RS55846B1

RS55846B1 - Sistem za proizvodnju aerosola sa sredstvima za određivanje trošenja tečnog supstrata

Info

Publication number: RS55846B1
Application number: RS20170369A
Authority: RS
Inventors: Olivier Cochand; Michel Thorens; Jean-Marc Flick; Yvan Degoumois
Original assignee: Philip Morris Products Sa
Priority date: 2010-12-24
Filing date: 2011-12-22
Publication date: 2017-08-31
Also published as: EP3180997A1; JP5999716B2; MX2013007357A; SG191272A1; PH12013501234A1; EA025718B1; PT2654469T; EP3180997B1; KR101961077B1; IL226908A; PL3180997T3; LT2654469T; US20140020693A1; ZA201304319B; AU2011347185A1; JP2014501105A; EP3685685A1; HUE032464T2; MX343874B; EP2654469A1

Description

Predmetni pronalazak se odnosi na električni sistem za proizvodnju aerosola. Posebno, predmetni pronalazak se odnosi na električni sistem za proizvodnju aerosofa u kome je supstrat koji daje aeroso! tečan i nalazi se u đeiu za čuvanje tečnosti.

WO 2009/132793 A1 opisuje električno zagrevani sistem za pušenje koji ima deo za čuvanje tečnosti. Deo za čuvanje tečnosti uključuje supstrat koji daje aeroso! i povezan je sa isparivačem koji sadrži električni grejač koji se napaja baterijom. Prilikom upotrebe korisnik aktivira električni grejač usisavanjem kroz usnik da bi uključio napajanje baterije, Zagrevani supstrat koji daje aeroso! koji se nalazi u isparivaču će isparavati. Korisnik usisavanjem kroz usnik čini da se vazduh vuče duž iii kroz Ispanvač, stvarajućinataj način aeroso! koji, kao što je poznato prosečnom stručnjaku u tehnici, predstavlja suspenziju čvrstih čestica ili tečnih kapi u gasu, kao što je vazduh. Stvoreni aeroso! se uvlači u usnik i zatim u usta korisnika.

WO 2007/078273 opisuje elektronski pribor za pušenje koji obuhvata isparivač za isparavanje tečnosti koja se nalazi u posudi. Pribor obuhvata LED za indikaciju nivoa tečnosti u posudi,

Električno zagrevani sistemi za proizvodnju aerosola prethodnog stanja tehnike, uključujući sistem za pušenje na koji smo se pozvali, imaju brojne prednosti, aii još uvek postoji mogućnost za poboljšanje, posebno što se tiče rukovanja supstratom koji daje aerosol sadržanog u đeiu za čuvanje tečnosti.

Prema prvom aspektu pronalaska, obezbeden je električni sistem za proizvodnju aerosola za prihvat supstrata koji daje aerosol, sistem koji sadrži: deo za čuvanje tečnosti za skladištenje tečnog supstrata koji daje aerosol, električni grejač koji sadrži najmanje jedan grejač za zagrevanje tečnog supstrata koji daje aerosol; i električno kolo podešeno da odredi trošenje tečnog supstrata koji daje aerosol na osnovu odnosa Između električne energije upotrebljene za grejanje grejnog elementa i postignute temperaturne promene grejnog elementa,

Električno kolo je poželjno podešeno da odredi količinu tečnog supstrata koji daje aerosol u đeiu za čuvanje tečnosti na osnovu određivanja trošenja.

Količina tečnog supstrata koji daje aerosol u deiu za čuvanje tečnosti može biti apsolutna količina iii relativna količina, npr. vrednost u procentima, ili može biti određeno da ii ima više ili manje od granične količine tečnog supstrata koji daje aerosol u deiu za čuvanje tečnosti.

Obezbeđivanje električnog kola za određivanje trošenja tečnog supstrata koji daje aerosol isporučenog grejaču je pogodno iz više razloga. Na primer, kad je deo za čuvanje tečnosti prazan iii skoro prazan, električnom grejaču može biti isporučeno nedovoljno tečnog supstrata koji daje aerosol To može da znači da stvoreni aerosol nema željene osobine, na primer, veličinu čestica aerosola ili hemtjski sastav, To može da dovede do lošeg iskustva za korisnika. Osim toga, ako se može utvrditi kada je deo za čuvanje tečnosti prazan ili skoro prazan, može biti moguće da se korisnik o tome obavesti. Tada korisnik može da pripremi ili zameni đeo za čuvanje tečnosti.

Odnos između temperature grejnog elementa i energije upotrebljene za grejanje može biti, na primer, brzina promene temperature grejnog elementa prema navedenoj upctrebJjenoj energiji, apsolutna temperatura grejnog eiementa u navedeno vreme u ciklusu grejanja prema navedenoj upotrebijenoj energiji, integraf temperature u odnosu ha deo ciklusa zagrevanja za navedenu upotrebljenu energiju i!i energiju upotrebljenu za grejnš element da bi se održala navedena temperatura, U opšlim crtama, koliko je manje supstrata koji daje aerosol isporučeno grejaču za isparavanje, toliko će biti viša temperatura grejnog elementa za navedenu upotrebljenu energiju. 2a navedenu energiju, povećanje temperature grejača tokom ciklusa zagrevanja, i kako se to povećanje menja tokom većeg broja ciklusa zagrevanja, može se upotrebiti da se detektuje da li je bilo trošenja supstrata koji daje aerosol isporučenog grejaču.

Za tečni supstrat koji daje aerosol, neke fizičke osobine, na primer, pritisak pare ili viskozitet supstrata, izabrani su tako da budu pogodni za upotrebu u sistemu za proizvodnju aerosola. Poželjno je da tečnost sadrži duvanski materija! koji sadrži isparijiva jedinjenja đuvanske arome koja se posle zagrevanja oslobađaju iz tečnosti. Alternativno iii pored toga, tečnost može da sadrži neduvanski materijal. Tečnosi može da obuhvati vodu, etanol ili druge rastvarače, biljne ekstrakte, nikotinske rastvore i prirodne ili veštačke arome. Poželjno je da tečnost dalje sadrži stvarač aerosola. Primeri odgovarajućihstvaračaaerosoia su glicerin i propiien-giikot.

Prednost obezbeđivanja dela za čuvanje tečnosti je ta, što je tečnost u tom deiu zaštićena od uticaja okoiine. U nekim realizacijama, okolna svetiost ne može da uđe u deo za čuvanje tečnosti, tako da je izbegnut rizik od raspadanja izazvanog svetiošču. Pored toga može da se održava visok nivo higijene.

Poželjno je da deo za čuvanje tečnosti bude<p>rganizovan da drži tečnost za unapređ utvrđen broj dimova. Ako se deo za čuvanje tečnosti ne može ponovo puniti i tečnost u tom deiu je potrošena, korisnik treba da zameni deo za čuvanje tečnosti. Tokom ove zamene, zagađivanje korisnika tečnošcu treba da bude izbegnuto. Alternativno, deo za čuvanje tečnosti može da bude punjiv. U tom slučaju, sistem za proizvodnju aerosola može da bude zamenjen posle izvesnog broja ponovnih punjenja dela za čuvanje tečnosti.

Električni grejač može da sadrži jedan grejni element. Alternativno, električni grejač može da sadrži više od jednog grejnog elementa, na primer dva ili tri iii četiri ili pet iii šest ili više grejnib elemenata. Grejni element ili grejni elementi mogu da budu odgovarajuće tako raspoređeni da najdeiotvornije zagrevaju tečni supstrat koji daje aerosol

Poželjno je da bar jedan električni grejni element sadrži elektrootpomi materijal. Odgovarajući eiektrootporni materijali obuhvataju, ali nisu ograničeni na: poluprovođnike kao što su dopirane keramike, „elektroprovodljtve" keramike (kao što je, na primer, moiibden-đisiiicfd), ugljenik, grafit, metale, legure metala i kompozitne materijale napravljene od keramičkih materijala i metalnih materijala, Takvi kompozitni materijali mogu da sadrže dopirane iii nedopirane keramike. Primeri odgovarajućih dopiranih keramika obuhvaiaju dopirane siiietjum-karbide. Primeri odgovarajućih metala obuhvataju titan, eirkonijum, tantal i metale, koji pripadaju grupi platinskih metala. Primeri odgovarajućih legura metala obihvataju nerđajući Čelik, konstantan, nikh kobalt-, hrom-, aluminijurn-titan- eirkonijum-, hafntjum-, nobijum-, molibden-, tantal-, volfram-, kalaj-, galijum-, legure koje sadrže mangan i gvožđe, i super legure na bazi nikla, gvožđa, kobalta, nerđajućeg čelika, Timetal®, iegure na bazi gvožđe-aluminijuma i legure na bazi gvožđe-mangan-aluminijuma. Timetal®je registrovani žig firme Tttanium Metals Gorporation, U kompozitnim materijalima, u zavisnosti od kinetike prenosa energije i potrebnih spoijašnjih fizičko-h^mijskih svojstava, eiektrootporni materijal može da bude ugrađen u izolacioni materijal, inkapsuliran iii obložen izolacionim materijalom ili obrnuto. Grejni element može da sadrži graviranu metalnu foliju izoiovanu između dva sloja inertnog materijala, U tom slučaju inertni materijal može da se sastoji od Kaptona®, potpuno poltimidne ili liskunske folije. Kapton® je registrovani žig firmeBXdu Pont de Nemours and Companv,

Bar jedan električni grejni element može da bude bilo kog odgovarajućeg oblika. Na primer, bar jedan električni grejni element može da bude u obliku grejne oštrice. Alternativno, bar jedan električni grejni element može da bude u obliku kućišta ili supstrata koji ima različite etektroprovodljive đelove ili eiektrootporoe metalne cevL Deo za čuvanje tečnosti može da sadrži grejni element za jednokratnu upotrebu. Alternativno*takođe mogu da budu pogodne jedna ili više grejnih igaia iii štapića koji prolaze kroz tečni supstrat koji daje aerosol. Alternativno, bar jedan električni grejni element može da sadrži savitljivu ploču materijala. Druge alternative obuhvataju gfejnu žicu ili užarenu nit, na primer Ni-Cr (niki-hrom), platinastu, volfram ili iegtranu žicu, iii grejnu pločicu. Po izboru, grejni element može da bude postavljen u ili na kruti noseći materijal.

Bar jedan električni grejni element može da sadrži pasivni izmenjivač toplote ili toplotni rezervoar, koji sadrži materijal sposoban da apsorbuje i čuva toplotu i potom je tokom vremena oslobađa da bi zagrevao supstrat koji daje aerosol. Pasivni izmenjivač toplote može da bude napravljen od bilo kog odgovarajućeg materijala, kao što je metalni iii keramički materijal. Poželjno je da materijal Ima veiiki toplotni kapacitet (razuman materijal za čuvanje toplote}, ili je materija! sposoban da apsorbuje i potom putem reverzibilnog procesa otpušta topiotu, kao što je proces promene faze na visokoj temperaturi. Odgovarajući razumni materijali za čuvanje toplote obuhvataju siiika gel, glinicu, ugljenik, stakleni mat, stakleno flakno, minerale, metal ili legure kao što je aiuminijum, srebro ili olovo i celulozni materijal kao Što je papir. Ostali odgovarajući materijali koji oslobađaju topiotu putem reverzibilne promene agregatnog stanja obuhvataju parafin, nairijum acetat, naftalin, vosak, poiietilen oksid, meta!, metalnu so, smešu eutektičkih so!i iii leguru.

Pasivni izmenjivač topiote ili toplotni rezervoar mogu da budu raspoređeni tako da su u direktnom kontaktu sa supstratom koji daje aerosol i mogu da prenose uskladištenu topiotu direktno na supstrat. Alternativno, toplota uskladištena u pasivnom izmenjivaču toplote iii rezervoaru toplote može da bude preneta na supstrat koji daje aerosol pomoću provodnika toplote, kao što je metalna cev.

Najmanje jedan grejni element može da zagreva tečni supstrat koji daje aerosol putem kondukcije. Grejni element može bar đeiimtčno da bude u kontaktu sa supstratom. Alternativno, toplota sa grejnog elementa može da se provodi do supstrata pomoću toplotnoprovodnog elementa.

Alternativno, bar jedan grejni element može da prenosi topiotu na dolazeći okolni vazduh, koji se u toku upotrebe povlači kroz električni sistem za proizvodnju aeroscSa, koji zauzvrat zagreva supstrat koji daje aerosol. Okolni vazduh može da bude zagrejan pre prolaska kroz supstrat koji daje aerosol. Alternativno, okolni vazduh može da bude prvo povučen kroz tečni supstrat koji daje aerosoi i potom zagrejan.

Poželjno, sistem za električnu proizvodnju aerosola može dodatno da sadrži kapilarni fitilj za prenošenje tečnog supstrata koji daje aerosol iz de!3 za čuvanje tečnosti do električnog grejača,

Poželjno je đa kapilarni fitilj bude organizovanđ&hudeu kontaktu sa tečnošću u deiu za čuvanje tečnosti. Poželjno, kapilarni fitilj se proteže u deo za čuvanje tečnosti. U tom slučaju, prilikom upotrebe, tečnost se, kapilarnom akcijom u kapilarnom fitifju, prenosi od deia za čuvanje tečnosti prema električnom grejaču, U jednoj realizaciji kapilarni fitilj ima prvi kraj i drugi kraj, prvi kraj se proteže u deo za čuvanje tečnosti radi kontakta sa tečnošću u njemu i električni grejač je organizovan da zagreva tečnost u drugom kraju. Kad je grejač aktiviran, tečnost na drugom kraju kapilarnog fitiija se pomoću bar jednog grejnog elementa grejača pretvara u paru da bi se dobila prezasićena para. Prezasićena para se meša i prenosi u vazdušnom toku. Tokom protoka para se konđenzuje da bi se dobio aerosoi koji se prenosi ka ustima korisnika. Tečni supstrat koji daje aeroso! ima odgovarajuća fizička svojstva, uključujući v'sskoznost i površinski napon, što omogućava da tečnost kapilarnom akcijom bude transportovana kroz kapilarni materijal.

Kapilarni fitiij može da ima vlaknastu iii suhđerastu strukturu. Kapilarni fitiij poželjno sadrži snop kapiiara, Na primer, kapilarni fiUij može da sadrži mnoštvo vlakana ili niti ili drugih cevcica sa finim šupljinama. Vlakna ili niti generalno mogu da budu poravnata u uzdužnom pravcu sistema za proizvodnju aerosola. Alternativno, kapilarni fitiij može da sadrži materijal nalik sunđeru iii peni oblikovan kao štapić. Štapić može da se proteže po uzdužnom pravcu sistema za proizvodnju aerosola. Struktura fitiija formira mnoštvo malih šupljina iii eevi, kroz koje tećnost može kapilarnom akcijom da bude transportovana, Kapiiarni fitiij može da sadrži biio koji odgovarajući materijal ili kombinaciju materijala. Primeri odgovarajućih materijala su kapilarni materijali, naprimersunđerasti iii penasti materijal, keramički iii materijali na bazi ugijenika u obliku vlakana iii sinterdvanih prahova, penasti metalni iii plastični materijal, vlaknasti materijal, na primer napravljen od upredenih ili istisnutih vlakana, kao Što su vlakna od acetilovane celuloze, poliester, ili spojena poliplefinska, polietilenska, teriienska iii poiipropilenska vlakna, najlonska vlakna ili keramika. Kapilarni fitiij može da ima bilo koju pogodnu k3piiarnost i poroznost tako da može da se koristi sa tečnostima sa različitim fizičkim svojstvima. Tečnost ima fizička svojstava, uključujući ali se ne ograničavajući na, viskoznost. površinski napon, gustinu, toplotnu provodljivost, tačku ključanja i pritisak pare, koja joj omogućavaju da bude transportovana kroz kapilarni uređaj kapilarnom akcijom.

Poželjno, najmanje jedan grejni element je u obliku grejne žice ili viakna koji obavija ili po izboru podupire kapiiarni fitiij. Kapilarne osobine fitiija, kombinovane sa osobinama tečnosti, osiguravaju da, tokom normalne upotrebe, kad je mnogo supstrata koji daje aerosol, fitiij bude uvek mokar u zagrevanoj oblasti.

Kapilarni fitiij i grejač, i opcionalno deo za čuvanje tečnosti, može da bude uktonjiv iz sistema za proizvodnju aerosola kao pojedinačna komponenta.

U prvoj realizaciji, električni sistem za proizvodnju aerosola dalje sadrži senzor temperature za merenje temperature najmanje jednog grejnog eiememta i električno kolo je organizovano da prati temperaturu najmanje jednog elementa koju očitava senzor temperature I odredi trošenje tečnog supstrata koji daje aerosoi zagrevanog grejačem, na osnovu temperature najmanje jednog grejnog elementa koju očitava senzor temperature.

Ako bi se količina tečnog supstrata koji daje aerosol smanjila, na primer, ako Je deo za skladištenje tečnosti prazan ili skoro prazan, do grejača može biti dovedeno nedovoljno tečnog supstrata koji daje aerosol. To može da dovede do toga da se temperatura grejnog elementa poveća. Prema tome, temperatura grejnog elementa, očitavana senzorom temperature, može da omogući da električno kolo odredi da li se količina tečnog supstrata koji daje aerosoi smanjila do ranije određene granične vrednosti i može dalje da obezbedi indikaciju apsolutne količine tečnog supstrata koji daje aerosol u deiu za čuvanje tečnosti.

U drugoj realizaciji, električno kolo je organizovano da mari električni otpor najmanje jednog grejnog elementa, da bi se utvrdila temperatura grejnog elementa iz merenog električnog otpora.

Ako se količina tečnog supstrata koji daje aerosol smanjila, na primer, ako je deo za čuvanje tečnosti prazan ili skoro prazan, električnom grejaču može biti isporučeno nedovoljno tečnog supstrata koji daje aerosol. To može da dovede do povećanja temperature grejnog elementa. Ako najmanje jedan grejni elent ima pogodne karakteristike temperaturnog koeficijenta otpora, merenje električnog otpora najmanje jednog grejnog eiementa će omogućiti da se utvrdi temperatura grejnog elementa,Prematome, temperatura grejnog eiementa, kako je utvrđena elektronskim kolom iz merenog električnog otpora, može da omogući da elektronsko kolo odredi količinu tečnog supstrata koji daje aerosol u deiu za čuvanje tečnosti.

Jedna prednost ove realizacije je ta, što nije potrebno uključivanje sertzora temperature, koji može da zauzme vređan prostor u sistemu za proizvodnju aerosola, i takođe može biti skup, istaknuto je da je električni otpor, u ovoj realizaciji, upotrebljen i kao "aktivator" (grejni element) i kao "senzor<*>(merenje temperature).

U ovoj realizaciji, električno kolo se može podesiti da meri električni otpor najmanje jednog grejnog eiementa merenjem struje kroz najmanje jedan grejni element i napona kroz najmanje jedan grejni element i određivanjem električnog otpora najmanje jednog grejnog elementa iz merene struje i napona. U tom stučaju, električno koto može sadržavati otpornik, koji ima poznati otpor, u seriji sa najmanje jednim grejnim elementom i električno kolo može biti podešeno da meri struju kroz najmanje jedan grejni eiement merenjem napona kroz otpornik poznatog otpora i određivanjem struje kroz najmanje jedan grejni element iz merenognaponai poznatog otpora.

Električno kolo može biti podešeno da određuje trošenje tečnog supstrata koji daje aerosol zagrevanog grejačem praćenjem povećanja očitane ili utvrđene temperature tokom uzastopnih ciklusa grejanja kad je tečni supstrat koji daje aerosol u deiu za čuvanje tečnosti trošen.

Električno kolo može biti podešeno da određuje trošenje tečnog supstrata koji daje aerosoi zagrevanog grejačem praćenjem brzine povećanja očitane ili utvrđene temperature na početku ciklusa zagrevanja, tokom uzastopnih ciklusa grejanja kad je tečni supstrat koji daje aerosol u deiu za čuvanje tečnosti trošen.

Električno kolo može biti podešeno tako da određuje količinu supstrata koji daje aerosol u deiu za čuvanje tečnosti praćenjem povećanja vrednosti integrala vremena očitane i utvrđene temperature tokom dela svakog ciklusa zagrevanja, u odnosu na uzastopne ciklusa zagrevanja kad je tečni supstrat koji daje aerosoi u deiu za čuvanje tečnosti trošen.

U drugoj realizaciji, električno kolo je podešeno da ograniči temperaturu grejnog eiementa do maksimalne temperature, i organizovano je da odredi trošenje supstrata koji daje aerosoi zagrevan grejačem, praćenjem količine energije upotrebijene za grejni element da bi održala maksimalnu temperaturu.

U ovoj realizaciji, električno kolo može biti organizovano da obezbedi energiju gnejncm elementu u modulaciji širine impulsa signala, i pri čemu je električno kolo organizovano da prati količinu energije upotrebijene za grejni element praćenjem radnog ciklusa signala sa modulacijom širine impulsa.

Električno kolo može biti podešeno da kalibriše druge sisteme za određivanje količine supstrata koji daje aerosoi u deiu za čuvanje tečnosti na osnovu određene količine.

Pored mogućnosti da se odredi količina supstrata koji daje aerosol u deiu za čuvanje tečnosti, isti princip praćenja povećanja temperature grejnog elementa tokom svakog ciklusa grejanja može biti upotrebljen da se korisnik zaštiti od pregrevanja i kvara ako se, na primer, viskoznosi tečnog supstrata koji daje aerosol promenila usleđ ekstremnih spoljnih usiova, tako da se više ne isporučuje grejnom elementu u dovoljnoj količini,

U poželjnoj realizaciji, kad je procenjenodase količina tečnog supstrata koji daje aerosol u deiu za čuvanje tečnosti smanjila do prethodno određene granične vrednosti, električno koio je podešeno da đeaktšvira električni grejač.

Ovo je pogodno, zato što kad nema dovoljno tečnog supstrata koji daje aerosol, korisnik tada može da više ne upotrebljava sistem za proizvodnju aerosola. Tako će se izbeći stvaranje aerosola koji nema željene osobine. Tako će se izbeći loše iskustvo za korisnika.

Električno koio može biti podešeno da deaktivira električni grejač pregrevanjem električnog osigurača između električnog grejača i napajanja električnom energijom. Električno kolo se može podesiti da đeaktivira električni grejač isključivanjem prekidača između električnog grejača i napajanja električnom energijom. Alternativne metode za deaktivaciju električnog grejača biće očigledne prosečnom stručnjaku.

U poželjnoj realizaciji, električno koio je podešeno tako da, kad je procenjeno da se količina tečnog supstrata koji daje aerosoi u deiu za čuvanje tečnosti smanjila do prethodno određene granične vrednosti, ovo bude ukazano korisniku. To je pogodno, jer korisnik može na osnovu indikacije da ponovo napuni ili zameni deo za čuvanje tečnosti.

Električni sistem za proizvodnju aerosola može da sadrži displej korisnika. U tom slučaju, indikacija se može pojaviti na đtspieju korisnika. Alternativno, indikacija može biti zvučna indikacija, ili bilo koji drugi pogodni tip indikacije za korisnika.

Sistem za proizvodnju aerosola može dalje da sadrži napajanje električnom energijom, Poželjno je da sistem za proizvodnju aerosola sadrži kućište. Poželjno je da kućište budeIzduženo. Ako sistemzaproizvodnju aerosola uključuje i kapilarni fitiij, uzdužna osa kapilarnog fitiija i uzdužna osa kućišta mogu da budu suštinski paralelne. Kućište može da sadrži školjku i usnik. U tom slučaju sve komponente mogu da budu sadržane iii u škoijci ili .u usniku. U jednoj realizaciji, kućište obuhvata uklonjivi umetak koji sadrži deo za čuvanje tečnosti, kapilarni fitiij i grejač, U toj realizaciji, ti deiovi sistema za proizvodnju aerosola mogu da se uklone iz kućišta kao jedinstvena komponenta. To može, na primer, da bude korisno za ponovno punjenje ili zamenu dela za čuvanje tečnosti.

Kućište može da se sastoji od bilo kog odgovarajućeg materijala iii kombinacije materijala. Primeri odgovarajućih materijala obuhvataju metale, legure, plastične iii kompozitne materijale koji sadrže\ ećmili više tih materijala ili termoplastike pogodne za prehrambenu ili farmaceutsku upotrebu, na primer poiipropiien, polietaretarketon (PEEK) i polietiien. Poželjno je da materijal bude lak i da nije krt.

Poželjno je da sistem za proizvodnju aerosola bude prenoslv. Sistem za proizvodnju aerosola može da bude sistem za pušenje i može da ima veiičinu upoređivu sa konvencionalnom cigarom ili cigaretom. Sistem za pušenje može da ima ukupnu dužinu između približno 30 mm i približno 150 mm. Sistem za pušenje može da ima spoijni prečnik između približno 5 mm i približno 30 mm,

Požeijno je da električni sistem za proizvodnju aerosoia bude električno zagrevani sistem za pušenje.

Prema drugom aspektu pronalaska, obezbeđen je postupak koji sadrži; obezbeđivanje električnog sistema za proizvodnju aerosola koji sadrži deo za čuvanje tečnosti za smeštanje tečnog supstrata koji daje aerosoi i eiektrični grejač koji sadrži najmanje jedan grejni element za grejanje tečnog supstrata koji daje aerosol; i određivanje trošenja tečnog supstrata koji daje aerosoi zagrevanoggrnjačem naosnovu odnosa između električne energije dovedene grejaču i ostvarene temperaturne razlike grejnog elementa.

Količina tečnog supstrata koji daje aerosol može biti apsolutna količina ili relativna količina npr. vrednost u procentima ili može biti uvrđivanje da li ima više ili manje od granične vrednosti tečnog supstrata koji daje aerosol u deiu za čuvanja tečnosti.

U skladu sa trećim aspektom pronalaska obezbeđeno je eiektrično kolo za električni sistem za proizvodnju aerosoia, eiektrično koio je organizovano da izvede postupak iz drugog aspekta pronalaska.

U skladu sa četvrtim aspektom pronalaska obezbeđen je računarski program koji, kad radi na električnom kolu koje može da se programira za električni sistem za proizvodnju aerosoia, čini da eiektrično kolo, koje može da se programira, izvede postupak iz drugog aspekta pronalaska,

U skladu sa petim aspektom pronalaska, obezbeđen je računarom čitljiv memorijski medijum koji na sebi ima sačuvan računarski program u skladu sa četvrtim aspektom pronalaska.

Karakteristike opisane u vezi sa sistemom za proizvodnju aerosoia ovog pronalaska mogu se takođe primeniti na postupak po ovom pronalasku, i, karakteristike opisane u vezi sa postupkom pronalaska mogu se takođe primeniti na sistem za proizvodnju aerosola pronalaska.

Pronalazak će dalje biti opisan samo kroz primere, sa pozivanjem na prateće crteže, u kojima: Crtež 1 prikazuje jedan primer električnog sistema za proizvodnju aerosoia koji ima deo za čuvanje tečnosti;

Crtež2prikazuje dijagram pet srednjih vrednosti temperature grejnog eiementa tokom višestrukog povlačenja dima jednog električnog sistema za proizvodnju aerosola;

Crtež 3prikazuje dijagram brzine povećanja temperature grejnog eiementa tokom oelokupnog životnog ciklusa dela za čuvanje tečnosti, izračunat za tri različita perioda vremena;

Crtež 4je dijagram koji prikazuje, na y-osi otpor grejnog elementa, na x-osi temperaturu grejnog elementa električnog grejača električnog sistema za proizvodnju aerosola; i

Crtež 5 je šematski dijagram kola koje omogućava merenje otpora grejnog elementa, U sagiasnosti sa jednom realizacijom pronalaska.

Crtež 1 prikazuje primer jednog električnog sistema za proizvodnju aerosola koji ima deo za čuvanje tečnosti. Na crtežu 1, sistem je sistem za pušenje. Sistem 100 za pušenjeha crtežu 1 sadrži kućište 101 koje ima kraj 103 sa usnikom i kraj 105 tela. Na kraju tela je obezbeđen električni izvor napajanja u obliku baterije 107 i električno koio 109, Obezbeđen je takođe sistem za detekciju povlačenja dima 111 u saradnji sa električnim kolom 109. Na kraju sa usnikom je obezbeđen deo za skladištenje tečnosti u obliku uloška 113 koji sadrži tečnost 115, kapilarni fitiij 117 i grejač 119. Treba zapaziti da je grejač samo šematski prikazan na crtežu 1. U primeru realizacije prikazane na crtežu 1, jedan kraj kapilarnog fitiija 117 se proteže u uložak 113 i drugi kraj kapilarnog fitiija 117 je okružen grejačem 119. Grejač je povezan na električno koio preko veza 121, koje mogu da prolaze duž spoijašnjosti uloška 113 (nije prikazano na crtežu 1), Kućište 101 takođe obuhvata dovod 123 vazđuha, odvod 125 vazduha na kraju sa usnikom i komoru 127 za debljanje aerosola.

Način rada prilikom upotrebe je sledeći. Tečnost 115 kapilarnom akcijom se prenosi iz uloška 113 sa kraja fitiija 117 koji se proteže u uložak na drugi kraj fitiija koji je okružen grejačem 119. Kad korisnik povlači kroz sistem za stvaranje aerosoia na odvodu 125, okoini vazduh se uvlači kroz dovod 123 vazđuha. U rasporedu prikazanom na crtežu 1, sistem 111 za đetektovanje povlačenja dima otkriva povlačenje i aktivira grejač 119, Baterija 107 snabdeva električnom energijom grejač 119 da bi zagreje kraj fitiija 117 okružen grejačem. Tečnost na tom kraju fitiija 117 se pomoću grejača 119 pretvara u paru da bi se dobila prezasićena para. U isto vreme, tečnost pretvorena u paru se zamanjuje drugom tečnošću koja se kapilarnom akcijom kreće duž fitiija 117. (Ovo se ponekad naziva „pumpanjem",} Dobijena prezasićena para se meša i prenosi u vazđušnom toku sa dovoda 123 vazđuha. U komori 127 za dobijanje aerosola para kondenzuje da bi se dobio aerosol koji može da se udiše i koji se prenosi prema odvodu 125 vazđuha i u korisnikova usta.

U realizaciji prikazanoj na crtežu 1, električno kolo 109 i sistem 111 za đetektovanje povlačenja dima požeijno mogu da se programiraju. Električno koio 109 i sistem 111 za đetektovanje povlačenja dima mogu da še koriste za upravljanje sistemom proizvodnje aerosoia. To pomaže kontrolisanje veličine čestica u aerosotu.

Crtež 1 prikazuje jedan primer električnog sistema za proizvodnju aerosola u skladu sa predmetnim pronalaskom. Mnogi drugi primeri su takođe mogući. Osim toga, trebazapazitida je Crtež 1 šematski prikaz. Preciznije, prikazane komponente nisu date urazmerini pojedinačno niti u međusobnom odnosu. Električni sistem za proizvodnju aerosoia treba da uključi ili primi tečni supstrat koji daje aerosoi koji se nalazi u deiu za čuvanje tečnosti. Električni sistem za proizvodnju aerosola zahteva neku vrstu električnog grejača koji ima najmanje jedan grejni element za grejanje tečnog supstrata koji daje aerosoi. Najzad, električni sistem za proizvodnju aerosola zahteva električno koio za određivanje količine tečnog supstrata koji daje aerosoi u deiu za čuvanje tečnosti. Ovo Će biti opisano u tekstu koji sledi pozivajući se na Crteže 2 do 5. Na primer, sistem ne mora da bude sistem za pušenje. Sistem za đetektovanje povlačenja dima ne mora da bude obezbeđen, Umesto toga uređaj može da radi putem ručnog aktiviranja, na primer korisnik prilikom povlačenja dima upotrebljava prekidač. Na primer, sveukupni oblik i veličina kućišta mogu da budu izmenjeni. Osim toga, sistem ne mora da uključuje kapilarni fitiij. U tom slučaju, sistem može da uključuje drugi mehanizam za isporuku tečnosti za isparavanje.

Međutim, u poželjnoj realizaciji, sistem uključuje kapilarni fitiij za prenos tečnosti iz dela za čuvanje tečnosti do najmanje jednog grejnog elementa. Kapilarni fitiij može da bude napravljen od raznovrsnih poroznih ili kapilarnih materijala i poželjno ima unapređ određenu kapiiarnost. Primeri obuhvataju keramičke ili materijale na bazi ugljenika u obliku vlakana ili sinterovanih prahova. Fitilji različitih poroznosti mogu da budu upotrebljeni kako bi se prilagodili različitim fizičkim svojstvima tečnosti kao što je gustina, viskoznost, površinski napon i pritisak pare. Fitiij mora da bude odgovarajući kako bi potrebna količina tečnosti mogla da bude isporučena grejaču. Poželjno, grejač sadrži najmanje jednu električnu žicu ili vlakno koje se pruža oko kapilarnog fitiija,

Brojne realizacije pronalaska će sada biti opisane sa pozivanjem na Crteže 2 do 5. Ove realizacije se zasnivaju na primeru prikazanom na Crtežu 1, mada se mogu primeniti na druge realizacije električnih sistema za proizvodnju aerosola.

Kako je već napomenuto, sistem za proizvodnju aerosoia pronalaska uključuje eiektrično kolo za određivanje količine tečnog supstrata u deiu za čuvanje tečnosti. To je pogodno, jer ako je deo za čuvanje tečnosti prazan ili skoro prazan, do grejača može biti dovedmo nedovoljno tečnog supstrata koji daje aerosol. To može da znači da aerosol koji je stvoren i koji inhalira korisnik, nema željene osobine, na primer, veličinu Čestica aerosoia. To može dovesti do lošeg iskustva korisnika. Osim toga, pogodno je obezbediti mehanizam kojim će se korisnik obavestifi da je deo za čuvanje tečnosti prazan iii skoro prazan. Korisnik tada može da pripremi i da zameni ili ponovo napuni deo za čuvanje tečnosti. Ako je obezbeđen kapiiarni fitiij, to će značiti da je kapilarni fitiij postao suv. Temperatura grejnog elementa će se povećati. Ovo povećanje temperature je korišćeno u prvoj i drugoj realizaciji pronalaska.

Crtež 2 je dijagram koji prikazuje profile pet srednjih vrednosti temperatura tokom višestrukih uvlačenja dima sistema za proizvodnju aerosola.TemperaturaT grejnog elementa prikazana je y- osi i vrerne povlačenja dima je prikazano na x-osi. Kriva 201 je srednja vrednost prvog seta povlačenja dima, svako uvlačenje dima traje 2 sekunde. Slično, kriva 203 je srednja vrednost drugog seta povlačenja dima, kriva 205 je srednja vrednost trećeg seta povlačenja, kriva 207 je srednja vrednost četvrtog seta povlačenja i kriva 208 je srednja vrednost petog seta povlačenja dima. U svakoj od krivih, vertikalne crte (na primer, prikazane na 209) prikazuju standardnu devijaciju srednje vrednosti za te temperature. Prema tome, prikazano je povećanje merene temperature tokom životnog ciklusa dela za čuvanje tečnosti. Ovo ponašanje je primečeno i potvrđeno za sve isparene tečne formulacije i za sve nivoe upotrebijene enrgije.

Kako se može viđeti iz Crteža 2, temperaturni odgovor grejnog elementa je razumno stabilan u krivama 201, 203, i 205. To će reći, standardna devijacija srednje vrednosti za prva tri seta povlačenja dima je razumno mala. U krivoj 207, zabeležena su dva efekta. Prvo, standardna devijacija srednje vrednosti za treći set povlačenja dima je veća. Drugo, temperatura grejnog elementa tokom svakog povlačenja dima je značajno povećana. Ova dva efekta ukazuju da je deo za čuvanje tečnosti postao prazan.

U krivoj 208, standardna devijacija srednje vrednosti za peti set povlačenja dima je ponovo manja. To će reći, raspon remperature tokom povlačenja dima je razumno stabilan. Međutim, temperatura grejnog elementa tokom svakog povlačenja dima sedodatnopovećala. To ukazuje da je deo za čuvanje tečnosti u značajnoj meri prazan.

Povećanje temperature u krivoj 207, u poređenju sa krivom 205, naročito je evidentan posle oko 0,4 sekunde povlačenja dima {prikazano tačkastom linijom 211). Opažanje da je količina tečnosti u deiu za čuvanje tečnosti smanjena do granične vrednosti može stoga biti tačno zasnovano na nivou temperature grejnog elementa posle povlačenja dima u trajanju od 0,4 sekunde.

Empirijski podaci za posebni dizajn supstrata koji daje aerosoi i za poseban dizajn sistema mogu se čuvati u memoriji u električnom kolu. Ovi emprijski podaci mogu se odnositi na temperaturu grejnog elementa na posebnoj tački povlačenja dima ili ciklusa grejanja koji radi na datoj energiji i sa količinom tečnosti koja je ostala u deiu za čuvanje tečnosti. Empirijski podaci se tada mogu upotrebiti za određivanje koliko je tečnosti ostalo i mogu se upotrebiti da se korisniku da indikacija kad je procenjeno da je ostalo manje od unapred određenog broja uvlačenja.

Prema tome, Crtež 2 prikazuje da postoji jasno povećanje temperature grejnog elementa kad deo za čuvanje tečnosti postaje prazan. Ovo je naročito evidentno posle prve 0,4 sekunde povlačenja dima. Povećanje temperature može se iskoristiti da se odredi kad je deo za čuvanje tečnosti prazan iii skoro prazan.

Takođe se može videti na Crtežu 2 da se nagib profila temperature između 0 sekundi i 0,2 sekunde povećava kad se deo za čuvanje tečnosti prazni. Prema tome, mera brzine povećanja temperature tokom početnog vremena povlačenja dima tokom životnog ciklusa deia za čuvanje tečnosti može da obezbedi alternativni i dodatni način za detekciju količine preostale tečnosti u deiu za čuvanje tečnosti. Ova mera može zaista biti poželjnija mera nego ona sa Crteža 2, pošto merenje može da se izvede tokom kraćeg peioda vremena, tj. 0,2 sekunde pre nego 2 sekunde. Ovo može da omogući brži uvid u promenu nivoa temperatuere i može da pomogne u smanjenju rizika od loših osobina aerosola.

Crtež 3 je dijagram koji prikazuje brzinu rasta temperature izračunatu za različite raspone temperature tokom potrošnje supstrata koji daje aerosol u deiu za čuvanje tečnosti, upotrebom konstantne energije. Tačke dijagrama su izračunate korišćenjem formule:

Dijagram 301 prikazuje brzinu povećanja temperature ili koeficijent nagiba sa tr= 2ms i t2- 50 ms od početka svakog povlačenja dima, dijagram 302 prikazuje koeficijent nagiba sa ti» 20 msiXf= 100ms od početka svakog povlačenja dima, i dijagram 303 prikazuje koeficijent nagiba sa U~ 20 ms i t2» 200 ms od početka svakog povlačenja dima. Može se videti da je koeficijent nagiba tokom povlačenja dima prilično konstantan od povlačenja broja nula, kad je deo za čuvanje tečnosti pun do oko povlačenja dima broj 'X V, za sva tri dijagrama. Između povlačenja dima 'X1' i povlačenja broja'X2'postoji povećanje u koeficijentu nagiba kako broj poviačenja dima raste. Može se videti da je ovo povećanje u koeficijentu nagiba probližno linearno sa brojem povlačenja dima za sva tri dijagrama. Povećanje brzine rasta temperature za daiu upotrebljenu energiju je rezulat trošenja supstrata koji daje aeroso! u blizini grejača kao posiedica pražnjenja u deiu za čuvanje tečnosti. U ovom primeru, to dovodi do sušenja fitiija, Od povlačenja dima broj X2 nadalje, koeficijent nagiba je ponovo prilično konstantan. Ovo odgovara praznom deiu za čuvanje tečnosti i suvom fitilju. Nema supstrata koji daje aerosoi i isparava tako da je energija dovedena grejnom elementu sva usmerena na grejanje. Ovo ponašanje je primećeno i potvrđeno za sve upotrebijene formulacije i za sve nivoe energije.

Linearno ponašanje brzine povećanja temperature u regionu "pražnjenja" između povlačenja dima X1 i X2 može se iskoristiti da se odredi mera količine supstrata koji daje aerosol u deiu za čuvanje tečnosti. Ono se takođe može upotrebiti za kalibraciju bilo koje druge tehnike za merenje iii procenu preostalog supstrata koji daje aerosol. Iz crteža 3 može se videti da kriva 301, koja odgovara brzini povećanja temperature između 2 i 80 ms od početka svakog povlačenja dima, daje najveću promenu između povlačenja dima X1 i X2 i tako se može upotrebiti da se obezbedila najveća rezolucija količine supstrata koji daje aerosol u deiu za čuvanje tečnosti. Ovo takođe omogućava da izračunavanje preostalog supstrata koji daje aerosoi bude učinjeno vrlo brzo posle početka svakog povlačenja dma.

Treba da bude jasno da početak pražnjenja regiona i brzina porasta temperatureuregionu koji se prazni zavise od sastava supstrata koji daje aerosol i fizičkih osobina sistema, kao Što su dimenzije sistema. Tako će upotreba različitog dizajna uređaja ili različitog supstrata promeniti ponašanje uređaja u regionu pražnjenja. Granična vrednost za odluku da je skladišni deo "prazan<6>može biti postavljena kao pogodna za dizajn sistema i supstrat koji se koristi.

Alternativa merenju nagiba prikazanog na Crtežu 3 je integracija površine ispod krivih na Crtežu 2. Ovo može biti izvedeno u istom vremenskom rasponu smeđu sekunde 0 i 0,2 sekunde svakog povlačenja. To može biti poželjnije merenje nego ono sa crteža 2, pošto će merenje biti izvedeno samo tokom 0,2 sekunde i prema tome pružiti brži uvod u nivo promene temerature.

Prema tome, Crteži 2 i 3 prikazuju da merenje temperature grejnog elementa, brzine promene temperature, ili integrala temperature tokom vremena, može da pruži dovoljno tačnu meru kad s© količina tečnosti u deiu za čuvanje tečnosti smanjila do granične vrednosti.

Prema prvoj realizaciji pronalaska, količina tečnosti u deiu za čuvanje tečnosti je određena merenjem temperature u biizini grejnog elementa. Kako je ranije razmatrano, ako merena temperatura raste od povlačenja dima do povlačenja dima, to može da ukazuje da je deo za čuvanje tečnostiprazanili skoro prazan,

U sagiasnosti sa prvom realizacijom pronalaska, senzor temperature je obezbeđen u sistemu za proizvodnju aerosola u biizini grejnog elementa. Električno kolo može da prati temperaturu merenu senzorom temperature 1 prema tome odredi količinu tečnosti u deiu za čuvanje tečnosti. Prednost ovce realizacije je da nije potrebno računanje ili izvođenje, pošto senzor temperature direktno meri temperaturu u blizini grejnog elementa.

Nakon što je određeno da je količina tečnosti u deiu za Čuvanje tečnosti pala do granične vrednosti, može se preduzeti više akcija i one će biti opisane u tekstu koji sledi.

Prema drugoj realizaciji pronalaska, količina tečnosti u deiu za čuvanje tečnosti je određena merenjem otpora električnog grejnog eiementa. Ako grejni element ima pogodni temperaturski koeficijent karakteristika otpora (na primer, videti jednačinu(5)koja sledi), tada će otpor obezbediti meriio temperature električnog grejnog elementa.

Crtež 4 predstavlja dijagram otpora R grejnog eiementa električnog grejača na y-osi, u odnosu na temperaturu T grejnog eiementa na x-osi. Kao što se može videti na Crtežu 4, kako se temperatura T grejnog eiementa povećava, tako raste i otpor R, U izabranom rasponu (između temperature TI i T2 i otpora R1 i R2 na Crtežu 4) temperatura T i otpor R mogi biti proporcionalni jedan prema drugom.

Kako je ranije razmatrano u vezi sa prvom realizacijom, ako je deo za Čuvanje tečnosti prazan ili skoro prazan, grejaču će se isporučiti nedovoljno supstrata koji daje aerosol. To će značiti da će bilo koji kapilarni fitiij biti suv, i temperatura grejnog elementa će se povećati. Crtež 4 prikazuje da takvo povećanje temperature može biti određeno merenjem otpora grejnog elementa zato što, kad se temperatura povećava, povećavaće se i mereni otpor.

Crtež 5 je šematski dijagram električnog kola koji pokazuje kako se otpor grejnog elementa može meriti u saglasnosti sa drugom realizacijom pronalaska. Na Crtežu 5, grejač 501 je priključen na bateriju 503 koja obezbeđuje naponV2,Otpor grejača koji se meri na određenoj temperaturi jeR^^a-Serijski sa grejačem 501, dodatni otpornik 505, poznatog otpora r>je umetnut i povezan na naponV1,posrednik između uzemljenja i napona V2. Da bi mikroprocesor 507 izmerio otporR^nt*grejača 501,stru\ a krozgrejač 501 i napon duž grejača 501 mogu da se odrede. Potom, da bi se odredio otpor može da bude upotrebljena sieđeča dobro poznata formula:

Na crtežu 5 napon duž grejača jeV2-V7 istruja kroz grejač jeiTako:

Dodatni otpornik 505, čiji otpor r je poznat, se koristi da odredi struju i, opet upotrebom (1) gore. Struja kroz otpornik 505 je I i napon duž otpornika 505 je VI. Tako:

Kombinovanje (2) i (3) daje:

Tako, mikroprocesor 50? može da izmeriV2 i V1,u toku upotrebe sistema za proizvodnju aerosoia, i znajući vrednost r, može da odredi otpor grejača na određenoj temperaturi,f?^«^.PraćenjemRsrsj»eatokom životnog cikiusa defa za čuvanje tečnosti, može se odrediti povećanje uRmsis.Prema tome, može se detekiovati povećanje otpora, koje može da ukaže na povećanje temperature jer je kapiiarni fitiij suv.

Tada, sledeća formula se može upotrebiti da se odredi temperaturaTiz merenog otporaFfag*na temperaturiT:

gde je o koeficijent termičke otpornosti materijala grejnog eiementa iRgje otpor grejnog elementa na sobnoj temperaturiT0,Prema tome, povećanje temperature, koje može da odgovara tome da je deo za čuvanje tečnosti prazan ili skoro prazan, može biti đetektovano.

Prednost ove realizacije je to što nije potreban temperaturni senzor, koji može da bude glomazan i skup.

Tako, može biti izvedena mera temperature grejnog eiementa. To se može upotrebiti da se odredi kad je količina tečnosti u deiu za čuvanje tečnosti opala do granične vrednosti i procent apsolutna količina supstrata koji daje aerosoi koja je ostaia u deiu za čuvanje tečnosti.

U trećoj realizaciji pronalaska, sistem za proizvodnju aerosola se može podesiti tako da održava ili kontroliše temperaturu grejnog elementa tokom povlačenja dima, iii može biti podešen da ograniči temperaturu grejnog elementa do maksimalne temperature kako bi se izbegia neželjena nemijska degradacija. U ovoj realizaciji, umesto upotrebe temperature kao indikatora nivoa trošenja tečnosti, energija koja je potrebna da se održi unapređ određenu temperaturu može se upotrebiti za izračunavanje koiičine supstrata koji daje aerosol u deiu za čuvanje tečnosti. Na primer, ako je upotrebljen kapilarni fitiij, kad se fitiij suši, biće potrebno manje energije za održavanje unapred određene temperature.

Eiektrična energija može biti obezbeđena za grejač kao modulacija širine impulsa {PWM) u obiiku talasa sa unapred određenom amplitudom. Radni ciklus talasa napajanja, tj, odnos perioda vremena kad je energija uključena u odnosu na period vremena kad je energija isključena, može se tada upotrebiti kao parametar za izračunavanje koiičine supstrata koji daje aerosoi u deiu zatuvanietečnosti. Opet, empirijski podaci koji se odnose na energiju prema količini supstrata koji daje aerosoi u deiu za čuvanje tečnosti mogu se čuvati u memoriji u električnom kolu.

U svim prethodno opisanim realizacijama, nakon što je utvrđeno da se količina supstrata koji daje aerosoi u đeiu za čuvanje tečnosti smanjila do granične vrednosti, može se pređuzeii jedna ili više akcija. Električni grejač se može deaktivirati. Na primer, sistem se može aktivirati da ostavi deo za čuvanje tečnosti neupotrebljivim. Na primer, kad je utvrđeno da se količina tečnog supstrata koji daje aerosoi u defu za čuvanje tečnosti smanjila do granične vrednosti, eiektrično koio može da pregreje električni osigurač između najmanje jednog grejnog elementa električnog grejača i dovoda električne energije. Električni osigurač može biti obezbeđen kao deo uklonjive komponente koja uključuje deo za čuvanje tečnosti. Alternativno, kad je određeno da je količina tečnog supstrata koji daje aerosoi u deiu za čuvanje tečnosti opala do granične vrednosti, električno koio može da isključi prekidač između najmanje jednog grejnog elementa električnog grejača i napajanja električnom energijom. Alternativni postupci deakiviranja električnog grejača su, naravno, mogući. Prednost đeaktiviranja električnog grejača je u tome, što je tada nemoguće upotrebiti sistem za proizvodnju aerosoia. To čini nemogućim da korisnik inhaiira aerosoi koji nema željene osobine.

Nakon što je utvrđeno da je količina tečnog supstrata koji daje aerosoi u deiu za čuvanje tečnosti opala do granične vrednosti, korisnik može biti upozoren. Na primer, nakon što je utvrđeno da je količina tečnog supstrata koji daje aerosoi u deiu za čuvanje tečnosti opaia do granične vrednosti, električno koio može da ovo ukaže korisniku. Na primer, ako sistem za proizvodnju aerosola ukjlučuje dispiej korisnika, korisniku može biti ukazano, preko dispieja korisnika da je deo za Čuvanje tečnosti prazan ili skoro prazan i može da pruži procenu preostalog broja povlačenja dima. Aiternativno ili dodatno, korisniku se zvučnim signalom može da ukazati da je deo za čuvanje tečnosti prazan ili skoro prazan. Naravno, moguće su alternativne metode za upozoravanje korisnika da je deo za čuvanje tečnosti prazan ili skoro prazan. Prednost upozoravanja korisnika je što korisnik tada može da pripremi i zameni ili ponovo napuni deo za čuvanje tečnosti.

Prema tome, u sagiasnosti sa pronalaskom, električni sistem za proizvodnju aerosola uključuje eiektrično kolo za utvrđivanje kad se količina tečnog supstrata koji daje aerosol u deiu za čuvanje tečnosti smanjila do granične vrednosti. Opisane su razne metode za određivanje da je količina tečnog supstrata koji daje aerosoi u deiu za čuvanje tečnosti opala do granične vrednosti sa osvrtom na Crteže 2 do 5, Karakteristike opisane u vezi sa jednom realizacijom mogu da budu primenljive i na druge realizacije.

Claims

1. Električni sistem (100) za proizvodnju aerosoia za prihvat supstrata (115) koji daje aerosol, sistem koji sadrži: deo (113) za čuvanje tečnosti za skladištenje tečnog supstrata koji daje aerosoi; i eiektrični grejač (119) koji sadrži najmanje jedan grejni element za zagrevanje tečnog supstrata koji daje aerosol; naznačen time što je električno koio (109) podešeno da odredi trošenje tečnog supstrata koji daje aerosoi zasnovano na odnosu između energije dovedene grejnom elementu i ostvarene promene temperature grejnog eiementa.

2. Električni sistem za proizvodnju aerosola prema zahtevu 1, naznačen time što je električno kolo (109) podešeno da proceni količinu tečnog supstrata koji daje aerosoi u deiu (113) za čuvanje tečnosti, na osnovu utvrđenog trošenja.

3. Električni sistem za proizvodnju aerosola prema zahtevu 1 ili 2, koji dalje sadrži senzor temperature za merenje temperature naimanje jednog grejnog elementa (119) naznačen time što je eiektrično kolo (109) podešeno da prati temperaturu najmanje jednog grejnog elementa očitanu senzorom temperature i odredi trošenje tečnog supstrata koji daje aerosoi zagrevanog grejačem, na osnovu temperature očitane senzorom temperature,

4. Eiektrični sistem za proizvodnju aerosola prema bilo kojem od prethodnih zahieva, naznačen time što je električno koio (109) podešeno da sprovede prethodno određenu energiju do grejnog elementa (119).

5. Eiektrični sistem za proizvodnju aerosoia prema biio kojem od prethodnih zahteva, naznačen time što je eiektrično kolo (109) podešeno da meri električni otpor najmanje jednog grejnog elementa (119), da bi se utvrdila temperatura grejnog elementa iz izmefenog električnog otpora.

8. Električni sistem za proizvodnju aerosoia prema zahtevu 5, naznačen time što je eiektrično kolo (109) podešeno da meri električni otpor najmanje jednog grejnog elementa (119) merenjem struje kroz najmanje jedan grejni element i napon duž najmanje jednog grejnog eiementa i određivanjem električnog otpora najmanje jednog grejnog elementa iz merene struje i napona.

7, Električni sistem za proizvodnju aerosoia prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačen time što je električno koio (109) podešeno da odredi trošenje tečnog supstrata koji daje aerosol zagrevanog grejačem (119), praćenjem povećanja očitane ili utvrđene temperature tokom uzastopnih ciklusa grejanja kad se troši tečni supstrat koji daje aerosol u deiu (113) za čuvanje tečnosti.

8. Eiektrični sistem za proizvodnju aerosola prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačen time što je električno kolo (109) podešeno da odredi potrošnju tečnog supstrata koji daje aerosol zagrevanog grejačem (119) praćenjem brzine povećanja očitane iii utvrđene temperature tokom svakog ciklusa zagrevanja, tokom sukcesivnih ciklusa zagrevanja kad se tečni supstrat koji daje aerosol troši u deiu (113) za čuvanje tečnosti,

9. Električni sistem za proizvodnju aerosola prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačen time što je električno koio (109) podešeno da odredi trošenje tečnog supstrata koji daje aerosoi zagrevanog grejačem (119), praćenjem povećanja vrednosti integraia tokom vremena očitane iii utvrđene temperature tokom dela svakog ciklusa grejanja, u odnosu na uzastopne cikluse zagrevanja kad se tečni supstrat koji daje aeroso! troši u deiu (113) za Čuvanje tečnosti.

10. Električni sistem za proizvodnju aerosola prema zahtevu 1, naznačen time što je električno kolo (109) podešeno da ograniči temperaturu grejnog eiementa (119) do maksimalne temperature, i podešeno da odredi utrošak supstrata koji daje aerosoi zagrevanog grejačem, prateći količinu električne energije koja je dovedena do grejnog elementa da bi se održala maksimalna temperatura.

11, Eiektrični sistem za proizvodnju aerosoia prema bilo kojem od prethodnih zahteva, koji dafje sadrži kapilarni fitiij (117) za prenošenje tečnog supstrata koji daje aerosol od dela (113) za čuvanje tečnosti do električnog grejača (119).

12, Postupak koji obuhvata: obezbeđivanje električnog sistema za proizvodnju aerosola koji sadrži deo (113) za čuvanje tečnosti za skladištenje tečnog supstrata koji daje aerosoi i eiektrični grejač(119) koji sadrži najmanje jedan grejini element za zagrevanje supstrata koji daje aerosol; naznačen time što određuje potrošnju tečnog supstrata koji daje aerosol zagrevanog grejačem, na osnovu odnosa između energije dovedene grejnorn elementu i ostvarene promene temperature grejnog elementa.

13, Električno koio {109} za električni sistem za proizvodnju aerosoia, električno koio koje je -podešeno da izvede postupakIzzahteva 12.

14, Računarski program koji, kad radi na električnom kolu (109), koj© može đa se programira, za električni sistem za proizvodnju aerosola, čini da električno kolo, koje može da se programira, izvede postupak iz patentnog zahteva 12.

15, Medijum za skladištenje koji računar može da pročita, na kojem je sačuvan računarski program u skladu sa patentnim zahtevom 14.