RS52531B - Univerzalni konstruktivni "l" elementi i postupak primene - Google Patents

Abstract

Višenamenski hidrograđevinski "L" element i koji je izveden kao armiranobetonska konstrukcija poprečnog preseka latiničnog slova "L", naznačen time, što su na bočnim stranama dužeg segmenta (2) izvedeni uzdužni ravni žljebovi (4) lučnog preseka u koje je umetnuta gumirana sunđerasta zaptivka (27), dok se na spoljnom zidu kraćeg segmenta (3) izvedeni ravni paralelni žljebovi (5,6) lučnog preseka u koji je umetnuta gumirana sunđerasta zaptivka (26), pri čemu su na kraćem segmentu izvedeni simetrično raspoređeni cevasti otvori (7) u koje su umetnuti čelični klinovi (9) kojima je sprečeno klizanje po podlozi.Prijava sadrži još 1 nezavisan patentni zahtev.

Description

OBLAST TEHNIKE NA KOJU SE PRONALAZAK ODNOSI

Predmet pronalaska spada, uopšteno posmatrano, u oblast građevinarstva, bliže u konstrukciju i primenu hridrograđevinskih blokova, a konkretno se odnosi na konstruktivni element montažnih i trajnih barijera.

Prema Međunarodnoj klasifikaciji patenata (MKP, Int. cl<7>) predmet pronalaska je razvrstan i označen osnovnim klasifikacionim simbolom E 02 B 3/06, kojim su definisani pristanišni nasipi, obaloutvrde, kejovi, zidovi kejova, razbijači talasa i lukobrani, kao i sekundarnim simbolom, E 02 D 17/00 kojim je obuhvaće-na izrada nasipa

Kako se predmetnim pronalaskom, pored zaštite branjenog prostora ostvaruje i regulisanje rečnih tokova, pronalazak sc može razvrstati i sledećim sekundarnim klasifikacionim simbolima E 02 B 3/02 koji se odnosi na oblaganje rečnih obala, odnosno E 02 D 17/20 kojim je definisana stabilizacija kosina ili padina na nasipima.

TEHNIČKI PROBLEMI

Tehnički problemi koji se rešavaju predmetnim pronalaskom sastoje se u sledećem: Kako konstruisati univerzalne mobilane hidrograđevinske elemente kojim će se: - nadvisiti kejski zidovi i nasipi ili kojim će se formirati mobilne odbrambene linije na mestima gde nije bilo moguće ili nije blagovremeno formirana stabilna odbranbena linija i njima sprečiti prelivanje odbrambene linije i plavljenja velikim vodama 1,0% i 0,1% verovatnoće pojave; - formirati vodonepropusna barijera za velika vodena opterećenja, statički stabilna sa efikasnim zaptivanjem, da elementi budu ekonomični za proizvodnju, pogodni za skladištenje na relativno malom prostoru, estetski prihvatljivi za razli-čite tipove urbanih kejova, da se skladištenje urbanistički uklopi u okolinu, odnosno da se kroz skladištenje u okviru odbrambene linije dobije neka druga privremena arhitektonska funkcija. Pri tom treba uvek imati uvid u stanje elemenata i u stanje linije na kojoj će biti formirana mobilna odbrana od poplava; - formirati privremene vodonepropusne lokalizacione barijere duž puteva i ulica za zaštitu pojedinačnih objekata, ugroženih kvartova, delova gradova ili za opasivanje barijerama celih gradova; - brzo i lako praviti privremene bazene potrebnog oblika i zapremine na mestima na kojima su potrebni; - jednostavno graditi stabilne, a fleksibilne obaloutvrde otporne na promenu nivoa vode u vodotoku i dejstvo talasa, posebno pogodne za zaštitu izrazito ugroženih mesta na obalama reka i akumulacionih jezera, ugroženih deonica nasipa i postojećih objekata u zoni oscilovanja vode.

STANJE TEHNIKE

Procesi urbanizacije, industrijalizacije i izgradnje saobraćajne i komunalne infrastrukture u najvećoj meri zahvataju oblasti uz rečne tokove. Koncentracija najznačajnijih gradskih, privrednih i komunalnih potencijala pored rečnih tokova zahteva neprekidno povećanje stepena zaštite od poplava. Stepeni zaštite koji obezbeđuju postajeće odbrambene linje se moraju svremena na vreme preispitati. Da bi se obezbedio željeni stepen zaštite, one se moraju povremeno rekonstruisati i nadvišavati. U uslovima kada već imamo izgrađene odbrambene linije, njihovo prilagođavanje novim uslovima je izuzetno složeno, često vrlo komplikovano i skupo. Najavljene klimatske promena su u toku. Velike vode su još veće, a male vode još manje, Velike vode će donositi poplave pa je odbrana od njih jedan od glavnih faktora održivog razvoja. Najčešći vid pasivne zaštite branjenog prostora su linijski objekti - nasipi, kejski zidovi. Zaštitne visine postojećih objekata za odbranu od poplava su u promenjenim okolnostima postale nedovoljne. U tom slučaju se pribegava primeni mobilnih sistema odbrane od poplava. Zbog toga se tehničke i organizacione zaštitne mere i sredstva za njihovo sprovođenje moraju stalno usavršavati prateći opšti razvoj nauke i tehnologije. Poplave i štete koje ih prate su posledica složenih hidrološko - hidrauličkih procesa koji su stohastičkog karaktera. Objekti i sistemi za zaštitu od poplava su dimenzionisani na usvojene merodavne velike vode određenih verovatnoća pojave. Stepen zaštite koju odbrambena linija pruža treba da odgovara vrednosti branjenih dobara. Sa porastom vrednosti branjenih dobra mora da raste i stepen njihove zaštite. Iz ovo-ga sledi zaključak da se zaštita od poplava i drugih nepovoljnih dejstava vode mo-ra sprovoditi permanentno, planski i preventivno. Jedino se tako mogu smanjiti ili u potpunosti izbeći velike materijalne štete. Imajući u vidu postojeće stanje tehnike i konkretne potrebe zaštite, autor je osmislio sistem mobilnih odbrambenih linija za gradske i vangradske uslove. Njima se na jednostavan i izrazito efikasan na-čin rešavaju mnogi problemi odbrane od poplava nedovoljno zaštićenih delova te-ritorije i gradova ili se primenom mobilnog sistema na postojećim objektima za odbranu od poplava značajno podiže stepen zaštite postojećih stabilnih odbrambenih linija na viši nivo. Osmišljeni sistem mobilnih odbrambenih linija predstavlja formiranje vodonepropusnih barijera od betonskih ,,L" elemenata. Kroz seriju osmišljenih primera sa vodonepropusnim barijerama, data su i rešenja problema u drugim oblastima, mada je primena za odbranu od poplava najvažnija.

Jedna od takvih čestih potreba je formiranje privremenih bazena koji se mogu koristiti u različite svrhe. Potreba za njima postoji u raznim oblastima vodoprivrede, komunalne tehnike, poljoprivrede, industrije, ekologije, građevinarstva, rekreacije i si. Pored toga, univerzalnost ,,L" elemenata je primenjiva i za izradu statički stabilnih, a elastičnih obaloutvrda.

Pregledom raspoložive domaće i strane patentne dokumentacije ustanovljeno je sledeće: - u patentnom spisu br. 41891 pronalazač Marasović Nenad iz Splita prikazao je „Konstruktivni element za zaštitu građevinskih objekata od delovanja vodenih valova". Element prema ovom pronalasku izveden je od tri prizme posta-vljene u obliku krakova zvezde pod uglom od 120° i središnog tela koje povezuje ove prizme. Konstruktivni element nije horizontalan nego izdignut iznad horizon-talne ravnine čime je povećana stabilnost elementa. - u patentnom spisu br. 24503, ing. Hallbjorn Svee iz Norveške prikazao je „Blok za zaštitu obloge obale". Prikazani blok sadrži prednju izlomljeno-udu-bljenu površinu i zadnju stranu kao izlomljeno-ispupčenu površinu, pri čemu se na telu bloka za prolaz vode nalazi do podloge jedan ili više poprečnih kanala. Kako su bočne strane izrađene kao komplementarne ovakvi blokovi se lako slažu i čine odbrambenu površinu kojom se štiti obala. Prevrtanje blokova je onemogućeno njihovim postavljanjem tako da se međusobno dodiruju pri čemu su blokovi prak-tično na mestu spajanja uklješteni tako da svaki blok potpomaže susedne blokove u otporu prema potisnom dejstvu vode. - u US patentnom spisu br. 3,488,964 firme Tamocu iz Japana opisan je pronalazak pod nazivom „Betonski blok" u kome je prikazan armirani betonski blok koji se sastoji od dva odvojiva segmenta pomoću kojih se formira odbrambeni zid. Analizom pronalaska lako se može uočiti da su elementi ovog bloka izvedeni od analognih ispusta i udubljenja koji zahtevaju veliku prciznost pri formiranju odbrambenog zida, teški su i gabaritno veliki pa ih je komplikovano primenjivati u urbanim sredinama posebno na frekventnim gradskim kejovima.

Pažljivim pregledom patentne dokumentacije i stručne literature iz predmetne oblasti, ustanovljeno je da postoji čitava paleta veštačkih, zaštitnih blokova različitih oblika, koji da bi ispunili svoju namenu moraju da budu veoma teški i znatne veličine. Ovi blokovi su poznati pod imenom „Tetrapod", a karakteriše ih to da svi imaju izbočenja pomoću kojih se formiraju stabilni uklopni nizovi. Nji-hova šira primena vezana je za zaštitu morskih dokova, lukobrana i objekata koji se nalaze na rekama karakterisanih bujicama i brzim vodenim tokovima. Ono što ih takođe karakteriše i čini drugačijim u odnosu na predmetni pronalazak je to da su oni stabilni i jednom postavljeni u funkciju zaštite ostaju na tom mestu sve dok traje materijal od koga su sačinjeni.

IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

Predmetnim pronalaskom rešeni su u potpunosti napred definisani tehnički problemi.

Suštinu pronalaska predstavlja to što je hidrograđevinski element, prema ideji autora, izveden kao univerzalna, mobilna, lako ugradiva armiranobetonska konstrukcija koju čine međusobno upravni paralelopipedni segmenti integralno spojeni, tako da im poprečni presek ima izgled latiničnog slova ,,L". Od ovih elemenata se pravilnim redanjem formira vodonepropusna bareijera, kako na postojećim pasivnim objektima za odbranu od poplava tako i na drugim mestima na kojima ranije nije bilo odbrambene linije.

Novost pronalaska ogleda se u tome što se na bočnim stranama konstruk-tivnog elementa, prema pronalasku, nalaze uzdužni žljebovi u koje se prilikom postavljanja u zaštitni položaj umeću sunđerasto gumirane zaptivke, čime je ostvareno efikasno zaptivanje i zaštita od prodora vode kroz sastave između susednih elemenata i između podnožja elemenata i podloge na koju se postavlja.

Novost pronalaska predstavlja i to što su na predmetnom konstruktivnom elementu izvedeni cevasti otvori za umetanje čeličnih klinova kojima se po potrebi vrši njihovo dopunsko učvršćenje za podlogu, sprečavanje klizanja i smicanja ili se elementi međusobno povezuju. Na taj načinje znatno povećana statič-ka stabilnost i sigurnost formiranog mobilnog zida tj. mobilne odbrambene linije i u slučajevima udara talasa od vetra i plovila ili jačih vodenih bujica koje udaraju u formirani zid, kao i u slučaju viših poplavnih talasa od računskih.

Suština pronalaska ogleda se i u načinu skladištenja predmetnih elemenata kojima se omogućava sasvim nova koncepcija organizovanja i vođenja mobilne odbrane od poplava. Skladištenje elementa mobilne odbrane pozicionirano je neposredno uz mesto primene ili na samom mestu primene. Uskladištenim elementima se može dati urbanistička funkcija, pri čemu takvo skladištenje ne zahteva ni skupi skladišni prostor ni posebne objekte, već se koriste prostori postojećih stabilnih objekata za pasivnu odbranu od poplava, parkovi pored reka; prostori u zoni odbrane koji zbog osnovne namene imaju ograničenu mogućnost korišćenja za druge namene; prostori u blizini CS kanalizacije koji imaju veoma ograničene mogućnosti korišćenja za druge namene; ili prostor neposredno uz odbrambenu liniju koji se ne može koristiti ili se ne koristi za druge namene.

Prednost predmetnog pronalaska predstavlja i to što se ,,L" elementi skladište na otvorenom. Ako su dobro i pravilno izrađeni, inertni su na atmosferske uticaje, a u slučaju oštećenja su lako zamenljivi.

Novost pronalaska predstavlja i to, što se kroz skladištenje elemenata na liniji odbrane, formiraju novi urbanistički sadržaji koji uskladištenim elementima daju novu aktivnu funkciju. Prostor na kome se formiraju novi sadržaji urbanistički je oplemenjen, a nova funkcija uskladištenih elemenata je prikladna za rečne obale i gradske kejove.

Novost pronalaska predstavlja i to što je autor osmislio seriju tehničkih rešenja linijskog skladištenja elemenata koji se ugrađuju u objekte pasivne odbrane tako da se uvek nalaze na mestu svoje primene, a da su neuočljivi. Značajno je i to što se primenom pronalaska ne remete postojeće estetske karakteristike gradskih kejova i nasipa.

Suština pronalaska ogleda se takođe u seriji konstruktivnih rešenja koncentrisanog skladištenja većeg broja elemenata u neposrednoj blizini linije odbrane ili na samoj liniji odbrane, pri čemu se rešenja skladištenja u potpunosti pri-lagođavaju uslovima strogih estetskih zahteva za obalske prostore i značajno ih estetski unapređuju i oplemenjuju.

Novost pronalaska predstavlja i to što je višenamenski hidrograđevinski ,,L" element efikasno primenjiv za brzo formiranje vodonepropusnih barijera i na drugim ravnim površinama poput asfaltnih puteva, betonskih platoa ili na prethodno pripremljenim zemljanim podlogama, pa čak i na nedovoljno pripremljenim podlogama. Time se omogućava interventno formiranje mobilnih linija odbrane na putevima, ulicama i drugim površinama kada se za to ukaže potreba, a na kojima ranije nije bilo planirano formiranje odbrambene linije. Kod velikih poplava, takve su najčešće druga i treća linija odbrane. U svakom od tih netipičnih slučajeva primene i u teškim uslovima primene, potrebno je ponekad primeniti adekvatne dodatne mere zaštite od prodora vode kroz mobilnu barijeru i druga rešenja za te uslove. Takve dodatne mere obuhvataju: korišćenje dužih čeličnih klinova; postavljanje duplih horizontalnih i vertikalnih zaprivki; korišćenje najlonskih folija; stavljanje dodatnog opterećenja na kraći segment - osnovu elementa (džakovi zemlje ili peska, raznih betonskih elemenata, drugih priručnih predmeta i si).

Dimenzije ,,L" elemenata, u skladu sa specifičnostima potrebe odbrane određuju se konkretno prema zahtevima i potrebama mesta primene.

Ono što pronalazak posebno izdvaja u odnosu na slična tehnička rešenja je to, što je za formiranje mobilne odbrambene linije od gotovih elemenata potrebno minimalno vreme uz angažovanje malog broja obučenih ljudi i korišćenje stan-dardne građevinske mehanizacije (dizalice, bageri, viljuškari, utovarivači, kamioni i si.).

U odnosu na, autoru do sada poznata tehnička rešenja mobilne odbrane od poplava, konstruktivni elemenat prema ovom pronalasku, ima više prednosti od kojih se neke navode i to:

- izrađuje se od domaćih sirovina u našim pogonima,

- izrađuje se blagovremeno i planski,

- univerzalnost primene na sve tipove kejova i nasipa kao i na drugim mestima gde se ukaže potreba; - jednostavnost ,,L" oblika elementa uz mogućnost njegove korekcije i izrade različitih dimenzija; - velika statička stabilnost uz mogućnost povećanja stabilnosti na licu mesta pomoću klinova i džakova u slučaju nastanka nepovoljnih okolnosti; - visok stepen zaptivanja između elemenata u zaštitnom zidu i podloge; - dimenzije elementa se određuju prema potrebnoj zaštitnoj visini na mestu primene. - znatno niža cena zaštite u odnosu na slična primenjena tehnička rešenja, posebno ako se vrši poređenje uz uslov približno istog stepena sigurnosti kako za gradske tako i vangradske uslove; - skladištenje predmetnih elemenata vrši se na otvorenom u sklopu odbrambene linije ili u skladištima koja se nalaze neposredno uz odbrambenu liniju koja se lako uklapaju u postojeća arhitektonska rešenja tog prostora; - troškovi skladištenja, čuvanja i održavanja elemenata i skladišnog mesta su zanemari]ivi; - razvijena rešenja skladištenja su grupisana u tri vida skladištenja: 1. linijsko, 2. koncentrisano i 3. linijsko-koncentrisano skladištenje. Osnovna odlika svakog vida skladištenja je koeficijent skladištenja Ks koji predstavlja broj metara uskladištenih elemenata na metar dužni skladištenja. - Linijsko skladištenje omogućava da elementi mobilne odbrane budu neuočljivi, uklopljeni ili ugrađeni u odbrambenu luniju. Koeficijent skladištenja Ks> 1. - Koncentrisano skladištenje zahteva izuzetno mali skladišni prostor za skladištenje velikog broja mobilnih elemenata sa originalnim rešenjem skladištenja i pristupa mehanizacije radi uzimanja i vraćanja elemenata u skladi-šte. Koeficijent skladištenja Ks = 9,6 - Koncentrisano-linijsko skladištenje predstavlja izradu veoma raznovrsnih arhitektonskih rešenja, objekata, urbanih celina od ,,L" elemenata duž buduće linije mobilne odbrane, a prikladnih za obale reka koje takvi sadržaji oplemenjuju. Koeficijent skladištenja Ks = 3 do 20 - Privremeni bazeni formirani od ,,L" elemenata, najraznovrsnijih namena, oblika i dimenzija se mogu montirati za kratko vreme na mestima na kojima su potrebni. - Obaloutvrde i potporni zidovi od ,,L" elemenata su stabilne i elastične konstrukcije, pogodne za primenu pri rekonstrukcijama i zaštiti izrazito ugroženih obala reka i akumulacionih jezera ili zasečenih zemljanih kosina i useka.

KRATAK OPIS SLIKA I NACRTA

U cilju lakšeg razumevanja pronalaska kao i zbog prikazivanja kako se on može ostvariti u praksi, autor se samo, primera radi, poziva na priložene nacrte koji se odnose na predmetnu prijavu i gde:- slika 1.prikazuje jedan od načina skladištenja ,,L" elementa na odbrambenu liniju, odnosno u kejski zid sa nebranjene strane;- slika 2.predstavlja šematski prikaz postupka postavljanja elementa u odbrambeni položaj;- slika 3.predstavlja šematski prikaz vertikalnog poprečnog preseka kejskog zida sa predmetnim ,,L" elementom u zaštitnom položaju;- slika 4.predstavlja izgled ,,L" elementa u vertikalnom poprečnom preseku;- slika 5.predstavlja aksonometrijski izgled ,,L" elementa u pogledu sa boka;- slika 6.predstavlja šematski prikaz drugog načina skladištenja ,,L" elementa u odbrambenu liniju sa branjene strane;- slika7. predstavlja šematski prikaz postupka postavljanja ,,L" elementa u odbrambeni položaj;- slika 8.šematski prikaz vertikalnog poprečnog preseka kejskog zida sa ,,L" elementom u zaštitnom položaju;- slika 9.šematski prikaz trećeg načina skladištenja u okviru linijskog skladištenja ,,L" elementa uskladištenog na visokom kejskom zidu;- slika 10.šematski prikaz ,,L" elementa u zaštitnom položaju na visokom kejskom zidu;- slika 11.šematski prikaz uskladištenog ,,L" elementa u šetnu stazu na liniji odbrane od poplava;- slika 12.šematski prikaz ,,L" elementa u odbrambenom položaju na šetnoj stazi;- slika 13.šematski prikaz uskladištenog ,,L" elementa u šetnu stazu na liniji odbrane od poplava koja se rekonstruiše pri čemu se dograđuje kejski zid i podiže mu se kota na zahtevanu visinu;- slika 14.šematski prikaz elementa u zaštitnom položaju na rekonstruisanom kejskom zidu;- slika 15.šematski prikaz skladištenja ,,L" elementa na kruni zemljanog nasipa tako da se uskladištenim elementima formira šetna staza ili biciklistička staza;- slika 16.šematski prikaz postavljenog ,,L" elementa u zaštitni položaj na kruni zemljanog nasipa;- slika 17.šematski prikaz skladištenja ,,L" elementa na kruni zemljanog nasipa u sklopu puta po nasipu, tako da se uskladištenim elementima formira trotoar ili šetna staza;- slika 18.šematski prikaz ,,L" elementa u zaštitnom položaju na asfaltnom putu na kruni zemljanog nasipa;- slika 19.šematski prikaz skladištenja ,,L" elementa na branjenoj kosini nasipa;- slika 20.šematski prikaz postupka postavljanja ,,L" elementa u zaštitni položaj i pripreme mesta za postavljanje na zemljanoj kruni nasipa;- slika 21.šematski prikaz ,,L" elementa u zaštitnom položaju;- slika 22.šematski prikaz koncentrisano skladištenje, u obliku „pahuljice" sa manipulativnim putem oko skladišta;- slika 23.šematski prikaz koncentrisanog skladištenja u skladištu oblika „krsta" sa manipulativnim putem oko skladišta;- slika 24.šematski prikaz koncentrisanog linijskog skladištenja u dvorednom višekomornom skladištu;- slika 25.šematski prikaz koncentrisanog linijskog skladištenja u dvorednom jednokomornom skladištu;- slika 26.šematski prikaz linijskog koncentrisanog skladištenja ,,L" elemenata u vidu jednostrane tribine sa tri nivoa kod koje je koeficijent skladištenja Ks = 6;- slika 27.šematski prikaz linijskog koncentrisanog skladištenja ,,L" elemenata u vidu dvostrane tribine sa četiri nivoa kod koje je koeficijent skladištenja Ks = 18;- slika 28.šematski prikaz privremenog bazena od ,,L" elemenata na vodonepropusnoj podlozi;- slika 29.prikaz privremeog bazena od ,,L" elemenata u perspektivi na vodonepropusnoj podlozi;- slika 30.šematski prikaz preseka obaloutvrde od ,,L" elemenata, veoma stabilne i otporne za dejstvo talasa;- slika 31.aksonometrijski prikaz obaloutvrde od ,,L" elemenata;- slika 32.šematski prikaz žljeba i sunđerasto gumenog zaptivača - dihtunga za horizontalno zaptivanje između ,,L" elemenata i podloge;- slika 33.šematski prikaz žljeba i sunđerasto gumenog zaptivača - dihtunga za verikalno zaptivanje između ,,L" elemenata;- slika 34.šematski prikaz uređeja za dodatno zaptivanje mesta na kojima se jave procurivanja kroz mobilnu barijeru.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Odbrambena linija formirana od uklopnog niza konstruktivnih ,,L" elemenata, kako se to vidi naslici7, predviđena je prvenstveno kao dodatna zaštita od poplava formiranjem mobilnih linija odbrane na gradskim kejovima, nasipima u gradovima i van gradova, ali se isto tako uspešno može primenjivati i na drugim ugroženim mestima gde nema formirane stabilne odbrambene linije, za izradu lokalizacionih nasipa, nasipa druge i treće odbrambene linije ili kao interventno rešenje, a gde su zadovoljeni uslovi njene primene.

Konstruktivni ,,L"elemenat, kako se to uočava naslici 4,izveden je kao paralelopipedna armirano-betonska konstrukcija koja u vertikalnom poprečnom preseku ima izgled latiničnog slova ,,L". Dužina segmenta 2 elementa približno je dvostruko veća od dužine integralno izvedenog u odnosu na njega upravnog segmenta 3. Oba segmenta 2 i 3 elementa 1 imaju izgled uskih kvadrova i u sebi sadrže odgovarajuću armaturnu mrežu 8. Slobodni krajevi ovog segmenta predstavlja ravne vertikalne bočne ivice 10 i 11. Duž obe bočne strane segmenta 2, na jednakom rastojanju od njegovih oboda izvedeni su svom dužinom pravi žljebovi 4 plićeg lučnog preseka. Ovi žljebovi predviđeni su za postavljenje zaptivki prikazanih na slikama 32 i 33, najpovoljnije izrađenih od sunđeraste gume ili od nekog sličnog vodopropusnog materijala ili materijana koji nakon apsorbcije vode povećava zapreminu. Po spoljnom donjem bočnom zidu segmenta 3 u liniji vertikalnih žljebova na bočnim stranama, izveden je žljeb 5 za horizontalno zaptivanje koje se vrši radi sprečavanja prodora vode između elementa 1 i osnove na koju je postavljen. Žljeb 5 je svom dužinom prav i takođe plitkog lučnog preseka, a služi za umetanje sunđeraste gume ili nekog sličnog zaptivnog materijala. Pored žljeba 5 se nalazi isti takav paralelni žljeb 6 koji je rezervni žljeb za dopunsko zaptivanje. Na kraćem segmentu 3, upravno na podlogu su izvedeni cevasti otvori 7 namenjeni za smeštaj klinova 9 prikazanih na slikama 8 i 9, koji se u procesu odbrambenih aktivnosti postavljaju samo u slučaju da se javi dodatni pritisak vode na element ili udari talasa od vetra koji mogu da dovedu do klizanja i smicanja elementa. Klinovi 9 izrađeni su od čelika - armature određenog perčnika i sastavni su delovi opreme za mobilnu odbranu. Dimenzionišu se tako da donjim krajem ulaze u otvore na osnovi. Otvori u osnovi mogu biti ranije pripremljeni ili se rade nakon postavljanja elementa. Na unutrašnjoj površini segmenta 2 nešto iznad linije težišta elementa, predviđena su mesta za kačenje i podizanje elementa. Moguće je više načina kačenja elementa koji se razlikuju po tome da li je alka 12 upuštena u blok ili je slobodna. Koji će se način kačenja primeniti zavisi od sistema skladištenja ,,L" elemenata. Alka 12 se može pozicionirati i na drugim mestima, što opet zavisi od načina skladištenja elementa i definiše se pre izrade ,,L" elementa. Pri manipulaciji, element 1 se kači na dva mesta. Odlika svakog mesta kačenja je daje dimenzionisano tako da može da primi opterećenje celog elementa u slučaju potrebe kačenja na jedno mesto. Podizanje i pomeranje elementa se obavlja pomoću neke od raspoloživih građevinskih mašina.

Posebno se naglašava da tehničko rešenje mobilnog višenamenskog hidrograđevinskog ,,L" elementa sa uzdužno izvedenim ravnim žljebovima 4, 5 i 6 u koje se umeću zaptivke 26 i 27, predstavlja tehničku novost kojom se efikasno sprečavaju prodori između bočnih spojeva elemenata 1 kao i spojevi između njih i nosećih površina na koje se postavljaju.

Na formiranoj mobilnoj barijeri treba razlikovati osnovno zaptivanje i dodatno (interventno, mestimično) zaptivanje.

Slike 32 i 33 prikazuju dva oblika zaptivača - dihtunga od sunđeraste gume za osnovno zaptivanje. Oni se postavljaju u momentu montaže u za to predviđene žljubove 4, 5 i 6. ,,L" element 1 postavlja se žljebom 5 na postavljeni horizontalni zaptivač 26. Vertikalni zaptivač 27 postavlja se u momentu primicanja elementa 1 uz njemu susedni element 1. ,,L" element je dovoljno težak da zaptivače 26 i 27 efikasno deformiše i utisne u neravnine na podlozi, a time ostvari efikasno zaptivanje. Zaptivači 26 i 27 imaju oblik creva za horizontalno zaptivanje, odnosno duplog spojenog creva 2f za vertikalno zaptivanje. Taj oblik im obezbeđuje deformabilnost i elestičnost.

Pored osnovnog zaptivanja, na mobilnim linijama za odbranu se mogu javiti potrebe za dopunskim zaptivanjem. Dopunsko zaptivanje će biti potrebno ako se osnovni zaptivači 26 i 27 iz raznoraznih razloga nepravilno postave. Linije mobilne odbrane od poplava se i pored planiranja, često postavljaju u poslednjem trenutku, na brzinu, po lošim vremenskim uslovima, po kiši, sa neadekvetnim ljudstvom, sa neadekvatnom mehanizacijom, na nepripremljenoj liniji ili na oštećenoj liniji itd. Problem se usložnjava činjenicom da će se loše zaptivanje na nekim mestima uočiti tek kad mobilni zid bude opterećen vodom. Što nivo vode bude viši procurivanja će biti znatno veća. Sve su to razlozi da osnovno zaptivanje, koje je vrlo jednostavno, ipak ne bude potpuno. Za te uslove, autor je predvideo rešenje dodatnog zaptivanja i uređaj pomoću koga se ostvaruje dodatno zaptivanje.

Na slici 34 prikazan je uređaj i postupak dodatnog zaptivanja. Uređaj se sastoji od plastične cevi 28 čiji gornji kraj prelazi u levak 29, dok se donji, drugi kraj završava lukom 30 savijenim pod uglom približno 30 stepeni, koji je pri tom tako izveden da kad cev stoji vertikalno pored zida otvor cevi 28 naleže na zid, odnosno vertikalnu stranu elementa 1. Dužina cevi 28 treba da je veća od visine zida.

Kada se uoči curenje na nekom spoju donosi se uređaj za zaptivanje i postavlja na mesto curenja, a potom se u cev 28 sipa neki od materijala za zaptivanje. Kao zaptivajući materijali koriste se najčešće pesak, šljunak, zemlja, a najbolja je šljaka od uglja - pepeo. Zaptivni materijal 31 tone kroz cev 28 ka mestu procurivanja. Kad materijal izađe iz cevi 28, voda ga ponese i zaptije mesto procurivanja. Od brzine struje koja se formira u blizini pukotine, zavisi i krupnoće čestica koje će struja sa sobom poneti da zaprije pukotinu. Tako će prvo biti ponesene i krupne i sitne čestice, a zaustaviće se na otvoru samo krupne. Potom će se sa smanjenjem brzine struje koja ističe na otvor taložiti sve sitnije i sitnije čestice dok se pukotina ne zatvori.

Statička stabilnost ,,L" elementa 1 se računa na prevrtanje tj rotiranje elementa oko ivice manjeg segmenta pod dejstvom sile vode tj momenta koga ona pravi i kojoj se odupitre sila težine elementa tj momenat stabilnosti elementa. Drugi uslov stabilnosti elementa je stabilnost na smicanje elementa po podlozi. Smicanje elementa sa podloge izaziva smičuća sila vode, a njoj se odupire sila trenja. Sila trenja zavisi od težine elementa i koeficijenta trenja. Težina elementa 1 je definisana i poznata ali je koeficijent trenja vrlo promenljiv i kao faktor stabilnosti ,,L" elementa u uslovima odbrane od poplava, nesigurna kategorija.

Odnos momenata stabilnosti od težine elementa i momenta preturanja od sile vode je koeficijent stabilnosti elementa na prevrtanje. Dimenzije ,,L" elementa 1 se određuju prema svakom konkretnom zahtevu. Pošto se radi o univerzalnom elementu za koga se ne zna u kojim će uslovima biti primenjen, moguće je podesiti dimenzije da stabilnost na prevrtanje elementa uvek bude Fs = 1,1 do 1,15 u momentu kad nivo vode dostigne gornju ivicu postavljenog elementa. Takav elemenat će ostati stabilan na prevrtanje i kad se voda bude prelivala preko njega.

Za mobilne linije zaštite od VV 0,1 % verovatnoće, takva sigurnost nije potrebna. U našoj praksi, dunavski nasipi su dimenzionisani na VV 1% verovatnoće tako što je na zemljanim nasipina predviđeno nadvišenje krune za 1,2 m iznad tog nivoa. U gradskim uslovima, gradski kejovi su dimezionisani takođe na VV 1% verovatnoće uz nadvišenje 0,8m. Ukoliko se želi zaštita od VV 0,1% verovatnoće u gradskim uslovima, onda se moše računati, prema sada važećim merodavnim vodama, da je to voda od oko 20 cm do 40 cm iznad linije nivoa sadašnjih gradskih kejova. To znači da bi mobilna linija odbrane na gradskom keju pri sada važećim VV 0,1% verovatnoće bila opterećna sa 20 do 40 cm vodenog stuba. Pošto su moguća razna iznenađenja u nivoima reka od kojih moramo da se branimo mobilnim sistemima za odbranu, mišljenje autora je da ne bi trebalo praviti ,,L" elemente manje visine od 1,2 m.

Saslika 3, 8, 10, 12, 16 i 18se lako uočava daje sa mobilnom barijerom od ,,L" elemenata postavljenom na gradske kejove koji su dimenzionisani na VV1% + 0,8m, mobilna barijera visine 1,2 m obezbeđuje zaštitu od VV 0,1% verovatnoće pojave sa nadvišenjem 0,8m. U našoj zemlji je ovo usvojeni i propisan kriterij um odbrane od poplava. Na mnogim deonicama odbrambenih linija ovi kriterijumi nisu zadovoljeni pa se na njima i u uslovima kad velike vode ne dostignu nivo vode stogodišnjeg povratnog perioda, primenjuje sistem mobilne odbrane kojim se nadoknađuje nedostajuća visina stabilne odbrambene linije do propisane. Na sisteme mobilne odbrane se mora ozbiljno računati zbog nepovoljnih promena hidroloških uslova, nepovoljnih koincidencija proticaja na rekama, a njih prate razna iznenađenja u vidu stalnog povećanja velikih voda. Sa druge strane, mobilni sistemi odbrane od poplava su potrebni da bi se obezbedio adekvatan povećan stepen zaštite branjene imovine koja se u gradovima enormno povećava. Radi dokazivanja izvodljivosti pronalaska i ilustracije efikasnosti odbrane dat je proračun mobilnog elementa visine 1,2 m, sa osnovom 0,6 m i sa debljinom oba segmenta po 0,2 m koji je opterećen vodenim stubom od 1,2 m. Za visinu vodenog stuba od 1.2 m —►

Koeficijent sigurnosti ovakvog zida na preturanje pri opterećnju vodenim stubom do krune zida tj. visine 1.2 m je Fs= 1,16 što znači da je ovakav zid stabilan na preturanje i pri opterećenju do krune zida. Ovakav zid može biti i preliven, a ostaće stabilan na preturanje. Mada u propisima nije nigde eksplicitno definisan koeficijent sigurnosti mobilnog zida na preturanje, inženjersko iskustvo nalaže da betonska konstrukcija treba da obezbedi koeficijent sigurnosti od Fs = 1,15.

Ukoliko u prethodnom primeru zid bude opterećen sa vodenim stubom l,0m ( 0,2 m isod krune zida), koeficijent stabilnosti na preturanje se povećava na Fs = 2,02.

Ukoliko se računa da zid neće biti opterećen vodom do svoje gornje ivice, kako je to prikazano u prethodnom primeru, dimenzije zida se mogu smanjiti, a time i njegova težina. Ovo je značajno na prvom mestu zbog manipulacije sa elementima pri montaži i demontaži, a potom i zbog cene elemenata. U slučaju primene lakših elemenata, u ekstremnim uslovima se primenjuje dodatno opterećenje džakovima. Elemenat je univerzalan ali se dimenzije proveravaju prema opterećenju kome će biti izložen. Ukoliko se elementi prave za neko konkretno mesto, onda se dimenzije elementa određuju prema potrebama tog mesta.

Odnos težine elementa G i smičuće sile vode W je u navedenom primeru G/W = 788/720 = 1.09. U zavisnosti od visine vode koja opterećuje elemenat i kvaliteta podloge na kojoj je elemenat postavljen tj od trenja koje se formira između površine oslanjanje ,,L" elementa i podloge na koju je postavljen, elementi se moraju dodatno obezbeđivati na smicanje. Zato su predviđeni otvori na osnovi, kroz koje se montiraju čelični klinovi koji preuzimaju na sebe sile smicanja od vode i prenose ih na podlogu. Pored klinova 9, moguće je, u zavisnosti od procene stanja podloge i nivoa vode, dodatno opterećivati elemenat džakovima peska ili redanjem džakova peska pored elementa povećati otpor smicanja. Ovo je bitno kod postavljanja ,,L" elemenata na raskvašenu zemljanu podlogu a pri tome se nivo vode približi računskom nivou granične stabilnosti na smicanje .

Ovo ilustruje koliku sigurnost predmetno tehničko rešenje pruža ako se zid koristi kao samostalna odbrambena linija kada je optetrećen vodom. Ujedno se pokazuje koliko je tehničko rešenje sa mobilnim betonskim zidom kao zaštitnim zidom iznad neke merodavne velike vode kvalitetno, stabilno i pruža veliku sigurnost kako u redovnim situacijama, tako i u vanrednim i nepredviđenim.

Iako se radi o univerzalnom tehničkom rešenju, način primene pronalaska za odbranu od poplava, uslovljen je procenjenom ugroženošću prostora koji se šti-ti od poplava. Prema ideji autora, definisano je više načina primene ,,L" elementa: za mobilne sisteme odbrane od poplava na gradskim kejovima, na nasipima, za zaštitu od poplava van gradskih prostora, formiranje raznih odbrambenih linija ili ojačanje postojećih, za pojedinačnu zaštitu objekta, za zaštitu gradskih kvartova pa i celih gradova. Od konstruktivnih ,,L" elemenata 1 mogu se formirati privremeni bazeni raznih namena. Bazeni su često potrebni za privremeno, sezonsko, havarijsko ili drugo odlaganje raznih materija, najčešće hidraulički dopremljenih u bazen. Potrebe za ovakvim bazenima se javljaju u raznim oblastima kao što su građevinarstvo, poljoprivreda, naftna industrija, prehrambena industrija, zatim pri raznim havarijama, prečišćavanju otpadnih voda, za obezbeđenje zaliha tehničke, tehnološke, protivpožarne vode, kao rezervoara atmosferske vode, kao privremeni separacioni i taložni bazeni, kao mini retenzije, kao interventni infiltracioni bazeni za kontrolu kretanja podzemne vode pri havarijama, pa i za rekreacione svrhe i si.

Od konstruktivnih ,,L" elemenata se mogu formirati vrlo stabilne, a elastične konstrukcije obaloutvrda na rekama i akumulacionim jezerima na mestima izloženim nepovoljnim dejstvima talasa, zatim potporni zidovi nestabilnih zemljanih i drugih kosina.

Posebna osobenost ovog rešenja je jedinstveni načini skladištenja ,,L" elemenata, razrađen u tri vida skladištenja:

I - Linijsko skladištenje ,,L" elemenata na liniji odbrane.

II - Koncentrisano skladištenje elemenata koje karakteriše veliki broj uskladištenih elemeneta najednom mestu. Ovaj vid skladištenja se može primeniti na mestima na kojima ne može biti zastoja i smetnji u komunikaciji između skladišta i odbrambene linje.

III - Linijsko koncentrisano skladištenje je vid koncentrisanog skladištenja elemenata na liniji odbrane tako što je elementima data neka druga privremena upotrebna funkcija primerena deonici odbrambene linije.

Primer 1.

Na slikama 1 do 20 je prikazan prvi od tri opisana vida skladištenja - linijsko skladištenje.

Kako se to vidi naslikama 1, 2 i 3,prikazano je tehničko rešenje formiranja linije mobilne odbrane na stabilnoj gradskoj odbrambenoj liniji na kojoj postoji kejski zid 13 koji zadovoljava uslove zaštite za 1 % VV. Upotrebom ,,L" elementa postiže zaštita od visokih voda povratnog perioda 0,1 % VV. Speci-fičnost ovog varijantnog rešenja predstavlja to što nije potreban poseban prostor za skladištenje mobilnih elemenata 1 već su oni uskladišteni, na mestu buduće montaže, u kejski zid 13 sa nebranjene strane. Unutrašnja strana elementa 1 formira prohodnu stazu 14 sa nebranjene strane kejskog zida, pored ivične grede 15 i kosine obaloutvrde 16. Sa branjene strane kejskog zida 13, formirana je šetna staza 17 koja se ne remeti i po kojoj se kreće mehanizacija prilikom postavljanja mobilne linije odbrane. Kačenjem i podizanjem elementa 1 on se postavlja u odbrambeni položaj na ravnu površinu kejskog zida 13.

Primer 2.

Na slikama 6, 7 i 8 prikazano je rešenje skladištenja ,,L" elementa 1 sa branjene strane kejskog zida 13 tako da je unutrašnja površina elementa 1 deo šetne staze 17. ,,L" elemenat 1 je tako uskladišten da vizuelo predstavlja sastavni deo kejskog zida 13. Podizanje elementa 1 i postavljanje u zaštitni položaj vrši se mehanizacijom, na način prikazan na slici 6 i 7.

Primer 3.

Na slikama 9 i 10 je prikazan jedan specifični slučaj skladištenja ,,L" elementa 1 na visokom kejskom zidu 13 koji ima prohodne staze 17 i 14 sa obe strane. ,,L" elemenat 1 je fiksiran klinovima 9 i u jednom i u drugom položaju.

Primer 4.

Na slikama 11 i 12 prikazanje način linijskog skladištenja ,,L" elementa 1 u nivou šetne staze 17 formirane linije mobilne odbrane. Ovaj način skladištenja i primene elementa 1 je pogodan jer je moguće preći na nebranjenu stranu ,,L" elementa i jer je na mestu naleganja elementa 1 na nasip moguće povoljnije resiti filtracionu stabilnost podloge mobilne linije odbrane. Iz priloženih slika je vidljivo daje element 1 uskladišten u otvor pri kraju branjenog dela nasipa tako da mu je segment 2 uronjen u pesak 19 dok je segment 3 postavljen na podlogu 20, pri čemu mu je gornja ivica u nivou šetne staze 17.

Primer 5.

Na slikama 13 i 14 je prikazano rešenje rekonstrukcije postojeće odbrambene linije. Postojeća šetna staza 17 i kejski zid 13 se nasipaju i ojačavaju elementom 1, pri čemu se veza podloge sa dodatim elementom ojačava klinovima 9. Na taj način formira se nova šetna staza i u okviru nje, sa suprotne strane od kejskog zida 13 se skladišti ,,L" elemenat 1 na podlogu 20. Uskladišten ,,L" elemenat 1 se zasipa peskom 19 i poravnava sa travnatim pokrivačem. Nakon postavljanja ,,L" elementa 1 u zaštitni položaj, mogu se postaviti i klinovi 9. Ležište uskladištenog elementa se privremeno popunjava peskom 19.

Primer 6

Na slikama 15-22 su prikazana dva slučaja skladištenja ,,L" elemenata 1 na kruni zemljanog nasipa 21. U prvom slučaju na si. 15 i 16 nasip 21 je sa zemljanom krunom i statički i filtraciono pripremljenom linijom 25, a element 1 se skladišti na čvrstu podlogu 22 i zasipa peskom 19. Mobilna odbrambena linija se formira vađenjem elementa 1 i postavljanjem u odbrambeni položaj.

Drugi slučaj je skladištenje elementa 1 u vidu trotoara pored asfaltnog puta 23 na kruni nasipa 21 sa branjene strane, na podlozi 22, zasut peskom 19. U okviru pripreme za formiranje mobilne odbrambene linije nasip 21 filtraciono je zaštićen folijom 24 od prodora vode kroz konstrukciju puta 23. ,,L" elemenat 1 se postavlja u zaštitni položaj tako što se kraći segment 2 postavlja na kraj asfaltnog puta 23, pri čemu se segment 3 nalazi u ravni sa zadnjom stranom zaštitne folije 24.

Primer 7

Na slikama 19, 20 i 21 prikazanje slučaj skladištenja ,,L" elementa 1 na branjenoj kosini trapeznog nasipa 21 sa zemljanom krunom. U okviru pripreme za izradu mobilne odbrambene linije od ,,L" elemenata na zemljanoj kruni nasipa, fdtraciono i statički je uređena zaštitna folija 24 mobilne linije. Branjene kosine odbrambenih nasipa 21 pored velikih reka kod nas su izrađene od peska pa je skladištenje elementa 1 jednostavno. Vađenje elementa 1 vrši se mehanizacijom sa krune nasipa 21 kao i njegovo postavljanje u zaštitni položaj. Oko ,,L" elementa 1 u zaštitnom položaju se sabija skinuta zemlja 25.

Primer 8

Na slikama 22 do 25 prikazani su drugi vidovi skladištenja označeni kao -

koncentrisano skladištenje.

Na slici 22 prikazano je koncentrisano skladištenje u skladištu obliku pahuljice. Ovo skladište po efikasnosti reprezentuje vid koncentrisanog skladištenja. U njemu se skladišti veliki broja elemenata na malom prostoru. Pored toga, ono je svojim oblikom prilagođeno da se istovremeno iz svakog od krakova skladišta mogu nezavisno uzimati elementi i utovarati u sredstva za prevoz. Može biti dnom u nivou terena, delimično ukopano u teren ili potpuno ukopano. Oko skladišta je manipulativni put, a pristup do skladišta treba da bude sa više strana. Brzina preuzimanja elemenata iz skladišta zavisi od potreba, a u skladu sa tim i saobraćajno uređenje skladišta. Brzina preuzimanja elemenata je bitna kada se ima na raspolaganju kratko vreme za formiranje mobilne linije za odbranu. Prečnik kruga prikazanog skladišta je 2R~17,5 m, površine je oko 240 m<2>i uskladišteno je 250 elemenata. Ako su elementi dužine 2 m, to je 500 m odbrambene linije.

Primer 9

Na slici 23 prikazano je koncentrisano skladište u obliku krsta. Ovakvo skladište ima slične osobine kao i prethodno opisano skladište i takođe je pogodno za brzo istovremeno preuzimanje po četiri elementa iz skladišta, tj. sa četiri mašine za preuzimanje elemenata. Prečnik kruga prikazanog skladišta je 2R~20,5 m i uskladišteno je 240 elemenata. Ako su elementi dužine 2 m, to je 480 m odbrambene linije.

Primer 10

Na slikama 24 i 25 prikazano je koncentrisano pravolinijsko dvoredno skladište.

Na slici 24 je prikazano koncentrisano linijsko dvoredno višekomorno skladište. Ono omogućava istovremeno preuzimanje elemenata iz svake od komora.

Na slici 25 je prikazano koncentrisano linijsko dvoredno jednokomorno skladište.

Skladište prema ovom primeru izvođenja pronalaska može biti sa dnom u nivou terena, delimično ili potpuno ukopano. Ovaj tip skladišta je pogodan da se postavi u blizini odbrambene linije uz ograde ograđenih javnih prostora ili objekata, u blizini nekih komunalnih objekta koji se nalaze u blizini obale reke, a prostor oko njih se ograničeno urbanistički koristi (CS kanalizacije ) ili uz put sa koga se preuzimaju elementi. Moguće ga je postaviti čak i u razdelno ostrvo između kolovoznih traka saobraćajnice, koja ide paralelno sa odbrambenom linijom, ako drugih pogodnijih mestau okolini nema. Ovakvo skladište može biti, prema zahtevima drugih nadležnih institucija, delimično ili potpno ukopano, što mu daje izuzetne pogodnosti skladištenja u blizini linije odbrane. Brzo preuzimanje elemenata je bitno kod kratkog raspoloživog vremena za formiranje mobilne linije odbrane.

Primer 11

Postoji i treći vid skaldištenja označen kaolinijsko koncentrisano skladištenje.Ovaj vid skladištenja predstavlja jedinstven pristup organizovanju mobilne odbrane od poplava. Elementima od kojih se formira odbrambena linija za odbranu od poplava se privremeno daje druga namena. Od njih se formiraju razni arhitektonski elementi u zoni odbrambene linije ili na odbrambenoj liniji. Zbog imperativa da ti elementi budu na odbrambenoj liniji, usvajanjem ovakvog koncepta, oživljavaju se obale reka i podstiče se razvoj sadržaja koji su se ranije razvijali na drugim mestima

Postoje brojni primeri iz široke palete mogućnosti formiranja arhitektonskih elemenata poput klupa, žardinjera. klupa i žardinjera, a mogu biti formirane fontane i si. Broj kombinacija koji se mogu dobiti kombinacijom ,,L" elemenata je veliki i što je značajno prilagodljiv ambijentu u kome se elementi smeštaju, tako da arhitektama pruža neograničene mogućnosti za iskazivanje estetskih i funkionalnih rešenja.

Primer 12

Na slikama 28 i 29 su pikazani presek i aksonometrijski izgled privremenog bazena formiranog od ,,L" elemenata. Izrada privremenih montažnih bazena od ,,L" elemenata je osmišljeno rešenje vrlo upotrebljivo u praksi. Elementi se redaju po svim opisanim principima kao i kod formiranja mobilne odbrambene linje. Formiraju se bazeni oblika paralelograma potrebne površine i zapremine. Za formiranje bazena na vodonepropusnim površinama, dovoljni su ,,L" elementi i zaptivka. Ako se bazeni formiraju na vodopropusnim površinama, unutrašnjost bazena se oblaže plastičnom vodonepropusnom folijom. Bazen od ,,L" elemenata u tom slučaju daje oblik i čvrstinu nepropusnoj foliji koja ima funkciju nepropusnosti.

Ovo je primer iz koga se može razumeti jednostavnost, lakoća i brzina formiranja privremenih bazena za razne namene ako se raspolaže sa ,,L" elementima. Bazeni su po pravilu na otvorenom, mada ne mora. Može biti jedan ili više bazena. Broj elemenata uslovljava oblik bazena, a oblik korisnu površinu. Vodonepropusnost zavisi od vodonepropusnosti podloge. Po prestanku potrebe, elementi se uklanjaju, skladište i površina privremenog bazena se vraća prvobitnoj nameni.

Primer 13

Autor je posebno osmislio primenu ,,L" elemenata za izradu montažnih obaloutvrda, statički veoma stabilnih, a fleksibilnih. "L" elementi se u obaloutvrdi postavljaju položeno. Obaloutvrde se mogu lako fundirati i pod vodom. Stepenastog su poprečnog preseka. Njima se formira nagib zaštićene kosine prema karakteristikama osnovnog materijala, oscilacijama vode, veličini talasa i drugim lokalnim uslovima. Posebno su pogodne za primenu na mestima ugroženim dejstvom talasa. Prostor formiran ,,L" elementom se popunjava lokalnim materijalom. Ukoliko je materijal ispune sitnozrn i sklon ispiranju, unutrašnja strana se, pre popunjavanja materijalom, oblaže geotekstilom. Time se postiže filtraciona stabilnost konstrukcije.

Na slikama 30 i 31 prikazan je primer poprečnog preseka montažne obaloutvrde formirane od ,,L" elemenata. Cesta je potreba da se zaštite obale od dejstva talasa posebno na rekama i akumulacionim jezerima ili da se rekonstruišu ranije urađene, a oštećene obaloutvrde. Prva od prikazanih obaloutvrda je sa tri nivoa, a dat je aksonometrijski izgled obaloutvrde sa dva nivoa.

Obaloutvrda može imati onoliko nivoa koliko je potrebno. Visina i širina svakog nivoa se određuje prema potrebi i uslovima. Osim ,,L" elemenata koji se donose, obaloutvrda se može raditi od lokalnog materijala. Dobija se statički i filtraciono stabilna konstrukcija obaloutvrde otporne na dejstvo talasa od vetra. Konstrukcija je elastična i pogodna za fundiranje u teškim uslovima. Brzina izrade obaloutvrde je znatna. To joj daje izrazite prednosti nad krutim stabilnim objektima.

NAČIN INDUSTRIJSKE ILI DRUGE PRIMENE PRONALASKA

Industrijska izrada predmetnog pronalaska apsolutno je moguća u fabrika-ma za proizvodnju betonskih blokova na osnovu radioničke dokumentacije koju stručnjaci iz predmetne oblasti mogu da urade korišćenjem nacrta i opisa iz predmetne prijave.

Pronalazak je pogodan za serijsku proizvodnju. Njegova primena se preporučuje na svim mestima (gradskim i vangradskim) na kojima je potrebno ostvariti zaštitu.

Mobilna linija odbrane se formira na planiranoj i pripremljenoj liniji za mobilnu odbranu. Formiranje linje odbrane sprovodi služva za odbranu od poplava. U okviru ukupne pripreme, vrše se tehničke pripreme i pripreme izvođača. U okviru tehničke pripreme se precizno pa čak i vidno obeleži ranije definisana linija mobilne odbrane. Potom se na uređenu podlogu namontiraju elementi i formira mobilna linija odbrane. Cilj je da se u toku prve montaže, dođe do najpogodnije tehnologija izrade mobilne linije odbrane, da se uoče svi problemi i da se otklone, da sc uigraju ekipe i posebno obuče ljudi koji će kasnije samostalno voditi izradu mobilnih linija. Potrebno je o montaži i formiranoj liniji odbrane voditi pažljiv zapisnik o rasporedu elemenata, najpogodnijem položaju mehanizacije za montažu i vozila za dopremu elemenata. Kada je linija formirana, vododrživost spojeva i zaptivki se može isprobati mlazom vode. Izabrani najbolji način formiranja mobilne linije odbrane se registruje i svaki put na isti način ponavlja.

U okviru planske pripreme za formiranje mobilne linije odbrane, formira se stabilna, čvrsta i ravna linija u vidu trake na kojoj će se redanjem elemenata formirati mobilna linija odvrane. Postoji mogućnost da se interventno mobilna linija formira na mestima gde ranije nije bilo predviđeno njeno formiranje. U tom slučaju treba takođe težiti da se linija formira na čvrstoj ravnoj i stabilnoj podlozi ili interventno zatečenu podlogu dovesti u što bolje stanje. I u ovakvim situacijama, prednost ,,L" elemenata je u njihovoj velikoj statičkoj stabilnosti. Treba se usredsrediti na filtracionu stabilnost novoformirane barijere kombinujući primenu najlonske folije i džakova.

Posebno se preporučuje upotreba ,,L" elemenata za izradu mobilnih linija odbrane za zaštitu gradskih naselja sa kejovima za koje postoje visoki arhitektonski estetski zahtevi tamo gde je predviđena izgradnja šetnih i biciklističkih staza.

Primenom konstruktivnih ,,L" elemenata prema pronalasku, na prostorima gde se javljaju iznenadna i obimna plavljenja, moguće je u potpunosti sprečiti plavljenja i štete koje plavljenjema nastaju jer se odbrambena linija formirana od njih postavlja za izuzetno kratko vreme.

Brzo formiranje bazena na otvorenom i u objektima, željenih dimenzija i oblika, na mestima gde je to potrebno, često može da spreči i ublaži razne ekološke katastrofe, ili da omogući pravovremena rešavanja raznih problema.

Naglašava se da je element izrađen kao ,,L" profil pa se stoga može koristiti i bočno položen u konstrukcijama obaloutvrda i potpornih zidova, pri čemu je zaštitna visina nešto manja nego kod odbrane od poplava ali se zato dobija na stabilnosti objekta.

Primena pronalaska se preporučuje i u slučajevima kada se za zaštitu zahteva visok stepen elastičnosti barijere i statičke stabilnosti i kada je potrebno izvesti kvalitetno zaptivanje.

Claims (2)

1. Višenamenski hidrograđevinski ,,L" element i koji je izveden kao armiranobetonska konstrukcija poprečnog preseka latiničnog slova ,,L", na-značen t i m e, što su na bočnim stranama dužeg segmenta (2) izvedeni uzdužni ravni žljebovi (4) lučnog preseka u koje je umetnuta gumirana sunđerasta zaptivka (27), dok se na spoljnom zidu kraćeg segmenta (3) izvedeni ravni paralelni žljebovi (5,6) lučnog preseka u koji je umetnuta gumirana sunđerasta zaptivka (26), pri čemu su na kraćem segmentu izvedeni simetrično raspoređeni cevasti otvori (7) u koje su umetnuti čelični klinovi (9) kojima je sprečeno klizanje po podlozi.

2. Primena višenamenskog hidrograđevinskog ,,L" elementa, n a z n a - č e n t i m e, što se element koristi za formiranje mobilnih vodonepropusnih barijera, privremenih bazena, izradu obaloutvrda, izradu šetnih i biciklističkih staza, tribina, klupa, žardinjera i fontana.