagonisti NMDA receptora.

[0040] Ovaj pronalazak se takođe odnosi na jedinjenja formule (1), kao i na njihove farmaceutski prihvatljive soli za upotrebu kao lek namenjen za lečenje i/ili prevenciju depresije.

[0041] Ovaj pronalazak se takođe odnosi na jedinjenja formule (1), kao i na njihove farmaceutski prihvatljive soli za upotrebu kao lek za lečenje bola, naročito bola zbog prekomerne nocicepcije, neuropatskog bola i mešanog bola.

[0042] Od tipova bola potencijalno senzitivnih na dejstvo jedinjenja opšte formule (1), konkretnije možemo da navedemo kao neograničavajuće primere:

- periferni ili centralni neuropatski bol nastao od nervnih lezija traumatskog porekla (na primer, moždani udar), metaboličkog porekla (na primer, dijabetes), infektivnog porekla (na primer, HIV, herpes zoster, herpes), trigeminalna neuralgija, bol zbog hemoterapije i/ili radioterapije;

- inflamatoran bol, na primer, reumatoidni artritis, septički artritis, osteoartritis, poliartritis, giht, spondilartritis, akutni vanzglobni reumatizam, visceralan bol, na primer, sindrom nervoznih creva, Kronova bolest;

- bol zbog prekomerne nocicepcije, kao što je posttraumatski bol, postoperativan bol, opekotine, uvrtanje/distenzija, renalne ili hepatičke kolike, bol u zglobu, artritis, spondilartropatije;

- Mešani bol kao što su bol od kancera, bol u leđima i krstima ili drugi tipovi bola koje je teško klasifikovati, kao što su glavobolje, fibromijalgija, bol vezan za vaskularne/ischemične probleme kao što su angina, Reynaud-ova bolest.

[0043] Ovaj pronalazak se takođe odnosi na jedinjenja formule (1), kao i na njihove farmaceutski prihvatljive soli za upotrebu kao lek za lečenje i/ili prevenciju upale zglobova. Od tipova upala potencijalno senzitivnih na dejstvo jedinjenja opšte formule (1), konkretnije možemo da navedemo kao neograničavajuće primere: inflamatorni monoartritis, reumatoidni artritis, septički artritis, osteoartritis, reumatoidni poliartritis, giht, spondilartritis, akutni vanzglobni reumatizam.

[0044] Ovaj pronalazak se pored toga odnosi na farmaceutski sastav koji se odlikuje time što sadrži bar jedno jedinjenje opšte formule (1) ili jednu od njegovih farmaceutski prihvatljivih soli kao aktivan princip.

[0045] Pronalazak takođe pokriva farmaceutski sastav koji se odlikuje time što uključuje bar jedno jedinjenje opšte formule (1) ili jednu od njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i bar jedan farmaceutski prihvatljiv ekscipijent.

[0046] Pronalazak takođe pokriva farmaceutski sastav za upotrebu kao lek za lečenje i/ili prevenciju depresije.

[0047] Pronalazak dalje pokriva farmaceutski sastav za upotrebu kao lek za lečenje bola, naročito bola izazvanog prekomernom nocicepcijom i neuropatskog i mešanog bola.

[0048] Farmaceutski sastavi prema ovom pronalasku se mogu formulisati za davanje ljudima. Ovi sastavi se proizvode takvi da se mogu davati oralnim, sublingvalnim, subkutanim, intramuskularnim, intravenoznim, transdermalnim, lokalnim ili rektalnim putem. U ovom slučaju, aktivan sastojak se može davati ljudskim bićima u jediničnim formama administracije, mešanim sa konvencionalnim farmaceutskim podlogama. Pogodne jedinične forme uključuju forme za oralni put, kao što su tablete, kapsule, prahovi, granule i oralni rastvori ili suspenzije, sublingvalne i bukalne forme administracije, subkutane, topičke, intramuskularne, intravenske, intranazalne ili intraokularne forme administracije i rektalne forme administracije.

[0049] Poželjno je da se farmaceutski sastav prema ovom pronalasku formuliše za administraciju oralnim ili topičkim putem. Administracija topičkim putem je poželjan put za tretiranje određenih tipova bola, kao što je na primer, bol zgloba.

[0050] Termin topička administracija se odnosi na lokalnu administraciju na koži ili mukoznoj membrani.

[0051] Pogodne formulacije za odabrane forme administracije su poznate stručnjaku i opisane su, na primer, u: Remington, The Science and Practice of Pharmacy, 19<th>edition, 1995, Mack Publishing Company.

[0052] Kad se pravi čvrst sastav u vidu tableta, glavni aktivan sastojak se meša sa farmaceutskim nosačem kao što je želatin, skrob, laktoza, magnezijum stearat, talk, gumi arabica, silicijum dioksid ili slično. Tablete se mogu prevlačiti saharozom ili nekim drugim odgovarajućim materijalima, ili se mogu obraditi tako da imaju produženo ili odloženo dejstvo i oslobađati prethodno određenu količinu aktivnog principa na kontinuiran način.

[0053] Preparat u vidu kapsule se dobija mešanjem aktivnog sastojka sa razblaživačem i sipanjem dobijene smese u meke ili tvrde kapsule.

[0054] Preparat u formi sirupa ili eliksira može da sadrži aktivan sastojak zajedno sa zaslađivačem i antiseptikom, kao i dodatkom za ukus i pogodnom bojom.

[0055] Prahovi ili granule koje se disperguju u vodi mogu da sadrže aktivan sastojak pomešan sa disperzionim agensima ili agensima za kvašenje, ili agensima za suspendovanje, kao i sa agensima za popravljanje ukusa ili zaslađivačima.

[0056] Za rektalnu administraciju se koriste supozitorije koje se prave sa vezivnim sredstvima koji se rastvaraju na rektalnoj temperaturi, na primer, kakao puter ili polietilen glikoli.

[0057] Za parenteralnu (intravenoznu, intramuskularnu, intradermalnu, subkutanu), intranazalnu ili intraokularnu administraciju, koriste se vodene suspenzije, izotonični slani rastvori ili sterilni i injektabilni rastvori koji sadrže disperzione agense i/ili farmakološki kompatibilne agense za kvašenje.

[0058] Aktivni sastojci se mogu formulisati i kao mikrokapsule, moguće sa jednom ili više dodatnih podloga ako je potrebno.

[0059] Topička administracija farmaceutskog sastava se ože dobiti primenom rastvora, disperzija, gela, losiona, mleka, pomada, melema, kapi ili nekog drugog nosača koji se koristi za topičku primenu i dobro je poznat stručnjaku. Jedan mogući metod je administracija farmaceutskog sastava pomoću aerosolnog spreja koji omogućava finim tečnim kapljicama da se rasprše kako bi se distribuirale preko cele površine koja se tretira ili, naprotiv, da se to precizno ograniči na konkretnu zonu koja se tretira, ili u čvrstoj formi kao što je stik. Drugi primer je flaster ili traka koja omogućava kontinualno oslobađanje topičkog sastava. Flaster može da bude rezervoar i porozna membrana ili čvrst matriks, dobro poznati stručnjaku. Drugi načini administracije kao što je jontoforeza ili elektroporacija se takođe mogu koristiti.

[0060] Sastavi opisani u ovom pronalasku mogu da uključe i sastojke ili jedinjenja koja se obično mešaju sa takvim topičkim preparatima, na primer, sastavi mogu da uključe i dodatne sastojke kao što su nosači, ovlaživači, ulja, masti, voskovi, surfaktanti, agensi za zgušnjavanje, antioksidansi, stabilizatori viskoznosti, helirajući agensi, puferi, konzervansi, parfemi, boje, humektanti, omekšivači, disperzioni agensi, kreme za sunčanje sa jedinjenjima koja blokiraju zračenje, a naročito UV blokatorima, antibakterijski agensi, antimikotici, desinfekciona sredstva, vitamini, antibiotici ili drugi agensi protiv akni, kao i druge prilagođene supstance bez štetnih efekata na aktivnost topičkog sastava. Na primer, mogu se koristiti dodatni sastojci kao što je natrijum kiseli fosfat, ekstrakt hamamelisa, glicerin, ulje od jezgra koščice kajsije, kukuruzno ulje. Pored jedinjenja opisanih gore, sastavi iz ovog pronalaska mogu po želji sadržati druge sastojke. Na primer, trietanolamin se može dodati kao agens za umrežavanje. Konzervans kao što je butilovan hidroksitoluen se takođe može dodati. Drugi agensi za smanjenje iritacije se takođe mogu dodati; u ovom pogledu, to uključuje, ali nije ograničeno na glicerol. Za topičku administraciju, sastavi mogu da sadrže konvencionalne omekšivače i emulzifikatore, uključujući alginate, gliceril stearat, PEG-100 stearat, ketil alkohol, propilparaben, butilparaben, sorbitole, etoksilovan anhidrosorbitol monostearat (TWEEN), beli petrolatum (vazelin), trietanolamin, emuovo ulje, aloe vera, lanolin, kako puter i druge ekstrakte.

[0061] Opisani sastavi se mogu primenjivati na površini kože pacijenta koji se tretira. Učestalost primene će zavisiti od okolnosti i pacijenta. Na primer, sastavi se mogu primenjivati svaki dan, dvaput dnevno ili čak i češće.

[0062] Doze jedinjenja opšte formule (1) ili jedne od njegovih farmaceutski prihvatljivih soli u sastavu se mogu prilagoditi da bi se dobila količina supstance koja je efektivna u postizanju željenog terapijskog odgovora za sastav specifičan za metod administracije. Efektivna doza jedinjenja iz pronalaska varira kao funkcija brojnih parametara kao što je, na primer, odabrani put administracije, težina, starost, pol, tip bolesti, osetljivost osobe koja se tretira. Konsekventno, optimalnu dozu mogu da ustanove specijalisti u oblasti kao funkciju parametara koje specijalist smatra relevantnim. Mada efektivne doze mogu da variraju u širokom okviru odnosa, dnevne doze se mogu kretati između 1 mg i 1000 mg u 24 h za odraslog prosečne težine od 70 kg, u jednoj ili više podeljenih doza.

[0063] Konačno, pronalazak uključuje metod za sintezu proizvoda jedinjenja opšte formule (1), kao i one za sintetu intermedijera formula (C) i (D).

[0064] Jedinjenja opšte formule (1) se mogu dobiti postupkom opisanim u reakcionom dijagramu niže.

Reakciona šema

[0065] Dobijanje jedinjenja iz pronalaska koristi kao početni materijal derivate benzensirćetne kiseline formule (A) koji su komercijalno dostupni, kao što je: benzensirćetna kiselina (RN 103-82-2); 2-fluorobenzen-sirćetna kiselina (RN 451-82-1); 3-fluorobenzensirćetna kiselina (RN 331-25-9); 3-hlorobenzensirćetna kiselina (RN 1878-65-5); 3-metilbenzensirćetna kiselina (RN 621-36-3); 3-cijanobenzensirćetna kiselina (RN 1878-71-3); 3-metoksibenzensirćetna kiselina (RN 1798-09-0); 2,5-difluorobenzensirćetna kiselina (RN 85068-27-5); 3,5-difluorobenzensirćetna kiselina (RN 105184-38-1); 3,5-dihlorobenzensirćetna kiselina (RN 51719-65-4); 2-fluoro-3-hlorobenzensirćetna kiselina (RN 261762-96-3). Derivati formule (A) su kondenzovani sa epihlorhidrinom prema metodu prilagođenom iz onog opisanog u patentnoj prijavi WO 2007/038452 da bi se dobili derivati formule (B), u kojima alkoholne i karboksilne grupe ispoljavaju ‘cis’ stereohemiju. Navedeni patent ne opisuje intermedijere formule (B). Laktoni formule (C) se zatim formiraju iz derivata formule (B) primenom konvencionalnog metoda aktivacije kiselinske grupe, na primer, kao što je upotreba alkil hloroformijata kao što je opisano u prijavi WO 2008/092955. Otvaranje laktona formule (C) se zatim poželjno vrši korišćenjem magnezijumove soli odgovarajućeg sekundarnog amina prema Williams-u et al. (Tetrahedron Lett., 1995, 36, 5461-5464) da bi se proizveo odgovarajući karboksamid formule (D). Uvođenje primarne amino grupe na poziciju 3 ciklobutana sa inverzijom stereohemije se može postići preko intermedijera azida formule (E) prema Soltani Rad et al. (Tetrahedron Lett., 2007, 48, 3445-3449). Redukcija azido grupe do odgovarajućeg primarnog amina se zatim postiže bilo katalitičkom hidrogenacijom, bilo Staudinger-ovom reakcijom. Alternativno, konverzija jedinjenja formule (D) u amin formule (1) se može sprovesti preko intermedijera ftalimida formule (F) prema Gabrijelovom konvencionalnom metodu (na primer, prijava WO 2006081179).

[0066] Sledeći primeri ilustruju pronalazak, a ne ograničavaju ga. U primerima niže below:

i) različiti kristalni oblici mogu da dovedu do različitih tačaka topljenja; tačke topljenja prijavljene u ovoj prijavi su one koje se odnose na proizvode dobijene prema opisanim metodima i nisu ispravljene;

(ii) struktura proizvoda dobijenih prema pronalasku je potvrđena pomoću spektara nuklearne magnetne rezonance (NMR) i pomoću masene spektrometrije; čistoća konačnih proizvoda je proverena pomoću TLC i centezimalnom analizom;

(iii) NMR spektri su snimljeni u datom rastvaraču: hemijski pomaci (δ) su izraženi u delovima na milion (ppm) u odnosu na tetrametilsilan; multipletnost signala je označena sa: s, singlet; d, dublet; t, triplet; q, kvadruplet; qu, kvintuplet, m, multiplet; 1, veliki; (iv) različiti simboli za jedinice imaju uobičajeno značenje: µg (mikrogram); mg (miligram); g (gram); mL (mililitar); mV (milivolt); °C (stepeni Celzijusa); mmol (milimol; nmol (nanomol); cm (centimetar); nm (nanometar); min (minut); ms (millisekund), Hz (hertz);

(v) skraćenice imaju sledeća značenja: Tt (tačka topljenja); Tk (tačka ključanja);

(vi) termin “sobna temperatura”, se odnosi na temperaturu između 20°C i 25°C.

Primer 1: trans-3-amino-N,N-dietil-1-fenilciklobutankarboksamid (1a1)

Korak 1: cis-1-fenil-3-hidroksi-ciklobutankarboksilna kiselina (B1)

[0067] Sipati 2,2 eq izopropilmagnezijum hlorida u erlenmajer sa tri grla i ohladiti reakcioni medijum do 0°C. Dodati 1 eq fenilsirćetne kiseline razblažene u THF; temperatur mora da se održava između 40 i 50° C. Ohladiti medijum do 20°C i dodati 1,8 eq epihlorhidrina; temperatura se mora održavati između 20 i 25° C, i mešati na ovoj temperaturi 45 min. Dalje, dodati 2 eq izopropilmagnezijum hlorida (2M u THF) kap po kap i mešati na sobnoj temperaturi 2 h. Zatim zagrevati reakcioni medijum do 60° C 19 h. Ostaviti medijum da se ohladi, a zatim akiseliti rastvorom HCl (1N) do pH 1. Dodati dihlormetan (DCM) i ekstrahovati. Dekantovati, osušiti organsku fazu preko MgSO4, zatim upariti DCM na sniženom pritisku. Prečistiti ostatak fleš hromatografijom uz sledeći eluent: DCM, zatim DCM/metanol 70:30. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bledo žute čvrste supstance (prinos =70%).

C11H12O3(molekulska težina =192).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 2,50 (m, 2H), 2,74 (t, 2H, J=9,4 Hz), 3,32 (s, 1H), 3,85 (qu, 1H, J=7,2 Hz), 7,22-7,38 (m, 5H), 12,21 (s, 1H).

SM-ESI: 193,1 (MH<+>).

Korak 2: 4-fenil-2-oksabiciklo[2.1.1]heksan-3-on (C1)

[0068] Staviti 1 eq jedinjenja B1) u erlenmajer, razblažiti u THF i 1,03 eq trietilamina. Mešati na sobnoj temperaturi dok se ne rastvori, zatim ohladiti reakcioni medijum do 0° C. Dodati 1 eq etil hloroformijata i mešati na ovoj temperaturi 1 h, zatim vratiti na sobnu temperaturu i mešati 20 h. Upariti THF na sniženom pritisku, pokupiti ostatak etil acetatom (AcOEt). Dekantovati, osušiti acetat na MgSO4, zatim upariti na sniženom pritisku. Prečistiti ostatak fleš hromatografijom uz sledeći eluent: heptan, zatim heptan/AcOEt 60:40. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos =87%).

C11H10O2(MT=174).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 2,71 (m, 2H), 2,89 (m, 2H), 4,97 (s, 1H), 7,31-7,42 (m, 5H).

SM-ESI: 175 (MH<+>).

Korak 3: cis-3-hidroksi-N,N-dietil-1-fenilciklobutankarboksamid (D1a)

[0069] Staviti 1 eq jedinjenja (C1), 2 eq dietilamina i THF u erlenmajer sa tri grla. Ohladiti reakcioni medijum do −20° C, zatim dodati 3 eq izopropilmagnezijum hlorida kap po kap (2M in THF), održavajući temperaturu ispod −5° C. Mešati smesu 2 h na temperaturi između −10 i −20° C. Hidrolizovati reakcioni medijum zasićenim rastvorom NaCl, zatim dodati rastvor HCl (1N) i ekstrahovati AcOEt. Osušiti organsku fazu preko MgSO4, profiltrirati i koncentrovati. Prečistiti ostatak fleš hromatografijom sa sledećom smesom kao eluentom: DCM/metanol 85:15. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bledožute čvrste supstance (prinos =99%).

C15H21NO2(MT=247).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 0,63 (t, 3H, J=7,2 Hz), 1,08 (t, 3H, J=7,2 Hz), 2,72 (m, 2H), 2,82 (m, 2H), 2,90 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,21 (q, 2H, J=7,2 Hz), 4,36 (qu, 1H, J=7,4 Hz), 7,21-7,36 (m, 5H). Signal koji odgovara H u OH nije vidljiv u spektru.

SM-ESI: 248 (MH<+>).

Korak 4: trans-3-azido-N,N-dietil-1-fenilciklobutankarboksamid (E1a)

[0070] Staviti 1 eq jedinjenja (D1a), 1,5 eq N-(p-toluensulfonil)imidazola, 2 eq trietilamina, 0,025 eq tetrabutilamonijum jodida, 3 eq natrijum azida i DMF u erlenmajer. Mešati i zagrevati reakcioni medijum na 160° C 4 h. Sipati reakcioni medijum na ledenu vodu i ekstrahovati etil etrom. Osušiti organsku fazu preko MgSO4, profiltrirati i koncentrovati. Prečistiti ostatak fleš hromatografijom sa sledećom smesom kao eluentom: heptan/AcOEt 70:30. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 65%).

C15H20N4O (MT=272).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 0,52 (t, 3H, J=7,2 Hz), 1,11 (t, 3H, J=7,2 Hz), 2,47 (m, 2H), 2,89 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,14 (m, 2H), 3,34 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,96 (qu, 1H, J=7,8 Hz), 7,23 (m, 3H), 7,35 (m, 2H).

SM-ESI: 273 (M+H<+>).

Korak 5: trans-3-amino-N,N-dietil-1-fenilciklobutankarboksamid (1a1)

[0071] Rastvoriti 1 eq jedinjenja (E1a) u metanolu u erlenmajeru. Degazirati rastvor 30 min azotom, a onda dodati Pd/C (20 težinskih %). Produvati sistem (ciklus: vakuum/H2gas) i hidrogenovati reakcioni medijum 3 h na sobnoj temperaturi uz mešanje. Profiltrirati katalizator i upariti rastvarač. Prečistiti ostatak fleš hromatografijom sa sledećom smesom kao eluentom: DCM/metanol/NH4OH: 90:9:1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 70%).

C15H22N2O (MT=246).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,50 (t, 3H, J=7,2 Hz), 1,10 (t, 3H, J=7,2 Hz), 2,11 (m, 2H), 2,92 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,12 (m, 2H), 3,32 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,46 (qu, 1H, J=8,0 Hz), 7,18-7,35 (m, 5H). Signal koji odgovara H u NH2nije vidljiv u spektru.

SM-ESI: 247 (MH<+>).

Maleat naslovnog jedinjenja

[0072] Salifikacija prethodnog jedinjenja pomoću maleinske kiseline dovodi do dobijanja maleata naslovnog jedinjenja u vidu belog praha.

Tt: 185° C.

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,42 (t, 3H, J=7,0 Hz), 1,02 (t, 3H, J=7,0 Hz), 2,56 (m, 2H), 2,85-2,96 (m, 4H), 3,25 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,54 (qu, 1H, J=8,4 Hz), 6,03 (s, 2H), 7,26 (m, 3H), 7,39 (t, 2H, J=7,6 Hz), 8,00 (s, 2H). Signal koji odgovara H u NH2 nije vidljiv u spektru.

<13>C-NMR (DMSO d6, 100 MHz) δ (ppm): 12,02, 12,15, 36,93, 39,19, 40,07, 41,19, 46,61, 124,87, 126,51, 128,71, 136,02, 142,69, 167,19, 171,10.

% teorijski: C, 62,97; H, 7,23; N, 7,73.

% nađen: C, 63,00; H, 7,17; N, 7,78.

Primer 2 trans-3-amino-N,N-dimetil-1-fenilciklobutankarboksamid (1a2)

Korak 3: cis-3-hidroksi-N,N-dimetil-1-fenilciklobutankarboksamid (D1b)

[0073] Identično koraku 3 opisanom u Primeru 1, uz upotrebu dimetilamina umesto dietilamina. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos=89%).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 2,65 (m, 2H), 2,55 (s, 3H), 2,95 (s, 3H), 2,80 (m, 2H), 4,27 (qu, 1H, J=7,8 Hz), 7,19-7,35 (m, 5H). Signal koji odgovara H u OH nije vidljiv u spektru.

Korak 4: trans-3-azido-N,N-dimetil-1-fenilciklobutankarboksamid (E1b)

[0074] Identično koraku 4 opisanom u Primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bež čvrste supstance (prinos= 95%).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 2,50 (m, 2H), 2,54 (s, 3H), 2,96 (s, 3H), 3,18 (m, 2H), 3,97 (qu, 1H, J=7,8 Hz), 7,24 (m, 3H), 7,36 (m, 2H).

Korak 5: trans-3-amino-N,N-dimetil-1-fenilciklobutankarboksamid (1a2)

[0075] Identično koraku 5 opisanom u Primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 84%).

C13H18N2O (MT=218).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 2,13 (m, 2H), 2,55 (s, 3H), 2,95 (s, 3H), 3,15 (m, 2H), 3,47 (qu, 1H, J=7,8 Hz), 7,19-7,35 (m, 5H). Signal koji odgovara H u NH2nije vidljiv u spektru.

SM-ESI: 219 (MH<+>).

Maleat naslovnog jedinjenja

[0076] Salifikacija prethodnog jedinjenja pomoću maleinske kiseline dovodi do dobijanja maleata naslovnog jedinjenja u vidu belog praha.

Tt: 163° C.

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 2,51 (m, 5H), 2,86 (s, 3H), 2,98 (m, 2H), 3,36 (s, 1H), 3,53 (qu, 1H, J=8,4 Hz), 6,03 (s, 2H), 7,26 (m, 3H), 7,39 (t, 2H, J=7,6 Hz), 8,05 (s, 3H).

<13>C-NMR (DMSO d6, 100 MHz) δ (ppm): 35,80, 37,20, 37,34, 39,91, 46,54, 124,94, 126,59, 128,72, 136,00, 142,43, 167,15, 171,68.

% teorijski: C, 61,07; H, 6,63; N, 8,38.

% nađen: C, 60,73; H, 6,43; N, 8,15.

Primer 3 trans-3-amino-N,N-dietil-1-(2-fluorofenil)-ciklobutankarboksamid (1b)

Korak 1: cis-3-hidroksi-1-(2-fluorofenil)-ciklobutankarboksilna kiselina (B2)

[0077] Identično koraku 1 opisanom u 1, uz upotrebu 2-fluorofenilsirćetne kiseline kao početnog proizvoda. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bele čvrste supstance (prinos= 49%).

C11H11FO3(MT=210).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 2,80 (m, 2H), 2,97 (m, 2H), 4,29 (qu, 1H, J=6,4 Hz), 7,04-7,23 (m, 4H). Signali koji odgovaraju H u OH u alkoholu i kiselini nisu vidljivi u spektru.

SM-ESI: 211 (MH<+>).

Korak 2: 4-(2-fluorofenil)-2-oksabiciklo[2.1.1]heksan-3-on (C2)

[0078] Identično koraku 2 opisanom u Primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 81%).

C11H9FO2(MT=192).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 2,75 (m, 2H), 2,99 (m, 2H), 5,01 (s, 1H), 7,07-7,42 (m, 4H).

SM-ESI: =193 (MH<+>).

Korak 3: cis-3-hidroksi-N,N-dietil-1-(2-fluorofenil)-ciklobutankarboksamid (D2a)

[0079] Identično koraku 3 iz Primera 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bele čvrste supstance (prinos= 85%).

C15H20NO2F (MT=265).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 0,47 (t, 3H, J=6,8 Hz), 1,10 (t, 3H, J=6,8 Hz), 2,77-2,89 (m, 4H), 2,95 (m, 2H), 3,31 (m, 2H), 4,32 (qu, 1H, J=6,8 Hz), 7,04 (t, 1H, J=7,8 Hz), 7,15 (t, 1H, J=7,8 Hz), 7,26 (m, 1H), 7,37 (t, 1H, J=7,8 Hz). Signal koji odgovara H u OH nije vidljiv u spektru.

SM-ESI: 266 (MH<+>).

Korak 4: trans-3-azido-N,N-dietil-1-(2-fluorofenil)-ciklobutankarboksamid (E2a)

[0080] Identično koraku 4 opisanom u 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 75%).

C15H19N4OF (MT=290).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 0,42 (t, 3H, J=7,0 Hz), 1,10 (t; 3H, J=7,0 Hz), 2,55 (m, 2H), 2,98 (q, 2H, J=7,0 Hz), 3,19 (m, 2H), 3,31 (q, 2H, J=7,0 Hz), 4,02 (qu, 1H, J=8,0 Hz), 7,03 (m, 1H), 7,14-7,29 (m, 3H).

SM-ESI: 291 (MH<+>),

Korak 5: trans-3-amino-N,N-dietil-1-(2-fluorofenil)-ciklobutankarboksamid (1b)

[0081] Identično koraku 5 opisanom u primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 90%).

C15H21N2OF (MT=264).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 0,42 (t, 3H, J=6,8 Hz), 1,10 (t, 3H, J=6,8 Hz), 2,19 (m, 2H), 3,00 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,17 (m, 2H), 3,31 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,53 (qu, 1H, J=8,0 Hz), 7,00 (m, 1H), 7,11-7,31 (m, 3H). Signal koji odgovara H u NH2nije vidljiv u spektru.

SM-ESI: 265 (MH<+>).

Maleat naslovnog jedinjenja

[0082] Salifikacija prethodnog jedinjenja pomoću maleinske kiseline dovodi do dobijanja maleata naslovnog jedinjenja u vidu belog praha.

Tt: 193° C.

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,01 (t, 3H, J=6,8 Hz), 0,77 (t, 3H, J=6,8 Hz), 2,36 (m, 2H), 2,72 (m, 4H), 2,97 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,22 (s, 1H), 3,38 (qu, 1H, J=8,0 Hz), 5,81 (s, 2H), 6,94 (m, 1H), 7,04-7,14 (m, 2H), 7,33 (m, 1H), 7,75 (s, 3H).

<13>C-NMR (DMSO d6, 100 MHz) δ (ppm): 12,00, 12,20, 36,14, 39,97, 40,60, 41,19, 43,60, 115,71 (d,<2>JC-F=21 Hz), 124,64 (d,<4>JC-F=4 Hz), 128,00 (d,<3>JC-F=5 Hz), 128,80 (d, =8 Hz), 130,07 (d,<2>JC-F=13 Hz), 136,04, 158,52, 160,96, 167,14, 169,93.

% teorijski: C, 59,99; H, 6,62; N, 7,36.

% nađen: C, 60,15; H, 6,48; N, 7,20.

Primer 4 trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-fluorofenil)-ciklobutankarboksamid (1c)

Korak 1: cis-3-hidroksi-1-(3-fluorofenil)-ciklobutankarboksilna kiselina (B3)

[0083] Identično koraku 1 iz Primera 1, uz upotrebu 3-fluorofenilsirćetne kiseline kao početne kiseline. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bele čvrste supstance (prinos=52%).

C11H11FO3(MT=210).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 2,50 (m, 2H), 2,75 (m, 2H), 3,86 (qu, 1H, J=7,2 Hz), 5,18 (s, 1H), 7,07-7,21 (m, 3H), 7,40 (m, 1H), 12,40 (s, 1H).

SM-ESI: 211 (MH<+>).

Korak 2: 4-(3-fluorofenil)-2-oksabiciklo[2.1.1]heksan-3-on (C3)

[0084] Identično koraku 2 opisanom u Primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 91%).

C11H9O2F (MT=192).

<1>H-NMR (DMSO d5, 400 MHz) δ (ppm): 2,83 (s, 4H), 5,09 (s, 1H), 7,15-7,22 (m, 3H), 7,38-7,47 (m, 1H).

SM-ESI: 193 (MH<+>).

Korak 3: cis-3-hidroksi-N,N-dietil-1-(3-fluorofenil)-ciklobutankarboksamid (D3a)

[0085] Identično koraku 3 iz Primera 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bele čvrste supstance (prinos= 92%).

C15H20NO2F (MT=265).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,62 (t, 3H, J=7,2 Hz), 0,97 (t, 3H, J=7,2 Hz), 2,50 (m, 2H), 2,66 (m, 2H), 2,86 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,19 (q, 2H, J=7,2 Hz), 4,05 (m, 1H), 5,12 (d, 1H, J=6,8 Hz), 7,04-7,15 (m, 3H), 7,39 (m, 1H).

SM-ESI: 266 (MH<+>).

Korak 4: trans-3-azido-N,N-dietil-1-(3-fluorofenil)-ciklobutankarboksamid (E3a)

[0086] Identično koraku 4 opisanom u 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 72%).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,59 (t, 3H, J=7,2 Hz), 1,00 (t, 3H, J=7,2 Hz), 2,40 (m, 2H), 2,86 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,04 (m, 2H), 3,24 (q, 2H, J=7,2 Hz), 4,07 (m, 1H), 7,04-7,15 (m, 3H), 7,39 (m, 1H).

Korak 5: trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-fluorofenil)-ciklobutankarboksamid (1c)

[0087] Identično koraku 5 opisanom u Primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 93%).

C15H21N2OF (MT=264).

SM-ESI: 265 (MH<+>).

Maleat naslovnog jedinjenja

[0088] Salifikacija prethodnog jedinjenja pomoću maleinske kiseline dovodi do dobijanja maleata naslovnog jedinjenja u vidu belog praha.

Tt: 174° C.

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,49 (t, 3H, J=7,0 Hz), 1,02 (t, 3H, J=7,0 Hz), 2,56 (m, 2H), 2,91 (m, 4H), 3,26 (q, 2H, J=7,0 Hz), 3,35 (s, 1H), 3,53 (qu, 1H, J=8,4 Hz), 6,03 (s, 2H), 7,01 (d, 1H, J=8,0 Hz), 7,09-7,20 (m, 2H), 7,42 (m, 1H), 7,99 (s, 3H).

<13>C-NMR (DMSO d6, 100 MHz) δ (ppm): 12,10, 36,93, 39,23, 39,91, 41,18, 46,40, 111,03 (d,<2>JC-F=22 Hz), 113,39 (d,<2>JC-F=21 Hz), 121,11 (d,<4>JC-F=2 Hz), 130,77 (d,<3>JC-F=9 Hz), 136,02, 145,55 (d, 7 Hz), 161,21, 163,64, 167,14, 170,60,

% teorijski: C, 59,99; H, 6,62; N, 7,36.

% nađen: C, 59,11; H, 6,40; N, 7,07.

Primer 5 trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-metoksifenil)-ciklobutankarboksamid (1d) Korak 1: cis-3-hidroksi-1-(3-metoksifenil)-ciklobutankarboksilna kiselina (B4)

[0089] Identično koraku 1 iz Primera 1, uz upotrebu 3-metoksifenilsirćetne umesto fenilsirćetne kiseline. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bele čvrste supstance (prinos= 50%).

C12H14O4(MT=222)

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 2,50 (m, 2H), 2,73 (m, 2H), 3,75 (s, 3H), 3,86 (qu, 1H, J=7,2 Hz), 5,14 (s, 1H), 6,82 (dd, 1H, J=8,0 Hz i J=2,0 Hz), 6,87 (s, 1H), 6,93 (d, 1H, J=8,0 Hz), 7,26 (t, 1H, J=8,0 Hz), 12,23 (s, 1H).

SM-ESI: 222.

Korak 2: 4-(3-metoksifenil)-2-oksabiciklo[2.1.1]heksan-3-on (C4)

[0090] Identično koraku 2 opisanom u Primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 85%).

C12H12O2(MT=188).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 2,80 (m, 4H), 3,76 (s, 3H), 5,06 (s, 1H), 6,87-6,91 (m, 3H), 7,30 (t, 1H, J=8,0 Hz).

SM-ESI: 189 (MH<+>).

Korak 3: cis-3-hidroksi-N,N-dietil-1-(3-metoksifenil)-ciklobutankarboksamid (D4a)

[0091] Identično koraku 3 opisanom u primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bele čvrste supstance (prinos= 92%).

C16H23NO3(MT=277)

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,62 (t, 3H, J=6,8 Hz), 0,97 (t, 3H, J=6,8 Hz), 2,50 (m, 2H), 2,64 (m, 2H), 2,86 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,19 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,73 (s, 3H), 4,06 (se, 1H, J=7,6 Hz), 5,08 (d, 1H, J=7,2 Hz), 6,81 (m, 2H), 6,89 (d, 1H, J=7,6 Hz), 7,27 (m, 1H). SM-ESI: 278 (MH<+>).

Korak 4: trans-3-azido-N,N-dietil-1-(3-metoksifenil)-ciklobutankarboksamid (E4a)

[0092] Identično koraku 4 opisanom u primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 82%).

C16H22N4O2(MT=302).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,59 (t, 3H, J=6,8 Hz), 1,00 (t, 3H, J=6,8 Hz), 2,40 (m, 2H), 2,86 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,05 (m, 2H), 3,24 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,74 (s, 3H), 3,95 (qu, 1H, J=7,6 Hz), 6,76 (m, 1H), 6,83 (m, 2H), 7,30 (m, 1H).

SM-ESI: 303 (MH<+>).

Korak 5: trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-metoksifenil)-ciklobutankarboksamid (1d)

[0093] Identično koraku 5 opisanom u primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 88%).

C16H24N2O2(MT=276).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,50 (t, 3H, J=7,0 Hz), 1,00 (t, 3H, J=7,0 Hz), 2,02 (m, 2H), 2,83 (m, 4H), 3,10 (qu, 1H, J=8,0 Hz), 3,23 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,33 (s, 2H), 3,73 (s, 3H), 6,73-6,79 (m, 3H), 7,25 (t, 1H, J=8,0 Hz).

SM-ESI: 277 (MH<+>).

Maleat naslovnog jedinjenja

[0094] Salifikacija prethodnog jedinjenja pomoću maleinske kiseline dovodi do dobijanja maleata naslovnog jedinjenja u vidu belog praha.

Tt: 156° C.

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,47 (t, 3H, J=6,8 Hz), 1,02 (t, 3H, J=6,8 Hz), 2,55 (m, 2H), 2,89 (m, 4H), 3,26 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,35 (s, 1H), 3,52 (qu, 1H, J=8,4 Hz), 3,75 (s, 3H), 6,03 (s, 2H), 6,78-6,86 (m, 3H), 7,31 (t, 1H, J=8,0 Hz), 7,98 (s, 3H).

<13>C-NMR (DMSO d6, 100 MHz) δ (ppm): 12,11, 36,98, 39,23, 39,99, 41,23, 46,57, 55,03, 111,05, 111,54, 117,12, 129,89, 136,03, 144,22, 159,54, 167,12, 171,02,

% teorijski: C, 61,21; H, 7,19; N, 7,14.

% nađen: C, 61,38; H, 7,09; N, 6,98.

Primer 6 trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-hlorofenil)-ciklobutankarboksamid (1e)

Korak 1: cis-3-hidroksi-1-(3-hlorofenil)-ciklobutankarboksilna kiselina (B5)

[0095] Identično koraku 1 opisanom u 1, uz upotrebu 3-hlorofenilsirćetne kiseline kao početne kiseline. Naslovni jedinjenje je dobijen u vidu bele čvrste supstance (prinos= 52%). C11H11O3Cl (MT=226,5).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 2,50 (m, 2H), 2,75 (m, 2H), 3,86 (qu, 1H, J=7,2 Hz), 5,19 (s, 1H), 7,31-7,40 (m, 4H), 12,44 (s, 1H).

Korak 2: 4-(3-hlorofenil)-2-oksabiciklo[2.1.1]heksan-3-on (C5)

[0096] Identično koraku 2 opisanom u Primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 78%).

C11H9O2Cl (MT=208).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 2,84 (m, 4H), 5,09 (s, 1H), 7,29-7,45 (m, 4H).

SM-ESI: 209 (MH<+>).

Korak 3: cis-3-hidroksi-N,N-dietil-1-(3-hlorofenil)-ciklobutankarboksamid (D5a)

[0097] Identično koraku 3 opisanom u primeru 1. Naslovno jedinjenje je dobijeno u vidu bele čvrste supstance (prinos= 99%).

C15H20NO2Cl (MT=281,5).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,63 (t, 3H, J=6,8 Hz), 0,96 (t, 3H, J=6,8 Hz), 2,51 (m, 2H), 2,66 (m, 2H), 2,86 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,19 (q, 2H, J=6,8 Hz), 4,05 (qu, 1H, J=7,6 Hz), 5,13 (s, 1H), 7,29-7,41 (m, 4H).

SM-ESI: 282,1 (MH<+>).

Korak 4: trans-3-(dioksoizoindolin-2-il)-N,N-dietil-1-(3-hlorofenil)-ciklobutankarboksamid (F5a)

[0098] U erlenmajer u atmosferi azota, dodati 1 eq jedinjenja (D5a), 1,1 eq trifenilfosfina, 1,05 eq ftalimida i THF. Dalje, dodati 1,2 eq diizopropildiazodikarboksilata (DIAD) kap po kap i mešati na sobnoj temperaturi 16 h. Dodati vodu i ekstrahovati DCM-om. Osušiti organsku fazu na Na2SO4, profiltrirati i koncentrovati. Prečistiti ostatak fleš hromatografijom sa sledećom smesom kao eluentom: heptan/AcOEt: 80:20. Naslovni proizvod je dobijen sa prinosom od 77%.

C23H23N2O3Cl (MT=410,5).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 0,67 (t, 3H, J=7,2 Hz), 1,18 (t, 3H, J=7,2 Hz), 2,91 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,11 (m, 2H), 3,35 (m, 2H), 3,42 (q, 2H, J=7,2 Hz), 4,79 (qu, 1H, J=8,8 Hz), 7,23 (m, 1H), 7,32 (m, 2H), 7,41 (s, 1H), 7,73 (m, 2H), 7,83 (m, 2H).

SM-ESI: 411,1 (MH<+>).

Korak 5: trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-hlorofenil)-ciklobutankarboksamid (1e)

[0099] Sipati derivat (F5a) u rastvoru u etanolaminu u erlenmajer. Zagrejati reakcioni medijum na 60° C 1h 30. Dodati smesu leda i vode, mešati 15 min i ekstrahovati pomoću AcOEt. Oprati organsku fazu zasićenim rastvorom NaCl i dekantovati. Osušiti organsku fazu na MgSO4, profiltrirati i koncentrovati. Prečistiti ostatak fleš hromatografijom sa sledećom smesom kao eluentom: DCM/metanol/NH4OH: 90:9:1. Naslovni proizvod je dobijen sa prinosom od 40%.

C15H21N2OCl (MT=280,5).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 0,58 (t, 3H, J=7,2 Hz), 1,10 (t, 3H, J=7,2 Hz), 2,08 (m, 2H), 2,91 (q, 2H, J 7,2 Hz), 3,11 (m, 2H), 3,34 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,46 (qu, 1H, J=8,0 Hz), 7,12 (dd, 1H, J=7,6 Hz i J=1,2 Hz), 7,19 (m, 2H), 7,26 (m, 1H). Signal koji odgovara H u NH2nije vidljiv u spektru.

SM-ESI: 281,1 (MH<+>).

Maleat naslovnog jedinjenja

[0100] Salifikacija prethodnog jedinjenja pomoću maleinske kiseline dovodi do dobijanja maleata naslovnog jedinjenja u vidu belog praha.

Tt: 167° C.

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,50 (t, 3H, J=6,8 Hz), 1,02 (t, 3H, J=6,8 Hz), 2,56 (m, 2H), 2,86-2,95 (m, 4H), 3,26 (m, 2H), 3,34 (s, 1H), 3,54 (qu, 1H, J=8,0 Hz), 6,03 (s, 2H), 7,15 (d, 1H, J=7,6 Hz), 7,34-7,44 (m, 3H), 8,00 (s, 3H).

<13>C-NMR (DMSO d6. 100 MHz) δ (ppm): 12,09, 12,12, 36,88, 39,19, 39,90, 41,14, 46,37, 123,76, 124,94, 126,61, 130,65, 133,51, 136,00, 145,09, 167,14, 170,54,

% teorijski: C, 57,50; H, 6,35; N, 7,06.

% nađen: C, 57,36; H, 6,26; N, 6,68.

Primer 7 trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-metilfenil)-ciklobutankarboksamid (1f)

Korak 1: cis-3-hidroksi-1-(3-metilfenil)-ciklobutankarboksilna kiselina (B6)

[0101] Identično koraku 1 iz Primera 1, uz upotrebu 3-metilfenilsirćetne kiseline umesto fenilsirćetne kiseline. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bele čvrste supstance (prinos= 40%).

C12H14O3(MT=206).

<1>H-NMR (CDCl3.400 MHz) δ (ppm): 2,35 (s, 3H), 2,73 (m, 2H), 2,94 (m, 2H), 4,21 (qu, 1H, J=6,4 Hz), 7,08 (d, 1H, J=7,6 Hz), 7,16 (s, 2H), 7,24 (m, 1H). Signali koji odgovaraju H u OH u alkoholu i kiselini nisu vidljivi u spektru.

SM-ESI: 205.

Korak 2: 4-(3-metilfenil)-2-oksabiciklo[2.1.1]heksan-3-on (C6)

[0102] Identično koraku 2 opisanom u Primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 74%).

C12H12O2(MT=188).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 2,37 (s, 3H), 2,70 (m, 2H), 2,87 (m, 2H), 4,96 (s, 1H), 7,09-7,30 (m, 4H).

SM-ESI: 189 (MH<+>).

Korak 3: cis-3-hidroksi-N,N-dietil-1-(3-metilfenil)-ciklobutankarboksamid (D6a)

[0103] Identično koraku 3 opisanom u primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen sa prinosom od 77%.

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 0,65 (t, 3H, J=7,2 Hz), 1,08 (t, 3H, J=7,2 Hz), 2,69 (s, 3H), 2,73 (m, 2H), 2,81 (m, 2H), 2,90 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,31 (q, 2H, J=7,2 Hz), 4,35 (qu, 1H, J=7,4 Hz), 7,04 (m, 1H), 7,11 (m, 2H), 7,23 (m, 1H). Signal koji odgovara H u OH nije vidljiv u spektru.

Korak 4: trans-3-azido-N,N-dietil-1-(3-metilfenil)-ciklobutankarboksamid (E6a)

[0104] Identično koraku 4 opisanom u 1. Naslovni proizvod je dobijen sa prinosom od 70%.

<1>H-NMR (CDCl3.400 MHz) δ (ppm): 0,54 (t, 3H, J=7,2 Hz), 1,11 (t, 3H, J=7,2 Hz), 2,34 (s, 3H), 2,47 (m, 2H), 2,89 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,12 (m, 2H), 3,34 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,95 (qu, 1H, J=7,8 Hz), 7,04 (m, 3H), 7,23 (m, 1H).

Korak 5: trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-metilfenil)-ciklobutankarboksamid (1f)

[0105] Identično koraku 5 opisanom u Primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen sa prinosom od 57%.

C16H24N2O (MT=260).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 0,52 (t, 3H, J=7, 2 Hz), 1,10 (t, 3H, J=7, 2 Hz), 2,11 (m, 2H), 2,33 (s, 3H), 2,92 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,10 (m, 2H), 3,33 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,44 (qu, 1H, J=8,0 Hz), 7,03 (m, 3H), 7,21 (m, 1H). Signal koji odgovara H u NH2nije vidljiv u spektru.

SM-ESI: 261 (MH<+>).

Maleat naslovnog jedinjenja

[0106] Salifikacija prethodnog jedinjenja pomoću maleinske kiseline dovodi do dobijanja maleata naslovnog jedinjenja u vidu belog praha.

Tt: 173° C.

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,45 (t, 3H, J=6,8 Hz), 1,02 (t, 3H, J=6,8 Hz), 2,31 (s, 3H), 2,52 (m, 2H), 2,89 (m, 4H), 3,25 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,52 (qu, 1H, J=8,4 Hz), 6,02 (s, 2H), 7,05 (m, 3H), 7,27 (t, 1H, J=7,6 Hz), 8,00 (s, 2H). Signal koji odgovara H u NH2 nije vidljiv u spektru.

<13>C-NMR (DMSO d6, 100 MHz) δ (ppm): 12,07, 12,13, 21,05, 36,97, 39,15, 40,09, 41,18, 46,56, 48,53, 121,99, 125,43, 127,15, 128,63, 136,07, 137,88, 142,66, 167,21, 171,19.

% teorijski: C, 63,81; H, 7,50; N, 7,44.

% nađen: C, 63,93; H, 7,45; N, 7,27.

Primer 8 trans-3-amino-N,N-dietil-1-(2-fluoro-3-hlorofenil)-ciklobutankarboksamid (1g) Korak 1: cis-3-hidroksi-1-(2-fluoro-3-hlorofenil)-ciklobutankarboksilna kiselina (B7)

[0107] Identično koraku 1 iz Primera 1, uz upotrebu 2-fluoro-3-hlorofenilsirćetne kiseline umesto fenilsirćetne kiseline. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bele čvrste supstance (prinos= 30%).

C11H10FClO3(MT=244,5).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 2,58 (m, 2H), 2,75 (m, 2H), 3,93 (qu, 1H, J=7,6 Hz), 5,33 (s, 1H), 7,22 (m, 1H), 7,52 (m, 2H), 12,56 (m, 1H).

SM-ESI: 243,0.

Korak 2: 4-(2-fluoro-3-hlorofenil)-2-oksabiciklo[2.1.1]heksan-3-on (C7)

[0108] Identično koraku 2 opisanom u Primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 66%).

C11H8O2ClF (MT=226,5).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 2,89 (s, 4H), 5,16 (s, 1H), 7,22-7,29 (m, 2H), 7,61 (m, 1H).

SM-ESI: 227 (MH<+>).

Korak 3: cis-3-hidroksi-N,N-dietil-1-(2-fluoro-3-hlorofenil)-ciklobutankarboksamid (D7a)

[0109] Identično koraku 3 opisanom u primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen sa prinosom od 87%.

C15H19NO2ClF (MT=299,5).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,35 (t, 3H, J=7,0 Hz), 0,96 (t, 3H, J=7,0 Hz), 2,57 (m, 2H), 2,67 (m, 2H), 2,87 (q, 2H, J=7,0 Hz), 3,16 (q, 2H, J=7,0 Hz), 4,00 (se, 1H, J=8,0 Hz), 5,02 (d, 1H, J=7,2 Hz), 7,27 (t, 1H, J=8,0 Hz), 7,50 (t, 1H, J=8,0 Hz), 7,65 (t, 1H, J=8,0 Hz).

SM-ESI: 300 (MH<+>).

Korak 4: trans-3-(dioksoizoindolin-2-il)-N,N-dietil-1-(2-fluoro-3-hlorofenil)-ciklobutankarboksamid (F7a)

[0110] Identično koraku 4 opisanom u primeru 6. Naslovni proizvod je dobijen sa prinosom od 45%.

C23H22FClN2O3(MT=428,5).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 0,29 (t, 3H, J=6,8 Hz), 1,04 (t, 3H, J=6,8 Hz), 2,94-3,04 (m, 4H), 3,22-3,28 (m, 4H), 4,61 (qu, 1H, J=8,8 Hz), 7,35 (t, 1H, J 8,0 Hz), 7,54 (t, 1H, J=8,4 Hz), 7,62 (t, 1H, J=7,2 Hz), 7,83 (s, 4H).

SM-ESI: 429 (MH<+>).

Korak 5: trans-3-amino-N,N-dietil-1-(2-fluoro-3-hlorofenil)-ciklobutankarboksamid (1g)

[0111] Identično koraku 5 opisanom u primeru 6. Naslovni proizvod je dobijen sa prinosom od 93%.

C15H20FClN2O (MT=298,5).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,27 (t, 3H, J=6,8 Hz), 0,97 (t, 3H, J=6,8 Hz), 2,08 (m, 2H), 2,88-2,94 (m, 4H), 3,17-3,25 (m, 3H), 7,26 (t, 1H, J=8,0 Hz), 7,44-7,49 (m, 2H). Signal koji odgovara H u NH2 nije vidljiv u spektru.

SM-ESI: 299 (MH<+>).

Maleat naslovnog jedinjenja

[0112] Salifikacija prethodnog jedinjenja pomoću maleinske kiseline dovodi do dobijanja maleata naslovnog jedinjenja u vidu belog praha.

Tt: 179° C.

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,26 (t, 3H, J=6,8 Hz), 0,99 (t, 3H, J=6,8 Hz), 2,60 (m, 2H), 2,91-3,00 (m, 4H), 3,20 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,34 (s, 1H), 3,61 (qu, 1H, J 8,4 Hz), 6,02 (s, 2H), 7,32 (t, 1H, J=8,0 Hz), 7,52-7,57 (m, 2H), 7,97 (s, 3H),

<13>C-NMR (DMSO d6, 100 MHz) δ (ppm): 12,15, 12,21, 36,19, 40,08, 40,56, 41,16, 43,81, 120,16, 125,59, 127,11, 129,12, 132,00, 136,11, 153,74, 156,22, 167,19, 169,48.

% teorijski: C, 55,01; H, 5,83; N, 6,75.

% nađen: C, 54,73; H, 5,98; N, 6,46.

Primer 9 trans-3-amino-N,N-dietil-1-(2,5-difluorofenil)-ciklobutankarboksamid (1h) Korak 1: cis-3-hidroksi-1-(2,5-difluorofenil)-ciklobutankarboksilna kiselina (B8)

[0113] Identično koraku 1 opisanom u 1, uz upotrebu 2,5-difluorofenilsirćetne kiseline kao početne kiseline. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bele čvrste supstance (prinos= 69%).<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 2,55 (m, 2H), 2,71 (m, 2H), 3,94 (qu, 1H, J=7,2 Hz), 5,32 (s, 1H), 7,12-7,23 (m, 2H), 7,41 (m, 1H), 12,48 (s, 1H).

Korak 2: 4-(2,5-difluofenil)-2-oksabiciklo[2.1.1]heksan-3-on (C8)

[0114] Identično koraku 2 opisanom u Primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 91%).

C11H8F2O2(MT=210).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 2,77 (m, 2H), 2,98 (m, 2H), 5,01 (s, 1H), 6,93-7,08 (m, 3H),

SM-ESI: 228 (M+NH4<+>),

Korak 3: cis-3-hidroksi-N,N-dietil-1-(2,5-difluorofenil)-ciklobutankarboksamid (D8a)

[0115] Identično koraku 3 iz Primera 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bele čvrste supstance (prinos= 100%).

C15H19NO2F2(MT=283).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 0,56 (t, 3H, J=6,8 Hz), 1,09 (t, 3H, J=6,8 Hz), 2,82 (m, 5H), 2,95 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,31 (q, 2H, J=6,8 Hz), 4,32 (qu, 1H, J=7,2 Hz), 6,91-7,11 (m, 3H).

SM-ESI: 284 (MH<+>).

Korak 4: trans-3-azido-N,N-dietil-1-(2,5-difluorofenil)-ciklobutankarboksamid (E8a)

[0116] Identično koraku 4 opisanom u 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 76%).

C15H18N4OF2(MT=308).

<1>H-NMR (CDCl2, 400 MHz) δ (ppm): 0,51 (t, 3H, J=7,2 Hz), 1,10 (t, 3H, J=7, 2 Hz), 2,51 (m, 2H), 2,98 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,19 (m, 2H), 3,32 (q, 2H, J=7,2 Hz), 4,02 (qu, 1H, J=8,0 Hz), 6,90-7,04 (m, 3H),

SM-ESI: 309 (MH<+>).

Korak 5: trans-3-amino-N,N-dietil-1-(2,5-difluorofenil)-ciklobutankarboksamid (1h)

[0117] Staviti 1 eq jedinjenja (E8a) u erlenmajer i rastvoriti u 20 zapremina THF. Mešati u atmosferi azota, a zatim dodati 1 zapreminu vode i 1,5 eq trifenilfosfina. Mešati preko noći. Upariti THF na sniženom pritisku i pokupiti dobijeni ostatak vodom i dvaput ekstrahovati DCM-om. Osušiti organske faze na MgSO4, profiltrirati, zatim upariti rastvarač na sniženom pritisku. Dobijeno ulje je prečišćeno fleš hromatografijom sa sledećom smesom kao eluentom: DCM/metanol/NH4OH 95:4,5:0,5. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja sa prinosom od 97%.

C15H20N2OF2(MT=282).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 0,51 (t, 3H, J=6,8 Hz), 1,10 (t, 3H, J=6, 8 Hz), 2,15 (m, 2H), 2,99 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,16 (m, 2H), 3,32 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,52 (qu, 1H, J=8,0 Hz), 6,85-7,02 (m, 3H). Signal koji odgovara H u NH2nije vidljiv u spektru.

SM-ESI: 283 (MH<+>).

Maleat naslovnog jedinjenja

[0118] Salifikacija prethodnog jedinjenja pomoću maleinske kiseline dovodi do dobijanja maleata naslovnog jedinjenja u vidu belog praha.

Tt: 184° C.

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,31 (t, 3H, J=6,8 Hz), 0,99 (t, 3H, J=6,8 Hz), 2,58 (m, 2H), 2,93-2,97 (m, 4H), 3,20 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,34 (s, 1H), 3,59 (qu, 1H, J=8,4 Hz), 6,02 (s, 2H), 7,13-7,30 (m, 2H), 7,49-7,53 (m, 1H), 7,97 (s, 3H).

<13>C-NMR (DMSO d6, 100 MHz) δ (ppm): 12,04, 12,15, 36,08, 40,00, 40,61, 41,20, 43,48, 114,90, 117,2, 124,37, 132,1, 136,00, 154,6, 157,05, 157,13, 159,51, 167,12, 169,41.

% teorijski: C, 57,28; H, 6,07; N, 7,03.

% nađen C: 57,21; H, 6,01; N, 6,66.

Primer 10 trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3,5-dihlorofenil)-ciklobutankarboksamid (1i) Korak 1: cis-3-hidroksi-1-(3,5-dihlorofenil)-ciklobutankarboksilna kiselina (B9)

[0119] Identično koraku 1 opisanom u 1, gde je 3,5-dihlorofenilsirćetna kiselina sintetisana unapred, posle čega se koristi kao početna kiselina. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bele čvrste supstance (prinos= 50%).

C11H10Cl2O3(MT=261).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 2,53 (m, 2H), 2,77 (m, 2H), 3,87 (qu, 1H, J=7,4 Hz), 5,23 (s, 1H), 7,38 (m, 2H), 7,51 (m, 1H), 12,62 (s, 1H).

SM-ESI: 259.

Korak 2: 4-(3,5-dihlorofenil)-2-oksabiciklo[2.1.1]heksan-3-on (C9)

[0120] Identično koraku 2 opisanom u Primeru 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 87%).

C11H8Cl2O2(MT=243).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 2,72 (m, 2H), 2,88 (m, 2H), 4,99 (s, 1H), 7,21 (m, 2H), 7,34 (m, 1H).

SM-ESI: 244 (MH<+>).

Korak 3: cis-3-hidroksi-N,N-dietil-1-(3,5-dihlorofenil)-ciklobutankarboksamid (D9a)

[0121] Identično koraku 3 iz Primera 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bele čvrste supstance (prinos= 100%).

C15H19Cl2O2N (MT=316).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 0,77 (t, 3H, J=7,2 Hz), 1,09 (t, 3H, J=7,2 Hz), 2,58 (s, 1H), 2,75 (m, 4H), 2,88 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,32 (q, 2H, J=7,2 Hz), 4,34 (qu, 1H, J=7,6 Hz), 7,20-7,27 (m, 3H).

SM-ESI: 316.

Korak 4: trans-3-azido-N,N-dietil-1-(3,5-dihlorofenil)-ciklobutankarboksamid (E9a)

[0122] Identično koraku 4 opisanom u 1. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja (prinos= 79%).

C15H18N4OCl2(MT=341).

<1>H-NMR (CDCl3, 400 MHz) δ (ppm): 0,67 (t, 3H, J=7,2 Hz), 1,12 (t, 3H, J=7,2 Hz), 2,40 (m, 2H), 2,87 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,15 (m, 2H), 3,36 (q, 2H, J=7,2 Hz), 3,99 (qu, 1H, J=7,6 Hz), 7,13 (m, 2H), 7,25 (m, 1H).

SM-ESI: 341.

Korak 5: trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3,5-dihlorofenil)-ciklobutankarboksamid (1i)

[0123] Identično koraku 5 iz Primera 9. Naslovni proizvod je dobijen u vidu bezbojnog ulja sa prinosom od 78%.

C16H20N2OClF (MT=283).

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,58 (t, 3H, J=7,2 Hz), 1,00 (t, 3H, J=7,2 Hz), 1,90 (s, 2H), 2,07 (m, 2H), 2,85 (m, 4H), 3,11 (qu, 1H, J=8,0 Hz), 3,25 (q, 2H, J=7,2 Hz), 7,23 (m, 2H), 7,48 (m, 1H).

SM-ESI: 283.

Maleat naslovnog jedinjenja

[0124] Salifikacija prethodnog jedinjenja pomoću maleinske kiseline dovodi do dobijanja maleata naslovnog jedinjenja u vidu belog praha.

Tt: 180° C.

<1>H-NMR (DMSO d6, 400 MHz) δ (ppm): 0,57 (t, 3H, J=6,8 Hz), 1,02 (t, 3H, J=6,8 Hz), 2,58 (m, 2H), 2,85-2,96 (m, 4H), 3,28 (q, 2H, J=6,8 Hz), 3,54 (qu, 1H, J=8,4 Hz), 6,02 (s, 2H), 7,28 (s, 2H), 7,56 (s, 1H), 7,99 (s, 3H).

<13>C-NMR (DMSO d6, 100 MHz) δ (ppm): 11,96, 12,19, 36,83, 39,20, 41,10, 46,2, 124,03, 126,38, 134,50, 136,02, 146,66, 167,12, 170,04.

% teorijski: C, 52,91; H, 5,61; N, 6,50.

% nađen: C, 53,01; H, 5,53; N, 6,11.

[0125] Sledeći primeri omogućuju da se pronalazak shvati bolje bez ograničavanja njegovog opsega.

[0126] Jedinjenja opšte formule (1), kao i farmaceutski prihvatljiv izvor, ispoljavaju izvanredne farmakološke osobine: ona su u principu moćnija nego ketamin kao blokatori NMDA kanala, dok istovremeno imaju menja neželjenih efekata na centralni nervni sistem nego ketamin.

[0127] Ispitali smo efekte jedinjenja iz pronalaska na inhibiciju NMDA struje u afričkoj kandžastoj žabi (Xenopus laevis) koji eksprimira rekombinantne humane NMDA receptore, konstruisane od NR1 i NR2B podjedinica. Struje proizvedene stimulacijom ovih receptora pomoću endogenih agonista su proučavane studied according to the two electrode voltage clamp technique reported by Planells-Cases et al., 2002, J. Pharmacol. Exp. Ther., 302, 163-173.

[0128] Protokol: ovociti su hirurški odstranjeni iz odraslih xenopusa, folikule su enzimski razložene i ovociti su ostavljeni na 17° C u rastvoru koji sadrži 96 mM NaCl, 2 mM KCl, 1 mM MgCl2, 1,8 mM CaCl2i 5 mM HEPES na pH 7,5 (NaOH) i 50 mg/L gentamicina (Heusler et al., 2005, Neuropharmacology, 49, 963-976). Komplementarna DNK (cDNK) koja kodira NR1 podjedinicu je klonirana pomoću PCR, korišćenjem prajmera za start i stop kodone u objavljenoj sekvenci (Genebank, pristupni broj M_007327). cDNK koja kodira NR2B podjedinicu je sintetisana u Eurogentec (Seraing, Belgium) prema objavljenoj sekvenci (gene bank, pristupni broj NM_000834). cDNK NR1 i NR2B su zatim subklonirane u pGEMHE nosač visoke ekspresije za in vitro transkripciju cDNK. cRNK koja kodira NR1 i NR2B je dobijena prema metodu opisanom u Heusler et al. (već citiran). Alikvoti rastvora cRNK su injektirani u ovocite (20-500 pg/ovocit za NR1 i 40-1000 pg/ovocit za NR2B). U svaki ovocit je injektirano 100 nL rastvora koji sadrži 4 mM Na<+>BAPTA (pH 7,2) da bi se blokirale sve zaostale struje hlora. Posle stabilizacije, NMDA struje su aktivirane superfuzijom glutamata i glicina, svakog u koncentraciji od 10 µM. Testirana jedinjenja su zatim superfuzionisana u Ringer Ba<++>rastvoru pri rastućim koncentracijama u prisustvu glutamata i glicina (testirano je 4 do 5 koncentracija po ovocitu). Dobijeni kodovi koncentracija-odgovor su analizirani za svaki ovocit nelinearnom regresijom i izračunata je pIC50vrednost. pIC50označava negativni logaritam koncentracije testiranog jedinjenja koja je potrebna da smanji amplitudu NMDA struje na pola.

[0129] Rezultati: tabela 1 niže daje pIC50vrednosti za određena jedinjenja iz pronalaska. Dobija se da, pod uslovima testiranja, jedinjenja (1a1), (1b), (1c), (1d) i (1e) blokiraju NMDA struju srazmerno koncentraciji i da su moćnija od ketamina, antagonista NMDA koji se klinički koristi.

TABELA 1

[0130] Znajući za nisku biodostupnost ketamina oralnim putem, izabrali smo intraperitonealni (ip) put kao jedini put administracije za in vivo eksperimente. Analgezijska dejstva jedinjenja formule (1) i ketamina, odabranog kao referentno jedinjenje, su određena u klasičnom modelu akutnog inflamatornog bola, intradermalnom injekcijom formaldehida (Bardin et al., 2001, Eur. J. Pharmacol., 421, 109-114).

[0131] Protokol: mužjaci pacova (Sprague-Dawley Iffa Credo, France) su stavljeni u kutije za posmatranje od pleksiglasa iznad ogledala pod uglom da bi se olakšalo posmatranje njihovih zadnjih šapa. Posle 30 minuta aklimatizacije, životinje su primile injekciju formaldehida razblaženu do 2,5% u plantarnu površinu desne zadnje šape. Injekcija formaldehida izaziva ponašajne odgovore koji se odvijaju u dve faze:

- rana faza, 0 do 5 minuta posle injekcije formaldehida, koja odgovara stimulaciji receptora specijalizovanih za transmisiju nociceptivnih stimulusa;

- kasna faza koja se javlja 20 do 30 minuta posle injekcije. Ova faza odgovara stimulaciji receptora inflamatornim medijatorima i/ili hiperpobuđenju dorzalnog roga indukovanom tokom prve faze. Ova kasnija faza, prema tome, dovodi u igru centralnu senzitizaciju neurotransmisionog sistema za bol, u kom glutamat/NMDA sistem igra glavnu ulogu. Kao rezultat toga, bol u drugoj fazi je reprezentativniji za neuropatski bol nego bol koji se javlja tokom prve faze. Iz ovog razloga, samo su rezultati dobijeni u ovoj drugoj fazi uzeti u razmatranje u ovoj prijavi.

[0132] Odabrali smo lizanje šape u koju je data injekcija kao ponašajni parametar za kvantifikaciju bola i odabrali za posmatranje one periode koji odgovaraju kasnijoj fazi (drugim rečima, 22,5-27,5 min posle injekcije formaldehida). Tokom ove petominutne faze, životinje su posmatrane svakih 30 sekundi da bi se zapazilo da li ili ne životinja liže injektiranu šapu; maksimalna ocena je, dakle, 10. Proizvodi iz pronalaska ili nosač su administrirani ip putem 15 min pre injekcije formaldehida.

[0133] Rezultati: u ovom testu, jedinjenja formule (1a1) i (1e), reprezentativna za jedinjenja iz pronalaska, imaju izvanredan analgezijski efekat (tabela 2). Tako da je minimalna značajna doza (MZD, doza potrebna da značajno smanji lizanje injektirane šape) jedinjenja formule (1a1) i (1e) je manja nego ona ketamina. Još jedna prednost jedinjenja formule (1a1) i (1e) nad ketaminom se odnosi na amplitudu analgezijskog efekta. U stvari, primećujemo da je, uz dozu od 40 mg/kg, lizanje šape potpuno inhibirano jedinjenjima (1a1) i (1e), dok sa ketaminom dostiže samo 74% smanjenja. Jedinjenja (1a1) i (1e) su, prema tome, moćnija i efektivnija nego ketamin.

[0134] Da sumiramo, analgezijski efekat jedinjenja (1a1) i (1e), reprezentativnih za jedinjenja formule (1), je veći nego onaj koji proizvodi ketamin u modelu akutnog inflamatornog bola kod pacova.

[0135] Takođe pokazujemo da jedinjenja iz pronalaska imaju antidepresivno dejstvo in vivo. Antidepresivna dejstva jedinjenja formule (1) i ketamina su određena u modelu prinudnog plivanja kod pacova, modelu koji se široko koristi, jer je prediktivno za antidepresivno dejstvo kod ljudi.

[0136] Protokol: mužjaci pacova (Sprague-Dawley Iffa Credo, France) su stavljeni u cilindar (visina 45 cm i dijametar 20 cm) napunjen vodom na 25±0,5° C do visine od 17 cm. Ova visina dozvoljava pacovima da plivaju ili da plutaju, a da njihove šape ne dodiruju dno cilindra. 24 hours pre dana testiranja, pacovi su stave u cilindar na 15 min, posle kojih više ne pokušavaju da pobegnu i ostaju nepokretni na površini. Na dan testiranja, jedinjenje koje se testira ili nosač se injektira (ip) u životinju koja se stavi u cilindar 30 min kasnije. Trajanje nepomičnosti (definisano kad pacov prosto pluta i pravi samo male pokrete da ostane na površini) se meri sa tačnošću od 0,1 s na 5 minuta.

[0137] Rezultati: u testu prinudnog plivanja, jedinjenja formula (1c) i 1(e), reprezentativna za seriju, značajno smanjuju vreme nepomičnosti životinje. Kad se uporede ED50, odnosno, doze koje smanjuju vreme nepomičnosti na pola u odnosu na kontrolne životinje, nalazimo da su oni niži jedinjenja (1c) i 1(e) nego za ketamin, videti Tabelu 3. Slično, amplituda efekta protiv nepomičnosti viđena pri dozi od 20 mg/kg je veća sa jedinjenjima (1c) i 1(e) nego ona dobijena sa ketaminom.

[0138] Da sumiramo, jedinjenja (1c) i 1(e), reprezentativna za jedinjenja formule (1), su moćnija i efektivnija nego ketamin u testu koji predviđa antidepresivno dejstvo.

[0139] Već smo naglasili važnost normalizovanja funkcije NMDA receptora, drugim rečima, blokiranje njihove prekomerne aktivnosti bez ometanja, ili sa najmanjim mogućim ometanjem, njihovog normalnog fiziološkog funkcionisanja. Kao marker interakcije između proizvoda iz pronalaska i normalnog funkcionisanja NMDA receptora, izabrali smo test prepulsne inhibicije za refleks trzanja (PPI). Ovaj test predstavlja meru kapaciteta organizma da to odfiltrira nesuštinsku informaciju. Nekompetitivni i kompetitivni antagonisti, kao i blokatori kanala, smanjuju PPI kod pacova (Depoortere et al., 1999, Behav. Pharmacol., 10, 51-62), gde se takvo smanjenje smatra da je prediktivno za psihotomimetičke efekte antagonista NMDA kod ljudi.

[0140] Protokol: mužjaci pacova (Sprague-Dawley Iffa Credo, Les Oncins, Franceo je) su stavljeni u cilindre od 18,4 cm dijametra 8,8 cm, da se odmaraju na osnovi ispod koje je pričvršćen pijezoelektrični akcelerometar da bude detektor reakcije trzanja. Ovo je ubačeno u kutiju sa zvučnikom pričvršćenim za plafon da prenese zvučne pulseve i pre-pulseve i akustično je izolovana (SR LAB, San Diego Instruments, San Diego, USA). Svi ovi događaji su kontrolisani putem softvera. Životinje se prvo podvrgavaju 13-minutnom predtestu da se priviknu na proceduru i da se eliminišu pacovI koji ne odgovaraju na seriju minimalnih reakcionih kriterijuma. Tri tipa zvučnih stimulusa (beli šum) je dato; 1) pulse od 118 dB (P, trajanje 40 msec); 2) predpuls od 78 dB (trajanje 20 msec) praćen pulsom od 118 dB (pP); i 3) bez predpulseva ili pulseva (NP). Interval između početka predpulsa i početka pulsa je 100 msec, sa pozadinskim šumom na 70 dB. Reakcija trzanja je snimana 100 ms, 100 ms posle početka stimulusa (pP ili NP) uz numeričku/analognu mernu karticu (12 bita). Sesija počinje periodom bez stimulusa od 5 min, posle kog su životinje izložene 10 P (razdvojeni u proseku po 15 s i namenjeni da se stabilizuje reakcija trzanja). Snimljene reakcije na ovih 10 P nisu korišćene u proračunima. Posle toga su 10 P, 10 pP i 3 NP puštani polunasumičnim redom sa prosečnim intervalom od 15 s između njih. Na kraju ovog predtesta, pacovi undergo dobijaju ip injekciju jedinjenja koja se testiraju ili fiziološki serum kao kontrolu i vraćaju se u svoje kaveze. Prava sesija testiranja (u svakoj tački slična predtestu) se vrši 60 minuta kasnije. Procentualna inhibicija predpulsa se računa na osnovu podataka iz ove sesije testiranja prema formuli:

(medijana amplitude P − medijana amplitude pP)

× 100 / (medijana amplitude P).

[0141] Rezultati: Prema Sl. 1 u dodatku, izgleda da jedinjenje (1a1) ne narušava inhibiciju refleksa trzanja indkovanog predpulsom (PPI), osim doze od 20 mg/kg. Bez obzira na to, iznenađujuće, smanjenje PPI je mnogo manje izraženo nego ono koje se vidi sa ketaminom. U stvari, pri dozi od 20 mg/kg ip, ketamin dovodi do potpunog nestanka PPI, dok jedinjenje (1a1) samo izaziva smanjenje od 30%. Smanjenje PPI svejedno ostaje skromno čak i pri dozi od 40 mg/kg. Konsekventno, jedinjenje (1a1) ima jasno manje izraženu tendenciju da izazove bočne efekte centralnog porekla nego ketamin.

[0142] U sumi, jedinjenja iz pronalaska poseduju analgezijsko i antidepresivno dejstvo koje je superiorno u odnosu na ono ketamina u životinjskom modelu opisanom gore. Iznenađujuće, jedinjenja iz pronalaska samo izazivaju vrlo umerene centralne efekte. Prema tome, iz ovih eksperimenata proizlazi da je odnos korist/rizik jedinjenja iz pronalaska očigledno povoljniji nego onaj ketamina. Kao rezultat toga, jedinjenja iz ovog pronalaska, kao i farmaceutski sastavi koji sadrže jedinjenje opšte formule (1) kao aktivan princip ili jedna od njegovih farmaceutski prihvatljivih soli su potencijalno korisni kao lekovi, naročito u tretiranju određenih bolesti kao što su, na primer, depresija i bol, pogotovo akutan ili hroničan bol, oblasti u kojima terapijske potrebe nisu potpuno zadovoljene i za koje je, prema tome, otkriće novih tretmana jako poželjno.

Claims

PATENTNI ZAHTEVI 1. Jedinjenje sledeće opšte formule (1):

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili solvat, gde: - X1predstavlja atom vodonika ili atom fluora; - X2je atom vodonika ili atom fluora ili atom hlora; - R1 predstavlja atom vodonika ili atom fluora ili atom hlora ili metil grupu ili metoksi grupu ili cijano grupu; - R2 predstavlja nezavisno ili zajedno metil grupu ili etil grupu.
2. Jedinjenje prema zahtevu 1, koje se odlikuje time što: - X1predstavlja atom vodonika ili atom fluora; - X2je atom vodonika ili atom fluora ili atom hlora; - R1 atom vodonika ili atom fluora ili atom hlora ili metil grupa ili metoksi grupa ili cijano grupa; - R2 je etil grupa.
3. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 ili 2, koje se odlikuje time što je odabrano od sledećih jedinjenja: - trans-3-amino-N,N-dietil-1-fenilciklobutankarboksamid, - trans-3-amino-N,N-dimetil-1-fenilciklobutankarboksamid - trans-3-amino-N,N-dietil-1-(2-fluorofenil)-ciklobutankarboksamid, - trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-metoksifenil)-ciklobutankarboksamid, - trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-fluorofenil)-ciklobutankarboksamid, - trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-hlorofenil)-ciklobutankarboksamid, - trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-metilfenil)-ciklobutankarboksamid, - trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3-cijanofenil)-ciklobutankarboksamid, - trans-3-amino-N,N-dietil-1-(2-fluoro-3-hlorofenil)-ciklobutankarboksamid, - trans-3-amino-N,N-dietil-1-(2,5-difluorofenil)-ciklobutankarboksamid, - trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3,5-difluorofenil)-ciklobutankarboksamid, - trans-3-amino-N,N-dietil-1-(3,5-dihlorofenil)-ciklobutankarboksamid.
4. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 do 3 za upotrebu kao lek.
5. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 do 3 za upotrebu kao lek za lečenje depresije.
6. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 do 3 za upotrebu kao lek za tretman bola, naročito bola usled prekomerne nocicepcije, neuropatskog bola i mešanog bola.
7. Farmaceutski sastav koji sadrži bar jedno jedinjenje opšte formule (1) prema bilo kom od zahteva 1 do 3, i bar jedan farmaceutski prihvatljiv ekscipijent.
8. Farmaceutski sastav prema zahtevu 7 za upotrebu kao lek za lečenje i/ili sprečavanje depresije.
9. Farmaceutski sastav prema zahtevu 7 za upotrebu kao lek za tretman bola, naročito bola usled prekomerne nocicepcije, neuropatskog bola i mešanog bola.
10. Farmaceutski sastav prema bilo kom od zahteva 7 do 9, koji se odlikuje time što je formulisan za oralnu administraciju.
11. Farmaceutski sastav prema bilo kom od zahteva 7 do 9, koji se odlikuje time što je formulisan za topičku administraciju.
12. Farmaceutski sastav prema bilo kom od zahteva 8 do 11, koji se odlikuje time što je predstavljen u vidu dnevnih jedinica doze jedinjenja opšte formule (1) između 1 i 1000 mg.
13. Metod za dobijanje jedinjenja opšte formule (1) kao što je definisan u jednom od zahteva 1 do 3, koji se odlikuje time što sekundarni amin formule (R2)2NH reaguje sa jedinjenjem formule (C)

da da jedinjenje formule (D)

jedinjenje formule (D) se zatim konvertuje u amin formule (1), radikali R1, R2, X1i X2predstavljeni u reagensima iznad su kao što su definisani u zahtevu 1.
14. Intermedijeri u sintezi formule (D)

gde se R1, R2, X1i X2, kao što su definisani u zahtevu 1, koriste za dobijanje jedinjenja opšte formule (1) kao što su definisana u zahtevima 1 do 3.
15. Intermedijeri u sintezi formule (C)

gde se R1, R2, X1i X2, kao što su definisani u zahtevu 1, koriste za dobijanje jedinjenja opšte formule (D) kao što su definisana u zahtevu 14.