RS51889B - Pire od papaje i njegova primena - Google Patents

Abstract

PIRE OD PAPAJE I NJEGOVA PRIMENA. Primena preparata u obliku pirea od plodova Carica papaya koji je dobijen postupkom koji je naznačen sa sledećim koracima:- kuvanje plodova ili usitnjenih plodova, a naročito voća u prosejanom obliku tokom najmanje 30 min pod normalnim pritiskom, eventualno sa najmanje dvostruko većom zapreminom vodenog rastvora,- hlađenje skuvanih plodova ili usitnjenih plodova tokom vremenskog perioda od najmanje 30 min pod atmosferom koja sadrži kiseonik,- eventualno usitnjavanje, mešanje i pasiranje ohlađenih plodova ili usitnjenih plodova do dobijanja homogenog pirea.Prijava sadrži još 7 patentnih zahteva.

Description

Predmetni pronalazak se odnosi na primenu preparata u obliku pirea od plodovaCarica papayaza dobijanje sredstva za lečenje poremećaja varenja.

Carica papaya(drvo papaje) pripada porodiciCaricaceae iz reda Violales irađa velike, sočne i aromatične plodove (papaje).

Papaja potiče iz tropskih oblasti, gde se inače gaji. Najveće plantaže se nalaze na Cejlonu, u Pakistanu, Indiji, Australiji, Istočnoj Africi i Brazilu.

Veliki broj plantaža se takođe nalazi i u Meksiku i Centralnoj Americi, ali su one znatno manje. Samo drvo je visoko do šest metara, dok plodovi mogu imati težinu do 7 kg.

U kulturama sa tradicionalnom medicinom papaja (kora, meso plodova, semenke; rede lišće i mlečni sok) se upotrebljava za astmu, parazitoze, lečenje rana, kao i gastrointestinalne probleme, kao što su dijareja i opstipacija. Materije koje sadrži stimulišu i regulišu varenje, ublažavaju prekomerno lučenje kiseline u želucu, smanjuju stvaranje gasova i potpomažu razlaganje proteina.

Potencijalna lekovita dejstva papaje po prvi put je opisao Spanac Ovijedo (1526). Dr. Mario Rohas Alba, predsednik meksičkog Instituta za tradicionalnu medicinu se bavi intenzivnim proučavanjem lekovitih dejstava ovog voća još od 1996. godine.

Do sada je izolovano šest različitih enzima:

papain

himopapain A i B

lizozim

lipaza

glutamin - cikloferaza

kaloza

Osim toga, papaja je veoma bogata:

pektinom

vitaminima A, B, C

esencijalnim masnim kiselinama

bioflavonidima

kalij umom

kalcijumom

magnezijumom

fosfotidima

peptidima

aminokiselinama (npr. argininom)

Izgleda da glikozid karpain ima stimulišuće dejstvo na srčani mišić.

Osim kao životna namirnica, plodoviCarica papayase primenjuju i za dobijanje proteolitickog enzima papaina.

Papain je korišćen za sprečavanje pojave inflamatornih infekcija rana, za defibrinaciju rana, za lečenje uboda insekata, za lečenje edema, zapaljenskih procesa i za pospešivanje zarastanja rana, kao i za poboljšanje rada želuca - u malim dozama. Papaje su dalje opisane kao laksativne i osvežavajuće.

Papain (papaja peptidaza I, EC 3.4.22.2) se dobija iz mlečnog soka (lateksa) nezrelih papaja, pri čemu se ovaj mlečni sok osuši i samelje u prah.

Dawson (www.siu.edu/-ebl/leaflets/papaya.htm) daje jedan opšti pregled medicinske primene delova biljke papaje. Pri tome se kod problema sa izlučivanjem mokraće upotrebljavaju korenje i lišće, kod pojave glista, odnosno crevnih parazita se upotrebljavaju lišće i seme, a kod bolesti koje pogađaju žučnu kesu se koriste plodovi. Dalje, zbog proteolitičkih enzima koji postoje u papaji, delovi biljke koji su bogati enzimima se upotrebljavaju za podsticanje varenja.

U Perez et al. (Alimentaria 37 (310), 101-104,2000) su istraživane mogućnosti za sterilizaciju sudova napunjenih komadima papaje u šećernom sirupu. Tamo opisani postupak usmeren je na optimizaciju uslova sterilizacije kako u pogledu senzornih svojstava, tako i u pogledu troškova proizvodnje.

U JP 08 056562 A je opisan postupak za dobijanje komada papaje u soku od šljiva. Pri tome se plodovi papaje seku na komade dva do tri dana pre sazrevanja, pa se zatim ljušte. Na kraju se komadi papaje kuvaju 10 minuta u soku od šljiva, koji sadrži 25-35% šećera.

Prema apstraktu u CN 1 345 543 A je opisan postupak za dobijanje konzerviranih plodova papaje, koji imaju mali sadržaj fruktoze. Pri tome se voće prvo tretira u vodenom rastvoru koji sadrži više soli da bi se sačuvala boja voća i da bi se odstranili tanini koje papaja sadrži. Na kraju se voće kuva, omekšava u šećernom rastvoru, pa se odstranjuje višak šećera, a zatim se suši i pakuje.

Lopez et al. (Miscelanea, Universidad Nacional de Tucuman Facultad de Agronomia y zootecnia 55,1-13,1976) opisuju postupak za dobijanje marmelade od papaje i slatkiša od papaje. Da bi se dobili ovi proizvodi od papaje, prvo se od zrelog voća pravi pulpa, koja se posle podešavanja pH, zagreva na 96°C tokom 2 minuta. Ovako dobijeni međuproizvod se posle toga uz pomoć filtera prečišćava od nepoželjnih sastavnih delova, na primer semena ili vlakana. Na kraju se radi dobijanja marmelade i slatkiša ova pulpa prerađuje postupcima koji su poznati iz stanja tehnike.

Gamal et al. (Processing 1994,307-312) opisuju alternativni postupak za zagrevanje voćnih sokova, koncentrata i pulpi. Autori u svojoj studiji upoređuju vremena zagrevanja koja su neophodna za ostvarivanje željenog efekta u proizvodima od voća i na osnovu toga su utvrdili da primena mikrotalasa za zagrevanje u odnosu na druge uobičajene metode znatno skraćuje vreme zagrevanja.

Starley et al. Q. Int. Soc. Burn In.), 25, 636-639,1999) opisuju primenu papaje u medicinske svrhe. Pri tome su utvrdili daje papaja podesna za lečenje nekrotičnih tkiva i za prevenciju infekcija kod opekotina i u cilju da se dobiju rane na kojima se može izvršiti transplantacija kože.

Cilj predmetnog pronalaska se sastoji u tome da se realizuje jedno sredstvo za lečenje poremećaja varenja, odn. sredstvo koje se primenjuje za regulaciju varenja.

Stoga se predmetni pronalazak odnosi na postupak za dobijanje preparata u obliku pirea od plodovaCarica papaya kojije karakterisan sledećim koracima: kuvanje plodova ili usitnjenih plodova, a naročito plodova u prosejanom obliku najmanje 30 min pod normalnim pritiskom, eventualno sa najmanje dvostruko

većom zapreminom vodenog rastvora,

hlađenje skuvanih plodova ili usitnjenih plodova tokom vremenskog perioda

od najmanje 30 min pod atmosferom koja sadrži kiseonik,

eventualno usitnjavanje, mešanje i pasiranje ohlađenih plodova ili usitnjenih

plodova do dobijanja homogenog pirea.

Tako dobijeni pire, kod koga su vreme kuvanja i vreme hlađenja pažljivo izbrani pokazao se kao iznenađujuće podesan za lečenje poremećaja varenja; jedno svojstvo koje se ne pojavljuje u slučaju nepridržavanja ili samo delimičnog pridržavanja ovih vremena kuvanja i hlađenja.

Najkraće vreme trajanja od 30 min se odnosi na uslove kuvanja pod normalnim pritiskom, pri čemu se najkraće vreme kuvanja shodno tome smanjuje kada se kuvanje vrši pod pritiskom.

Kuvanje voća prema pronalasku se vrši - u zavisnosti od sadržaja vode u upotrebljenom voću - prvenstveno sa najmanje dvostruko većom zapreminom vodenog rastvora, a prvenstveno sa približno četiri puta većom zapreminom. Ovaj primer izvođenja je posebno podesan kada se kuvaju celi plodovi ili usitnjeni plodovi sa nižim sadržajem vode. Pri tome takođe važi da se pri kuvanju u zatvorenoj posudi (pod pritiskom) smanjuje potrebna količina vode za usitnjeni deo, pošto bi u suprotnom slučaju sa najmanje dvostrukom količinom vode finalni proizvod bio suviše razblažen. Kuvanje se vrši na uobičajeni način uz dodavanje obične vode iz vodovoda, bez aditiva. Kuvanje se prvenstveno vrši tokom najmanje 2 h, a prvenstveno tokom najmanje 3 h, te posebno poželjno tokom najmanje 5 h. Proces hlađenja je npr. usmeren tako da se više ne vrši dovođenje toplotne energije ili tako da se sud u kome se voće kuvalo premesti sa mesta kuvanja na mesto koje ima sobnu temperaturu. Izbor ovog procesa hlađenja je isto tako veoma važan za generisanje svojstava pirea prema pronalasku važnih za regulisanje varenja i treba da traje najmanje 30 min, a prvenstveno najmanje 5 h, još poželjnije najmanje 6 h (odn. za 5 h do 7 h); mada su moguća i vremena hlađenja od 10 h ili duža. Pri procesu hlađenja važno je dovođenje kiseonika, koje se prvenstveno vrši dovođenjem vazduha.

Pri dobijanju pirea prvenstveno može se dodati, a naročito u okviru koraka usitnjavanja, mešanja i pasiranja, limunska kiselina radi produžetka perioda čuvanja. Isto tako prvenstveno je da se finalna pasterizacija dobijenog pirea vrši pod uobičajenim uslovima poznatim u tehnologiji životnih namirnica.

Da bi se dobio finalni proizvod koji po svojoj konzistenciji i obliku izgleda ukusno i koji može biti još privlačniji, pre procesa kuvanja plodovi se mogu oljuštiti i mogu im se odstraniti semenke. U ovom slučaju plodovi se mogu isto tako usitniti pre procesa kuvanja, odn. prosejavanjem.

Najbolji rezultati su realizovani sa plodovimaCarica papayakoji su bili poluzreli do zreli. Stanje zrelosti papaje može se definisati na osnovu boje kore: nezreli plodovi imaju 100% zelenu koru, poluzreli plodovi 50 - 75% žutu, dok su zreli plodovi 80 -100% žute boje.

Prema jednom centralnom aspektu predmetni pronalazak se odnosi na primenu preparata u vidu pirea od plodovaCaricapapayako]\se može dobiti postupkom za dobijanje sredstva za lečenje poremećaja varenja prema pronalasku. Kao što je napred navedeno, proizvod koji je dobijen prema pronalasku se pokazao kao iznenađujuće pogodan za lečenje poremećaja varenja, a naročito za lečenje hronične opstipacije, stvaranja gasova i sindroma iritabilnih creva, što je takođe iznenađujuće, pošto ovo svojstvo nije bilo prvenstveno u prirodi plodovaCarica papaya,već potiče od posebnog načina pripreme pirea prema pronalasku.

Pire dobijen prema pronalasku moĐe se primeniti u neterapeutskom području, npr. za poboljšanje procesa varenja kod zdravih osoba koje nemaju dijagnostikovane poremećaje varenja, npr. kao dopuna ili dodatak ishrani.

Poseban aspekt predmetnog pronalaska odnosi se na preparat u obliku pirea koji je dobijen postupkom prema pronalasku od plodovaCarica papaya.Ovaj preparat je, kao što je napred navedeno posebno delotvoran zahvaljujući posebnom načinu dobijanja, a posebno zahvaljujući vremenima kuvanja i hlađenja i stoga je posebno podesan za navedene indikacije prema pronalasku.

Sadržaj vode u preparatu prema pronalasku pri tome može iznositi prvenstveno od 9 do 90 %, pri čemu je svaka indikacija od posebnog značaja pri podešavanju sadržaja vode. Kao posebno prvenstven se navodi sadržaj vode od 60 do 85 %, a naročito od 70 do 80 %, pošto ovaj sadržaj vode ne doprinosi samo posebnoj delotvornosti, već ima i bitnih prednosti pri davanju: Tako npr. zreli plodovi ubrani sa drveta imaju sadržaj vode od oko 88 % i sadržaj šećera od 8 do 12 %. Kada bi se od njih napravio samo proizvod sa odnosom 1:1, onda bi se, na primer, doze navedene za davanje radi poboljšanja kod opstipacije morale dvostruko uvećati, dakle umesto dva puta po dve supene kašike ili dva puta po 20 ml davale bi se dva puta po četiri supene kašike ili dva puta po 40 ml. Kod koncentracije od približno 2:1 sa zrelim plodovima ubranim sa drveta, koncentracija koja je posebno prvenstvena rezultovala bi finalnim proizvodom sa sadržajem vode od oko 77 % i sadržajem šećera od 16 do 24 %.

Međutim, sadržaj šećera je bitan parametar proizvoda u obliku pirea prema pronalasku. Ovaj sadržaj šećera prvenstveno iznosi od 5 do 40 %, a posebno prvenstveno od 10 do 30 %, te najpoželjnije od 12 do 16 %. Podrazumeva se da se sadržaj šećera mora posebno pažljivo izabrati kod lečenja pacijenata obolelih od dijabetesa, odn. pacijenata pogođenih dijabetesom, a naročito gerijatrijskih.

Posebno iznenađujuća je delotvornost preparata dobijenog prema pronalasku zbog činjenice da postupak dobijanja sadrži korak kuvanja koji dugo traje. Ovo se pre svega odnosi na njegova dejstva kod poboljšanja procesa varenja, a naročito kod hronične opstipacije, pošto su sve poznate publikacije koje se odnose na pozitivna dejstva preparata od papaje na varenje zasnovane na opšte poznatom dejstvu enzima papaina odn. bazirane na dejstvu papaina. Međutim, dokazano je da se papain na temperaturama tretiranja iznad 85°C razlaže i postaje nedelotvoran, tako daje način dobijanja preparata prema pronalasku u odnosu na stanje tehnike u potpunosti drugačiji i suprotan njemu. Zbog toga su iznenađujući rezultati kliničkih studija prikazani u delu sa primerima kojima je pokazano njegovo dejstvo, između ostalog, kod hronične opstipacije ili hronične dijareje, uprkos očekivanom razlaganju papaina usled primenjenog postupka dobijanja.

Doziranje u pojedinačnom slučaju može veoma mnogo zavisiti od stanja bolesti koja treba da se leći. Tako se, na primer, lečenje hronične dijareje vrši sa bitno nižim dozama nego lečenje opstipacije da bi došlo do potrebnog dejstva koje se podešava u zavisnosti od sadržaja vode, pa se npr. kod lečenja hronične opsipacije ovaj nalazi u nižem području (na primer, između 70 i 85 %), dok se nasuprot toga kod sredstava koja se upotrebljavaju za lečenje dijareje primenjuje veći sadržaj vode odn. manje doze.

Podešavanje sadržaja vode može se vršiti na jednostavan način pri koraku kuvanja. Tako se sadržaj vode upotrebljenih plodova pri postupku dobijanja prema pronalasku može povećati dodavanjem vode, ili nasuprot tome bez njega ako se papaje, na primer, podvrgavaju koraku kuvanja u već usitnjenom obliku (pasirane, prosejane itd.), pa se onda dodavanje vode prvenstveno može izostaviti. Ovaj način dobijanja se posebno pokazao pri dobijanju pirea od papaje prema pronalasku na licu mesta, pošto ovi plodovi posle branja po pravilu imaju veći sadržaj vode.

Pronalazak će biti detaljnije opisan na osnovu sledećih primera, za koje se podrazumeva da nisu ograničavajući.

PRIMERI

1. Dobijanje pirea od plodovaCarica papayaprema pronalasku

100 kg plodovaCarica papayasa udelom od najmanje 20% žutih plodova je očišćeno od kore i odstranjene su im semenke, pa su stavljeni u sud za kuvanje od 5001 i pomešani su sa 300 1 vode iz vodovoda. Sud nije bio poklopljen dok su se voće i voda kuvali ukupno 3 h, a onda su ostavljeni isto tako nepoklopljeni tokom 6 h na sobnoj temperaturi radi hlađenja.

Posle hlađenja skuvanoj masi je dodato toliko limunske kiseline dok se pH vrednost nije smanjila približno na 3,8 (oko 600 g).

Konačno je ohlađena skuvana masa izmešana ili pasirana u fini pire, sipana je u staklenke od 11 koje su zatvorene i pasterizovana je.

2. Dobijanje pirea prema pronalasku u velikim količinama

Pri dobijanju velikih količina, a naročito kada se dobijanje vrši na licu mesta (u zemlji proizvođaču papaje) treba obezbediti sledeći postupak prerade: Plodovi se operu, posle toga se mašinskim putem oljušte i odstrane im se semenke (već u ovom koraku se plodovi proteraju kroz sito da bi se odstranile semenke, zbog čega se izostavlja pretvaranje u pire posle kuvanja). Onda se doda limunska kiselina tako da se pH vrednost podesi na 3,5 do 5,0, a prvenstveno na 3,8 do 4,4 i pire se pasterizuje i očišćen od semenki sipa u burad. Tako se može smanjiti udeo vazduha ili vode.

Ako polazni proizvod od poluzrelih do zrelih papaja ima veći sadržaj vode, npr. kao što je 88 %, odn. veći nego što imaju plodovi koji se nalaze na evropskom tržištu, onda uopšte nije potrebno da se pri kuvanju doda voda, a naročito ako je pre kuvanja već izvršeno usitnjavanje. Da bi se sa stanovišta proizvodne tehnologije dobila željena konzistencija i koncentracija, onda se polugotovi poluproizvod koncentriše u koraku kuvanja sve dok sadržaj vode ne padne približno na 77 % i sadržaj šećera se podigne približno na 16 % (sadržaj šećera kod plodova koji su ubrani nezreli iznosi približno na 5 %, a kod plodova koji su ubrani poluzreli do zreli približno 8 do 12 %). Praktično se po pravilu može realizovati da se 11 "sirovog pirea" koncentriše u približno 1/2 1 "gotovog pirea".

Posle koraka kuvanja i hlađenja koji imaju esencijalnu važnost za delotvornost i moraju ostati nepromenjeni, postoje dva poželjna načina pakovanja:

A) Pakovanje u staklenke

Pri tome se pire - koncentrat (11 životne namirnice dobijene po receptu odgovara koncentraciji koncentrata od 2:1) sipa u staklene boce i zatim se pasterizuje.

B) Pakovanje u fleksibilne kese ili pakovanje u kese od folije

Koncentrat pirea se sipa na doziran način u kese od folije (20 ml), koje se zavaruju i posle toga se konačno eventualno pasterizuje ili se isto tako sipa aseptično u vrelom stanju.

3. Studije delotvornosti preparata u obliku pirea od papaje prema pronalasku kod gerijatrijskih pacijenata sa hroničnom opstipacijom

3.1 OPIS PREPARATA ZA STUDIJU

Poluzreli ubrani plodovi papaje se oljušte i odstrane im se semenke i posle toga se kuvaju između 30 min. i 5 sati sa najmanje dvostrukom zapreminom vodenog rastvora. Posle toga se skuvani plodovi hlade tokom vremenskog perioda od najmanje 30 min. pod atmosferom koja sadrži kiseonik, pasiraju se i doda im se limunska kiselina. Za studiju preparat je sipan u staklenke i pasterizovan, a posle otvaranja staklenke su čuvane u frižideru.

3.2 PLAN STUDIJE

U studiju je bilo uključeno 40 pacijenata odn. stanovnika jednog gerijatrijskog centra koji su najvećim delom bili nepokretni. Svi su imali lekarsku dijagnozu hronične opstipacije. Svi su uzimali dnevno najmanje do 3 puta nedeljno laksative. Više od 95 % je uzimalo Makrogol (Movicol<®>).

Bili su isključeni pacijenti, odn. stanovnici koji su ispunjavali jedan ili više utvrđenih kriterijuma:

utvrđeni malignitet

stoma

krv u stolici

insuficijencija srca visokog stepena

aktuelna terapija morfinom

Studija se odvijala u pripremnom periodu od 19 dana, periodu ispitivanja 1 od 35 dana u kome je preparat prema pronalasku davan 2 x dnevno (2 sup. kašike pre doručka sa malo vode, 2 sup. kašike pre ručka sa malo vode), period ispitivanja 2 od 19 dana u kome je davanje preparata prema pronalasku redukovano na davanje ujutru (2 sup. kašike pre doručka sa malo vode).

U toku celog vremenskog perioda izvođenja pojava stolice kod pacijenata je precizno beležena na specijalnim dokumentacionim listovima.

Kao "escape" terapija, odnosno ako uprkos primeni preparata za studiju nije došlo do pojave stolice, onda su 3. dana bez pojave stolice davana 2 Mikroklista<®>, a 4. dana bez stolice 1 Relaxyl<®.>

3.3 IZVOĐENJE STUDUE

U studiju je bilo je uključeno 40 pacijenata, odn. stanovnika koji su ispunjavali napred navedene kriterijume.

U pripremnoj fazi iz studije je isključeno 8 pacijenata. Osnova za to je bila nedostatak saglasnosti, odbijanje preparata prema pronalasku zbog njegovog ukusa ili kontrola pojave stolice nije bila zadovoljavajuća, pošto su ovi pacijenti uprkos ograničenoj pokretljivosti ipak ponekad mogli samostalno koristiti toalet.

U fazi ispitivanja 1 kod 13 pacijenata (od ukupno 32 preostala) pojavilo se poboljšanje stepena opstipacije (količnik broja dana bez stolice podeljen sa brojem dana sa stolicom). 0 označava dnevnu stolicu, 1 označava 50% dana bez stolice itd ...

Kod 5 pacijenata se pojavilo neznatno povećanje broja dana bez stolice u poređenju sa pripremnom fazom, dok se u fazi ispitivanja 2 pojavilo očigledno poboljšanje u poređenju sa pripremnom fazom. Kod 11 pacijenata se pojavilo pogoršanje stepena opstipacije. Kod 4 pacijenta stepen opstipacije je bio potpuno isti kao u pripremnoj fazi - dakle nije se pojavilo pogoršanje.

U fazi ispitivanja 2 je dalje bilo praćeno još ukupno 18<p>acijenata. Od njih 13 pacijenata je uprkos smanjenju doze i dalje imalo kontinualno smanjenje stepena opistipacije. Kod 3 pacijenta je u poređenju sa pripremnom fazom došlo do postepenog porasta stepena opstipacije (moguće daje kod njih došlo do interakcije sa medikamentima koje su primali, pošto su ovi pacijenti uzimali više psihofarmaceutika). Ovde bi bilo preporučljivo izvršiti još jedno ispitivanje sa višim dozama preparata za studiju. 1 pacijent ie tokom celog trajanja studije imao stolicu svaki dan. Kod 1 pacijenta se u fazi ispitivanja 2 (smanjenje doze) ispoljilo pogoršanje u poređenju sa fazom ispitivanja 1, ali je ipak njegovo stanje bilo vidno bolje u poređenju sa pripremnom fazom.

3.4 Rezime

Kod ovih 40 pacijenata odn. stanovnika gerijatrijskog odeljenja (nepokretni, multimorbilitet) sprovedena studija sa takozvanim sredstvom za dopunu ishrani, odnosno jednim preparatom pripremljenim prema pronalasku od mesa plodova papaje (= CARICOL<®>) imala je značajan efekat na poboljšanje problema sa stolicom bez intervencije sa laksansima. Takođe je vršeno praćenje stepena opstipacije kod jedne pacijentkinje sa PEG sondom kojoj je preparat davan takozvanim Aleksanderovim špricom (ovde je doziranje bilo najegzaktnije određeno): u pripremnoj fazi je bio 1.38, u fazi ispitivanja 1 je bio 0.4, a u fazi ispitivanja 2 je bio 0.

4. PRIMENA PIREA OD PAPAJE PREMA PRONALASKU ZA LEČENJE HRONIČNE OPSTIPACUE

Pire od papaje prema pronalasku reguliše, odn. poboljšava proces varenja, a naročito kod proliva, zatvora (takođe i kod hroničnog zatvora), stvaranja gasova (nadimanja) ili sindroma iritabilnih creva.

U tu svrhu su ujutru i uveče davane po 2 supene kašike pirea od papaje u vreme obroka. Dejstvo na regulisanje varenja se u najvećem broju slučajeva ispoljavalo već sledećeg dana ili dan nakon toga.

5. STUDUADELOTVORNOSTI PREPARATA OD PAPAJE PREMA PRONALASKU KOD GERtfATRISKIH PACIJENATA SA HRONIČNOM DIJAREJOM

Plan studije:

Za učešće u studiji izabrano je 10 pacijenata odn. stanovnika odeljenja za negu jednog doma penzionera koji su u najvećem broju patili od dijareje.

Iz studije su bili isključeni pacijenti odn. stanovnici koji su ispunjavali jedan ili više navedenih kriterijuma:

utvrđeni malignitet

stoma

krv u stolici

Posle pripremnog perioda od 2 nedelje kod 4 pacijenta i 3,5 nedelja kod 6 pacijenata davan im je CARICOL<®>(preparat od papaje prema pronalasku) u dve faze terapije. U fazi 1 CARICOL<®>je davan tokom 3,5 nedelja (kod 6 pacijenata) i 5 nedelja (kod 4 pacijenta) 2 puta dnevno u jednostrukoj koncentraciji. Pojava stolice je bila precizno dokumentovana.

Posle toga je terapija nastavljena tokom tri nedelje.

U narednoj fazi 2 vršeno je davanje CARICOLA<®>sa dvostrukom koncentracijom 6 nedelja, isto tako 2 puta dnevno.

Doziranje:

Faza 1: Jednostruka koncentracija CARICOLA<®>, dnevna doza od 40 ml koja odgovara količini od 2 x 2 supene kašike. Davanje je vršeno uvek neposredno pre obroka ujutru i u podne.

Faza 2: Dvostruka koncentracija CARICOLA<®>, dnevna doza od 40 ml koja odgovara količini od 2 x 2 supene kašike. Davanje je vršeno uvek neposredno pre obroka ujutru i u podne.

Dokumentacija:

Svakom od stanovnika uključenih u studiju su uzeti anamnestički podaci, kao što su ime, uzrast, pol, operacije, dijagnoze i tekuća terapija medikamentima koji su bili navedeni na jednom posebnom listu sa podacima.

Dnevno davanje CARICOLA<®>, kao i pojava stolice su takođe dokumentovani na takozvanom listu o pojavi stolice.

Izvršena je međusobna diferencijacija sledećih formi stolice:

0 = bez stolice,

1 = normalno formirana

+ = grudvasta stolica

- = tečna

§ = kašasta

H = tvrda

Rezultati:

U početku pripremnog perioda uočen je prosečan udeo kašaste/tečne stolice od 4 dana nedeljno, dok je udeo normalne stolice bio 2,5 dana nedeljno.

Ubrzo posle početka faze lečenja uočeno je da je došlo do izjednačavanja udela kašaste/tečne stolice i normalne stolice.

U poslednjoj nedelji faze 1 ostvaren je prosečni udeo normalne stolice od približno 5 dana nedeljno, dok je prosečni udeo kašaste/tečne stolice smanjen približno na 1 dan nedeljno.

U ovom vremenskom periodu posmatranja u fazi 1 kod svih 10 testiranih osoba je došlo do promene preovladavajućeg udela dana sa kašastom/tečnom stolicom u preovladavajući udeo dana sa normalnom stolicom.

U fazi 2 posle dvonedeljnog prekida do početka terapije prosečni udeo normalne stolice je bio samo još približno 3,8 dana nedeljno (u odnosu na 5 na kraju prve faze), dok je za kašastu/tečnu stolicu bio 2,7 dana nedeljno.

U poslednjoj nedelji faze 2 ostvaren je prosečni udeo normalne stolice od približno 3,1 dan nedeljno, dok je za kašastu/tečnu stolicu smanjen približno na 1,8 dana nedeljno.

Poređenie između faze 1 i faze 2 ie pokazalo:

Kod gerijatrijskih pacijenata posle prekida terapije stolica je opet težila originalnoj formi.

Terapija u fazi 1 sa jednostrukim koncentratom CARICOLA<®>dovela je kod bolesnika sa hroničnom dijarejom do boljih rezultata nego terapija sa dvostrukom koncentracijom u fazi 2.

U fazi 1 je vreme od početka terapije do odgovarajuće reakcije bilo kraće nego u fazi 2 i dobijene su bitno veće vrednosti za normalnu stolicu u fazi 1 nego u fazi 2 (razlika između normalne stolice i kašaste/tečne stolice u fazi 1 je rasla znatno više nego u fazi 2, vidi grafikone).

Takođe u vremenskom periodu posmatranja u fazi 2 sa dvostrukom koncentracijom CARICOLA<®>samo se kod 8 od 10 ispitanika preovlađujući udeo dana sa kašastom/tečnom stolicom promenio u preovlađujući udeo dana sa normalnom stolicom.

Rezime:

Kod ovih 10 pacijenata, odn. stanovnika gerijatrijskog odeljenja (multimorbiditet, delimična nepokretnost) sprovedeno posmatranje sa takozvanim sredstvom za dopunu ishrane, odnosno preparatom prema pronalasku pripremljenom od mesa plodova papaje (Caricol) je pokazalo značajan efekat na poboljšanje stanja kod pacijenata sa problemima sa stolicom odn. hroničnom dijarejom.

Kao iznenađujuće se pokazalo značajno poboljšanje koje se pojavilo tokom njegovog uzimanja kod jednog pacijenta koji je godinama bolovao od ulcus crurisa. 6. Dajje studije delotvornosti preparata od papaje prema pronalasku kod gerijatrijskih pacijenata sa hroničnom opstipacijom:

PLAN STUDIJE:

U studiju je bilo uključeno 18 pacijenata jednog gerijatrijskog odeljenja koji bu bili pretežno nepokretni. Svi su imali lekarski postavljene dijagnoze opstipacije i uzimali su jednom do više puta dnevno laksative.

Iz studije su bili su isključeni pacijenti, odn. stanovnici koji su ispunjavali jedan ili više utvrđenih kriterij uma:

utvrđeni malignitet

stoma

krv u stolici

insuficijencija srca visokog stepena

aktuelna terapija morfinom

Izvođenje studije se sastojalo od pripremnog perioda od 25 dana, perioda ispitivanja 1 od 35 dana u kome je 2 x dnevno davan preparat prema pronalasku (3 sup. kašike pre doručka sa malo vode, 3 sup. kašike pre ručka sa malo vode), perioda ispitivanja 2 od 21 - 28 dana u kome je davanje preparata prema pronalasku redukovano na davanje

ujutru (2 sup. kašike pre doručka sa malo vode).

U toku celog vremenskog perioda izvođenja studije pojava stolice kod pacijenata je precizno beležena na specijalnim dokumentacionim listovima.

Kao "escape" terapija, odnosno ako uprkos primeni preparata za studiju nije došlo do pojave stolice, onda su 3. dana bez pojave stolice davani 2 Lecicarbona<®>, a 4. dana bez stolice 2 Mikroklista<®>.

IZVOĐENJE STUDIJE

U studiju je bilo uključeno 18 pacijenata, odn. stanovnika koji su ispunjavali napred navedene kriterijume.

U fazi ispitivanja 1 kod 12 pacijenata (od ukupno 18) se pojavilo poboljšanje stepena opstipacije (količnik broja dana bez stolice podeljen sa brojem dana sa stolicom) u poređenju sa pripremnim periodom. 0 označava svakodnevnu stolicu, 1 označava 50% dana bez stolice itd ... Kod 2 pacijenata se pojavilo neznatno povećanje broja dana bez stolice u poređenju sa pripremnom fazom, dok se u fazi ispitivanja 2 pojavilo očigledno poboljšanje u poređenju sa pripremnom fazom. Kod 4 pacijenta se pojavilo pogoršanje stepena opstipacije.

U fazi ispitivanja 2 je dalje praćeno još ukupno 14 pacijenata. Od njih 5 pacijenata je uprkos smanjenju doze i dalje imalo kontinualno smanjenje stepena opstipacije. Kod 3 pacijenta uprkos smanjenju doze samo na jednu dnevno od 2 supene kašike pre doručka (smanjenje doze na trećinu) nije došlo do promene u odnosu na fazu ispitivanja 1. Kod 3 pacijenta je uočeno pogoršanje u fazi ispitivanja 2 (smanjenje doze) u poređenju sa fazom ispitivanja 1, ali je postojalo jasno poboljšanje u poređenju sa pripremnom fazom. Kod 3 pacijenta je u poređenju sa pripremnom fazom došlo do porasta stepena opstipacije. Ovde bi bilo preporučljivo sprovesti još jedno ispitivanje sa višim dozama preparata za studiju.

Osim razvoja stepena opstipacije takođe je praćen i tok intervencija. Tokom prve nedelje pripremne faze "escape medication" je morala biti davana još 21 put, dok su se intervencije u poslednjoj nedelji faze ispitivanja 1 mogle smanjiti na 9 puta i poslednjoj nedelji faze ispitivanja 2 (smanjenje doze) na 5 odn. 3 puta.

REZIME

Kod ovih 18 pacijenata odn. stanovnika gerijatrijskog odeljenja (nepokretni, multimorbilitet) sprovedena studija sa takozvanim sredstvom za dopunu ishrane, odnosno jednim preparatom prema pronalasku pripremljenim od mesa plodova papaje (= CARICOL<®>) imala je značajan efekat na poboljšanje problema sa stolicom bez intervencije sa laksansima.

7. Dalja klinička posmatranja u okviru sprovedenog istraživanja:

U okviru jedne od studija koje su izvedene pod 3. - 6. izvešteno je o sledećim kliničkim zapažanjima: Jedan pacijent koji nije mogao da ustane već duže vreme i koji je bio jako odsutan duhom posle nekoliko dana uzimanja sredstva prema pronalasku dobio je novu energiju, hteo je ponovo da ustaje iz kreveta i njegov govor je ponovo postao jasniji.

Kod jedne žene koja je duže od godinu dana imala otvoreni čir na nozi (ulcus cruris) sprovođene su različite metode lečenja uključujući i transplantaciju kože, ali bez ikakvih poboljšanja. Mada ova žena nije imala nikakvih problema sa varenjem htela je svojevoljno da uzima sredstvo prema pronalasku, što je posle tri meseca uzastopnog uzimanja imalo za posledicu da se njeno noga zacelila.

Kod jedne dijabetičarke je posle nekoliko nedelja uzimanja sredstva prema pronalasku otvorena rana bila u bitno boljem stanju i morala je da ubrizgava manje insulina.

Kod jednog ležećeg pacijenta obolelog od Parkinsonove bolesti posle jedne terapije sa ekstraktom od papaje prema pronalasku došlo je do znatnog poboljšanja motorike.

Iz ovih zapažanja u okviru sprovedenih studija za indikacije "hronična opstipacija" i "hronična dijareja" može se zaključiti da sredstvo prema pronalasku ima pozitivna dejstva i na razmenu materija, na jačanje imuniteta, na poboljšanje stanja kod pacijenata od Parkinsonove bolesti, na zarastanje rana, kao i na prokrvljenost.

Claims (8)

1. Primena preparata u obliku pirea od plodovaCarica papayakoji je dobijen postupkom koji je naznačen sa sledećim koracima: - kuvanje plodova ili usitnjenih plodova, a naročito voća u prosejanom obliku tokom najmanje 30 min pod normalnim pritiskom, eventualno sa najmanje dvostruko većom zapreminom vodenog rastvora, - hlađenje skuvanih plodova ili usitnjenih plodova tokom vremenskog perioda od najmanje 30 min pod atmosferom koja sadrži kiseonik, - eventualno usitnjavanje, mešanje i pasiranje ohlađenih plodova ili usitnjenih plodova do dobijanja homogenog pirea.

2. Primena prema zahtevu 1, naznačena time, što se kuvanje vrši tokom najmanje 2 h.

3. Primena prema zahtevu 1 ili 2, naznačena time, što se hlađenje vrši tokom najmanje 5 h.

4. Primena prema jednom od zahteva 1 do 3, naznačena time, što se pri dobijanju pirea dodaje limunska kiselina, a prvenstveno u količini potrebnoj da pH vrednost pirea bude od 3,5 do 5,0, a posebno od 3,8 do 4,4.

5. Primena prema jednom od zahteva 1 do 4, naznačena time što se plodoviCaricapapayapre kuvanja oljušte i odstrane im se semenke.

6. Primena prema jednom od zahteva 1 do 5, naznačena time, što se dobijeni pire pasterizuje.

7. Primena prema jednom od zahteva 1 do 6, naznačena time, što su plodoviCarica papaya poluzrelido zreli.

8. Primena prema jednom od zahteva 1 do 7, naznačena time, što je poremećaj varenja izabran iz grupe koja se sastoji od hronične opstipacije, stvaranja gasova i sindroma iritabilnih creva.